DEMONSTRACIONI PROJEKTI BAZIRANI NA MATEMATICI (Mathematica) U ISTRAIVANJIMA ARHITEKTONSKE FORME MATHEMATICA DEMONSTRATIONS AS A TOOL IN EXPLORATION OF ARCHITECTURAL FORM

Milana Dabi1, dr Ljiljana Petruevski1, dr Mirjana Devetakovi1 1 Arhitektonski fakultet u Beogradu Sadraj - U okviru generikih istraivanja autori ovog rada su razvili niz demonstracionih projekata baziranih na programskom paketu MATHEMATICA koji se odnose na parametarski zadate krive i povri u prostoru. Prevashodna namena razvijenih demonstracija je istraivanje generikog potencijala krivih i povri u cilju primene u procesu generisanja arhitektonske forme. U radu su prikazani razvijeni demonstracioni projekti i njhova primena u okviru generikih istraivanja arhitektonske forme. Kljucne reci: Mathematica, arhitektura, demonstracije, elearning, parametarski dizajn Abstract Through their work, in the field of generic explorations, authors of this paper have developed a series of demonstration projects, based on the software package MATHEMATICA, related to the parametric representation of curves and surfaces in space. The main purpose of the demonstrations is research of generic potential of curves and surfaces in order to apply it to the process of generating architectural form. The paper presents the developed demonstration projects and their application within the generic explorations of architectural form. Key-words: Mathematica, architecture, demonstrations, e-learning, parametric design 1. UVOD Demonstracioni projekat (Wolfram Demonstration Project) razvijen je od strane softverske kompanije Wolfram Research u cilju edukacije u prirodnim naukama, tehnologiji, matematici, umetnosti, finansijama i drugim oblastima [1]. Projekat je, uz pomo Matematike (Mathematica), najmonijeg programa za matematika izraunavanja, omoguio irokom auditorijumu razjanjavanje razliitih naunih koncepata. Iz dana u dan projekat dobija vee razmere jer je korisnicima programa MATHEMATICA omogueno stvaranje i objavljivanje demonstracija, koje se mogu koristiti pomou besplatnog softvera Mathematica Player. Razvoj programa MATHEMATICA pokrenuo je Stiven Volfram (Stephen Wolfram) sa idejom da napravi kompjuterski program koji bi simulirao pojave u prirodi. Rezultat su dali neoekivano jednostavni algoritmi koji su inicirali izuavanje generikih formi [2], [3], [4], [5]. Budui da je ideja o generikom konceptu u osnovi programa MATHEMATICA, postoji niz demonstracija kojima su ilustrovani oni najvaniji - fraktali, L-sistemi, celularni automati Autori ovog rada su za potrebe sopstvenog istraivanja1, i za potrebe studenata u okviru predmeta Matematika u arhitekturi2 i Generika istraivanja3 na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, razvili niz demonstracionih projekata4 koji se odnose na parametarski zadate krive i povri u prostoru. Prevashodna namena ovih demonstracija je istraivanje generikog potencijala krivih i povri u cilju primene u procesu generisanja arhitektonske forme. 2. PARAMETARSKA REPREZENTACIJA KRIVIH I POVRI Jedan od naina predstavljanja krivih i povri u Dekartovom koordinatnom sistemu je parametraski. Parametarsku krivu u ravni moemo shvatiti kao povezani jednodimenzioni niz taaka ije su koordinate funkcije jedne promenljive t [6]. Dakle, take krive u ravni mogu se opisati koordinatama (x(t),y(t)), pa je kriva u ravni predstavljena jednainama x=x(t), y=y(t), (1)

gde je t parametar koji uzima sve vrednosti nekog intervala I realnih brojeva. Tako, na primer, elipsa prikazana na Slici 1a) predstavljena je jednainama x=5cos(t), y=2sin(t), t [0,2 ].
a) b)

(2)

Slika 1. Parametarska reprezentacija elipse

1
2

http://genericexplorations.blogspot.com/ http://www.arh.bg.ac.yu/code/navigate.asp?Id=2507 3 http://elearning.amres.ac.rs/moodle/course/view.php?id=6 4 http://demonstrations.wolfram.com/author.html?author=Milana+Dabic

Koordinate taaka krive u prostoru su takoe funkcije jedne promenljive - (x(t), y(t), z(t)), pa krivu u prostoru predstavljamo jednainama x=x(t), y=y(t), z=z(t) (3)

parametri utiu na grafiku interpretaciju. Na ovaj nain, geometrijski objekat se ne posmatra kao statiki objekat, ve kao dinamiki, to smanjuje probleme u razumevanju parametarske reprezentacije. Na Slici 2 predstavljena je demonstracija Looped Curves i izabrana kriva x=asin(k1t)cos(k2t), y=bsin(k1t)sin(k2t), t [0,2 ] za vrednosti parametara a=5, b=5, k1=3 i k2=5. (6)

gde je t parametar koji uzima sve vrednosti nekog intervala I realnih brojeva. Za razliku od krivih, koordinate taaka povri su funkcije dve promenljve, u i v, odnosno, take povri imaju koordinate (x(u,v), y(u,v), z(u,v)). Stoga, povr je predstavljena jednainama x=x(u,v), y=y(u,v), z=z(u,v) (4)

gde u uzima sve vrednosti nekog intervala I, a v sve vrednosti nekog intervala J. U parametarskoj reprezentaciji krivih i povri, umesto konstanti, mogue je uvesti dodatne parametre. Time je stvorena kolekcija krivih koje u zavisnosti od vrednosti parametara imaju razliit oblik ili poloaj. Na primeru elipse predstavljene jednainama (2), mogue je, uvoenjem dodatnih parametara a i b, opisati kolekciju elipsi x=acos(t), y=bsin(t), t [0,2 ], (5)

koja je za vrednosti parametara a=5, b=2 prikazana na Slici 1a), a za vrednosti parametara a=2, b=5 na Slici 1b). Jedan od problema razumevanja parametarskog naina predstavljanja je posmatranje parametarski zadatog geometrijskog objekta kao statiki skup taaka, bez uvianja veze izmeu funkcionalnih odnosa parametara i odgovarajuih taaka [7]. Prevazilaenje ovog problema bio je jo jedan od motiva autora ovog rada za razvijanje niza demonstracionih projekata koji opisuju parametarski zadate krive i povri. 3. DEMONSTRACIONI PROJEKTI ZA PREDSTAVLJANJE PARAMETARSKIH KRIVIH I POVRI Za potrebe generikih istraivanja razvijeni su demonstracioni projekti Circle, Ellipse, Hyperbola, and Astroid, Cycloid and Archimedes's Spiral, Looped Curves, Four Space Curves i Parametric Representations of Four Surfaces5. U radu su opisani Looped Curves, Four Space Curves i Parametric Representations of Four Surfaces, koji su prikazani, redom, Slikama 2, 3 i 4. Na pomenutim demonstracijama predstavljeno je vie geometrijskih objekata i omoguen izbor jednog od njih. Takoe se prikazuje parametarska jednaina izabranog objekta i klizai koji omoguavaju menjanje parametara koji uestvuju u jednaini. Istovremeno, sa promenom vrednosti parametara pomou klizaa, menja se i grafiki prikaz objekta, tako da se moe posmatrati kako pojedini
5

Slika 2. Demonstracija Looped Curves

U prvom redu ilustracija koje se nalaze ispod demonstracijeSlika 2.Slici 2, prikazana Curves na Demonstracija Looped je kriva opisana jednainama (6) za razliite vrednosti parametra k1, dok parametri a, b i k2 imaju konstantne vrednosti. Drugi red ilustruje krivu opisanu takoe jednainama (6) za razliite vrednosti parametra k2, dok su vrednosti parametara a, b i k1 konstantne. Prvi red prikazanih ilustracija opisuje jednainu krive (6) za vrednosti parametra a=5, b=5 i k2=1, dok parametar k1 ima vrednosti, redom, k1=2, k1=3, k1=4, k1=5. (7)

Drugi red prikazanih ilustracija opisuje jednainu krive (6) za vrednost parametara a=5, b=5 i k1=1, dok parametar k2 ima vrednost, redom, k2=2, k2=3, k2=4, k2=5. (8)

Demonstracija Four Space Curves prikazana na Slici 3, opisuje parametarske jednaine kruga, Arhimedove spirale, cilindrine spirale i konusne spirale. Na prikazu

http://demonstrations.wolfram.com/author.html?author=Milana+Dabic

Demonstracija Four Surfaces omoguava prikazivanje sfere, elipsoida, povri Eight i hiperboloida, i promenu parametara koji uestvuju u njihovoj parametarskoj reprezentaciji. Na Slici 4, prikazana je demonstracija na kojoj je odabrana povr Eight x=acos(u)sin(2v), y=bsin(u)sin(2v), z=csin(v) (14)

za vrednosti parametara a=5, b=5, c=5, u [0,2 ], v [- , ].

2 2

Prvim redom ilustracija ispod, prikazuje se povr za razliite vrednosti parametara a, b i c, dok veliine intervala iz kojih u i v uzimaju vrednosti ostaju iste. Vrednosti parametara a, b i c na prikazima jednaki su, redom a=2, b=2, c=5; a=2, b=5, c=5; a=5, b=5, c=3; (15)

a intervali iz kojih parametri u i v uzimaju vrednosti su jednaki u svim prikazima, u [0,2 ], v [- , ].

2 2
Slika 3. Demonstracija Four Space Curves

(16)

demonstracije, izabrana je Arhimedova spirala ije su jednaine x=atcos(t), y=atsin(t), z=c, t [0,12 ] i izabrana je vrednost parametara a i c (a=3, c=0). Prikazi u prvom redu, ispod demonstracije, predstavljaju konusnu spiralu ije su parametarske jednaine x=atcos(t), y=atsin(t), z=ct, t [0,12 ] za vrednosti parametra c, redom, c=5, c=0 i c=-5, (11) (10) (9)

dok je vrednost parametra a konstantna (a=5). Sa ilustracija, mogue je primetiti da je Arhimedova spirala i u kolekciji konusnih, odnosno, moe se opisati jednainama (10) za vrednost parametra c=0. Drugi red prikaza na Slici 3 opisuje cilindrinu spiralu predstavljenu jednainama x=acos(t), y=asin(t), z=ct (12)

za konstantne vrednosti parametara a i c koji iznose a=5, c=1, ali za razliitu veliinu intervala iz koje parametar t uzima vrednosti. Intervali iz kojih parametar t uzima vrednosti su, redom, t [0,12 ], t [0,8 ], t [0,4 ]. (13)

Slika 4. Demonstracija Four Surfaces

Drugi red ilustruje promenu veliina tih intervala, dok su parametri a, b i c konstantni. U svim prikazima a=5, b=5, c=5, dok je, redom,
2 2 u [0,2 ], v [- , ]; 2 4 7 ], v [- , ]. u [0, 4 2 8

u [0, ], v [- , ];

Kreirane demonstracije alju se Volframovom timu strunjaka koji pre postavljanja na server6 proverava njihovu korektnost. U sluaju sutinskih ili tehnikih neregularnosti, demonstracije se, uz sugestije, vraaju na doradu. Stoga su objavljene demonstracije teorijski korektne i mogu se upotrebljavati u edukativne svrhe. Demonstracioni projekti su se razvili u mnogim oblastima matematici, fizici, mehanici, biologiji, umetnosti... Iako su demonstracije iz ovog rada razvijene u svrhu generikih istraivanja, Volframov tim ih je, izmeu ostalih, vezao i za oblasti 3D grafike, srednjokolske matematike i analitike geometrije. 4. GENERIKA ISTRAIVANJA U okviru serije izbornih predmeta pod nazivom Generika istraivanja [3], [4], na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, realizovan je eksperimentalni deo generikih istraivanja arhitektonske forme zasnovane na krivim u ravni i prostoru, i povrima. U eksperimentalnom radu su uestvovale dve grupe od po 20 studenata tree i etvrte godine. Istraivanje je realizovano u fazama koje su se organizovale sedmino: Studija krive u ravni, Generiki potencijal krive u ravni, Diskretizacija krive, Studija krive u prostoru, Materijalizacija prostorne krive, Arhitektonska interpretacija prostorne krive u zadatom kontekstu, Studija povri u prostoru, Krive linije na povri i Finalni radovi. Pri tome, posmatraju se krive i povri zadate parametarskim jednainama. Za potrebe prouavanja krivih i povri nastali su demonstracioni projekti bazirani na programskom paketu MATHEMATICA kao rezultat visokih zahteva uesnika u eksperimentu. Razvijene demonstracije omoguile su sagledavanje prostornog oblika krivih i povri koje zavise od veeg broja parametara to je doprinelo istraivanju njihovog generikog potencijala i primenu u okviru istraivanja arhitektonske forme. Neki od rezultata istraivanja krive prikazani su na Slici 5, a neki od rezultata istraivanja arhitektonske forme zasnovane na krivim i povrima u prostoru predstavljeni su na Slici 6. Razumljivo, istraivanja arhitektonske forme realizuju se u CAD-programima, a demonstracioni projekti predstavljaju alat za bazina istraivanja koja im prethode. Znaaj demonstracionih projekata u okviru generikih istraivanja jednostavno je sagledati na primeru krive (6) u okviru demonstracionog projekta Looped Curves. Sistematskom matematikom analizom, varijacijom parametara k1 i k2 za neke fiksirane vrednosti preostalih parametara a i b (Slika 2) ne mogu se ni naslutiti oblici krive koji se dobijaju za neke kombinacije parametarskih vrednosti (Slika 7), a najee se dogodi da su upravo oni interesantni sa stanovita generikog potencijala.

(17)

Za kreiranje predstavljenih demonstracija nisu bila potrebna znanja iz oblasti programiranja. Niz funkcija kojima je mogue definisanje i vizuelizacija krivih i povri integrisan je u program MATHEMATICA. U kodu prikazanih demonstracija upotrebljena je funkcija ParametricPlot koja omoguava vizuelizaciju parametarski zadate krive u ravni, i funkcija ParametricPlot3D koja omoguava vizuelizaciju parametarski zadate krive u prostoru ili povri. Tasteri koji omoguavaju izbor geometrijskog objekta u demonstracijama i klizai koji predstavljaju dodatne parametare kreirani su, takoe, pomou raspoloivih funkcija za pravljenje demonstracija.

Slika 5. Studija izbrane krive i Diskretizacija krive

http://demonstrations.wolfram.com/

5. DISKUSIJA Neoekivani momenat za itaoce koji se ne bave arhitekturom i arhitektonskom geometrijom moe da bude veliki akcenat stavljen na krive u ravni (ravne krive) u ovom radu. Medjutim, ravne krive, zaista, na neki nain, imaju znaajnu ulogu kao generatori arhitektonske geometrije. Povri esto nastaju kao trag pokretne ravne krive. Nastala povr sadri sve te krive, nastale kretanjem poetne, a neke od njih preuzimaju ulogu konstrukcije. Osim toga, presecanjem proizvoljne povri paralelnim ravnima (na primer horizontalnim i vertikalnim u proizvoljnom poloaju) dobijaju se ravne krive koje lee u tim ravnima, koje takodje mogu da se interpretiraju kao konstrukcija. Generiki potencijal ravnih krivih je veliki. Matematiki, taj potencijal jednostavno je sagledati na primeru prave (generatrisa) koja klizi po dve direktrise: vertikalnoj pravoj i cilindrinoj spirali (Slika3), u odgovarajuem poloaju, pri emu prava koja klizi sve vreme ostaje paralelna horizontalnoj ravni. Nastaje helikoid.
Slika 7. Istraivanje krive opisane jednainama (6)

S obzirom da je cilindrina spirala u projekciji na horizontalnu ravan krug i projekcija vertikalne prave taka, odseci na generatrisi izmedju presenih taaka sa direktrisama su konstantne duine. To znai da kretanjem dui nastaje helikoid. Jezikom generikih procesa, du vri istovremeno, u okviru jednog koraka, rotaciju (oko take koja pripada vertikalnoj pravoj) i translaciju du nje. Pravilo se iterativno ponavlja i u svakoj od iteracija, primenjuje se na rezultat prethodne iteracije. 6. ZAKLJUAK Demonstracioni projekti koji su tema ovog rada imaju viestruki uticaj na istraivanje arhitektonske forme. Njima je mogue razjasniti naine matematikog predstavljanja geometrijskih objekata i povezanost izmedju matematikog zapisa i njegove grafike interpretacije. Takoe, projekti su omoguili izuavanje kolekcija krivih i povri uvodjenjem dodatnih parametara u parametarski zapis. Samo objavljivanje demonstracionih projekata7 ukazuje na znaaj njihovog matematikog sadraja a znaaj, kao podrke generikim istraivanjima, potvrdjen je u eksperimentalnom radu na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. REFERENCE [1] Wolfram Demonstrations Project http://demonstrations.wolfram.com/ [2] Wolfram, S.: A New Kind of Science, Wolfram Media Press, Champaign, 2002 [3] Petruevski, Lj.; Devetakovi M.; Mitrovi B.: Selfreplicating Systems in Spatial Form Generation the Concept of Cellular Automata, Spatium journal, No19, May,2009,pp.8-14; http://elearning.amres.ac.rs/journals/index.php/spatium/art icle/view/7/6. Date accessed: 02 Feb. 2010.

Slika 6. Generiki potencijal krive i povri - istraivanje arhitektonske forme

http://demonstrations.wolfram.com/author.html?author=Milana+Dabic

[4] Petruevski Lj.; Devetakovi M.; Mitrovi B.: Arhitektonske interpretacije prostorne forme bazirane na celularnim automatima sa primenama u banjskom kontekstu, Arhitektura i urbanizam, Br. 26, str. 45-55. IAUS,Beograd,2009 http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/03546055/2009/0354-60550926045P.pdf (dostupno januar 2010.) [5] Devetakovic, M.; Petrusevski, Lj.; Mitrovic, B.; Dabic, M.: Les Folies Cellulaires An Exploration in Architectural Design Using Cellular Automata, XII Generative Art Conference, CD Proceedings, Politechnico di Milano, Italy, 2009 http://www.generativeart.com/on/cic/GA2009Papers/p18. pdf (dostupno januar 2010.) [6] Pottmann H.; Asperl A.; Hofer M. and Kilian A.: Architectural Geometry, Bentley Institute Press, 2007

[7] Filler, A.: Discovering functional and dynamic aspects of parametric equations by creating computer animations, Mathematics Education in a Global Community, International Conference, 2007 [8] Demonstration projects by Milana Dabic http://demonstrations.wolfram.com/author.html?author= Milana+Dabic [9] Generic explorations http://genericexplorations.blogspot.com/ [10] Genericka istrazivanja, izborni predmet, Arhitektonski fakultet u Beogradu, virtuelno okruzenje AMRES e-Learning sistem 2009. http://elearning.amres.ac.rs/moodle/course/view.php?id=6 [11] Matematika u arhitekturi, Arhitektonski fakultet u Beogradu http://www.arh.bg.ac.yu/code/navigate.asp?Id=2507