1

Naizmenina str uja

Pr oizvoenje
neizmeninih str uja
t

ugaona br zina rama

t t

0
0
t
per iod
360 2
n - broj obrtaja
t - vreme za koje se izvri n obrtaja
uestanost, frekvencija
t
n
f
n = 1, t=T
T
f
1

2
2

T t
2
t
T t t
dt
d

S B
r r

( )
dt
t d

cos

( ) S B BS
r r
, cos
BS
m

t
m
sin
t
m
cos
dt
d

( )
dt
t d
m
cos

cos BS
BS 0 1
t
m
sin
t
t
m
sin
=t
- faza naizmenine struje
- kruna uestanost
=
0
t = 0

0
= - poetna faza
=t+ 2
=2 t+
t
m
cos
( ) + t
m
sin ( ) + t
m
2 sin

0
=0


ter mogeni otpor ,
ter mogena otpor nost
induktivni otpor ,
induktivna otpor nost
kapacitivni otpor ,
kapacitivna otpor nost
izvor naizmenine str uje
2
Ter mogeni otpor
t
m
sin
Trenutne vrednosti struje i napona
zadovoljavaju:
Omov zakon,
I i II Kirhofovo pravilo
0
R
u
t u
m R
sin
t U u
mR R
sin
U
mR

m
R
u
i
R
R

t
R
U
mR
sin
t I i
mR R
sin
R
U
I
mR
mR

R
u
i
R
R


struja i napon dostiu
maksimalne i minimalne
vrednosti u istimtrenucima,
u fazi su, = 0
t U u
mR R
sin
t I i
mR R
sin

Fazor je vektor koji rotira oko koordinatnog poetka.
t U u
mR R
sin t I i
mR R
sin

Duina fazor a jednaka je maksimalnoj vrednosti
veliine koju fazor predstavlja.
Projekcija fazora na vertikalnu osu predstavlja
trenutnu vrednost promenljive veliine u trenutku t.
Ugao rotacije fazora jednak je fazi promenljive
veliine, = t +.
Ugaona br zina fazor a ili brzina kojom fazor rotira
oko koordinatnog poetka jednaka je krunoj
uestanosti naizmenine struje .
t I i
mR R
sin t U u
mR R
sin
Kapacitivni otpor
0
C
u
t
m
sin
t u
m C
sin
U
mC
=
m
t U u
mC C
sin
t CU Cu q
mC C C
sin
dt
dq
i
C
C

( )
ax a
dx
ax d
cos
sin

C
X
C

kapacitivna otpornost
t
C
U
i
mC
C

cos
1

t
X
U
i
C
mC
C
cos

,
_

+
2
sin cos

t t

,
_

+
2
sin

t
X
U
i
C
mC
C
C
mC
mC
X
U
I

,
_

+
2
sin

t I i
mC C
t CU i
mC C
cos
t CU q
mC C
sin
t U u
mC C
sin
[ ]
C
X
( ) t CU
dt
d
mC
sin
3

struja prednjai naponu
t U u
mC C
sin

,
_

+
2
sin

t I i
mC C
Induktivni otpor
0
L
u
t
m
sin
t U u
mL L
sin
U
mL
=
m
dt
di
L
dt
d
L
L

L L
u
dt
di
L u
L
L

dt
di
L t U
L
mL
sin
t
L
U
dt
di
mL L
sin
dt t
L
U
di
mL
L
sin
Izraunavanje struje, raunski deo:
dt t
L
U
di
mL
L
sin


dt t
L
U
di i
mL
L L
sin
L X
L

L
mL
mL
X
U
I
induktivna
otpornost
( )
2
sin

t
X
U
i
L
mL
L
( )
2
sin

t I i
mL L
[ ]
L
X
t U u
mL L
sin

dt t
L
U
mL
sin
( ) t
L
U
mL

cos
,
_

2
sin

t
L
U
mL
t U u
mL L
sin
( )
2
sin

t I i
mL L
Efektivne vr ednosti str uje i
napona
Uporeuje se toplotno dejstvo jednosmerne
struje sa toplotnimdejstvomnaizmenine
struje na termogenom otporu u toku
vremena T
RT I Q
j j
2

i=I
m
sint

T
m n
dt t R I Q
0
2 2
sin
RT I Q
m n
2
2
1

T
dt R i
0
2

T
m
dt R t I
0
2 2
sin

T
n n
dQ Q
0
( )

T
m
dt t R I
0
2
2 cos 1
2
1

1
]
1

T T
m
dt t dt R I
0 0
2
2 cos
2
1

( ) [ ]
T T
m
t t R I
0
1
0
2
2 sin 2
2
1



Kolike treba da su I
j
i I
m
da bi osloboene koliine
toplota Q
j
i Q
n
bile jednake?
RT I RT I
m j
2 2
2
1

2
m
j
I
I
efektivna vr ednost str uje
2
m
eff
I
I
2
m
eff
I
I I
2
m
eff
U
U U
svi izrazi koji vae za
maksimalne vrednosti vae
i za efektivne
RT I Q
j j
2

RT I Q
m n
2
2
1

4
Ser ijsko RLC kolo i Omov zakon
t
m
sin
( ) t I i
m
sin

L C R
u u u + +
U
R
=IR na termogenom otporu u fazi sa strujom
U
C
=IX
C
na kapacitivnom otporu kasni za strujomza /2
U
L
=IX
L
na induktivnom otporu prednjai struji za /2
( )
2 2 2 2
C m L m m m
X I X I R I +
( )
2 2
C L
m
m
X X R
I
+

( )
2 2
C L
X X R Z +
Z
I
m
m

Z
U
Z
I
eff


( )
2 2 2
mC mL mR m
U U U +
impedansa [ ] Z

( ) [ ]
2 2 2 2
C L m m
X X R I +
U
R
=IR na termogenom otporu u fazi sa strujom
U
C
=IX
C
na kapacitivnom otporu kasni za strujomza /2
U
L
=IX
L
na induktivnom otporu prednjai struji za /2
t = 0
t = 0
( )
2 2 2 2
C m L m m m
X I X I R I +
( )
2 2
C L
m
m
X X R
I
+

( )
2 2
C L
X X R Z +
Z
I
m
m

Z
U
Z
I
eff


( )
2 2 2
mC mL mR m
U U U +
impedansa [ ] Z
( ) [ ]
2 2 2 2
C L m m
X X R I +
t = 0
5
2 2
X R Z +
R
C L
U
U U
tg
R
X
tg
- kada je X
L
> X
C
tada je tg > 0 i > 0,
kolo ima induktivni kar akter
- kada je X
L
<X
C
tada je tg < 0 i < 0,
kolo ima kapacitivni kar akter
- kada je X
L
=X
C
tada je tg 0 i 0,
u kolu nastupa r ezonancija
2
2
1

,
_

+
C
L R Z

R
X X
C L

X
L
= X
C
onda je X = 0 i Z=R
C
L

s
LC

1
t=0
Nastupa kada je prinudna uestanost
generatora EMS jednaka sopstvenoj
krunoj uestanosti kola
Rezonancija
t = 0
Snaga
2 2
r a
P P P +
cos P P
a

sin P P
r

Tr ansfor mator i i njihova pr imena
Dva elektrino odvojena kalema namotana na zatvoreno
feromagnetsko jezgro ine transformator
pr imar sekundar
dt
d
N
p p

dt
d
N
s s

U
p
=
p
U
s
=
s
dt
d
N U
p p

dt
d
N U
s s

s
p
s
p
N
N
U
U

P
p
= P
s s s p p
I U I U
p
s
s
p
I
I
U
U

s
p
N
N

zbog samoindukcije zbog indukcije

elektrini aparati u domainstvu, u industriji i u telekomunikacijama
transport elektrine energije od elektrinih centrala do potroaa
Primena:
Rt I Q
2

U
I
I mali gubici

poviavajui
transformator
sniavajui
transformator
6
Tr ofazna str uja
Izmeu magnetnih polova vie ravnomerno rasporeenih kolemova
polifazna ili viefazna naizmenina struja.
Trofazni sistem - najekonominiji sistem- prenoenje energije sa manjim gubicima i
sa manjimutrokommaterijala za provodnike
Svaki kalem= jedna faza, a sa potroaem= jednofazni sistem, sa faznomstrujom I
f
i
/ faznimnaponom U
f
.
t
m
sin
1

t
m
sin
1

,
_

3
2
sin
2

t
m

,
_

3
4
sin
3

t
m
R=R
1
=R
2
=R
3
simetrino optereen sistem
t U u
m
sin
1

,
_

3
2
sin
2

t U u
m

,
_

3
4
sin
3

t U u
m
Tr ofazni sistem vezan u tr ougao
1
1
2
30 cos
f
I
I

1 1
3
f
I I
2
3

nulta taka ili nula

R=R
1
=R
2
=R
3
I
f1
= I
1
, I
f2
= I
2
, I
f3
= I
3
Tr ofazni sistem vezan u zvezdu
1
3
1 f
U U
simetrian sistem
7
Koristi se za napajanje elektrinih motora, veih elektrinih pei i za
prenos elektrine energije pod visokim naponom
Trofazna tr oina
mr ea
ili
tr ofazni sistem
vezan u tr ougao
viepolna ema
jednopolna ema
Trofazna etvor oina
mr ea ili
tr ofazni sistem
vezan u zvezdu
1. tri fazna provodnika
2. nulti provodnik
oznaka N ili 0
neutr alni - nije
spojen sa zemljom
nulti - spojen sa
zemljom, da bi se
izvrila zatita od
napona dodira
sistemomnulovanja
fazni napon je napon izmeu faznog i nultog provodnika
meufazni napon je napon izmeu dva fazna provodnika
Elektr i Elektr i ne ne instalacije instalacije
nazivni napon mr e nazivni napon mr e e e - - napon po kome se mrea naziva,
oznaava i prema kome se daju radne
karakteristike; 220 V 110 V
r adni napon mr e r adni napon mr e e e - - zavisi od pogonskih uslova
najvi najvi i napon mr e i napon mr e e e - - najvia dozvoljena vrednost radnog
napona koja sme da se pojavi u
normalnom pogonu u mrei
vrednost napona za koju je oprema
konstruisana i pri kome ona moe
normalno da funkcionie
najvi najvi i napon opr eme i napon opr eme - -
Za prenos i distribuciju elektrine energije - elektroenergetska mrea
p pr enapon r enapon
napon ija maksimalna vrednost
prelazi
maksimalnu vrednost
najvieg napona opreme
Podela instalacija pr ema nameni Podela instalacija pr ema nameni: :
do 50 V
- instalacije niskog napona sa naizmeninim naponom do 240 V
- instalacije visokog napona od 240 V
- instalacije malog napona
Podela naizmeni Podela naizmeni nih sistema napajanja pr ema nih sistema napajanja pr ema
br oju pr ovodnika: br oju pr ovodnika:
- jednofazni sa dva provodnika,
- dvofazni sa tri provodnika,
- dvofazni sa pet provodnika,
- trofazni sa tri provodnika,
- trofazni sa etiri provodnika
8
Deo strujnog kola,
gde struja u jednom delu prolazi,
izmeu dve elektrode, kroz zemlju
naziva se geolo geolo ki pr ovodnik ki pr ovodnik
Veza ureaja koji treba uzemljiti sa zemljom,
geolokim provodnikom,
naziva se uzemljenj e uzemljenj e
Uzemljenje i elektr i Uzemljenje i elektr i ne instalacije ne instalacije
Zemljovod Zemljovod je provodnik
koji spaja ureaj koji
treba uzemljiti sa
uzemljivaem ili sa
sabirnim zemljovodom
Uzemljiva Uzemljiva je jedan ili
vie provodnika koji su
poloeni u tlo i sa njim su
u neposrednom kontaktu
Sabir ni zemljovod Sabir ni zemljovod je
provodnik na koji je
prikljueno vie
zemljovoda. On se na
vie mesta povezuje sa
uzemljivaem.
Delovi uzemljenja Delovi uzemljenja
Za Za titno uzemljenje titno uzemljenje (PE)
Radno uzemljenje Radno uzemljenje
primena: kod nekih vrsta antena i mernih instrumenata
Gr omobr ansko uzemljenje Gr omobr ansko uzemljenje
Meusobno povezani daju zdr ueno uzemljenje
Po Podela dela uzemljenja uzemljenja po po funkciji funkciji: :
uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju strujnim kolima
niti su posredno u elektrinom kontaktu sa njima ali, u sluaju
kvara, mogu da dou pod napon.
uzemljenje dela strujnog kola kojim se obezbeuje eljena
funkcija ili radne karakteristike tog kola.
za odvoenje atmosferskog pranjenja u zemlju
U Uzemljiva zemljiva i i - - podela podela
Pr ema Pr ema m ma ater ijalu ter ijalu:
cevi ili ipke (tapovi),
trake ili ice, ploe,
armatura u betonu samo za 10 mm,
metalne vodovodne cevi (ako su
vodomeri premoteni),
ostale ukopane konstrukcije osim
cevovoda za grejanje i prenos zapaljivih
tenosti i gasova
9
U Uzemljiva zemljiva i i - - podela podela
Pr ema Pr ema m ma ater ijalu ter ijalu:
cevi ili ipke (tapovi),
trake ili ice, ploe,
armatura u betonu samo za 10 mm,
metalne vodovodne cevi (ako su
vodomeri premoteni),
ostale ukopane konstrukcije osim
cevovoda za grejanje i prenos zapaljivih
tenosti i gasova
Pr ema sr edini u Pr ema sr edini u
koju se pola koju se pola u: u:
uzemljivai u tlu
temeljni uzemljivai
a) tapna hvataljka,
b) prsten od horizontalnih
traka,
c) vertikalni spust,
d) horizontalni prsten za
povezivanje spusteva,
e) uzemljiva
Primer: Primer:
z za a tita vi tita vi espratnog espratnog
objekta objekta
i temeljni uzemljiva
(voice liftova, armirano betonski skelet)
umesto spusteva i uzemljivaa
bez prirodnih komponenti,
ima prstenasti uzemljiva
sa prirodnim komponentama
gromobrana
ima provodne vertikale
U Uzemljiva zemljiva i i - - podela podela
Pr ema meterijalu: Pr ema meterijalu:
cevi ili ipke (tapovi),
trake ili ice, ploe,
armatura u betonu samo za 10 mm,
metalne vodovodne cevi (ako su
vodomeri premoteni),
ostale ukopane konstrukcije osim
cevovoda za grejanje i prenos zapaljivih
tenosti i gasova
Pr ema na Pr ema na inu izvoenja inu izvoenja: :
horizontalni (povrinski),
provodnici ukopani u
zemlju na dubini od 0,5 m
do 1 m
vertikalni (dubinski), jedan
ili vie tapnih uzemljivaa
(duine 1 m do 5 m)
kosi uzemljivai
Pr ema sr edini u Pr ema sr edini u
koju se pola koju se pola u: u:
uzemljivai u tlu
temeljni uzemljivai
Pr ema obliku uzemljiva Pr ema obliku uzemljiva a: a:
zrakasti,
prstenasti,
mreasti,
kombinovani.
cevasti ili tapni
uzemljiva
irenje struje kroz
zemlju sa
cevastog
uzemljivaa
10
=
otpor uzemljivaa ili
otpor rasprostiranja:
otpora samog uzemljivaa
+
otpora zemljovodnog provodnika
+
prelaznog otpora
+
otpora irenju struje kroz zemlju
Uzemljiva kao celina
sa zemljovodom i geolokim provodnikom ima otpor
Promena otpora geolokog provodnika
u zavisnosti od rastojanja od
uzemljivaa
zavisnost
potencijala od
udaljenosti od
uzemljivaa
postoji kada
kroz uzemljiva
protie struja sve
dok osigura ne
pregori ili se izvor
struje ne iskljui
Naponski levak uzemljiva Naponski levak uzemljiva a a - -
Napon koraka Napon koraka je onaj napon koji na naponskom levku na zemlji
obuhvataju ovekove noge, U
k
Napon dodir a Napon dodir a je napon koji se uspostavi izmeu oveka i zemlje kada
ovaj dodirne provodljivi deo ureaja koji je pod naponom, U
d
.
S Sistemi napajanja u niskonaponskim mr e istemi napajanja u niskonaponskim mr e ama ama
TN sistemi (TN-S; TN-C i TN-C-S )
TT sistem
IT sistem
TN TN- - sistem sistem
N neutralni provodnik
PE zatitni provodnik
(Protectiv Earth)
TN TN- -S sistem S sistem: :
nulta taka
transformatora je
uzemljena,
dostupni provodni
delovi potroaa
spojeni su sa PE
provodnikom
? ? TN TN- -C sistem: C sistem:
nulta taka
transformatora je
uzemljena,
dostupni provodni
delovi potroaa
spojeni su sa
zajednikim PEN
provodnikom
!!! !!! TN TN- -C C- -S sistem: S sistem:
nulta taka transformatora je
uzemljena,
PEN provodnik od
transformatora do razvodne
table,
od razvodne table, PEN
odvojen u N i PE
provodnike, za povezivanje
potroaa posebno na N i PE
TT TT- -sistem: sistem:
nulta taka transformatora je
uzemljena,
dostupni provodni delovi potroaa
nisu spojeni sa sistemom uzemljenja
generatora ve preko sopstvenog
uzemljenja
IT IT- -sistem: sistem:
nulta taka transformatora nije
uzemljena,
dostupni provodni delovi potroaa
uzemljeni su preko sopstvenog
uzemljenja
11
Dovodni vod gradske mree
povezan sa glavnim i
sporednim razvodnim tablama:
jednofaznom
sa dve sporedne
i
trofaznom
sa tri sporedne razvodne table
zatitni provodnici (PE provodnici),
zatitno neutralni provodnici (PEN provodnici) i
provodnici za izjednaenje potencijala
neutralni provodnik (N-provodnik).
U strujnom kolu koje ima neutralni provodnik svetloplava boja se ne
sme koristiti za bilo koje drugo oznaavanje provodnika
U strujnom kolu koje nema neutralni provodnik, svetloplava boja
moe se koristiti i za druge svrhe osim za oznaavanje zatitnog
provodnika, PEN provodnika i provodnika za izjednaavanje
potencijala, uz odgovarajue oznaavanje na njegovim krajevima.
Ozna Ozna avanje pr ovodnika avanje pr ovodnika
kombinacijom zelene i ute boje.
svetloplavombojom
prema uzroku nastanka
Prenaponi Prenaponi
spoljanji ili atmosferski prenaponi
unutranji prenaponi
prema uzroku nastanka dele se na:
prenaponi pri nesimetrinom pogonu
rezonantni /sopstvena uestanost
kola postaje bliska uestanosti izvora/
ferorezonantni
/kada induktivnost magneenja stupi
sa kapacitivnostima kola u rezonansu/
prenaponi pri naglom rastereenju
nastaju usled poremeaja u samom sistemu
Sklopni ili komutacioni prenaponi nastaju
pri sklopnim operacijama (ukljuenjima ili
iskljuenjima) delova mree.
Privremeni (povremeni) prenaponi
Izolacija Izolacija
odvaja delove koji su u normalnom pogonu pod naponom od delova
koji su uzemljeni, ili
odvaja delove koji su pod razliitim naponima
Prenaponi izazivaju napr ezanje napr ezanje izolacije koje zavisi od:
amplitude prenapona, njegovog talasnog oblika i trajanja.
Razorno pranjenje predstavlja gubitak dielektrinih svojstava
izolacije, tako da izolacija poinje da prvodi struju kao provodnik.
samoobnovljiva neobnovljiva
proces razornog pranjenja
pr eskok
Dielektrina izdr ljivost se definie preko napona koji izolacija moe da podnese
izolacija
pr oboj
nakon pojave
prenapona poinje da
provodi struju
odvodei energiju
prenapona
odvodnik pr enapona
Osnovno zatitno sredstvo
Naizmenina struja uestanosti do 50 Hz, industrijska struja, jaine
od 15 do 20 mA izaziva grenje miia do te mere da zahvaena osoba
teko otvara aku da bi se oslobodila uhvaenog provodnika
od 20 do 50 mA onemoguava zahvaenoj osobi da se samostalno oslobodi
provodnika pod naponom
od 50 do 150 mA moe ubiti oveka, pogotovu ako prode kroz srce, ili ga
uguiti ako proe kroz disajne organe
od 150 mA do 1 A, pa i do 2 A, u veini sluajeva, izaziva obamrlost srca,
mada ako struja nije tekla due od oko 1/10 sekunde, zahvaena osoba esto
ostaje bez ikakvih posledica
od 1 do 5 A u veini sluajeva nije smrtonosna ali stvara duboke opekotine
Struja visoke uestanosti je manje opasna od struje industrijske uestanosti
darsonvalizacija i dijatermija
Dejstvi str uje na Dejstvi str uje na oveka oveka
do 15 mA, izaziva jaa i slabija grenja miia
12
Zatita od sluajnog dodira
Ureaja koji su normalno pod naponom iznad 42 V moraju biti zatieni:
izolovanjem
udaljavanjem
postavljanjem neizolovanog predmeta na visinu 2,5 m od mogueg stajalita oveka
u horizontalnom smeru ili nanie od mogueg stajalita na udaljenosti 1,25 m
zatvaranjem neizolovanog predmeta poklopcem, oklopom, prikljunom kutijom
upotrebom presvlaka od gume, sintetike izolacione mase (PVC,
neopren i sl.), omotavanjem spojeva izolacionom trakom, upotrebom
porculanskih i slinih keramikih elemenata kao podloga, cevi i sl.
odvajanjem neizolovanog predmeta upljikavom pregradom, koja ne sme imati
otvore vee od 12 mm u preniku i iza koje predmet pod naponom mora biti udaljen
najmanje 80 mm
predmet se stavlja van domaaja ruku, uini nepristupanim
Napon dodir a je razlika potencijala koja se uspostavi izmeu oveka i zemlje kada
ovaj dodirne provodljivi deo ureaja koji je pod naponom
Zatita od napona dodira
Ulazni otpor R
u
Otpor oveijeg tela
Izlazni otpor R
l
zavisi od stepena vlanosti ruku, debljine i stanja koe i veliine povrine dodira
suve ruke - do 100 000 /cm
2
vlane ruke - ispod 1 000 /cm
2
dve suve ruke - oko 2 000 do 3 000
jedna ruka - oko 1 000
mala vrednost prema vrednosti ulaznog otpora
bosonog ovek na vlanom zemljitu - ispod 10 ,
u obui sa gumenim onovima na suvom zemljitu - prelazi vrednost 300 000
na vlanom zemljitu - ispod 10 000 .
za napone od 20 V do 500 V:
220V
3
380V

oklop motora je pod naponom prema zemlji

prelazni otpor oklopa prema zemlji, tj. dodirni otpor ureaja
R
p
= 40
prelazni otpor pogonskog uzemljaa transformatora
R
t
= 3
otpor jednog provodnika preko koga je motor dobio napon
R
i
= 0,5
str uja kvara str uja kvara
( )
A 5
40 5 , 0 3
V 220

+ +

+ +

p i t
k
R R R
U
I
pad napona na prelaznom otporu oklopa motora prema zemlji
200V 5A 40
k p d
I R U
= napon dodir a = napon dodir a
ulazni otpor
ovek stoji na vlanom zemljitu, izlazni otpor se zanemaruje
struja kroz oveka
mA 200
1000
V 200

d
I
smrtonosna je po oveka
R
u
= 1000
ovek je u paralelnoj vezi sa dodirnim otporom R
p
13
str uja od oko 50 mA je gor nja gr anina vr ednost koja se moe
dozvoliti da pr ode kr oz oveje telo
vr ednost ulaznog R
u
i izlaznog R
l
otpor a oveijeg tela je 1000
( ) 50V 0,05A 1000 +
k l u d
I R R U
gor nja gr anica bezopasnog napona dodir a
za t >1,153 s U
doz
= 65 V
za 0,075 s< t 1,153 s
za t 0,075 s U
doz
= 1000V
{ }
V
75
t
U
doz

Za Za titne mer e od pr evisokog napona dodira titne mer e od pr evisokog napona dodir a
za za titno izolovanje titno izolovanje
za za titno uzemljenje titno uzemljenje
nulovanje nulovanje
sistem za sistem za titnog voda titnog voda
spajaju se na sabirni zatitni vod koji se uzemljuje i iji
otpor uzemljivaa mora biti manji od 20
za za titni naponski (ZN) i strujni (ZS) prekida titni naponski (ZN) i strujni (ZS) prekida i i
za za titni transformatori za galvansko odvajanje titni transformatori za galvansko odvajanje
metalni spoj oklopa ureaja sa zemljom
veza metalnog oklopa zatienog ureaja sa nultim
uzemljenim provodnikom mree
transformator mora imati odvojen primarni namotaj od
sekundarnog i opadajuu karakteristiku sekundarnog
napona
Za Za tita od stati tita od stati kog elektriciteta kog elektriciteta
neophodna je kad se na jednom mestu sakupi dovoljna koliina
naelektrisanja da moe doi do pranjenja i da se, u granicama
eksplozivnosti, mogu pri tome zapaliti eksplozivni materijali
Skupljanje stati Skupljanje stati kog elektriciteta u proizvodnim procesima spre kog elektriciteta u proizvodnim procesima spre ava se: ava se:
uzemljenjem
odravanjem odgovarajue vlage u vazduhu
jonizacijom vazduha
antistatikom preparacijom
poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala
odvoenjem statikog elektriciteta (dodirom ili influencom)