Komeostaza: dinamina konstantnost

Homeostaza
Odravanje konstantne ili nepromenjene normalne unutranje sredine organizma

Kontrola unutranje sredine

!

Stabilno stanje
Konstantna unutranja sredina ali ne obavezno normalna Balans izmeu zahteva organizma i odgovora na te zahteve

Promene telesne temperature tokom vebanja

Promene krvnog pritsika u miru

Bioloki kontrolni sistemi

!

Regulacija telesne temperature: nebioloki kontrolni sistem

Serija povezanih komponenti koje slue odravanju fizikih i hemijskih parametara blizu normalnih vrednosti Receptor
Sposoban za detektovanje promene

Integrativni centar
Prikuplja signale i zapoinje odgovor

Efektor
Koriguje promene unutranje sredine

Komponente biolokog kontrolnog sistema

Priroda kontrolnih sistema

!

Mnogi kontrolni sistemi deluju putem negativne povratne sprege

Reverzibilni odgovor na inicijalno remeenje homeostaze

Dobitak sistema
Stepen u kojem kontrolni sistemi odravaju homeostazu Sistem sa veim dobitkom je sposobniji da odrava homeostazu

Primer homeostastske kontrole Regulacija krvnog pritiska

!

Primer homeostastske kontrole Regulacija krvnog pritiska

Stimulus
Porast krvnog pritiska

Receptori
Baroreceptori u karotidama i aorti

Integrativni centar
Kimena modina

Efektor
Srce

Odgovor
Smanjenje koliine krvi koja se pumpa iz srca

Primer homeostastske kontrole Regulacija konc. glukoze u krvi

Vebanje i fizika aktivnost Test za kontrolu homeostaze

!

Submaksimalno vebanje u hladnom ambijentu

Telesni kontrolni sistemi odravaju stabilno stanje

Maksimalno vebanje u toplom klimatu

Moda nije mogue odrati stabilno stanje Nastaje remeenje homeostaze

Metabolizam
!

Bioenergetika
!

Skup svih hemijskih reakcija koje se odvijaju u organizmu

Anabolike reakcije - sinteza molekula Katabolike reakcije - razgradnja molekula

Bioenergetika
Konvertovanje nutrijenasa (masti, proteini, ugljeni hidrati) u energiju

Struktura elije
!

Struktura tipine elije

elijska membrana
Zatitna barijera izmeu unutranjosti elije i ekstracelularne tenosti

Nukleus (jedro)
Sadri genetski materijal koji regulie sintezu proteina

Citoplazma
Tena unutranjost elije Sadri organele (mitohondrije, EPR ...)

elijske hemijske reakcije

!

Razlaganje glukoze Egzergona reakcija

Endergone reakcije
Zahtevaju utroak energije

Egzergone reakcije
Oslobaaju energiju

Kuplovane (kombinovane) reakcije

Oslobaanje energije u egzergonoj reajciji izaziva endergonu reakciju

Kuplovane reakcije

Enzimi
!

Katalizatori koji reguliu brzinu reakcija

Niska energija aktivacije

Faktori koji reguliu aktivnost enzima

temperatura pH

Interakcija sa specifinim substratima

Model kljua i brave

Enzimi smanjuju energiju aktivacije

Interakcija enzim-supstrat

Gorivo za fiziku aktivnost

!

Visoko-energetski fosfati
!

Ugljeni hidrati
Glukoza
Deponovana kao glikogen

Adenozin trifosfat (ATP)

Sastoji se od adenina, riboze i tri povezane fosfatne grupe

Masti
Primarno kao masne kiseline
Deponovane kao trigliceridi

Stvaranje ATP-a
ADP + Pi ATP

Proteini
Nisu primaran izvor energije tokom vebanja

Razlaganje ATP-a
ATP
ATPase

ADP + Pi + Energija

Struktura ATP-a

Model ATP-a kao univerzalnog donora energije

Bioenergetika
!

Anerobna produkcija ATP

!

Formiranje ATP
Razgradnjom fosfokreatina (PC) Degradacijom glukoze i glikogena (glikoliza) Oksidativom fosforilacijom

ATP-PC sistem
Neposredni izvor ATP
PC + ADP
Kreatin kinaza

ATP + C

Anaerobni putevi
Ne ukljuuju O2 Razgradnja PC i an. glikoliza

Glikoliza
Faza koja zahteva ulaganje energije
neophodno 2 ATP

Aerobni putevi
Zahtevaju prisustvo O2 Oksidativna fosforilacija (masti, ugljeni hidrati, proteini)

Faza generisanja energije

produkcija ATP, NADH (molekula nosaa) i piruvata ili laktata

Dve faze glikolize

Glikoliza Faza ulaganja energije

Glikoliza: Faza generisanja energije

Oksidativno-redukcione reakcije
!

Oksidacija
Molekul prihvata elektrone (zajedno sa H+)

Redukcija
Molekul donira elektrone

Nikotinamid adenin dinukleotid (NAD)

NAD + 2H+ NADH + H+

Flavin adenin dinukleotid (FAD)

FAD + 2H+ FADH2

Produkcija mlene kiseline

!

Konverija piruvata u laktate

Normalno, O2 je dostupan mitohondrijama u cilju prihvatanja H+ (i elektrona) od NADH produkovanog tokom glikolize
U anaerobnom putu, O2 nije dostupan

H+ i elektroni iz NADH se prihvataju od strane pirogroane kiseline (piruvata) i nastaje mlena kiselina (laktati)

Aerobna produkcija ATP

!

Krebsov ciklus (ciklus limunske kiseline)

Kompletiranje oksidacije substrata i produkcija NADH i FADH koji ulaze u transportni lanac elektrona

Transportni lanac elektrona

Oksidativna fosforilacija Elektroni se pomeraju sa NADH i FADH i prolaze kroz seriju nosaa i stvara se energija H+ iz NADH i FADH se prihvataju od strane O2 i nastaje voda

Tri faze oksidativne fosforilacije

Krebsov ciklus

Veze izmeu metabolizma proteina, masti i ugljenih hidrata

Nastajanje ATP u transportnom lancu elektrona

Hemiosmotska hipoteza formiranja ATP

!

Transportni lanac elektrona dovodi do pumpanja jona H+ kroz unutranju mitohondrijalnu membranu
Rezultat je gradijent H+ kroz membranu

Energija otrputena za stvaranje ATP kao H+ difunduje kroz membranu

Hemiosmotska hipoteza formiranja ATP

Aerobna produkcija ATP-a

Metaboliki proces Visokoenergetski produkti 2 ATP 2 NADH 2 NADH 2 GTP 6 NADH 2 FADH ATP iz Oksidativne fosforilacije 6 6 18 4 ATP subtotalno

Glikoliza

2 (ako anaerobno) 8 (ako aerobno) 14 16 34 38 38

Piruvat u acetil-CoA Krebsov ciklus

Ukupno

Efikasnost oksidativne fosforilacije

!

Kontrola bioenergetike
!

Aerobni metabolizam jednog moilekula glukoze

Nastaje 38 molekula ATP

Enzimi ograniene brzine

Enzimi koji reguliu brzinu metabolikog puta

Aerobni metabolizam jednog molekula glikogena

Nastaje 39 molekula ATP

Nivoi ATP i ADP+Pi

Visok nivo ATP inhibira produkciju ATP Nizak nivo ATP i visok nivo ADP+Pi stimulie ATP produkciju

Ukupna efikasnost aerobne respiracije je 40%

60% energije se oslobaa u vidu toplote
!

Kalcijum
Moe stimulisati aerobnu produkciju ATP

Aktivnost ograniavajuih enzima

Kontrola metabolikih puteva

Put ATP-PC sistem Glikoliza Krebsov ciklus Ograniavajui enzim Kreatin kinaza Fosfofruktokinaza Izocitrat dehidrogenaza Stimulatori ADP Inhibitori ATP

AMP, ADP, Pi, pH ATP, CP, citrat, pH ADP, Ca++, NAD ADP, Pi ATP, NADH ATP

Transportni lanac Citohrom oksidaze elektrona

Interakcija izmeu aerobne i anaerobne produkcije energije

!

Energija za izvoenje vebanja proizilazi iz interakcije aerobnih i anaerobnih puteva Efekti trajanja i intenziteta
Kratkotrajne, visoko-intenzivne aktivnosti
Vei doprinos anaerobnih energetskih sistema

Metabolizam vebanja

Dugotrajne, niske i umerene aktivnosti

Veina ATP dobija se iz aerobnih izvora

Promene - mirovanje u aktivnost

!

Kiseoniki deficit

Nagli porast potronje kiseonika

Dostizanje stabilnog stanja za 1-4 minuta

Deficit kiseonika
Nedostatak kiseonika na poetku vebanja Anaerobni putevi doprinose stvaranju ATP

Nakon dostizanja stabilnog stanja, potrebe za ATP ostvaruju se aerobnim metabolizmom

Razlike u VO2 izmeu treniranih i netreniranih osoba

!

Oporavak od vebanja: metaboliki odgovor

Kiseoniki dug
Porast VO2 nekoliko minuta nakon vebanja Poveana potronja kiseonika nakon vebanja (EPOC)
!

Brzi deo kiseoninog duga

Resinteza deponovanog PC Zamena miinih i krvnih depoa O2

Spori deo kiseoninog duga

Porast telesne temperature i kocn. kateholamina Konverzija laktata u glukozu (glukoneogeneza)

Kiseoniki deficit i dug tokom lagane i intenzivne aktivnosti

Ukljanjanje laktata nakon aktivnosti

Faktori koji doprinose EPOC

!

Metaboliki odgovor na vebanje: Kratkotrajna intenzivna aktivnost

Visoko-intenzivna, kratkotrajna aktivnost (2-20 sekundi) produkcija ATP putem ATP-PC sistema Intenzivna aktivnost dua od 20 sekundi produkcija ATP putem anaerobne glikolize Visoko-intenzivna aktivnost dua od 45 sekundi produkcija ATP putem ATP-PC, glikolize i aerobnih sistema

Metaboliki odgovor na vebanje: Produena aktivnost

!

Poveanje potronje kiseonika tokom vremena

Aktivnost dua od 10 minuta produkcija ATP primarno putem aerobnog metabolizma potronja kiseonika u stabilnom stanju uglavnom se odrava Produeno vebanje u toplom i vlanom okruenju ili visokog intenzitet Ne postie se stabilno stanje Poveanje potronje kiseonika tokom vremena

Metaboliki odgovor na vebanje: Progresivno vebanje

!

Promene u potronji kiseonika sa poveanjem intenziteta vebanja

Potronja kiseonika raste linearno do dostizanja VO2max

Nema poveanja VO2 sa porastom optereenja

Fizioloki faktori koji utiu na VO2max

Sposobnost kardiorespiratornog sistema da isporui kiseonik miiima Sposobnost miia da preuzmu kiseonik i proizvedu ATP aerobnim putevima

10

Laktatni prag
!

Identifikacija LT

Taka na kojoj konc. laktata u krvi iznenada poraste tokom progresivnog vebanja
Poznata je i kao anaerobni prag

Mehanizmi pojave LT
Niska konc. kiseonika u miiima Ubrzanje glikolize Angaovanje brzih miinih vlakana Smanjenje brzine ukljanjanja laktata iz krvi

Praktina upotreba u predikciji sportskog nastupa i marker intenziteta vebanja

Mehanizmi nastanka LT

Drugi mehanizmi LT
!

Nesposobnost mitohondrijalnih nosaa vodonika da odre brzinu sa glikolizom

Viak NADH u sarkoplazmi favorizuje konverziju piruvata u laktate

Vrsta laktat-dehidrogenaze
Enzim koji konvertuje piruvate u laktate LDH u brzim vlaknima favorizuje formiranje mlene kiseline

Efekat nosaa vodonika i LDH na LT

Procena utilizacije goriva tokom aktivnosti

Indeks respiratorne razmene (RER or R) - VCO2 / VO2 Indikator utilizacije goriva 0.70 = 100% masti 0.85 = 50% masti, 50% UH 1.00 = 100% UH Tokom vebanja na stabilnom stanju VCO2 i VO2 odgovaraju potronji O2 i produkciji CO2 na elijskom nivou

! !

11

Intenzitet aktivnosti i izbor goriva

!

Ilustracija koncepta crossover-a

Vebanje niskog intenziteta (<30% VO2max) Masti su primarno gorivo Visoko intenzivno vebanje (>70% VO2max) Ugljeni hidrati su primarno gorivo Crossover koncept Opisuje prebacivanje metabolizma sa masti na ugljene hidrate sa porastom intenziteta vebanje Posledica je: Regrutovanja brzih miinih vlakana Porast koncentracije adrenalina u krvi

Trajanje aktivnosti i izbor goriva

!

Prebacivanje sa UH na masti tokom produenog vebanja

Tokom produene aktivnosti metabolizam se prebacuje sa ugljenih hidrata na masti Porast brzine lipolize
Razlaganje triglicerida na glicerol i slobodne masne kiseline (FFA) Stimulisan porastom nivoa adrenalina

Interakcija metabolizma masti i UH tokom vebanja

! !

Izvori goriva tokom vebanja

!

Masti gore na plamenu ugljenih hidrata Glikogen se troi tokom dueg visokointenzivnog vebanja
Redukovana brzina glikolize i produkcije piruvata Redukcija intermedijera Krebsovog ciklusa Redukcija oksidacije masti
Masti se metaboliu putem Krebsovog ciklusa

Ugljeni hidrati Glukoza iz krvi Miini glikogen Masti Slobodne masne kis. iz plazme (nastale lipolizom masnog tkiva ) Intramuskularni trigliceridi Proteini Samo mali doprinos ukupnoj produkciji E (oko ~2%) Moe porasti na 5-15% u kasnijim fazama produene akt. Laktati iz krvi Glukoneogeneza putem Korijevog ciklusa

12

Efekti intenziteta vebanja na izvor miinih goriva

Efekat trajanja vebanja na izvor miinog goriva

Korijev ciklus: laktati kao izvor goriva Hormonski odgovori na fiziku aktivnost

Neuroendokrinologija
! ! ! !

Koncentracija hormona u krvi

Odreena je:
!

Endokrine lezde otputaju hormone direktno u cirkulaciju Hormoni deluju na aktivnost ciljnih tkiva Ciljna tkiva poseduju receptore za hormone Koncentracija hormona u plazmi odreuje stepen efekta na nivou tkiva

! ! !

Stepenom sekrecije hormona od strane endokrine lezde Stepen metabolizma ili izluivanja hormona Koliinom transportnog proteina Promenama u zapremini plazme

13

Kontrola sekrecije hormona

Stepen sekrecije insulina iz pankreasa zavisi od
Stepena ulaznog signala Signali - stimulatorni vs. inhibitorni

Faktori koji utiu na sekreciju hormona

Interakcije hormon - receptor

! !

Interakcije hormon - receptor

!

Okidaki dogaaj u eliji Stepen efekta zavisi od :

Koncentracije hormona Broja receptora u eliji Afiniteta receptora za hormon

Hormoni ostvaruju svoje efekte putem :

Izmene transporta kroz elijsku membranu Stimulacije DNK za sintezu proteina Aktiviranjem sekundarnih posrednika
Ciklini AMP Ca++ Inozitol trifosfat Diacilglicerol

Mehanizmi delovanja steroidnih hormona

Ciklini AMP kao sekundarni mesender

14

Ca++ i fosfolipaza C kao sekundarni mesenderi

Hormoni Regulacija i aktivnost

!

Hormone sekretuju endokrine lezde

Hipotalamus i hipofiza titna i paratitna lezda Nadbubrene lezde Pankreas Testisi i ovarijumi

Hipotalamus
Kontrolie aktivnost prednjeg i zadnjeg renja hipofize Deluje putem pozitivne i negativne povratne sprege

Pozitivni i negativni ulazni signali

Prednji reanj hipofize

Hormon rasta
! !

Sekretuje ga prednji reanj hipofize Esencijalan za normalan rast

Stimulator sinteze proteina i rasta dugih kostiju

Poveava se tokom vebanja

Mobilie masne kiseline iz masnog tkiva Pomae u regulisanju konc. glukoze u krvi

15

Zadnji reanj hipofize

! !

Promene u konc. ADH tokom vebanja

Sekretuje antidiuretski hormon (ADH) Smanjuje gubitak vode u cilju odravanja zapremine plazme Stimulisan putem:
Visoke osmolalnosti plazme ili niskom zapreminom plazme (nastalom usled znojenja) Fizike aktivnosti

titna lezda
!

Nadbubrena lezda
!

Trijod-tironin (T3) i tiroksin (T4)

Vani u odravanju brzine metabolizma Ostvarivanje efekata drugih hormona

Sr
Sekretuje kateholamine
Adrenalin i noradrenalin

Kalcitonin
Regulator koncentracije Ca++ u plazmi

Kora
Sekretuje steroidne hormone
Mineralkortikoide, glukokortikoide i polne hormone

Paratiroidni hormon
Regulator koncentracije Ca u plazmi
++

Sr nadbubrega
!

Odgovor na kateholamine i uloga vrste receptora

Tip receptor 1 Efekat A-NA A=NA Membranski enzim Adenilat ciklaza Intrael. Medijator cAMP

Deo simpatikog nervnog sistema

Sekretuje kateholamine

Efekti na tkiva Srane frekvence Glikogenoliza Lipoliza

Adrenalin i noradrenalin
Vezuju se za receptore na efektorima
Alfa () i beta () receptori

2 1 2

A>>>NA ANA

Adenilat ciklaza Fosfolipaza C

cAMP Ca++ cAMP

Bronhodilatacija Vazodilatacija

Deluje na elijske funkcije putem sekundarnih mesendera

Fosfodiesteraza Vazokonstrikcija Suprotne aktivnosti 1 i 2 receptora

ANA

Adenilat ciklaza

16

Kora nadbubrega
!

Promene u aktivnosti mineralkortikoida tokom vebanja

Mineralkortikoidi (aldosteron)
Ukljuen u odravanje plazma konc. Na+ i K+ Deo sistema renin-angiotenzin-aldosteron koji regulie krvni pritisak

Kora nadbubrega
Glukokortikoidi (kortizol) Stimulisan vebanjem i dugotrajnim gladovanjem Promovie upotrebu slobodnih masnih kiselina kao goriva Stimulie sintezu glukoze Promovie razgradnju proteina za glukoneogenezu i obnovu tkiva

Kontrola sekrecije kortizola

Pankreas
Sekretuje enzime za varenje hrane i bikarbonate u tanko crevo Oslobaa insulin, glukagon i somatostatin

Insulin
! !

Sekretuju ga elije Langerhansovih ostrvaca Promovie deponovanje glukoze, aminokiselina i masti Diabetes melitus se karakterie nedostatkom insulina (Tip 1) ili nedostatkom insulinskih receptora (Tip 2)
Dovodi do porasta konc.glukoze u krvi Znaajan zdravstveni rizik

17

Glukagon i somatostatin
Glkagon ! Oslobaa se iz elija Langehansovih ostrvaca ! Promovie mobilizaciju masnih kiselina i glukoze Somatostatin ! Sekretuju ga elije Langerhansovih ostrvaca ! Kontrolie brzinu ulaska nutrijenasa u cirkulaciju

Testisi
!

Luenje testosterona
Anaboliki steroid
Promovie izgradnju tkiva (miia) Poboljanje sportskog nastupa

Androgeni steroid
Promovie maskuline (muke) karakteristike

Kontrola sekrecije testosterona

Estrogen
! ! !

enski polni hormon Uspostavlja i odrava reproduktivnu funkciju Nivoi variraju tokom menstrualnog ciklusa

Kontrola sekrecije estrogena

Utilizacija miinog glikogena

!

Razgradnja miinog glikogena je pod kontrolom dva sistema

Adrenalin - ciklini AMP Ca++- kalmodulin
Isporuka glukoze je u skladu sa aktivacijom miine kontrakcije

Glikogenoliza se moe pojaviti u prisustvu agensa koji ima -blokirajuu aktivnost

18

Kontrola glikogenolize

Utilizacija miinog glikogena

!

Razgradnja glikogena je povezana sa intenzitetom vebanja

Vebanje visokog intenziteta dovodi do vee i bre razgradnje glikogena

Utroak glikogena tokom vebanja

Konc. adrenalina tokom vebanja

Promene miinog glikogena sa i bez blokade -receptora

Odravanje konc. glukoze u krvi tokom vebanja

! !

Mobilizacija glukoze iz depoa glikogena u jetri Mobilizacija SMK iz masnog tkiva

tednja glukoze iz krvi

Glukoneogeneza iz amino kiselina, mlene kiseline i glicerola Blokiranje ulaska glukoze u eliju
Forsiranje upotrebe SMK kao goriva

19

Homeostaza konc. glukoze tokom vebanja

!

Kortizol
! ! !

Permisivni (spororeagujui) hormoni

Tiroksin Kortisol Hormon rasta

Stimulie mobilizaciju SMK iz masnog tkiva Mobilie amino kiseline za glukoneogenezu Blokira ulazak glukoze u eliju

Deluju u pomonom smislu kao podrka drugim hormonima

Uloga kortizola u odravanju glikemije

Konc. plazma kortizola tokom vebanja

!

Pri niskom intenzitetu

smanjivanje konc. kortizola

Pri visokom intenzitetu

porast konc. kortizola

Promene u konc. kortizola tokom vebanja

Hormon rasta
!

Vaan u odravanju glikemije Smanjuje preuzimanje glukoze Poveava mobilizaciju SMK Poveanje glukoneogeneze

20

Uloge hormona rasta u odravanju glikemije

Hormon rasta tokom vebanja Trenirani vs. netrenirani

Hormon rasta tokom vebanja Efekat intenziteta

Homeostaza glikemije tokom vebanja

!

Hormoni sa brzim delovanjem

Noradrenalin i adrenalin Insulin i glukagon

Odravanje glikemije
Poveanje mobilizacije glukoze iz jetre Poveanje konc. SMK u plazmi Smanjenje preuzimanja glukoze Poveanje glukoneogeneze

Uloga keteholamina u mobilizaciji supstrata

Arenalin i noradrenalin tokom fizike aktivnosti

! ! !

Linearni porast tokom vebanja Favorizacija mobilizacije SMK Odravanje konc. glukoze u krvi

21

Promene u konc. kateholamina tokom vebanja

Adrenalin i noradrenalin nakon treninga

Smanjenje koncentracija nakon aktivnosti Paralelna redukcija mobilizacije glukoze

! !

Plazma kateholamini tokom i nakon vebanja

Efekti insulina i glukagona na preuzimanje i oksidaciju SMK

Insulin tokom vebanja

!

Promene u konc. insulina tokom vebanja

Konc. insulina u plazmi opada tokom vebanja

Prevencija naglog preuzimanja glukoze iz plazme Favorizacija mobilizacije glukoze i SMK

22

Efekti treninga na konc. insulina tokom vebanja

Efekti treninga na konc. glukagona tokom vebanja

Kontrola sekrecije insulina i glukagona tokom vebanja

Efektin simpatikog NS na mobilizaciju supstrata

Hormonalni odgovori na fiz. aktivnost

Mobilizacija SMK tokom vebanja

!

Mobilizacija SMK opada tokom intenzivne aktivnosti

Ovo nastaje uprkos konstantne hormonske stimulacije mobilizacije SMK

Mogue da je posledica visoke konc. laktata

Promocija resinteze triglicerida

23

Efekti laktata na mobilizaciju SMK

Merenje rada, snage i potronje energije

Jedinice merenja
!

Definicija rada i snage

Rad
Rad = sila x rastojanje
!

Metriki sistem
Koristi se za izraavanje mase, duine, zapremine

Snaga
Snaga = rad vreme
!

Sistem Internacionalnih (SI) jedinica

Standardizovai termini merenja su:
Energija Sila Rad Snaga

Podizanje 5 kg tereta na visinu od 2 m

Rad = sila x rastojanje Rad = 5 kg x 2 m Rad = 10 kgm

Izvoenje 2,000 kgm rada za 60 sec

Snaga = rad vreme Snaga = 2,000 kgm 60 s Snaga = 33.3 kgms-1

Merenje rada i snage

!

Odreivanje nagiba na tredmilu

Klupica Rad = telesna masa (kg) x distancakorak-1 x korakmin-1 x minuti Snaga = rad minuti Bicikl ergometar Rad = otpor (kg) x obrtmin-1 x dijametra kol. (m) x minuti Snaga = rad minuti Pokretna traka (tredmil) Rad = telesna masa (kg) x brzina (mmin-1) x nagib x minuti Snaga = Rad minuti

24

Merenje energetske potronje

!

Spirometrija otvorenog kruga

Direktna kalorimetrija
Merenje produkcije toplote kao indikatora brzine metabolizma
Namirnice + O2 ATP + Toplota
Rad elija

Toplota

Indirektna kalorimetrija
Merenje potronje kiseonika kao procene nivoa bazalnog metabolizma
Namirnice + O2 Toplota + CO2 + H2O

Procena energetske potronje

Linearna veza izmeu VO2 i brzine hodanja ili tranja

Energetska cena hodanja na traci ili tranja

potrebe za O2 rastu kao linearna funkcija brzine

Izraavanje energetske potronje u MET-ima

1 MET = energetsjka potronja u mirovanju 1 MET = 3.5 mlkg-1min-1

Kalkulacija efikasnosti vebanja

!

Faktori koji utiu na efikasnost vebanja

!

Neto efikasnost
% neto efikasnost = Izvedeni rad Energija utroena iznad mirovanja x 100

Optereenje
Efikasnost opada sa porastom optereenja

Brzina pokreta
Postoji optimalna brzina pokreta i svaka promena smanjuje efikasnost

Neto efikasnost bicikl ergometrije

15-27%
!

Sadraj vlakana u miiima

Vea efikasnost je kod miia sa veim sadrajem sporih vlakana

25

Neto efikasnost tokom ergometrije ruku

Veza izmeu potronje energije i optereenja

Efekti brzine pokreta na neto efikasnost

Ekonomika tranja
!

Nije mogue izraunati neto efikasnost horizontalnog tranja Ekonomika tranja

Potronja kiseonika pri odreenmoj brzini tranja Nii VO2 (mlkg-1min-1) je indikator bolje ekonomike tranja

Razlike u polovima u ekonomici tranja

nema razlike pri manjim brzinama pri realnim trkakim brzinama mukarci imaju bolju ekonomiku tranja

Poreenje ekonomike tranja izmeu mukaraca i ena Nervni sistem

Struktura i kontrola pokreta

26

Opte funkcije nervnog sistema

!

Organizacija NS
!

Kontrola unutranje sredine

NS funkcionie u saradnji sa endokrinim sistemom

Centralni nervni sistem (CNS)

Mozak i kimena modina

! ! !

Voljna kontrola pokreta Programiranje refleksa kimene modine Asimilacija iskustava neophodnih za pamenje i uenje

Periferni nervni sistem (PNS)

Neuroni van CNS Senzorni deo
Aferentna vlakna prenose impulse od receptora do CNS

Motorni deo
Eferentna vlakna prenose impulse od CNS do efektornih organa

Delovi NS

Veza izmeu CNS i PNS

Struktura neurona (nervne elije)

! !

Delovi neurona

Telo elije Dendriti

Provode impulse prema telu neurona

Akson
Provodi nervni impuls iz tela neurona Pokriven je tzv. Schwann-ovim elijama
Formiraju isprekidani mijelinski omota celom duinom aksona

Sinapsa
Kontaktna taka izmeu aksona jednog neurona i dendrita drugog neurona

27

Ilustracija sinapse
!

Elektrina aktivnost u neuronima

Mirovni membranski potencijal
U miru su neuroni NEGATIVNO naelektrisani Odreen je gradijentom konc. jona (Na+, K+, Cl-) kroz el. membranu
!

Akcioni potencijal
Pojavljuje se kada depolarizacija dostigne prag
Propusnost membrane se menja, dolazi do ulaska Na+ u eliju inei unutranjost elije pozitivno naelektrisanom

Repolarizacija
Promena propustivosti membrane i obnavljanje mirovnog potencijala

Akcioni potencijal

Depolarizacija

Repolarizacija

Neurotransmiteri i sinaptiki prenos

!

Neuroni komuniciraju preko sinapsi putem neurotransmitera

Otputaju se sa presinaptike membrane Vezuju se za receptore na postsinaptikoj membrani

Ekscitatorni transmiter
Izaziva depolarizaciju (EPSP)

Inhibitorni transmiter
Izaziva hiperpolarizaciju (IPSP)

28

Bazina struktura hemijske sinapse

Senzorne informacije
!

Proprioceptori
Pruaju CNS-u informacije o poziciji tela i uglovima zglobova
Slobodni nervni zavretci Receptori Golgi-tipa Painijeva telaca

Miini hemoreceptori
Pruaju CNS-u informacije o stepenu metabolizma miine aktivnosti

Refleksi
! !

Refleksni luk ilustracija reciprone inhibicije

Brze, nesvesne aktivnosti reakcije na stimulus Sled dogaaja:

senzorni nerv alje impuls do kimene modine interneuroni KM aktiviraju motorone neurone motorni neuroni kontroliu pokret miia

Reciprona inhibicija
EPSP u miiima koji se povlae od stimulusa IPSP u antagonistikim miiima

Somatske motorne funkcije

!

Ilustracija motorne jedinice

Somatski motorni neuroni PNS

Odgovorni za prenos nervnih poruka od KM do skeletnih miia

Motorna jedinica
Motorni neuron i sva miina vlakna koja inervie

Indeks inervacije
Broj miinih vlakana po motornom neuronu

29

Vestibularni aparat i ravnotea

! !

Uloga vestibularnog aparata u ravnotei

Lokalizovan u unutranjem uvu Odgovoran za odravanje opte ravnotee i balansa Osetljiv na promene u linearnom i ugaonom ubrzanju

Funkcije motorne kontrole u mozgu

! !

Motorne funkcije kimene modine

! !

Modano stablo Cerebrum - mozak

Cerebralni korteks
Organizacija kompleksnih pokreta Deponovanje nauenih iskustava Prijem senzornih informacija

Refleks povlaenja Sadri grupe neurona sposobnih za kontrolisanje odreenih aspekata motorne aktivnosti Spinalno podeavanje
Voljni pokreti se prevode u odgovarajue miine aktivnosti

Motorni korteks
Uglavnom se odnosi na voljne pokrete
!

Cerebellum (mali mozak)

Monitorisanje kompleksnih pokreta

Kontrola motornih funkcija

!

Struktura procesa koji dovode do voljnog pokreta

Subkortikalne i kortikalne motivacione zone

alju grubi predlog pokreta

Mali mozak i bazalne ganglije

Konvertuju grubi predlog u plan pokreta Cerebellum: brzi pokreti Bazalne ganglije : spori pokreti

Motorni korteks
Vraa poruku na nie putem KM do miia Feedback iz miinih receptora i proprioceptora koji omoguava fino podeavanje motornog programa

30

Autonomni nervni sistem

!

Neurotransmiteri autonomnog NS

Odgovoran za odravanje unutranje sredine

Efektorni organi nisu pod voljnom kontrolom
Glatki miii, srani mii, lezde

Simpatiki deo
Oslobaa noradrenalin Eksictuje organ efektor

Parasimpatiki deo
Oslobaa acetilholin Inhibira organ efektor

Skeletna muskulatura
!

Skeletna muskulatura
Ljudsko telo sadri preko 400 miia
40-50% ukupne telesne mase

struktura i funkcija
!

Funkcije skeletnih miia

Produkcija sile za kretanje i disanje Produkcija sile za posturalnu podrku Produkcija toplote u hladnom okruenju

Sktruktura skeletnih miia Vezivno tkivo

!

Sktruktura skeletnih miia Vezivno tkivo

Epimysium
okruuje itav mii

Perimysium
okruuje snopove miinih vlakana
Fascikluusi

Endomysium
okruuje pojedinano miino vkano

31

Sktruktura skeletnih miia Mikrostruktura

!

Mikrostruktura skeletnog miia

Sarkolema
membrana miine elije

Miofibrili
konaste strukture u miinom vlaknu Aktin (tanki filament)
Troponin Tropomiozin

Miozin (debeli filament)

Sktruktura skeletnog miia: Sarkomera

!

Struktura u sarkoplazmi

Delovi miofibrila
Z-linija A-pojas I-pojas

U sarkoplazmi
Sarkoplazmatski retikulum
depo jona kalcijuma

transverzni tubuli terminalne cisterne

Neuro-muskularna veza
!

Ilustracija neuromiine ploe

Mesto spoja motornog neurona i miinog vlakna

Odvojeno prostorom - neuromiini tesnac

Motorna zavna ploa

Dep sarkoleme formiran oko motornog neurona

Acetilholin se oslobaa iz motornih neurona

izaziva pojavu potencijala zavrne ploe
depolarizacija miinog vlakna

32

Miina kontrakcija
!

Model klizanja filamenata

Model klizanja filamenata

Mii se skrauje kao posledica pokreta filamenata aktina preko filamenata miozina Formiranje veza - premoavanja izmeu filamenata aktina i miozina Redukcija rastojanja izmeu Z-linija sarkomere

Formiranje veza premoavanja u miinoj kontrakciji

Energija za miinu kontrakciju

!

ATP je neophodan za miinu kontrakciju

Miozinska ATP-aza razgrauje ATP pri kontrakciji vlakna

Izvori ATP
Fosfokreatin (PC) Glikoliza Oksidativna fosforilacija

Izvori ATP-a za miinu kontrakciju

Povezivanje mehanizma ekscitacija-kontrakcija

!

Depolarizacija motorne zavrne ploe (ekscitacija) je povezana sa miinom kontrakcijom

Nervni impuls putuje nadole putem T-tubula i izaziva oslobaanje Ca++ iz SPR Ca++ se vezuje za troponin i izaziva pozicione promene tropomiozina koji otvara aktivna mesta na aktinu Omoguava vrsto vezivanje izmeu aktina i miozina pri pojavi kontrakcije

33

Ilustracija koraka u povezivanju ekstrakcije i kontrakcije

Koraci koji dovode do miine kontrakcije

Osobine miinih vlakana

!

Pojedinana miina vlakna

Brza vlakna ! Tip IIb
Brzo kontrahujua Brza glikolitika
!

Biohemijske osobine
Oksidativni kapacitet Vrsta ATPaze

Spora vlakna ! Tip I

Sporo kontrajujua Spora oksidativna

Kontraktilne osobine
Maksimalna produkcija sile Brzina kontrakcije Efikasnost miinog vlakna

Tip IIa
Srednji tip Brza oksidativna glikolitika

Tipovi miinih vlakana

Brza vlakna Karakteristike Broj mitohondrija Otpornost na zamor Predominantni E sistem ATP-azna aktivnost Vmax (brina skra'ivanja) Efikasnost Specifina tenzija Tip IIb Mali Niska Anerobni Najvea Najvea Niska Najvea Tip Iia Umeren Umerena Kombinacija Visoka Srednja Umerena Visoka Spora vlakna Tip I Veliki Visoka Aerobni Niska Niska Visoka Umerena

Poreenje maskimalne brzine skraivanja izmeu miinih vlakana

34

Histohemijski izgled miinih vlakana

Tip vlakana i sportski nastup

!

Eksplozivni sportovi
Sprinteri Poseduju veliki procenat brzih vlakana

Tip IIa
!

Sportovi izdrljivosti
Dugoprugai Poseduju veliki procenat sporih vlakana

Tip IIb Tp I
!

Ostali
Dizai tegova i nesportisti Odnos je oko 50% sporih i 50% brzih vlakana

Alteracija tipa vlakana putem treninga

!

Alteracija tipa vlakana putem treninga

Trening izdrljivosti i rezistencije

Ne moe se izmeniti brzo vlakno u sporo Dolazi do promene Tip Iib u IIa vlakna
Poseduju vei oksidativni kapacitet

Starosne promene u strukturi miia

!

Vrste miine kontrakcije

!

Starenje je povezano sa gubitkom mi. mase

Brzina gubitka se poveava nakon 50. god

Izometrijska
Mii proizvodi silu bez promene duine Povlaenje nepokretnog objekta Posturalni miii

Redovan trening moe poboljati snagu i izdrljivost

Ne moe u potpunosti eliminisati promene nastale starenjem u smislu gubitka miine mase

Izotonika (dinamika)
Koncentrina
Mii se skrauje prilikom generisanja sile

Ekscentrina
Mii se produava prilikom generisanja sile

35

Izotonina i izometrijska kontrakcija

Brzina miine kontrakcije i relaksacije

!

Miini trzaj
Kontrakcija kao rezultat jednog stimulusa latentni period
Traje ~ 5 ms

Kontrakcija
Razvija se zategnutost 40 ms

Relaksacija
50 ms

Ilustracija jednostavnog trzaja

!

Regulacija sile u miiu

Tip i broj regrutovanih motornih jedinica
Vie motornih jedinica = vea sila Bre motorne jedinice = vea sila
!

Inicijalna duina miia

Idealna duina za produkciju sile

Proroda nervne stimulacije motorne jedinice

Frekvencija stimulacije
Jednostavan trzaj, sumacija i tetanus

Veza izmeu uestalosti stimulusa i produkcije sile

Odnos duine i tenzije skeletnog miia

36

Jednostavan trzaj, sumacija i tetanus

Odnos sile i brzine kontrakcije

!

Pri svakoj apsolutnoj sili brzina pokreta je vea kod miia sa veim sadrajem brzih vlakana Maksimalna brzina skraivanja je najvea pri najmanjoj sili
Odnosi se i na brza i na spora vlakna

Odnos sile i brzine kontrakcije

Odnos sile i brzine kontrakcije

!

Pri datoj brzini pokreta sila koja se generie u miiu je vea u miiima sa veim sadrajem brzih vlakana Maksimalna sila raste sa brzinom pokreta do brzina od 200-300 stepeni u sec
Sila opada sa poveanjem brzine pokreta iznad ovih vrednosti

Odnos sile i brzine kontrakcije

!

Receptori u miiu
Miino vreteno
Detektor dinamikih i statikih promena duine miia Refleks istezanja
Istezanje miia dovodi do refleksne kontrakcije
!

Goldijev tetivni organ (GTO)

Monitor tenzije koja se razvija u miiu Spreava oteenje tokom izuzetne produkcije sile
Stimulacija dovodi do refleksne relaksacije miia

37

Miino vreteno

Goldijev tetivni organ

UVOD
!

KARDIOVASKULARNI SISTEM I FIZIKA AKTIVNOST

Jedan od najveih izazova za homeostazu je povean zahtev muskulature za kiseonikom usled vebanja Tokom intenzivne aktivnosti potrebe za kiseonikom rastu za 15 do 25 puta Dve glavne promene krvnog protoka su porast minutnog volumena redistribucija protoka Temeljno shvatanje KVS je esencijalno za fiziologiju vebanja !!!

CILJEVI
! ! ! ! ! ! !

Kardiovaskularni sistem Funkcije

Transport O2 tkivima i uklanjanje otpadnih produkata metabolizma Transport nutrijenasa tkivima Regulacija telesne T

Opis i funkcije KVS Opis sranog ciklusa povezan sa el. aktivnosti i EKG Obrazac redistribucije krvi tokom vebanja Odgovori KVS na razliite vrste vebanja Faktori koji reguliu lokalni protok tokom vebanja Faktori koji reguliu udarni volumen tokom vebanja Regulacija minutnog volumena tokom vebanja

38

Cirkulatorni sistem
!

Struktura srca

Srce
Pumpa krv

Arterije i arteriole
Prenose krv iz srca

Kapilari
Razmena nutrijenasa sa tkivima

Vene i venule
Prenose krv do srca

Pluni i sistemski krvotok

Sistemski krvotok ! Leva strana srca ! Pumpa oksigenisanu krv u organizam putem arterija ! Vraa deoksigenisanu krv u desno srce putem vena Pluni krvotok ! Desna strana srca ! Pumpa deoksigenisanu krv u plua putem plunih arterija ! Vraa oksigenisanu krv u levo srce putem plunih vena

Miokard

Srani ciklus
Sistola ! Faza kontrakcije Dijastola ! Faza relaksacije

Promene u pritisku tokom sranog ciklusa

39

Arterijski krvni pritisak

!

Krvni pritisak
!

Izraava se kao odnos sistolnog i dijastolnog pristika

Normalne vednosti 120/80 mmHg Visok je 140/90 mmHg

Pulsni pritisak
razlika izmeu sistolnog i dijastolnog pritiska

Sistolni pritisak (vea vrednost)

Pritisak nastaje tokom kontrakcije komora (sistole)
!

Pulsni pritisak = Sistolni - Dijastolni Srednji arterijski pritisak (MAP)

Prosean pritisak u arterijama

Dijastolni pritisak
Pritisak u arterijama tokom relaksacije srca (dijastole)

MAP = Dijastolni + 1/3(pulsnog pritiska)

Srednji arterijski pritisak Krvni pritisak od 120/80 mm Hg MAP = 80 mm Hg + .33(120-80)

= 80 mm Hg + 13 = 93 mm Hg

Merenje krvnog pritiska

Faktori koji utiu na TA

Elektrina aktivnost srca

!

Kontrakcija srca zavisi od elektrine stimulacije miokarda Impuls nastaje u desnoj pretkomori i iri se kroz itavo srce Moe se snimati putem elktrokardiograma (EKG)

40

Provodni sistem srca

Elektrokardiogram
! !

Snimanje elktrine aktivnosti srca P-talas

Depolarizacija pretkomore

QRS kompleks
Depolarizacija komore

T-talas
Repolarizacija komore

EKG Srani ciklus i EKG

Dijagnostika upotreba EKG-a

!

Abnormalni EKG

Promene na EKG mogu indikovati koronarnu sranu bolest

depresija ST-segmenta indikator je miokardne ishemije

41

Minutni volumen (Q)

Koliina krvi koje srce ispumpa u jednom minutu
!

Regulacija srane frekvence

!

Smanjenje srane frekvence (HR)

parasimpatiki NS
Putem n. vagusa

Proizvod udarnog volumena i srane frekvence

Q = HR x SV
HR - Srana frekvenca = broj udara u minuti SV - Udarni volumen = koliina krvi koje srce ispumpa u jednoj kontrakciji

Usporavanje HR inhibiranje SA vora

!

Porast HR
Simpatiki NS
putem sranih akceleratorskih nerava

Porast HR stimulisanjem SA vora

Nervni sistem regulacije srane frekvence

Regulacija udarnog volumena

!

End-dijastolni volumen (EDV)

Volumen krvi u komorama na kraju dijastole (preload)

Srednji aortni krvni pritisak

Pritisak protiv kojeg srce pumpa krv (afterload)

Snaga komorske kontrakcije

Kontraktilnost

End-dijastolni volumen
!

Skeletne miina pumpa

!

Frank-Starling-ov mehanizam
Vei preload dovodi do istezanje komora i do snanije kontrakcije

Pod uticajem:
Venokonstrikcije Skeletne miine pumpe Respiratorne pumpe

Ritmine kontrakcije skeletne muskulature teraju krv u ekstremitettima prema srcu Jednosmerne valvule u venama spreavaju povratak krvi

42

Srednji aortni pritisak

!

Kontraktilnost komora
!

Aortni pritisak je obrnuto srazmeran udarnom volumenu Visok afterload dovodi do smanjenja udarnog volumena
Potrebna je vea sila od strane miokarda da upumpa krv u aortu

Poveana kontraktilnost dovodi do veeg udarnog volumena Cirkuliui adrenalin i noradrenalin

Direktna simpatika stimulacija srca

Smanjenje aortnog pritiska dovodi do poveanja udarnog volumena

Faktori koji reguliu minutni volumen

Parasimpatiki ivci Srednji arterijski pritisak

Hemodinamika
Nauka o fizikim zakonima protoka krvi

Minutni = Srana frekvenca x Udarni volumen Volumen

Simpatiki nervi Snaga kontrakcije Istezanje FrankStarling EDV

Fizike karakteristike krvi

!

Hematokrit
Procenat krvi sastavljen od elija

Plazma
Tena komponenta krvi Sadri jone, proteine, hormone

elijski deo
Eritrociti
Sadre Hb koji prenosi kiseonik

Leukociti Trombociti
Vani u procesima zgruavanja krvi

43

Hemodinamika Bazirana na odnosima izmeu

Pritiska Otpora Protoka

Hemodinamika : pritisak
!

Tok krvi iz oblasti visokog u oblast niskog pritiska

proporcionalno razlici izmeu MAP i pritiska u desnoj pretkomori (P)

Protok krvi kroz sistemski krvotok

Hemodinamika : otpor
!

Otpor zavisi od
duine krvnog suda viskoziteta krvi prenika krvnog suda
mala promena u dijametru suda moe imati dramatian uticaj na otpor ! duina x viskoznost prenik

Otpor =

Hemodinamika : protok
!

Izvori vaskularnog otpora

! !

Direktno srazmeran razlici pritiska izmeu dva kraja sistema Obrnuto srazmeran otporu

MAP opada u sistemskoj cirkulaciji Najvei pad se deava u arteriolama

arteriole se nazivaju i otporni sudovi

Protok =

pritiska otpor

44

Promene pritiska u sistemskom krvotoku

Isporuka kiseonika tokom vebanja

!

Potrebe za kiseonikom od strane miia rastu sa zapoinjanjem vebanja Poveana isporuka O2 ostvaruje se putem:
Poveanog minutnog volumena Redistribucijom protoka prema miiima

Promene u minutnom volumenu

!

Minutni volumen raste usled:

poveanja srane frekvence
Linearni porast do maksimuma

Max HR = 220 - starost (god) porasta udarnog volumena (SV)

Plato na ~40% VO2max
!

Promene u kardiovaskularnim parametrima tokom vebanja

Preuzimanje O2 od strane miia takoe raste

vea arteriovenska razlika

Redistribucija protoka krvi

! !

Protok krvi kroz aktivne miie raste Protok krvi kroz manje aktivne organe opada
jetra, bubrezi, GI trakt

Promene u splanhinoj cirkulaciji tokom vebanja

45

Poveani protok krvi kroz miie tokom vebanja

! !

Redistribution of Blood Flow During Exercise

Smanjenje simpatike vazokonstrikcije Autoregulacija

Protok je povean da bi zadovoljio metabolike zahteve pritisak O2, CO2, pH, K+, adenozin, NO

Cirkulatorni odgovori na vebanje

! !

Srana frekvenca i krvni pritisak Zavise od

Tipa, intenziteta I trajanja vebanja Uslova sredine Emocionalnih uticaja

Tranzicija mirovanje vebanje vebanje oporavak

! !

Brzi porast HR, SV, minutnog volumena Plato kod submaksimalne aktivnosti (ispod LT) Oporavak zavisi od:
Trajanja I intenziteta vebanja Stanja utreniranosti subjekta

Stepenasto (inkrementno) vebanje

Tranzicija mirovanje vebanje vebanje oporavak
!

Srana frekvenca i minutni volumen

Linearni porast sa poveanjem optereenja Dostie se plato pri 100% VO2max

Sistolni krvni pritisak

Porast sa poveanjem optereenja

Dvostruki proizvod
Linearni porast sa poveanjem intenziteta vebanja Indikator rada srca

Dvostruki proizvod = srana frekvenca x sistolni krvni pritisak

46

Vebanje - ruke vs. noge

!

Pri istom VO2 rad rukama ima veu:

Sranu frekvencu
Shodno veoj simpatikoj stimulaciji

Krvni pritisak
Shodno vazokonstrikciji u velikoj neaktivnoj miinoj masi

Heart Rate and Blood Pressure During Arm and Leg Exercise

Produeno vebanje
!

Minuntni volumen se odrava

Postepeno smanjenje udarnog volumena Postepen porast srane frekvence

KVS smena
Posledica dehidratacije i poveanog protoka krvi kroz kou (poveanje T)

Kardiovaskularna prilagoavannja na fiz. aktivnost

Kardiovaskularna kontrola tokom aktivnosti

!

Inicijalni signal za ukljuivanje KVS polazi iz viih modanih centara Fino podeavanje putem:
Hemoreceptora Mehanoreceptora Baroreceptora

47

A Summary of Cardiovascular Control During Exercise

Respiratorni sistem tokom fizike aktivnosti i sporta

Respiratorni sistem
!

Glavni organi respiratornog sistema

Obezbeuje sredinu za razmenu gasova izmeu spolanje sredine i organizma Igra ulogu u regulaciji acido-baznog statusa tokom vebanja

Poloaj plua, dijafragme i plune maramice

Provodne i respiratorne zone

Provodne zone ! Dovode vazduh do respiratorne zone ! Vlai,zagreva i filtrira vazduh ! Komponene:
Trachea Bronhijalno stablo Bronhiole

Respiratorna zona ! Razmena gasova izmeu vazduha i krvi ! Komponente:

Respiratorne bronhiole Alveolarne kesice

48

Put vazduha do alveola

Mehanizmi disanja
!

Ventilacija
Kretanje vazduha u i iz plua putem protoka

Inspiracija (udisaj)
Pokret dijafragme nadole uz smanjenje intrapulmonalnog pritiska

Ekspiracija (izdisaj)
Relaksacija dijafragme uz porast IP pritiska

Otpor kretanju vazduha

Uglavnom odreen dijametrom disajnih puteva

Mehanika inspiracije i ekspiracije

Miii respiracije

Pluna ventilacija (V)

!

Pluni volumeni i kapaciteti

! !

Koliina vazduha koji se unosi (izbacuje) iz plua tokom 1 minuta

Proizvod disajnog volumena (VT) i frekvencije disanja (f)

Mere se putem SPIROMETRIJE Vitalni kapacitet (VC)

maksimalna koliina vazduha koja se izahne nakon maksimalnog udisaja

Ostali termini
VI VE VA VD

V = VT x f
!

Rezidualni volumen (RV)

Vazduh koji ostane u pluima nakon maksimalnog izdisaja

Inspiratorna ventilacija Ekspiratorna ventilacija Alveolarna ventilacija Ventilacija mrtvog prostora

Ukupni kapacitet plua (TLC)

Suma VC i RV

49

Spirogram plunih volumena i kapaciteta

Parcijalni pritisak gasova

!

Svaki gas u smesi ima udeo u ukupnom pritisku itavog gasa Parcijalni pritisak kiseonika (PO2)
Vazduh je 20.93% kiseonik
izraen kao frakcija : 0.2093

Ukupni pritisak vazduha = 760 mmHg PO = 0.2093 x 760 = 159 mmHg 2

Difuzija gasova
!

Parcijalni pritisak i razmena gasova

Gasovi difunduju iz podruja visokog u zonu biskog pritiska

Izmeu plua i krvi Izmeu krvi i tkiva

Fick-ov zakon difuzije

V gas = A x D x (P1-P2) T
V gas = brzina difuzije A = povrina tkiva T = debljina tkiva D = gasni difuzioni kapacitet P1-P2 = razlika u parcijalnom pritisku

Protok krvi kroz plua

!

Pluni krvotok
Ista brzina protoka kao i u sistemskom krvotoku Nii pritisak

U stojeem poloaju, veina protoka krvi odvija se u bazama plua

Delovanjem gravitacione sile

50

Odnos ventilacije i perfuzije

!

Indeks ventilacije i perfuzije

Indeks ventilacije i perfuzije

Indikator odnosa protoka krvi i ventilacije Idealna vrednost : ~1.0

Baza plua
Hiperperfuzija (<1.0)

Vrh plua
Hipoperfuzija (>1.0)

Transport kiseonika u krvi

!

Kriva disocijacije oksihemoglobina

O2 je vezan za hemoglobin (Hb) radi transporta u krvi

Oksihemoglobin: O2 vezan za Hb Deoksihemoglobin: O2 nije vezan za Hb

Kapacite za vezivanje
201 ml O2L-1 krvi kod mukaraca
150 g HbL krvi-1 x 1.34 mlO2g Hb-1

174 ml O2L-1 krvi kod ena

130 g HbL krvi-1 x 1.34 mlO2g Hb-1

O2-Hb kriva disocijacije: Uticaj pH

!

O2-Hb kriva disocijacije: Uticaj pH

pH krvi se smanjuje tokom fizike aktivnosti To dovodi do desnog skretanja krive

Bohrov efekat Dominira odputanje O2 perifernim tkivima

51

O2-Hb kriva disocijacije: efekat temperature

!

O2-Hb kriva disocijacije: efekat temperature

Porast temperature krvi dovodi do slabljenja veze Hb-O2 Pomeranje krive u desno
lake otputanje O2 ciljnim tkivima

O2 transport u miiima
!

Disocijaciona kriva za Mb i Hb

Mioglobin (Mb) prenosi O2 od elijske membrane do mitohondrija Vei afinitet za O2 nego hemoglobin
ak i pri niskom PO2 Omoguava Mb da deponuje O2

CO2 transport u krvi

Rastvoren u plazmi (10%) Vezan za Hb (20%) U formi bikarbonata (70%)
CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3 Takoe vaan za neutralisanje H+

CO2 transport putem krvi

! ! !

52

Odputanje CO2 iz krvi

Ventilacija i acido-bazni status

!

pH krvi je regulisan delom putem ventilacije Porast ventilacije dovodi do izbacivanja dodatnog CO2
Smanjenje koncentracije PCO2 Smanjenje konc. H+

Promene : mir - aktivnost

Promene u PO2, PCO2 i VE mir - aktivnost

Inicijalno, ventilacija brzo raste

Nakon toga, niska stopa porasta do uspostavljanja stabilnog stanja

PO2 i PCO2 su na istom nivou

Vebanje u toplom okruenju

!

Promene u VE i PCO2 tokom vebanja u toplom i vlanom ambijentu

Tokom produenog submaksimalnog vebanja:

Ventilacija pokazuje tendenciju ka poveanju Male promene u PCO2 Vea stopa ventilacije ne dovodi do promena u PCO2

53

Inkrementno vebanje
!

Ventilatorni odgovor na vebanje trenirani vs. netrenirani

!

Linearan porast ventilacije

do ~50-75% VO2max

Eksponencijalan porast nakon ove take Ventilatorni prag (Tvent)

Taka infleksije gde VE raste eksponencijalno

Kod treniranog sportiste

Smanjenje arterijskog PO2 blizu otkaza pH se odrava na visokom optereenju Tvent se pojavljuje pri veem optereenju

Ventilatorni odgovor na vebanje trenirani vs. netrenirani

Kontrola ventilacije

Respiratorni kontrolni centar

Prima neuralne i hormonalne signale
Feedback iz miia CO2 nivo u krvi

Regulie stopu respiracije

Lokacioja respiratornog kontrolnog centra

!

Faktori koji utiu na respiratorni centar

Humoralni hemoreceptori
Centralni hemoreceptori
Lokalizovani u produenoj modini PCO2 i H+ koncentracija u cerebrospinalnoj tenosti

Periferni hemoreceptori
Aortna i karotidna telaca PO2, PCO2, H+, i K+ u krvi
!

Neuralni input
Iz motorone kore ili skeletnih miia

54

Efekti arterijskog PCO2 na ventilaciju

Efekti arterijskog PO2 na ventilaciju

Ventilatorna kontrola tokom vebanja

!

Ventilatorna kontrola tokom submaksimalnog vebanja

Submaksilana aktivnost
Linearni porast usled:
Centralne komande Humoralnih hemoreceptora Neuralnog feedback-a

Intenzivno vebanje
Eksponencijalni porast iznad Tvent
Porast H+ u krvi

Efekat treninga na ventilaciju

Efekat treninga izdrljivosti na ventilaciju tokom vebanja

Ventilacija je nia pri istom optereenju nakon treninga

posledica niih konc. laktata u krvi manji feedback za stimulaciju disanja

55

Da li plua ograniavaju sportski nastup?

!

Submaksimalna aktivnost
Pluni sistem nije ogranienje

Acido-bazni status tokom fizike aktivnosti

Maksimalna aktivnost
Pluni sistem nije ogranienje kod zdravih osoba koje vebaju na nivou 0 m nadm. visine Moe biti faktor ogranienja kod vrhunskih sportista

Kiseline, baze i pH
!

pH krvi
!

Kiselina
Molekul koji oslobaa H+ jone

Normalno:
pH = 7.4

Baza
Molekul koji prihvata H+ jone

Acidoza:
pH < 7.4

Alkaloza:
pH > 7.4

pH
Mera koncentracije H+ jona
!

Nenormalne vrednosti pH mogu ugroziti telesne funkcije i uticati na sportski nastup

pH = -log10[H+]

ACIDOZA I ALKALOZA

Izvori H+ jona tokom fiz. aktivnosti

!

Volitilne kiseline
Ugljen dioksid

Fiksne kiseline
Sumporna kiselina Fosforna kiselina

Organske kiseline
Mlena kiselina

56

Metaboliki izvori H+ jona

Znaaj regulisanje acido-baznog statusa tokom vebanja

!

Nemogunost odravanja acido-baznog statusa ugroava sportski nastup

Inhibira produkciju ATP Ugroava miinu kontrakciju

Acidobazni status i puferski sistemi

Otputanje H+ jona kada je pH u porastu Vezivanje H+ jona kada je pH u padu

Puferski sistemi
!

Regulacija acido-baznog balansa

!

Intraelijski
Proteini Fosfatne grupe Bikarbonati

Ekstraelijski
Bikarbonati Hemoglobin Proteini iz krvi

Plua
Poveani parcijalni pritisak CO2
Dovodi do snienja pH Poveanje ventilacije CO2 je oduva pH se smanjuje

Bubrezi
Reguliu konc. bikarbonata u krvi Vani kod regulisanja dugoronog acido-baznog statusa

Bikarbonatni puferski sistem

CO2 + H2O H2CO3 H+ + HCO3-

pH promene tokom vebanja

!

Promene pH u krvi i miiima tokom vebanja

pH krvi
Smanjuje se sa poveanjem intenziteta

pH miia
Smanjuje se manje dramatino od krvi Miii imaju manji puferski kapacitet

57

Puferisanje laktata tokom vebanja

!

Promene u konc. laktata, HCO3, i pH tokom vebanja

Mlena kiselina se neutralie delovanjem bikarbonata

Poveanje konc. laktata povezano je sa smanjenjem konc. bikarbonata i pH krvi

Respiratorna kompenzacija
Izduvavanje vika CO2

Regulacija acido-baznog statusa tokom vebanja

!

Linije odbrane od promene pH tokom intenzivne aktivnosti

Prva linija odbrane

elijski puferi
Proteini, bikarbonati i fosfatne grupe

Puferski sistemi krvi

Bikarbonati, hemoglobin i proteini
!

Druga linija odbrane

Respiratorna kompenzacija

Balansiranje temperature - uvod

!

Regulacija temperature
!

U cilju odravanja konstantne temperature jezgra gubitak toplote jednak je proizvodnji Toplotni gradijent od jezgra prema povrini

58

Homeostaza temperature

Merenje T tokom vebanja

!

Unutranja temperatura
Termistori Rektum, uvo i jednjak

T koe
Termistori na razliitim lokacijama Izraunavanje srednje T koe

Produkcija toplote
!

Produkcija toplote

Voljno
Vebanje

Nevoljno
Drhtanje Aktivnost hormona
Tiroksin Kateholamini

Gubitak toplote
!

Gubitak toplote
!

Radijacija
Transfer toplote infracrvenim zraenjem Nema fizikog kontakta izmeu povrina 60% toplote u miru

Konvekcija
Oblik konduktivnog odvoenja toplote Toplota se prenosi na vazduh ili vodu

Evaporacija
Topota se prenosi putem znoja na povrinu koe Stopa znojenja zavisi od
Temperature i relativne vlanosti Konvektivnih strujanja oko tela Povrine izloene koe

Provoenje (kondukcija)
Gubitak topote kontaktom sa drugom povrinom

25% toplote se oslobaa u miru

Najvaniji mehanizam tokom vebanja

59

Razmena toplote tokom vebanja

!

Hipotalamus bioloki termostat

Poveana unutranja T
Prednji hipotalamus Zapoinjanje znojenja Povean protok krvi kroz kou
!

Izlaganje hladnoi
Zadnji hipotalamus Poveana produkcija toplote
Drhtanje Smanjenje gubitaka toplote Smanjenje protoka krvi kroz kou

Odgovori na toplotni stres

Odgovori na izlaganje hladnoi

Razmena toplote tokom vebanja

!

Razmena toplote tokom vebanja

Produkacija metabolike energije (toplota) stimulie gubitak toplote

Gubitak evaporacijom Najvaniji mehanizam oslobaanja toplote Konvektivni gubitak Mali doprinos Radijacija Mala uloga u ukupnom oslobaanju toplote

60

Porast telesne T tokom vebanja

!

Telesne T tokom vebanja ruke vs. noge

Porast u telesnoj T sa poveanjem optereenja

Linearan porast Vebanje ruke vs. noge
T je proporcionalna aktivnoj mi. masi

Razmena toplote tokom vebanja: efekat T ambijenta

!

Razmena toplote tokom vebanja: efekat T ambijenta

Sa porastom T ambijenta
Produkcija toplote ostaje na istom nivou Smanjuje se gubitak konvekcijom i radijacijom Poveava se evaporacija

Razmena toplote tokom vebanja: efekat intenziteta

!

Razmena toplote tokom vebanja: efekat intenziteta

Sa porastom intenziteta vebanja

Porast produkcije toplote Vei ukupni gubitak toplote
Smanjena konvekcija i radijacija Poveana evaporacija toplote

61

Vebanje u toplom i vlanom ambijentu

!

Unutranja T i stopa znojenja tokom vebanja u toplom i vlanom ambijentu

Neposobnost odavanja topote

Vea unutranja T Vea stopa znojenja

Rezultat
Ugroen sportski nastup Hipertermija

Aklimatizacija na povienu T
! ! ! ! !

Vebanje u hladnom klimatu

!

Poveanje zapremine plazme Ranije zapoinjanje znojenja Vea stopa znojenja Smanjenje NaCl u znoju Smanjenje protoka krvi kroz kou

Povean gubitak toplote

Smanjenje anse da doe do hipertermije Moe dovesti do hlaenja organizma (hipotermija)

Aklimatizacija na hladnou
Poboljanja sposobnost za spavanjem Poveana termogeneza Vei protok krvi prema akama i stopalima Sposobnost za odravanje telesne T

Vebanje izazov za homeostazu

Fiziologija treninga
Efekti na VO2max, sportski nastup, homeostazu i snagu

62

Principi treninga
!

Istraivaki dizajn treninga

!

Nadoptereenje
Efekti treninga se pojavljuju kada je sistem treniran na nivou veem od onoga na koji je adaptiran

Ukrtene studije
Ispituju grupe razliitih fiz. aktivnosti tokom istog vremena Zapaaju se razlike izmeu grupa

Longitudinalne studije
Ispituju grupe pre i posle treninga Zapaaju promene tokom vremena u grupama ispitanika

Specifinost
Efekti treninga su specifino vezani za ukljuena miina vlakna Vrsta aktivnosti

Reverzibilnost
Prirast se gubi sa prestankom nadoptereenja

Trening izdrljivosti i VO2max

!

Izraunavanje VO2max
!

Trening poveanja VO2max

Velike miine grupe, dinamika aktivnost 20-60 min, 3-5 puta nedeljno, 50-85% VO2max

Proizvod max. minutnog volumena (Q) i arterio-venske razlike (a-vO2)

VO2max = HRmax x SVmax x (a-vO2)max

Oekivano poboljanje VO2max

15% (srednje) - 40% (intenzivan ili produen trening) Vei napredak kod slabo uteniranih osoba ili bolesnika

Poboljanja VO2max

50% shodno SV 50% shodno a-vO2 Posledica razlika u SVmax

Genetska predispozicija
Doprinosi 40%-66% VO2max

Razlike u VO2max kod normalnih osoba

Udarni volumen i poveani VO2max

!

Faktori koji utiu na poveani udarni vol.

Poveani SVmax
Preload (EDV)
Zapremina plazme Vraanje venske krvi Zapremina komore

Afterload (TPR)
Konstrikcija arterija Maksimalni protok krvi kroz miie bez promene srednjeg arterijskog pritiska

Kontraktilnost

63

a-vO2 razlika i poveanje VO2max

!

Faktori koji dovode do poveanja VO2 max

Poboljana sposobnost miia da ekstrahuje O2 iz krvi

Protok krvi kroz miie Kapilarna gustina Broj mitohondrija

Porast a-vO2 razlike doprinosi 50% poveanja VO2max

Smanjenje intenziteta treninga i VO2max

!

Dinamika promena prestanka treninga

Smanjenje VO2max sa prestankom treninga

SVmax maksimalne a-vO2 razlike

Suprotno trenanim efektima

Trening izdrljivosti : Efekti na sportski nastup

!

Strukturalne i biohemijske adaptacija na trening izdrljivosti

! !

Poboljanje nastupa nakon treninga izdrljivosti Strukturalne i biohemijske promene u miiu

Broja mitohondrija
Aktivnost enzima

Broj mitohondrija Oksidativni enzimi

Krebsov ciklus (citrat sinaza) Ciklus masnih kiselina (-oksidacija) Transportni lanac elektrona

Kapilarna gustina

! ! !

Sistem nosaa NADH Promene u tipu LDH Adaptacija brzo nestaju sa prestankom treninga

64

Prestanak treninga: Dinamika promena broja mitohondrija

!

Prestanak treninga: Dinamika promena broja mitohondrija

Oko 50% porasta sadraja mitohondrija se gubi nakon jedne nedelje pauze Sve adaptacije se gube nakon pet nedelja pauze Za etiri nedelje treninga ponovo se uspostavljaju adaptacije izgubljene tokom jedne nedelje pauze

Efekti intenziteta i trajanja aktivnosti na konc. enzima mitohondrija

!

Promene u aktivnosti CS nakon razliitih trenanih programa

Citrat sintaza (CS)

Marker mitohondrijalnog oksidativnog kapaciteta

Lagan i umeren trening

Porast CS u oksidativnim vlaknima (Tip I i IIa)

Intenzivan trening
Porast CS u nisko oksidativnim vlaknima (Tip IIb)

Uticaj broja mitohondrija na koncentraciju ADP i VO2

! !

Uticaj broja mitohondrija na koncentraciju ADP i VO2

[ADP] stimulie produkciju ATP u mitohondrijama Povean broj mitohondrija nakon treninga
Nia [ADP] neophodna za porast produkcije ATP i VO2

65

Biohemijske adaptacije i deficit kiseonika

!

Trening izdrljivosti smanjuje deficit O2 na poetku vebanja

Deficit kiseonika je nii nakon treninga

Isti VO2 pri nioj [ADP] Potrebe za energiju se obezbeuju oksidativnom produkcijom ATP pri zapoinajnju aktivnosti

Rezultat je manja produkcija laktata i manje troenje PC rezervi

Biohemijske promene i oksidacija SMK

!

Biohemijske promene, oksidacija SMK i tednja glukoze

Povean broj mitohondrija i kapilarna gustina

Povean kapacitet za transport SMK iz plazme u citoplazmu do mitohondrija

Poveana konc. enzima -oksidacije

Povean stepen formiranja acetil CoA

Poveana oksidacija SMK

tedi se miini glikogen i glukoza u krvi

Koncentracija laktata u krvi

! !

Koncentracija laktata u krvi

Balans izmeu produkcije i uklanjanja laktata Produkcija laktata tokom vebanja

NADH, piruvat i LDH u citoplazmi
piruvat + NADH LDH laktat + NAD

Nivo pH krvi pod uticajem konc. laktata

66

Mitohondrijalne i biohemijske adaptacije i pH krvi

Biohemijske adaptacije i uklanjanje laktata

Veza izmeu miia i fiziologije sistema

!

Veza izmeu miia i fiziologije sistema

Biohemijske adaptacije na trening utiu na fizioloki odgovor na vebanje

Simpatiki nervni sistem ( A/NA) Kardiorespiratorni sistem ( HR, ventilacija)

Nastaju kao posledica:

Smanjenja feedback-a iz miinih hemoreceptora Smanjen broj regrutovanih motornih jedinica

Demonstracija u studijama aktivnosti jednog ekstremiteta

Periferna kontrola kardio-respiratornih odgovora na aktivnost

Centralna kontrola kardio-respiratornih odgovora na aktivnost

67

Fizioloki efekti treninga snage

!

Nervne i miine adaptacije na trening snage

Trening snage dovodi do porasta veliine i snage miia Nervni faktori

Poveana sposobnost da se aktiviraju motorne jedinice Dobitak u snazi u inicijalnih 8-20 nedelja

Uveanje miia
Uglavnom putem poveanja miinih vlakana (hipertrofija) Nakon dugotrajnog treninga snage

Epidemiologija
!

Obrasci zdravlja i bolesti

!

Nauka o raspodeli i karakteristikama zdravstvenog stanja i korienje informacija u cilju kontrole bolesti Epidemiolka trijada
Pokazuje vezu izmeu sredine, agensa i domaina koji izaziva oboljenje

Epidemiologija

Epidemioloka trijada
! ! ! !

Kontrola bolesti
Unitavanje ili uklanjanje agensa Izmena sredine u cilju smanjenja prenosa agensa Poboljanje otpornosti domaina Izmena stanja domaina
Poboljanje ishrane Imunizacija Fizika aktivnost

68

Mrea uzroka
!

Mrea uzroka i posledica

Teko je utvrditi uzroke hroninih obolenja

Kardiovaskularne bolesti Endokrinoloke bolesti

Sloen odnos faktora - izazivaa

Genetika Faktori spoljanje sredine Bihejvioralni faktori

Kategorija glavnih riziko-faktora

!

Koronarna srana bolest (CHD)

Udruena sa aterosklerozom
Zadebljanje unutranjosti arterija Dovodi do sranog i modanog udara
!

Oboljenja srca i krvih sudova su vodei uzrok smrti u SCG !!! Povezane sa faktorima rizika
Svaki riziko-faktor poveava rizik od CHD Eliminacija riziko faktora dovodi do redukcije uestalosti obolevanja

Faktori rizika od CHD

Primarni
Direktno poveanje rizika Nepromenljivi
Naslee Muki pol Starost
!

Fizika nekativnost kao faktor rizika

Sekundarni
Povean rizik uz prisustvo nekog primarnog faktora
eerna bolest Gojaznost Stres
! !

Isti stepen rizika kao

Puenje Hiperholesterolemija Hipertenzija

Promenljivi
Puenje Hiperholesterolemija Hipertenzija Fizika neaktivnost

Veliki deo populacije izloen riziku

Preko 50% populacije

69

Procenat populacije sa rizikom

Sindrom X insulinska rezistencija i hipertenzija

!

Potencijalna uzrona veza izmeu

Hipertenzije Gojaznosti Otpornosti na insulin Dislipidemije

Vebanje moe uticati na svaki od pomenutih faktora

Sindrom X

Testovi za evaluaciju kardiovaskularne kondicije

Procedure testiranja
! !

Potpisan pristanak uesnika Anamneza

PAR-Q

Algoritam testiranja

Parametri mirovanja i napora

HR & TA Holesterol EKG Stres test (terenski ili laboratorijski)

70

Terenski testovi za procenu kardiorespiratorne kondicije

!

Maksimalni testovi tranja

!

Korienje prirodnih aktivnosti

Hodanje, tranje ili steping

Mere pretranu duinu za fiksno vreme ili brzinu tranja na odreenoj distanci
Kuperov test (12-min ili 1.5 milja tranja) AAPHERD test na jednu milju

! !

Moe se testirati veliki broj osoba za kratko vreme i malu cenu Merenje fiziolokih parametara sloeno Motivacija vaan faktor izvoenja

Procena VO2max zasniva se na linearnoj zavisnosti izmeu brzine tranja i potronje kiseonika

Testovi hodanja
!

Kanadski kuni fitness test

!

Zahtevaju jednostavna merenja

Vreme hodanja HR

Koristi se klupica od 8-ina za evaluaciju kardiorespiratorne kondicije Meri se HR nakon 3 minuta stepinga
Prekida se ako HR max dostigne vrednosti vee od oekivanih za starost Nastavlja se jo tri minuta ukoliko je HR ispod oekivanih vrednosti Nivo pripremljenosti se zasniva na vrednostima HR nakon vebanja

VO2max se bazira na :
Starosti, teini, polu, vremenu i HR

Sa poboljanjem kondicije HR/vreme se smanjuje

Rezultat je poveana vrednost VO2max

Graduirani testovi i merenja

!

Graduirani tetsovi Kriterijumi za prekid testa

! ! ! ! ! ! ! ! !

Srana frekvenca
Meri se palpacijom, EKG, monitorom

Krvni pritiska
Auskultacija

EKG
Dijagnoza aritmija ili ishemije

Subjektivna procena zamora (RPE)

Borgova skala (6-20)

Anginozni bol ili bol u grudima Pad sistolnog pritiska sa porastom optereenja Veliki porast TA (>260/115 mmHg) Vrtoglavica, konfuzija, bledilo HR ne raste sa porastom optereenja Promene u sranom ritmu Zahtev ispitanika da stane Znaajan zamor Kvar opreme za testiranje

71

VO2max
!

Procena VO2max preko submaksimalnog HR

!

Zlatni standard merenja kardiorespiratornog fitnessa Procena iz zadnjeg nivoa optereenja

Formule za kalmulaciju procenjene VO2max

Procena iz vrednosti submaksimalne HR

Ekstrapolacija izmeren HRsmax do procenjenog HRmax za odreenu starosnu grupu Paljivo merenje HR je neophodno
!

Test se zavrava kada osoba dostigne 85% maksimalne HR Povlai se linija kroz merene take HT tokom testa i ekstraplora se do procenjene vrednosti HR max za starost ispitanika Druga linija se sputa do take na x osi sa koje se ita vrednost VO2max

Procena VO2max preko submaksimalnog pulsa

Graduirani test optereenja Protokoli

!

U odnosu na testiranu populaciju

Submaksimalni vs. maksimalni test Poetno optereenje Stepen promene optereenja Oblik aktivnosti
Pokretna traka Bicikl ergometer Step test

Pokretna traka (tredmil)

!

ProcenaVO2max preko submaksimalnog testa na tredmilu

Prirodna oblik aktivnosti

Hodanje ili tranje

Moe se koristiti za irok spektar osoba

Od minimalno do maksimalno pripremljenih

Procena VO2max
Bazirana na ekstrapolaciju submaksimalnog pulsa

72

Bicikl ergometar
!

Primeri YMCA protokola u proceni VO2max

Aktivnost je sa osloncem
Mogu uestvovatii osobe sa ortopedskim ogranienjima

Procena VO2max
Bazirana na ekstrapolaciji submaksimalnog pulsa YMCA protokol

Protokol testiranja na bicikl ergometru

Step test na klupici

! !

Jednostavan i jeftin protokol Protokoli se razlikuju u :

Visini klupice Brzini stepa

Procena VO2max
Bazirana na ekstrapolaciji submaks. HR

Predvianje VO2max submaksimalnim step testom DOZIRANJE FIZIKE AKTIVNOSTI U ZDRAVLJU I BOLESTI

73

Uvodni deo
!

Ciljevi
1. Fizika neaktivnost je riziko faktor za CHD isti kao i puenje 2. Terminoloka razlika izmeu vebanja i fizike aktivnosti oba doprinose smanjenju rizika od CH i poboljanju kardiorespiratorne kondicije 3. Preporuke za fiziku aktivnost ACSM I CDC u cilju poboljanja zdravstvenog rizika sedentarnih odraslih osoba 4. Procedure pre zapoinjanja programa vebanja

Fizika aktivnost je svaki oblik miine aktivnosti

Povezan sa fizikom kondicijom (fitness)

! !

Vebanje predstavlja oblik fizike aktivnosti koji je planiran sa ciljem poboljanja ili odravanja kondicije Moe smanjiti rizik od smrti Fizika neaktivnost je primarni faktor rizika od koronarne bolesti srca

Ciljevi
5. Optimalan opseg frekvencije, intenziteta i trajanja aktivnosti povezan sa poboljanjem kardiorespiratornog zdravlja vie ne znai bolje 6. Izraunavanje ciljne srane frekvence pomou srane rezerve ili procenta od maksimalne HR 7. Obrasci aktivnosti hodanje, tranje, sportske igre 8. Ciljna srana frekvenca kao metod doziranja intenziteta vebanja u posebnim uslovima (visoka T, vlanost, nadm. visina).

Doziranje vebanja Princip dozne zavisnosti

!

Efekat (odgovor) zavisi od koliine (doze)

Potencija Brzina porasta Maksimalni efekat Varijabilnost Sporedni efekti

Princip dozne zavisnosti medikamenata

Princip dozne zavisnosti

!

Doza vebanja se karakterie :

Intenzitetom Uestalou (frekvencijom) Trajanjem Tipom aktivnosti

74

Fizika aktivnost i zdravlje

!

Princip dozne zavisnosti

!

Koristi fizike aktivnosti su povezane sa ukupnim brojem utroenih kalorija pre nego sa intenzitetom vebanja Preporuke za lagano vebanje

Termini koji se koriste da opiu obrasve odgovora organizma nakon zapoinjanja programa vebanja
Akutni odgovor javlja se nakon jednog ili vie treninga ali nema dalje promene Brzi odgovor korisni efekti se rano javljaju i dostiu plato Linearni poboljanja se kontinuirano javljaju Odloeni javlja se nakon nedelja treninga

Svaka odrasla osoba treba da akumulira 30 minuta i vie umereno intenzivne (3-6 MET) fizike aktivnosti tokom veine ako ne svih dana u nedelji

Princip dozne zavisnosti vebanja

Princip dozne zavisnosti vebanja

Opti vodi za poboljanje kondicije

!

Doziranje aktivnost u cilju poboljanja kardiorespiratorne kondicije

Uestalost: dva puta je minimalno
Poboljanja nastaju pri treninizima 3 do 4 puta nedeljno
!

Skrining
Pregled zdravstvenog stanja (PAR-Q)

Progresivnost
Hodanje umerenog intenziteta (3-4 mph) Nakon toga poveati intenzitet i trajanje

Zagrevanje, hlaenje i istezanje

Lagana aktivnost i istezanje na poetku i na kraju treninga

Trajanje: u kordinaciji sa intenzitetom

Ukupno trajanje treninga od 200-300 kcal

75

Optimalni trening Intenzitet, trajanje i uestalost

Doziranje aktivnost u cilju poboljanja kardiorespiratorne kondicije

!

Intenzitet: odnosi se na optereenje KVS neopohodno za ostvarivanje efekata treninga

50%-85% of VO2 MAX

Ciljna srana frekvenca (THR)

Direktan metod putem strest testiranja Indirektan metod kalkulacija

Ciljna HR dobijena stres-testom

Vrste fizike aktivnosti

!

Hodanje
Zapoeti pri komfornoj brzini u trajanju od 15 minuta Postepen porast trajanja i brzine

Tranje
Zapoeti nakon programa hodanja Postepen porast brzine i trajanja

Sportske igre
Intermitentne visoko-intenzivne aktivnosti u okviru opsega THR

Trening snage
!

Faktori spoljanje sredine

! !

Miina snaga je vana komponenta fizike kondicije Preporuke

Dinamiki trening snage Pun obim pokreta 8-10 razliitih vebi 8-12 ponavljanja po vebi

Utiu na vrednost srane frekvence Uskladiti vebanje sa uslovima sredine

Visoka T i vlanost Nadmorska visina Koristiti ciljnu sranu frekvencu kao indeks intenziteta

76

Physical Activity Pyramid

TRENING I VEBANJE POSEBNIH GRUPA

Diabetes (eerna bolest)

!

Diabetes
!

Karakterie se kao apsolutni (tip 1) ili relativni (tip 2) deficit insulina koji dovodi do hiperglikemije Veliki zdravstveni problem i jedan od vodeih uzronika smrti u SAD Vie od 17 milliona obolelih a 11.1 milliona sa Dg

Tip 1
Nedostatak insulina Razvija se u mladosti 10% populacije bolesnika

Tip 2
Neosetljivost na insulin Razvija se u kasnijem ivotu 90% populacije bolesnika

Diabetes
Karakteristike Sinonim Zastupljenost Poetak bolesti Razvoj bolesti Porodina istorija Potrebe za insulinom Insulin iz pankreasa Ketoacidoza Sadraj masti u telu Tip 1 Insulin-zavisni Mladalaki ~10% <20 godina Brz Retka Uvek Nedostaje esta Normalan Tip 2 Insulin/nezavisni Staraki ~90% >40 godina Spor esta esto, ne uvek Normalan ili visok Retka Uglavnom gojazni

Vebanje i eerna bolest

! ! !

Kljuna je kontrola nivoa eera u krvi Adekvatna koliina insulina Ketoza

Metabolika acidoza koja nastaje akumulacijom ketonskih tela Retzultat nedostatka insulina

77

Efekti dueg vebanja kod dijabetiara

Vebanje i dijabetes tip I

!

Glikemija pre vebanja

80 to 250 mgdl-1

Timing uzimanja insulina

Ne treba vebati u vreme maks. aktivnosti insulina

Praenje glikemije
Tokom i nakon treninga

Unos ugljenih hidrata

Tokom oporavka

Uticaj treninga na konc. insulina kod dijabetiara tip I

Vebanje i dijabetes tip II

!

Praenje glikemije
Kod osoba na oralnim hipoglikemicima

Doziranje vebanja
4-7 puta nedeljno
Promocija mravljenja i porast osetljivosti na insulin

Minimum je 1000 kcal/nedeljno

Sve forme fizike aktivnosti

Amerika asocijacija za dijabetes Ciljevi

dijetetske terapije
!

Astma
!

Postii i odravati optimalan metabolizam

Glikemija u normalnom rasponu Lipidni profil koji redukuje rizik od makrovaskularnih oboljenja Krvni pritisak koji smanjuje rizik od vaskularnih oboljenja

Respiratorno stanje koje se karakterie skraenjem disanja i zvidanjem (wheezingom) Posledica:

Kontrakcija glatke muskulature disajnih puteva Otokom mukoznih elija Hipersekrecijom mukusa

Poboljanje zdravlja putem korigovanja ishrane i poveane fiz. aktivnosti Zadovoljiti individualne nutritivne potrebe

Moe biti izazavana alergijskom reakcijom, vebanjem, aspirinom, prainom, zagaivaima ili emotivnom reakcijom

78

Astma: Dijagnoza i etiologija

! !

Mehanizam poetka astmatinog napada

Dijagnostika funkcionalnim testiranjima RS Uzronik (agens) izaziva influks Ca++ u mast eliju
Otputanje hemijskoh medijatora

Okida za astmatini napad

Bronhokonstrikcija Bronhokonstriktorski refleks Zapaljenska reakcija

Prevencija i tretman astme

!

Mehanizmi dejstva lekova

Prevencija
Izbegavanje alergena Imunoterapija

Tretman
Natrijum kromolin 2-agonisti Teofilin

Astma izazvana fizikom aktivnou

!

Hronina opstruktivna pluna bolest (COPD)

!

Nastaje usled hlaenja i isuivanja RT

Porast osmolalnosti povrine mast elije

Uljuuje hronini bronhitis, emfizem i bronhijalnu astmu

Dovodi do ireverzibilnih promena plua Ugroava i ograniava normalne aktivnosti

Smanjenje uestalosti napada

Zagrevanje Krae trajanje treninga
!

Tretman:
Lekovi (terapija O2) Vebe disanje Dijeta Vebanje

Tretman
-agonisti

79

Testiranje i trening osoba sa COPD

!

Hipertenzija
Definisana kao porast pritiska > 140 ili > 90 Povean rizik od koronarne bolesti srca Vebanje se koristi kao nemedikamentozni tretman Upozorenje
Obavezna kontrola TA kod osoba na lekovima

Medicinski pregled ukljuuje stres test

FEV1 VO2max Maksimalna VE Gasna analiza (PO2 i PCO2)
! ! !

Ciljevi treninga
Smanjena potreba za O2 i lekovima Poveana sposobnost za obavljanje dnevnih aktivnosti
!

Hipertenzija Preporuke ACSM, Gordon 1997

! ! ! ! ! !

Rehabilitacija sranih bolesnika

!

Osobe koje imaju ili su imale:

Infarkt miokarda Koronarni baj-pas Angioplastiku Anginu pectoris

Gubitak telesne mase Ograniavanje unosa alkohola Redukcija unosa soli Odravanje unosa K+, Ca2+, Mg2+ Prestanak puenja Smanjenje masti u ishrani (zasiene masti i holesterola)

Medikamenti

-blokeri (smanjuju HR) anti-aritmici (kontrola opasnih aritmija srca) nitroglicerin (smanjenje anginoznih bolova)

Testiranje sranih bolesnika

!

Program rehabilitacija
!

Postepeno poveanje optereenja

EKG monitoring (12-odvoda)
Srana frekvenca i ritam Znaci ishemije (depresija ST segmenta)

Doziranje aktivnosti
Na osnovu stres testa
nivo prema MET level, HR, znaci/simptomi

Krvni pritisak Subjektivna priocena zamora (RPE) Znaci i simptomi (npr. bol u grudima) Upotreba radio-nuklida u Dg
Odreivanje miokardnog protoka krvi

itavo telo, dinamike vebe Intenzitet, trajanje i uestalost shodno teini

!

Efekti
Povean funkcionalni kapacitet (VO2max) Smanjenje znakova i simptoma ishemije Poboljan rizini profil

80

Vebanje kod starih osoba

!

Vebanje tokom trudnoe

!

Koristi uestvovanja
Poboljan rizini profil Poboljanje snage i VO2max Poveanje mase kostiju

Preporuke
Slino kao i kod mlaih osoba Obavezan je medicinski pregled i procena rizika
!

Regularne vebe izdrljivosti KRS ne izlau trudnicu ni plod bilo kakvom riziku i korisni su za majku Neophodna je konsultacija sa lekarom pre zapoinjanja programa vebanja Subjektivna procena zamora je najbolji metod za doziranje intenziteta

TELESNA STRUKTURA I ISHRANA

Ciljevi optimalne ishrane

!

Ciljevi - U.S. Dietary Goals (1977)

Poveanje unosa UH do 55-60% ukupnih kcal Smanjenje unosa masti ispod 30% ukupnih kcal
Zasiene masti manje od 10% ukupnih kcal

Smanjenje unosa holetsrola ispod 300 mg na dan Smanjenje unosa eera ispod 15% ukupnih kcal Smanjenj unosa soli ispod 3 grama na dan
!

Vodi zdrave ishrane

Izbor namirnica radi ostvarivanja ciljeva

Standardi zdrave ishrane

!

Standardi zdrave ishrane

!

Referentne doze unosa (DRIs)

Koliina nutrijenasa neophodan za odgovarajuu funkciju i zdravlje

Procenjene energetske potrebe (EER)

Prosean unos energetskih nutrijenasa predvien za odravanje energetske ravnotee sa obzirom na starost, pol, visinu, teinu i nivo fizike aktivnosti

Preporuene dnevne doze (RDA)

Koliina nutrijenasa koja zadovoljava potrebe veine zdrave populacije Ranije nisu postojale preporuke za unos UH i masti
!

Dnevne potrebe (DV)

Standard korien u obeleavanju namirnica Procenat preporuenog unosa u svakoj porciji
Bazira se na ishrani od 2000 kcal na dan

81

Primer etikete sa namirnice

!

Klase hranljivih materija Voda

Esencijalna za ivot
Organizam sadri 50-75% Gubitak ve od 2% remeti sportski nastup
!

Gubitak tenosti
Normalno je ~ 2500 ml na dan Temperatura i fizika aktivnost dovodi do poveanja gubitaka tenosti i do 6-7 litara na dan

Unos vode
Napici (1500 ml) vrsta hrana (750 ml) Metaboliki procesi (250 ml)

Klase hranljivih materija Vitamini

!

Klase hranljivih materija Minerali

! !

Liposolubilni vitamini
A, D, E, K Deponuju se u organizmu (jetra) Preteran unosn dovodi do toksinih efekata

Glavni minerali i elementi u tragu Kalcijum

Izgradnja zuba i kostiju
Osteoporoza

Hidrosolubilni vitamini
Tiamin, riboflavin, niacin, B-6, folna kiselina, B-12, pantotenska kiselina, biotin Ukljueni u energetski metabolizam Vitamin C
Uestvuje u izgradnji i odravanju kotanog tkiva, hrskavice i vezivnog tkiva

Gvoe
Komponenta hemoglobina i mioglobina
Anemija

Natrijum
Povezan sa pojavom hipertenzije

Klase hranljivih materija Minerali

Makrominerali Kalcijum ! Natrijum ! Fosfor ! Magnezijum ! Sumpor ! Kalijum ! Hloridi ! Elementi u tragu
! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! !

Klase hranljivih materija Ugljeni hidrati

!

eeri i skrob
Sadre 4 kcal energije po gramu Glavni izvor energije
Kljuni za eritrocite i neurone

Gvoe Jod Fluor Cink Selen Bakar Kobalt Hrom Mangan Molibden Arsen Nikl Vanadium

Dijetna vlakna
Ne podleu varenju u GIT
Solubilna i nesolubilna

Preporuke
Poveati unos dijetnih vlakana i kompleksih ugljenih hidrata Smanjiti unos prostih eera

82

Klase hranljivih materija Masti

!

Klase hranljivih materija Proteini (belanevine)

!

Masti u ishrani
Trigliceridi Fosfolipidi Holesterol

Nisu dominanatan izvor energije

4 kcal/gramu

Visoko kvalitetni proteini sadre sve esencijalne amino kiseline (8 ili 9)

Ne moe ih sintetisati ljudski organizam

Vaan izvor energije

Sadre 9 kcal po gramu
!

Preporuke
Smanjiti ukupan unos masti, zasienih masti i holesterola

Veina odrasle populacije ostvaruje preporuke unosa

0.8 grama po kg TM Potrebe su poveane kod sportista

Kako ostvariti preporuke

!

Planiranje prema grupama

Piramida zdrave hrane Obezbeuje izbor namirnica u skladu sa preporukama ! Bazira se na NUTRITIVNOJ GUSTINI !
sadraj hranljivih materija na 1000 kcal hrane visoka nutr. gustina mnogo hr. vrednosti malo kcal

Izbor hrane u cilju obezbeivanja RDA

3-5 porcija povra 2-4 porcije voa 6-11 porcija hleba, pirina i testenina 2-3 porcije mleka, jogurta i sira 2-3 porcije mesa, ribe, leguminoza

Sistem razmene hrane Zasniva se na: !

kalorijskom sadraju hrane i odnosu UH, M i P ee se koristi od NUTRITIVNE GUSTINE
!

Koristan za kontrolu telesne teine

Piramida zdrave ishrane

Metode odreivanja telesne strukture

! !

Tablice visina/teina osiguravajueg drutva Metropolitan Life Insurance Companys

Procenat iznad preporuene teine

Indeks telesne mase (BMI)

Teina (kg) visina (m2)

Problemi upotrebe ovih metoda

Ne analizira se struktura tela
Veoma miiava osoba se klasifikuje kao gojazna

83

Merenje telesne strukture

!

Merenje telesne strukture

!

Ukupna telesna voda

Dilucija izotopa Analiza bioelektrine impedance (BIA)

Gustina itavog tela

Podvodno merenje teine

Debljina razliitih tkiva

Koni nabori Ultrazvuk Radiografija

Gustina kostiju
Fotonska absorpciometrija

Mrava masa tela

Kalijum-40

Modeli telesne kompozicije

!

Dvokomponentni model
!

2-komponentni model
Bezmasna i masna telesna masa

Podvodno merenje
Zasniva se na telesnoj gustini
Masno tkivo je manje gustine od bezmasnog tkiva Koristi se formula za pretvaranje telesne gustine u procenat masti prema starosti, polu, rasi ili sportu

3-komponentni model
Telesna voda, P + M, masti Telesna voda + P, minerali, masti

4-komponentni model
Minerali, voda, proteni i mast Najprecizniji model

Dvokomponentni model
Koni nabori
meri se debljina potkonog masnog tkiva
Posebna mesta na telu Prema polu, starosti, rasi

Podvodno merenje teine

Telesna gustina se dobija preko formule Sadraj masti se dobija iz t. gustine

84

Optimalan sadraj masti u telu

!

Gojaznost
! !

Preporuke
Mukarci
10-20%

Faktor rizika za oboljevanje od CHD Povezana sa faktorima rizika

Primarni: diajbetes tip II, menstrulani poremeaji, reproduktivni problemi, artritis, hipertenzija, giht Sekundarni: karcinom materice Povezane bolesti: ateroskleroza

ene
15-25%
!

Rizik za zdravlje
Gojaznost Anoreksija

Gojaznost
!

Gojaznost
!

BMI vei od >30 klasifikacija

Uestalost raste sa godinama
15% u 1976-80 23% u 1988-94 31% u 1999-2000

Uestalost meu decom i adolesc. (6-19)

5-7% u 1970 11% u 1988-94 15% in 2000

Ukljuujui i osobe poveane teine (BMI 25-29)

Uestalost je vea od 64% !!!
!

Povezana sa dijabetesom tip II

Gojaznost Broj i veliina masnih elija

!

Gojaznost Broj i veliina masnih elija

25 milijardi masnih elija kod normalne osobe

60-80 milijardi kod gojaznih

Tokom mravljenja
Veliina elija se smanjuje ali broj OSTAJE !!!

Teka gojaznost (masa masnog tkiva >30 kg)

Posledica porasta broja elija (hiperplazija)

Manje teka gojaznost

Posledica porasta veliine elije (hipertrofija)

Hiperplazija
Povezana sa teom redukcijom teine Povezana sa teim odravanjem eljene teine

85

Gojaznost Genetski i kulturoloki faktori

!

SET POINT teorija Tendencija osobe da se vrati na odreenu teinu sugerie postojanje biolokog set pointa za telesnu teinu kao i za svaki bioloki sistem negativne povratne sprege

Genetski faktori
Uestvuju u oko 25% transmisibilne varijanse sadraja masti u telu

Kulturoloki faktori
Uestvuju oko 30%

SET POINT i gojaznost

!

Fizioloki SET POINT

Fizioloki model SET POINTA

Bioloki signali alju impuls u hipot. Unos hrane je povean ili smanjen u cilju regulisanja telesne mase

Kognitivni model SET PONITA

Kognitivni signali o percepciji TM Utiu na obrasce unosa hrane

Kognitivni SET POINT

!

Nutritivna ravnotea
Statiki energetski balans
Unos vika hrane bogate energijom od 250 kcal/dan dovodi do poveanja od 4 kg za 1 g

promena energetskih depoa

= unos - potronja energije energije

86

Nutritivna ravnotea
!

Nutritivna ravnotea
!

Dinamiki energetski balans

Porast unosa energije izaziva porast TM Dolazi dom porasta energetske potronje TM se odrava na novom, viem nivou Porast je oko 1 kg godinje

Ugljeni hidrati i proteini

Preteran unos dovodi do oksidacije Telo regulie odnos unosa i potronje Obino ne dolazi do porasta TM

Masti
Preteran unos ne dovodi do oksidacije Sagorevanje masti zavisi od ukupne energetske potronje Doalzi do porasta TM

brzina promena = energetskih depoa

brzina promene brzina promene unosa energije potronje energije

Nutritivni koeficijent
!

FQ, RQ i balans nutrijenasa

!

Nutritivni koeficijent (FQ)

Indeks odnos UH i masti u obroku
1.00 = 100% UH 0.85 = 50% UH, 50% masti 0.70 = 100% masti

RQ = FQ
Nutritivna ravnotea RQ/FQ odnos = 1.0

RQ > FQ
ne oksidiu se sve unesene masti RQ/FQ odnos > 1.0

Respiratorni koeficijent (RQ)

Indeks odnosa oksidisani UH i masti
Sline vrednosti kao i FQ
!

RQ < FQ
Koristi se vie masti od unosa RQ/FQ odnos < 1.0

RQ/FQ Odnos

Potronja energije i kontrola telesne teine

!

Ishrana bogata mastima povezana je sa gojaznosti

Gram masti sadri dva puta vie kalorija od UH i proteina Nutritivni balans se postie unosom ishrane siromane mastima

Treba brojati kalorije !!!

87

Stopa bazalnog metabolizma

!

Kalorijski unos i BMR

Stepen potronje energije pri standardizovanim uslovima

Leei poloaj, nakon ustajanja, 12 do 18 h nakon obroka Slina vrednost bazalnom metabolizmu u miru

Predstavlja 60-75% ukupne energetske potronje

Manji kod ena, opada sa godinama Povezan sa sadrajem bezmasne mase

Smanjen kao odgovor na redukciju kalorijskog unosa (dijeta ili gladovanje)

Vebanje odrava BMR

Termogeneza
!

Fizika aktivnost
!

Proizvodnja toplote je udruena sa :

Unosom obroka (termiki efekat hrane)
Mali deo ukupne energetske potronje Nije povezan sa gojaznosti

Predstavlja 5-40% ukupne energetske potronje

Zavisi od nivoa aktivnosti

Mrko masno tkivo Cilkusne aktivnosti

Metaboliki procesi (aktivnost NA+/K+ pumpe)

Vana za tretman gojaznosti

Inverzna zavisnost izmeu aktivnosti i % masti

Odnos izmeu fizike aktivnosti i sadraja masti u telu

Efekti vebanja na apetit

!

Kod veine ljudi

Unos energije je povean kroz irok spektar oblika energetske potronje Odrava se optimalna telesna masa

Ex-sedanterene osobe
Gubitak apetita prilikom vebanja Ubrzava se gubitak TM

88

Efekti vebanja na apetit Telesna masa i kalorijski unos u odnosu na stepen aktivnosti

Vebanje i telesna struktura

!

Gubitak i odravanje TM
!

Osobe koje su fiziki aktivne imaju manju telesnu masu i sadraj masti Gubitak mase u odnosu na vaebanje
Manje se gubi mrave mase tela Vie se gubi masne komponente

Gubitak TM
Vebanje doprinosi delimino gubitku TM

Odravanje TM
Lagana i umerena aktivnost
Masti su dominanatna izvor energije

Srednje teka aktivnost

Potronja masti i ugljenih hidrata Korisni efekti na TM i kondiciju

Intenzivna aktivnost
Efektivna u sagorevanju kal. (UH) i postizanju kondicije

Ishrana, vebanje i kontrola TM

!

Energetski i nutritivni balans lake se postiu ishranom siromanom u mastima Vebanje poveava ansu za postizanje energetske ravnotee Vebanje promovie efekte korisne na zdravlje
Ateroskleroza, HDL holesterol, fibrinoliza

ZAMOR
FAKTORI KOJI UTIU NA SPORTSKI NASTUP

89

Faktori koji utiu na sportski nastup

Etiologija zamora
! !

Centralni zamor Periferni zamor

Nervni faktori Mehaniki faktori Energetika kontrakcije

Centralni zamor
! ! !

Smanjenje aktiviranih motornih jedinica (MJ) Smanjenje uestalosti okidanja MJ Pobuenost CNS utie na stanje zamora
Poveanjem regrutovanja mot. jedinica

Periferni zamor Nervni faktori

!

Neuro-miina veza
Nije mesto zamora

Sarkolema i T tubuli
Sposobnost miine membrane da provodi akcioni potencijal
Ponovljena stimulacija sarkoleme moe smanjiti obim i uestalost akcionih potencijala

Intenzivan trening izdrljivosti (pretreniranost)

Smanjenje kapaciteta za nastup, produen zamor, izmene raspoloenja, poremeaj sna, gubitak apetita i poveana anksioznost

Akcioni potencijal se blokira u T tubulima

Smanjenje oslobaanja Ca++ iz sarkoplazmatskog retikuluma

Periferni zamor Mehaniki faktori

! !

Periferni zamor Energetika kontrakcije

!

Smanjenje sile na spoju aktin-miozin Smanjenje sile pri datoj konc .Ca++
H+ deluje na Ca++ koji se vezuje za troponin

Nesklad izmeu produkcije i utilizacije ATP

Zamor dovodi do usporavanja utilizacije ATP-a u cilju ouvanja homeostaze

! !

Inhibicija oslobaanja Ca++ iz SPR Smanjenje stepena disocijacije ATP-a na cross-bridge taki na aktinu

Regrutovanje miinih vlakana shodno intenzitetu vebanja

Tip I Tip IIb Tip IIx Preusmeravanje od vlakana sa najveim prema vlaknima sa najmanjim oksidativnim potencijalom
Dolazi do poveanja produkcije laktata

90

Regrutovanje miinih vlakana

Ultra kratka aktivnost

! !

< 10 sekundi Zavisi od angaovanja miinih vlakana tip II

Generiu neophodnu veliku silu

! !

Motivacija, vetine i pobuenost Primarni energetski izvor

Anaerobni
Fosfokreatin

Ultra kratka aktivnost

Kratka aktivnost
10-180 sekundi
!

Promena sa anaerobnog ka aerobnom metabolizmu

70% energije se obezbeuje iz anaerobnih izvora pri trajanju aktivnosti od 10 sekundi 60% energije se obezbeuje iz aerobnih izvora energije pri trajanju aktivnosti of 180 sekundi

Primarni izvor energije

Anaerobna glikoliza

Kratka aktivnost
10-180 sekundi

Aktivnost umerenog trajanja

3-20 minuta
!

Poveanje uea aerobnih izvora energije

60% ATP se dobija aerobno tokom 3 min 90% ATP se dobija aerobno tokom 20 min

Zahteva energetsku potronju blisku VO2max

Regrutovana su vlakna Tip I i II Visok nivo laktata Nadmorska visina, anemija

Ograniavajui faktori koji utiu na isporuku O2

91

Aktivnost umerenog trajanja

3-20 minuta

Aktivnosti srednje duine trajanja 21-60 minuta Predominantno aerobna ! Uglavnom se odvijaju < 90% VO2max ! Znaajan uticaj faktora spoljanje sredine
Toplota Vlanost Status hidriranosti

Aktivnosti srednje duine trajanja 21-60 minuta

Dugotrajne aktivnosti
1-4 sata
!

Znaajan uticaj faktora sredine

Sposobnost adaptacije na temperaturu i RVV

Glikogen miia i jetre

Zadrava stepen utilizacije UH

Ishrana i unos tenosti utie na sportski rezultat

Dugotrajne aktivnosti
1-4 sata

TESTOVI ZA EVALUACIJU SPORTSKOG NASTUPA

92

Faktori koji doprinose sportskom postignuu

Koristi fiziolokih testiranja za sportistu

!

Informacija o slabim i jakim stranama

Osnova za plan treninga

Povratna informacija o efektivnosti trenanog programa Razumevanje znaaja fiziologije sporta

Efektivno fizioloko testiranje

! ! ! ! ! !

Testiranje maksimalne aerobne moi i kapaciteta

!

Relevantno za izabrani sport Validno i vredno Sport-specifino Ponavlja se redovno i regularno Paljivo kontrolisane procedure Interpretirano treneru i sportisti

Testiranje VO2max
Specifino za sport kojim se bavi Koriste se velike miine grupe Optimalna duina testa : 10-12 minuta

Kriterijumi za VO2max
RER 1.15 HR na zadnjem nivou 10 u/min od HRmax Plato u VO2 sa poveanjem optereenja

Odreivanje VO2max

Testiranje vrnog VO2 kod paraplegiara

!

Paraplegiari se trestiraju uz upotrebu runih ergometara

Arm ergometri Ergometeri sa invalidskim kolicima

Najvea vrednost VO2 dostignuta tokom testa optereenja nije VO2max

Poznata je kao vrni VO2

93

Laboratorijski testovi za procenu sportova izdrljivosti

!

Laktatni prag

Laktatni prag
Intenzitet aktivnosti pri kome zapoinje sistematski porast konc. laktata u krvi Uzorci krvi se uzimaju tokom vebanja

Kritina mo
Tranje pri kojem kriva brzina/vreme dostie plato

Maksimalna brzina tranja

Najvea brzina koja se odrava tokom > 5 sec

Ventilatorni prag

Kritina mo

Procena sportskog nastupa iz maksimalne brzine tranja

Testovi za odreivanje ekonomike tranja

!

Merenje potronje kiseonika pri tranju na razliitim brzinama

Bolja ekonomika tranja znai manju potronju kiseonika

Vea ekonomika znai da se manje energije troi za odravanje zadate brzine

94

Ekonomika tranja

Procena vremena tranja na 10,000 m korienje LT i RE

!

VO2 pri LT
= 40 mlkg-1min-1

VO2 na 40 mlkg-1min-1 odgovara brzini tranja od 205 mmin-1 Procena vremena trke na 10,000 m 10,000m 205 mmin-1 = 48.78 min

RE i LT dobijeni progresivnim testom optereenja

Energetski sistemi i doprinos maksimalnom radu

Odreivanje maksimalne anaerobne moi

Ultra kratki testovi
! !

Margaria step test

Kratki testovi
! !

Testovi ATP-PC sistema Primeri Margaria test Tranje uz stepenice Testovi ekspl. skokova Testovi brzine tranja Serije na 40-jardi Testovi na ergobiciklu

Testovi anaerobne glikolize Primeri Testovi na ergobiciklu Wingate-ov test Testovi tranja Sport-specifini testovi

95

Serije tranja na 40-jardi Test anaerobne moi

!

Evaluacija miine snage

Isometrijsko merenje
Statika sila miia merena tenziometrom
!

Isotonika merenja
Konstantna tenzija 1 RM, snaga stiska ake, dinamometrija

Isokinetika merenja
Varijabilno optereenje pri konstantnoj brzini Kroz ceo obim pokreta

Izometrijsko merenje snage upotrebom dinamometra

Izotonijsko merenje snage upotrebom dinamometra

Izokinetiko merenje snage upotrebom Cybex dinamometra

Rezultati na izokinetikom dinamometru

96

Principi treninga

TRENING ZA VRHUNSKI REZULTAT

Nadoptereenje
Poveanje kapaciteta u odgovoru na vee trenano optereenje

Specifinost
Ukljuene specifine miine grupe Zavisi od energetskih sistema koji obezbeuju ATP

Reverzibilnost
Nakon zavretka treninga efekti se gube

Uticaj pola, nivoa kondicije i genetike

!

Komponente treninga
!

Zagrevanje
Poveanje minutnog volumena, protoka krvi u skeletnoj muskulaturi i tempereture miia Smatra se da smanjuje rizik od povreivanja

Muki i enski sportisti na isti nain odgovaraju na trenani stimulus Poboljanje je uvek vee kod osoba sa niim inicijalnim nivoom pripremljenosti Genetika igra vanu ulogu kako pojedina osoba odgovara na trening

! !

Glavni deo treninga Razgrevanje - hlaenje

Povratak krvi iz miia u centralnu cirkulaciju

Trening za poboljanje aerobne sposobnosti

!

Intervalni trening
!

Tri metode
Intervalni trening Dugaki spori treninzi Visoko-intenzivni kontinuirani

Ponovljene serije
Odvojene epizodama odmora

Interval rada
Intenzitet: 85-100% HRmax Treba da traje due od 60 sekundi

Najvaniji faktor u poboljanju VO2max je INTENZITET

Interval oporavka
Lagana aktivnost ( npr. hodanje, lagano tranje ) Trajanje isto kao interval rada

97

Dugaki spori treninzi

!

Visoko-intenzivni kontinuirani
!

Aktivnost niskog intenziteta

57% VO2max ili 70% HRmax

Trajanje due od onog koje se oekuje tokom takmienja Bazira se na konceptu da je za poboljanje najvaniji obim treninga

Izgleda kao najbolji metod za poboljanje VO2max i laktatnog praga Visoko-intenzivna aktivnost
80-90% HRmax Bliso vrednostima laktatnog praga

Trajanje izmeu 25-50 min

Zavisno od individualnog niva kondicije

Intenzitet treninga i poboljanje VO2max

Povrede pri treningu izdrljivosti

!

Veina povreda je posledica pretreniranosti

Kratkotrajna visoko intenzivna aktivnost Produena nisko intenzivna aktivnost

Pravilo 10% za bezbedno poveanje intenziteta

Intenzitet ili trajanje trebalo bi da se poveava dinamikom od oko 10% NEDELJNO

Trening za poboljanje anaerobne moi

!

Trening za poboljanje miine snage

!

ATP-PC sistem
Kratki (5-10 seconds), visoko-intenzivni intervali rada 30-60 sekundi odmora

Vrste vebi
Isometrijske ili statike Izotonine ili dinamike
Ukljuuju razliite vebe

Glikolitiki sistem
Kratki (20-60 seconds), visoko-intenzivni intervali rada 3 do 5 minuta pauze
!

Isokinetike

Poveanje veliine miia

Hipertrofija ( veliine mi. vlakna) Hiperplazija ??? ( broja mi. vlakana)

98

Progresivan trening snage

!

Principi treninga snage

!

Unapreenje snage progresivnim nadoptereenjem

Periodino poveanje otpora (vea teina) radi kontinuiranog nadoptereenja

Miii treba da se treniraju pri maksimalnoj tenziji da bi dolo do porasta snage Ne postoji optimalan trenani program
3-4 dana nedeljno sa danima odmora izmeu

Osnova veine treninga sa tegovima

Trening snage treba da angauje miie koji se koriste u takmienju

Obrazac kretanja, brzina skraivanja

TEGOVI VS. SPRAVE

!

Kombinovanje treninga snage i izdrljivosti

!

Dobici u snazi su isti nakon obe vrste treninga Argumenti za tegove

Pojedine studije ukazuju na vei prirast snage Tegovi produkuju vei varijabilitet pokreta i specifinost Tegovi forsiraju kontrolu pokreta, koordinaciju i stabilizaciju

Kombinovani trening dovodi do slabijeg prirasta snage u odnosu na izolovan trening snage Preporuuje se da se trening snage i izdrljivosti kombinuje naizmeninim danima radi optimalnog razvoja snage

Razlike prema polu na trening miine snage

!

Snaga kao funkcija poprenog preseka miia

Netrenirani mukarci imaju veu apsolutnu snagu od netreniranih ena

Snaga je povezana sa veliinom poprenog preseka miia

Ne postoji razlika u odgovoru na trening snage prema polovima

99

Treningom indukovane promene snage miia kod mukaraca i ena

Miini zamor
!

Odloen poetak miiniog zamora delayed onset muscle soreness (DOMS)

Pojavljuje se nakon 24-48 sati nakon intenzivnog treninga Posledica je mikroskopskih prekida miinih vlakana i inflamatornog odgovora

Trening za poboljanje fleksibilnosti

!

Program godinjeg kondicioniranja

!

Statiko istezanje
Neprekidno zadravanje istegnutog poloaja est oblik istezanja
Manja ansa da doe do povrede ili zamora Manja aktivnost miinog vretena

Trening van sezone

Spreava dobitak na teini (sadraja masti) Odravanje miine snage i izdrljivosti Odravanje snage kostiju i ligamenata Odravanje nivoa sportskih vetina

Proprioceptivna neuromiina facilitacija (PNF)

Izometrijska kontrakcija istegnutog miia
!

Presezonski period (pripreme)

Poveanje do maksimuma energetskih sistema u odreenom sportu

Dinamiko istezanje
Balistiki pokreti istezanja
!

Sezonski period
Odravanje nivoa kondicije

Program godinjeg kondicioniranja

este greke u treningu

! ! ! ! !

Pretreniranost Podtreniranost Izvoenje nespecifinih vebi Neadekvatnost rasporeda i plana treninga Neizvoenje taperinga

100

Siptomi pretreniranosti

Tapering
!

Smanjenje intenziteta treninga pre takmienja Omoguava miiima resintezu glikogena i oporavak od oteenja indukovanih treningom Poboljanje sportskog nastupa u sportovima snage i izdrljivosti

Vebanje i menstrualne smetnje

TRENING KOD ENA, DECE I POSEBNIH GRUPA

Amenoreja
Odsustvo menstruacije Posledica sledeih faktora
Koliine treninga Psiholoki stres Telesna struktura

Vebanje i menstrualne smetnje

!

enska sportska trijada

! ! !

Dismenoreja
Bolna menstruacija Ograniava trening - diskomfor Jedini uzrok ogranienja tokom menstruacije

Amenoreja Poremeaji obrazaca ishrane Gubitak kotane mase

101

Uestalost amenoreje

Sportistkinje i poremeaji ishrane

!

Anorexia nervosa
Stanje gladovanja u cilju redukcije TM

Bulimia
Obrazac naizmeninog prejedanja i povraanja

Poremeaji mineralizacije kostiju

! !

Trening tokom trudnoe

!

Ostoporoza Glavni uzroci:

Deficit estrogena kao posledica amenoreje Neadekvatan unos Ca++ zbog poremeaja ishrane

Kratkotrajna, nisko-intenzivna aktivnost je bezbedna tokom trudnoe

Akva-robik idealan izbor

Dugotrajnu, visoko-intenzivnu aktivnost treba izbegavati

102

Fizika aktivnost kod dece

!

Lokalizacija epifiznih centara rasta

Kardio-pulmonalni sistem
Unapreenje VO2max slino kao i kod odraslih Nema rizika od trajnih oteenja KVS

Muskulo-skeletni sistem
Aktivnost optimizira rast kod dece Obratiti panju na hrskavicu
Zglobna hrskavica i epifizni centri rasta

Trening dijabetiara
!

Trening kod asmatinih bolesnika

Asmatiari mogu bezbedno da uestvuju u svim sportovima osim u SCUBA ronjenju
Obezbediti kontrolu bronhospazma izazvanog vebanjem

Dijabetiari tip I bez komplikacija

Nema ogranienja za bavljenje sportom

Bezbedno uestvovanje u sportu zavisi od sposobnosti da se izbegne pojava hipoglikemije

SCUBA ronjenje je bezbedno za osobe sa prohodnim disajnim putevima i bez pojave EIA !!!

Trening i epilepsija
!

Podeljena miljenja o uticaju vebanja na epinapade Problem traume

Udarac u glavu koji izazviva napad Povreda tokom epi-napada

Ishrana i sportski nastup TEORIJA I PRAKSA

Odluka o uestvovanju u sportu individualna

Tip epilepsije Vrsta sporta

103

Ugljeni hidrati i vebanje

!

Superkompenzacija depoa glikogena

Klasini metod
!

Sportovi izdrljivosti poboljani su unosom ishrane bogate ugljenim hidratima

Poveanje depoa miinog glikogena Unos UH od 58% kalorijskog unosa obezbeuje adekvatne depoe glikogena

Modifikovani plan
!

Punjenje miinog glikogena (superkompenzacija)

Cilj je maksimiziranje miinog glikogena

Obnavljanje potroenih depoa

Glukoza i polimeri glukoze bolji od fruktoze

Produena intenzivna aktivnost u cilju pranjenja depoa Ishrana bogata mastima i proteinima tokom tri dana treninga Unos 90% UH u ishrani tokom tri dana odmora

Smannjivanje intenziteta treninga tokom par dana sa 90 na 40 minuta i unos 50% UH Dva dana treninga od 20 minuta sa unosom 70% UH Dan pauze sa unosom 70% UH pre takmienja

Effekti ishrane na miini glikogen i vreme do otkaza

Klasini i modifikovani metod superkompenzacije glikogena

Unos ugljenih hidrata pre i tokom vebanja

!

Glikogen i glikemija tokom vebanja

Poboljanje nastupa podizanjem glikemije

Ne smanjuje se stepen utilizacije glikogena

Pre vebanja
1-5 grama UH na kg TM 1-4 sata pre vebanja

Tokom vevanja
unos Uh odrava glikemiju ak i kada su depoi glikogena ispranjeni

104

Potrebe aktivnih osoba za proteinima

!

Azotni balans tokom vebanja

!

Trening izdrljivosti
RDA od 0.8 g/kg TM/dan pri laganom treningu 1.2-1.4 g/kg TM/dan pri intenzivnom treningu

Zavisi od:
Stanja treniranosti Kvaliteta i kvantiteta unetih proteina Ukupne koliine unetih kalorija Depoa UH u organizmu Intenziteta, trajanja i vrste aktivnosti

Trening snage
0.9 0.8 g/kg TM/dan za odravanje snage 1.4-1.8 0.8 g/kg TM/dan za poveanje snage i mi. mase

Prosean unos proteina ~1.5 0.8 g/kg TM/dan

Dovoljno da podmiri potrebe veine sportista

Efekat vebanja na azotni balans

Efekat miinog glikogena na izluivanje azota znojenjem

Nakodnada tenosti
!

Unos razliitih volumena tenosti tokom vebanja Fizioloki odgovori

Pre vebanja
300-500 ml vode Sadri oko 30-50 g UH za aktivnosti trajanja <1 sat

Tokom vebanja
Trajanje krae od 1 sata
Unos vode

Trajanje due od 1 sata

Unos vode, Na+, Cl- i glukoze

Hladni napici se bre apsorbuju od toplih Brzina eludanog pranjenja je manja pri intenzitetima iznad 65-70% VO2 max

105

Faktori koji utiu na apsorpciju tenosti iz GIT

Nadoknada minerala Remineralizacija

!

Natrijum hlorid (so)

Nadoknada se ostvaruje unosom namirnica

Gvoe
Deficit je posledica smanjenih unosa ili poveanog gubitka Suplementacija se preporuuje kod ena sportista

Vitamini
Suplementacija nije neophodna kod uravnoteene ishrane ukoliko nema dokazanog deficita

Obrok pre vebanja

!

Somatotipizacija
!

Ciljevi
Obezbeivanje adekvatne hidracije Obezbeivanje UH za punjenje depoa Izbegavanje oseaja gladi Minimiziranje tegoba GIT

Endomorfni tip
Relativna dominacija mekih tkiva i visceralnih digetivnih struktura

Mezomorfni tip
Relativna dominacija miia, kostiju i vezivnih tkiva

Sadraj
500-1000 kcal Uglavnom iz kompleksnih UH

Ektomorfni tip
Relativna dominacija linearnosti i fragilnosti

Razlike u somatotipizaciji izmeu sportista i studenata

Telesne masti i nastup

!

Optimalan sadraj masti

mukarci: 10-25% ene: 15-25%

Optimalan sadraj masti u sportu zavisi od pola i vrste sporta Pojedini sportisti imaju vei %F u zbog optimalnog sportskog nastupa

106

Nadmorska visina VEBANJE U RAZLIITIM USLOVIMA SPOLJANJE SREDINE

!

Atmosferski pritisak
Smanjuje se sa poveanjem nadm. visine

Parcijalni pritisak
Isti odnos sadraja O2, CO2 i N2 u vazduhu Nii parcijalni pritiska svih gasova Hipoksija: nizak PO2 (visoka nadm. visina) Normoksija: normalna PO2 (nivo mora) Hiperoksija: visok PO2

Efekti nadmorske visine na sportski nastup

!

Efekti nadm. visine na VO2max

! !

Kratkotrajna anaerobna aktivnost

Nii PO2 nema uticaja na postignue Nii otpor vazduha poboljava nastup

Smanjenje VO2max pri veim visinama Do umerenih visina (~4,000m)

Smanjenje VO2max posledica smanjenja arterijskog PO2

Tugotrajna aerobna aktivnost

Nii PO2 dovodi do slabijih rezultata

Pri veim nadmorskim visinama

Stopa smanjenja VO2max zavisi i od redukcije maksimalnog minutnog volumena

Efekti nadm. visine na VO2max

Efekti nadm. visine na submaksimalne napore

!

Poveanje srane frekvence

Posledica nieg sadraja kiseonika u arterijskoj krvi

Potrebe za poveanom ventilacijom

Posledica smanjenja boja molekula O2 na litar udahnutog vazduha

107

Efekti nadm. visine na submaksimalne napore (HR)

Efekti nadm. visine na submaksimalne napore (V)

Adaptacija na nadmorsku visinu

!

Trening na nadm. visini

!

Efekti treninga na VO2max se razlikuju

Shodno stepenu saturacije Hb

Produkcija veeg broja eritrocita

Posledica desaturizacija usled nieg PO2
!

Kod osoba roenih na nadm. visini

Kompletna adaptacija sadraja kiseonika u arterijskoj krvi i VO2max
!

Pojedini sportisti mogu poboljati VO2max treniranjem na NV a drugi bez promene

Posledica trenanog stanja pre dolaska poveanu nadmorsku visinu

Kod osoba koje dolaze u oblast sa NV

Adaptacije su nekompletne

Pojedini sportisti imaju poveanu VO2max nakon povratka na norm. NV a drugi ne

Posledica efekta detraininga
Ne mogu da treniraju istim intenzitetom na poveanoj nadmorskoj visini

Izazovi planinarenja
!

Toplota
!

Hipertermija
Poveana telesna temperatura

Uspeni planinari imaju povean kapacitet za hiperventilaciju

Smanjen PCO2 i H+ u krvi Vei stepen saturacije Hb pri istom PCO2

Patofiziologija hipertermije
Toplotna sinkopa Toplotni grevi Iscrpljenost toplotom
Zahteva medicinsku negu

Planinari se suoavaju sa gubitkom apetita

Redukcija telesne mase Redukcija prenika miinih vlakana

Toplotni udar
Urgentno stanje

108

Faktori koji dovode do tzv. TOPLOTNE POVREDE

! ! ! ! ! !

Preporuke za vebanje
Prepoznavanje znakova i simptoma Treniranje u hladnije doba dana Postepeno izlaganje toploti aklimatizacija Piti pre, tokom i nakon treninga Upotreba lagane i svetle sportske opreme Dozirati intenzitet prem zoni THR

Preporuke za takmienje
!

Toplotni stres ambijenta

!

Zaititne i preventivne mere tokm treneniga u toplom/vlanom ambijentu

Vreme dana, godinje doba Pauze za uzimanje tenosti Kontrola saobraaja Identifikacija osoba pod rizikom Koordinacija odgovarajueg tretmana
Prva pomo, transport, bolnica

Wet bulb globe temperatura (WBGT)

Dry bulb temperatura (Tdb)
Temperatura vazduha u senci

Black globe temperatura (Tg)

Toplota radijacije pri direktnom izlaganju

Wet bulb temperatura (Twb)

Indeks sposobnosti za znojenjem

WBGT = 0.7Twb + 0.2Tg + 0.1Tdb

Izlaganje niskim temperaturama

!

Hipotermija
!

Imperativ je zatita od gubitka toplote

Odravanje unutranje temperature

Faktori zatite i izolacije

Potkono masno tkivo Odea Insulacija nia tokom aktivnosti

Indeks rashlaivanja (windchill)

Uticaj vazdunih strujanja na sniavanje T koe

Faktori spo. sredine

Temperatura Vazduni pritisak Vazduna strujanja Imerzija u vodu Produkcija energije
obruta srazmera izmeu VO2 max i sadraja masti ene se bre hlade nego mukarci

Voda
Izaziva gubitak toplote konvekcijom koji je 25 puta vei od gubitka u vazduhu

109

Faktori koji utiu na hipotermiju

Efekti T vode na preivljavanje

Zagaenje vazduha Promene insulacije pri razliitim T i aktivnostima

!

Ozon
Smanjenje VO2max i respiratornih funkcija

Sumpor dioksid
Dovodi do bronhokonstrikcije kod astmatiara

Ugljen monoksid Prevencija

Vezuje se za Hb us manjuje transport O2 Smanjivanje vremena izlaganja Udaljiti se od mesta sa znaajnim zagaenjem Trenirati tokom istijih delova dana

Efekat CO2 na VO2max

ERGOGENA SREDSTVA

110

Ergogena sredstva

Ergogena sredstva
!

Studija o efektima ergogenih sredstava

Placebo
Slina materija koja je ne sadri ni jednu aktivnu materija za poboljanje sportskog nastupa Sportista veruje da unos ove supstance moe pozitivno uticati na sportski rezultat

Materija, primena ili postupak koji dovodi do poboljanja sportskog nastupa

Dvostruko-slepe studije
Ni istraiva ni sportista ne znaju ko dobija koju susptancu

Na ta obratiti panju?
!

Promene u sportskom rezultatu Placebo efekat

Koliina susptance
Previe ili premalo ne daje rezultat

Ispitanici sportisti
Moe biti efikasan kod utreniranih sportista a bez efeketa kod netreniranih ili obratno

Zadatak
Aktivnosti izdrljivosti vs. kratkotrajne Aktivnosti sa velikim grupama vs. fine motorne aktivnosti

Upotreba
Moe poboljati kratkotrajnu ali ugroziti dugotrajnu akt.

Nutritivni suplementi
! !

Aerobni sportovi
!

Malo dokaza o ergogenom potencijalu Suplementi ukljuuju

Proteine Kreatin Karnitin Inozin Holin Propolis ...

Unos istog kiseonika

Pre ili nakon vebanja nema efekta Tokom vebanja poboljanje rezultata

Krvni doping
Unos eritrocita u cilju poveanja konc. Hb. i prenosnog kisonikog kapaciteta krvi Efektivan u poboljanju VO2max i spo. rezultata

111

Unos kiseonika

Krvni doping

Anaerobni sportovi
!

Farmakoloka sredstva
!

Puferi krvi (natrijum bikarbonat)

Poboljanje rezultata u sportovima trajanja od 1 do 10 minuta ili ponovljenim visoko-intenzivnim aktivnostima Nema efekata u kracim aktivnostima Optimalna doza
0.3 g/kg TM rastvoreno u 1 litru vode

Amfetamini
Efekat slian dejstvu kateholamina Poboljanje rezultata samo kod premorenih sportista
Nema rezultata kod ne-zamorenih osoba

Farmakoloka sredstva
!

Ergogeni potencijal kofeina

Kofein
Poboljanje rezultata na nivou miia, CNS i energetskog metabolizma Dovodi do hiperglikemije i poveanja utilizacije masti Efekti su varijabilni i dozno-zavisni
Bez efekta kod redovnih konzumenata

112

Mehanizmi dejstva kofeina na mobilizaciju masti

Farmakoloka sredstva
!

Kokain
Moan stimulator KVS i CNS est uzrok iznenadne srane smrti kod sportista

Nikotin
Stimulie simp. i parasimp. NS
Kardiovascularni efekti i uticaj na GIT

Uzronik oboljenja oralni Ca, Ca plua

Efekti nikotina Mehanizmi letalnog uticaja kokaina

Zagrevanje fizioloki ergogen

!

Izaziva fizioloke i psiholoke promene korisne po sportski rezultat

Poveanje T miia, budnosti, fokusiranja ...

Aktivnosti
Identine sportskim Direktno povezane sa nastupom Opte zagrevanje

113