KLANOVI ALFINOG MESECA

1.

Pre ulaska u salu Vrhovnog saveta, Gabrijel Bejns uputi svog simulakruma, proizvedenog kod Mensa, da odklapoe prvi, napred; da bi se videlo hoe li, kojim sluajem, biti napadnut. Simulakrum je - veto nainjen da lii na Bejnsa u svakoj pojedinosti - umeo mnogo to-ta da radi, zato to ga je sazdao taj inventivni klan, Mens, ali ga je Bejns koristio iskljuivo za bezbednosne svrhe; braniti sebe, to je bila Bejnsova glavno i jedino usmerenje u ivotu, a ujedno i osnovica za njegovo lanstvo u parejskom klanu Adolfvila na severnom kraju njihovog meseca. Bejns je, naravno, bio izvan Adolfvila mnogo puta, ali se oseao bezbedno - ili srazmerno bezbedno - samo ovde, unutar postojanih zidina ovog grada, Parea. ime je upravo dokazivao da je njegovo lanstvo u Pareu zasnovano na istinitom pripadnitvu, a ne nekoj tehnici simulacije da bi se uvukao u tu najstamenitiju urbanu zonu koja igde postoji. Gabrijel Bejns bio je, bez ikakve sumnje, iskren... a ko bi, uopte, i mogao posumnjati u njega. Na primer, njegova poseta neopisivo degradirajuim straarama Hibsa. Nedavno je Gabrijel iao u potragu za odbeglim lanovima jedne radne brigade; poto su bili Hibi, mogli su se, eventualno, odvui u Ganditaun. Problem je, meutim, bio u tome to svi Hibi izgledaju isto, ili se bar njemu tako inilo: prljave, pogurene spodobe, u umazanoj odei, koje se kikou i nemaju sposobnost da se usredsrede na ma koji sloen postupak. Upotrebljivi za fiziki rad, ni za ta vie. Ali poto je bilo potrebno stalno neto petljati da bi se fortifikacije Adolfvila ojaavale protiv moguih napada Mensa, fiziki rad se mnogo traio. A nijedan Pare, dabome, ne bi pristao da prlja ruke. U svakom sluaju, Gabrijela je meu oronulim udericama Hiba obuzimao isti uas, imao je oseanje takorei beskonano ogromne izloenosti napadu, meu tim najkrhkijim ljudskim tvorevinama; on, na jednom nastanjenom ubritu sa bezbroj kartonskih 'kua'. Hibi se, opet, nisu bunili, stanovali su tu, u sopstvenom smeu, spokojno uravnoteeni.

Danas, ovde, na polugodinjem sastanku Saveta, gde svi klanovi moraju biti zastupljeni, bie, naravno, i jedan da govori u ime Hiba; tako e Gabrijel Bejns, zastupnik Parea, biti u istoj prostoriji - bukvalno u istoj prostoriji - sa jednim odvratnim Hibom. Ovo nee, ba, dodati dostojanstvo njegovome zadatku. Verovatno e se i ove godine pojaviti, ispred Hiba, ona raupana, debela Sara Apostoles. Daleko zloslutnije bie prisustvo predstavnika Mensa. Jer, Gabrijel se, kao i svaki Pare, plaio svakog pojedinog Mensa. okiralo ga je njihovo bezobzirno nasilje, toliko nesvrhovito da ga on nije mogao shvatiti. Godinama je govorio sebi da je svaki Mens naprosto bie ispunjeno neprijateljstvom. Ali to nije bilo dovoljno objanjenje. Oni uivaju u nasilju; perverzno je zadovoljstvo njihovo da razbijaju stvari i zastrauju druge ljude, naroito Pare, kojima pripada i on. Svest o ovome nije mu bila dovoljna pomo; ipak se sav tresao od straha, pomiljajui na predstojee suoenje sa delegatom Mensa, koji se zove Hauard Stro. Njegov simulakrum se vrati, hripei astmatino. Na svom vetakom licu, toliko nalik na Gabrijelovo, nosio je nepromenljiv osmeh. "Sve u redu, gospodine. Nema smrtonosnih gasova, nema elektrinih pranjenja opasne jaine, nema otrova u bokalu sa vodom, nema rupica u zidovima za gaanje laserskim pukama, nema skrivenih infern-maina. Ponudio bih predlog da moete bezbedno ui." Uz klepetave zvuke, simulakrum stade i zauta. "Niko ti nije prilazio?" upita Bejns obazrivo. Simulakrum ree: "Tamo jo nikog nema. Izuzev, naravno, jednog Hiba koji brie pod." Bejns, voen celim ivotom provedenim u zatitnim lukavstvima, otvori vrata malice, da uradi jednu bitnu stvar: da za tren osmotri Hiba. Hib, mujak, sa mokrom krpom na kraju dugakog tapa; brisao je pod na svoj tipini hibski nain, sporo i jednolino, sa uobiajenim glupavim hibskim izrazom na licu, kao da ga taj rad zabavlja. Verovatno bi mogao mesecima tako da mlati krpom, i da mu ne dosadi; Hibu nikad ne moe dojaditi neki posao, jer Hibi nisu sposobni da shvate ak ni ideju raznovrsnosti. Naravno, razmiljao je Bejns, ima nekih prednosti i u jednostavnosti. Njega je impresionirao slavni hibski svetac, Ignjat Ledebur, iz koga je zraila duhovnost dok je lutao od grada do grada i irio toplinu svoje bezazlene hibske linosti. Ovaj Hib svakako izgleda neopasno... Hibi, barem, ne nastoje, ak ni sveci-Hibi, da preobrate bilo koga u svoj klan; za razliku od toga, Skici, mistici, pokuavaju. Hibi samo jedno trae - a to je, da budu ostavljeni na miru; naprosto ne ele da im ivot pravi probleme, pa zato iz godine u godinu odbacuju sve vei deo raznih sloenih stvari u ivotu. Vraaju se, razmiljao je Gabrijel Bejns, prema stanju najobinijeg vegetiranja, koje je njima valjda ideal.

Proverivi laserski pitolj (ispravan), Gabrijel zakljui da sme ui. Korak po korak zae u salu Saveta, sede u jednu fotelju, onda naglo ustade i pree u drugu: bilo je preblizu prozoru: dakle, bio bi suvie dobra meta za nekog strelca koji bi mogao gaati spolja. Da bi se razonodio dok eka na dolazak ostalih, on se rei da malo zeza Hiba. "Kako se zove?" upita ga. "J-Jakov Simion", ree Hib, nastavljajui da brie povrinu poda, sa neizmenjenim glupim hibovskim osmehom. Hib nikad ne zna kad ga zezaju. Ili, ako i zna, ne mari. Apatija prema svemu: to je hibovski nain. "Svia ti se tvoj posao, Jakove?" upita Gabrijel Bejns, pripaljujui cigaretu. "Dabome", ree Hib i zakikota se. "Oduvek si provodio vreme u brisanju podova?" "A?" inilo se da Hib nije sposoban da shvati takvo pitanje. Otvorie se vrata i bucmasta, zgodna Anet Golding, delegatkinja Polija, pojavi se na njima, zadihana; torbu je nosila pod mikom, okruglo lice bilo joj se zajapurilo, a zelene oi su blistale. "Ja mislila da sam zakasnila." "Nisi", ree Bejns, ustade, i ponudi joj jednu fotelju. Osmotri je profesionalnim pogledom: nema znakova da je ponela ikakvo oruje. Ali mogla bi nositi feralne spore u kapsulama provercovanim u gumenom depiu sakrivenom u ustima; on se pomno potrudi, odabirajui za sebe sasvim drugu fotelju, da sedne na to je mogue udaljenije mesto pored velikog stola. Udaljenost... inilac iju vrednost nikad ne treba potcenjivati. "Toplo je ovde", ree Anet, koja se nastavila znojiti. "Trala sam uz stepenice, sve dovde." Osmehnula mu se na onaj neizvetaeni nain koji se kod nekih Polija primeuje. Zaista mu se inilo da je privlana... bila bi privlana, kad bi izgubila nekoliko kilograma. Svejedno, njemu se Anet i ovako dopada; on e sada ugrabiti priliku da malo proaska s njom. Laka konverzacija proeta nijansama erotike. "Anet", ree on, "ti si tako prijatna, udobna osoba. iva teta to se ne udaje. Kad bi se udala za mene..." "A-ha, Gabrijelce", ree Anet, smeei se. "Al' bi bila zatiena! Litmus-papir u svakom kutku sobe, analizatori atmosfere samo pukaju, sve redom uzemljeno za sluaj da elektro-zraenja izazovu..." "E, ne, ozbiljno", ree Gabrijel Bejns nezadovoljno. Zapita se koliko godina ova ima; svakako ne vie od dvadeset. Kao i svi Poliji, detinjasta. Poliji nisu jo odrasli; ostaju neuvreni, uostalom ta je poliizam ako ne jedno produeno zadravanje detinje plastinosti? Pa, zna se da deca svih njih, svih klanova na ovom mesecu, jesu u

trenutku roenja Poliji, i ne diferenciraju se do desete ili ak jedanaeste godine. Neki pojedinci, kao ova Anet, ne diferenciraju se nikad. Ona otvori torbu i izvue vreu slatkia; poe hitro da jede. "Nervozna sam", objasni. "Zato moram jesti." Ponudi vreu Bejnsu, ali on odbi - ipak, nikad se ne zna. Gabrijel Bejns je uspeo da ostane iv ve trideset pet godina; nije nameravao sad da izgubi ivot zbog nekog triavog poriva. Sve se mora izraunati, unapred smisliti, ako eli da poivi jo trideset pet. Anet ree: "Valjda e Skitse i ove godine zastupati Luis Manfreti. On mi uvek prija; tako zanimljive stvari pria, o tim njegovim vizijama iz praiskonskih vremena. Zveri zemlje i neba, udovita koja vode bitke ispod zemlje..." Zamiljeno je sisala jedan tvrdi slatki. "ta misli, Gabrijelce, jesu li stvarne te vizije koje se pojavljuju Skicima?" "Nisu", ree Gabrijel Bejns iskreno. "Onda, zato oni stalno priaju o njima i kao tumae ih? Njima su stvarne, ako nisu drugima." "Misticizam", ree Bejns podrugljivo. Poe umrkivati vazduh; neki miris stizao je do njega, sladak. Miris Anetine kose, uvide on i opusti se. Ili je moda tajni plan da on pomisli da je to miris Anetine kose? Najednom je bio budno paljiv. "Lep ti je parfem", ree neiskreno. "Kako se zove?" "No divljine. Kupila sam ga od jednog putujueg preprodavca ovde, a inae je sa Alfe Dva; kotao me je devedeset koica, ali fino mirie, ta kae? Cela jedna mesena plata." U njenim tamnozelenim oima kao da se videla tuga. "Udaj se za mene", poe Bejns opet, ali zauta. Pojavio se predstavnik Depa, na vratima stao, a iskolaene oi na tom preplaenom, konkavnom licu kao da su probole Bejnsa do srca. Boe gospode, zastenja Gabrijel, ne znajui da li prema jadniku Depu da osea naprosto prezir, ili, ipak, saoseanje. Taj bi ovek, ipak, mogao i da stisne petlju; svi Depi bi to mogli, kad bi imali iole hrabrosti. Ali hrabrosti nema nimalo, u naselju Depa, na jugu. Ovaj jedan ispoljava kukaviluk zaista primetno: stoji na vratima, prpa je da ue - ne sme; a ipak je toliko pomiren sa sudbinom da e kroz koji trenutak neizbeno ui, uradie tano to od ega je toliko ucvikao... Opet, neki Ob-Kom bi samo izbrojao dva, etiri, est, i tako do dvadeset, okrenuo lea i pobegao. "Ui, molim te", pridobijala ga je Anet prijatnim tonom i pokazivala ka jednoj fotelji. "Koja je svrha ovog razgovora?" upita Dep i ue polako, sav klonuo od oajanja. "Samo emo se razdirati meusobno; ne vidim zato i emu sazivati ove svae i dreke." Ipak, rezignirano, on sede i ostade pognute glave, aka stisnutih u pozi uzaludnosti.

"Ja sam Anet Golding", ree Anet, "a ovo je Gabrijel Bejns, Pare. Ja sam Poli. Ti si Dep, neee? Jasno mi je to po nainu na koji zuri u pod." Nasmejala se, ali sa naklonou. Dep ne ree nita; ak ni svoje ime. Gabrijel je znao da Depima nije lako da govore; teko im je da saberu toliko energije. Ovaj Dep verovatno je doao prerano zato to se plaio da bi mogao zakasniti; nad-kompenzacija, tipino za njih. Bejnsu se nisu dopadali. Oni su beskorisni i samima sebi, i drugim klanovima; zato ne umru? Za razliku od Hiba, ne mogu biti upotrebljeni ak ni kao manuelni radnici; Depi naprosto lee po zemlji i zure u nebo, nita ne videi, lieni svake nade. Nagnuvi se ka Bejnsu, Anet ree tiho: "Razveseli ga." "Hou, vraga", ree Gabrijel Bejns. "ta me briga? Sam je kriv to je takav; mogao bi se on promeniti kad bi hteo. Mogao bi verovati u dobre stvari, kad bi se dovoljno potrudio. Nije njegova sudbina loija nego sudbina nas ostalih, moda je ak i bolja; oni, zna, rade brzinom pua... Ba bih voleo da ja radim tako malo kao proseni Dep." Kroz otvorena vrata ue visoka sredovena ena u dugakom, sivom kaputu. Bila je to Ingred Hibler, pripadnica Ob-Koma; brojala je utke, u sebi, dok je prolazila pored i oko stola. Dodirnula je, redom, naslon svake fotelje. Gabrijel i Anet su ekali; Hib pera podova je nakratko podigao pogled i nasmejao se. Dep je nastavio da zuri, utke, nadole, nita ne videi. Najzad gospoica Hibler nae fotelju sa zadovoljavajuom numerololokom oznakom; povue je unazad i sede kruto. vrsto je pritisnula ake jednu o drugu, i to donjim delovima dlanova, a vrhovi njenih prstiju kuckali su hitro jedni o druge, kao da plete neku nevidljivu zatitnu odeu. "Naila sam na Stroa na parkingu", ree Ob-Komkinja. Bez ijedne rei izbroja, u sebi, neto. "Na Mens, fuj, grozna osoba; zamalo da me pregazi tim svojim tokom. Morala sam da..." Zautala je, onda nastavila. "Nije bitno. Ali teko je osloboditi se njegove aure, kad te jednom zarazi." Stresla se. Anet ree, ne obraajui se nikom odreenom: "Ove godine, ako Skic bude opet Manfreti, verovatno e ui kroz prozor a ne kroz vrata." Nasmeja se veselo; ista Hib joj se pridrui u tome. "E pa, i Hiba ekamo, dabome", ree Anet. "J-ja sam delegat iz Ganditauna", ree Hib, Jakov Simion, nastavljajui jednolino da radi. "Samo sam m-mislio da ovo uradim dok ekam." Uputio je nevin osmeh svima prisutnima. Bejns uzdahnu. Predstavnik Hiba u Savetu: ista. Ali i treba tako, svi su oni istai, ako ne stvarno, ono bar potencijalno. Preostalo je, dakle, da ekaju samo Skica i Mensa, Hauarda Stroa, koji e ui im zavri jurcanje tamo-amo po parkingu, to radi sa namerom da uplai sve ostale delegate dok stiu. Bejns pomisli: bolje e mu

biti da ne pokua da uplai mene. Jer taj laserski pitolj na Bejnsovom struku nije lani. A uvek je tu i njegov 'sim', njegov simulakrum, koji eka napolju, u hodniku; moe biti pozvan unutra. "O emu je sastanak?" upita gospoica Hibler, Ob-Komka, i poe brojati brzo, sklopljenih oiju, poigravajui vrhovima prstiju po vazduhu. "Jen-dva jen-dva." Anet ree: "ire se govorkanja. Vien je neki nepoznati brod koji ne pripada trgovcima sa Alfe Dva; u to smo u razumnoj meri sigurni." Ona nastavi jesti slatkie; Bejns vide, sumorno razonoen, da je ve pojela gotovo celu sadrinu vree. Znao je dobro da Aneta pati od diencefalinog poremeaja, prevelike valence u zoni mozga koja izaziva prodrljivost. Poremeaj se pogorava kad god je zabrinuta ili napeta. "Brod", ree Dep. Pomakao se, vratio u ivot. "Moda nas moe izvui iz ovog haosa." "Iz kog haosa?" upita gospoica Hibler. Pomiui se jo jednom, Dep ree: "Zna." Samo toliko je uspeo da izgovori; onda je opet zamuknuo, utonuo u svoju komu turobnosti. Dep uvek smatra da je sve u rasulu. Pa ipak, Depi se, naravno, boje i ma kakve promene. Gabrijel Bejns je o ovome razmiljao sa sve veim prezirom. Ali - brod. Njegov prezir prema Depu preobrati se u uzbunu. ta ako je istina? Stro, Mens, e znati. Na Da Vinijevim Visovima, Mensi imaju sloene tehnike naprave za osmatranje dolazeeg saobraaja; verovatno je prva vest i stigla sa tih Visova... osim, naravno, ako je mistik, Skic, u svojim vizijama prvi predvideo ta e biti. "Verovatno neki trik", ree Bejns pojaanim glasom. Svi u sobi, ukljuujui i sumornog Depa, stadoe, buljei u njega; Hib ak na trenutak prestade brisati pod. "Ti Mensi", Bejns objasni, "pokuae sve. Ovo je njihov nain da steknu prednost nad nama ostalima, da nam uzvrate." "Za ta?" upita gospoica Hibler. "Znate da nas Mensi sve mrze", ree Bejns. "Zato to su oni primitivci, varvarske siledije, neoprani jurini odredi koji poteu pitolje kada samo uju re 'kultura'. To je u njihovom metabolizmu; staro gotsko. " I time jo nije bilo sve reeno; savreno iskreno reeno, on nije znao zato Mensi hoe da povrede sve druge, osim, prema njegovoj teoriji, iz istog oduevljenja zbog nanoenja bola. Ne, pomisli on, mora biti neto vie od toga. Zloba i zavist; sigurno nam zavide, znaju da smo kulturno nadmoni. Iako su Da Vinijevi Visovi raznovrsni, nema tamo reda, nema estetskog jedinstva; tamo su zbrda-zdola nagomilani nedovreni takozvani 'kreativni' projekti naime, zapoeti, ali nikad privedeni kraju.

Anet polako ree: "Stro je malo neuglaen, priznajem. tavie, tipian je primerak one vrste koja srlja bezobzirce. Ali zato bi prijavio da dolazi strani brod, ako to nisu stvarno primetili? Nisi nam dao nijedan jasan razlog." "Ali ja znam", ree Gabrijel Bejns zadrto, "da su Mensi, a napose Hauard Stro, protiv nas; trebalo bi da delujemo, da se zatitimo od..." Zauta, jer se vrata jo jednom otvorie i unutra otrim, dugim koracima ue Hauard Stro. Rie kose, krupan, silovit, iroko osmehnut. Briga njega to se ka njihovom malenom mesecu kree tuinski brod. Preostalo je da stigne jo samo Skic, a taj bi mogao, po svom obiaju, zakasniti jedno sat; verovatno e u transu odlutati nekud, gubiti se u zamagljenim vizijama neke arhetipske stvarnosti, gledati kosmike proto-sile koje lee ispod temporalne Vaseljene: tako on, stalno, sagledava takozvani Urvelt. Mogli bismo se, dotle, udobno smestiti, zakljui Gabrijel. Koliko je mogue, s obzirom na to da se meu nas dovukao ovaj Stro. I ova gospoica Hibler; ni ona mu se nije neto mnogo dopadala. Zapravo mu se niko od prisutnih nije nimalo dopadao, osim moda Anet: tako upadljivo, obilato prsate. Ali ni sa njom on nije nita postigao. Uobiajen ishod. Ali to nije njegova krivica; svi Poliji su takvi, nikad ne zna na koju e stranu skoiti. Pobude su im mutne, ponaanje suprotno nalozima logike. A ipak, nisu muice, kao Skici, niti maine bez mozga kao Hibi. Poliji su u izobilju ivi; upravo to mu prija kod Anet - ta njena osobina ivotnosti, sveine. Uistinu, pored nje se oseao kao kruto stvorenje, metalno, oklopljeno debelim elikom, kao neko arhaino oruje iz beskorisnog, drevnog rata. Njoj je dvadeset godina, njemu trideset pet, moda je tu objanjenje. Ali on nije bio sklon da u to poveruje. Onda pomisli: kladim se da ona upravo eli da se ja osetim ovako. Ona se trudi da me navede na utisak da ne valjam. Istog trenutka on oseti svoju reakciju na to: ledenu, dobro promiljenu parejsku mrnju prema njoj. Anet, glumei da pojma nema o tome, nastavi da klopa preostale slatkie iz vree. Delegat Skica na sastanku u Adolfvilu, koji se odigravao jednom u est meseci, Omar Dajamond, osmotri celom irinom pejza sveta, i vide, ispod i preko, zmajeve blizance, crvenog i belog, zmajeve ivota i smrti; bili su spleteni u borbi, od koje se ravnica tresla, a nebo, iznad njega, cepalo, dok je sparueno sivo sunce u raspadanju bacalo malo ili nimalo utehe na jedan svet koji brzo gubi svoju krtu zalihu ivotnog. "Stojte", ree Omar zmajevima i die ruku.

Jedan mukarac i jedna devojka talasave kose, koji su hodajui trotoarom kroz centar Adolfvila naili prema Omaru Dajamondu, stadoe. Devojka ree: "ta je, bre, ovome? On neto radi." Odbojno. "To ti je samo Skic", ree mukarac, koga je ovo zabavljalo. "Odetao u vizije." Omar ree: "Veiti rat izbio je nanovo. Sile ivota posustaju. Zar nijedan ne moe ovek kobnu odluku doneti, svog ivota se odrei u inu rtvovanja da bi one obnovljene bile?" ovek namignu svojoj eni i ree: "Zna, tim drugarima ako postavlja pitanja, ponekad dobije zanimljiv odgovor. Aj', pitaj ga neto - neto veliko i uopteno, u fazonu 'Koji je smisao postojanja?' a ne, zna, 'Gde su makaze koje sam zaturila jue?." On je malo pogura napred. ena se oprezno obrati Dajamondu. "Izvin'te, da Vas pitam neto, oduvek sam mislila - postoji li ivot posle smrti?" "Smrti nema", ree Omar. Zapanjilo ga je pitanje, izgraeno na temeljima ogromnog neznanja. "Ono to ti vidi i 'smru' naziva samo je jedna etapa u klijanju iz koga nikne novi oblik ivota, uspavan zasad; on samo eka poziv da pree u sledeu inkarnaciju." Uzdie obe ruke i pokaza njima napred. "Vidi? Zmaj ivota ubijen biti ne moe; njegova krv lije crvena po livadi, ali ve odasvud iskau nove verzije njega. Seme u zemlju sahranjeno uzdie se ponovo." Omar Dajamond poe dalje, tada, ostavivi mukarca i enu iza sebe. Moram u onu kamenu kuu sa est spratova, ree Omar sebi. Oni tamo ekaju. Oni su Savet. Hauard Stro, varvarin. Mis Hibler sva stegnuta, opsednuta brojevima. Anet Golding, otelotvorenje ivota samog, ona koja se naglavake baci u sve to joj omoguuje da postane. Gabrijel Bejns, koji je prisiljen da izmilja naine da se brani od onoga to njega ne napada. Onaj jednostavni sa krpom za pod na tapu, taj je blie Bogu nego ijedan od nas. I onaj tuni koji nikad ne die pogled, nema ak ni ime. Kako njega da zovem? Moda Oto. Ne, radije u Dino. Dino Voda. On iekuje smrt, a ne zna da ivi u iekivanju prazne utvare; Dina Vodu ni smrt ne moe da zatiti od njega samog. Stade u podnoje estospratne zgradetine, najvee u parejskom naselju, Adolfvilu; pa polete, pomou levitacije. Njiui se kao plovak na vodi, dolebde do pravog prozora, poe grebati noktom palca po staklu; posle nekog vremena, doe jedna osoba i otvori prozor. "Nee doi gospodin Manfreti?" upita Anet. "On ne moe biti dosegnut ove godine", objasni Omar. "Preao je na drugo podruje stvarnosti, i sad samo sedi; mora biti prisilno hranjen kroz nos." "Bljak", ree Anet i sva se strese. "Katatonija."

"Ubijte ga", ree Stro grubo, "i gotov posao. Ti katatonini Skici su ne samo beskorisni nego i gore od toga; iscrpljuju resurse 'Jovanke Orleanke'. Nije udo da je vae naselje tako siromano.' "Siromano materijalno", saglasi se Omar Dajamond, "ali bogato veitim vrednostima." Nastojao je da ostane podalje od Stroa, koji mu se nije nimalo sviao. Stro je, uprkos svoga imena koje bi se moglo prevesti kao 'Slamka', bio razbija. Voleo je da razlupa, da smrvi neto; bio je svirep ne zbog potrebe za tim, nego iz ljubavi prema tome. Zlo je Strou bilo nepotrebni dodatak. Sedeo je tu, opet, i Gabrijel Bejns. Taj je umeo, kao i svi Parei, da bude surov, ali samo kad ga je na to prisiljavala njegova potreba za samozatitom; toliko se odao branjenju samoga sebe od svakog zla, da je prirodnim putem inio ono to ne valja i ne treba. ovek ga ne moe osuivati onako kao Stroa. Zauzevi svoje mesto, Omad Dajamond ree: "Blagoslovena bila ova skuptina. I hajde da ujemo vesti o ivotonosnim osobinama, a ne o delatnostima zmaja zla." Okrete se Strou. "Kakve su informacije, Hauarde?" "Naoruani brod", ree Stro. Ove rei propratio je irokim, razvratnim, sumornim osmehom; uivao je u njihovoj kolektivnoj zabrinutosti. "Nije trgovaki sa Alfe Dva, nego je iz nekog sasvim drugog sistema; pomou TP oitali smo neke njihove misli. Nisu oni ovde da trguju, nego..." Namerno nije dovrio reenicu, da bi mogao gledati kako se oni gre. "Moraemo se braniti", ree Gabrijel Bejns. Gospoica Hibler klimnu glavom; isto uini, mada nerado, i Anet. ak se i Hib prestao smejuljiti. Sad je izgledao kao da se osea nelagodno. "Mi u Adolfvilu", ree Bejns, "naravno da emo se organizovati za odbranu. Oekivaemo tehniku opremu od tvojih, Stro; mi od vas, narode, oekujemo mnogo. Ako ikad, onda sad moramo oekivati da vi date sve od sebe za zajedniko dobro." "Pazi, pazi, 'zajedniko' dobro", oponaao ga je Stro. "Misli, za nae dobro." "Boe, Boe", ree Anet, "mora li uvek biti tako neodgovoran, Stro? Zar ne moe bar jednom obratiti panju na posledice? Pa, pomisli bar na nau decu. Ako i ne moramo da zatitimo sebe, njih moramo." Omar Dajamond se molio u sebi. 'Neka se sile ivota uzdignu i na bojnom polju trijumf postignu. Neka beli zmaj izbegne crvenu mrlju prividne smrti; neka se materica zatite spusti na ovu malenu zemlju i sakloni je od onih koji stoje u taboru nesvetog. ' Najednom se seti kakav je prizor video stiui peice ovamo: nagovetaj o pristizanju neprijatelja. Potok vode pretvorio se bio u krv dok je on preko njega prekoraivao. Sada mu bejae jasno znaenje toga. Rat i smrt, a moda i unitenje

Sedam klanova i njihovih sedam gradova - est, ako ne rauna kao 'grad' ono smetlite na kome ivotare Hibi. Dino Voda, Dep, ree promuklo i tiho: "Gotovi smo." Svi ga pogledae besno; svi, ak i Jakov Simion, Hib. Izjava ba depovska. "Oprostite mu", proaputa Omar. I negde u nevidljivom carstvu duh ivota ovo zau, i odazva se, i oprosti napola-umiruem stvoru koji je bio Dino Voda iz depovskog naselja zvanog Imanja Kotona Mejtera. 2. Bacivi jedva jedan pogled po starom stanu u kome su zidovi bili od ispucalih kamenih ploa, svetiljke uvuene u razna udubljenja i verovatno neispravne, prozor starinski, neotvoriv, 'panoramski', a ploice na podu odavno zastarele, nametene jo pre korejskog rata, ak Ritersdorf ree: "Moe, posluie." Izvue ekovnu knjiicu, a lice mu se nelagodno tre pred prizorom glavnog kamina, okruenog ogradom od kovanog gvoa; nije video nita slino jo od 1970. godine, kad je bio dete. Vlasnica ove oronule zgrade pogleda ga, meutim, namrteno i sumnjiavo, zbog onoga to je pisalo u akovim papirima za identifikaciju. "Po ovome, vi ste oenjeni, gospodine Ritersdorfe, i imate decu. Neete dovesti nikakvu decu u ovu zgradu; u homeopap-oglasima bilo je reeno da je stan za 'neenju, zaposlenog, bezalkoholiara', pa prema tome..." "U tome je poenta", ree ak umorno. Debela, sredovena gazdarica u haljini od koe venerijanskih zvido-cvraka i papuama od vubovog krzna odbijala ga je; ovaj doivljaj ve je postao sumoran. "Od ene sam se razdvojio. Ona je zadrala decu. Zato i hou da unajmim stan." "Ali oni e dolaziti u posete. " Njene obrve, obojene u purpur, uzvinue se. "Ne znate vi moju enu", ree ak. "Hoe, hoe; znam ove nove federalne zakone o razvodu. Nije kao u starim danima kad je svaka drava imala svoj. Jeste li ve bili u sudu? Dobili prve papire?" "Nisam", priznade on. Za njega je bio tek poetak. Pozno prole noi otiao je u hotel, a prethodna no - ta je bila poslednja utroena u pokuajima da se postigne nemogue, da se nastavi ivot sa Meri. Dade gazdarici ek; ona mu vrati ID formular i udalji se; ak istog trena zatvori vrata, ode do prozora sad iznajmljenog stana i zagleda se dole, na ulicu, u tokove, skoi-mlaznjake, rampe i lebove nogaraca. Jo malo, i morae pozvati svog advokata, Neta Vajldera. Jo samo malo.

Ironija njihovog branog brodoloma bila je neizdriva. Jer njegova ena bila je po profesiji brana savetnica, dobra tavie. Zapravo, imala je ugled najbolje u tom poslu, ovde u oblasti Marin, u Kaliforniji, gde je drala kancelariju. Bog bi znao koliko je naprslih meuljudskih odnosa izleila. Pa ipak, maestralnim potezom nepravde, dogodilo se da upravo njena nadarenost i ta njena vetina doprinesu da se on sad nae u ovoj bedi od stana, kod ove gazdarice. Naime, toliko je uspeha postizala u karijeri, da nije mogla ne oseati prezir, iz godine u godinu sve vei, prema svome muu. injenica je bila, i on se s time morao suoiti, da u svojoj karijeri nije bio ni izdaleka onako uspean kao Meri. Njegov posao, koji mu je veoma prijao, bio je programiranje simulakruma za obavetajnu slubu vlade ejena, da bi oni dobro prenosili beskonane propagandne programe protiv obrua komunistikih drava kojima su Sjedinjene Amerike Drave sada bile opasane. On je, lino, duboko verovao u svoj posao, ali nikakve racionalizacije nisu mogle stvoriti utisak da je to dobro plaen ili uzvien posao; a programi koje je on uspevao da smuka bili su - najblae reeno infantilni, lani i pristrasni. Najuspenije su delovali na kolsku decu u SAD i u susednim, komunistikim dravama, i na velike mase najslabije kolovanih. ak Ritersdorf je bio, uistinu, nisko-kvalitetni najamnik. Na ta je Meri ukazala mnogo, mnogo puta. Najamnik ili ne, ostao je u tom poslu, iako su mu i druga zaposlenja bila nuena tokom est godina koliko je njegov brak potrajao. Moda je ostao zato to je uivao da slua kako simulakrumi, toliko slini ljudskim biima, izgovaraju njegove rei; moda zato to je smatrao da je ukupna borba, u kojoj na taj nain uestvuje, od bitnog znaaja; Amerika se nala u defanzivi, politikoj i ekonomskoj, i mora se braniti. Americi je potrebno da izvestan broj osoba radi za dravu, za plate neosporno bedne, na radnim mestima koja nemaju nijedan element junatva ili velianstvenosti. Neko mora da programira i propagandne simulakrume, koji su rasporeeni po celom svetu da rade kao zastupnici kontraobavetajne slube, da ire agitaciju, da ubeuju, da utiu. Ali... Pre nekoliko dana nastupila je kriza. Jedan od Merinih klijenata, upetljan ve tri godine u neverovatno sloen brani problem sa tri ljubavnice istovremeno, bio je TV producent; Derald Feld, producent slavnog, jedinog, neponovljivog 'Bani Hentmen TV oua' i vlasnik, ne u celosti, ali velikim delom, tog popularnog komiara. Meri i Feld napravili su jednu malu pogodbu sa strane; 'dil' je bio da mu Meri isporui nekoliko programerskih tekstova koje je ak napisao za lokalni ogranak CIA, u San Francisku. Feld je tekstove proitao sa interesovanjem zato to su - eto objanjenja na osnovu ega ih je Meri odabirala - sadrali dobru meru humora. U tome je bila akova nadarenost; programirao je mimo uobiajenog sveanog, pompeznog stila... govorilo se da akovi programi iskrie od duhovitosti,

da su puni ivota. Feld je pristao na saradnju sa akom i zamolio Meri da ona zakae sastanak njih dvojice. Sada, stojei na prozoru malog, bednog, starog stana u koji nije uneo ak ni jedan jedini svoj odevni predmet, ak, zagledan u ulicu ispod sebe, poe razmiljati o svai koja je tom prilikom izbila kao erupcija, izmeu njega i Meri. Bila je to estoko opaka svaa, nesumnjivo 'klasika'; pravo olienje sutine njihovog razdora. Sa Merine take gledanja, sve je bilo jasno: pojavila se mogunost novog posla, treba je, dakle, temeljitim rikanjem ispitati do dubine. Feld bi dobro plaao, a presti bi bio izvanredan; svake nedelje, na izvodnoj pici Bani Hentmenove emisije, pojavilo bi se na ekranu i akovo ime, kao jednoga od scenarista; ceo nekomunistiki svet bi to gledao. Meri bi se - eto udarne rei - ponosila njegovim zaposlenjem; upadljivo kreativnim. Po njenom miljenju, kreativnost je 'Sezame, otvori se!' ivota; dok rad za Centralnu informativnu agenciju, programiranje propagandnih simulakruma koji e brbljati poruku za nekolovane Afrikance, Latinose i Azijate, to nije kreativno; poruka je uvek manje-vie ista, a CIA nije mnogo cenjena u liberalnim, bogatakim, sofisticiranim krugovima gde Meri stanuje. "Ti si kao neki... skuplja opalog lia u satelitskom parku", rekla je razbesnelo Meri, "sa grabuljama, za gradsku istou. Bezbedan posao i lak; izvue se, ne mora se boriti. Sprcao si trideset tri godine, a ve si odustao od svakog pokuaja. Vie nema elju da od sebe napravi neto." "Sluaj", govorio je on uzaludno. "Jesi li mi ti majka ili samo supruga? Mislim, je l' ti u opisu radnog mesta da mora neprestano da me podbada da ja neto vie postignem? Moram li se uzdizati neprestano? Treba da postanem predsednik Zemljoplana, je l' to ti hoe?" Ne, nije tu re bila samo o novcu i prestiu, nego i o jo neem. Meri je, oito, elela da on postane neka druga osoba. Stidela se njega; ona, koja ga je poznavala bolje nego iko drugi na svetu. Ako se zaposli da pie za Banija Hentmena, postae neko drugi - bar po njenoj logici. On nije mogao poricati istinitost te logike. Ipak, istrajno se drao svog puta; nije dao ostavku kod CIA, nije se izmenio. Neto u njemu bilo je, naprosto, suvie inertno. Pa - nek bude ta bude. Postoji, u biti oveka, odreena histereza; a on tu svoju sutinu nije hteo tako lako odbaciti. Napolju, na ulici, jedan beli evrolet de luks toak, blistavi novi model sa est vrata, potonu do ivice trotoara i prizemlji se. Gledao je dokono, onda se trgao, obuzet nevericom: nemogue, ali istinito - to je donedavno njegov toak, stigla je Meri. Ve ga nala. Kroz nekoliko trenutaka, njegova supruga, dr Meri Ritersdorf, stii e mu u posetu. Osetio je zebnju i pojaanu svest o neuspenosti: eto, ak ni ovo nije uspeo da izvede - da se zavue u neki iznajmljeni stani gde ga Meri nee pronai. Kroz

nekoliko dana Net Vajlder e uspeti da aranira zakonsku zatitu, ali, do tad, on je bespomoan, mora da je pusti unutra. Nije problem saznati kako mu je ula u trag; moderna detekcijska sredstva mogu se dobiti lako i jeftino. Meri se verovatno obratila nekoj od 'priva-hvatnih' robotskih detekcionih agencija, iznajmila 'njukalo', stavila mu na raspolaganje akov encefaliki obrazac; njukalo se bacio na posao i pratio ga kroz sva mesta kuda je ak iao posle razdvajanja od nje. Danas je pronalaenje oveka egzaktna nauka. Znai, ena reena da te locira, pomisli on, moe. Valjda ima neki zakon o tome; mogao bi on to nazvati Ritersdorfovim zakonom. Proporcija: to je vea ovekova elja da pobegne, da se sakrije, utoliko su aparati za detekciju... Otro kucanje na ulaznim vratima stana; a to su vrata uplja u svome jezgru. Poe krutim koracima, protiv sopstvene volje, tamo, i pomisli: odrae ona meni govoranciju, sintezu svih poznatih pozivanja na 'razum'. Ja, naravno, nijedan argument neu imati, samo svoj oseaj da ne moemo dalje, da njen prezir prema meni pokazuje da se izmeu nas dogodio neuspeh tako dubok da nikakva prisnost vie nikada ne dolazi u obzir. On otvori vrata. Stajala je tu, sa tamnom kosom razdvojenom u mnogo pramenova, u svom skupocenom (najboljem) kaputu od prirodne vune, nenaminkana; smirena, kompetentna, obrazovana ena, u odnosu na njega nadmona na itavo krdo naina. "uj, ak", ree ona, "neu ovo trpeti. Pozvala sam kompaniju za selidbe da pokupi sve tvoje stvari i stavi ih u magacin. Dola sam po ek; daj mi sve pare koje ima sad na tekuem raunu. Trebaju mi da platim raune." Promaio je, promaio: nije dola sa slaano-razumnom govorancijom. Naprotiv, dola je da uini celu stvar nepovratnom. On ostade sasvim oamuen. Mogao je samo da blene u nju, nita vie. "Razgovarala sam sa Bobom Alfsonom, mojim advokatom", ree Meri. "On je podneo prijavu za ponitenje tapije na kuu." "ta?" upita on. "Zato?" "Da bi ti mogao da prepie svoj deo kue na mene." "Zato?" "Da bih je mogla ponuditi na prodaju. Smatram da mi ne treba tako velika kua, a novac bi mi dobro doao. Vraam Debi u onaj internat na Istoku, o kome smo razgovarali." Deboru, njihovo najstarije dete, pa ipak dete od samo est godina, premlado da se alje od kue. Za ime svega! "Daj da prvo razgovaram sa Netom Vajlderom", ree on nejako.

"Ja hou ek odmah. " Nije se ni pomakla da ue; naprosto je stajala tamo. A on je bio u oajanju, u oajnoj panici, panici poraza i patnje; ve je pobeen; ona ga moe naterati na bilo ta. Poe po ekove, a Meri zae nekoliko koraka u stan. Njena odbojnost prema takvom stanu bila je vea nego to se mogla reima izraziti: zato ona nita i ne ree. On se sav skupio, da uzmakne, nije se mogao sa tim njenim stavom suoiti; usredsredio se na krabocanje po eku. "Uzgred reeno", ree Meri, isto konverzacionim tonom, "sad kad si ti zauvek otiao, ja sam slobodna da prihvatim onu vladinu ponudu." "Koju vladinu ponudu?" "Treba im konsultacioni psiholog za neki meuplanetni projekat; pa, rekla sam ti." Nije nameravala da se optereuje nekim dodatnim objanjavanjem. "A-ha, da." Neto se mutno seao. "Neto dobrotvorno." Proisteklo iz sukoba Zemlje i Alfanaca pre deset godina. Jedan izolovani mesec u Alfanskom sistemu nastanjen je Zemljanima koji su pre dva pokolenja odseeni, zbog rata; mnotvo takvih jadnih enklava zaostalo je u sistemu Alfe, koji se sastoji od dvadeset dve planete i nekoliko desetina prirodnih satelita. Primila je ek, presavila ga i zavukla u dep kaputa. "A je l' bi ti plaali?" upita on. "Ne", ree Meri, udaljeno. Dakle, ona e iveti - i ona, i deca - iskljuivo od njegove plate. Poeo je da shvata: ona oekuje takvu sudsku presudu, kojom e on biti prisiljen da uradi upravo ono to je odbio, i tim odbijanjem sruio njihov estogodinji brak. Iskoristie svoj ogroman uticaj u sudskim instancama oblasti Marin, pa e izdejstvovati reenje koje e znaiti da on mora da napusti radno mesto kod CIA u San Francisku i da potrai neko sasvim drugaije zaposlenje. "Koliko... dugo e biti odsutna?" upita on. Bilo je oigledno da ona namerava da izvue dobru korist iz ovog razdoblja preureenja njihovih ivota; da uradi sve stvari koje su joj bile onemoguene - navodno onemoguene - njegovim prisustvom. "Oko est meseci. Zavisi. Ne oekuj od mene da budem u kontaktu. Na sudu e me predstavljati Alfson; neu se pojaviti." Zastala je, a onda dodala: "Podigla sam tubu za odvojeno izdravanje, tako da nee morati da radi to." Inicijativa je, ak i tu, nestala iz njegovih ruku. On je, kao i uvek, bio prespor. "Moe imati sve", ree on Meri najedanput.

Njen pogled je rekao: ali ono to ti moe dati nije dovoljno. 'Sve' je samo nita, kad god je re o njegovim dostignuima. "Ne mogu ti dati ono to nemam", ree on tiho. "Da, moe," Meri ree, bez osmeha. "Zato to e sudija uzeti u obzir ono to sam ja uvek znala o tebi. Ovo: ako mora, ako te neko natera, ti e udovoljiti merila obino primenjivana na odrasle ljude sa odgovornou za enu i decu." On ree: "Ali - ja moram zadrati neki ivot svoj, sopstveni." "Tvoja prva obaveza smo mi", ree Meri. Za to nije imao odgovor; mogao je samo klimati glavom. Kasnije, posle Merinog odlaska sa ekom, potraio je i naao gomilu starih homeopapa u ormaru u stanu; seo je na prastaru sofu u danskom stilu u dnevnoj sobi, preturajui kroz njih u potrazi za lancima o tom meuplanetnom projektu u koji je Meri nameravala da se ukljui. Njen novi ivot, ree on sebi, da zameni brani. U papu od pre nedelju dana nae lanak, maltene potpun; pripali cigaretu i poe paljivo itati. Psiholozi e biti potrebni, predviao je ameriki Meuplan-servis za zdravstvo i blagostanje, zato to je taj mesec svojevremeno bio bolnika zona, psihijatrijski centar za zbrinjavanje onih zemaljskih doseljenika u alfanski sistem koji su psihiki popustili pod abnormalnim, izuzetnim pritiscima meusistemske kolonizacije. Alfanci na taj mesec i ne odlaze; jedino njihovi trgovci svrate ponekad. Sve to je poznato o sadanjem stanju stvari na tom mesecu doznalo se od tih trgovaca. Po njihovim tvrdnjama, svojevrsna nova civilizacija nastala je tokom dve i po decenije odvojenosti bolesnika od vlasti sa Zemlje. Ali trgovci nisu mogli dati ocenu o tom novom drutvu, zato to ni zemaljsko nisu dobro shvatali. Meutim, znali su da na Mesecu 2 postoji i proizvodnja, a i razmena robe; ak industrija. Pa, ako je tako, zapita se ak Ritersdorf, zato zemaljska vlada smatra da treba da se mea? Lako je mogao zamisliti Meri tamo; upravo takvu osobu bi poslao Zemljoplan, meunarodna agencija. Ljudi kao Meri uvek e uspeti. Prie prastarom panoramskom prozoru i postoja tamo jo neko vreme, gledajui dole. Onda oseti da se u njemu kriom, kradomice, uzdie onaj dobro znani poriv. Utisak da nema nikakvog smisla nastavljati; da je samoubistvo, bez obzira na to ta kau zakon i crkva, za njega jedino reenje, sad. Nae jedan manji prozor, sa strane; taj se mogao otvoriti. On ga podie i oslunu zujanje det-hopera koji se sputao na ravni krov jedne zgrade na suprotnoj strani ulice. Taj zvuk zamre. ak Ritersdorf saeka, onda se pope na prozorski prag, i

delimino preko njega. Sad su mu noge visile iznad saobraaja, koji je dole, na ulici, odmicao... Iznutra, iz sebe samog, zau glas, ali ne svoj, koji ree: "Molim te, reci mi svoje ime. Bez obzira na to da li namerava, ili ne, skoiti." Okrenuvi se, ak vide utog ganimedskog ljigavca koji se bio neujno provukao ispod ulaznih vrata stania i sad se prikupljao, kao hrpa globula od kojih e uskoro nastati njegovo fiziko bie. "Ja iznajmih stan preko puta tvog", saopti sluzavo bie. ak ree: "Kod Zemljana je obiaj da se pokuca na vrata." "Ja nemam ime da kucam. Osim toga, eleo sam ui pre nego to ti - ode." "Moja je lina stvar da li u skoiti ili ne." "'Nijedan Zemljanin nije ostrvo'", naveo je Ganimedanac priblino tano. "Dobro doao u zgradu koju mi, stanari, u ali nazivamo 'Kod odbaenog oruja'. Ima ovde jo nekih sa kojima bi trebalo da se sastane. Nekoliko Zemljana - oni su kao ti plus nekoliko ne-Z-a, najrazliitijih fizionomija, od kojih e neke biti tebi odbojne, a neke nesumnjivo privlane. Planirah da pozajmim od tebe kulturu jogurta, ali imajui u vidu ime si zaokupljen, to bi sad bio uvredljiv zahtev." "Nisam se ja jo izjasnio konano." ak Ritersdorf prebaci noge nazad u sobu i odmae se od prozora. Nije se iznenadio to vidi ganimedskog ljigavca; na Zemlji su ne-Z-i bili u geto-situaciji; ma koliko uticajni i na visokim poloajima u svom drutvu, po dolasku na Zemlju morali su stanovati u srazmerno loim stambenim objektima poput ovog. "Kad bih nosio sa sobom posetnice", ree ljigavac, "sad bih ti dao jednu. Uvoznik sam nebruenih dragulja, takoe preprodajem zlatne predmete i, kad se steknu pravi uslovi, pravi sam fanatik filatelije. Eto, ba sad imam u stanu jednu izuzetnu zbirku ranih maraka iz SAD, sa posebnim naglaskom na savreno ouvane blokove od po etiri iz kolekcije 'Kolumbo'; da li bi ti..." Ljigavac zastade. "Vidim da ne bi. U svakom sluaju, elja da uniti sebe bar je privremeno splasnula u tvom umu. To je dobro. Osim mojih najavljenih reklama..." "Zar ne postoji neki zakon po kome ti, dok si na Zemlji, mora ograniiti upotrebu svojih telepatskih sposobnosti?" upita ak. "Da, ali inilo se da je tvoja situacija izuzetna. Ritersdorfe, ne mogu te zaposliti ja lino, poto mi nisu potrebne usluge propagandista. Ali na devet raznih meseca imam izvesne veze; uz dosta vremena..." "Hvala, ne treba", ree ak grubo. "Ja samo hou da me ostave na miru." Ve se nadobijao pomoi za zapoljavanje... dovoljno za ceo ivot.

"Ali za razliku od tvoje ene, nemam nikakve zadnje namere." Kao mala plima, ljigavac potee blie njemu. "Kao i kod veine zemaljskih mujaka, tvoje oseanje samopotovanja spregnuto je sa tvojim sposobnostima zaraivanja nadnice, oblast u kojoj ste podloni tekim sumnjama i krajnjim krivicama. Mogu uiniti neto za tebe... ali bie potrebno vreme. Uskoro polazim sa Zemlje na moj mesec. Pretpostavimo da ja platim tebi pet stotina koica - amerikih, naravno - da poe sa mnom. Smatraj to pozajmicom, ako eli." "ta bih ja radio na Ganimedu?" Zatim, razdraljivo, ak dodade: "Zar mi ni ti ne veruje? Imam zaposlenje; smatram ga odgovarajuim - ne elim ga naputati." "Podsvesno..." "Nemoj ti meni da ita moju podsvest . I, hajde, izlazi odavde, ostavi me na miru." "Bojim se da e se vratiti tvoja sklonost ka samoubistvu - moda ak i pre nego to padne no." "Pa neka." Hrpa sluzi ree: "Postoji samo jedna stvar koja ti moe pomoi, a moja uboga ponuda zaposlenja nije to." "Nego ta jeste?" "ena koja bi zamenila tvoju." "Sad se ponaa kao pravi prav..." "Ma, nimalo. Ovo to kaem nije ni 'prizemno' ni 'eterino'; naprosto je praktino. Mora nai enu koja te moe prihvatiti i voleti; takvog kakav jesi; ako ne, propae. Dopusti mi da razmislim o ovome. A u meuvremenu, kontrolii se. Daj mi pet sati. I ostani ovde. " Ljigavac se lagano uvue u pukotinu izmeu vrata i poda, i iscure napolje, u hodnik. Njegove misli postadoe nejasne. "Kao uvoznik, kupac i preprodavac, imam mnoge veze na Zemlji, u svim drutvenim grupama..." Onda nestadoe. Sav se tresui, ak pripali cigaretu. I odeta - na veliku daljinu - od prozora. Sede na prastaru sofu danskog stila. Tu se prepustio ekanju. Nije bilo lako smisliti neki odreeni odgovor na milosrdnu ponudu ljugavog bia; razljutila ga je, ali i dirnula - i zbunila, uz to. Da li bi mu ljigavac stvarno mogao pomoi? inilo se da je to nemogue. ekao je jedan sat.

Zaulo se kucanje na ulaznim vratima iznajmljenog stania. To nije mogao biti opet ljigavac, jer ljigavac ne bi kucao: ne bi mogao. ak ustade, ode do vrata i otvori ih. Jedna zemaljska devojka stajala je tamo.

3.

Iako je imala da sredi hiljadu stvari, sve u vezi sa njenim novim, neplaenim poslom kod Ministarstva za zdravlje i blagostanje, dr Meri Ritersdorf izdvojila je vreme za neto sasvim lino. Jo jednom se odvezla mlaznim taksijem u Njujork, a tamo, na Petu aveniju, u kancelariju Derija Felda, producenta 'Bani Hentmen TV oua'. Pre nedelju dana dala mu je sveanj najnovijih, i najboljih, tekstova koje je ak napisao za CIA; bilo je sad vreme da sazna da li njen mu, ili bivi mu, ima priliku da dobije taj posao. Ako ak nee sam da potrai bolje zaposlenje, potraie ona za njega. To je njena dunost, ve i zbog toga to e njena deca i ona, tokom sledee godine, a moda i znatno due, iveti iskljuivo od akovih prihoda. Iskrcavi se na sletite na krovu, Meri se spustila unutranjom rampom na devedeseti sprat, prila jednim staklenim vratima, oklevala, onda im dozvolila da se otvore i ula u pred-kancelariju, u kojoj je sedela Feldova sekretarica, vrlo lepa, sa mnogo minke i prilino tesnim demperom od paukove svile. Doktorki Ritersdorf je ta devojka zasmetala; ako su prsluii sada stvar prolosti, da li je to razlog da devojka sa toliko izraenim grudima juri ba najnoviju modu? Tako graena i obuena... praktino je u obavezi da nosi, ipak, i prslue. Meri je stala pred njen radni sto, porumenela od neodobravanja. ta, pa ova je i vetaki proirila bradavice; to je stvarno suvie. "Daaa?" ree sekretarica i die pogled kroz ukraeni, pomodni monokl. U suoenju sa Merinom hladnoom, bradavice njenih dojki malo su splasnule, kao da su se uplaile i pokorile; strahom oterane. "elela bih videti gospodina Felda. Ja sam doktor Meri Ritersdorf i nemam mnogo vremena; eka me putovanje na lunarnu bazu Zemljoplana u tri po podne po njujorkom vremenu." Unela je u glas krajnju delotvornost i vrstinu zahtevanja; a to je umela vrlo dobro da uradi. Posle niza birokratskih postupia, sekretarica je propusti da ue. Za svojim radnim stolom od lane orahovine - poto pravog orahovog drveta ve desetak godina uopte nije bilo - sedeo je Deri Feld pred videorikorderom i

ekranom, zadubljen u posao. "Samo trenutak, dr Ritersdorf", ree on i pokretom pokaza ka jednoj stolici. Ona sede, prekrsti noge i pripali cigaretu. Na minijaturnom ekranu Bani Hentmen je, u kominoj epizodi, glumio nemakog industrijalca; bio je u plavom sakou sa dva reda dugmadi. Objanjavao je upravnom odboru firme kako bi novi automatski plugovi, koje njihov kartel proizvodi, mogli biti upotrebljeni za rat. im stignu vesti o izbijanju neprijateljstava, plugovi e sami od sebe poeti da se pribliavaju jedni drugima i spajaju, po etiri, u jedan ; ali ne u jedan vei plug, nego u lanser raketa. Na engleskom jeziku, ali sa tekim nemakim naglaskom, Bani je ovo objanjavao, prikazujui stvar kao veliki napredak. Feld se tiho nasmeja. "Nemam mnogo vremena, gospodine Feld", ree Meri odseno. Feld, nerado, zaustavi videokasetu i okrete se ka Meri. " Pokazao sam Baniju tekstove. Zainteresovan je. Humor Vaeg mua je suv i nekako mrtvaki, ali je autentian. Takav je svojevremeno bio..." "Znam ja sve to", ree Meri. " Ve godinama sam morala sluati njegove programerske tekstove; on ih je uvek prvo isprobavao na meni." Puila je ubrzano, sva napeta. "Dakle, kakvo je Vae miljenje, da li bi ih Bani mogao upotrebiti?" "Nismo nigde", ree Feld, "ako se Va mu ne vidi sa Banijem; uzaludno je da Vi..." Vrata se otvorie i Bani Hentmen ue u kancelariju. Sad je Meri prvi put videla uivo, izbliza, tog slavnog TV komiara. Osetila je radoznalost: na koje naine se on razlikuje od svog imida za publiku? Malo je nieg rasta, zakljui ona, i prilino stariji nego to izgleda na TV; znatno proelavio na vrh glave, a izgleda i neto umoran. U stvarnosti, pravi Bani Hentmen izgleda kao zabrinuti srednjoevropski ulini preprodavac droge, u izguvanom odelu, ne sasvim dobro obrijan, sa kosom proreenom i u neredu, i - to je savreno dopunilo ovaj utisak - sa pikavcem u ustima. Ali, njegove oi. Oi koje budno paze, ali ipak i tople; ona ustade i suoi se s njim. Na televiziji se nije mogla primetiti ova snaga njegovog pogleda. Nije to bila samo bistrina Banijeva, nego i neto vie, opaanje... neega. Meri nije znala ega. I... Svud oko Banija lebdela je i neka aura, aura patnje. Kao da su mu i lice i telo natopljeni stradanjem. Da, pomisli ona, to mu se vidi u oima. Uspomene na bol. Bol koji se dogodio davno, ali nikad nije, niti e biti, zaboravljen. Bani Hentmen je napravljen, stavljen na ovu planetu, da bi patio; nikakvo udo da je postao veliki komiar. Za Banija, komedija je borba, odbrana od nasrtaja jedne stvarnosti pune bukvalnog, fizikog bola; jedno reagovanje. Divovsko, i uspeno poziranje. "Ban", ree Feld. " Ovo je doktorka Meri Ritersdorf; njen mu je napisao one robotprograme za CIA koje sam ti pokaz'o u etvrtak."

Komiar joj prui ruku; Meri se rukova s njim i ree: "Gospodine Hentmen..." "Molim te", ree komiar. "To mi je samo pseudonim. Moje krteno ime je Lavokrv Regal. Naravno da sam ga morao promeniti; ko bi krenuo sa imenom 'Lavokrv Regal' u ou-biznis? Ti me moe zvati Lavokrv, ili samo Krv; a evo Deri, ovde prisutan, zove me Li-reg, to je znak bliskosti." Dodao je, i dalje drei njenu aku: "A meni ako se ita svia kod ene, to je to njeno blisko, prisno." "Li-Reg ti je pozivna re za telefaks", ree Feld. "Opet si pomeao." "Tako je, tako je." Hentmen pusti Merinu ruku. "Dobro, Frau Doktor Ratenfenger..." "Ritersdorf", ispravi ga Meri. "Ono 'Ratenfenger' bilo bi", ree Feld, "pacolovac, na nemakom. uj, Ban, nemoj opet napraviti takvu greku." "Izvinjavam se", ree komiar. "ujte, gospoo doktorko Ritelsdof. Moliu fino, zovite me nekako lepo; to mi pomae. Ja udim za naklonou lepih ena; to je onaj mali deak u meni." Osmehnuo se, ali njegovo lice, a naroito oi - zadrae u sebi onaj od sveta umorni bol, teinu jednog prastarog tereta. "Zaposliu tvog mua ako budem u mogunosti da viam i tebe povremeno. Ako on shvati pravi razlog za tu pogodbu, ono to se u diplomatiji naziva 'tajnim protokolima'." On se obrati Deriju Feldu: "A ti zna koliko sam video muka sa mojim protokolima u poslednje vreme." "ak je u jednom bednom iznajmljenom apartmanu na Zapadnoj obali", ree Meri. "Evo, zapisau ti adresu." Hitro uze olovku i hartiju i napisa adresu. "Reci mu da je on tebi potreban; reci mu da..." "Ali on meni nije potreban", odvrati Bani Hentmen tiho. Meri upita, obazrivo: "Zar se ne moe sastati s njim? ak ima jedinstven dar. Bojim se da ako ga niko ne pogura..." upkajui donju usnu, Hentmen ree: "Boji se da ga on nee koristiti, da e mu dar propadati uludo." "Da", ree ona i klimnu glavom. "Ali to je njegov dar. Na njemu je da odlui." "Mome muu", ree Meri, "potrebna je pomo." To bi trebalo da ja najbolje znam, pomisli ona. Moj je posao da razumem ljude. ak je infantilno-zavisni tip; da bi se uopte pokrenuo, potrebno je da ga neko gura i vodi. Inae e istruniti u tom umezu koji je unajmio. Ili - skoiti kroz prozor. Jedino ga ovo moe spasiti, zakljui ona. Mada bi on bio poslednji koji bi priznao da je tako.

Posmatrajui je pomno, Hentmen ree: "Mogu li ja s tobom, Ritersdorfova, napraviti jedan 'dil' sa strane?" "Ko-koje vrste?" Bacila je pogled na Felda; lice mu je bilo nepokretno, kao da se povukao, kao kornjaa, iz cele ove situacije. "Samo da se sastanem sa tobom, povremeno", ree Hentmen. "Ne poslovno." "Neu ja biti ovde. Radiu za Zemljoplan; biu u sistemu Alfe, mesecima, ako ne i godinama." Hvatala ju je panika. "U tom sluaju, nema poslia za muia", ree Hentmen. Feld progovori. "Kad odlazi, Ritersdorfova?" "Ovog asa", ree Meri. "Kroz etiri dana. Moram se spakovati, urediti da deca budu..." "etiri dana", ree Hentmen zamiljeno. Nastavi da osmatra Meri od glave do pete. "Razdvojila si se od mua? Deri mi ree..." "Jesam", ree Meri. "Ve se ak iselio." "Doi na veeru sa mnom veeras", ree Hentmen. "A ja u u meuvremenu ili svratiti u tu zgradu sa stanovima za iznajmljivanje, gde je on, ili u poslati nekoga od mog osoblja tamo. Uzeemo ga na estonedeljni probni rad... da pone da radi scenarije za nas. Dogovoreno?" "Nemam nita protiv veere sa tobom", ree Meri. "Ali..." "To je sve", ree Bani Hentmen. "Samo veerica, nita vie. U bilo kom restoranu gde voli, bilo gde u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ali ako se razvije neto vie..." On se osmehnu. Odletela je mlaznim taksijem nazad na Zapadnu obalu i prebacila se urbanom jednoinskom eleznicom u centar San Franciska, a tamo u kancelarije lokalnog ogranka Zemljoplana, agencije kod koje je dobila svoj veoma poeljni novi posao. Uskoro se nae u liftu, koji se dizao; pored nje je stajao jedan uredno doteran mlad ovek, dobro obuen, Zemljoplanov predstavnik za tampu. Zvao se, uinilo joj se da je tako ula, Lorens Mak Re. Mak Re ree: "eka nas cela banda reportera domo-novina, a evo ta e oni bacati na tebe. Implikacije, za koje e pokuati tebe da navuku da ih potvrdi, da je taj terapeutski projekat samo maska, a da Zemlja u stvari eli da prisvoji mesec Alfa Tri M2. Da smo mi, u sutini, ovde da bismo ispoetka uspostavili tu koloniju, proglasili je svojom, razvili, onda poslali naseljenike u nju."

"Ali bila je naa pre rata", ree Meri. "Da nije, kako bismo je mogli upotrebljavati kao bolniku bazu?" "Istina", ree Mak Re. Izili su iz lifta, krenuli hodnikom. "Ali nijedan zemaljski brod nije je posetio dvadeset pet godina, a ve posle dvadeset je, zakonski govorei, nae pravo vlasnitva ugaeno. Dakle, pre pet godina taj mesec je stekao politiku i zakonsku autonomiju. Meutim, ako sletimo i uspostavimo nanovo bolniku bazu, sa tehniarima, doktorima, terapeutima, i redom ta god je potrebno, moemo iznova proglasiti svoje vlasnitvo - ako to Alfanci nisu uinili, a oito je da nisu. Oni se jo i sad oporavljaju od rata, naravno; to je moda razlog. Ili su moda ili u izvianje po tom mesecu i zakljuili da to nije ono to oni ele, da je odve tu njihovoj biologiji. Evo. " On joj pridra otvorena vrata; ona ue i nae se suoena sa petnaest ili esnaest homeo-pap reportera. Oni su sedeli; neki od njih su imali pikkamere. Ona duboko udahnu i prie govornikom mestu, prema kojem je Mak Re pokazao; na govornici je stajao mikrofon. Mak Re prvi progovori u mikrofon. "Dame i gospodo", ree on, "ovo je dr Meri Ritersdorf, ugledna brana savetnica iz oblasti Marin, koja se, kao to znate, javila da kao dobrovoljac pomae u ovom projektu." Jedan reporter odmah upita, lenjo: "Dr. Ritersdorfe, kako se zove taj projekat? Projekat psihotik?" Drugi reporteri se nasmejae. Odgovorio je Mak Re. "Ime koje smo mi dali ovoj operaciji glasi: 'Operacija pedeset minuta.'" "Kuda e poandrcali sa tog meseca ii, kad ih pohvatate?" upita drugi reporter. "Moglo bi se desiti da ih poistite pod tepih, a?" Meri progovori u mikrofon. "U prvi mah baviemo se istraivanjem sa ciljem da dokuimo kakva je tamo situacija. Ve znamo da su prvobitni pacijenti, bar neki od njih, u ivotu; njihovo potomstvo, takoe. Ne glumimo da nam je poznato koliko izgleda za opstanak ima drutvena zajednica koju su oni tamo uspostavili. Ja bih pretpostavila da nema izgleda, nimalo, osim najbukvalnijeg, golog fizikog opstajanja koje oni postiu. Pokuaemo korektivnu terapiju u onim sluajevima gde to bude mogue. Naa najvea briga bie, naravno, deca." "Kad oekujete da se naete na drugom mesecu Alfe Tri, doktorka?' upita jedan reporter. Pik-kamere su se vrtele, utei kao daleka jata ptica. "Rekla bih, kroz oko dve nedelje", odvrati Meri. "Za ovo Vas ne plaaju, je li tako, doktorka?" upita drugi. "Ne."

"Uvereni ste, dakle, da je ovo poduhvat za opte dobro? Jedna 'drutvena stvar' za koju se vredi zaloiti?" "Pa", ree Meri neodluno, "to..." "Zemlja e, dakle, imati neke koristi od uplitanja u kulturu bivih psihijatrijskih pacijenata?" Reporterov glas bio je gladak. Okrenuvi se Mak Reu, Meri ree: "ta da kaem?" Mak Re ree u mikrofon: "To nije oblast njene struniosti; dr Ritersdorf je diplomirani psiholog, ne politiar. Ona odbija da odgovori." Jedan reporter, visok, vitak, iskusan, ustade i ree, razvlaei rei: "Da li je Zemljoplanu pala na um pomisao da naprosto ostavi taj mesec na miru? Da postupa sa tom kulturom kao to bi sa svakom drugom, da potuje njene vrednosti i obiaje?" Zastajkujui, Meri ree: "Jo... ne znamo dovoljno. Moda, kad budemo vie znali..." Zastala je, ne znajui ta bi dalje. "Ali to nije subkultura", ree ona. "Nema tradiciju. To je jedna drutvena zajednica sastavljena od mentalno obolelih jedinki i njihove dece, zajednica nastala pre samo dvadeset pet godina... to nema nikakav ugled u poreenju sa, recimo, kulturama na Ganimedu ili na Iou. Kakve bi vrednosti mogli razviti mentalno bolesni ljudi? Pa jo za tako kratko vreme." "Ali sami ste rekli", nastavio je taj reporter tonom nalik na maje predenje, "da zasad ne znamo nita o njima. Znate li, nisu li, moda..." Mak Re otro progovori u mikrofon. "Ako su razvili ikakvu postojanu, vitalnu kulturu, ostaviemo ih na miru. Ali ocenu o tome treba da daju strunjaci, kao to je dr Ritersdorf, a ne Vi, ili ja, ili amerika publika. Iskreno govorei, smatramo da nema nieg eksplozivnijeg od drutva u kome psihotici preovlauju, odreuju vrednosti, kontroliu medije. Praktino da nema nevolje koja se ne moe iz takvog neeg izroditi: neka nova, fanatizovana verska sekta, ili paranoini rat za nacionalnu dravu, neko manijako ili varvarsko unitavanje imovine. Ve i te, nabrojane tri mogunosti, dovoljan su razlog da mi istraimo ta to postoji na Alfa Tri M2. Ovaj projekat slui odbrani naih ivota i vrednosti." Reporteri domo-novina sada su utali; videlo se da ih je Mak Re ubedio. Meri se svakako slagala s njim. Kasnije, kad su Mak Re i ona izili iz te sale, Meri ree: "Je li to stvarno bio razlog?" Pogledavi je na trenutak, postrance, Mak Re odgovori: "Mislite, da mi idemo na M2 zato to se bojimo da e za nas biti opasna jedna socijalna enklava mentalno poremeenih, ili zato to jedno ludo drutvo, samim svojim postojanjem, izaziva

nelagodnost u nama? Mislim da je bilo koji od ta dva razloga sam po sebi dovoljan; svakako bi trebalo da se vi zadovoljite sa ta dva." "I da ne pitam...?" Zurila je u mladog, isto i otro doteranog funkcionera Zemljoplana. "Nego ja treba samo da..." "Vi treba da radite kao terapeut, i to je sve. Ja vas ne poduavam kako da leite bolesne; zato biste vi meni govorili kako da ovladamo jednom politikom situacijom?" Pogledao ju je hladno. "Ipak, naveu vam jo jednu, dodatnu svrhu 'Operacije pedeset minuta', svrhu koje se moda niste setili. Savreno je mogue da u drutvenoj zajednici mentalno bolesnih, tokom dvadeset pet godina, nastanu i neke tehnoloke ideje koje bi nam mogle dobro doi - a najverovatniji autori bili bi oni manini, najaktivniji." On pritisnu dugme lifta. "ujem da su manini pacijenti, a i paranoidni isto tako, domiljati ljudi." Meri ree: "Da li je to objanjenje zato Zemlja nije nikoga poslala ranije? Hteli ste da vidite ta e ispasti od njihovih ideja?" Mak Re se samo smeakao, ekajui lift. Nije odgovorio. Ovaj ovek izgleda, zakljui ona, potpuno siguran u sebe. A to je, kad treba pristupiti radu sa psihoticima, greka. Lako bi mogla biti greka sa vrlo ozbiljnim posledicama. Skoro sat kasnije, kad je ve ulazila u svoju kuu u oblasti Marin da nastavi sa pakovanjem prtljaga, ona uvide temeljnu protivurenost u vladinim izjavama. Prvo kau da e ispitivati kulturu na Alfa Tri M2 zato to se plae da bi mogla biti opasna po ivot, a posle kau da e je ispitivati zato to je tamo moda pronaeno neto upotrebljivo. Pre oko stotinu godina Frojd je pokazao koliko je lana takva dvojna logika; prva tvrdnja ponitava drugu, i obratno. Naprosto je nemogue da drava misli i jedno, i drugo. Psihoanaliza pokazuje da onaj ko navodi dva protivurena razloga za neki postupak, obino ima trei, pravi, skriveni razlog. Tog treeg razloga nije svestan; ili cela jedna grupa ljudi - u ovom sluaju, dravnih inovnika - nije svesna. Meri se zapita kakav je, u ovom sluaju, taj pravi motiv. Kakav god bio motiv, zakljui ona, projekat za koji se dobrovoljno javila ne izgleda vie onako idealistiki, onako lien zadnjih namera. Imala je jednu jasnu slutnju o tom pravom motivu: zasnovan je na dobrom, tvrdom, sebinom interesu. Imala je, tavie, jo jednu slutnju. Da ona verovatno nikada nee doznati koji je to motiv bio.

Zaneta u posao pakovanja dempera, kojih je imala jednu punu ladicu, najednom je shvatila da vie nije sama. Dvojica ljudi stajali su na vratima njene sobe; ona hitro skoi na noge i okrete se ka njima. "Gde je gospodin Ritersdorf?" upita stariji od te dvojice, pruajui ka njoj ravnu crnu plou sa znakom za identifikaciju; ona vide da su obojica iz kancelarije njenog mua, iz ogranka CIA u San Francisku. "Iselio se", ree ona. "Dau vam njegovu adresu." "Dobili smo dostavu", ree stariji, "od jednog neidentifikovanog dounika da tvoj mu planira, moda, samoubistvo." "On to veito planira", uzvrati ona, zapisujui na jedan list hartije adresu umeza u kome je ak sada tavorio. "Ne mislim da se treba zabrinjavati zbog toga; on je hronino bolestan, ali nikad ba sasvim mrtav." Stariji cija posmatrao ju je sa sumornim neprijateljstvom. "Koliko shvatam, ti i on se rastavljate." "Tako je. Ako se to vas ita tie." Ona mu uputi jedan kratak, profesionalni osmeh. "Mogu li sad nastaviti da se pakujem?" "Naa Sluba", ree cija, "sklona je da prua izvesnu zatitu svojim zaposlenicima. Ako se tvoj mu ubije, nastae istraga - sa ciljem da se ustanovi do koje mere si ti umeana u to." On zastade, pa dodade: "A s obzirom na to da si ti po profesiji brana savetnica, to bi moglo biti malo nezgodno, zar ne?" Posle krae tiine, Meri odvrati: "Da, verovatno bi moglo." Mlai cija, takoe vrlo kratko, vojniki podian, ree: "Naprosto smatraj da je ovo jedno neformalno upozorenje. Vozi polako, Ritersdorfova; ne prevaljuj premnogo pritiska na tvog mua. Razume?" Njegove oi bile su bez ivota, studene. Klimnula je glavom. I zadrhtala. "U meuvremenu", ree stariji, "ako se on kojim sluajem pojavi ovde, reci mu da svrati do nas. On jeste na trodnevnom odsustvu, ali, ipak, eleli bismo popriati s njim. " Obojica se okrenue i izaoe iz sobe, a onda, kroz prednja ulazna vrata, i iz kue. Vratila se pakovanju, sva zadihana od olakanja to su dvojica iz CIA otili. Nee meni CIA nalagati ta da radim, ree ona sebi. Ja u mom muu govoriti ta god mi se hoe i uradiu mu ta god mi se hoe. Nee oni uspeti da zatite tebe, ak, ree ona sebi, pakujui demper za demperom, nabijajui ih divljaki u kofer. tavie, bie jo gore, zato to su se umeali, ree ona sebi; dakle, ak, budi spreman.

Prasnula je u smeh, na sav glas, i pomislila: ti, jadni uplaeni sninku. Mislio si da ti je dobra ideja da me zastrauje tako to e poslati svoje kolege. Pa moda ih se ti plai, ali ja ne. To su samo glupi, tupi panduri. Nastavila je da se pakuje. Poe razmiljati o mogunosti da pozove svog advokata i kae mu o ovoj cijakoj taktici pritiska. Neu, zakljui ona; zasad to jo neu uiniti; saekau dok zahtev za razvod stigne pred sudiju Erizolaru. Onda u priloiti ovo kao dokaz: eto na kakav sam ivot bila prisiljena, u braku sa takvim ovekom. Izloena policijskom uznemiravanju, neprekidno. A kad sam pokuala da mu pomognem da nae posao, nabacuje mi se neko da me uvue u krevet. Prepuna zluradosti, ona ugura i poslednji demper u kofer, koji zaklopi i munjevitim zaokretom prstiju zakljua. Jadno akence, ree ona sebi. Nee ti imati nikakvu priliku, kad te ja bacim u sudnicu. Nee znati ta te pregazilo. Doivotno e davati gomile novca meni. Dokle god bude iv, dragi, nee nijednog trena biti stvarno slobodan od mene; uvek u te kotati neto. Poela je, veoma paljivo, da presavija svoje mnogobrojne haljine i slae ih u veliki putni sanduk sa posebnim vealicama privrenim za unutranju stranu sanduka. Kotau te, ree ona sebi, vie nego to moe platiti.

4. Devojka na vratima ree glasom blagim, neodlunim: "Hmm, ja sam Doan Trieste. Lord Teciostriga kae da si se upravo doselio." Njene oi su lutale; gledala je mimo aka Ritersdorfa, u stan. "Nisi jo nita od svojih stvari doneo, a? Mogu li pomoi? Mogla bih da okaim zavese i oistim police u kuhinji, ako eli." ak ree: "Hvala. Ali, dobro mi je." Bio je dirnut injenicom da se ljigavac toliko potrudio: pokupio negde, i doveo, ovu devojku. Nema ona ni dvadeset godina, zakljui ak; kosu je uplela u samo jednu, krupnu pletenicu koju je opustila niz lea, a to je kosa neke smee, zapravo neodreane boje, zaista samo obina kosa. Devojka je prilino bela, previe bleda. I, inilo mu se, njen vrat je malice predugaak. Ona nema nikakvu figuru vrednu pomena; ali je, bar, vitka. Doan Trieste je na sebi imala tamne pantalonice pripijene uz kou, izmice i pamunu koulju u mukom stilu; koliko je on mogao oceniti, ispod toga nije nosila prslue, a nova moda sad i zahteva da se ne nosi. Meutim, bradavice njenih dojki bile su najobiniji, ravni, tamni krugovi ispod belog pamunog platna:

znai, nije mogla da plati, ili nije bila zainteresovana, za sada modernu operaciju njihovog proirenja. Pade mu na um da je siromana. Studentkinja, moe biti. "Lord Teciostriga", objasni ona, "potie sa Ganimeda; stanuje preko puta tebe, s druge strane hodnika." Nasmeila se malo; imala je, vide on, vrlo fine, male, jednake, bele zube, veoma pravilne, dobro uobliene. Zapravo... maltene savrene. "Da", ree ak. "On se uvukao ovde putem proticanja, ispod vrata, pre oko jedan sat." Dodade: "Rekao je da e poslati nekoga. Izgleda da je mislio..." "Da li si stvarno pokuao da se ubije?" On malo pouta, pa slegnu ramenima. "Taj ljigavac je tako pomislio." "Jesi, jesi. Prepoznajem ja to i sad; vidi se na tebi." Ona proe pored njega, ueta se u stan. "Ja sam... zna. Psih." "Koja vrsta psiha?" On ostavi otvorena ulazna vrata stana, ode do svog paketia cigarete 'Pol Mol' i pripali jednu. "Ima svakojakih. Od onih koji mogu da pomaknu planinu, do onih koji jedva..." Doan mu upade u re. "Moje moi su minimalne, ali, ipak, pogledaj. " Okrenuvi se ka njemu, ona odie kragnu koulje. "Vidi moj bed? Registrovani lan Psih udruenja SAD. " Zatim objasni: "Moja sposobnost je da nateram vreme da malo potee unatrag. U prostoru ograniene veliine, recimo tri sa etiri metra, otprilike veliine tvoje dnevne sobe. Za razdoblje od oko pet minuta najvie." Osmehnula se, i on se opet zadivi njenim zubima; preobraavali su joj lice, inili ga predivnim; dokle god se osmehivala, ista radost bee gledati je, a aku se inilo da to govori neto o njoj. Kvalitet lepote uzdie se iznutra; ona je divna unutra, i ak shvati da e ta lepota, tokom godina, dok bude starila, postepeno sve vie izbijati na povrinu, tako da e Doan sa trideset ili trideset pet godina naprosto zraiti lepotom. Zasad ona ostaje, ipak, dete. "Je li to koristan dar?" upita on. "Ima ogranienu primenljivost." Sela je, kao ptica, na rukonaslon njegove arhajske sofe u danskom stilu, zavukla prstie u depove tesnih pantalonica i izjavila: "Radim za policijsku stanicu Ros; prevoze me vrlo brzo na mesta tekih saobraajnih nesrea, a ja onda - smejae se, ali to zaista uspeva - vratim vreme na trenutke pre nego to se nesrea desila, ili, ako je prekasno, ako je od nesree prolo pre vie od pet minuta, ponekad uspem da vratim u ivot osobu koja je upravo umrla. Shvata?" "Shvatam", ree on. "Nije neki veliki prihod. to je najgore, moram biti na raspolaganju dvadeset etiri sata na dan. Pozovu me iz stana i prevezu brzinskim det-skakaem na mesto

udesa. Shvata?" Okrenula je glavu, uperila prst ka svom desnom uhu; on vide malen, zdepast cilindar ugraen u njeno uho, i shvati da je to policijski radio. "Uvek sam ukljuena u njihovu talasnu duinu. To, naravno, znai da ne smem biti vie od nekoliko sekundi udaljena od nekog prevoza; smem u restoran, pozorite, u tu stan, ali..." "Pa, dobro", ree on, "moda e spasti moj ivot, jednog dana." Pomisli: da sam skoio, mogla si me naterati nazad u postojanje. Al' je usluga, mani ga. "Spasla sam ja mnogo ivota", ree Doan i isprui ruku. "Mogu li i ja dobiti cigariku?" On joj dade, i oseti se kriv to je, kao i obino, propustio da na vreme shvati ta je trebalo uraditi. "ime se ti bavi?" upita Doan. Nevoljno - ne zato to je informacija bila tajna, nego zato to se u narodu takav posao slabo cenio - on opisa svoj posao kod CIA. Doan Trieste je sluala paljivo. "Postoji zakon", ree ak, "koji ja zovem Ritersdorfov trei zakon o smanjenom dobitku, koji kae da srazmerno svome zadravanju na jednom poslu, ti umilja, progresivno, da je taj posao sve manje i manje vaan u optoj svetskoj shemi stvari." Uzvratio joj je osmehom; sjaj u njenim oima, caklee sjaktanje njenih belih zuba, inili su osmehivanje lakim. Poeo je da zaboravlja tovar oajanja koji ga je do maloas pritiskao. Doan je lunjala po stanu. "Hoe li doneti mnogo svojih stvari? Ili e naprosto iveti ovako? Pomoi u ti da ga ukrasi malo, a i Lord e, koliko to moe. Na kraju hodnika ima jedno ivo bie od tenog metala, sa Jupitera, zove se Edgar; on je ovih dana u hibernaciji, ali kad se probudi, rado e i on pomoi. U stanu levo od tebe ima jedna viz-ptica sa Marsa; zna, sa onim arenim perjem oko glave... Nema ruke, ali pomera predmete psihokinezom. Pomogla bi i ona, ali danas je zauzeta oko izleganja; lei na jajetu, zna." "Boe", ree ak. "Koja je ovo poligenetska zgrada." Sluanje svega ovoga ostavilo ga je u blagoj oamuenosti. "Osim toga", ree Doan, "na spratu ispod tvog ivi grib-slo, koji se tu doselio sa Kalista; namotao se u mnogo, mnogo navoja oko one trokrake stojee lampe koja je standardni nametaj u ovim stanovima... Takve su se proizvodile oko 1960. godine. On e se probuditi im sunce zae; tada se oni bude i kreu u kupovinu hrane. A ljigavca si ve upoznao. " Potegla je dim snano - ali malice neveto - iz cigarete. "Dopada mi se ova zgrada; svata upozna u njoj. Pre tebe, u ovom stanu stanovala je mahovina sa Venere. Njoj sam jednom spasla ivot; bila se sasuila... Njima je potrebna stalna vlanost, zna. Na kraju se pokazalo da je klima u oblasti

Marin suvie suna za nju, pa se morala odseliti u Oregon, gde stalno pada kia." Okrenuvi se, devojka ga je posmatrala. "Izgleda kao da si imao mnogo nevolja." "Ne stvarnih. Samo zamiljenih. Onih koje su se mogle izbei", ree on. Pomisli: da sam samo malo porazmislio, nikad se ne bih ni upleo u takve nevolje; nikad se ne bih oenio onom. "Kako ti se zove ena?" Trgnuo se na to. "Meri", ree on. "Nemoj se ubijati zbog toga to si je otkaio", ree Doan. "Za koji mesec, moda za koju nedelju ak, opet e se oseati 'itav'. Sad se osea kao jedna polovina organizma koji je preseen nadvoje. Binarna fisija uvek je bolna; znam to, zato to je ovde stanovala jedna protoplazma... koja je patila kad god se delila na dve, a morala se deliti, da bi rasla." "Valjda i rastenje boli", ree on. Prie irokom, neotvorivom prozoru i jo jednom virnu dole, ka lebovima, tokovima, nogarcima i det-skakaima dole. Samo malo, malecno je nedostajalo... "Nije loe stanovati ovde", ree Doan. "Znam to; stanovala sam ja na mnogo raznih mesta. Inae, u policijskoj stanici Ros svi znaju za zgradu 'Kod odbaenog oruja'", dodade ona iskreno. "To je zato to je ovde bilo svakojakih tua, sitnih kraa, pa i jedno ubistvo. A nije ni neka istoa... to si ve mogao videti." "Pa ipak..." "Pa ipak sam uverena da treba da ostane. Imae drutvo. Naroito nou, kad nezemaljski oblici ivota imaju pojaan drutveni ivot, to e ve otkriti. Lord Teciostriga je osoba sa kojom je veoma dobro sprijateljiti se; pomogao je on mnogima. Ganimedanci imaju onu osobinu koju je sveti Pavle nazvao caritas... Imaj na umu da je Pavle rekao da je karitas najvea od svih vrlina." Zastala je. "Moderna re za karitas bila bi, valjda, empatija." Vrata stana se pokrenue; ak se istog trena okrete. Vide dvojicu dobro znanih ljudi. Svog gazdu, Deka Elvuda, i svog saradnika u pisanju, Pita Petrija. Obojici kao da je laknulo im su ga ugledali. "Je'ote", ree Elvud, "mi mislili da stiemo prekasno. A prvo smo svratili u tvoju kuu, jer smo raunali da si moda tamo." Doan Trieste ree, obraajui se Elvudu: "Ja sam iz policijske stanice Ros. Mogu li videti vae papire za identifikaciju, molim?" Hladnim glasom. Elvud i Petri joj pokazae, nakratko, svoje znake CIA, onda se doetkae do aka. "ta e gradska policija ovde?" upita Elvud.

"Prijateljica", ree ak. Elvud slegnu ramenima; oito nije nameravao da zahteva nikakve pojedinosti. "Nisi mogo neki bolji stan da nae?" Osmotrio je sobu. "Ovde bukvalno zaudara." "Samo je privremeno", ree ak, sa nelagodnou. "Nemoj da ti se pogorava stanje", ree Pit Petri. "A tvoje odsustvo: ukinuli ga. Misle da bi trebalo da bude na poslu. Za tvoje dobro. Ne bi trebalo da bude sam na mestu gde se moe preputati crnim mislima." Osmotrio je Doanu Trieste, oigledno se pitajui da li je ona na neki nain spreila njegov pokuaj samoubistva. Niko mu, meutim, ne dade prosvetljenje u vezi sa ovim pitanjem. "Znai, vratie se s nama u kancelariju? Ima avolski puno posla; kako izgleda, bie tamo celu no." "Hvala", ree ak. "Ali moram poeti preseljavanje mojih stvari; a treba i da sredim ovaj apartman, koliko-toliko." I sad je eleo da bude sam, iako je cenio njihove dobre namere. Nagon, neki, u njemu: da otpuzi, da se sakrije. To mu je u krvi. Doan Trieste ree dvojici cijaa: "Mogu ja da ostanem s njim, bar neko vreme. Osim ako dobijem hitni poziv. Obino ga dobijem oko pet po podne, kad pone povratak ogromnog broja ljudi s posla. Ali, do tad..." "ujte", ree ak odluno. Njih troje se okrenue upitno ka njemu. "Ako neko hoe da se ubije", ree ak, "ne moete ga spreiti. Moda moete odloiti. Moda ga psih, kao Doan, moe dovui nazad. Ali i sa nekim odlaganjem, on e to ipak uraditi, a ako ga dovuete nazad, nai e nain da to uradi ponovo. Zato me ostavite na miru." Oseao se umorno. "Imam zakazan sastanak u etiri sa mojim advokatom - i mnogo drugog posla. Ne mogu stajati i priati." Elvud pogleda na runi asovnik i ree: "Evo, ja u te odbaciti do advokata. Moemo stii taman na vreme." Kratkim gestom pozva Petrija. ak ree Doani: "Moda u se ponovo videti sa tobom. Jednog dana." Toliko umoran je bio, da mu je bilo svejedno hoe li je, ili nee, ikad vie videti. "Hvala ti", ree neodreeno; nije mu bilo ba jasno za ta joj se zahvaljuje. Paljivo rasporeujui naglaske, Doan ree: "Lord Teciostriga je u svom stanu, a on moe da hvata tvoje misli; ako opet pokua da se ubije, on e to uti i umeae se. Prema tome, ako namerava..." "Jasno mi je", ree ak. "Neu ovde." Ode do ulaznih vrata stana, sa Elvudom i Petrijem, koji stadoe nekako levo i desno od njega; Doan za njima.

im su izili u hodnik, on vide da su vrata ljigavevog stana otvorena; ogromna uta gomila sluzi blago se zanjiha u znak pozdrava. "Pa, hvala i tebi", ree ak, napola ironino, i ode, sa svoja dva saradnika iz CIA. Dok su se vozili tokom do kancelarije Neta Vajldera u San Francisku, Dek Elvud ree: "Ova operacija 'pedeset minuta'... traili smo dozvolu da u poetnu grupu za iskrcavanje ukljuimo i jednog mukarca. Rutinski zahtev, i naravno odobren nam je." On zamiljeno pogleda aka. "Mislim da emo u ovom sluaju gurnuti simulakruma." ak Ritersdorf neodreeno klimnu glavom. Bila je standardna procedura da se koristi simulakrum u projektima gde bi moglo doi do neprijateljstava izmeu raznih ljudskih klika; CIA ima mrav operativni budet i ne voli da gubi ljude. "Zapravo", ree Elvud, "taj simulakrum - napravio nam ga je GD dole u Palo Altu hm, dovren je, i ve nas eka u naoj kancelariji. Pa, ako hoe da ga vidi." On zaviri u malu belenicu koju je izvukao iz depa sakoa. "Zovu ga Denijel Magbum. Dva'es es' godina, Anglosakson. Diplomirao na Stenfordu i magistrirao politike nauke. Godinu dana drao nastavu na Dravnom u San Hozeu, onda preao u CIA. To emo napriati ostalima u Projektu; samo emo mi znati da je to sim koji prikuplja informacije za nas." On zakljui: "Jo nismo odluili koga da odredimo da bude orijentacioni vodi za Denijela Magbuma. Moda Donstona." "Onog tupsona", ree ak. Simulakrum moe da radi do neke mere autonomno, ali u operacijama ove vrste, premnogo odluka se zahteva; preputen samome sebi, Denijel Magbum bi se brzo odao, i svi bi saznali da je proizvedeni predmet. Magbum e hodati i priati, ali kad doe vreme za odluivanje o politici - tada e neki dobar operator, koji sedi u punoj bezbednosti u Nivou Jedan zgrade CIA u San Francisku, preuzeti kontrolu nad njim. Dok su parkirali toak na krovno sletite Net Vajlderove kancelarijske zgrade, Elvud ree zamiljeno: "Ba neto mislim, ak, moda bi ti voleo da rukuje Denijem. Donston, kao to i sam kae, nije najbolji." ak, iznenaen, baci pogled ka njemu. "Zato? To nije moj posao." CIA je imala poseban korpus ljudi osposobljenih za animiranje simulakruma. "To, kao znak dobre volje prema tebi", ree Elvud lagano, zagledan u gusti popodnevni gradski vazduni saobraaj koji je leao poput sloja dima na gradu. "Da bi ti, hoemo li tako rei, mogao biti sa svojom suprugom." Posle nekog vremena ak ree: "Bespogovorno ne." "Onda motri na nju." "Zbog ega?" Osetio je zbunjeni gnev. I ogorenje.

"Budimo realistini", ree Elvud. "Psiholozi CIA vide oiglednu injenicu da si ti i sad zaljubljen u nju. A za Dena Magbuma trebae nam operator sa punim radnim vremenom. Petri bi mogao nekoliko nedelja pisati tvoje tekstove; uzmi ovaj posao, oprobaj se malo, vidi da l' ti se svia, pa ako ne, odbaci ga i vrati se tekstovima. Zaboga, pa ti si godinama programirao simie, trebalo bi da ti rad preko daljinskog upravljanja doe kao najprirodnija stvar. Mogao bih da se kladim na to. Otputovao bi istim brodom kao Meri, spustio se na Alfu Tri M2 u isto vreme..." "Ne", ponovi ak. Otvori vrata toka, iskorai na povrinu sletita. "Vidimo se kasnije; hvala za vonju." "Zna", ree Elvud, "mog'o bih ja tebi da naredim da preuzme tog sima. I bih, kad bih mislio da je to u tvom interesu. to moda i jeste, itekako. Evo ta mislim da u uraditi: izvadiu dosje tvoje ene - iz FBI - i pregledau ga. Pa, kad vidim kakva je to osoba..." Odmahnu rukom. "Odluiu na osnovu toga." "A kakva bi to osoba trebalo da ona bude", upita ak, "pa da ja nju uhodin kroz oi cijakog simulakruma?" Elvud ree: "ena kojoj se vredi vratiti." On zatvori vrata toka; Petri upali motor, i toak se hitnu u predveernja nebesa. ak ostade da gleda tu uzlaznu putanju. Cijaki nain razmiljanja, ree on sebi zajedljivo. Pa, dobro, trebalo bi da sam dosad, ve, naviknut na to. Ali Elvud je bio u pravu u pogledu jedne stvari. On, ak, zaista je ranije programirao mnogo simulakruma, ugradio u njih retoriku smiljeno ubedljivu. Ako bi preuzeo voenje tog 'Magbuma', ili kako ga ve zovu, mogao bi - ovo ga navede da zastane mogao bi preobraziti tog simulakruma u delikatno podeeni instrument, u mainu koja vodi, zavodi, i, da, ak i kvari ljude oko sebe. On lino, ak, ne bi nikad mogao biti tako ubedljiv govornik; samo kroz svoju vetinu postajao je maestralan. Denijel-Den Magbum bi mogao, u akovim rukama, postii mnogo to ta kod Meri Ritersdorf. to nikom nije poznato bolje nego njegovom gazdi, Deku Elvudu. Nije udo to je Elvud predloio ba to. Ali u tom poduhvatu krio se i potencijal za vrlo uvrnute mogunosti. Cela stvar bila mu je odbojna; uzmicao je od nje, intuicijom oseao da bi moglo ispasti ogavno. Pa ipak, ne moe ni da odbije tek tako, bez razmiljanja; nisu stvari - nije ni ivot sam, postojanje na Zemlji - tako otvorene, iskrene. Moda bi reenje bilo da daljinsku kontrolu vri neko drugi, ali neko u koga on ima poverenja. Recimo, Petri. Neko ko bi titio njegove interese. Onda pomisli: a ta su, zapravo, moji interesi?

Voen samo refleksima, duboko zamiljen, poe silaziti rampom u unutranjost graevine. Zato to mu je jedna nova pomisao, koju nije predloio njegov poslodavac Dek Elvud, neopaeno uklizila u um. Razmiljao je: postoji neto to bi se pod ovim okolnostima moglo postii. Simulakrum CIA i Meri ; to dvoje, zajedno, na jednom prirodnom satelitu jedne planete - u sasvim drugom zvezdanom sistemu... okrueni psihijatrijskim sluajevima koji sainjavaju itavo jedno ludo drutvo. Moglo bi, moglo bi da 'proe', pod tako izuzetnim okolnostima. To nije bila ideja o kojoj bi mogao sa bilo kim razgovarati; zapravo mu je bilo teko da je saopti ak i samom sebi. Meutim, imala je svoje prednosti u odnosu na samoubistvo; a ovo drugo je on, zamalo, postigao. Pod tim okolnostima ja bih mogao, zaista, uspeti da je ubijem, ree on sebi. Pomou robota CIA, pomou jednog konstrukta firme 'Deneral Dajnamiks'. Pred zakonom bih imao prilino dobre izglede da budem osloboen, jer simulakrumi kojima se rukuje sa takve daljine esto postupaju i po svojoj sopstvenoj volji; njihova autonomna kola esto preovladaju u odnosu na uputstva koje im neko alje 'daljincem'. Pa, vredelo bi pokuati. Pred sudom u se braniti da je simulakrum postupio svojevoljno; mogu pribaviti nebrojeno mnotvo strunih radova u kojima se dokazuje da simulakrumi esto rade takve stvari... Istorija CIA prepuna je operacija u kojima su, u presudnim trenucima, simulakrumi iz takvih razloga zabrljali. Na tuiocu e biti da dokae, ako ikako moe, da sam ja dao simulakrumu presudnu naredbu. Doe do vrata Neta Vajldera; ona se otvorie, i on ue, jo i sad duboko utonuo u misli. Moda jeste dobra zamisao, moda nije; svakako se o njenim dobrim stranama moe raspravljati ve i iz moralnih razloga, ako ne iz praktinih. U svakom sluaju, to je jedna od onih ideja koje kad se jednom zakae za tebe, nikako te ne putaju; prava idee fixe, ula je u njegov um, dola da ostane, ne moe se izagnati. Ne bi to bio, ni u kom sluaju, ak ni teorijski, 'savreni zloin'. Teka sumnja pala bi odmah na njega; oblasni ili dravni tuilac, ili ve ko bude nadlean za takav sluaj, vrlo brzo i tano bi pogodio ta je stvarno bilo. Dosetili bi se i reporteri domonovina: neki od njih su meu najprodornijim umovima Amerike. Ali podozrevati, i dokazati, to su dve sasvim razliite stvari. Do neke mere moi e i da se krije iza zavese tajnosti, koja uvek zaklanja sve delatnosti CIA. Vie od tri svetlosne godine, ogromno rastojanje. Svakako preveliko da bi se pod normalnim okolnostima mogao, preko njega, izvesti kapitalni zloin. Mnogo koji deli elektromagnetnih signala, prilikom potonua u hipersvemir i izranjanja iz

njega, mogao bi razumno biti protumaen kao posledica dejstva nasuminih prirodnih inilaca. Advokat odbrane, ako ita valja, moe prokleto mnogo postii ve insistiranjem na toj jednoj poenti. A Net Vajlder je takav advokat.

5. Te veeri, poto je obedovao u restoranu 'Plava lisica', on pozva svog gazdu Deka Elvuda na kuni broj. "Voleo bih da vidim to stvorenje kome ste prikaili naziv Den Magbum", ree oprezno. Na malom ekranu lice njegovog efa zguva se u osmeh. "Vai. Nema problema; vrati se u tu rupu koju si iznajmio, a ja u poslati Dena da skokne donde. On je ovde, u mojoj kui. Pere mi sudove. ta te je navelo da se odlui?" "Nije bilo nekog posebnog razloga", ree ak i prekide vezu. Vratio se u svoj stani - u noi; soba je, sa delimino neispravnim svetiljkama uvuenim u zidove, izgledala vie deprimirajua nego ikad. On sede da eka Dena. Zau, takorei istog trenutka, jedan glas u hodniku, muki glas koji je pitao za njega. Onda mu se u mozgu uobliie misli ganimedskog ljigavca. "Gospodine Ritersdorfe, u hodniku je jedan dentlmen koji te trai; molim otvori mu vrata i pozdravi ga." ak prie vratima i otvori ih. U hodniku je stajao ovek srednjih godina, niskog rasta, trbuast, u staromodom odelu. "Jesi ti Ritersdorf?" upita taj tmurno. "Isssuse, koji umez. Ovde, bre, sve gamie od ne-Zemljana, i to nekih nenormalnih - ta ' ti, kao Zemljan, ovde?" ovek obrisa depnom maramicom crveno, znojavo lice. "Ja sam Bani Hentmen. Ti si taj koji je napisao tekstove, a? Ili je ovo sve skupa nesporazum?" "Ja sam pisac tekstova za simulakrume", ree ak. Ovo je izazvala, naravno, Meri; zapela je da mu namesti bolje prihode da bi mu ih uzela posle razvoda. "Kako to da me nisi prepoznao?" upita Bani Hentmen nezadovoljno. "Zar nemam svetsku slavu? Ili moda ti ne gleda televiziju?" Razdraljivo povue dim iz cigarete. "Dakle, ovde sam. Ovde sam. Je l' o' il ne' radi za mene? Sluaj ti, Ritersdorfe - nisam ja navikao da idem kod ljudi i moljakam. Al' to tvoje je dobro,

moram priznati. Gde ti je stan? Ili moramo stajati ovde nasred hodnika?" Vide poluotvorena vrata akovog stania; odmah poe ka njima, ue i nestade unutra. Razmiljajui brzo, ak poe za njim. Oito, ovog Banija nee moi lako da se otarasi. Ali Hentmenovim prisustvom on, zapravo, nita ne gubi; ak je to dobra prilika da se proveri uspenost robota zvanog Den Magbum. "Tebi je jasno", ree on Hentmenu, zatvorivi za sobom vrata stana, "da ja ovaj posao ne traim aktivno." "Da, da", ree Hentmen, klimajui glavom. "Ti si rodoljub - voli ono, tajni agent, te stvari. Sluaj." On mahnu podignutim prstom prema aku. "Ja ti mogu platim triput vie nego oni. Imae i mnogo vie slobode u pisanju. Mada e, naravno, moja re biti poslednja kad se odluuje ta emo upotrebiti i kako e tano da glasi." Uasnuto se osvrtao po staniu. " Jiiik. Podsea me na moje detinjstvo u Bronksu. Mislim, ovo je pravo siromatvo. ta je bilo, ena te 'poistila' u razdeobnoj parnici?" Njegove oi, mudre i pune saoseanja, zasvetlucale su. "Da, to ume da bude gadno; znam. Triput sam se ja razvodio, i svaki put me je kotalo stravino. Zakon je na strani ene. Ta tvoja ena; jeste privlana, ali..." Mahnuo je rukom. "Ne znam. Nekako je hladna, razume ti mene? Nekako - proraunata. Ne zavidim ti. Sa takvom enom kad poinje neku vezu, mora dobro paziti da te ona ne upetlja ni u kakve zakonske vorove. Obezbedi da je stvar van zakona; zna, samo sastanci." On osmotri aka. "Ali ti si od onih koji su skloni da se oene; vidim to. Igra poteno. Takva ena moe tebe da gazi sa obe gusenice. I kad te ostavi, da bude spljeskan kao dupe od crva." Na vratima se zau kucanje. Istovremeno se misli ganimedskog sluzavog stvorenja, Lorda Teciostrige, pojavie u akovoj svesti. "Drugi posetilac, Ritersdorfe. Ovog puta mlai." "Izvinite", ree ak Baniju Hentmenu, ode do vrata i otvori ih. "Ko izvodi trik sa telepatijom?" mumlao je Hentmen iza njega. Mlad ovek oduevljenog lica, zgodan, izuzetno dobro obuen, u najmodernijem odelu brae Harding, ree, videvi aka: "Gospodin Ritersdorf? Ja sam Denijel Magbum. Gospodin Elvud je zatraio da svratim do Vas." Dobro napravljen simulakrum; ak nikada ne bi pogodio. Uvidevi sad da je tako, on oseti veliko olakanje. "Svakako", ree. "Ui." Povede simulakruma u stani. "Magbume, ovo je slavni TV komiar Bani Hentmen. Zna, onaj, jaa-jaa buum-buum Hentmen sa velikim kostimom u vidu zrikavog zeca sa klempavim uima." "Kakva ast!" ree Magbum i prui ruku; njih dvojica se rukovae, odmeravajui jedan drugog. "Mnogo puta sam gledao va ou. Pravi dumbus smehotresnog veselja."

"Mmm-da", proguna Bani, bacivi mrzovoljan pogled ka aku. ak ree: "Den je novi slubenik u mojoj kancelariji; sada ga sreem prvi put." Dodade: "Odsad u raditi s njim." "Ne, bre, 'ej", ree Bani Hentmen silovito. "Odsad radi za mene - razume? Doneo sam ugovor; rek'o sam mojim advokatima da ga sastave." Poe preturati po unutranjem depu sakoa, mrtei se. "Jesam li neto prekinuo?" upita Magbum, uzmiui korak-dva, sa puno potovanja. "Mogu se ja vratiti kasnije, Ritersdorfe. Ili, ako te mogu tako zvati: ak." Hentmen ga osmotri. Onda slegnu ramenima i poe rasklapati papir sa ugovorom. "Pogledaj ovo. Vidi koliko e biti plaen", ree, upirui cigaretom ka jednom mestu u ugovoru. "Mogu li ove tajne agie da ti plate ita slino? A vidi, zasmejavati Ameriku, to je rodoljubivo; podie moral, doprinosi da potuemo komunjare. Zapravo je rodoljubivije od ovog to sad radi; ti simulakrumi, to su sve grudve hladnog flada - najeim se od njih." "Slaem se", ree Den Magbum. "Ali, gospodine Hentmen, postoje argumenti u prilog i druge strane. Ako dozvolite za utroim trenutak vaeg vremena, objasniu. Ovaj na ak, ovde prisutan, obavlja posao koji ne moe obaviti niko drugi. Programiranje simulakruma je umetnost; bez strunog programiranja, oni su samo hrpe materijala, tako da svako, pa i malo dete, moe odmah prepoznati da nisu ljudska bia. A kad su programirani kako valja..." Osmehnuo se. "Nikad niste videli akove simulakrume u dejstvu. Neverovatno je." On zastade, pa dodade: "I gospodin Petri dobro radi. U poneemu, zapravo, i bolje." "Moda treba da zaposlim tog Petrija", ree Bani Hentmen smraeno. "Ako je tol'ko dobar." "Pa, za vae potrebe", ree Magbum, "Petri je moda bolji. Znam ja koji se element u akovim scenarijima vama dopada, ali problem je u sledeem: to je kod njega sporadino. Pojavi se i nestane. Ne verujem da bi on mogao svakodnevno, sa punim radnim vremenom, proizvoditi komedije, a kod vas bi to morao. Meutim, kao samo jedan sastojak meu mnogima, njegova duhovitost..." "Ma, bei, bre, odavde", ree Bani Hentmen nezadovoljno Magbumu. Zatim se obrati aku: "Ne volim razgovore utroje; zar ne moemo poi na neko drugo mesto?" Lepo se videlo da mu Den Magbum smeta... tavie inilo se da Hentmen osea da neto nije u redu. U akovoj svesti opet su iskrsnule misli ljigavca. "Ona devojka, koja je divna i predivna, iako nije, kao to si primetio, dala da joj se vetaki raire bradavice na dojkama, ulazi u zgradu. Trai tebe. Ve sam joj rekao da doe gore."

Videlo se da misli ljigavca prima i Bani Hentmen, koji zastenja oajno. "Mi, izgleda, ba nikako ne moemo razgovarati? Ko je sad, do vraga, ta enska?" Okrete se i besno zapilji u vrata. "Gospoica Trieste nee ometati va razgovor, gospodine Hentmen", ree Den Magbum, a ak baci pogled na simulakruma, iznenaen da taj stvor ima neko miljenje o Doani. Ali simulakrum bee daljinski kontrolisan; to je aku bilo jasno ve sledeeg trenutka. Ovo nije moglo biti programirano; Petri, dakle, sedi u zgradi CIA u San Francisku i upravlja. Vrata se otvorie i Doan Trieste ue, oklevajui. Na sebi je sada imala sivi demper i 'dirndl' haljinu; na nogama, nikakve arape, samo cipele sa visokim, tankim potpeticama. "Da li ti smetam, ak?" upita ona. "Gospodine Hentmen", ree i pocrvene kao cvekla, do uiju. "Gledala sam Vas stotinama puta, i uverena sam da ste najvei ivi komiar. Veliki ste kao Sid Cezar i drugi velikani komedije iz prolosti." Blistavih oiju, ona prie Baniju Hentmenu, stade sasvim blizu njega, ali pomno izbegavajui svaki dodir. "Jesi li ti prijatelj Banija Hentmena?" upita ona aka. "Volela bih da si mi rekao." "Mi pokuavamo", zajea Bani Hentmen, "da sklopimo jednu poslovnu pogodbu. Mislim, kako mi to da postignemo?" Znojei se jako, on se poe etkati po maloj dnevnoj sobi. "Odustajem", ree on. "Ne mogu te angaovati; ne dolazi u obzir. Previe ljudi poznaje. Pisac treba da bude povuen, usamljenik." Doan Trieste nije bila zatvorila vrata stania; sada kroz njih ue ljigavac, laganim, talasavim puzanjem. "Gospodine Ritersdorfe", dooe njegove misli aku. "Moram o neem hitnom razgovarati s tobom, nasamo. Hoe li, molim te, prei preko hodnika, u moj apartman?" Hentmen okrete lea, zaskia od uskraenosti, prie prozoru i tamo stade, gledajui napolje. ak, u nedoumici, poe sa ljigavcem preko puta, u ljigavev stan. "Zatvori vrata i prii mi blie", ree sluzavo bie. "Ne bih eleo da oni drugi uhvate moje misli." ak poslua. "Ta osoba, Denijel Magbum", pomisli ljigavac, ne velikom glasnoom misli, "nije ljudsko bie. On je konstrukt. Nema nikakve linosti u njemu; njime upravlja, sa izvesne udaljenosti, neka osoba. Smatrao sam da bi trebalo da te upozorim, poto si ti, ipak, moj komija." "Hvala", ree ak, "ali to sam ve znao. " Sada se, meutim, oseao nelagodno; ne bi bilo prihvatljivo da ljigavac zaviruje u njegove misli, s obzirom na to u kom pravcu su one ile u poslednje vreme. "uj", poe ak, ali ljigavac ga preduhitri.

"Ve sam skenirao grau u tvom umu", obavesti ga ljigavac. "Tvoje neprijateljstvo prema tvojoj eni i tvoje ubilake porive. Svako u nekom razdoblju svog ivota ima takve porive; bilo bi, u svakom sluaju, nekorektno da ja o njima raspravljam sa ma kim treim. Kao svetenik ili doktor, telepata mora..." "Onda, ne raspravljajmo", ree ak. Znanje koje ovaj ljigavac poseduje o njegovim namerama baca novu svetlost na njih; moda ne bi bilo mudro nastaviti. Ako bi javni tuilac mogao dovesti Lorda Teciostrigu u sudnicu... "Na Ganimedu", proglasi ljigavac, "osveta je sveta; osvetiti, znai uiniti svetinju. Ako mi ne veruje, reci svom advokatu, gospodinu Netu Vajlderu, da potrai podatke o tome. Ja ni najmanje nisam protiv usmerenja tvojih zaokupljenosti; one su beskonano bolje od ranijeg samoubilakog poriva koji je suprotan prirodi." ak se pokrete da izie iz ljigavevog iznajmljenog stania. "ekaj", ree ljigavac. "Jo neto; u zamenu za moje utanje... traim jednu uslugu." Znai, ipak je u ovome bila udica. ak nije bio iznenaen; Teciostriga je, ipak, biznis-stvorenje. Ljigavac ree: "Insistiram, Ritersdorfe, da prihvati zaposlenje koje ti Hentmen nudi u ovom trenutku." "A moj posao kod CIA?" zapita ak. "Ne mora ga napustiti; moe imati oba ta zaposlenja istovremeno." Misli ljigavca bile su samopouzdane. "Malo da, ovaj, radi na crnjaka." "'Na crnjaka'", ponovi ak. "Odakle tebi taj izraz, molim te?" "Ja sam strunjak za zemaljsko drutvo", obavesti ga ljigavac. "Moj plan je da ti danju radi za CIA, a nou za Banija Hentmena. Da bi ovo izdrao, bie ti potrebne droge, talamusni stimulanti iz klase hekso-amfetamina, koje su ilegalne na Zemlji. Meutim, ja u te njima snabdevati; imam jake veze ovde na Zemlji, pa mi nee biti teko da ih nabavim. Nee ti uopte biti potrebno da spava, jer e metabolizam tvog mozga biti podstican dejstvom..." "Radni dan od esnaest sati! Bolje bi mi bilo da te pustim da ode kod pandura." "Ne bi bilo bolje", ree ljigavac. "Jer, evo kako ide dalje. Ti e se uzdrati od ubistva, jer e znati da su tvoje namere unapred poznate vlastima. Iz tog razloga nee izbrisati iz postojanja tu zlu enu; odustae od svoje sheme i dozvolie joj da ivi." ak ree: "Otkud ti zna da je Meri 'zla ena'? " Zapravo, pomisli on, ta ti uopte zna o zemaljskim enama?

"Iz tvojih misli doznao sam za mnogobrojne male sadistike postupke kojima je ona tebe muila tokom godina; to je nesumnjivo demonski, po merilima svake, bilo koje, kulture. Zbog pretrpljenog, ti si bolestan, pa ne moe sagledati stvarnost ispravno; eto, na primer, vidi kako se opire izuzetno privlanoj ponudi gospodina Hentmena." Neko pokuca na vrata; ona se otvorie i Bani Hentmen zaviri unutra, sav ljut. "Ja mora idem. Kako glasi tvoj odgovor, Ritersdorfe? Da ili ne? Samo, ako e sa mnom, ne moe povesti nikoga od ovih vanzemaljskih elatinskih organizama sa sobom; nego, sam ti." Ljigavac poe zraiti svoju misao: "Gospodin Ritersdorf e prihvatiti vau ljubaznu ponudu, gospodine Hentmen." "ta si mu ti", upita Bani Hentmen, "agent?" "Ja sam kolega gospodina Ritersdorfa", saopti ljigavac. "U redu", ree Hentmen i dade ugovor aku. "Ovde pie da si angaovan na razdoblje od osam nedelja; nedeljno mora predati jedan scenario za jedan ceo sat komedije. Takoe mora jednom nedeljno uestvovati na konferenciji sa ostalim piscima. Plata ti je dve hiljade zemljoplanskih koica nedeljno; je li to u redu?" Bilo je vie nego u redu; bilo je dvaput vie nego to je oekivao. Uze ugovor i potpisa ga, pod pogledom ljigavca. "Evo, ja u biti svedok potpisa", ree Doan Trieste; i ona je maloas ula u stan, i sad je stala uz njih. Doan se potpisa, kao svedok, na sva tri primerka ugovora, a Bani uze sva tri i strpa ih natrag u dep; onda se doseti da jedan ide aku, pa ga izvadi i dade mu ga. "estitamo", ree ljigavac. "Ovo treba proslaviti." "Ja ne", ree Bani Hentmen. "Mora idem. Aj' zdravo, Ritersdorfe. uemo se; daj da ti instaliraju bar video-telefon u ovaj propali umez u kome si se skunatorio. Ili se preseli u neto bolje." "Nas troje", ree ljigavac, "moemo proslaviti. Znam jedan bar u kome pristaju da usluuju ne-Z-e. Ja estim. Ovaj, htedoh rei, astim." "Fino", ree ak. Ionako nije eleo da ostane sam. Ako bi ostao sam, bila bi to naprosto jo jedna prilika Meri da ga nae. Otvorie vrata i videe pred sobom, na sveopte iznenaenje, jednog poznatog mladog oveka bucmastog lica, koji ih je ekao u hodniku. Denijela Magbuma. "Pardon", izvini se ak. "Ja zaboravio na tebe."

"Mi odlazimo da proslavimo", objasni ljigavac Magbumu, curei u hodnik. "Pozvan si i ti, uprkos okolnosti da nema um i da si samo jedna prazna ljutura." Doan Trieste radoznalo pogleda prvo Magbuma, a zatim aka. Da bi joj ovo objasnio, ak ree: "Na Magbum je, vidi, robot u vlasnitvu CIA. Njime upravljaju iz naih kancelarija u S. F." Magbumu ree: "Ko te vodi? Petri?" Magbum, sa osmehom, ree: "Sad sam na reimu autonomije, to jest samoupravljanja, gospodine Ritersdorf; gospodin Petri se iskljuio im ste vi izili iz svog stana. Zar ne nalazite da dobro radim? Eto, mislili ste da sam daljinski upravljan, a nisam." inilo se da je simulakrum izvanredno zadovoljan sobom. "Zapravo", ree on, "mogu ja da izvuem celo ovo vee na sopstvenim kolima; sposoban sam da odem u taj lokal sa vama, da pijem i proslavljam, ponaam se potpuno onako kako bi se ponaao ne-simulakrum, pa moda u poneemu i bolje." Znai, ovo je, razmiljao je ak dok su hodali ka silaznoj rampi, orue pomou koga bi trebalo da vratim mojoj eni za nepravde koje mi je uinila. Ljigavac uhvati njegove misli i upozori ga: "Imaj na umu, Ritersdorfe, gospoica Trieste je iz policijske stanice Ros." "I jesam", ree Doan. Ona je ula misao ljigavca, ali akove misli nije. "Zato si to domislio Ritersdorfu?" upita Doan. "Smatrao sam", ree joj ljigavac, "da zbog te injenice ti nee morati da se suoi sa njegovim ljubavnim pokuajima." Ovo objanjenje kao da ju je zadovoljilo. "Mislim", ree ona ljigavcu, "da bi trebalo da ti malo vie gleda svoja posla. Vi, Ganimedanci, zbog toga to ste telepate, zaista se trpate tamo gde vam nije mesto." Zvuala je nezadovoljno. "Izvinjavam se", ree ljigavac, "ako sam pogreno ocenio tvoje enje, Doan Trieste; oprosti mi." aku domisli: "Oigledno je da e gospoica Doan tolerisati ljubavne poduhvate s tvoje strane." "E, Isusa mi", poali se Doan. "Molim te da gleda svoja posla! Okani se cele te teme, vai?" Bila je pobledela. "Teko je", ljigavac pomisli, neuteno, ali ne do nekog odreenog, " zadovoljiti zemaljske cure. " Zatim, preostalim putem do bara, ljigavac dobro pripazi da ne pomisli vie nita glasno. Kasnije, kad su sedeli u jednom separeu - ljigavac kao velika uta hrpa sluzi na seditu koje bee tapacirano lanom tavljenom koom - Doan Trieste ree: "Mislim da je divno, ak, to e raditi za Banija Hentmena; koliko uzbudljivo to mora biti."

Ljigavac pomisli: "Pada mi na um, gospodine Ritersdorfe, da bi trebalo da se uzdrite, ako je ikako mogue, od saoptavanja vaoj supruzi injenice da sad imate dva zaposlenja. Ako bi to znala, ona bi traila da vam uzme mnogo vie para pri razvodu, a posle, mnogo veu alimentaciju." "Tako je", ree ak. Bio je to dobar savet. "A poto e ona doznati da radite za Banija Hentmena", nastavi ljigavac, "najbolje je da priznate tu injenicu, a da prikrijete da ste zadrali posao kod CIA. Zamolite svoje saradnike u CIA, a naroito tvog neposrednog pretpostavljenog, gospodina Elvuda, da vas ne odaju." ak klimnu glavom. "Ishod ovoga", ukaza ljigavac, "ishod te jedinstvene situacije da neko ima dva zaposlenja istovremeno, bie sledei: i kad te ona odrapi pri razvodu, i kad joj bude posle plaao alimentaciju, imae dovoljno para za udoban ivot. Jesi li pomislio na to?"

Ako bi bio iskren, morao bi priznati da nije gledao toliko daleko u budunost. Ljigavac je mnogo dalekovidiji od njega; on se, zbog toga, oseti prevaren. "Uvia", ree ljigavac, koliko se ja brinem za tvoje interese. Moje navaljivanje da prihvati ponudu zaposlenja kod Hentmena..." Doan Trieste ga prekide. "Mislim da je uasno kako vi Ganimedanci izigravate bogove igrajui se sa ljudskim ivotima." Gledala je ljigavca besno. "Ali razmotri ovo", ree ljigavac utivo. "Ja sam sastavio tebe i Ritersdorfa. I ja predviam - mada priznajem da nisam prekognitivac - da e nastati velika i uspena delatnost vas dvoje na podruju seksualnog." "Zavei!" odbrusi Doan estoko. Posle njihove proslave u baru, ak je 'istovario' ljigavca kui, otarasio se Dena Magbuma, pozvao mlazni taksi i otpratio Doanu Trieste do njenog stana. Dok su se vozili zajedno u zadnjem delu taksija, Doan ree: "Drago mi je to vie nisam u blizini Lorda Teciostrige; ba je dosadan s tim neprestanim itanjem naih umova. Ali istina je da je on nas dvoje..." Zautala je, nagnula glavu na jednu stranu i stala da slua paljivo. "Dogodila se nesrea." Ona odmah dade nova uputstva taksiju. "Potrebna sam. Neko je poginuo." Stigavi na lice mesta, videe prevrnut det-skaka; u sletanju mu je rotor iz nekog razloga otkazao, pa se skaka obrnuo u vazduhu, udario o bonu stranu susedne zgrade i prosuo svoje putnike. Pod 'pokrivaem' improvizovanim na brzinu od

nekoliko dempera i kaputa, jedan postariji ovek leao je bled i bezglasan; oko njega su stajali policajci i pokazivali svima prisutnima da se udalje, i ak shvati da je to poginuli. Doan pohita pravo do nastradalog; ak je ostao uz nju i otkrio da policija tako proputa i njega. Kola hitne pomoi ve su stigla; nestrpljivo su zujala, eljna da ponu putovanje do bolnice Ros. Doan se sagnula da proui mrtvaca. "Pre tri minuta", ree ona, napola sebi, a napola aku. "U redu", ree ona, "ti samo priekaj jedan minut; ja u njega vratiti pet minuta unazad." Poe pregledati novanik poginulog, koji je dobila od jednog policajca. "Erl B. Akers", promrmlja ona i sklopi oi. "Ovo e uticati samo na gospodina Akersa", ree ona aku. "Naime, tako bi trebalo biti. Ali u tim stvarima nikad nije sasvim sigurno..." Njeno lice poe se malo naprezati i nadimati; usredsreivala se. "Bolje se ti udalji", ree ona aku. "Da ne zahvati i tebe." On ustade i udalji se. etkao se u hladnom nonom vazduhu, puio cigaretu i oslukivao limene zvuke iz radio-stanica u policijskim kolima; okupila se gomila radoznalaca, a saobraaj je oko njih proticao usporeno, stalno pourivan od policije. Devojka sa kojom je zaista neobino imati vezu, pomisli on. Policajka, pa jo psihomona... Pitam se ta bi uinila kad bi znala ta nameravam da postignem pomou Magbuma, sima. Verovatno je Lord Teciostriga u pravu: bilo bi katastrofalno kad bi saznala.

Doan mu mahnu da joj prie, i ree: "Doi." On urno prie. I sad onako pokriven, postariji ovek je disao; njegova prsa su se malo uzdizala i sputala, a na usnama su se pojavili mehurii pljuvake. "Vraen je etiri minuta kroz vreme", ree Doan. "Opet je iv, ali u nesrei je bio. To je najbolje to sam uspela postii. " Klimnula je glavom simulakrumimamedicinarima; oni se istog trena sjatie oko ranjenika. Saginjali su se, a onaj koji je meu njima bio stareina upotrebljavao je, inilo se, prenosivi rendgenski skener da bi prouio anatomiju ranjenika. Tragao je za najgorim oteenjem. Onda se okrete jednom svom drugaru i s njim razmeni misli; mlai simulakrum otvori svoju metalnu slabinu i izvue jednu kartonsku kutiju, koju odmah otvori i pocepa. U kutiji je bila posuda sa vetakim pankreasom; ak vide, pod farovima policijskih kola, informacije tampane na odbaenoj kartonskoj ambalai. Simulakrumi poee hirurku operaciju, na samom mestu nesree; jedan dade stradalniku lokalnu anesteziju, a drugi, pomou svoje sloene hirurke ruke, poe da see kou overkovog stomaka, iznad slezine.

"Mi smo sada slobodni", ree Doan aku; on se tre. Bio se zaneo u netremino posmatranje simulakrumskog rada. "Zavrila sam svoj posao." Zavukla je ake u depove kaputa, sitna i vitka, i pola nazad, do njihovog mlaznog taksija; ula i sela da saeka njega. Izgledala je umorno. Dok su se taksijem udaljavali od mesta nesree, ak ree: "Ovo mi je prvi put da vidim medicinske simulakrume na delu." Bilo je upeatljivo; sad je jo bolje shvatio kakve se izvanredne sposobnosti ugrauju tim pseudo-ljudima koje projektuje i proizvodi firma 'Deneral Dajnamiks'. Naravno, on je nebrojeno puta pre toga video simulakrume CIA, ali nita slino ovome danas; ovo je u jednom ivotnom, sutinskom smislu bilo drugaije. Ovde neprijatelj nije bila samo neka druga grupa ljudskih bia, sa nekakvim svojim, razliitim, politikim uverenjima; nego smrt sama. Ali kod simulakruma zvanog Denijel ili Den Magbum bie potpuno suprotno: nee se voditi borba protiv smrti, nego e smrt biti podstaknuta. Oigledno, posle ovoga emu je upravo prisustvovao, on nikada ne moe rei Doani Trieste svoj plan. Zar to ne nalae, u isti mah, da se oni vie ne mogu ni viati? ini se da je maltene autodestruktivno ponaanje, organizovati jedno ubistvo, a istovremeno se druiti sa policajkom. Da li on eli da bude uhvaen? Je li to neka izopaena verzija samoubilakog poriva? "Pola koice za tvoju misao", ree Doan. "Molim?" On mirnu. "Ja nisam Lord Ostriga koja curi, zna; ne mogu proitati tvoje misli. Neto si se umusio; zbog tvojih branih problema, pretpostavljam. Volela bih da imam neki nain da te razveselim. " Razmislila je o ovome. "Kad stignemo u moj stan, ti ui, pa..." Najednom je pocrvenela, oigledno se prisetivi ta je ljigavac rekao. "Samo na pience", ree ona vrsto. "Rado bih", ree on, takoe se prisetivi kako je glasila prognoza Lorda Teciostrige. "Sluaj", ree Doan. "To to je taj ganimedski petljaro zavukao svoju pseudopodiju, ili ve ta oni imaju, u na ivot, ne znai da..." Zautala je, ljuta; oi su joj blistale od ivosti. "Prokletnik. Zna, on bi potencijalno mogao biti veoma opasan. Ganimedanci su toliko ambiciozni... pamti pod kojim uslovima su se ukljuili u rat Zemlje i Alfe? A svi su kao taj Teciostriga - kuju gvoe na milion nakovanja istovremeno i stalno njukaju gde postoji jo neka mogunost." Njeno elo se nabora. "Moda bi trebalo da se iseli iz te zgrade, ak. Da se udalji od njega." Za to je malo prekasno, uvide on trezno.

Doleteli su do Doanine zgrade: bila je to, vide on, moderna graevina, prijatna, izuzetno jednostavne arhitekture. Glavninom svojom bila je, kao to je sluaj kod veine novih zgrada, ispod zemlje. Nije se uzvijala u visinu, nego je prodirala dole. "Ja sam na esnaestom spratu", ree Doan dok su se sputali. "Ovo ti je pomalo kao da stanuje u rudniku... Ako si klaustrofobian, utoliko gore po tebe. " Nekoliko trenutaka posle toga, pred njenim vratima, dok je vadila klju i uguravala ga u bravu, ona dodade filozofski: "Ali ovo je mudro ponaanje, za bogatae, za sluaj da Alfanci ponovo napadnu; petnaest spratova nas deli od vodonine bombe." Ona otvori vrata. Svetlosti u apartmanu se upalie, mekane, magliaste. Blistava munja svetlosti zapalaca kroz postojanje i nestade; ak, zaslepljen, poe kiljiti, a onda vide da na sredini sobe stoji, sa foto-aparatom u rukama, jedan ovek koga je on prepoznao. Prepoznao, ali mu se nije obradovao. "Zdravo, ak", ree Bob Alfson. "Ko je ovaj?" upita Doan. "I zato nas je slikao?" Alson ree: "Ostanite smireni, gospoice Trieste. Ja sam advokat supruge vaeg ljubavnika; nama je potreban dokazni materijal za sudsku raspravu koja, uzgred reeno..." On baci pogled na aka. "Koja je ve upisana u kalendar Suda, zakazana za predstojei ponedeljak u deset sati pre podne, u sudnici sudije Brizolare. " Osmehnuo se. "Ubrzali smo proces; tvoja ena eli da se stvar svri to je mogue pre." "Ispadaj napolje iz ovog stana, ti", ree ak. Polazei ka vratima, Alfson ree: "Veoma rado. Ovaj film koji ja upotrebljavam siguran sam da si u CIA imao posla s njim; skup je, ali koristan." On objasni i aku i Doani. "Napravio sam Agfom snimak, potencirani. Poznato vam je? Ono to sada imam u ovom fotoaparatu nije va izgled od pre nekoliko trenutaka, nego prizor onoga to ete vi raditi u ovom stanu kroz pola sata. Mislim da e to sudiju Brizolaru zanimati jo vie." "Nita se ovde nee dogaati u sledeih pola sata", ree ak, "jer ja sad odlazim." Progura se pored advokata i iskorai u hodnik; morao se udaljiti sa ovog mesta, to pre. "Mislim da tu grei", ree Alfson. "Mislim da e se na filmu nai neto vredno. Uostalom, ta te briga? To je samo jedno tehniko sredstvo, koje e pomoi tvojoj eni da lake postigne razvod; mora se formalno prezentirati neki dokazni materijal. Ne vidim da e ti tu stradati neto." ak se okrete ka njemu, sav u zabuni. "Ovako kriti neiju privatnost..."

"Ma, ti zna da nikakva privatnost ne postoji ve pedeset godina", ree Alfson. "Pa, zaposlen si u jednoj od obavetajnih slubi; nemoj mene farbati, Ritersdorfe." On poe hodnikom, pored aka, leerno do lifta. "Ako eli jedan primerak fotografije..." "Ne", ree ak. Stajao je i gledao advokata sve dok ovaj ne ieze sa vidika. Doan ree: "Kad je ve tako ispalo, bar ui. On to ve ima na snimku. " Drala je otvorena ulazna vrata stana; posle nekog vremena on ue, nerado. "Ovo to je on uradio je ilegalno, dabome. Ali, ipak se takve stvari stalno koriste pred sudom." Ona ode u kuhinju i poe spremati pia; uo je zveckanje aa. "Jesi za jedan merkupomra? Imam punu bocu." "Bilo ta", ree ak grubo. Doan mu donese pie i on ga prihvati refleksno. Vratiu ja njoj za ovo, odlui ak. Odluka je doneta: borim se za goli ivot. "Tako si se neto smraio", ree Doan. "Stvarno te je uznemirila ova zaseda oveka sa potencio-foto-aparatom, zar ne? Kako rikaju po naem ivotu! Poeo je Teciostriga, a sad, upravo kad smo..." "Jo i sad postoje mogunosti", ree ak, "da ovek neto uradi u tajnosti. Neto o emu niko drugi nee saznati nita." "Na primer ta?" On ne ree nita. Nastavi da pijucka.

6. Sa polica, koje su bile u visini njegove glave, make poee da skau dole; tri matora narandasta maora i jedan areni vrste 'manks', zatim nekoliko maia, delimino Sijamaca, sa veoma krznatim i brkatim licima, pa jedan gipki, mladi, crni maor, i, uz veliki napor, jedna enka vrste 'kaliko', silno oteala od trudnoe. Sve ove make, i uz njih jedan mali pas, nagurae se oko nogu Ignjata Ledebura, ometajui njegovo nastojanje da izie iz kolibe. Ispred njega su leali ostaci jednog mrtvog pacova; ulovio ga je ovaj psi, terijerpacolovac, a posle su make pojele koliko god su htele. Ignjat je to sluao, u zoru; uo je njihovo reanje. Bilo mu je ao pacova, koji je verovatno mislio da nae neto u hrpama smea levo i desno od jedinih vrata ove kolibe. Pa, i pacov ima pravo na ivot, jednako kao bilo koje ljudsko bie. Ali, naravno, pas to ne razume; ubiti, to je nagon, ugraen u nejako meso psa. Znai, tu nema moralne krivice, a osim toga, pacovi plae Ignjata; za razliku od onih na Zemlji, ovdanji pacovi imaju

spretne ruke, pomou kojih mogu - i umeju - da prave primitivno oruje. Ovi su pametni. Ispred Ignjata stajali su zarali ostaci autonomnog traktora, odavno van upotrebe; ovde je istovaren pre nekoliko godina sa nekom nejasnom milju da bi mogao biti opravljen. Onda su se Ignjatova deca, njih petnaestoro (ili esnaestoro?) igrala na traktoru i pobuivala traktorovu komunikacijsku elektroniku da razgovara sa njima. On sada ne vide ono to je eleo nai: neku praznu plastinu ambalau od mleka, koju bi mogao upotrebiti da naloi jutarnju vatricu. Dobro, nita, morae onda da iscepka neku dasku. Velika gomila odbaenih komada drveta bila je naslonjena na njegovu kolibu, sa strane; tu on poe preturati, traei neku dasku tako slabu da bi je mogao usitniti na taj nain to e je nasloniti na zemlju i na trem, i onda skakati po njoj. Jutarnji vazduh bee studen, i Ignjat zadrhta i poele da nije izgubio onaj svoj vuneni sako; na jednoj od dugih etnji, legao je da se odmori, sako je presavio i stavio pod glavu kao jastuk, a kad je ustao, zaboravio ga je... naprosto ga ostavio tamo. I zbogom sakou. Nije se, naravno, mogao setiti na kom je to mestu bilo; imao je samo neodreenu uspomenu da je bilo negde u pravcu Adolfvila, na jedno desetak dana hoda. ena iz jedne od susednih koliba - ena koja je bila njegova, jedno krae vreme, ali se on od nje umorio, im je s njom izrodio dvoje dece - naie i poe se besomuno dernjati na velikog, belog jarca koji je provalio u leju sa povrem. Jarac nastavi da jede, maltene do trenutka kad je ena dospela do njega, a onda se prope, odape zadnjim nogama i skoi napolje; lie repe jo mu je visilo iz gubice. Jedno jato pataka, uplaeno ovom njegovom aktivnou, poe kvakati, u raznim stepenima panike, i beati kud koja. Ignjat se nasmeja. Patke sve shvataju suvie ozbiljno. Kad je polomio dasku za vatricu, Ignjac se vratio u kolibu, i sad praen gomilom maaka; ali zatvorio im je vrata ispred njukica; samo je jedno mae uspelo da se provue unutra. Onda Ignjac unu pred pe od livenog gvoa, namenjenu za spaljivanje smea, i poe pripremati vatricu. Na kuhinjskom stolu leala je njegova sadanja ena, Elzi, i spavala, pokrivena gomilom ebadi; nee ni ustati sve dok on ne potpali vatricu i ne pristavi kafu. Nije joj na tome zamerao. U ovako hladna jutra, nikome se ne ustaje; Ganditaun se pone buditi tek sredinom prepodneva, izuzimajui, naravno, one Hibe koji su lutali cele noi. Iz spavae sobe, jedine takve u celoj kolibi, doluta jedno malo dete, nago, sa palcem u ustima. Gledalo je utke kako on loi vatru. Iza deteta je buao i dreao televizor, na kome je radio zvuk, ali ne i slika. Deca nisu mogla nita da gledaju, samo da sluaju. Treba ja to da popravim, pomisli

Ignjat, ali bez oseaja hitnosti; pre nego to je ovaj mesec dobio, na Da Vinijevim Visovima, svoju prvu TV stanicu, ivot je bio jednostavniji. Htede da pristavi kafu i uvide da jedno pare lonca za kafu nedostaje. Zato, da ne bi dugo tragao, on napravi 'kafu na kljuanje': stavi tiganj vode na plinski reo, i kad voda prokljua, srui u nju punu aku, bez nekog merenja ili odmeravanja, samlevenog zrnevlja kafe. Topli, prebogati miris ispuni kolibu; Ignjat udahnu, sa zahvalnou. Stajao je jo dugo pored pei, Bog bi znao koliko dugo, njuio kafu, sluao pucketanje vatre koja je grejala kolibu, i tek je tad shvatio, postupno, da mu se dogaa nova vizija. Ostade u tom poloaju, kao hipnotisan; u meuvremenu, ono mae koje se uspelo uvui u kolibu, ispentralo se nekako na sudoperu i tamo pronalo masu hrane pretekle od sino. Pohlepno se bacilo na jelo, a ti zvuci i taj prizor meali su se sa drugim zvucima i prizorima. A vizija je postajala sve jaa. "Ja bi palentu za doruak", saopti nago dete na vratima spavae sobe. Ignjat Ledebur mu ne odgovori; vizija ga je drala, sada, u drugoj zemlji. Naime, u zemlji toliko stvarnoj, da za nju nije bilo mesta; toliko stvarnoj, da je prostorna njena dimenzija bila odstranjena, nije bila nigde. Ali u pogledu vremena... Kao da je oduvek bila, mada on u to nije bio siguran. Moda ovo to vidi ne postoji uopte u vremenu, bez poetka je, pa prema tome, ma ta on uinio, nikad se nee okonati, jer je preveliko. Moda se sasvim otrglo iz vremena. "Ej", promrmlja Elzi. "Di mi e kafa moja?" "ekaj", ree on. "Da ekam? Pa oseam joj miris, Bog je prokleo; gde je?" Izborila se do sedeeg poloaja, razgrnula i bacila pokrivae sa sebe, i videlo se da je naga, da joj dojke vise. "Grozno se oseam. Povraa mi se. Pretpostavljam da su tvoja deurlija u kupatilu." Skliznula je sa stola, krenula nesigurnim hodom iz sobe. "ta si se ukipio tu?" upita ga. Na ulazu u kupatilo je zastala, okrenula se, osmotrila Ignjata podozrivo. Ignjat ree: "Ostav me na miru." "Na miru - dupe moje. Ti si hteo da stanujem ovde. Nikad nisam elela da ostavim Frenka." Ue u kupatilo i tresnu vratima za sobom; ona se odbie od ragastova i opet otvorie; ona ih povue i pridra nogom, da ostanu zatvorena. Vizija se ve zavrila; razoaran, Ignjat se okrete u drugom pravcu, ode sa tiganjem punim kafe do stola, pobaca sve one ebie i dempere sa njega, poloi dve

keramike ae - preostale od veere - na sto i napuni ih vruom kafom iz tiganja; gusta pena od mlevenog zrnevlja ostade da plovi po povrini, u obe ae. Iz kupatila, Elzi progovori: "ta ti je ono bilo, jo jedan tvoj takozvani trans? Vido s neto, kao Boga, a? Je li, bre? " Njeno gaenje bilo je ogromno. "Ne samo to moram iveti sa Hibinom, nego ba sa onim jednim koji ima vizije, kao Skic. Jesi ti Hib il si Skic? Mirie kao Hib. Odlui se. " Ona povue vodu WC-a i izie iz kupatila. "A nervozan si kao Mens. To najvie mrzim kod tebe, tu tvoju stalnu razdraljivost." Ona pronae svoju kafu, poe piti. "Ima soc odozgo!" dreknu besno na njega. "Opet si izgubio dezvu!" Sad, kad je vizija pobegla, bilo mu je teko da se priseti kakva je bila. To je bila jedna od nevolja sa vizijama. U kakvom su odnosu one sa svakodnevnim svetom? Uvek im je pokuavao postaviti to pitanje. "Videh udovite", ree on. "Nagazilo je Ganditaun i nogom svojom ga zdrobilo. Nije ostalo od Ganditauna nita; samo rupa." Oalostio se; Ganditaun mu se dopada, vie nego ijedno drugo mesto na ovom mesecu. I uplaio se, vie nego ikad u ivotu. Ali nita nije mogao uiniti. Nema naina da se to udovite zaustavi; doi e i potui e sve njih, ak i mone Mense sa onolikim pametnim zamislima i neumornom aktivnou. Bie pobeeni ak i Pare, koji se upinju da se odbrane od svega - i stvarnog, i nestvarnog.

Ali jo neeg je u viziji bilo. Iza udovita bila je jedna zla dua. Opazio ju je dok se unjala da napadne ovaj svet iz potaje, kao neka svetlucava sluz trulei; i trunulo je sve ega se ona dotakla, ak i gola zemlja je trunula, i mravo bilje i drvee. Jedna puna olja nje bila bi dovoljna da itava vaseljena sagnjili; dua koja pripada delatnoj osobi, stvoru koji hoe. Dakle, dve zle stvari dolaze, prvo dolazi udovite koje gazi Ganditaun, a za njim dolazi zla dua; mogu se razdvojiti, i na kraju e otii na dve strane. udovite je ensko, zla dua je muka. I - on sklopi oi. Ovaj deo vizije ga je uasnuo. To dvoje e se boriti, silna e borba da bude. Ali ne borba dobra i zla; nego slepa i pusta borba u kalu, bitka dva jednako zagaena, jednako opaka entiteta. Do smrti jednog, moda; a vodie se na ovom svetu. Oni dolaze, oni stiu, namerno e uzeti ovaj mesec da im bude poprite i bojite, tu e vojevati svoju bezvremenu vojnu. "Ispeci jaja", ree Elzi.

Ignjat, protiv volje, poe tragati po dumbusu oko sudopere; tu negde bi trebalo da bude jedna kartonska kutija i u njoj jaja. "Al mora opere drugi tiganj od sino", ree Elzi. "Ja ga ostavila u sudoperu." "Vai." Odvrnuo je slavinu za hladnu vodu; zguvao neke stare novine u veliku grudvu i njome poeo da riba dno tiganja, debelo skoreno od ostataka hrane. Pitam se, pomisli on. Mogu li ja uticati na ishod ove bitke? Da li bi prisustvo dobra, usred takvog boja, imalo ikakvog dejstva? Mogao bi da prizove sve svoje duhovne sposobnosti i da pokua, ne samo za dobro ovog meseca i svih klanova na njemu, nego i za dobro ta dva turobna bia. Moda bi im tovar olakao. Ideja je to bila koja je navodila na razmiljanje, i on, nastavljajui da dere novinama po dnu tiganja, poe, utei, da je preispituje. Ne vredi kazati Elzi; ona bi mu samo rekla da se goni do avola. Ona o njegovim moima ne zna nita, jer joj nije nita ni rekao. A on, kad je u pravom raspoloenju, moe da prolazi kroz zidove, da ita misli drugih ljudi, da lei bolesti, zlim ljudima namesti da se razbole, utie na vremenske prilike, opustoi useve na nekoj njivi ili vonjaku - moe uiniti praktino bilo ta, ako ga uhvati ono pravo raspoloenje. Sve to proistie iz njegove svetosti. ak i podozrivi Pare priznaju da je on svetac. Svako na ovom mesecu to priznaje, pa ak i Mensi, stalno u poslu i skloni vreanju drugih ljudi. I oni pokatkad izdvoje pomalo vremena od svog posla, da ga pogledaju, da ga primete. Ako iko moe spasti ovaj mesec od ta dva jadna organizma koji se pribliavaju, uvide Ignjat, mogu ja. To je moja sudbina. "Nije ovo svet; ovo je samo jedan mesec", ree Elzi, sa sumornim prezirom; stojei ispred pei, oblaila se u svu onu odeu koju je poskidala sa sebe sino. Ve nedelju dana ona nosi to isto; I gnjat je uviao - ne bez izvesnog zadovoljstva - da je ona ve odmakla na putu hibstva; jo malo i bie prava Hibkinja. A dobra je stvar, Hib biti. Jer su Hibi pronali isti put, otarasili se nepotrebnog. On otvori vrata straare i iskorai jo jednom u jutarnju hladnou. "Di e, bre, eeej?" ciknula je Elzi za njim. "Na konferenciju", ree Ignjat. Zatvori vrata za sobom i poe peke, make sve za njim, da nae Omara Dajamonda, svog kolegu meu Skicima. Sad je upotrebio svoje psionike, neprirodne moi. Teleportovao se tu i tamo po mesecu, i najzad naao, naravno, Omara u Adolfvilu, na sednici Saveta, sa po jednim predstavnikom svakog klana. Ignjat se levitacijom podie do estog sprata

velike kamene zgrade, ostade da se ljuljuka u vazduhu ispred prozora; pokuca na prozor i nastavi kuckati sve dok ga oni unutra ne primetie i ne otvorie mu prozor. "Ledebure, bog te tvoj", ree Hauard Stro, predstavnik Mensa. "Smrdi kao jarac. Dva Hiba u istoj sali u isto vreme - fuj." Stro okrete lea svima, odeta do jednog prozora i zagleda se u prazan prostor, borei se da savlada svoj mensovski gnev. Predstavnik Parea, Gabrijel Bejns, ree Ignjatu: "Koja je namera iza ovog upadanja? Mi ovde imamo konferenciju." Ignjat Ledebur, bez upotrebe glasa, popria sa Omarom Dajamondom, saopti mu koliko je hitna njihova potreba. Dajamond ga je uo, i saglasio se istog trena, i njih dvojica sledeeg trena, zajednikim snagama, nestadoe iz konferencijske sale; pooe leernim hodom preko jedne livade na kojoj su neke peurke rasle. Neko vreme nisu nita govorili. Zabavljali su se tako to su nogama preturali peurke. Najzad Dajamond progovori: "Mi ve raspravljamo o toj invaziji." "Stvar e se prizemljiti na Ganditaun", ree Ignjat. "Iskusio sam viziju; oni koji dolaze pokuae da..." "Znam, znam", ree Dajamond razdraljivo. "Znamo mi da su to htonske sile; upoznao sam delegate sa tom injenicom. Nita dobro ne moe od htonskih sila doi, jer su one teke; poput anima telesnih, utonue u zemlju i uvaljae se u telo planete." "Meseca", ree Ignjat i zakikota se. "Dobro, meseca." Dajamond sklopi oi i nastavi hodati, ne promaujui nijedan korak, iako vie nije mogao videti kuda ide; povukao se, shvati Ignjat, u privremenu, namernu katatoniju. Svi Skici imaju tu sklonost, zato on ne ree nita; samo saeka. Onar Dajamond stade i zamumla neto, to Ignjat ne uspe da razume. Ignjat uzdahnu, sede na tlo; pored njega je Omar Dajamond stajao u svom transu, i nije bilo nikakvih zvukova, osim jedva ujnog umora dalekog drvea, mnogo livada udaljenog. Najednom Dajamond ree: "Udrui snage sa mnom, pa emo stei viziju te invazije, tako jasnu da..." Opet njegove rei postadoe arkansko mumlanje. Ignjat - ak i svetac moe da se nervira - opet uzdahnu. "Zovi Saru Apostoles", ree Dajamond. "Nas troje emo napraviti prizivanje spoljanjeg izgleda naeg neprijatelja. Prizor e biti tako stvaran da e se aktuelizovati; kontrolisaemo naeg neprijatelja i njegov dolazak ovamo." Poslavi od sebe misaoni talas, Ignjat stupi u vezu sa Sarom Apostoles, koja je spavala u svojoj kolibi u Ganditaunu. Oseti da se ona budi, mekolji, da neto guna i stenje, ustaje sa leaja, staje nesigurno na noge.

On i Omar Dajamond su ekali; uskoro se pojavila Sara, odevena u muki kaput i muke pantalone, i sa teniskim patikama. "Snila sam san jedan, protekle noi", ree ona. "Neka stvorenja lebde u blizini, pripremaju se da se ispolje." Njeno okruglasto lice bilo je izoblieno od brige i upornog, korozivnog straha; zato je imalo ruan izgled, ka sredini zgren; Ignjat oseti saaljenje prema njoj. Nikad Sara nije umela, u vremenima stresnim, da iisti destruktivna oseanja iz svog bia; ostajala je vrstim lancima vezana za somu i somatske slabosti. "Sedi", zatrai Ignjat. "Mi emo uiniti da se oni pojave sad, ree Dajamond. "I to ovde, na ovoj taki. Poinji." Pognuo je glavu; i dvoje Hiba uinie isto. Sve troje udruie svoje vizionarske moi, koje su se uzajamno pojaavale. Borili su se zajednikom snagom, vreme je prolazilo - nisu znali koliko vremena - a ono o emu su razmiljali pupilo je u blizini kao pupoljak zla. "Evo ga", ree Ignjat i otvori oi. Sara i Dajamond uinie isto. Pogledae u nebo i videe kako se sputa, repnim delom nadole, tuinski brod. Uspeli su. Izduvavajui razna isparenja iz svog zadnjeg dela, brod se spusti na zemlju, stotinak metara desno od njih. Veliki je to brod, vide Ignjat. Najvei koji je ikada video. I on je mogao oseati strah, ali ga uvek i savladati; mnoge su godine prole otkako se poslednji put morao boriti sa nekom fobijom. Sara je, meutim, izgledala gotovo opipljivo uasnuta dok je gledala kako se brod drhtavo zaustavlja, ulazna vrata klize u stranu, a ono unutra poinje da se istiskuje kao izmet iz velikog cevastog organizma od metala i jednostavne plastike. "Neka nam priu, dovedi ih", ree Omar Dajamond, koji je opet vrsto zamurio. "Neka priznaju nae postojanje. Prisiliemo ih da nas zapaze i potuju." Ignjat mu se odmah pridrui, a posle nekog vremena i preplaena Sara, u onoj meri koliko je to bila sposobna. Rampa se pruala od ulaznih vrata broda ka tlu. Pojavie se dva oblija i sioe, stepenik po stepenik, na zemlju. Ignjat, sa puno nade, ree Dajamondu: "Da izvedemo nekoliko uda?" Dajamond ga osmotri i sumnjiavo ree: "ta, na primer? Ja se normalno ne bavim maioniarstvom." Sara ree: "Zajedno, Ignjat i ja moemo postii to." Ignjatu ree: "Zato ih ne hipnotiemo prizorom svetskog pauka koji tka pauinu determinacije za sav ivot?" "Vai", ree Ignjat, i posveti panju tekom poslu prizivanja svetskog pauka... ili, kao to bi Elzi navaljivala, pauka meseevog.

Ispred dvoje koji su izili iz broda pojavila se, i zapreila im put, svetlucava mnogostrukost pauine, nabrzinu sastavljene napornim radom pauka. To dvoje stadoe kao skamenjeni. Jedno od njih izgovori neki neopisivi zvuk. Sara se nasmeja. "Ako dozvoli da ti budu zabavni", ree Omad Dajamond strogo, "mi emo izgubiti mo koju nad njima imamo." "Izvini", ree Sara, i dalje se smejui. Ali ve je bilo prekasno; paukova mrea se raspala u svetlucave krpe koje nestadoe. Takoe nestadoe, vide Ignjat, sav smuen, i Sara, i Omar Dajamond; ostade samo on, da sedi sam. Njihov trijumvirat ugasio se zbog samo jednog trenutka slabosti. A ni on vie nije sedeo na livadi; nego na hrpi kojekakvih dronjaka, u sopstvenom prednjem dvoritu, u sreditu Ganditauna. Osvajaki makro-organizmi opet su uspostavili kontrolu nad svojim postupcima. Uspeli su da se vrate izvrenju svojih planova. Ignjat ustade i poe peice prema tim osobama; a to dvoje, iz broda siavih, samo su stajali i neodluno se osvrtali. Ali su maketine jurcale i uplitale se oko Ignjatovih nogu; on se spotae, i malo je nedostajalo pa da se 'prostre' nosem nadole; psujui vie za sebe, on razgrnu make levo i desno, nastojei da vrati neku meru teke ozbiljnosti, dostojanstvenog izgleda, pred licem ovih zavojevaa. Ali nita od toga. Jer iza njega su se otvorila vrata kolibe, i pojavila se Elzi, i upropastila i taj poslednji njegov pokuaj. "Ko su, bre, toji?" dreknu ona. Ignjat razdraljivo odvrati: "Ne znam. Saznau." "Reci im da se tornjaju do avola", ree Elzi, koja je oslonila obe pesnice na kukove i rairila laktove. Bila je Mensovka nekoliko godina, pa je zadrala neto od onog nadmenog neprijateljstva nauenog na Da Vinijevim Visovima. Ne zna s im ima posla, ali je spremna na bitku... da ih napadne, moda, otvaraem za konzerve i tiganjem? Ovo ga je zabavljalo, i on se poe smejati; a kad je poeo, nije mogao prestati; u takvom stanju priao je osvajakom paru. "ta je tako smeno?" upita jedna od te dve osobe, ena. Ignjat, briui oi, ree: "Pamtite li da ste sletali dvaput? Pamtite li svetske pauke? Ne pamtite." Ovo je bilo ludo smeno; osvajai ak i ne pamte napore trijade natprirodno monih svetaca. Za njih, nita se nije desilo; ak ni opsene nije bilo, iako su krajnje napore uloili Ignjat Ledebur, Sara Apostoles, i Skic, Omar Dajamond.

Smejao se, smehehetao i krivio od smejurije, a za to vreme iz broda doe i trei pripadnik invazionog odreda, pa etvrti. Jedan od tih, mukarac, uzdahnu, gledajui oko sebe. "Gospode Boe, al' je beda i sirotinja ovde. ta mislite, da l' im je svuda ovako?" "Ali vi nam moete pomoi", ree Ignjat. Uspeo je da uspostavi kontrolu nad sobom; uperi prst ka zaraloj gromadi koja je nekad bila autonomni traktor, a na kojoj se sada igralo nekoliko dece, i ree: "Da li biste se mogli potruditi koliko je potrebno da opravite moju poljoprivrednu maineriju? Ja bih, uz samo malo pomoi..." "A, naravno, naravno", ree mukarac. "Sve emo mi ovo da... poistimo." Namrekao je nos zgaeno; oito je namirisao, ili video, neto njemu neprijatno. "Uite, izvolite", ree Ignjat. "Na kafu." Okrete se ka svojoj straari; posle nekog vremena, tri mukarca i ena pooe, neoduevljeno, za njim. "Moram se izviniti to je tako tesno kod nas", ree Ignjat, "i to smo u ovakvom stanju..." Gurnu vrata i otvori ih iroko; ovog puta veina maaka uspe da se umuva unutra. On se poe saginjati, grabiti jednu po jednu i bacati ih napolje, u dvorite. etvoro osvajaa uoe neodluno. Stali su na sredinu sobe; osvrtali se. Izgledali su akutno nesreni. "Sedite", ree Elzi, uspevi da pribere neki minimum utivosti; pa stavi ajnik na plinski gorionik tednjaka i pripali plin. "Treba samo da raskrite tu klupu", dade im ona uputstvo. "Odgurajte sve to na bilo koju stranu; moe i na pod." etvoro osvajaa nevoljno - sa opipljivom odbojnou - odgurae masu uprljane deje odee na pod i sedoe. Na licu svakog pojedinog od to etvoro video se isti izraz, oamueno neodreen; Ignjat se pitao zato. ena ree, sa zastajkivanjem u govoru: "Zar... ne biste mogli... malo da raistite ovaj va dom?... Mislim, kako moete iveti u ovakvoj..." Samo je odmahnula rukom; nije mogla nastaviti. Ignjat oseti potrebu da se izvinjava. Ali... toliko je preih poslova uvek bilo, a vremena tako malo. Ni on ni Elzi nikada nisu uluili, reklo bi se, priliku da srede kuu; naravno da nije trebalo dopustiti ba ovoliko rasulo, ali... on slegnu ramenima. Jednog dana; uskoro, moda. A osvajai bi i tu mogli pomoi; moda imaju nekog simulakruma-radnika, koji bi prionuo na posao. Mensi imaju takve, ali ih prodaju preskupo. Moda bi ovi osvajai mogli da mu ustupe jednog sim-radenika besplatno. Jedan pacov istra iz svoje rupe iza friidera i pretra preko poda. ena, osvajaica, videi trapavo malo oruje u ruci pacova, sklopi oi i zajea. Ignjat je spremao kafu i smejuckao se. Pa, ta. Niko ih nije zvao. Ako im Ganditaun nije po volji, neka izvole otii.

Iz spavae sobe pojavilo se nekoliko dece. Deca su utke blenula u etvoro zavojevaa. A ovi su sedeli kruto, utali i ekali bolno kafu, ne obraajui panju na prazne, zuree oi dece. U dvorani Saveta u Adolfvilu, predstavnik Hiba, Jakov Simion, najednom progovori. "Sleteli su. Kod Ganditauna. Sad su sa Ignjatom Ledenburom." Hauard Stro besno ree: "A mi za to vreme sedimo i priamo. Dosta je bilo ovog blebetanja i traenja vremena; hajde da ih unitimo. Nemaju oni ta da trae na naem svetu; slaete se?" Rukom je unuo Gabrijela Bejnsa. "Slaem se", ree Bejns i odmae svoju stolicu malice od delegata Mensa. "A otkud si znao?" upita Jakova Simiona. Hib se podsmeljivo, tiho nasmeja. "Zar ih ne vidite ovde u sali? Astralna tela? Pa Ignjat je bio ovde - a vi se toga ne seate; odveo je Omara Dajamonda sa sobom, ali vi ste i to zaboravili, zato to se nikad nije desilo; osvajai su postigli da se to razdesi, na taj nain to su podelili troje u jednog i dvoje." Zagledan u pod, u potpunom beznau, Dep ree: "Znai, prekasno je. Ve su se iskrcali." Hauard Stro izlaja otar, hladan smeh. "Ali samo u Ganditaunu. Koga je briga za to? Ganditaun i treba da bude zbrisan; ja, lino, biu presrean ako ga rasture u prah i pepeo, da ne postoji - to je prava septika jama. Svi koji ive tamo, smrde." Jakov Simion se sav skupi, kao da ga je neko udario, i promrmlja: "Mi, Hibi, bar nismo surovi." mirkanjem je pokuavao prikriti bespomone suze; na to se Hauard Stro isceri osmehom uivanja i malo unu Gabrijela Bejnsa u rebra. "Zar vi na Da Vinijevim Visovima nemate spektakularna oruja?" upita ga Bejns. Obuze ga duboka intuicija, tada, da je ovo mensovsko otpisivanje Ganditauna simptomatino; da Mensi verovatno ne nameravaju da se ispree ispred osvajaa sve dok njihovo sopstveno naselje ne bude ugroeno. Da nee uloiti domiljatost svojih hiperaktivnih umova u zajedniku odbranu. Odavno je Gabrijel Bejns imao takve sumnje o Mensima, a sad se pokazalo da su opravdane. Mrtei se od zabrinutosti, Anet Golding ree: "Ne moemo pustiti da Ganditaun ode niz slivnik." "'Niz slivnik!'", ponovi Hauard Stro, kao odjek. "Lepo reeno! Da, to svakako moemo. Sluajte: mi imamo naoruanje. Jo nijednom upotrebljeno - ali dovoljno da uniti celu osvajaku armadu. Uveemo ga u bitku - kad se nama bude htelo." Pogledom pree preko svih ostalih delegata oko stola. Uivao je u sili svog poloaja, u svom gospodarenju; svi zavise od njega.

"Znao sam ja da ete vi tako, im naie neka kriza", ree Gabrijel Bejns gorko. Boe, koliko on mrzi Mense. Koliko su moralno nepouzdani; egocentrini, a nadmoni; naprosto, ne mogu da rade za opte dobro. Razmiljajui o ovome, on sebi dade, odmah, jedno vrsto obeanje. Ako se ukae prilika da vrati milo za drago ovom Strou, iskoristie je. Sto posto. tavie, uvide on, ako se ukae prilika da vrati celoj toj gomili, celoj naseobini Mensa - eto nade za koju vredi iveti. Sad su Mensi u nadmonom poloaju, ali to nee potrajati. Zapravo, pomisli Gabrijel Bejns, maltene bi se isplatilo prii osvajaima, sklopiti sa njima pakt, u ime Adolfvila: vi i mi zajedno protiv Da Vinijevih Visova. to je vie razmiljao o ovome, sve vie mu se dopadalo. Anet Golding, osmatrajui ga, ree: "Gavri? Ima li ti neto da nam ponudi? Izgleda kao da ti je palo na um neto vredno." Kao i svi Poliji, odlikovala se otrim opaanjem; tano je proitala promene izraza na njegovom licu. 'Gavri' se opredeli da lae. Smatrao je da su ga okolnosti, oigledno, prinudile da lae. "Mislim", ree on glasno, "da moemo rtvovati Ganditaun. Moraemo im ga prepustiti, dozvoliti im da kolonizuju tu oblast, da izgrade bazu, ili ta je ve njihova namera; moda nam to nee prijati, ali..." On slegnu ramenima. ta bi drugo mogli? Sav jadan i pokunjen, Jakov Simion zamuca: "V-vi narode ne marite za nas samo zato to... n-nismo toliko skloni istoi kao vi svi ostali. Vraam se ja u Ganditaun, pridruiu se mom klanu; ako e oni izginuti, ginem i ja sa njima." Ustade tako da se stolica preturi unazad i tresnu o pod, to je bilo praeno vrlo neskladnim zvukom. "Izdajnici", dodade on, vukui noge, u hibskom stilu, ka vratima sale. Ostali delegati posmatrali su njegov izlazak i pri tom ispoljavali razliite nijanse ravnodunosti; inilo se da ak ni Anet Golding, koja je, u naelu, brinula o svima i svakome, u ovom sluaju nije uznemirena. Pa ipak, Gabrijel Bejns oseti - samo u jednom trenu, koji brzo minu - jad. Zato to je, za sve njih, ovde hodala njihova mogua sudbina: s vremena na vreme, i to ne retko, ak i ist, pun Skic, ili Poli, ili Pare, pa ak i Mens, klizne ka hibstvu, i to se dogodi potajno, neosetno, u neprimetnim fazama. Znai, moglo bi se primeniti ovo naputanje na sve njih, redom. U bilo kom trenutku. Samo, ako nam se to desi, uvide Bejns, neemo imati kuda. ta biva sa Hibom ako nema Ganditauna? Dobro pitanje; uplailo ga je. Glasno, Gabrijel ree: "ekaj." Neobrijani, aljkavi Jakov Simion, koji se dovukao do vrata, stade; u njegovim utonulim hibskim oima poe se ispoljavati majuno svetlucanje nade. Gabrijel Bejns ree: "Vrati se." Obraajui se ostalima, a naroito arogantnome Hauardu Strou, on ree: "Moramo nastupati slono. Danas Ganditaun; sutra Hamlet-

selo, ili mi, ili Skici - osvajai e nas prodirati jednog po jednog. Pa e na kraju ostati samo visssovi Darrr Vni." Njegov antagonizam prema Strou doveo je do toga, da mu je pri ovim poslednjim reima glas zazvuao otrovno, grubo, parajue; ali njegov sluh to gotovo nimalo nije zabeleio. "Ulaem svoj glas, zvanino, da svim silama ustanemo u odbranu Ganditauna. Da ga preotmemo. Na toj crti da stanemo i borimo se." Pa ba usred sredine onih gomila ubreta, balege, zarale mainerije, ree on sebi, i lice mu se trznu od nelagodnosti. Nekoliko trenutaka tiine, a onda Anet Golding ree: "Ja... podravam predlog." Glasali su. Jedino je Hauard Stro glasao protiv. Tako je predlog usvojen. "Stro", ree Anet odluno, "vama se daje uputstvo da pokaete ta vaa udesna oruja, kojima ste se toliko hvalisali. A poto ste vi, Mensi, toliko militantni, dopustiemo vam da predvodite napad za preotimanje Ganditauna." Gabrijelu Bejnsu ona ree: "A vi, Pare, organizujte to." Izgledala je sasvim smireno, sad kad je sve bilo odlueno. Ingred Hibler tiho ree Strou: "Mogla bih ukazati na injenicu da ako se rat bude vodio blizu Ganditauna, nee biti tete na drugim naseljima. Da li vam je to palo na um?" "Zamisli bitku u Ganditaunu", proguna Stro. "Gazi do pojasa kroz..." On zastade. Onda ree Jakovu Simionu i Omaru Dajamondu: "Trebae nam svi oni Skici i Hibi koji su sveci, vizionari, udotvorci i uopte psiho-moni; svi koje moemo nai. Jesu li vaa naselja spremna da ih prikupe i stave nama na raspolaganje?" "Mislim da jesmo", ree Dajamond. Simion klimnu glavom. "Imajui udesno naoruanje na Da Vinijevim Visovima, kao i talente svetaca Skica i Hiba", ree Anet, "trebalo bi da budemo sposobni da pruimo otpor koji e biti neto vie od simbolinog." Gospoica Hibler ree: "Ako bismo mogli pribaviti puna imena i prezimena osvajaa, mogli bismo iscrtati i numeroloke karte o njima, otkriti njihove slabe take. Ili, ako moemo saznati tane datume, sate i minute njihovog roenja..." "Mislim", prekide je Anet, "da e naoruanje Mensa i organizaciona vetina Para, u sadejstvu sa hibskim i skickim natprirodnjacima, biti kudikamo korisniji." "Hvala vam", ree Jakov Simion, "to niste rtvovali Ganditaun." Zagleda se, sa nemim divljenjem, u Gabrijela Bejnsa. Prvi put posle mnogo meseci, moda i godina, Bejns oseti da se njegovi odbrambeni bedemi tope; sa uivanjem se prepusti - ali ne na dugo - oseaju oputanja, euforiji maltene. Nekome se, eto, on dopada. Samo jednome Hibu, dodue, ali, ipak, i to mnogo znai.

Ovo ga podseti na njegovo detinjstvo. Na doba pre nego to je pronaao parsko reenje.

7. Hodajui kroz gomile smea i debelo blato glavne ulice Ganditauna, dr Meri Ritersdorf ree: "U ivotu nisam videla neto ovako. Kliniki, ovo je ludilo. Mora biti da su svi ovo ljudi hebefrenici. U strano, strano pogoranom stanju." Iznutra, iz njenog bia, neto je vikalo na nju da izie, da ode sa ovog mesta i nikad se ne vrati. Da se vrati na Zemlju, svojoj profesiji branog savetnika, i zaboravi da je ikada videla ovo. I sama pomisao da pokua psihoterapiju sa svima ovima... Stresla se. Ovde ni terapija lekovima, ni elektrookovi, ne bi mnogo pomogli. Ovo je finale duevnog oboljenja. Taka bez povratka. Pored nje, mladi agent CIA, Den Magbum, ree: "Dakle tvoja dijagnoza je hebefrenija? Ja to mogu da javim na Zemlju kao slubenu dijagnozu?" Pridrao ju je za ruku i pomogao joj da prekorai ostatke leine neke vrlo velike ivotinje, ija su rebra, ovako usred dana, strala kao povijeni iljci neke ogromne viljuke. Meri ree: "Da. To se jasno vidi. Jesi video komade onog mrtvog pacova, razbacane oko ulaznih vrata one straare? Povraa mi se; stvarno mi se povraa. Niko vie ne ivi tako. ak ni u Indiji i Kini. Kao da smo se vratili etiri hiljade godina unazad; sinantrop i neandertalac su verovatno stanovali tako. Samo bez zarale gvourije." "Mogli bismo u brodu da popijemo neto", ree Magbum. "Nijedno pie ne moe meni pomoi", ree Meri. "Zna li na ta me podsea ovo grozno mesto? Na onaj jezivi, grozni, prastari umez u koji je moj mu otiao kad smo se rastavili." Pored nje se Magbum trgnuo, zamirkao. "Zna da sam bila udata", ree Meri. "Rekla sam ti." Zapitala se zato ga je ova malopreanja primedba iznenadila toliko; tokom putovanja, otvoreno je razgovarala o svojim branim problemima s njim i nala da je dobar slualac. "Ne mogu verovati da je to poreenje tano", ree Magbum. "Uslovi koji ovde vladaju jesu posledica grupne psihoze; tvoj mu nikad nije stanovao tako - nije imao nikakve mentalne poremeaje." Pogledao ju je svaalaki. Meri zastade. "Otkud zna? Nikada ga nisi video. On je bio, a i sad je, bolesnik. Ono to sam rekla tano je tako; ak ima u sebi latentnu crtu hebefrenije... Uvek je izbegavao socio-seksualne odgovornosti; priala sam ti o svim mojim pokuajima da

ga navedem da potrai neko zaposlenje koje bi jemilo razumne prihode." Ali, naravno, ovaj Magbum je takoe radnik Centralne informativne agencije; ona, ba, ne moe oekivati da e se on saglasiti s njom po ovom pitanju. Moda je bolje zaobii celu tu tematiku. Stvari su iovako dovoljno depresivne; ne mora ona jo i da podgreva seanja na svoj ivot sa akom. S obe njene strane, Hibi - tako su sebe nazivali; re, nesumnjivo, nastala izoblienjem od 'Hebe' to je poetak tane dijagnoze za sve njih, 'hebefrenija' netremice su zurili, na razne smene i prazne naine, smejali se, ne shvatajui nita, ak i bez prave radoznalosti. Beli jarac doluta odnekud i nae se ispred njih; ona i Den Magbum stadoe, podozrivi, zato to nisu dobro poznavali ponaanje takvih ivotinja. Jarac ode dalje. Dobro, bar su ovi ljudi bezopasni, pomisli ona. Hebi, ili, 'Hibi', u svim fazama deterioracije, odlikuju se time to nisu sposobni da svoju agresivnost sprovedu u delo. Treba se uvati nekih drugih, daleko zloslutnijih vrsta duevnih poremeaja. Koje e, neizbeno, u najblioj budunosti, poeti da se pojavljuju. Pomiljala je ponajpre na manino-depresivne bolesnike, koji, kad uu u maninu fazu, mogu biti veoma destruktivni. Ali postojala je i jedna daleko opakija kategorija, i Meri se sada eliila za susret i sa takvima. Manino razaranje je ogranieno zato to je impulsivno; ima vid durenja, privremene orgije lupanja i razbijanja predmeta. Posle nekog vremena, popusti i prestane. Meutim, kod akutnih paranoika moe se oekivati sistematino, stalno neprijateljstvo koje proticanjem vremena nee slabiti nego, naprotiv, postajae sve izgraenije. Paranoik analizira, kalkulie; ima dobre razloge za svoje postupke, uklapa svaki potez u svoju ukupnu shemu. Njegovo neprijateljstvo moda nee biti tako upadljivo po nasilnosti... ali e trajati veoma dugo, to ima, za terapeuta, dublje implikacije. Jer kod paranoika u odmakloj fazi, izleenje, ili ak privremeno postizanje uvida, praktino je nemogue. Kao i hebefrenik, paranoik je naao stabilnu i trajnu mal-adaptaciju. tavie, za razliku od manino-depresivnog bolesnika, i hebefrenika, kao i za razliku od jednostavnog katatoninog izofrenika, paranoik izgleda racionalan. Formalni obrasci logikog rasuivanja izgledaju neporemeeni. A ispod njih, paranoik trpi najvee mentalno izoblienje koje je ljudskom biu moguno. Nema sposobnost empatije, ne moe da zamisli sebe na mestu nekog drugog. Zato, za njega, drugi zapravo i ne postoje - osim kao pokretni predmeti koji mogu uticati ili ne uticati na njegovo blagostanje. Decenijama je bila moda da se govori da paranoici ne mogu voleti. To nije bilo tano. Paranoik doivljava ljubav, u potpunosti, i kao neto to mu drugi daju, i kao njegovo sopstveno oseanje usmereno ka njima. Ali sa jednom 'kukicom'. Paranoik je doivljava kao varijantu mrnje.

Denu Magbumu ona ree: "Prema mojoj teoriji, trebalo bi da je na ovom svetu stanje sledee: bolesnici nekoliko razliitih vrsta dejstvuju otprilike kao kaste u drevnoj Indiji. Ovi u ovom naselju, hebefreniari, bili bi u tom sluaju nekakav ekvivalent kaste nedodirljivih. Maniari bi bili ratnika kasta, ili klasa; bez straha. Jedna od najviih." "Samuraji", ree Magbum. "Kao u Japanu." "Da." Klimnula je glavom. "Paranoici - tanije, paranoini izofrenici - dejstvovali bi kao klasa dravnika; razvijali bi politiku ideologiju i socijalne programe. Ukupni pogled na svet davali bi oni. Jednostavni izofrenici..." Razmislila je. "Oni bi odgovarali klasi pesnika, ali bi neki od njih bili i religijski vizionari - a takvih bi bilo i kod Hiba. Meutim, Hibi, to jest Hebi, bili bi vie skloni da daju svece-askete, dok bi 'izi' davali dogmatiare. Oni sa polimorfnom izofrenijom simpleks bili bi kreativni lanovi drutva, stvaraoci novih ideja." Pokuavala je da se priseti koje bi jo kategorije mogle postojati. "Nali bi se, opet, neki sa hipervalentnim idejama; to bi bili pacijenti sa odmaklim oblicima blaih mentalnih poremeaja, na primer opsesivno-kompulsivni neurotici; to su takozvani diencefalini poremeaji. Ti ljudi bili bi inovnici i draoci kojekakvih titula u drutvu, ritualni funkcioneri, bez ijedne originalne ideje. Njihova konzervativnost uravnoteivala bi radikalne sklonosti polimorfnih izofrenika; na taj nain, prisustvom i diencefalika i radikala, drutvo bi ostajalo stabilno." Magbum ree: "Pa, to je da ovek pomisli da bi celina - dobro radila." On mahnu rukom. "U emu bi se to razlikovalo od naeg drutva na Zemlji?" Neko vreme je mozgala o ovom pitanju. Bilo je to dobro pitanje. "Nema odgovora?" upita Magbum. "Imam ja odgovor. Rukovoenje bi, u ovom drutvu, prirodno dospelo paranoicima u nadlenost; oni bi bili nadmone jedinke u pogledu inicijative, inteligencije i naprosto uroene sposobnosti. Dabome, paranoici bi morali dobro da se pomue da spree manine da izvedu dravni udar... Veito bi postojala napetost izmeu te dve klase. Ali, vidi, ako ideologiju daju paranoici, dominantna emocionalna tema mora biti mrnja. I to mrnja usmerena u dva pravca: rukovodstvo e mrzeti svakoga izvan svoje enklave i bie vrsto ubeeno da svako izvan te enklave jednako mrzi, zauzvrat, njih. Zato bi cela takozvana spoljnja politika bila usmerena ka izgradnji mehanizama za odbranu od te navodne mrnje spolja. Zato bi celo drutvo utonulo u jednu iluzornu borbu, u bitku protiv neprijatelja koji ne postoje, za pobedu ni nad im." "ta je toliko loe u tome?" "Pa, loe je", ree ona, "zato to, ma kako bitka ila i ma kako se zavrila, ishod mora u svakom sluaju biti isti. Potpuna izolacija tog naroda od ostalog sveta. Eto

kakav e biti krajnji uinak delovanja cele njihove drutvene zajednice: korak po korak, oni e odsecati sebe od svih drugih ivih bia." "ta e im faliti? Osloniti se u celosti na sopstvene snage..." "Ne, ne", ree Meri. "Nije to samodovoljnost; to je neto sasvim drugo, nepojamno meni i tebi. Nezamislivo. Pamti one davne opite sa ljudima u potpunoj izdvojenosti? Negde sredinom dvadesetog veka, u oekivanju putovanja u svemir, gde se mislilo da e ovek biti potpuno sam, danima i nedeljama, sa sve manje spoljanjih podsticaja... Sea se kakvi su ishodi dobijeni kad je ovek stavljen u takvu komoru da nijedan podsticaj nije dopirao do njega?" "Naravno", ree Magbum. "To to se dobilo nazvali su 'bubice'. Ukidanje podraaja dovodi do akutne halucinoze." Klimnula je glavom. "Audio, vizuelne, taktilne i mirisne halucinacije, koje zamenjuju nedostajue podraaje. Ali, po svojoj snazi, halucinacije mogu nadmaiti snagu stvarnosti; mogu biti ivopisnije, jae delovati, pobuivati jae reakcije... na primer, razna stanja uasa. Halucinacije izazvane drogama mogu dovesti do jaih stanja uasa nego ita u stvarnom svetu." "Zato?" upita Magbum. "Zato to imaju kvalitet apsolutnosti. One se generiu unutar samog senzornoreceptornog sistema i zato konstituiu zatvorenu, samopojaavajuu petlju povratne sprege, koja ne dopire iz neke udaljene take, nego iz samog nervnog sistema te osobe. Osoba se ne moe postaviti na neku udaljenost od halucinacije. tavie, osoba to zna. Odstupnice nema." Magbum ree: "A kako e to dejstvovati ovde? To, reklo bi se, ne ume kazati." "Umem ja 'kazati', ali nije jednostavno. Kao prvo, jo ne znam koliko daleko je ovo drutvo zabrazdilo na putevima izolovanja sebe, kao i izolovanja pojedinaca od kojih je sastavljeno. Znaemo uskoro, po stavu koji e oni zauzeti prema nama. Ovi hebef... ovi Hibi koje vidimo ovde..." Gestovima je pokazala bedne uderice na obe strane blatnjave ulice. "Njihovo dranje nije nikakav pokazatelj. Ali im naiemo na prve paranoike ili manino-depresivne - vidi. Kaimo to ovako: nema sumnje da neka mera halucinacija, dakle psiholoke projekcije, postoji kao deo njihovog pogleda na svet. Drugim reima, moramo pretpostaviti da oni, ve sad, donekle haluciniraju. Ali, takoe, zadravaju i neku svest o objektivnoj stvarnosti. Na dolazak ubrzae tenju ka haluciniranju; moraemo se s time suoiti, moraemo biti pripravni. To njihovo haluciniranje bie uoblieno tako da e oni nas opaati kao groznu opasnost; mi, na brod, biemo vieni - nisam rekla protumaeni; nego, bukvalno, vieni - kao pretnja. Oni e u nama videti istureni odred jedne invazije koja stie sa ciljem da srui njihovu drutvenu zajednicu, da je pretvori u satelit naeg drutva."

"Pa, mi to i jesmo. Nameravamo, zar ne, da preuzmemo iz njihovih ruku upravljanje i da ih vratimo na taku gde su bili pre dvadeset pet godina. Da opet budu pacijenti zakljuani po mentalnim ustanovama - drugim reima, neslobodni." Poenta je to bila nesumnjivo dobra. Ali ne dovoljno dobra. Meri ree: "Ima tu jedna razlika koju ti ne primeuje: vrlo je tanana, ali bitna. Mi emo pokuati da leimo ove ljude, na cilj je terapija posle koje e oni moi da dre upravo ove iste drutvene poloaje i uloge koje sada, sluajno i ne-valjano, ve dre. Ako na program uspe, oni e opet imati vlast nad M2, kao legitimni naseljenici na ovom nebeskom telu; jednog dana. Prvo samo neki, onda sve vei i vei broj njih. Nije to nikakav oblik porobljavanja - iako oni zamiljaju da jeste. im se neki pojedinac, neka osoba na ovom mesecu Alfe Tri, oslobodi svoje psihoze, im stekne sposobnost da sagledava stvarnost bez projekcionih izoblienja..." "Da li ti misli da e biti moguno ubediti ovaj narod da se dobrovoljno vrati u duevne bolnice?" "Nee", ree Meri. "Moraemo ih slomiti silom; osim nekolicine Hiba. Za sve ostale, zna se; moraemo pribaviti sudska nareenja za zatvaranje u ludnicu - cele jedne planete." Onda se ispravila. "Hmmm, ne. Celog jednog meseca." "Pomisli samo", ree Magbum. "Da sad nisi to ispravila u pojam 'mesec', to nije 'planeta', ja bih imao zakonski osnov da naredim zatvaranje tebe u duevnu bolnicu." Trgnuvi se, ona ga pogleda. Nije se inilo da se ali; njegovo mladalako lice bilo je smrtno ozbiljno. "To je bio samo lapsus", odvrati ona. "Lapsus", saglasi se on, "ali indikativan. Simptomatian." Osmehnuo se, ali to je bio hladan osmeh, od koga ona zadrhta od zbunjenosti i nelagodnosti; ta ima Magbum protiv nje? Ili i ona postaje pomalo paranoina? Mogue... ipak, ona osea ogromno neprijateljstvo koje iz ovog oveka zrai prema njoj, a jedva da ga i poznaje. Oseala je to neprijateljstvo tokom celog putovanja. Ba udna stvar: osetila je i na samom poetku, u trenutku kad su se prvi put videli. ak Ritersdorf prebaci simulakruma Dena Magbuma na samoupravni mod, iskljui se iz elektronike, ustade, sav ukruen, iz fotelje pred kontrolnom tablom i pripali cigaretu. Devet sati po podne, po ovdanjem vremenu. Na M2 Alfe Tri sim e nastaviti da radi svoj posao, dejstvovae dovoljno dobro; ako nastane neka kriza, Petri e preuzeti upravljanje. U meuvremenu, on, ak, ima neke druge probleme. Vreme je da pie prvi scenario za TV komedijaa Banija Hentmena, svog drugog poslodavca.

Ve ima kod sebe zalihu stimulativnih sredstava; ljigavac sa Ganimeda uruio mu ih je kad je ak jutros polazio iz svog iznajmljenog stania. Dakle, sad e moi, valjda, da radi cele noi. Samo, prvo jedna sitnica, veera. Tek onako, za svaki sluaj, on zastade kod kabine javnog video-telefona u holu zgrade CIA, ue i pozva stan Doane Trieste. "Ej, ao", ree ona kad vide ko je. "uj, zvao je Hentmen, hteo te nai. Znai, treba ti njega da zove. Kae da je pokuao da te dobije u zgradi CIA u S. F., ali da su mu rekli da nikad nisu ni uli za tebe." "To je naa stalna politika", ree ak. "Vai, zvau ga." Onda je upita o veeri. "Pa, ja ne bih rekla da e ti moi ita da veera, sa mnom ili bez mene", odgovori Doan. "Zato to sam ula Hentmena. On ima neku ideju. I kae da kad te tresne tom idejom, ima da padne." ak ree: "To ne bi bilo nikakvo iznenaenje." Pomirio se sa nevoljama; bilo mu je jasno da e itav odnos sa Hentmenom ii ovako. Privremeno zaboravljajui ma kakve dalje napore usmerene ka Doani Trieste, on pozva v-t broj koji mu je bila dala Hentmenova organizacija. "Ritersdorfe!" dreknu Hentmen im je veza uspostavljena. "Gde si? Dolazi odma' ovamo; ja sam u mom apartmanu na Floridi - uzmi ekspres-raketu, ja plaam kartu. Sluaj, Ritersdorfe: stiu nalazi tvog testa. Evo, ovog trenutka. Oni e pokazati jesi li izata ili nisi nizata." Ogroman je bio skok iz praznih, sklepanih kuica u smeu u hibskom naselju na Alfa Tri M2, do zahuktanih planova jednog Banija Hentmena. Teak prelaz; ali on e moda uspeti da uhvati korak dok bude u raketi za Istok. Moe i jesti neto, u letelici, ali time Doan Trieste ispada iz kombinacije. Ve mu, eto, obaveze na poslu miniraju privatni ivot. "Kai mi ideju sad. Pa, da porazmislim dok letim." Hentmenove oi blistale su od lukavstva. "Zeza se? A ako neko uje? uj, Ritersdorfe. Nabaciu ti nagovetaj. Imao sam to na umu jo kad sam te angaovao, ali..." Njegov osmeh postade jo iri. "Nisam hteo da te, zna, uplaim, pa da pobegne! Sad te imam na udici." Nasmejao se glasno. "Prema tome - dabome! Sve trai, sve vai! A?" "Samo ti meni reci ideju", ree ak strpljivo. Priguivi glas do apata, Hentmen se nagnu blizu video-sken kamere, tako da njegov nos, ogromno uvean, ispuni ceo ekran: nos i jedno namigujue, oduevljeno

oko. "Jedan novi lik, dodau ga u moj repertoar. Pazi: tip se zove Dord Flibi. To mu je ime. im ti kaem ta je on, bie ti jasno zato sam unajmio ba tebe. Pazi ovamo: Flibi je agent CIA. Ali glumi da je ensko, i to brana savetnica. Cilj je da na taj nain doe do informacija o sumnjivim linostima." Hentmen saeka, prepun iekivanja. "Dakle? ta veli?" Posle duge pauze ak ree: "To je najgora ideja koju sam uo u poslednjih dvadeset godina." Deprimirala ga je skroz-naskroz. "Poludeo si. Ja znam te stvari, ti ne zna. Ovo bi mogao biti najvei komini lik posle Red Skeltonovog Fredija Dabaroa. A ti si onaj koji treba da pie scenario, jer ima iskustvo. Znai, upadaj ovamo u moj stan to je pre mogue, da krenemo sa prvom epizodom o Dordu Flibu. E, dobro! Ako ova ideja nije mnogo vrua, ta ima ti bolje?"

ak ree: "ta ako bude prava ena, i prava brana savetnica, koja se pravi da je muko i da je agent CIA, da bi pribavila informacije koje e izleiti njene pacijente?" "Zajebava?" "Zapravo", ree ak, "uj ovo. Jedan simulakrum CIA..." "Zajebava." Hentmen porumene u licu; to se na vid-fonu iskazalo kao tamnija, a ne crvenija, boja. "U ivotu nisam ozbiljniji bio." "Dobro, 'aj, ta simulakrum?" "Simulakrum CIA, shvata", ree ak. "On se predstavlja ljudima kao ensko, kao brana savetnica. Ali, s vremena na vreme ima kvar." "Je l' biva to sa simiima CIA? Imaju kvarove?" "Sve vreme." "'Aj dalje", ree Hentmen, namrten. ak ree: "Poenta je, vidi, u ovome: ta, kog vraga, jedan simulakrum zna o branim problemima ljudskih bia? A ipak, on deli savete. Ne prestaje; krenuo je kao savetnik i bavi se time stalno. ak daje savete i radnicima 'Deneral Dajnamiksa' koji ga stalno popravljaju. Vidi?" Trljajui se po donjoj vilici, Hentmen ree: "Hmmm." "Morao bi da bude neki odreeni razlog zato se ba taj jedan sim ponaa tako. Zato bismo uli u njegovo poreklo. Epizoda poinje, vidi, sa D. D. inenjerima koji..."

"Imam! Imam!" prekide ga Hentmen. "Jedan tip je inenjer, 'aj ga zovemo Frenk Fap, i ima probleme u mraku. U braku. Zato ide kod brane savetnice, koja mu nabaci jedan dokument, analizu njegovog problema, a on to ponese sa sobom, na posao, u laboratoriju D. D. Kad tamo stoji ovaj novi sim i eka da bude programiran." "Jasno!" ree ak. "I - i Fap ita dokument glasno, drugom inenjeru. 'Aj ga zovemo Fil Grok. Pukim sluajem simulakrum to uita kao svoj program; odsad misli da je brani savetnik. Ali, zapravo ga je bila angaovala CIA; dakle, oni skembae njega i istrkeljaju ga u CIA, i pazi gde se on pojavi..." Hentmen zastade. "Gde bi se on pojavio, Ritersdorfe?" "Iza Gvozdene zavese. U Kanadi, recimo." "Iii-jeste-da! U Crvenoj Kanadi, u Ontariju. Njegov identitet pred vlastima je prodavac sintetike koe veblova; je l' tako? Tako CIA to radi?" "Pa, da, manje-vie tako." "Ali umesto toga", nastavi Hentmen uzbueno, "on otvori kancelarijicu, okai firmicu, Dord Flibi, psiholog, dr med, brani savetnik. Sad dolaze, je'ote, komunjare, vii funkcioneri, sve sa brani-mranim, kod njega..." Hentmen se sav zaduvao. "Ritersdorfe, ova tvoje ideja je najbolje to sam uo otkad pamtim. I, pazi, uvek dolaze ta dva D. D. inenjera da akaju po njemu i popravljaju ga. Paz' sad: uskai u ekspres raketu za Floridu ovoga trenutka; uz put skiciraj ovo, moda i neki dijalog im doe kod mene. Mislim da smo stvarno na tragu neeg: zna, mozak moj i tvoj strava spoj, a?" "A-ha", ree ak. "Stiem." Uze od Hentmena tanu adresu, pa spusti slualicu. Umorno se izvue iz video-telefonske kabine; oseao se ispumpan, kao da je iz njega sve isteklo. Ali ne bi mogao rei, ni da mu je ivot od toga zavisio, da li je ideja dobra, ili je bljak. No, Hentmen veruje da je dobra, a to je dovoljno. Mlaznim taksijem stie na kosmodrom San Franciska i ukrca se u ekspres-raketu za Floridu. Zgrada sa stanovima za iznajmljivanje, u kojoj je Bani Hentmen iveo, bila je palata luksuza sutog. Svi spratovi - ispod zemlje; zgrada je imala svoju sopstvenu uniformisanu policiju koja je, podeljena u patrole, uvala ulaze i hodnike. ak ree svoje ime prvom policajcu na koga naie; sledeeg trenutka lift ga je nosio u dubinu, kod Banija. U svom ogromnom apartmanu, Bani Hentmen se izleavao u kunoj haljini od runo obojene svile od paukova sa planete Mars; puio je ogromnu zelenu cigaru

proizvedenu u gradu Tampa na Floridi; kad ak ue, Bani tre glavom u znak nestrpljivog pozdrava, a onda pokaza ka drugim prisutnim ljudima. "Ritersdorfe, ovo su dvojica tvojih kolega, moji pisci. Ovaj visoki..." On pokaza cigarom. "To je Kalv Mrani." Mrani prie polako aku i rukova se s njim. "A onaj mali, debeli, elavi, to je moj stariji pisac, etvrtak Dons." I Dons poe napred, pristupi aku; obazriv crnac otrih crta lica. Rukova se s njim. Ta dva pisca ostavljali su na aka utisak da su prijateljski nastrojeni; nije oseao nikakvo neprijateljstvo s njihove strane. Oito nisu bili protiv njegovog prisustva. Mrani ree: "Sedi, Ritersdorfe. Dalek si put prevalio. Pie?" "Ne", ree ak. eleo je da mu um bude bistar za predstojeu sesiju. "Veer'o si u raketi?" upita Hentmen. "A-ha." "Priao sam mojim momcima o tvojoj ideji", ree Bani Hentmen. "Obojici se svia." "Fino", ree ak. "Meu-tim, meu-tim", ree Hentmen. "Oni su klepali ideju tamo-amo maloas i dokontali su jedan njihov razvoj toga... zna?" ak ree: "Biu obaka oduevljen da ujem njihovu ideju zasnovanu na mojoj ideji." etvrtak Dons proisti grlo i ree: "ak, da li bi simulakrum mogao izvriti ubistvo?" ak ga je posmatrao nekoliko trenutaka. Onda ree: "Ne znam." Ohladio se iznutra. "Misli, samostalno, kad je autonoman..." "Mislim, da li bi tip koji rukuje njime mogao da ga upotrebi kao orue za ubistvo?" ak ree Baniju Hentmenu: "Ne vidim nimalo humora u takvom neem. Inae je moj humor, navodno, 'mrtvaki'." "ekaj", upozori ga Bani. "Zaboravlja slavne, stare, smene trilere, kombinacije uasa i humora. Kao onaj film, 'Maka i kanarinac', gde su igrali Polet Godar i Bob Houp. A pazi slavni 'Arsenik i stare ipke' Ne, 'ipke'. Pa one klasine britanske komedije u kojima neko bude ubijen... bilo je na desetine toga, u prolosti." "Na primer, divna 'Dobra srca i dijademe'", ree etvrtak Dons. "Shvatam", ree ak, to i nita vie; zatvorio je usta, ali unutar njega sve je previralo od neverice i oka. Da li je ovo samo neka zloudna podudarnost, ta uporednost njihove zamisli i njegovog ivota? Ili je ljigavac - verovatnija shema -

neto rekao Baniju. Ako je tako, zbog ega Hentmenova organizacija radi ovo? ta se njih tie ivot i smrt Meri Ritersdorf? Hentmen ree: "Mislim da momci imaju dobru ideju ovde. Malo planje, pomou... Vidi, ak, ti radi za CIA, pa to ne primeuje, ali obian svet se plai CIA; zna? Ljudi je vide kao tajnu meuplanetnu policijsko-pijunsku organizaciju koja..." "Znam", ree ak. "Dobro, bre, ne mora me ubiti ovde", ree mu Bani Hentmen, bacivi pogled ka Mranom i Donsu. Mrani progovori: "ak - ako te ve moemo zvati tako - znaj da mi znamo svoj posao. Kad obini Graanin Do pomisli na simulakruma CIA, ucvika estoko. Prpa, bato. Ti, kad si nabacio ideju Baniju, nisi mislio na to. Sad, sluaj. Tip je operator CIA; da ga nazovemo..." On se okrete Donsu. "Kako bee radno ime?" "Zigfrid Troc." "E, Zigi Troc, dakle. On je na. On je tajni agia... u dugakom mantilu napravljenom od krzna uranijskog krticozrikavca, sa eirom od venerijanskog vabfaza navuenim do oiju - sve u tom fazonu. Stoji na kii, na nekom sumornom mesecu, moda jupiterskom. Dobro poznati prizor." "A onda, ak", ree Dons, nastavljajui priu, "im se ta slika uspostavi u svesti gledaoca, taj, razume, stereotip? - otkrivamo neto o Zigiju Trocu to gledalac nije znao i to ne postoji u uobiajenom stereotipu o agentu obavetajne slube." Mrani ree: "Shvata: Zigi Troc je idiot. Blesa, koji nita ne ume da uradi kako valja. A evo ta pokuava da uradi." On prie i sede u fotelju nedaleko od aka. "Da ubije jednu osobu. Da?" "Da", ree ak stegnuto, nastojei da kae to je manje mogue, da postane samo slualac. Skupljao se, uvlaio u sebe, sve vie zbunjen i podozriv zbog svega to se oko njega nastavljalo. Mrani nastavi: "A koju osobu?" Pogleda Banija i Donsa. "O tome smo se svaali." Bani ree: "Ucenjivaa. Meuzvezdanog draguljarskog magnata koji operie sa neke sasvim druge planete. Moda ne-Z-a." ak sklopi oi i zanjiha se napred-nazad. "ta nije u redu, ak?" upita Mrani. "On razmilja", ree Bani. "Oprobava tu ideju. Tano, ak?"

"Jeste - tako je", uspe ak da izgovori. Bio je siguran, sada, da je Lord Teciostriga izbrbljao stvar Hentmenu. I da se neto ogromno i sumorno odmotava oko njega, postepeno ga zahvatajui; on je usred neeg, ne zna ega. Izlaza mu nema. "Ne slaem se", ree Mrani. "Da meunarodni draguljarski industrijalac bude moda sa Marsa ili Venere, ne bi bilo loe; ali..." On mahnu rukom. "To je eksploatisano do besvesti; poeli smo sa jednim stereotipom, nemojmo nastavljati sa drugim. Mislim da bi trebalo da on pokuava da, recimo... ubije svoju enu." Mrani pogleda ostale prisutne, svakog ponaosob. "'Ajde, 'ajde, kaite mi, ega ima loeg u tome? Tip ima enu koja mu stalno antra i maltretira ga - sagledavate? Tvrd, opasan tip, agent tajne policije, kakvog se proseni graanin smrtno plai... ponegde ga vidimo kako je grub i opasan sa ljudima - a kad doe kui, njegova ena je opasna sa njim!" Nasmejao se. "Nije loe", priznade Bani. "Ali nije dovoljno. Osim toga, pitam se koliko puta bih mogao uraditi tu karakterizaciju; hou neto to mogu trajno ugraditi u ou. Ne samo zezanje za jednu nedelju." "Ja mislim da ovaj cija koga ena kljuca u glavu moe tako da nastavlja zauvek", ree Mrani. "Dakle, idemo dalje." Okrete se aku. "Sledei put vidimo Zigija Troca na poslu, u tabu CIA, a oko njega svi oni policijski aparati, elektronika. I njemu odjednom padne na um!" Mrani skoi na noge i poe etkati po sobi. "Tu tehniku on moe upotrebiti protiv svoje ene! I da bude stvar najlepa - uskae i jedan novi sim." Glas Mranoga postade metalan i stegnut, u znak da oponaa simulakruma. "Da, gospodaru, ta mogu uraditi za Vas, gospodaru? ekam." Bani, isceren, ree: "ta ti kae, ak?" Muei se da govori, ak odvrati: "Da li je... jedini motiv za ubistvo... to to je ona antraa? to se dernja na njega?" "Ne!" uzviknu Dons i skoi na noge. "U pravu si; treba nam jaa motivacija, a ja mislim da je imamo. Jedna cica. Zigi muva jednu ensku sa strane. Meuplanetna pijunka, zgodna, pa seksi, shvata? A njegova matora mu ne da razvod." Mrani ree: "Ili je matora saznala za malu, pa..." "Stani malo", ree Bani. "ta mi ovde pravimo, psiholoku dramu ili kominu seriju? Mnogo se neto zapetljalo." "Tano", ree Dons, klimajui glavom. "Nita, zadraemo se na tome da pokazujemo kakvo je udovite ta njegova supruga. Ali, Zigi, rekoh, kad vidi simulakruma..." Zauta. Zato to je neko uao u sobu. Bio je to neki Alfanac. Jedan iz rase hitinskih stvorova koji su, pre samo nekoliko godina, vodili rat protiv Zemlje. Uz kljocanje svojih mnogozglavkastih nogu i ruku, krenuo je hitro prema Baniju i prvo ga osetio antenama - Alfanci su slepi - zatim ga

opipao, delikatno pogladio po licu; najzad se okrenuo i malo uzmakao, jer se uverio da jeste na mestu gde je i eleo biti... Njegova glava bez oiju poe se vrteti u krug; njukao je, oseao da tu ima jo ljudi. "Prekidam li neto?" upita Alfanac, glasom koji je zvuao kao okidanje zategnutih ica na nekom instrumentu, na harfi moda; bio je to alfanski, pevucavi nain govora. "uo sam vau raspravu pa me je zainteresovala." Bani Hentmen ree aku: "Ritersdorfe, ovo je jedan od mojih najstarijih i najdraih prijatelja. Nikad ni u koga nisam imao poverenja kao u mog drugara koga vidite, a koji se zove RBX-303." On objasni: "Moda ti nije poznato, ali Alfanci imaju imena kao registarske tablice, neku vrstu mehanikih kodova. Ovaj RBX-303 ima zlatno srce." Podsmeljivo frknu. "tavie, ima dva: po jedno sa svake strane." "Drago mi je to smo se upoznali", ree ak refleksno. Alfanac brzo, ali uz zveckanje i kljocanje, doe do njega i pogladi akove crte lica svojom udvojenom antenom; oseaj je to, zakljui ak, kao da ti dve muve etkaju po licu, pa malo uzleu, pa opet etkaju. Nesumnjivo neprijatan. "Gospodine Ritersdorfe", odzvanjao je 'iani' glas Alfanca. "Oduevljen sam." Povue se od aka. "Koga jo ima u sobi, Bani? Miriem i neke druge." "Samo Mrani i Dons", ree Bani, "moji pisci." Opet se okrenuvi aku, Bani objasni: "RBX 303 je superbogata, taj vrti ogromne pare u meuzvezdanim komercijalnim poduhvatima svake vrste. Vidi, ak, situacija je ova. RBX 303 poseduje veinu deonica u kompaniji 'Publtrans'. Da li ti to ita govori?" Nekoliko trenutaka nije mu znailo nita. Onda se ak doseti. 'Publtrans' je sponzor Bani Hentmenove TV serije. "Hoe rei", ree ak, "da su vlasnici..." Zauta. Umalo da kae: nai bivi neprijatelji? Ali to, ipak, ne ree; jer, pre svega, savreno je jasno bilo da jesu; a zatim, tu je i re 'bivi', dakle ne sadanji neprijatelji. Zemlja i planete oko Alfe sada su u miru, neprijateljstvo je, valjda, prestalo. "Nikad ranije nisi bio u prisustvu nijednog Alfa?" upita Bani pronicljivo. "Treb'o bi; to je super narod. Oseajan, sa smislom za humor... 'Publtrans' me sponzorie delom zato to na RBX 303 lino veruje u mene i moj dar - on je uradio mnogo da me izvue iz onog stanja kad sam samo nastupao po klubovima i ponekad gostovao na TV, do ovog drugog stanja, u kome sam sad. Naime, imam svoju seriju, koja se tako dobro primila izmeu ostalog zahvaljujui prokleto dobroj promociji koju je 'Publtrans' organizovao."

"A-ha", ree ak. U stomaku je oseao nagon za povraanjem. Ali nije znao tano zbog ega. Moda zbog cele ove situacije, koju nije uspevao da razume. "Jesu li Alfanci telepate?" upita. Znao je da nisu, ali... ovaj jedan Alfanac kao da je bio

neprirodno svestan svega. ak je imao intuiciju da RBX 303 zna sve; da nema te tajne koju ne moe doznati. "Nisu telepate", ree Bani, "ali se mnogo oslanjaju na sluh; po tome se razlikuju od nas, jer mi imamo oi." On baci pogled ka aku. "ta ti neto o telepatama? Mislim, sigurno si znao da nisu telepate. Za vreme rata je svako do besvesti kljukan podacima o neprijatelju. A ti nisi suvie mlad da se toga sea; sigurno si odrastao sa time." Mrani najednom progovori: "Rei u ti ta mui Ritersdorfa; i ja sam se tako oseao, svojevremeno. Ritersdorf je angaovan da bi davao ideje. Ali on ne bi eleo da mu neko pokupi sve iz mozga, ba sve. Njegove ideje su njegovo vlasnitvo sve do trenutka kad se odlui da ih kae. Ako bi ti doveo, recimo, nekog ganimedskog ljigavca, do vraga, to bi bila nepotena invazija na lina prava svakoga od nas; postali bismo maine iz kojih bi neko mehaniki ispumpavao ideje." aku ree: "Nemoj se zabrinjavati zbog RBX 303; on ti ne moe proitati misli. Samo moe da oslukuje vrlo paljivo nijanse, siune, najfinije, u onome to govori... Na taj nain oni otkrivaju iznenaujue mnogo. Alfanci su jaki psiholozi." "Sedei u susednoj sobi", ree Alfanac, "i itajui asopis 'ivot', sluao sam va razgovor o tom novom liku koji bi se zvao Zigfrid Troc. Zainteresovan, odluio sam da doem; ostavio sam audio kasetu i ustao. Da li to odgovara svima vama?" "Niko nema nita protiv tvog prisustva", ree Bani Alfancu, tonom uveravanja. "Nita me", ree Alfanac, "ne zabavlja i ne razonouje - i ne oarava - kao kreativna sesija tvojih nadarenih pisaca. Ritersdorfe, nikada te ranije nisam video na delu, ali ve znam da ima mnogo toga da doda. Meutim, oseam tvoju odbojnost zadranu u velikoj dubini - prema smeru kojim je ova rasprava krenula. Mogu li pitati ta, konkretno, tebi toliko smeta kod Zigfrida Troca i njegove elje da ukloni svoju neprijatnu enu? Jesi li oenjen, Ritersdorfe?" "Da", ree ak. "Moda ova ideja za dramski zaplet budi u tebi oseaje krivice", ree Alfanac zamiljeno. "Moda ima nepriznate neprijateljske porive prema svojoj eni." Bani ree: "Promauje, i to mnogo, Erbeikse; ak i njegova ena se razvode - ona je ve podnela brakorazvodnu tubu. Ali akov privatni ivot je u svakom sluaju njegova stvar, a mi nismo ovde da ralanjujemo njegovu psihu. Daj da se vratimo naoj grai." "Ja ostajem pri tvrdnji", proglasi Alfanac, "da u reakciji gospodina Ritersdorfa postoji neto veoma neuobiajeno i atipino; voleo bih doznati razlog toga." Okrete svoju slepu glavu, nalik na neki loptasti mainski deo, prema aku. "Moda u i doznati, ako se nas dvojica budemo ee viali. Imam oseaj da bi moje saznavanje toga bilo od koristi i za tebe."

ekajui se zamiljeno po nosu, Bani Hentmen ree: "Moda on to ve zna, RBX. Moda, naprosto, ne eli kazati." Osmotri aka i nastavi: "I ako je tako, i ako nije, ja kaem: to su njegova posla." ak ree: "Meni naprosto ne zvui kao ideja za komediju. Eto, toliki je obim moje..." Umalo da kae 'odbojnosti'. "Moje sumnje." "Lepo, ali ja nemam sumnje nimalo", ree Bani Hentmen. "Javiu naim modelarima da naine jednu uplju figuru nalik na simulakruma, u koju neko moe da se uvue; to e biti mnogo jeftinije i pouzdanije nego da kupimo pravog simlakruma. A trebae nam i devojka za ulogu Zigijeve ene. Naime, moje ene, jer u ja biti Zigi." "A Zigijeva riba?" upita Dons. "Je l' to ulazi ili ispada?" Mrani ree: "Sa njom bismo imali jedan dobitak. Mogla bi da bude neka sa velikim, tekim sisama. Zna, natovareni balkoni. To bi usreilo mnoge gledaoce; ako ne, ostala bi nam samo jedna ena, otrokona, koja sasvim sigurno nee biti sisata. Jer, takve ene nikad ne idu na tu operaciju." "Ima li neku odreenu na umu za ulogu Zigijeve ljubavnice?" upita ga Bani, dohvativi notes i pisaljku. "Zna onu novu cavu koju tvoj agent gura", ree Mrani. "Ona svea mala... Peti... neto. Peti Viver. To su balkonine, brale, o-hoo! Sigurno su joj doktori ugradili dodatnih dva'es pet kila toga." "Angaovau Peti noas", ree Bani Hentmen, klimnuvi glavom. "Znam je, dobra je; tano po meri za ovo nae. Zatim, pronai neku ratobornu matoru veticu za zlu suprugu. Moda bi trebalo da prepustimo aku da nae pravu osobu za tu ulogu." Bani se nasmeja kao sova kad hue. 8. Kada se, pozno te noi, ak Ritersdorf umorno dovukao u oronulu stambenu zgradu u oblasti Marin u Kaliforniji, u hodniku ga presrete genimedsko ljigavo bie. Takav postupak, u tri sata ujutro. to je mnogo, mnogo je, zakljui ak. "Ima dve jedinke u tvom stanu", obavesti ga Lord Teciostriga. "Meni se inilo da bi trebalo da bude obaveten unapred." "Hvala", ree ak i zapita se ta e ga sad snai. "Jedan od njih je tvoj pretpostavljeni u CIA", ree ljigavac. "Dek Elvud. Drugi je pretpostavljeni Elvudov, izvesni gospodin Roder London. Doli su da ti postavljaju pitanja o tvom drugom zaposlenju."

"Ja ga nisam prikrivao od njih", ree ak. "tavie, Magbum, kojim je tad upravljao Petri, bio je prisutan, bio je u sobi sa nama, u trenutku kad me je Hentmen unajmio." On se nelagodno zapita zato ta dvojica misle da se ovo njih tie. "Istina", ree ljigavac, "ali, vidi, oni su prislukivali noas onu videoliniju pomou koje si ti razgovarao prvo sa Doanom Trieste, a zatim sa Hentmenom. Zato znaju ne samo da radi za Hentmena, nego znaju i ideju za scenario, ideju koju si..." Sad je bilo jasno. On proe pored hrpe sluzi, doe do ulaznih vrata svog apartmana. Bila su otkljuana; on ih otvori i suoi se sa dvojicom cijaa. "U ovo doba noi?" upita on. "Zar je toliko vano?" Prie ormanu - koji je bio od one stare vrste, koju mora otvarati runo - i okai kaput. U stanu je vladala prijatna toplota; dvojica zvaninika CIA bili su ukljuili ne-termostatski kontrolisani zraei izvor toplote. "Je li to taj?" upita London. Visok, poguren, prosed ovek u poznim pedesetim godinama; ak je nekoliko puta naiao na njega, i smatrao ga je za tekog oveka. "To je Ritersdorf?" "Da", ree Elvud. "ak, sluaj paljivo. Postoje neke okolnosti koje ti ne zna o Baniju Hentmenu. injenice bezbednosne vrste. Mi smo, vidi, svesni razloga to si prihvatio taj posao; znamo da nisi eleo, ali si bio prinuen." "A, je l'?" upita ak obazrivo. Oni ni sluajno nisu mogli znati kakav pritisak je na njega bio izvrio ljigavi telepata od prekoputa. Elvud ree: "U potpunosti shvatamo tvoju teku situaciju u vezi sa tvojom bivom enom, Meri; koju divovsku svotu je uspela da ti otme i koje ogromne mesene rate alimentacije; znamo da ti je potreban novac da bi mogao toliko da plaa. Meutim..." On baci pogled ka Londonu. London klimnu glavom, a Elvud se sagnu i otvori rajsferlus na svojoj atae-tani. "Imam ovde Hentmenov dosje. Hentmenovo pravo ime je Sem Litl. U vreme rata, osuivan je zbog krenja propisa o trgovini sa neutralnim dravama; drugim reima, Hentmen je neprijatelja snabdevao potrebnim materijalom, preko jednog posrednika. Meutim odleao je samo godinu dana u zatvoru; imao je izvanredan tim advokata. 'O uje jo?" "Hou", ree ak. "Jer ne bih mogao otkazati ugovor zato to je pre petnaest godina..." "U redu", ree Elvud, zgledavi se jo jednom sa svojim stareinom, Londonom. "Posle rata, Sem Litl - kasnije kao Beni Hentmen, a danas poznat kao 'zei', to jest Bani Hentmen - iveo je u planetnom sistemu zvezde Alfe. ta je tamo radio, niko ne zna; nai metodi prikupljanja informacija bili su sasvim neuspeni na alfanskoj teritoriji. Pre est godina, on se vratio na Zemlju, i to snabdeven izobiljem meuplanetnih koica. Poeo je nastupati na pozornicama kao komiar, a onda je firma 'Publtrans' postala njegov sponzor..."

"Znam", prekide ga ak, "da je vlasnik 'Publtransa' jedan Alfanac. Upoznao sam se s njim. RBX 303." "Ti si ga upoznao?" I Elvud i London upiljie se netremice u aka. "Zna li ti ita o RBX 303?" upita Elvud. "Njegova porodica kontrolisala je, tokom rata, najvei konglomerat fabrika za ratnu proizvodnju u itavom alfanskom sistemu. Njegov brat je ovoga trenutka ministar u alfanskoj vladi; odgovara neposredno alfanskom dudu. Drugim reima, kad posluje sa RBX 303, posluje sa vladom Alfe." On dobaci dosje aku. "Proitaj ostalo." ak poe brzo pregledati uredno odtampane stranice. Na kraju nae zakljuak; to je bilo lako proitati. Agenti CIA koji su sainili taj dosje verovali su da RBX 303 nastupa kao neformalni zastupnik jedne strane vlade i da Hentmen to zna. Iz tog razloga, Hentmenove delatnosti nadzire CIA. "Njegov razlog da te zaposli", ree Elvud, "nije onaj koji ti misli. Hentmenu ne treba jo jedan pisac; ima ve petoricu. Da ti kaem ta mi mislimo. Mi mislimo da je to na neki nain zbog tvoje ene." ak ne ree nita; nastavi da zuri, prazno, u papire dosjea. "Alfanci bi", ree Elvud, "rado prigrabili Mesec 2 Alfe 3 opet za sebe. A jedini nain da to urade legalno bio bi da navedu Zemljane koji su tamo nastanjeni da se odsele. Ako ne, onda po meuplanetnim zakonima stupaju na snagu Protokoli iz 2010; taj prirodni satelit Alfe Tri postaje vlasnitvo naseljenika, a poto su oni Zemljani, posredno i vlasnitvo Zemlje. Alfanci ne mogu prisiliti naseljenike na odlazak, ali motrili su na njih neprestano; savreno dobro im je poznato da je to drutvena zajednica koju sainjavaju bivi pacijenti Neuropsihijatrijske bolnice 'Hari Stek Saliven', koju smo uspostavili na tom mestu pre rata. Jedina agencija koja bi mogla oterati naseljenike bila bi neka zemaljska, naime, ili Zemljoplan, ili Meuplanetno ministarstvo zdravlja i blagostanja; nije nezamislivo da mi evakuemo taj mesec, posle ega bi ga mogao prigrabiti ko god hoe." "Ali niko", ree ak, "nee preporuiti evakuaciju naseljenika." Njemu se inilo da to uopte ne dolazi u obzir. Desie se jedna od dve stvari: ili e Zemlja ostaviti naseljenike srogo na miru, ili e se izgraditi nova bolnica i pacijenti biti uterani svi u nju. Elvud ree: "Mogue je da si u pravu. Meutim, znaju li Alfanci to?" "Osim toga, imaj u vidu", ree London promuklo, ali tiho, "da su Alfanci veliki kockari; itav rat je za njih bio jedno veliko kockanje sa vrlo malim izgledima na dobitak - i izgubili su. Ne umeju oni ni na koji drugi nain da operiu." To je bilo tano; ak klimnu glavom. Ipak, stvar se nije razumno uklapala. Kako bi mogla Meri da utie na odluke? Hentmen zna da su ak i ona zakonski u rastavi.

Sad je Meri na Alfi Tri M2, a on ovde, na Zemlji. ak i da su oboje na M2, Meri ne bi htela ni da uje ta on misli. Njena odluka bie samo njena. Ali kad bi Alfanci znali da on, ak, kontrolie simulakruma Denijela Magbuma... On naprosto nije mogao poverovati da oni to znaju; nemogue je da znaju. "Imamo teoriju", ree Elvud, uzimajui dosje i vraajui ga u akten-tanu. "Verujemo da Alfanci znaju..." "Ne recite mi", ree ak, "da znaju o Magbumu; to bi znailo da su prodrli u CIA." "Ja... nisam nameravao da kaem ba to", ree Elvud nelagodno. "Bila mi je namera da ustvrdim kako oni znaju, ba kao to i mi znamo, da je tvoje razdvajanje od Meri isto zakonsko, i da si ti ostao emotivno vezan za nju isto koliko i pre. Rekonstruiemo njihovo gledanje na stvari ovako: veza izmeu tebe i Meri uskoro e se nastaviti. Bez obzira na to da li vas dvoje to oekujete ili ne." "A kakve bi koristi oni imali od toga?" upita ak. "Ovde njihove predstave o situaciji postaju zaista vrlo ivopisne", ree Elvud. "Dakle, evo: prikupili smo ovo zaista iz perifernih pokazatelja, iz sitnih nagovetaja tu i tamo; mogue je da greimo, ali ini se da e Alfanci pokuati da te navedu da ubije svoju enu." ak ne ree nita; zadra nepokretno lice. Vreme je prolazilo; niko nita nije govorio. Elvud i London gledali su ga radoznalo, oigledno se pitajui zbog ega on ne reaguje. "Iskreno da ti kaem", zarea London konano, "imamo jednog dounika zaposlenog u Hentmenovoj uoj ekipi; nije bitno ko je. Taj informator nam kae da ideja za scenario, koju su ti Hentmen i saradnici izloili im si stigao u Floridu, sadri simulakruma koji ubija enu jednog oveka. Taj ovek je agent CIA. Da li je to tano?" ak polako klimnu glavom; njegov pogled bio je prikovan za jednu taku na zidu, desno od Elvuda i Londona. "Takva scenaristika zamisao", nastavi London, "trebalo bi, po njihovoj elji, da te navede na pomisao da, pomou simulakruma CIA, stvarno ubije gospou Ritersdorf. Ono to Hentmen i njegovi alfanski drugari ne znaju, jeste, naravno, injenica da se jedan simulakrum CIA nalazi ve na M2, i da ga vodi ti; kada bi to znali, oni bi..." London zastade, a onda ree polako, napola za sebe: "Onda bi videli da nisu morali da smiljaju itav jedan scenario samo da bi ti doao na tu pomisao." Prouavao je aka. "Jer je vrlo mogue da si se ti, ve, i sam toga dosetio." Posle kratke pauze, Elvud ree: "Zanimljiva pomisao. Nije mi palo na pamet, do sada, ali ranije ili kasnije bi." Zatim ree aku: "Da li bi eleo odustati od upravljanja

simulakrumom Magbumom? Da bi dokazao, izvan svake sumnje, da nisi imao na umu takav in?" ak ree, paljivo birajui rei: "Naravno da neu odustati." Jasno je bilo da bi odustajanjem priznao da su ono pogodili, da su otkrili neto istinito o njemu i njegovim namerama. Osim toga, nije eleo da napusti rukovoenje Magbumom i iz jednog drugog, vrlo dobrog razloga. Nameravao je da svoj plan o ubijanju Meri dovede do uspenog zavretka. "Ako bi se ita desilo gospoi Ritersdorf", ree London, "imajui ovo u vidu, velika sumnja bi pala na tebe." "To mi je jasno", ree ak drveno. "Dakle, dok vodi sima", ree London, "dobro se potrudi da on titi gospou Ritersdorf." ak ree: "Hoete moje iskreno miljenje?" "Svakako", ree London, a Elvud klimnu glavom. "Cela je ova stvar jedna besmislica, koju je na osnovu nepovezanih mrvica podataka smukao neki na operativac na terenu, neko ko se oigledno predugo muvao oko slavnih TV linosti. Ako bih ja ubio Meri, kako bi to izmenilo njenu odluku o Alfi Tri M2 i tim naseljenicima tamo? Ako bude mrtva, naprosto e biti poslat neko drugi, i taj drugi e odluivati." "Mislim", ree Elvud, govorei svom pretpostavljenom, "da mi ovde neemo imati ubistvo, nego pretnju ubistvom. Oni e da priprete Ritersdorfki da e je ubiti ako ih ne poslua." Zatim ree aku. "To, naravno, pod pretpostavkom da Hentmenova kampanja urodi plodom. Naime, da na tebe utie logika koju oni, pomou scenarija, guraju." "A vi, izgleda, mislite da e uticati", primeti ak. "Ja mislim", ree Elvud, "da je zanimljiva podudarnost to to si ba ti operator tog simulakruma koji dejstvuje blizu Meri, ba kao to Hentmenov scenario predlae. Koja je bila verovatnoa da..." ak odvrati: "Verovatnije objanjenje bilo bi da je Hentmen nekako saznao da sam ja rukovodilac Magbuma i da je na osnovu toga smislio scenario. Vi znate ta bi to znailo." Implikacija je bila sasvim jasna. Iako oni tvrde da protivnik nije uspeo prodreti u CIA... Postoji jo jedna mogunost. Lord Teciostriga uzima podatke iz njegovog uma i predaje ih Baniju Hentmenu. Pre svega, taj ljigavac ga je ucenio, prisilio da radi za Banija; sad svi zajedno deluju da bi ga dalje ucenili, da on izvri njihove planove na Alfi Tri M2. Nije TV scenario nainjen da bi naveo njega na pomisao da ubije Meri; jer

preko Teciostrige, Hentmen i njegova organizacija doznali su da je taj plan odranije prisutan u njegovoj glavi. Scenario je namenjen da mu stavi do znanja, posredno ali jasno, da oni znaju. I da, ako ne bude postupao po njihovim nareenjima, spletka ima da bude emitovana, kao TV serija, celom Sunevom sistemu. Sedam milijardi ljudi doznae za njegov plan da ubije svoju enu. estok razlog, to je morao priznati, da se podvrgne Hentmenovoj organizaciji i uradi ono to oni ele: dobro su ga stisnuli. Vidi ta su ve postigli: pobudili sumnje kod visokih zvaninika CIA na Zapadnoj Obali. I sad, kao to ree London, ako bi se ita desilo Meri... Pa ipak, on ostade reen da sprovede plan. Tanije, da ga pokua sprovesti. I to ne kao pretnju ubistvom, to Hentmen i Hentmenovci ele, da bi Meri, uplaena, predloila da se sa psihotinim naseljenicima postupi na jedan odreeni nain. Ne, nego kao ubistvo, izvreno i zavreno. Kao to je od poetka planirao. Nije mu poznato zato; on, najzad, vie ne mora viati Meri, ne mora iveti s njom... Zato mu se ini da je njena smrt od tako velikog znaaja za njega? Ba udno: Meri je jedina osoba koja bi mogla, kad bi joj se pruila prilika, zaviriti u njegov um, otkriti njegove pobude; to joj je posao. Ova ironija mu je prijala. I uprkos prisustvu dvojice otroumnih funkcionera CIA - a, naravno, i veno prisutne hrpe ute sluzi koja prislukuje s druge strane hodnika on se ne osea nimalo loe. Razumno gledano, ovde se sukobljava sa dve jasno razdvojene klike, obe veoma iskusne; sa Centralnom informativnom agencijom i sa Hentmenovom organizacijom. Obe se sastoje od starih profesionalaca - pa ipak on osea, intuicijom, da e se dogoditi ono to on hoe, a ne ono to oni hoe. Ljigavac e naravno prislukivati ovu njegovu misao. On se ponada da e je ljigavac i doapnuti Hentmenu; ba dobro, neka Hentmen zna. im dva cijaa odoe, ljigavo bie provue se ispod ivice njegovih zakljuanih ulaznih vrata i stvori se na sred starinskog tepiha to se pruao od zida dozida. Progovori na optuujui nain, sa prizvukom pravednike uvreenosti. "Ritersdorfe, uveravam te: nisam nikakve kontakte sa Hentmenom imao; nikada ga ni video nisam do one noi kad je doao ovamo da potpie ugovor s tobom." "Nevaljalci jedni", ree ak, kuvajui sebi kafu u kuhinji. Ve je prolo etiri sata ujutro; ali zahvaljujui nezakonitim stimulantima dobijenim od Teciostrige, ak nije oseao nikakav zamor. "Veito prislukujete", ree on. "Zar nemate neki svoj ivot?"

Ljigavac ree: "Slaem se s tobom u jednom: pripremajui onaj scenario, gospodin Hentmen je morao znati kakve su ti namere prema vlastitoj eni - inae bi to bila podudarnost naprosto prevelika da bismo u nju poverovali. Moda je jo neko telepata, Ritersdorfe, jo neko osim mene." ak ga pogleda. "Mogao bi to biti neki tvoj kolega u CIA", ree ljigavac. "Ili se stvar deava dok si ti u simulakrumu na M2; neko od tih ludih naseljenika, tamo, moda je telepata. Smatram da je od sada moj posao da ti pomaem na svaki zamislivi nain, da bih ubedljivo pokazao da sam poten; oajniki mi je stalo da odbranim svoje asno ime pred tobom, u tvojim oima. Uiniu sve to mogu da otkrijem tog telepatu koji je otiao kod Hentmena i..." "Da li bi to mogla biti Doan Trieste?" prekide ga ak iznenada. "Ne. Dobro mi je poznat njen um; ona nema takve moi. Jeste psih, kao to zna, ali njen dar odnosi se na vreme." Ljigavac se zamisli. "Mada... zna, Ritersdorfe, postoji i drugi nain kako bi neko mogao provaliti ta namerava. Naime, pomou jedne druge psihomoi, a to je prekognicija... Ako pretpostavimo da e jednog dana, ranije ili kasnije, tvoji planovi postati poznati javnosti. Neki prekognitivac bi mogao pogledati napred, videti, stei to znanje ve sada. To je zamisao koju ne smemo prevideti. Ona, bar, dokazuje da telepatski inilac nije jedini kojim bi se mogla objasniti Hentmenova upoznatost sa onim to namerava vis-a-vis svoje ene." Morao je priznati da ljigaveva logika nije loa. "Zapravo", ree ljigavac, vidno pulsirajui od uzbuenja, "to bi moglo biti i nehotino dejstvovanje prekognitivnog talenta - od strane nekog ko ti je blizak, a ne zna da ga ima. To bi mogao biti, recimo, neko kod Hentmena. Ili ak i sam Bani Hentmen." "Hmmm", ree ak rasejano, punei oljicu vruom kafom. "Budua putanja tvog ivota", ree ljigavac, "prepuna je spektakularnog nasilja, koje e nastati kad bude ubijao tu enu koje se boji i koju mrzi. Tako ogroman spektakl moda je ukljuio u Hentmenu skrivenu prekognitivnost, tako da on, i ne znajui iz kog izvora, dobija 'nadahnue' za scenario... Psioniki talenti esto dejstvuju na taj nain. to vie razmiljam o ovome, sve vie sam uveren da se ba tako desilo. Zato bih rekao da teorija tvojih kolega iz CIA nema nikakvu vrednost: Hentmen i njegov kolega Alfanac nemaju nameru da te ucenjuju ma kakvim tobonjim dokazima o tvojoj nameri. Oni naprosto rade ono to i kau da rade: pokuavaju da smukaju upotrebljiv TV scenario." "A tvrdnja CIA da Alfa eli da ponovo prisvoji taj drugi mesec Alfe Tri?" upita ak.

"To bi moglo biti sasvim tano", priznade ljigavac. "Bilo bi to tipino alfansko ponaanje, ne odustati, zadrati nadu... To nebesko telo je, ipak, u njihovom planetnom sistemu. Ali ako u kazati sasvim iskreno - mogu li? - teorija tvojih drugara iz CIA ostavlja na mene utisak jedne prilino bedne hrpice nasuminih sumnjienja; napabirili su nekoliko trunica od kojih sad grade itavu kulu nedokazanih teorija, nabrzinu, i pripisuju svima i svakome ogromnu mo spletkarenja. Mnogo jednostavnije i razumnije mogu se sve ove stvari objasniti, a ti, kao zaposlenik CIA, svakako zna da ta organizacija, kao i sve obavetajne slube, nema sposobnost da stvarima pristupa razumno." ak slegnu ramenima. "Zapravo", ree ljigavac, "ako mogu rei, tvoja egzotina strategija kako da se osveti eni delom je proistekla iz viegodinjeg druenja sa ljudima iz obavetajne slube." "Ali priznae jednu stvar", ree ak glasom. "Za mene je kolosalan peh to to su Hentmen i njegovi pisci ba sad nabasali na tu ideju za scenario." "Jeste peh, ali je i zabavno, jer e uskoro ti lino sesti da pie dijaloge za te epizode." Ljigavac se nasmeja tiho. "Moda e im dati autentinost. Hentmen e biti oduevljan tvojim uvidima u pobude Zigija Troca." "Otkud zna da e lik biti nazvan Zigi Troc?" upita ak, najednom opet prepun podozrenja. "To je u tvom umu." "Onda je sigurno takoe u mom umu da bih voleo da ti sad ode i ostavi me na miru." Meutim, nije bio nimalo pospan; bio je raspoloen da navali na posao, na pisanje scenarija. "Svakako." Ljigavac pocure ispod vrata, i ak uskoro ostade sam u stanu. Jedini preostali zvuci dopirali su od retkog saobraaja, dole. ak je neko vreme stajao na prozoru i pijuckao kafu; zatim sede pred pisau mainu i pritisnu jedno dugme. List hartije se pojavi i podie u poloaj za poetak pisanja. Zigi Troc, razmiljao je on sa odvratnou. Hriste, kakvo ime. Kakvu bi osobu najavljivalo? Idiota, kao u Tri Budale. Nekoga ko je toliko uvrnut, pomisli on sa izjedajuom ironijom, da mu pada na um da ubije svoju enu... Poe, profesionalno lukavo, da doarava poetnu scenu. Bie to, naravno, Zigi kod kue; pokuava da mirno uradi neki bezazleni posao. Moda ita veernje novine koje je upravo, kod svoje kue, odtampao. A njegova ena, Harpija prava, nasre, nasre. Da, pomisli ak; ja mogu uneti ivotnost, uverljivost, u ovu scenu. Na osnovu mog viegodinjeg iskustva. On poe da tipka.

Nekoliko sati je pisao, divei se delotvornosti nezakonitih hekso-amfetaminskih stimulanata; ne samo to nije oseao umor, nego je radio ak i bre nego u ranijim vremenima. U sedam i trideset, dok su ulicu, napolju, dirali dugaki zlatni zraci jutarnjeg sunca, on kruto ustade, ode u kuhinju i poe spremati sebi doruak. E, sad, moje drugo zaposlenje, ree on sebi. U osam i trideset da sam u zgradi CIA u San Fran. Onda: Denijel Magbum. Sa krikom prepeenog hleba u ruci, stade kod pisae maine i nabrzinu osmotri stranice koje je napisao. Izgledale su dobro - a dijalog je njemu ve godinama jaka strana. Sad ubaciti ovo u vazdunu ekspres-potu, poslati Hentmenu u Njujork; za manje od jednog sata, ova stranice bie u komiarevim rukama. U osam i dvadeset, dok se brijao u kupatilu, njegov videotelefon zazvoni. Prvi poziv otkako je dao da mu ga ugrade. Prie mu, ukljui ga. "Halo." Na malenom ekranu pojavilo se lice jedne devojke - zapanjujua lepota irskih crta; on mirnu. "Gospodine Ritersdorfe? Ja sam Patricija Viver; upravo sam doznala da me Bani Hentmen hoe za neke epizode koje ti pie. Pitam se da li bih mogla videti primerak; umirem od elje da proitam. Ja sam ve godinama naprosto Boga molila da uskoim u Banijev program; divim mu se do besvesti i nazad." On je, naravno, imao fotokopirku pri ruci; mogao je umnoiti scenario u koliko god hoe primeraka. "Poslau ti ovo to imam. Ali nije zavreno, niti je Bani video i odobrio; ne znam koliko e on hteti da zadri od ovog mog. Moda nita." "On tako pria o tebi", ree Patricija Viver, "da sam ja sigurna da e zadrati sve. Je l' moe poslati? Dau ti moju adresu. U stvari, nisam daleko od tebe: ti si gore u severnoj Kaliforniji, a ja sam dole u L.A., u Santa Moniki. Mo' se sastanemo; je l' bi voleo? Pa da slua kako ja itam moje reenice iz scenarija." Njene reenice. Zaboga i pobogu, uvide on; nije napisao nijedan dijalog za nju, za vitku, sisatu, sa uveanim bradavicama, obavetajku koja e biti Zigijeva riba sa strane. Napisao je samo scene gde Zigija mui matora aspida. Postoji samo jedno reenje, pomisli on. Uzeti pola dana odsustva od svog posla u CIA, sesti ovde i dopisati jo dijaloga. "Da ti kaem", ree on. "Doneu ti jedan primerak. Daj mi vremena do veeras." Nae pisaljku i hartiju. "Da ujemo tvoju adresu." Imajui u vidu ovo... nek avo nosi Magbuma simulakruma. Ovako privlanu cicu nije video u ivotu svome. Najednom su sve ostale stvari postale samo osrednje znaajne; sve su baene nazad u jednu stvarniju perspektivu. Zapisa devojinu adresu, drhtavom rukom okai videotelefonsku slualicu na mesto i odmah upakova Banijev primerak u koverat. Polazei u San Francisko, uz put

ubaci koverat u raketnu ekspresnu potu. To je to; uraena stvar. Dok bude radio za CIA, verovatno e smiljati dijaloge za malu Viverku; do ruka e biti spreman da ih baci na hartiju, u osam uvee imae u rukama stranice spremne za nju. Stvari uopte ne idu tako loe, zakljui on. Ovo je sigurno ogromno poboljanje u poreenju sa onim komarnim ivotarenjem pored Meri. Stie pred zgradu CIA u ulici Senzom i poe se penjati stepenitem ka dobro znanoj, irokoj kapiji. Ue. "Ritersdorfe", ree jedan glas. "Doi u moju kancelariju, molim te." Roder London, krupan, sumoran i zlovoljan; saekao ga je tu, na ulazu. Osmatrao je aka nezadovoljno. Jo priancije? pitao se ak, hodajui za Londonom sve do kancelarije. "Ritersdorfe", ree London, im su se vrata zatvorila, "prislukivali smo ti stan noas i znamo ta si uradio posle naeg odlaska." "ta sam uradio?" Nije se uspevao setiti, nikako, nieg to je u toku noi uradio, a to bi moglo pobuditi sumnju CIA... osim ako je u razgovoru sa ljigavcem rekao suvie. Prisluni aparati, dabome, nisu mogli uhvatiti ljigaveve misli. A on se nije seao da je ita rekao glasom, osim jedne jedine reenice, naime da je kolosalan peh za njega to to se u Hentmenovoj zamisli za scenerio pojavljuje tip koji hoe pomou simulakruma CIA da ubije svoju enu. A to, valjda... London ree: "Maltene celu no bio si budan i radio. A to ne bi bilo mogue, osim ako ima na raspolaganju izvesne droge koje su sada na Zemlji zabranjene. Iz ovoga proistie da ima ne-Z-ovske veze koje ti daju te droge. Imajui to u vidu..." Prouavao je aka. "Suspendovan si, privremeno, sa posla. Kao bezbednosno rizian." ak, oamuan, ree: "Ali da bih drao oba moja radna mesta..." "Zaposlenik CIA koji je dovoljno nerazuman da upotrebi nezakonite vanzemaljske stimulativne droge svakako ne moe ispunjavati svoje zadatka ovde", ree London. "Od danas e simulakrum Magbum biti pod upravom Pita Petrija i jednog oveka koga ti ne zna, a zove se Toni najder." Londonove grube crte lica uvrnue se u podrugljiv osmeh. "Ostaje ti ono drugo zaposlenje... Ili moda ne?" "ta ti to znai, 'ili moda ne'?" Naravno da mu ostaje zaposlenje kod Hentmena; ugovor su potpisali. London ree: "Ako je teorija CIA tana, ti e Hentmenu biti sasvim nekoristan onog asa kad sazna da ti je onemoguen pristup do Magbuma. Zato, oekujem da e kroz priblino dvanaest sati..." London pogleda svoj runi asovnik. "Da e, recimo, oko devet sati veeras otkriti da nema nikakvo zaposlenje. A onda e, mislim, biti kudikamo skloniji da sarauje sa nama; bie ti drago da se vrati na

svoj raniji status - naime, da radi za nas, i taka. Samo jedno radno mesto." London otvori vrata kancelarije i pokaza aku da izie. "Uzgred reeno", nastavi on, "da li bi nam hteo rei kako se zove onaj ko ti je dao ta nezakonita sredstva?" "Poriem da sam uzimao ikakva nezakonita sredstva", ree ak. Ali ni njemu samom to nije zvualo ubedljivo; London ga je 'provalio', i to su obojica znala. "Zato ti ne bi naprosto saraivao sa nama?" upita London. "Zato ne bi odustao od rada za Hentmena, rekao ko te je snabdevao - u tom sluaju, moe kroz petnaest minuta da dobije Magbuma na upravljanje; lino u to da sredim. Iz kog razloga je tebi stalo da..." "Novac", ree ak. "Trebaju mi pare od oba zaposlenja." Osim toga, mene su ucenili, ree on sebi. Ucenjuje me Lord Teciostriga. Ali to ne sme kazati; ne Londonu. "U redu", ree London. "Moe da ide. Stupi u vezu sa nama kad sagleda jasnu mogunost da se otkai od tog posla sa Hentmenom; moda se moemo dogovoriti da to bude, ujedno, i jedini uslov za tvoj povratak." Pridravao je vrata sve dok ak nije iziao iz kancelarije. Sav otupeo, ak se uskoro nae na irokom prednjem stepenitu zgrade CIA. Izgledalo je neverovatno, a ipak, desilo se: izgubio je svoje dugogodinje zaposlenje, i to iz razloga koji su njemu izgledali kao ne pravi, nego samo izgovor. Sad vie nema naina da dohvati Meri. Do vraga gubitak plate; pare od Hentmenove organizacije e to vie nego nadoknaditi. Ali bez simulakruma Magbuma, nema izgleda da ostvari svoj plan - sa kojim je, oigledno, predugo odugovlaio, pomisli on uzgred - i vakuum nastao ieznuem tog iekivanja sad naini monu tonuu prazninu u njemu; itav njegov raison d'etre najednom je ispario. On se poe oamueno penjati opet uz stepenice, ka glavnom ulazu u zgradu CIA. Uniformisani straar najednom se stvori niotkud i zaprei mu put. "Gospodine Ritersdorfe, ao mi je; zaista alim. Ali dobio sam nareenje, vidite, da Vas ne pustim unutra." ak ree: "elim videti gospodina Londona ponovo. Na minut." Upotrebivi svoj mobilni interkom, straar obavi razgovor. "U redu, gospodine Ritersdorfe; moete poi u kancelariju gospodina Londona." Straar se skloni s puta, u stranu, a obrtna prepreka na ulazu automatski se, munjevito, otvori pred akom. Nekoliko trenutaka potom, opet se suoio sa Londonom, u velikoj kancelariji obloenoj drvenim ploama. "Doneo si neku odluku, a?" upita London. "Imam jednu poentu da objasnim. Ako me Hentmen ne otpusti, zar to nee biti de facto dokaz da su vae sumnje o njemu bile neosnovane?" ekao je, a London se

mrtio... mrtio, ali nita nije odgovorio. "Ako me Hentmen ne otpusti", ree ak, "aliu se na ovu odluku da mi se onemogui obavljanje mog posla; istupiu pred Komisiju za dravnu slubu i pokazau da..." "Tebi je stavljena zabrana na obavljanje tvog posla", ree London glatko, "zbog upotrebe nezakonitih droga. Grubo reeno, ve smo pretresli tvoj stan i nali ih. Popeo si se na GB-40, a? ovek moe raditi dvadeset etiri sata na dan, i tako nastaviti neogranieno dugo, sa GB-40; estitam. Meutim, sad kad vie nema mesto kod nas, sposobnost da se radi i danju i nou ne izgleda ba kao neki dobitak. Neka ti je, dakle, sa sreom." London mu okrete lea, ode do svoje fotelje i uze da ita neki dokument; razgovor je bio okonan. "Ali e znati da si pogreio", ree ak, "kad me Hentmen ne otpusti. Ja samo jedno traim, a to je da vi ponovo razmislite o celoj situaciji, kad se to desi. Do vienja." Odlazei iz kancelarije, buno zatvori vrata za sobom. Do vienja na Bog bi znao koliko dugo, ree on sebi. Kad se opet naao na ulici, na jutarnjem trotoaru, stao je neodluno, sa svih strana podgurivan hordama ljudi koje su strujale ulicom. Sad, ta? - upita se on. Njegov ivot je, po drugi put u mesec dana, prevrnut naglavake; prvo ok razdvajanja od Meri, sad ovo. Mnogo, brate, ree on sebi, i zapita se da li je ita ostalo. Posao kod Hentmena je ostao. I samo, jedino, posao kod Hentmena. Pomou autonomnog taksija vratio se u stani i brzo - oajno, zapravo - seo za pisau mainu. Sada, ree on, da uradimo dijalog za malu Vivericu; on zaboravi sve ostalo, ue napred, u jedan sueni svet ne iri od dimenzija pisae maine i papira. Dobie prokleto dobru ulogu, razmiljao je. A ja - moda u ja dobiti neto zauzvrat. Poe raditi. Oko tri po podne bilo je zavreno; ustade kriputavo, protegnu se, oseti umor svog tela. Ali um mu je bio bistar. Znai, napunili su mi ovaj stan 'bubicama', i audio i video, ree on sebi. Naglas, za prislukivae, ree: "Ta kopilad u kancelariji mene da uhode. Patoloka stvar. Iskreno govorei, ba je olakanje izvui se iz one atmosfere podozrenja i..." Zauta. Zato i emu? Ode u kuhinju i napravi ruak. U etiri, obuen u svoje najbolje odelo, plavo i crno, od titanijskog rauzl-materijala, napuderisan, obrijan, natapkan mukim parfemima koji nigde na svetu, osim u modernim laboratorijama, ne mogu nastati, on poe peice u potragu za mlaznim taksijem, nosei rukopis u ruci; sa ciljem da stigne u Santa Moniku, u apartman Peti Viver, i - nebo bi znalo gde jo. Ali sa velikim nadama. Ako ovo propadne, ta onda? Dobro pitanje, i on se ponada da na njega nee morati da odgovara. Ve je izgubio previe; sklop njegovog sveta pretrpeo je tetu putem podmuklog odsecanja i

prekraivanja, gubitkom i ene i njegovog tradicionalnog posla, oba u tako kratkom razdoblju; oseao je pometnju u svom sistemu opaanja. Sistem je oekivao da vidi Meri nou, a prostorije CIA u San Francisku danju; sad nije susretao ni jedno ni drugo. Neto e morati da zaposedne ovu prazninu. Njegova ula ude za tim neim. Mahnu rukom, zaustavi jedan mlazni taksi i dade mu adresu Peti Viver u Santa Moniki; zavali se u putniko sedite, izvue stranice sa dijalozima i poe ih opet pregledati, ne bi li uneo neko sitno poboljanje u poslednjem trenutku. Jedan sat kasnije, neto posle pet po podne, taksi se poe sputati prema krovnom sletitu Petine izuzetno velike, zgodne i moderne nove zgrade sa stanovima za iznajmljivanje. Ovo je ono veliko, ree ak sebi. Blisko druenje sa veoma prsatom TV starletom... ta vie moe ovek poeleti? Taksi slete. ak, rukama malo nesigurnim, plati vonju. 9. Nagovetaj dobrih vesti bila je injenica da je zatekao Peti kod kue; ona lino mu otvori vrata stana i ree: "Oh, Boe, ti si taj s mojim tekstom. Al' si rano doao; preko vidfona si rek'o..." "Zavrih ranije nego to sam oekivao." ak ue u njen stan, osmotri nametaj moderan do preteranosti; po stilu, neopretkolumbovski, zasnovan na novim arheolokim otkriima o kulturi Inka u Junoj Americi. Sav proizveden, naravno, runim radom. Na zidovima su visili primerci novog, animiranog, akcionog slikarstva, slike koje se nikad ne prestaju kretati; svaka je, zapravo, bila dvodimenziona maina i radila je uz tihi ubor, kao naletanje na obalu talasa nekog dalekog okeana. Ili, pomisli on tanije, kao podzemna automatska fabrika; a ovo drugo nije ba siguran da voli. "Doneo si sa sobom", ree gospoica Viver oduevljeno. Na sebi je imala - a to je izgledalo malo udno, tako rano predvee - parisku haljinu visoke mode, kakve je viao po asopisima, ali nikad susreo u stvarnom ivotu. Daleko je dogurao od onog radnog stola u CIA! Haljina bee raskona i sloena, nalik na latice nekog nezemaljskog cveta; morala je kotati bar hiljadu koica, zakljui ak. Tako neto oblai osoba koja polazi da dobije zaposlenje; desna sisa, vrsta i blago podignuta, cela je otkrivena pogledu; stvarno, maksi moderno. Da nije, moda, oekivala nekog drugog? Bani Hentmena, recimo? "Mislila sam da iziem", objasni Peti Viver. "Na koktel. Al sad u zvati i otkazati." Ode do video-telefona; njene otre potpetice zvuno su udarale o sintetiki 'zemljani' pod u Inka-stilu. "Nadam se da e ti se dopasti tekst", ree on, lunjajui po stanu i oseajui se kao sitan siromaak. Zalutao u bogatije vode, gde su haljine sloene i skupe,

nametaj runo deljan od drveta... Stade pred jednu sliku, pogleda kako neobjektivne povrine klize jedna pod drugu i menjaju se, daju uvek nove, neponovljive, kombinacije. Peti se vrati sa video-telefonskog razgovora. "Uhvatila sam ga pre nego to je krenuo iz MGB studija." Nije kazala koga, a ak odlui da ne pita; verovatno bi se osetio samo jo vie kao 'izduvan balon'. "Pience?" Prila je niskom ormanu od pretkolumbovskog drveta i zlata, otvorila ga, i ukazale su se boce, jedna do druge. "'O jedan iovski vazbol? To ti 'e sad glavna fora; mora proba. Kladim se da nije jo dospela u severnu Kaliforniju... vi ste tako..." Mahnula je rukom. "Takve plinske glave, tamo." Poe meati pia. "Mogu li pomoi?" Prie joj blie, obuzet oseajem da je zatitnik i ozbiljan ovek... obuzet, bar, eljom da se osea tako. "Neka, hvala", ree Peti, dodavi mu, vetim pokretom, au. "Da te ja pitam neto", ree ona, "pre nego to ak i pogledam tekst. Je li moja uloga velika?" "Hm", ree on. Uveavao je njenu rolu koliko god je mogao, ali istina je istina: i sad je to majuna uloga. Peti je dobaena riblja glava, a fileti su, kao to je i moralo biti, pripali Baniju. "Znai, mala je", ree Peti, priavi sofi, koja je vie liila na klupu, i sevi; latice haljine rairie se levo i desno od nje. "Daj da vidim, molim te." Sad je oko sebe irila atmosferu pronicljivosti i potpune profesionalnosti; smirena, potpuno smirena. ak sede na drugi kraj sofe i dade joj stranice. Tu je bilo sve: i onaj deo koji je poslat Baniju, i novi deo, sa njenom ulogom, koji do Banija jo nije dospeo. Moda nije u redu pokazivati tekst glumici pre nego Baniju... ali ak je odluio da uradi tako, bilo greka ili ne. "Ova druga ena", ree Peti uskoro; nije joj dugo trebalo da isprelista sve stranice. "Supruga. Opasnica, koju Zigi odluuje da ubije. Njena uloga je mnogo vea; ona je od poetka do kraja tu, a ja, zapravo, samo u ovoj jednoj sceni. U njegovoj kancelariji, kad ona ulazi... u tabu CIA..." Pokaza prstom taj deo. Istinu je rekla. On se potrudio najbolje to je mogao, ali injenica je injenica, a Peti je, profesionalno, suvie mudra da bi u ovome bila prevarena. "Trudio sam se to sam najbolje umeo da ta uloga bude obimnija", ree on iskreno. Peti ree: "Maltene je kao jedna od onih groznih uloga gde devojku dovedu samo da stoji i izgleda seksi, a ne da stvarno radi bilo ta. Neu da samo uem u tesnoj dekoltiranoj haljini i budem ukras. Ja sam glumica; hou da govorim." Ona mu vrati scenario. "Molim te, Ritersdorfe, za ima Isusa", ree, "izgradi malo vie moju ulogu. Bani ovo nije video, je l' tako? Sve je jo i sad izmeu tebe i mene. Znai, moda moemo zajedniki neto i da smislimo. 'Aj, jedna scena u restoranu? Zigi se sree

sa tom curom - eron - u tom superika, malom, zabaenom restoranu, kad upada njegova ena... Zigi se svaa sa enom tu, a ne kod kue u njihovom stanu. Na taj nain se moe umeati i eron, to jest moja uloga." "Hmmm", ree on. Pio je pomalo; to u njegovoj ai bila je neka udnovata, slatka meavina, u velikoj meri nalik na medovinu. Pade mu na um da se zapita ta je sve sipano unutra. Peti je, sedei tako nasuprot njega, ve popila jednu punu au; ona ustade i prie ormanu za pie, da napravi novu koliinu. Ustade i on, prie joj i stade pored nje; njeno malo rame se oealo o njega, a svud oko njih bio je udni miris pia koje je meala. Jedan sastojak, primeti on, sipala je iz boce jasno ne-T izgleda; tekst na etiketi kao da je bio alfanski. "Sa Alfe Jedan", ree Peti. "Dao mi Bani; on je dobio od nekih Alfana koje poznaje; Bani poznaje sve vrste stvorenja u celoj nastanjenoj Vaseljeni. Jesi znao da je on neko vreme stanovao u sistemu Alfe?" Podigla je svoju au, okrenula se licem ka njemu i stajala zamiljena, pijui pomalo. "E, kad bi mogla ja da posetim neki drugi zvezdani sistem. Sigurno se od toga ovek oseti maltene - zna - natoveanski." ak ostavi au i poloi ake na ramena, malena ali prilino tvrda, Peti Viver. Haljina se na tim mestima naguva u sitne bore. "Mogu donekle da proirim tvoju ulogu", ree on. "Vai", ree Peti. Naslonila se na njega, uzdahnula i poloila glavu na njegovo rame. "To mi zaista znai." Njena kosa, dugaka, crvenokestenjasta, ovla dotae njegovo lice, zagolica ga po nosu. On uze au od nje, popi jedan gutljaj, i ostavi i tu drugu na orman. Dok se snaao, dok je shvatio ta se deava, ve su bili u spavaoj sobi. Ovo pie, pomisli on. Pomeao sam ga sa nezakonitim talamusnim GB-40 stimulantom dobijenim og Lorda... kako li se ono zvae. U spavaoj sobi bio je maltene mrak, ali on je ipak video, kao obrise u produetku njegove desne ruke, Peti Viver kako seda na krevet i otkopava neki sloen deo na haljini. Haljina najzad spade i Peti je odnese paljivo do ormana i okai unutra; onda se vrati, radei neto udno sa svojim dojkama. Gledao ju je nekoliko trenutaka i onda shvatio da to ona masira grudni ko; u haljini je bila utegnuta, sad se mogla opustiti, razgibati slobodno. Vide da su joj obe dojke idealne veliine, iako obe, veim delom, sintetike. Dok je hodala, nisu mahale levo i desno, ni najmanje; leva je, kao i desna koju je ve od dolaska u ovaj stan gledao golu, bila upadljivo vrsta. Peti se srui, kao dobro podmazani kamen, na krevet pored njega; on je ve leao na leima. Ali videotelefon zazvoni. "E, kurac", ree ona. Trgao se na takvu njenu re. Skliznula je sa postelje, ustala, pipanjem potraila kunu haljinu; nabacivi je na sebe, pola bosa iz spavae

sobe, privezujui opasa kune haljine u vor oko struka. "'Odma se vraam, dragi", ree ona obinim glasom. "Ti samo ostani tu." Leao je i buljio u plafon, oseao mekou i udisao lepi miris postelje. inilo mu se da je prolo dugo, dugo. Bio je veoma srean. Ovakvo ekanje je jedno veliko, smireno zadovoljstvo. Onda, najednom, u vratima spavae sobe stoji Peti Viver, sa kosom oputenom na ramena. Kosa kao razasuti oblak. ekao je, ali ona nikako da prie krevetu. Najednom, ak shvati da ona nee ni prii; nee ulaziti u sobu. Istog trena on se pridie u sedei poloaj; njegovo raspoloenje za oputanje na leima naglo se smanjilo i iezlo. "Ko je bio?" upita. "Bani." "I?" "Otkazan je ceo posao." Sada je ula, ali samo do ormana; iz koga izvadi jednostavnu suknju i bluzu. Uze i svoje gaice i ode napolje, oito da se obue na nekom drugom mestu. "Zato je otkazan?" Iskoio je iz kreveta, poeo se oblaiti grozniavo. Peti je nestala; negde u stanu jedna vrata se zatvorie. Nije mu odgovorila. Nije ga, dabome, ni ula. Seo je, sada sasvim obuen, opet na krevet. Upravo kad je vezivao pertle, Peti se opet pojavila. I ona sasvim obuena. Stala je i poela etkati kosu, lica bez izraza; gledala je kako on petlja oko cipela i nita nije komentarisala. Ponaa se kao da je svetlosnu godinu udaljena, pomisli on; spavaa soba je sad proeta njenom neutralnom hladnoom. "Kai mi", ree on ponovo, "zato je posao otkazan. Reci mi tano ta je Bani Hentmen kazao." "Pa, rek'o je da nee upotrebiti tvoj tekst, a ako me ti zove, ili ako ja pozovem tebe..." Sada su, prvi put posle telefonskog poziva, njene oi pogledale pravo u njega i izotrile sliku; kao da ga je tek sad videla. "Nisam rekla da si ovde. Ali rekao je, ako razgovaramo da ti ja kaem da je po njegovom miljenju s tvojom idejom gotovo i ne valja nita." "Sa mojom idejom?" "Pa, ceo scenario. Bani je dobio stranice koje si mu poslao i kae da su uasne." ak oseti da mu se ui istovremeno smrzavaju i razbuktavaju; bol mu se irio po licu, kao mraz, tako da su mu uskoro otupeli usne i nos.

"I zato", ree Peti, "on daje Mranom i Donsu, koji su njegovi redovni pisci, da naprave neto sasvim drugo." Posle dueg vremena ak ree promuklo: "Treba li da stupim u vezu s njim?" "Nije rek'o." Dovrila je etkanje kose; otila iz spavae sobe, opet nestala. On ustade, poe za njom, i nae je u dnevnoj sobi kako bira broj na videotelefonu. "Koga zove?" upita. Peti ree udaljeno: "Jednog koga poznajem. Da me izvede na veeru." Glasom koji je pucketao od zavidljive uskraenosti, ak ree: "Pa, daj da te ja izvedem na veeru. Veoma bih to voleo." Devojka se nije ni potrudila da odgovori; nastavila je da bira broj. On ode do pretkolumbovske klupe i poe prikupljati stranice svog rukopisa; vrati ih u koverat. Za to vreme Peti je dobila vezu sa nekim; uo je, u pozadini, njen tih, priguen glas. "Vidimo se", ree ak. Nabaci kaput i ode krupnim koracima iz stana. Nije ni digla pogled sa ekrana; sasvim obuzeta razgovorom. U bolovima od gneva, on zalupi vrata za sobom i pohita zastrtim hodnikom do lifta. Dva puta se spotae i pomisli: Boe, to pie me jo vrti. Ma, sve je ovo, moda, halucinacija, izazvana meanjem GB-40 i... kako je ono nazvala. Ganimedsko vazkrzno ili kako ve bee. Imao je utisak da mu je mozak mrtav, hladan i lien animacije; njegov duh se smrznuo sasvim, i on sad moe samo da razmilja da treba izii iz ove zgrade, izvui se iz Santa Monike, vratiti gore u severnu Kaliforniju, pa u stan. Da li je London bio u pravu? To ak nije mogao oceniti; moda je istina naprosto ono to Viverica kae: stranice koje je poslao Baniju grozne su, i taka. Ali, s druge strane... Moram se javiti Baniju, uvide on. Odmah sad. Zapravo, trebalo je da ga zovem odmah iz njenog apartmana. U prizemlju zgrade sa stanovima za izdavanje, on pronae javnu telefonsku kabinu; ue i poe tipkati broj Hentmenove organizacije. Onda najednom vrati slualicu na mesto. Da li hou da znam? - upita se. Mogu li podneti saznanje? Izie i postoja nekoliko trenutaka ispred kabine, a onda proe kroz glavna vrata zgrade, na predveernje ulice. Bar da saekam dok mi se razbistri u glavi, pomisli. Dok se to pie ne istroi, taj ne-zemaljski intoksikant koji mi je uvalila.

Ruku nabijenih u depove, poe peaiti besciljno du trotoarskog leba. Iz minuta u minut sve vie potiten i ispunjen zebnjom. Sve se oko njega raspada. A on, nemoan da zaustavi to ruenje; samo ga kao svedok gleda sa strane, sasvim nemoan, zahvaen i ponet procesima koji su toliko moni da ih on ne moe ni razumeti. Glasi u njegovom uvu, enski, snimljen, ponavlja, ponavlja. "To e izneti jednu etvrtinu koice, gospodine. Molim, ubacite kovani novac, ne papirni." ak poe mirkati i osvrtati se, otkrivajui da je opet u videotelefonskoj kabini. Ali koga poziva? Banija Hentmena? Poe preturati po depovima, nae novi od etvrt koice, ubaci ga u prorez vidfona. Slika se najednom razbistri. Nije pozvao Banija Hentmena. Na ekranu je bila, i u njega gledala, minijaturna slika Doane Trieste. "ta je bilo?" upita Doan zabrinuto. "Izgleda grozno, ak. Jesi li bolestan? Odakle telefonira?" "Iz Santa Monike", ree. Bar je pretpostavljao da je tako: nije pamtio nikakvu vonju gore ka Zalivu. Nije imao ni oseaj da je proteklo neko dugo vreme... ili moda jeste? Pogleda na runi asovnik. Dva sata je minulo; ve je prolo osam sati uvee. "Ne mogu da poverujem", ree, "ali jutros su me suspendovali iz CIA, kao rizinog za bezbednost, a sad..." "Za ime svega", ree Doan, koja ga je pomno sluala. On graknu: "I Bani... Hentmen me je otpustio, izgleda, mada to nisam siguran. Ali se plaim da ga pozovem." utanje je zavladalo. Onda Doan smireno ree: "Mora ga zvati, ak. Ili ga mogu zvati ja, u tvoje ime; rei u mu da sam tvoja sekretarica, ili tako neto - umem ja to, ne brini. Daj mi broj telefonske govornice u kojoj se nalazi. I ne predaj se potitenosti; ve sam te dovoljno upoznala da znam da se vraa ka razmiljanjima o samoubistvu, a ako to uradi u Santa Moniki, neu moi da ti pomognem, ne bih stigala donde na vreme." "Hvala", ree on. "Lepo je znati da je nekome stalo." "Imao si naprosto previe raznih potresa u ivotu u poslednje vreme", ree Doan, na svoj pametan, zdravorazumski nain. "Prvo propast braka, pa sad..." "Zovi ga", prekide je ak. "Evo broja." Podie cedulju ka ekranu, a Doan zapisa broj. Kad je okaio slualicu na mesto, ostao je u telefonskoj govornici, puei i meditirajui. Mozak mu se poeo razbistrivati, i on se zapita ta je radio izmeu

est i osam. Noge su mu bile krute, bolele su ga od umora; moda je peaio. Po ulicama Santa Monike, bez odredita, bez plana. Posegnu u dep kaputa i izvue limenu kutijicu sa kapsulama GB-40 koju je poneo sa sobom; uspe da proguta jednu, bez vode. To e - pretpostavljao je - odstraniti posledice zamora. Ali nita, nita osim hirurkog odstranjenja cele prednje strane mozga, ne moe ukloniti njegovu svest o katastrofalnoj situaciji u kojoj se naao. Ljigavac, pomisli on. Moda mi ljigavac moe pomoi. Od informacijske slube oblasti Marin on dobi telefonski broj Lorda Teciostrige; i pozva ga, odmah, i ubaci novi. ekao je; vidfon je zvonio, ali je ekran ostao prazan. "Zdravo." Pozdravila ga je ta jedna re, ne izgovorena, nego napisana na ekranu; ljigavac ne moe da govori zvukom, pa ni preko telefona. "ak Ritersdorf ovde", ree on. Nove rei ispoljile su se na ekranu. "U nevolji si. Ne mogu ti proitati um na ovoj razdaljini, ali oseam to po nijansama u tvom glasu." "Ima li ti uticaja kod Hentmena?" upita ak. "Kao to sam te obavestio ranije..." Te rei su, kao uzana traka teksta, prolazile jedna po jedna preko ekrania. "...tog oveka ak ni ne znam." ak ree: "Izgleda da me je otpustio. Voleo bih da ga ti pokua nagovoriti da me opet primi." Boe, pomisli on, moram imati neko zaposlenje. "Ti si me naveo da potpiem ugovor s njim; poprilina odgovornost se moe staviti na tvoj prag." "Tvoj posao kod CIA..." "Suspendovan sam. Zbog druenja sa Hentmenom." ak dodade, grubo: "Hentmen ima preveliki broj ne-zemaljskih poznanika." "Vidim", uobliie se rei. "Tvoja visoko-neurotina bezbednosna agencija. Trebalo je to da oekujem, ali nisam oekivao. Trebalo je da ti oekuje, godinama si radio tamo." "Vidi", ree ak. "Nisam te pozvao da bismo se raspravljali ko je kriv; ja samo hou zaposlenje, bilo kakvo zaposlenje." I to moram nai odmah, noas, ree on sebi. Ne mogu ekati. "Moram da razmislim temeljito o ovome", saopti mu ljigavac pokretnom trakom rei. "Daj mi..." ak divljaki tresnu slualicu na mesto.

Ostade zatvoren u kabini, puei i ekajui, pitajui se ta e Doan rei kad pozove. Moda nee pozvati, razmiljao je. Naroito ako su vesti loe. Koji haos. Kakvu sam situaciju, samo svojim sopstvenim... Telefon zazvoni. On podie slualicu i ree: "Doan?" Na ekranu se pojavi njena malena slika. "Zvala sam taj broj koji si mi dao, ak. Dobila sam nekoga iz njegovog osoblja, nekog gospodina Felda. Tamo je opta uzbuna. Feld mi je samo rekao da pogledam veernje kune novine." "Dobro", ree ak, osetivi se hladniji nego dosad. "Hvala. Kupiu neke losaneleske novine ovde, pa u te moda videti kasnije." Prekide vezu, urno izie iz govornice i poe ulicom u potrazi za samohodnim kioskiem za prodaju novina. Posle samo nekoliko trenutaka, doepao se jednog primerka veernjih ulinih novina; poe ih itati pri svetlosti jednog izloga. Stvar je bila na naslovnoj strani. A gde bi, inae, mogla biti? - pomisli on. Kad je re o Hentmenu, najpoznatijem televizijskom klovnu. BANI HENTMENA HAPSILA CIA KAO AGENTA NE-T SILE, POBEGAO U LASERSKOJ PUCNJAVI Morao je dvaput proitati taj lanak da bi poverovao da se desilo to to se desilo. CIA je, kroz svoju obavetajnu mreu, saznala u toku dana da je Hentmenova organizacija otpustila izvesnog oveka koji je Hentmena interesovao samo zbog 'Operacije pedeset minuta' na M2 Alfe Tri. Izvesnog aka Ritersdorfa. Zakljuili su da je Hentmen, kao to su odavno podozrevali, agent Alfanaca, i zato su stupili u akciju istog trenutka, jer da su oklevali, mogao je neko, moda neki Hentmenov dounik unutar CIA, da ga upozori, pa bi Bani Hentmen pobegao. Sve je bilo vrlo jednostavno i vrlo uasno; ruke su mu se tresle dok je drao novine na svetlosti. A Hentmen im je ipak pobegao. Uprkos tako brzoj akciji CIA. Moda je od svoje mainerije dobio upozorenje na vreme; oekivao je dolazak akcionog odreda CIA koji ga je pokuao uhapsiti u TV studiju u Njujorku, pisalo je u novinskom lanku. Gde je, dakle, begunac sada? Valjda ve na putu za alfanski sistem. A gde je ak Ritersdorf? Na putu ka nigde; pred njim lei samo jedna movarna praznina koju ne ispunjavaju nikakve osobe, nikakvi zadaci, niti razlozi za postojanje. Hentmen je stigao da pozove Peti Viver, TV starletu, i da joj kae da otputa aka, ali se nije potrudio da... Vidfonski poziv od Hentmena stigao je tek predvee. Posle neuspelog hapenja. Prema tome, Peti Viver je znala gde se Hentmen tada nalazio. Ili je bar mogue da je znala. Ali i to je neko poetno uporite.

On uhvati taksi i odjuti natrag do velianstvene zgrade Peti Viver; plati vonju i pohita do ulaza u zgradu; pritisnu dugme interkoma za njen stan. "Ko je?" Njen glas je i sad bio hladan, bezlian, ak i vie nego ranije. "Ritersdorf", ree ak. "Ostao mi je deo rukopisa kod tebe." "Ja ne vidim nijednu stranicu." Nije zvuala ubeeno. "Ako me pusti unutra, mislim da u se odmah setiti gde su. Za minut." "'Aj, vai." Visoka metalna vrata su kljocnula i otvorila se; Peti je, na spratu, pritiskom na dugme upravljala da tako bude. Popeo se liftom. Vrata njenog apartmana bila su ve otvorena, i on odmah ue. Peti ga doeka u dnevnoj sobi, pozdravom ledeno ravnodunim; stajala je sa rukama prekrtenim preko grudi i gledala kamenim pogledom kroz prozor, panoramu nonog Los Anelesa. "Nema ovde nijedne stranice tvog prokletog rukopisa", ree mu ona. "Ne znam ta..." "Onaj poziv od Banija", ree on. "Odakle je bio?" Osmotrila ga je, uzvijajui jednu obrvu. "Ne seam se." "Videla si veeranje homeo-novine?" Posle due pauze, slegnula je ramenima. "Moe biti." "Bani te je pozvao posle tog pokuaja hapenja. Ti to zna, i ja to znam." "Pa ta?" Nije se potrudila ak ni da ga pogleda; u celom njegovom ivotu jo niko ga nije tako ledeno ignorisao. A ipak, njemu se inilo da ispod te njene tvrdoe postupanja lei strah. Ipak, tako je mlada, nema ni dvadeset. On odlui da se kocka ulaganjem na tu kartu. "Gospoice Viver, ja sam agent CIA." Imao je, i sad, znaku CIA kod sebe; posee pod kaput i izvadi je, prui ka njoj. "Uhapeni ste." Trgla se, oi jako rairila; naglo se okrenula oko sebe, sa priguenim uzvikom. Video je koliko joj se disanje izmenilo - iz korena izmenilo; teki crveni pulover brzo se nadizao i sputao. "Stavrno si agent tajne slube?" upita ona, pridavljenim apatom. "Mislila sam da si pisac TV scenarija; tako je Bani rekao." "Mi smo se ubacili u Hentmenovu organizaciju. Ja sam glumio TV pisca. Idemo." Uhvatio je Patriciju Viver za lakat jedne ruke. "Kuda idemo?" Pokuavala se izvui, uasnuta. "U ogranak CIA za L. A. Tamo e biti stavljena u zatvorsku eliju."

"Zbog ega?" "Zna gde je Bani Hentmen", ree on. Nastalo je utanje. "Ne znam", ree ona i sva se poguri. "Zaista ne znam. Kad je pozvao, ja nisam znala da su ga hapsili, niti bilo ta - nije rek'o nita o tome. Tek kad sam izila na veeru, posle tvog odlaska, videla sam u novinama naslove." Ona potiteno poe ka spavaoj sobi. "Da uzmem ja kaput i tanu. I da nabacim malo karmina. A za ovo, govorim ti istinu; asna re." On poe za njom; ona, u spavaoj sobi, uze jedan kaput sa okaaljke u ormanu, onda otvori jednu ladicu da nae torbicu. "ta misli, koliko dugo e me zadrati?" upita, preturajui po unutranjosti torbice. "Pa, ne due od..." poe on. I zauta. Jer je Peti uperila u njega laserski pitolj. Nala ga je u tanici. "Ne verujem da si agent tajne slube", ree. "Ali jesam", ree ak. "Ispadaj napolje. Ne razumem ta pokuava da uradi, ali Bani mi je dao ovo i rekao mi da ga upotrebim kad i ako budem morala." Ruka joj se tresla, ali je laserski pitolj ostajao uperen u njega. "Molim te, idi", ree ona. "Ispadaj iz mog stana - ako ne, ubiu te; asna re, ubiu te." Izgledala je uasno, uasno uplaena. On se okrete i ode iz apartmana, u hodnik, do lifta, koji je jo bio tu. On samo zakorai u njega. Uskoro se nae na ulici, prui korake po mranom ploniku. Dobro; ovo je gotovo, pomisli on. Mada nije ba zavreno kao to je on nameravao. S druge strane, pomisli stoiki, nita nije ni izgubio... osim, moda, svoje dostojanstvo. A to e se, proticanjem vremena, vratiti. Nema se sad kuda, nego u severnu Kaliforniju. Petnaest minuta kasnije bio je u vazduhu, odmicao kui, ka svom 'umezu' kod one gazdarice u oblasti Marin. Sve u svemu, njegov boravak u Los Anelesu nije protekao bog-zna-kako uspeno. Kad je stigao, zatekao je upaljena svetla u svom stanu i ukljueno grejanje; u fotelji je sedela, i sluala jednu od ranih Hajdnovih simfonija na FM radiju, Doan Trieste. im ga je ugledala, skoila je na noge. "Hvala Bogu", ree ona. "Toliko sam se brinula za tebe." Sagnula se i dohvatila primerak lista 'Hronika San Franciska'.

"Video si novine ve. Gde to postavlja tebe, ak? Znai li da CIA juri sad i tebe? Kao Banijevog slubenika?" "Ne'am pojma", ree on i zatvori vrata stana. inilo mu se da ga CIA ne juri, ba, ali da o tome treba razmisliti; Doan je dobro rekla. Ode u kuhinju i pristavi ajnik pun vode, da zakuva kafu. Nedostajao mu je, u ovakvim trenucima, onaj autonomni ureaj za pravljenje kafe koji je bio deo kuhinjskog tednjaka u ranijem stanu. On je kupio Meri taj tednjak, zajedno sa tim ugraenim robotom za kafu; kupio joj, i ostavio joj, kao i gotovo svu drugu imovinu. Doan se pojavi na vratima kuhinje. "ak, mislim da treba da pozove CIA, da popria sa nekim koga poznaje tamo. Tvog dosadanjeg gazdu. Vai?" On ree, ogoreno: "Ala si sklona potovanju zakona. Uvek sve uraditi kako vlasti kau, a?" Nije joj rekao da je u asovima krize, kad se sve raspadalo svud oko njega, prvi njegov poriv bio da se obrati Baniju Hentmenu, ne cijaima. "Molim te", ree Doan. "Razgovarala sam sa Lordom Teciostrigom, i on misli isto. Sluala sam vesti na radiju, kau da je u toku hapenje drugih pripadnika Hentmenove organizacije..." "Samo me ostavite na miru." Uze odozgo, iz ormaria, teglu sa instant-kafom; drhtavim rukama ubaci jednu punu kaiku u ajnik. "Ako ne stupi u vezu sa njima", ree Doan, "ja neu moi nita da uinim za tebe. U tom sluaju, mislim da je najbolje da odem." ak ree: "A ta bi inae mogla uiniti za mene? ta si dosad uinila za mene? Kladim se da pre mene nisi u ivotu srela nikog ko je izgubio dva zaposlenja za jedan dan." "Onda, ta e?" "Mislim da u emigrirati na Alfu", ree ak. I to, konkretno, na drugi mesec tree planete tog sistema, pomisli on. Da je samo uspeo pronai Hentmena... "Znai, CIA je u pravu", ree Doan; oi su joj gorele od ljutnje. "Hentmenova maina je plaenika, radi za jednu vanzemaljsku dravu." "Boe!" ree ak, zgaeno. "Rat je zavren pre toliko godina! Muka mi je od tih kojetarija o pijunai. Toga sam se nasluao dovoljno za celu venost. Ako hou da emigriram, onda me pustite da emigriram." "Ono to bi ja trebalo uiniti", ree Doan, nimalo poletno, "jeste da te uhapsim. Ja sam naoruana." Pokaza mu neverovatno malen, ali van svake sumnje pravi, pitolj koji je nosila uz telo. "Ali ne mogu. ao mi te je. Kako si mogao tako da zabrlja svoj ivot? Teciostriga se toliko potrudio..."

"Okrivi njega", ree ak. "On je samo eleo da pomogne; video je da ne preuzima odgovornost." Njene oi sevnue. "Nikakvo udo da se Meri razvela od tebe." On zastenja. "Ti, naprosto, nee da se potrudi", ree Doan. "Digao si ruke; ni..." Zauta. Zgleda se s njim. uo je i on. Oboje su uli misli ganimedskog ljigavca iz stana preko puta hodnika. "Gospodine Ritersdorfe, jedan dentlmen se kree hodnikom u pravcu tvog stana; on je naoruan, i namerava da te prisili da poe s njim. Ne mogu doznati ko je ili ta eli, jer ima oko glave postavljenu neku vrstu reetke ili zatitne kutije za spreavanje telepatskog pristupa; to znai da je on ili vojno lice, ili pripadnik snaga bezbednosti ili tajne policije, ili neke kriminalne ili izdajnike organizacije. U svakom sluaju, pripremi se." ak ree Doani: "Daj mi taj tvoj laserski pitolji." "Ne." Podigla je pitolj iz futrolice i uperila ga prema vratima stana; lice joj je bilo bistro i svee. Oigledno je savreno dobro kontrolisala svoje postupke. "Boe", ree ak, "ti e poginuti." Znao je to; video unapred; jasno u celosti, kao da je prekognitivac. Njegove ruke poletee u stranu, munjevito, kao bi, dograbie lasersku cev i otrgnue je iz Doanine ruke. Ali pitolj ispade i njemu iz ruke; pa se i on, i Doan bacie naglavake da ga doepaju; sudarie se u vazduhu, i Doan jeknu i odlete o zid kuhinje. ak dohvati oruje i ustade, drei ga. Neto ga udari po ruci, neka vrelina; on ispusti maleni laserski pitolj koji odzveketa po podu. U isti mah, u njegovom sluhu odjeknu glas - njemu nepoznat - nekog mukarca. "Ritersdorfe, ubiu te ako opet pokua podii tu cevicu." ovek je ve bio u dnevnoj sobi; zatvorio je ulazna vrata stana i nainio nekoliko koraka prema kuhinji, drei svoj laserski pitolj uperen ka Doani. Bio je srednjih godina, u nekom jeftinom, sivom kaputu od domaeg materijala i starim, arhainim izmama; preko aka pree sev utiska da taj ovek dolazi iz neke potpuno tuinske ekologije, moda ak sa druge planete. "Mislim da je ovo Banijev ovek", ree Doan, ustajui polako. "Dakle, verovatno bi to uradio. Ali ako misli da moe dohvatiti laser pre nego..." "Ne", ree ak odmah. "Poginuli bismo oboje." Pogleda tog oveka. "Pokuao sam ja ve da pozovem Banija." "Vai", ree ovek, i pokretom ruke pokaza ka vratima. "Dama moe ostati ovde; hou samo tebe, Ritersdorfe. Polazi, nemojmo fnopovati vreme; pred nama je dug put."

"Pitajte malu Vivericu", ree ak, polazei ispred tog oveka, u hodnik. Iza njega ovek zamumla. "Nikakve vie priancije, Ritersdorfe. Ve je bilo suvie glakovanih priancija." "Na primer, kakvih?" ak zastade; u sebi je oseao zloslutne gradacije straha. "Na primer, to to si ti uao u nau organizaciju, a bio si uhoda CIA. Sad je nama jasno zato si ti hteo da nam bude scenarista; da bi izmamio neke dokaze protiv Bana. I ta si otkrio? Video si jednog Alfanca; je li to krivino delo?" "Nije", ree ak. "Oni e njega kamenovati do smrti, zbog toga", ree ovek sa pitoljem. "Do vraga, a znaju ve godinama da je on stanovao u alfanskom sistemu. Rat je zavren. Bani, dabome, ima ekonomske veze sa Alfom; a koji biznismen nema? Ali on je nacionalna figura, slavan; publika zna za njega. Ja u da ti kaem zato je CIA odluila da se okomi na njega. Zbog te njegove ideje za scenario u kome cijaki sim ubije nekog; pomislili su da e on koristiti svoju TV seriju za napade na..." Ispred njih, u hodniku, pojavio se ganimedski ljigavac, zapreio im put. Bio je iscureo iz svog stana i zauzeo taj poloaj. "Putaj nas da proemo", ree ovek. "ao mi je", dopree misli Lorda Teciostrige do aka. "Ali ja sam kolega gospodina Ritersdorfa; bilo bi mi, iz praktinih razloga, nepovoljno da dozvolim da on bude odveden." Laserski zrak se umno ukljui; crven i tanak, stvori se naporedo sa akom i nestade u sreditu gomile sluzi, koja se, uz zvuke pucketanja i razdiranja, sasui i pretvori u crnu, speenu masu; dimilo se iz nje, izletale su ike, progoreo je tepih, a ispod tepiha nagoreo je ak i drveni pod hodnika. "Napred poi", ree ovek sa pitoljem aku. "Pa on je mrtav", ree ak. Nije mogao poverovati. "Ima ih jo", ree ovek sa pitoljem. "Na Ganimedu." Njegovo mesnato lice nije ispoljavalo nikakva oseanja, samo budnost. "Kad uemo u lift, pritisni dugme za gore; moj brod je na krovu, a ovo vae sletite ovde je stvarno malecko i lauzlovano." ak, sav otupeo, ue u lift. ovek sa pitoljem ue za njim; sledeeg trena bili su na krovu i iskoraivali u hladnou maglovite noi. "Kai mi kako se zove", ree ak. "Samo to: kako se zove." "Zato?"

"Da te naem jednog dana. to si ubio Lorda Teciostrigu." A dan e doi kada e on biti postavljen u isti vektor sa ovom osobom. "Vrlo rado u ti rei moje ime", ree ovek, terajui aka u parkirani mlazni skaka; na vozilu su stop-svetla blistala, a turbina tiho zujala. "Alf erigan", ree on, sedajui pred kontrolnu plou. ak klimnu glavom. "Dopada ti se moje ime? Nalazi da je prijatno?" ak je utao i zurio napred. "Uutao si se", primeti erigan. "iva teta, jer ti i ja emo biti ovako zajedno sve do Lune, do Brahe-grada." On prui ruku i ukljui automatskog pilota. Ispod njih se skaka tre i prope, ali ne uzlete. "ekaj tu", ree Alf erigan i mahnu laserskim pitoljem prema aku. "Ne pipaj kontrole." Otvori vrata skakaa, hermetiki zatvarajua, i nervozno izviri celom glavom napolje, u mrak, da vidi ta je to spreilo uzletanje. "E, vraga ti tvoga", ree, "spoljanji provodnik zadnjih ruba..." Njegov govor prestade; on se baci nazad u sedite i ispali jedan laserski zrak. Iz tmine krova stie mu, kao odgovor, drugi laserski zrak, uporedan sa njegovim, pruen kroz vrata jo i sad otvorena, pravo u njegovo telo; erigan ispusti oruje i praaknu se, grunu glavom o unutranju stranu kabine, onda, sav izvijen, klonu kao okrvavljena ivotinja; usta su mu visila mlitavo, oi su bile sada razgraene i neodreene. ak se sagnu, podie odbaeni laserski pitolj i pogleda u mrak da vidi ko je to bio. Bila je Doan; ona je pratila njega i erigana, krenula runo kontrolisanim liftom za spasavanje u sluaju poara, i stigla malo posle njih dvojice. On izie, oklevajui, iz vozila; zatim pozdravi Doanu. erigan je nainio greku; nije bio upoznat sa injenicom da je Doan policajka, navikla na dramatine situacije. Ni samom aku nije bilo lako da shvati da je sve to uspela tako brzo: jednim hicem onesposobila sistem za upravljanje, drugim hicem ubila erigana. "Hoe li, ve, izii iz tog skakaa?" upita Doan. "Nisam pogodila tebe, a?" "Ja sam nedirnut", ree ak. "Sluaj." Ona prie vratima det-hopera i osmotri skljokanu, odbaenu hrpu koja je do maloas bila Alf erigan. "Ja ga mogu vratiti. Ima to na umu? eli li da ga vratim, ak?" On razmisli nekoliko trenutaka o tome; seti se Lorda Teciostrige. I zbog toga, odmahnu glavom odreno.

"Na tebi je da odlui", ree Doan. "Ja u ga pustiti da ostane mrtav. Ne volim to, ali razumem." "A Lord..." "ak, za njega ne mogu uiniti nita; prekasno je. Prolo je vie od pet minuta. Morala sam da biram, da li da ostanem uz njega ili da poem za tobom i pokuam ti pomoi." "Mislim da je moda bilo bolje da si..." "Ne", ree Doan vrsto. "Uradila sam pravu stvar; videe i zato. Ima uveliavajue staklo?" Ovo ga je iznenadilo. "Naravno da nemam." "Potrai u alatu za opravke vozila. To ti je ispod komandne table. Tamo su i mikroalati, za popravljanje elektronike... tamo e nai lupu." Otvorio je tu pregradu u det-skakau i poeo preturati po njoj; postupao je, bez ikakve upotrebe uma, po uputstvima Doaninim. Zaas nae juvelirsku lupu; iskorai iz vozila, drei je. "Vraamo se dole", ree ona. "Do njega." Uskoro su njih dvoje bili nagnuti nad gomilu pepela koja je ranije bila njihov sadrug, Ganimedanac. "E, sad namesti tu lupu na oko", ree Doan, "i trai po podu. Sasvim izbliza, naroito izmeu vlakana tepiha." "ta traim?" "Njegove spore", ree Doan. Zbunjen, on ree: "Zar je imao prilike da..." "Kod njih sporifikacija nastupa automatski, u trenu kad ih neko napadne; nadam se, i trenutno. Spore e biti veoma sitne, smee, okrugle; trebalo bi da se pod lupom vide. Golim okom ih je nemogue videti, dabome. Dok ti to radi, ja u pripremiti podlogu." Zala je u akov stan; on se neko vreme dvoumio, onda spustio na kolena i ake i poeo da traga po tepihu hodnika za sporama Lorda Teciostrige. Kad se Doan vratila, imao je, u dlanu jedne ruke, sedam majunih sfera; pod soivom su bile smee, glatke i sjajne, svakako spore. Naao ih je u blizini posmrtnih ostataka ljigavca. "Njima je potrebno zemljite", ree Doan, gledajui kako ak istresa spore u 'mericu' za merenje eera i brana koju je Doan pronala u njegovoj kuhinji. "I vlaga. I vreme. Nai bar dvadeset, jer, dabome, nee sve one preiveti."

Posle dueg truda uspeo je da prikupi, iz prljavog, mnogo pohabanog tepiha, ukupno dvadeset pet spora. Sve ih prebacie u mericu, a onda su Doan i on sili u prizemlje i izili u zadnje dvorite. U mraku su zahvatali akama zemlju i ubacivali je, rastresitu i crnu, u mericu. Doan pronae i crevo za polivanje; nakaplja tu i tamo pomalo vode na zemlju, a onda, da bi onemoguila pristup vazduha, zatee plastinu kesu preko otvora merice i vrsto je uveza. "Na Ganimedu je atmosfera topla i gusta", objasni ona. "Ovo je najbolje to mogu uiniti da simuliram potrebne uslove za spore. Mislim da e uspeti. Teciostriga mi je rekao jednom prilikom da su neki Ganimedanci, u kritinoj situaciji, uspeli da se sporifikuju na Zemlji, i to pod vedrim nebom. Nadajmo se, dakle." Zajedno sa akom, ona se vrati u zgradu, nosei paljivo mericu. "Koliko dugo e trebati?" upita on. "Pre nego to budemo znali?" "Nisam sigurna. Moda samo dva dana, ali to zavisi od meseeve mene koja je sad; moglo bi da potraje i mesec dana. Znam", objasni Doan, "da zvui kao sujeverje, ali mesec utie na aktiviranje ovih spora. Pomiri se, dakle, s tim. to je puniji mesec, to bolje; potraiemo u veeranjim novinama kakav je noas mesec." Popeli su se liftom na njegov sprat. "Koliko e pamenja ostati u novom..." Zastao je. "U novom pokolenju sluzi? Da li e on, to jest one, pamtiti nas i ovdanje dogaaje?" Sedei i pregledajui novine, Doan ree: "To u celosti zavisi od toga koliko brzo je on uspeo da reaguje. Ako je izbacio ove spore iz svog..." Sklopila je novine. "Spore bi trebalo da reaguju kroz nekoliko dana." "A ta bi se desilo", upita ak, "ako bih ja odneo njih sa Zemlje? Sasvim izvan uticaja Lune?" "Ipak bi rasle. Ali bi moglo due potrajati. ta to ima na umu?" "Ako bi Hentmenova organizacija poslala nekog da me nae", ree ak, "i ako bi se tom nekom desilo neto..." "A-ha, da, naravno", ree Doan. "Moe se oekivati da e poslati drugog. Verovatno kroz nekoliko sati, im shvate da smo sredili prvog. Moda je on imao negde na sebi aparat za signalizaciju smrti, tako da su obaveteni im mu je srce stalo. Mislim da si u pravu; trebalo bi da poleti sa Zemlje to je pre mogue. Ali kako, ak? Da bi stvarno nestao, morao bi imati resurse, novac, podrku, a ti to nema; ti sad nema nikakav izvor prihoda. Ima li ikakvu uteevinu?" "Meri je prisvojila ceo na zajedniki tekui raun", ree on, duboko zamiljen. Seo je u fotelju, pripalio cigaretu. "Imam jednu ideju", ree konano, "ta bih mogao pokuati. Ali bih radije da ti ne uje to. Shvata? Zvuim li kao neurotik ili kukavica?"

"Samo zvui zabrinuto. A ti i treba da bude zabrinut." Ustala je. "Idem u hodnik; znam da hoe nekog da pozove. Dok ti radi to, ja u se povezati sa policijskom stanicom Ros i rei im da dou i pokupe onoga u mlaznom skakau iznad nas." Ipak je zastala na vratima stana. "ak, drago mi je to sam uspela da ih spreim da te odvedu. Jedva sam uspela. Kuda je skaka bio krenuo?" "To bih radije da ti ne kaem. Radi tvoje bezbednosti." Klimnula je glavom. I vrata su se zatvorila za njom. Ostao je sam. Istog trenutka je pozvao kancelariju CIA u San Francisku. Posle dosta vremena i truda uspeo je dobiti vezu sa svojim donedavnim gazdom, Dekom Elvudom, koji je sad bio kod svoje kue, sa porodicom. Elvud je primio poziv, ali razdraljivo; kad je video ko zove, nije se nimalo obradovao. "Napraviu pogodbu sa vama", ree ak. "Pogodbu! Mi verujemo da si ti, neposredno ili posredno, upozorio Hentmena, koji nam je zato i klisnuo. Zar nije tako bilo? ak znamo i ko ti je bio pomaga: ta starleta u Santa Moniki, Hentmenova sadanja ljubavnica." Elvud se namrtio. Ovo je za aka bila novost; nije znao to o Peti Viver. Ali sad mu nije bilo ni vano. "Pogodba", ree ak, "koju mislim da sklopim sa vama - sa CIA, zvanino - jeste ova. Znam gde je Hentmen." "To me ne iznenauje. Samo me iznenauje tvoja voljnost da nam kae. Otkud to, ak? Je li bila svaa u Hentmenovoj srenoj porodici, pa si se ti naao napolju?" "Hentmenova organizacija je ve poslala jednog da me ukeba", ree ak. "Uspeli smo da ga sredimo, ali oni e posleti sledeeg, pa sledeeg, sve dok me Hentmen konano ne ulovi." Nije se trudio da objanjava Elvudu zamrenost situacije; njegov dojueranji poslodavac ne bi mu poverovao, a i kad bi poverovao, njegove nevolje ostale bi iste. "Ja vama kaem gde se Hentmen krije, a vi meni zauzvrat stavite na raspolaganje jedan nadsvetlosni brod CIA. Meusistemski, jedan od onih malih koji su pravljeni kao vojni gonii. Znam da ih imate mnogo; moete mi dati jedan, a zauzvrat dobijate neto od ogromne vrednosti." Dodade: "A ja u vratiti brod - na kraju. Samo mi je potrebno da ga upotrebim." "Ti stvarno zvui kao da bi hteo da pobegne", ree Elvud pronicljivo. "I hteo bih." "U redu." Elvud slegnu ramenima. "Ja ti verujem; zato ne? I ta fali? Reci mi gde je Hentmen; urediu da ti brod stigne u roku od pet sati." Drugim reima, uvide ak, oni e odugovlaiti sa isporukom broda sve dok ne provere moju informaciju. Ako ne nau Banija Hentmena, nema broda; ekau

uzalud. Ali ne moe se ni oekivati da profesionalci tajne slube operiu na neki drugi nain; ovo je njihov posao - ivot je za njih jedno veliko kartanje. On otupljeno ree: "Hentmen je na Luni, u gradu Braheu." "ekaj u tvom stanu", ree Elvud istog trena. "Brod e ti stii do dva ujutro. Ako." Pogleda aka. Prekinuvi vezu, ak ode da uzme pikavac svoje cigarete sa ivice kafe-stoia u dnevnoj sobi. Pa, dobro; ako se brod ne pojavi, to je kraj. On nema nikakav drugi plan, nikakvo alternativno reenje. Moda e ga Doan Trieste ponovo spasti; ako ne, ako neki Hentmenov gorila uspe da ga ubije, ona e ga, moda, bukvalno vratiti u ivot... ali ako ostane na Zemlji, ranije ili kasnije Hentmenovci e ga nai i unititi ili bar zarobiti: instrumenti za pronalaenje ljudi naprosto su previe dobri, takvo je ovo doba. Ako im se da dovoljno vremena, a traeni ovek je ostao na Zemlji, nai e ga svakako. Ali je Luna, za razliku od Zemlje, slabo poznata teritorija; otkrivanje tamo nije tako lako. Postoje i daleke planete, i njihovi meseci, gde je praktino nemogue da bilo ko pronae bilo koga. Jedna od takvih zona je Alfin sistem. Eto, na primer, planeta Alfa Tri, koja ima nekoliko prirodnih satelita; jedan od tih je M2. Naroito, naroito M2. Pomou cijakog FTL broda, on moe stii tamo za samo nekoliko dana. Kao to su uinili Meri i grupa sa njom. On otvori vrata stana, pogleda u hodnik i ree Doani: "U redu, obavio sam moj jedan, jadan, pozivi. I to je sve." "Odlazi li sa Zemlje, ili ne?" Njene su oi bile ogromne i tamne. "Videemo." Seo je, pripremio se da eka i doeka. Doan vrlo obazurivo stavi mericu sa sporama na rukonaslon akove fotelje. "Evo ti ovo. Znam da ih eli; on je dao ivot za tebe, pa se osea odgovoran. A sad bi dobro bilo da ti ja ispriam ta treba da se radi im se spore aktiviraju." Uzeo je hartiju i pisaljku i poeo zapisivati njena uputstva. Tek nekoliko sati kasnije - dugo poto je policija iz stanice Ros dola i odnela mrtvaca sa krova, a Doan otila - ak shvati ta je uradio. Uinio je da ono to je Hentmen mislio bude istina: sad je stvarno otcinkario Hentmena tajnoj policiji. Uradio je to, meutim, da bi spasao svoj ivot. Ovo, meutim, nije nikakvo opravdanje, ako se gleda Hentmenovim oima; jer, i Bani Hentmen pokuava da spase svoj ivot. U svakom sluaju, bilo je uinjeno. Nastavio je da eka, sam u stanu, da mu doe, od tajne slube, brod bri od svetlosti. Brod koji, po svoj prilici, nee doi nikad. Ako ne doe... ta dalje? U tom sluaju, zakljui on, sedeu ovde i ekau neto

drugo - naime, da stigne sledei majmun iz Hentmenove organizacije. To bi znailo da se moj preostali ivot moe izmeriti pomou nekoliko kafenih kaiica. Pakleno dugo potraja to ekanje. 10. Gabrijel Bejns ree, sa lakim naklonom: "Mi sainjavamo sine qua non Savet, koji ima sveukupnu vlast na ovom svetu; vrhunsku i konanu vlast, iznad koje se ne moe postaviti niko." Sa strogom i hladnom utivou, on povue unazad jednu stolicu, za psihologa sa Zemlje, dr Meri Ritersdorf; ona to prihvati uz kratkotrajni osmeh. Gabrijelu je izgledala umorna. U osmehu je primetio istinsku zahvalnost. Ostali lanovi Saveta predstavie se doktorki Ritersdorf, svako na svoj osoben nain. "Hauard Stro, od Mensa." "J-Jakov Simion." Simion nije mogao suzbiti svoje moronsko smekanje. "Od Hiba, gde ste sleteli." "Ingred Hibler. Jen dva tri." Dr Ritersdorf ree: "A to bi bili..." Klimnula je glavom. "Opsesivno-kompulsivni." "Omar Dajamond. Ja u te pustiti da pogodi iz kog sam klana." Dajamond je bacao oko sebe udaljene poglede; inilo se da je povuen u svoj privatni svet, to je Gabrijelu Bejnsu smetalo itekako. Sad zaista nije vreme za pojedinana istravanja, pa ni za izdvajanje jednog mistinog reda; sad moraju dejstvovati kao jedna celina, ili propasti. upljim, oajnikim glasom progovori Dep: "Dino Voda." Borio se da jo neto kae; posle nekog vremena odustade, jer je teina pesimizma, istog beznaa, bila za njega naprosto prevelika. Opet sede i poe trljati elo pokretima sitnim, bednim, koji su liili na tik. "A ko sam ja, to zna, doktorko Ritersdorf", ree Bejns i zauta dokumentom koji je leao ispred njega; bio je to plod njihovog zajednikog truda, njihov manifest. "Hvala vam to ste doli!" poe i proisti grlo; glas mu je postao rapav od napetosti. "Hvala vama to ste mi dozvolili", ree Ritersdorfova, glasom koji je bio formalno utiv ali - u sluhu Gabrijela Bejnsa - jasno pretei. Njene oi ostajale su neprozirne. Gabrijel ree: "Zatraili ste dozvolu da posetite i druga naselja, osim Ganditauna. Naroito ste zatraili dozvolu da prouite Da Vinijijeve Visove. Mi smo raspravljali o tome. Mi smo odluili da odbijemo." Klimnuvi glavom, dr Ritersdorf ree: "Tako, dakle."

"Reci joj zato", progovori Hauard Stro. Njegovo lice bilo je runo; tip ni za sekund nije prestao da zuri u ovu damu psihologa sa Zemlje; njegovo neprijateljstvo prema njoj ispunjavalo je sobu i kvarilo atmosferu, toliko da se Gabrijel Bejns maltene guio. Ritersdorfova podie glavu i ree: "ekajte. Pre nego to mi proitate vau izjavu." Pogledala je svakog od njih ponaosob, lagano, postojano: pregled, sasvim profesionalan. Hauard Stro joj je uzvratio opakim zurenjem u oi. Jakov Simion je zaklimao glavom nadole, osmehnuo se prazno, pustio da njena panja naprosto proe. Anet Golding se ekala po jednoj zanoktici na palcu, bleda u licu. Dep nije ni primetio da je posmatran; nijednog trenutka nije podigao glavu. A Skic, dakle 'shiz', Omar Dajamond, uzvrati doktorki zurenjem, ali slatko-spokojnim, mada, pomisli Bejns, ispod toga postoji zebnja; Dajamond u sutini izgleda kao da bi se svakog trenutka mogao okrenuti i dati u bekstvo. On je lino nalazio da je Ritersdorfova telesno privlana. I pitao se - onako, uzgred da li njen dolazak bez mua ima ikakav znaaj. Ona je, zapravo, seksi. I obuena je, u neobjanjivom neskladu sa svrhom ovog sastanka, izrazito enstveno: crni demper i suknja, noge bez ikakvih arapa, pozlaene izmice sa vrhovima nestano podvrnutim nagore. Demper je, primeti Gabrijel Bejns, samo za nijansu pretesan. Da li je gospoa Ritersdorf svesna toga? Nije znao odgovor, ali primeti da mu panja plovi sa onoga to je govorila na njene dojke, izrazitih oblika. Male, da, ali stoje pod takvim uglom da se ba istiu, odlikuju. I njemu sviaju. Pitam se, zapita se on, da li ova ena - valjda oko trideset godina, pretpostavljao je; svakako mlada, ali u punoj zrelosti tela - da li ona trai jo neto, osim profesionalnog uspeha, ovde. Emotivni uvid, moan, obuze Gabrijela: da nju pokree i neki lini duh, a ne samo zadatak koji je dobila; ali da, moda, ni sama nije svesna toga. Telo, pomisli on, ima neke svoje naine, koji su ponekad u suprotnosti sa ciljevima uma. Kad se digla iz postelje jutros, Ritersdorfka je moda samo pomislila da bi rado obukla taj crni demper, i vie nije razmiljala o tome. Ali njeno telo, dobro oblikovan ginekoloki aparat unutra, znalo je i vie, i bolje. A na to, neki analogni deo njega, Gabrijela Bejnsa, se odaziva. Meutim, u njegovom sluaju to je svesna reakcija. tavie, pomisli on, moda se ovo moe upotrebiti u korist nae grupe. Ova dimenzija dogaaja moda nee smetati nama, ali e svakako smetati naim protivnicima. Razmiljajui ovako, on se nae u poloaju lukave odbrane; imao je planove, automatske, u izobilju, pomou kojih bi mogao da zatiti ne samo sebe nego i svoje kolege. "Dr Ritersdorf", ree on glatko, "pre nego to bismo mogli dozvoliti da ti ue u naih nekoliko naselja, moralo bi jedno poslanstvo, ispred svih klanova, pregledati tvoj brod; da vidimo da li ste i kakvo naoruanje doneli. Svaki drugi plan postupanja bio bi nedostojan ak i najsaetijeg razmatranja." "Nismo naoruani", odvrati dr Ritersdorf.

"Svejedno", ree Gabrijel Bejns, "predlaem da omoguite meni i moda jo jednome lanu ovog Saveta da odemo s tobom do vae baze. Imam ovde proglas..." Opet mahnu papirom koji pucketavo zauta. "...koji zahteva da se va brod udalji iz Ganditauna u roku od etrdeset osam zemaljskih sati. Ako ne ispunite tu vau obavezu..." Pogleda Stroa, koji klimnu glavom. "Mi emo otpoeti vojne operacije protiv vas, na osnovu uverenja da ste neprijateljski nastrojeni i nepozvani: osvajai." Niskim tonom, sa paljivom modulacijom zvuka, Ritersdorfova ree: "Razumem to vae vienje. Poiveli ste vi ba dugo u izolaciji, ovde. Ali..." Govorila je neposredno njemu, jednome; njene lepe, inteligentne oi gledale su u njegove, sa nekom vrstom namerom. "Bojim se da moram skrenuti vau panju na jednu injenicu koja se verovatno nee dopasti nikome od vas. Vi ste svi, pojedinano i kolektivno, mentalno bolesni." utanje je, napeto, potrajalo dugo. "Vraga", ree Stro, ne obraajui se nikom odreenom. "Mi smo pre mnogo godina bacili u vazduh, do neba visoko, to mesto. Tu takozvanu 'bolnicu'. Koja je uistinu bila koncentracioni logor." Njegove usne se izvie. "Rezervoar ropske radne snage." "ao mi je to ovo moram rei", primeti doktorka, "ali tu nisi u pravu; bila je to legitimna bolnica, i vi to morate uraunati kao inilac u sve vae eventualne planove u vezi sa nama. Ne laem vas; govorim jasnu, jednostavnu istinu." "Quid est veritas?" promrmlja Gabrijel Bejns. "Pardon?" upita doktorka. Bejns prevede. "'ta je istina'? Zar ti nije palo na um, doktorko, da smo se mi u poslednjoj deceniji mogli izdii iznad naih poetnih problema grupnog prilagoavanja i postati..." Mahnuo je rukom. "Dobro prilagoeni? Moe to opisati i nekim drugim terminom... Ali, u svakom sluaju, sposobni da odravamo sasvim prikladne meuljudske odnose, kao to vidi na delu, ovde u ovoj sali. Ako smo sposobni da zajedniki radimo, onda, svakako, nismo bolesni. Ne postoji nijedan drugi test, osim sposobnosti grupnog rada, koji bi ti, za to, mogla primeniti." Zavalio se u naslon stolice, zadovoljan sobom. Dr Ritersdorf vrlo paljivo ree: "Mora se priznati da ste se ujedinili protiv spoljanjeg neprijatelja... Protiv nas. Ali spremna sam da se kladim da ste pre naeg dolaska bili i da ete posle naeg odlaska opet biti izolovani pojedinci, fragmentirano drutvo; puni meusobnog nepoverenja i straha, nesposobni za saradnju." Osmehnula se na razoruavajui nain, ali to je bio osmeh previe mudar da bi ga on, Gabrijel, mogao prihvatiti; suvie se tano uklopio u njenu vrlo pametnu tvrdnju.

A tvrdnja je, dabome, bila istinita; Ritersdorfova je uperila prst u sredite jednog problema. Njihovo drutvo, u redovnim uslovima, ne dejstvuje kao jedna celina. Ali, opet - doktorka i nije bila u pravu. Tu lei njena greka. Ona je pretpostavila, verovatno pobuena eljom da zatiti sebe i opravda svoje postupke, da strah i neprijateljstvo izviru iz Saveta. A zapravo je Zemlja nastupila sa zastraivakom taktikom, u poetku; sletanje broda bilo je, de facto, neprijateljski in... Da nije tako bilo, Zemljani bi pre sletanja pokuali dobiti dozvolu. Sami oni, Zemljani, ispoljili su poetno nepoverenje; i krivi su, jedino su oni krivi, za ovo sadanje uzajamno nepoverenje. Da su hteli, lako su to mogli izbei. "Doktore Ritersdorf", ree on enegino. "Alfanski trgovci, kad ele dozvoli za sletanje, pitaju nas; to je redovni postupak. Primeujemo da vi to niste uinili. Mi, dodao bih, nemamo nikakvih problema u poslovanju sa njima; kupujemo i prodajemo, trguje se neprekidno i regularno." Ovu je rukavicu oigledno bacio sa odlinim dejstvom; doktorka je oklevala, i nije odgovorila nita. Dok je ona premiljala ta bi rekla, svi ostali prisutni u prostoriji su ukali: razveseljeno, ili prezrivo, ili, kao Hauard Stro, sa krvnikim neprijateljstvom. "Pretpostavili smo", ree dr Ritersdorf konano, "da ne bismo dobili vau dozvolu za sletanje, da smo je zatraili." Osmehnut, smiren, Gabrijel Bejns ree: "Ali niste pokuali. Vi ste 'pretpostavili'. A sada, naravno, nikada neete znati, jer..." "A da li biste nam dali dozvolu?" Kao odapeta praka njen glas je oinuo ka njemu, vrst, pun autoriteta, probojan; razbila je njegovu reenicu; Gabrijel mirnu, za trenutak uutkan. "Ne, to ne biste", nastavi ona. "I to svi znate. Zamolila bih da pokuate biti realistini." "Ako se pojavite na Da Vinijevim Visovima", ree Hauard Stro, "pobiemo vas. Zapravo, ako ne odletite, pobiemo vas. Sledei brod koji pokua da sleti, nee stii do vrstog tla. Ovo je na svet, i mi ga nameravamo zadrati, dok nas ima. Tu je gospodin Bejns, da saopti naglas kako je bilo kad ste nas drali u zatvoru pojedinosti toga; a o emu se opirno govori i u manifestu koji smo on i ja - uz pomo svih ostalih ovde prisutnih - pripremili. Proitaj manifest, Bejns." "'Pre dvadeset pet godina", poe Gabrijel Bejns itati, "na ovoj planeti uspostavljena je kolonija...'" Doktorka Riterdorf uzdahnu. "Nae znanje o obrascima vaih mentalnih bolesti..." "O 'prascima'?" upade joj u re Hauard Stro. "Jesi li pomenula 'prasce'?" Lice mu se pokrilo peatima crvenila, od silnog besa; napola je ustao sa stolice.

"Rekla sam 'obrascima'", ree Ritersdorfova strpljivo. "Nae znanje nas ui da e ia vaih militantnih delatnosti biti naena u vaem naselju maninih - dakle, Mensa. Kroz etiri sata mi emo uzleteti iz naselja hebefreniara nazvanog 'Ganditaun' i sleteti na Da Vinijeve Visove; ako ponete neku bitku s nama, pozvaemo zemaljsku ratnu flotu." Dodala je: "Koja stoji na priblino pola sata odavde." Opet nastade napeta, dugotrajna tiina u sali. Anet Golding najzad progovori, ali jedva ujno: "Proitaj na manifest ipak, Gabrijele." On klimnu glavom i nastavi. Ali mu je glas drhtao. Anet Golding poe da plae, da cvili jadno, i prekide ga u itanju. Onda ree: "Vidi ta nas eka; uzee nas opet da im budemo pacijenti u bolnici. Ovo je kraj." Doktorka Ritersdorf, kojoj kao da je bilo nelagodno, ree: "Mi emo obezbediti terapiju za vas. Zahvaljujui terapiji, biete vie, hm, oputeni, kad ste jedni uz druge. Biete vie oni koji jeste. ivot e dobiti prijatniji i prirodniji znaaj; jer vi ste sada svi pritisnuti tolikim napetostima i strahovima..." "Da", proguna Jakov Simion. "Strahovima da e Zemlja provaliti ovamo i poterati nas opet kao stoku u zarobljenitvo." etiri sata, razmiljao je Gabrijel Bejns. Nije dugo. On drhtavim glasom nastavi da ita njihov zajedniki proglas. inilo mu se da je to prazan gest. Jer ne postoji nita, ba nita, uvide on, to bi nas spaslo. Kad se sastanak zavrio, a Ritersdorfka otila, Gabrijel Bejns izloi kolegama svoj plan. "Ti e - ta?" upita Hauard Stro, sa podsmeljivim prezirom. Njegovo lice se, od te grimase, pretvorilo u parodiju sebe. "Ti e nju da zavede? Bo-e! Moda je ona u pravu, moda smo zaista za neuropsihijatriju!" Zavalio se u stolicu i sumorno zaitao, sam za sebe. Njegovo gaenje prevazilo je neku granicu; nije mogao vie ni da vrea Gabrijela - prepustio je to drugima. Posle dueg vremena, Anet Golding ree: "Mora biti da ima visoko miljenje o sebi." "Ono to je meni potrebno", ree Gabrijel, "jesta neko sa dovoljnom telepatskom sposobnou da mi kae jesam li u pravu." On se okrete Jakovu Simionu. "Zar taj hibski svetac, taj Ignjat Ledebur, nema bar neku malenu sposobnost telepatije? On je, valjda, svatar u tom psih-zanatu."

"Koliko je meni poznato, nema", ree Jakov Simion. "Ali mogao bi ti da pokua malo kod Sare Apostoles." Namignuo je Gabrijelu, odmahnuo glavom pun veselja. "Telefonirau Ganditaunu", ree Gabrijel Bejns i dohvati telefon. Simion ree: "Telefonske veze sa Ganditaunom su opet u kvaru. Ve est dana ne rade. Morae da ode tamo." "U svakom sluaju bi morao da ode tamo", ree Dino Voda, diui se najzad iz klonua svoje veite potitenosti. inilo se da jedini on nalazi iole ikakvu vrednost u Gabrijelovom planu. "Jer je Ignjat, ipak, tamo, u Ganditaunu, tamo gde sve moe, gde svako ima decu sa svakim. Moda je enska ve ula u taj fazon." Hauard Stro othuknu na nain koji je znaio saglaavanje, i ree: "Srea je za tebe, Gavro mali, to je ona meu Hibima; trebalo bi da bude, zbog toga, prijemivija za to to si smislio." "Ako je ovo jedini nain kako se mi moemo ponaati", ree gospoica Hibler kruto, "onda mislim da zasluujemo propast; zaista mislim tako." "Vaseljena", ukaza Omar Dajamond, "ima beskonanost naina kojima ispunjava sebe. ak ni ovaj ne treba odmah, i olako, prezirati." On ozbiljno klimnu glavom. Bez ijedne dalje rei, ak i bez ikakvog pozdrava Aneti, Gabrijel Bejns poe dugim koracima iz sale Saveta, niz iroko kameno stepenite, i sasvim iz zgrade, na parking. Tu ue u svoj turbo-automobil i uskoro, sa jadnih sto dvadeset kilometara na sat, poe ka Ganditaunu. Raunao je da e stii pre isteka etvorosatnog ultimatuma, ako nita nije palo preko druma i zapreilo ga. Doktorka se u Ganditaun vratila raketnim amcem; ve je stigla tamo. On poe psovati ovaj arhaini nain prevoza kojim se sad morao posluiti; ali nita drugo nije mogao. Ovo je njihov svet, takva je stvarnost za koju se oni bore. Kad budu opet satelit zemaljske kulture, vratie se modernija prevozna sredstva... ali to nee, ni priblino, nadoknaditi ono to e oni izgubiti. Bolje je putovati sto dvadeset na sat i biti slobodan. Ah, pomisli on. Eto slogana. Ipak, ovo pomalo nervira oveka. Imajui u vidu ivotni znaaj misije u koju je krenuo... u koju bi krenuo sa odobrenjem Saveta ili bez njega. Kroz etiri sata i dvadeset minuta, fiziki umoran od putovanja, ali duhovno bodar, ak izuzetno pripravan, on stie do prvih gomila ubreta. Predgrae Ganditauna. Namirisa vonj tog naselja, slatki smrad truljenja i otar miris dima od nebrojenih vatrica.

Tokom putovanja, kod Gabrijela se zaela jedna nova zamisao. Zato se u ovom poslednjem asu okrenuo - ne kolibi Sare Apostoles, nego kolibi hibskog sveca, Ignjata Ledebura. Nae ga kako prka neto po jednom prastarom, zaralom elektrogeneratoru sa benzinskim motorom, u svome dvoritu, okruen deurlijom i makama. "Videh plan tvoj", ree Ledebur, podigavi jednu aku da ne bi Gabrijel poeo da objanjava. "Bee krvlju iscrtan po obzorju maloas." "Onda zna ta konkretno oekujem od tebe." "Znam." Ledebur klimnu glavom. "A u prolosti, kod nekoliko ena, ja sam se uspeno posluio time." Ignjat ostavi eki i poe leerno prema kolibi; za njim pooe make, ali ne i deca. Poe za njim i Gabrijel Bejns. "Meuti, to ti je mikroskopska ideja", ree Ignjat Ledebur prekorno i nasmeja se tihim he-he-he. "Moe li proitati budunost? Rei mi da li u uspeti?" "Vidovnjak nisam. Drugi mogu proricati, ali ja ostajem u utanju. ekaj malo." U glavnoj sobi svoje straare on zastade, dok su make paradno hodale, ili odskakivale, i mjaukale svuda oko njega. Onda isprui ruku do police iznad sudopere, dohvati i spusti odatle teglicu sa stotinak grama neke tamne tvari; odvrnu poklopac, onjui, odmahnu glavom, zavrnu ga i vrati. "Nije to." Odlutao je dalje, posle nekog vremena otvorio zamrziva, poeo prevrtati stvari u njemu, izvadio jednu plastinu kutiju i poeo je razgledati sa kritikim mrtenjem. Njegova sadanja nevenana ena - ije ime Gabrijel Bejns nije znao - izie iz spavae sobe, pogleda tupo njih dvojicu, pa zakorai u prostoriju. Na sebi je imala vreastu haljinu, teniske patike, nikakve arape, a njena kosa bila je masa neraseljanog prljavog materijala slepljenog po glavi i iza glave. Gabrijel Bejns okrete pogled na drugu stranu, tmurno zgaen. "Ej", ree Ledebur eni. "'Di nam je ono staklie s onom, zna? Ona cincura koju uzmemo pre nego to se..." Pokaza obema rukama jednu radnju. "U kupatilu." ena provesla pored njih dvojice i izie u dvorite. Ledebur ode do kupatila i tamo nestade. ulo se kako pomera i premeta boce i druga stakla; onda se vrati nosei jednu aicu u kojoj se, dok je hodao, talasala neka tenost, pljuskala uz zidove aice. "To je to", ree Ledebur, sa cerenjem koje pokaza da mu nedostaju dva zuba. "Al mora je pridobije da popije. Kako e to?" Gabrijel Bejns u ovom asu nije znao. "Pa, videemo", ree i prui ruku da uzme afrodizijak. Posle odlaska od Ledebura, odvezao se do jedinog trgovakog prostora u Ganditaunu. Taj 'oping centar' imao je oblik drvene kupole sa koje se boja uveliko

ljutila; oko ulaza, na parkingu, i posvuda oko kupole bile su nazidane gomile olupanih kanti, kartonskih kutija i druge ambalae. Ovde su se alfanski trgovci otarasivali - po bednim cenama - ogromnih koliina svoje drugorazredne robe. Unutra on kupi bocu alfanske rakije; posle, sedei u automobilu, otvori je i sasu unutra sadrinu aice dobijene od hibskog sveca, tenost nejasnog izgleda, sa primetnim talogom na dnu. Dve tenosti uspele su nekako da se pomeaju; zadovoljan, on opet navrte poklopac na bocu, pokrete kola i odveze se dalje. Nije sad, pomisli on, vreme da se on osloni na svoje prirodne talente; a on, po prirodi, kao to na Savetu rekoe, i nije neki veliki majstor. A da bi se sad preivelo, mora se biti vrlo veliki majstor. Pogledom je uspeo vrlo lako da nae zemaljski brod, koji je strao, visok, blistav i metalno ist, iznad razasutih dronjaka Ganditauna. im ga vide, Gabrijel potera auto na tu stranu. Jedan naoruani zemaljski straar, nosei sivozelenu uniformu iz prolog rata, zaustavi Gabrijela na nekoliko stotina metara udaljenosti od broda; Gabrijel vide da iz vrata jedne oblinje kue viri cev nekog teeg oruja, uperena ka njemu. "Tvoje ident-papire, molim", ree straar, podozrivo odmeravajui Gabrijela. Gabrijel Bejns ree: "Javi doktorki Ritersdorf da je ovlaeni predstavnik Vrhovnog saveta doao da uini konanu ponudu kojom se krvoprolie na obema stranama moe izbei." Onda je sedeo napeto, uspravan i krut kao daska, za upravljakom ipkom automobila, zurei pravo napred. Dogovor je postignut preko interkoma. "Moete produiti napred, gospodine." Drugi Zemljanin, takoe u punoj uniformi, sa medaljama, i pitoljem o boku, povede Gabrijela peice uz rampu, do otvorenog ulaza u brod. Uli su, i uskoro je Gabrijel tuno lunjao hodnicima u potrazi za vratima na kojima bi pisalo 'Soba 32-H'. Ovako stenjen izmeu zidova, oseao se nezgodno; eznuo je da se vrati na otvoreni prostor gde bi mogao disati. Ali - prekasno je sad. Nae ta vrata i, posle kraeg oklevanja, pokuca. Boca mu je tiho bukala pod rukom. Vrata se otvorie prema unutra, i pred njim se nae doktorka Ritersdorf, i sad u onom demperu malo pretesnom, crnoj suknji i izmicama posuvraenim na vrhu. Osmotrila ga je neodluno. "Da vidimo, ti si gospodin..." "Bejns." "A-ha. Od Parea." Napola za sebe, ona dodade: "izofrena paranoja. Oh, pardon." Pocrvenela je. "Nisam mislila da uvredim nikoga." "Ovde sam", ree Gabrijel Bejns, "da nazdravim u ast neega. Hoemo li zajedno?" Proe pored nje, u njenu kabinu.

"U ast ega?" Slegnuo je ramenima. "To bi trebalo da je samo po sebi jasno." Dozvolio je da mu u glas ue samo malo nestrpljenja, ba ona prava nijansa nestrpljenja. "Predajete se?" Njen ton bio je otar, prodoran; zatvorila je vrata i prila jedan korak prema njemu. "Je l' moe dve ae, doktorka?" upita on glasom namerno otupljenim i priguenim. Izvue bocu alfanske rakije - sa dosutim dodatkom, takoe vanzemaljskim - iz papirne kese. Poe odvrtati poklopac. "Mislim da vam je to svakako mudro", ree dr Ritersdorf. Izgledala je zaista zgodna, dok je urila da nae ae; oi su joj blistale. "To je dobar znak, gospodine Bejns. Zaista." Pokunjeno, i dalje suto otelovljenje poraza, Gabrijel Bejns nasu dve ae, pune, iz svoje boce. "Moemo sleteti, dakle, na Da Vinijeve Visove?" upita dr Ritersdorf, diui au i otpijajui. "Da. Svakako", ree Gabrijel mlitavo; otpi i on malo. Ukus je bio grozan. "Obavestiu naeg bezbednjaka", ree ona. "Gospodina Magbuma. Da se ne bi slu..." Usred rei ona zauta. "ta nije u redu?" "Najneobinije me..." Doktorka Ritersdorf se namrtila. "...oseanje obuzelo. Kao neko treperenje. Duboko u meni. Maltene kao da..." Izgledala je postieno. "Nije bitno, Bejns - bee li Bejns?" Brzo je popila celu au. "Odjednom sam tako napeta. Verovatno sam bila veoma zabrinuta; nismo eleli videti..." Njen glas se postepeno stiavao, pa prestao. Ona zakorai u ugao svoje malene kabine i sede na mekanu stolicu tamo. "Sipao si neto u pie." Ustade, dopusti da joj aa ispadne iz ruke; pokrete se najbre to je mogla prema crvenom dugmetu na suprotnom zidu." Ali pored Gabrijela; a on je obuhvati rukom oko struka. Ovlaeni pregovara meuklanskog saveta drugog meseca Alfe Tri povukao je svoj potez. Pa, ta bude, bie; plan je stavljen u dejstvo, sprovodi se; njihova borba za opstanak. Doktorka Ritersdorf ga ugrize za uho. Do krvi; maltene do odgrizanja une koljke. "Ej", uzviku on nejako. Onda upita: "ta radi to?" Posle toga ree: "Ledeburova mukarija stvarno radi."

I dodade: "Ali, mislim, u svemu ima granica." Vreme je prolazilo. On ree, hvatajui vazduh: "Naime, trebalo bi da ih bude." Neko pokuca na vrata. Uzdigavi se prednjim delom tela malo, doktorka viknu: "Odlazi!" "Ja sam, Magbum", uo se iz hodnika prigueni muki glas. Doktorka otpetlja svoje ruke i noge od Gabrijelovih, ustade, priskoi vratima i zakljua ih. Obrte se brzo kao vihor i baci se naglavake - tako je njemu izgledalo: kao oni to skau u vodu - pravo na njega. On sklopi oi spremajui se da njena teina padne na njega. Meutim, da li e im ovo doneti eljeni uinak? Politiki. On je prevrte i pritisnu pleima o pod, na mestu desno od gomilice odee koju je Ritersdorfova poskidala sa sebe i odbacila. Prostenja: "uj, Rit..." "Meri." Sad ga je ugrizla za usta; njeni zubi zveckavo naletee na njegove, bio je to sudar zapanjujue jak, i Gabrijel se tre od bola, i nehotice zamurivi. To mu je bila, pokaza se, kobna greka; tog trena ona ga je nagnula na jednu stranu, sledeeg prevrnula, i on se sad naao ispod, pritisnut tako da se ni pomaknuti nije mogao - njena otra kolena zabadala su se u njegova bedra, a akama ga je drala za kosu, odmah iznad uiju, i vukla, vukla nagore, kao da bi htela da mu iupa glavu iz ramena. Istovremeno, ona mu... On uspe da izusti nejako: "Upomo..." Osoba sa druge strane vrata je, meutim, oigledno otila; niko mu ne odgovori. Gabrijel vide ono isto crveno dugme na zidu koje je Meri Ritersdorf htela da pritisne - htela ranije, a sad, sumnje nema, vrsto reila da ga ne pritisne ni za milion godina - i on poe da se migolji, centimetar po centimetar, na tu stranu. Ne stie, nikad. Ono to mi je nepodnoljivo, pomisli on kasnije, oajan, jeste injenica da i pored svega ovoga ne postiem nita, politiki, za Savet. "Doktorka!" zaita on, trudei se da doe do daha. "Budimo razumni. Za ime Boga, da razgovaramo. Vai?" Ovog puta ga je ujela za vrh nosa; on oseti da se njeni otri zubi sastavljaju. Nasmejala se: dugim, odjekujuim smehom od koga se on zaledi. Mislim da u, zakljui on posle proticanja jednog dugog, inilo se beskonanog razdoblja u kome niko od njih dvoje vie nita nije uspeo da kae, umreti od ujeda;

mene ubijaju tako to me grizu, a ja tu nita ne mogu. Oseao se kao da je probudio libido same Vaseljene, i naleteo na njega; snagu koja je elementarna, nimalo sloena, ali ogromna; snagu koja ga je prikljetila i pritisnula na tepih, bez mogunosti beanja. Eh, kad bi neko provalio unutra, neki naoruani straar... "Jesi li znao", proaputa Meri Ritersdorf vlano pored njegovog obraza, "da si najzgodniji ovek to postoji?" Sad malo uzmae od njega, sede na svoje gole listove, namesti se bolje; a Gabrijel uoi priliku i zakotrlja se na jednu stranu, skoi, baci se ka dugmetu, pruivi ruku, oajan da ga pritisne i dozove bilo koga Zemljanina ili ne. Ona, zadihana, dohvati Gabrijela za noni zglavak, i on tresnu o metalni orman, glavom, pa o pod, oprui se koliko je dug; zajea, dok se mrak poraza i unitenja ali neke takve vrste za koju ga nije pripremilo nijedno njegovo dosadanje iskustvo postupno uvlaio u njega. Smejui se, Meri Ritersdorf ga prevrte na lea i jo jednom se baci na njega; njena gola kolena zabodoe se opet u njega. Dojke su joj sad visile i njihale se tano iznad njegovog lica; pritisnula je njegove ane zglobove o pod, tako da je ostao da lei sasvim ravno. On stie do otkria da njoj nije osobito vano da li je on stvarno pri svesti; tama pade sasvim gusta. Poslednja misao zatreperi u njegovom umu, konana odluka. Nai nekako, doepati se, Svetog Ignjata Hibskog. Za ovo mora da mu vrati, pa makar to bilo poslednje to e u ivotu uiniti. "Jao to si slaan", odzvoni glas Meri Ritersdorf, na pola centimetra od njegovog levog uha, zagluno jako. "Naprosto bih te pojela." Drhtala je, ceptala od glave do pete, bila je talasava oluja pokretnosti, bila je bacakanje povrine zemlje same. Dok je padao u nesvest, pratilo ga je strano oseanje da se doktorka Ritersdorf tek zahuktava. Ledeburova smea nije mogla biti uzronik ovoga, jer nije jednako delovala na njega. Gabrijel Bejns i afrodizijak hibskog sveca samo su dali priliku da izroni neto to je ve bilo prisutno u doktorki Ritersdorf. Njegova e srea biti ako se ne pokae da je to ne ljubavni napitak, nego - kao to su svi izgledi da jeste smrtonosni napitak. Ni u jednom trenutku nije stvarno pao u nesvest. Zato je primetio, mnogo kasnije, da delatnost u koju je uvuen poinje da poputa. Vetaki izazvan tornado bliio se smirenju, malo-pomalo; najzad je nastao mir prekidan povremenim trzajima. Onda je - dejstvom neke sile u iju prirodu nije proniknuo - Gabrijel podignut sa poda i poveden iz Merine kabine na neko sasvim drugo mesto. Kamo sree da sam mrtav, ree on sebi. Oigledno, i poslednji ostatak datog razdoblja pre izvrenja ultimatuma istekao je; otcurio. A on, Gabrijel Bejns, nije uspeo da zaustavi nita. Gde se, uopte, naao? Otvori oi, oprezno.

Mrak. On lei pod vedrim nebom, u zvezdanoj noi, a oko njega je deponija smea koju Hibi nazivaju svojim gradom. Ni na jednoj strani - on poe mahnito okretati glavu - ne vidi se oblije broda sa Zemlje. Uzleteo, dakle. Da se spusti na Da Vinijeve Visove. Drhtei, sav nejak, on se pridie u sedei poloaj. Gde mu je, za ime svega to je ovoj ivoj vrsti sveto, odea? Zar Meri nije imala toliko obzira da mu vrati odeu? inilo se da je to nezasluena koda; on se opet oprui na lea, sklopi oi i poe da psuje, pevucavim glasom... on, parejski delegat u Savetu. Ovo je previe, pomisli on gorko. Neka buka sa desne strane privue mu panju; opet otvori oi, ali sada da bi pogledao otrom panjom. Nekakvo malo vozilo, prastaro, tehnologije davno zastarele, pukalo je prema njemu. On vide oko sebe i bunje; da, uvide, bacili su me kao koplje u trnje. Postao sam ispunjenje te antike poslovice; Meri Ritersdorf me je svela na status uesnika u jednoj takvoj narodnoj frazi. Mrzeo ju je zbog toga, ali njegov strah od nje, mnogo jai, nije se ni pomakao. To to dolazi bio je tipino hibski auto sa motoriem sa unutranjim sagorevanjem; Gabrijel vide ute farove. Ustade, tu, nasred mutne hibske 'kravlje staze', na periferiji Ganditauna, i poe mahati da kola stanu. "ta je bilo?" upita voza, Hib, glasom razvuenim i siromakim; u toliko pogoranom stanju da je i oprez izgubio. Bejns prie vratima auta i ree: "Mene su - napali." "Je l'? Pazi, Boga ti. I skinuli te golog? Upadaj." Hib poe udarati po vratima iza sebe; to je radio sve dok se nisu otvorila, kriputavo. "Odveu te kod mene. Dau ti neto da obue." Bejns sumorno ree: "Ja bih radije da me odbaci do kolibe Ignjata Ledebura. Hteo bih da razgovaram s njim." Ali, ako je sve bilo jo od ranije prisutno, sakriveno u toj eni, zato onda bacati krivicu na hibskog sveca? Niko nije mogao predvideti da e se to desiti. Kad bi na veinu ena delovalo tako, Ledebur bi odavno prestao sa upotrebom. "Ko je taj?" upita voza Hib, pokreui kola napred. Toliko je slaba bila meusobna komunikacija stanovnika Ganditauna; simptom, pomisli Gabrijel, koji prilino jasno potvruje Merinu dijagnozu o njima. Ipak, on se sabra i opisa to je bolje mogao gde se nalazi straara Ignjata Ledebura. "A, znam", ree voza. "Tip sa onoliko maaka. Ba sam pregazio jednu pre par dana." Nasmeja se tiho. Gabrijel sklopi oi, zastenja.

Uskoro su zastali pred slabo osvetljenom kolibom hibskog sveca. Voza poe da mlati zadnja vrata, i ona se otvorie; Bejns ukoeno izie. Boleo ga je svaki zglob u telu, kao i milion i jedan ujed koji mu je, u strasti, nanela Meri Ritersdorf. Pomognut nejednakim svetlom dva uta automobilska prednja svetla, poe korak po korak preko dvorita punog kra, nae vrata, ukanjem razgrnu neodreeni zbor maaka koje su mu smetale da proe, i pokuca na vrata. Kad ga je video, Ignjat Ledebur se iskrivi od smeha. "Al' si se ti proveo - krvari, bre, na sto mesta. Idem da ti naem neto da obue, a Elzi e verovatno imati neto za te ujede, ako su ujedi... Izgledaju kao da te masakrirala grickalicom za nokte." Ignjat ode, gunajui he-he-hetavim smehom, negde u dubinu zadnjih prostorija straare. Horda deritadi, prljave do oiju, gledala je Gabrijela Bejnsa koji je stajao pored uljne pei i grejao se; on ih je ignorisao. Kasnije, dok je Ledeburova nevenana ena tapkala nekakav melem na ujede - koji su bili okupljeni, kao sazvea, naroito oko nosa, usta i oiju - i dok je Ledebur stavljao pored njega odeu, dronjavu, ali razumno istu, Gabrijel Bejns ree: "Razumeo sam ja ta je ona. Oigledno je oralno-sadistiki tip. Zato je sve ispalo tako, naopako." Meri Ritersdorf je, uvide on trezveno, u jednakoj meri duevno bolesna kao i bilo ko drugi na M2; ako ne i vie. Ali to je bilo u njoj skriveno. Ledebur ree: "Zemljanski brod je uzleteo." "Znam." On se sad poe oblaiti. "Vizija je bila", ree Ledebur, "i dospela do mene, u poslednji sat. O dolasku jo jednog zemaljskog broda." "To je ratni", ree Gabrijel, nagaajui. "Da osvoji Da Vinijeve Visove." Zapita se da li e Zemljani ii tako daleko da bace vodoninu bombu na naselje Mensa - u ime psihoterapije. "Ovaj je veoma mali, brzi brod za gonjenje", ree Ledebur. "Bar prema mojoj psihprezentaciji koju su prenele praiskonske sile. Kao pela. Sjurio se do nas i spustio blizu naselja Polija, Hamlet-sela." Bejns istog trenutka pomisli na Anet Golding. Nadao se, do neba se nadao, da se njoj nije nita loe desilo. "Ima li ikakvo vozilo? Bilo ta pomou ega bih se ja mogao vratiti u Adolfvil?" Ali u blizini su njegova kola, valjda i sad parkirana nedaleko od mesta gde je zemaljski brod bio. Do vraga, pa on moe i peice do tamo. Ali ne, nee voziti u svoje naselje, odlui on; nego u Hamlet-selo, da proveri da Anet nije silovana, prebijena, pogoena laserom. Ako je njoj neko uinio ita naao... "Izneverio sam ih", ree on Ledeburu. "Tvrdio sam da imam neki plan - a oni su se oslonili, naravno, na mene, jer sam Pare." Pa, on se nije predao, ak ni sad; njegov

parejski um prepun je shema, aktivan je, iv. On e i u grob otii tako, do poslednjeg asa planirajui kako da potue neprijatelja. "Trebalo bi da pojede neto", predloi Ledeburova ena. "Pa tek posle da ide bilo kuda. Imamo neto orbe od bubrega, preostalo nam je; mislila sam da je dam makama, ali moe ti." "Hvala", ree on, uspevi da ne pone povraati; hibska kuhinja nije ba... idealna. Ali ta enska je u pravu. On mora da se vrati na neki nivo energije, inae e naprosto negde, usred koraka, pasti mrtav. Zapanjuje injenica da se to nije ve dogodilo, imajui u vidu kako je nagrajisao. Kad je zavrio sa jelom, pozajmio je baterijsku svetiljku od Ledebura, zahvalio mu se na odei, lekovitoj masti i obroku, i zaputio se peke kroz uske, krivudave, smeem zasute ulice Ganditauna. Na sreu, njegova kola jo su bila tamo gde ih je ostavio; ni Hibi ni Zemljani nisu odluili da ih odvuku, iseku testerama za metal ili pretvore u prah. On ue i odveze se iz Ganditauna, drumom ka istoku, ka selu Hamletovu. Prema Hamletovom hamletu, zato to re 'hamlet', iako zastarela, jo i sad znai 'selo, seoce'. I opet bednih sto dvadeset kilometara na sat, preko otvorenih predela, brisanog prostora takorei, izmeu naselja. Sa njim se vozilo jezivo oseanje hitnosti, kakvo nikad dosad u ivotu nije iskusio. Invazija na Da Vinijeve Visove ve je poela, moda su dosad i pali; ta preostaje? Kako mogu oni preiveti bez fantastine energije klana Mensa? Ako onaj jedan, maleni zemaljski brod znai, moda, neto... onda moe biti, iz tog pravca, i neke nade, zar ne? Barem neto neoekivano. A oni u vilajetu oekivanog nemaju prilike, osueni su na propast. On nije Skic, a nije ni Hib. Pa ipak, na neki svoj mutan nain, imao je i on viziju. Viziju da e se ispuniti jedna vrlo slaba verovatnoa, ono: jedan posto, ili ve jedan prema neto mnogo. Njegov prvi plan je propao, ali jo postoji ovo; on veruje u ovo. A ak i ne zna zato veruje. 11. Dok se vraala kui posle sastanka Saveta u Adolfvilu, gde je zemaljski ultimatum je istekao, a neprijatelj stupio u akciju protiv Da Vinijevih Visova, Anet Golding je razmatrala mogunost samoubistva. Ovo to se dogodilo njima, ak i Mensima, neodbranjivo je: kako da se usprotivi 'argumentima' upuenim sa planete koja je nedavno potukla celu alfansku imperiju? Nade, oigledno, nema. Ona to uvide, na biolokom nivou... voljna da se preda. Ja sam kao Dino Voda, ree ona sebi, gledajui ispitivakim pogledom mutni put ispred sebe, sjaj njenih farova na plastinoj traci koja povezuje Adolfvil sa Hamletovim hamletom. Kad se poloe sve karte na sto, ja se ipak opredelim da se

ne borim; meni je milije da se predam. Ne zato to me neko tera, nego zato to tako, naprosto, hou. Oi joj se napunie suzama im je shvatila ovo o sebi. Mora biti da se ja, u osnovi, divim Mensima, pomisli ona; oboavam ono to nisam. Nisam gruba osoba, dignuta nosa, nepopustljiva. Ali, teorijski, poto sam Poli, mogla bih postati to. Zapravo, ja bih mogla postati bilo ta. Ali, umesto toga... Vide, onda, desno od sebe, mlaz retroraketnih usijanih gasova kako preseca nona nebesa. Brod se sputa, i to vrlo blizu sela Hamletova. tavie, ispred nje: ako bude vozila dalje isto ovako, verovatno e naii na njega. Ona iskusi, tipino za svoju polijevsku prirodu, dva suprotna oseanja u isti mah; jednaka. Od straha se sva zgrila, ali u isto vreme radoznalost, meavina udnje, iekivanja i uzbuenja, navede je da nagazi papuicu za gas. Pre nego to je dola do broda, meutim, strah joj se ipak izborio za pobedu; usporila je, skrenula na mekano zemljano proirenje desno od druma i ugasila motor. Kola u tiini kliznue jo malo napred i stadoe. Anet ostade na vozakom seditu; farovi su bili ugaeni. Oslukivala je zvuke noi i pitala se ta da radi. Sedei tako, videla je brod, ali mutno. S vremena na vreme, neka svetlost se primeivala u neposrednoj blizini broda; neko je neto radio. Zemljanske trupe, moda, pripremaju invaziju na selo Hamletovo. Ali - ne uju se glasovi. A brod nije neki veliki. Anet je bila, naravno, naoruana. Svaki delegat u Savetu morao je nositi oruje, iako je po tradiciji Hib zaboravljao da ga ponese. Ona posegnu u pregradu za rukavice i izvue starinski pitolj za ispaljivanje olovnih metaka; nikada ga nije upotrebila, i inilo joj se neverovatno ovo sad, ova injenica da bi vrlo lako mogla, u najskorijoj budunosti, pucati iz njega. inilo joj se, meutim, da tu izbora nema. Poe napred, kradomice, pored nekog vornovatog bunja, i najednom se, neoekivano, nae nadomak broda; zapanjena, uzmae, a onda vide sev svetlosti. Neko je nastavljao da radi neto, blizu donjeg dela broda. Jedan ovek, sasvim zanet u posao, kopao je, aoviem, nekakvu rupu. Radio je naporno; njegovo preznojeno lice bilo je stisnuto od usredsreenosti. Onda on najednom pohita nazad u brodi. Pojavi se nosei kartonsku kutiju koju postavi pokraj jame. Njegova baterijska svetiljka zasija u kutiju, i Anet Golding vide pet lopti, nalik na grejpfrut; bile su vlane, ali ne mnogo, i blago su pulsirale. Bile su ive. Prepoznala ih je. Novoroeni poetni stadijumi ganimedskih ljigavaca - gledala je na kolskim trakama takve. Ovaj ovek ih, naravno, zakopava; oni e u zemljitu brzo rasti. Ovaj deo njihovog ivotnog ciklusa ispunjava se u najkraem roku. Zato ovaj ova uri, jer sfere bi mogle umreti.

Ona ree, iznenadivi time i samu sebe: "Nema izgleda da ih sve zakopa na vreme." Jedna od sfera ve je, zapravo, potamnela i smeurala se; sparuivala se pred njenim oima. "uj." Ona prie tom oveku, koji je nastavio da kopa aoviem. "Ja u ih vlaiti; ima vode?" Stala je pored njega, nagnula se napred i ekala. "Stvarno e umreti." Oigledno je i on to znao. ovek grubo ree. "U brodu. Onaj veliki kontejner, a na njemu slavina, obeleena je." On dograbi umiruu loptu, spusti je blago u rupu u zemlji, poe je zatrpavati zemljom koju je prstima drobio da bude rastresita. Anet ue u brod, nae esmu i iniju u koju poe toiti vodu. Izie i poe prskati malim koliinama vode preostale etiri sfere, ije se stanje brzo pogoravalo. Razmiljala je, filozofski, da je to tako u svetu gljiva: sve se njima deava brzo, roenje, rast, pa i smrt. Moda gljive imaju sree. Imaju svoje majuno vreme u kome se mogu epuriti i hvalisati naokolo. "Hvala", ree ovek i dohvati drugu - sada vlanu - loptu; poe i nju zatrpavati. "Ja se i ne nadam da ih spasem sve. Spore su proklijale dok sam putovao - a nisam imao gde da ih stavim, ni saksiju nisam imao, samo jednu posudicu za njih dok su bile mikroskopske veliine." Die pogled ka njoj, na trenutak, ne prestajui da kopa novo proirenje rupe. "Gospoice Golding", ree joj on. unuvi pored kutije sa loptama, Anet ree: "Kako to da me zna iako te ja nikad ranije nisam videla?" "Ovo je moje drugo putovanje ovde", ree ovek kriptino. Prva zakopana lopta ve je poela da raste; u snopu baterijske svetiljke Anet vide da zemljite na tom mestu drhti, poinje da se nadie i nadima; prenik sfere se brzo poveavao. Prizor je bio neobian, i smean; ona se nasmeja. "Hm, pardon", ree odmah zatim. "Kako si ti silno urio da je strpa u zemlju, a vidi sad. Uskoro e biti velika kao mi. A onda e moi da se kree." Znala je da su ljigavci jedina pokretna vrsta gljiva; iz tog razloga su je oaravali. "Kako to da ti zna toliko o njima?" upita je ovek. "Godinama nisam imala ta drugo da radim osim da se kolujem. Iz nae... hm, recimo, bolnice, tako biste je vi zvali, uzela sam, pre nego to je sruena do temelja, trake obrazovnog programa, o biologiji, naroito o zoologiji. Istina je, zar ne, da ganimedski ljigavac, kad sasvim sazri, stie inteligenciju tako veliku da se s njim moe razgovarati?" "I veu od toga." ovek je hitro posadio treu loptu, koja se u njegovim rukama ljuljukala tamo-amo, mekana, pihtijasta.

"Predivno", ree ona. "Ja nalazim da je to strano uzbudljivo." Vredelo bi ostati i gledati ovo. "Zar ne voli ovo?" upita ona. Kleknula je pored kutije i nastavila gledati kako on radi. "Razni noni mirisi, pa ovaj vazduh, pa zvuci raznih bia - malih, kao to su hipabe i zvonocvrci - i sve se to muva negde; a mi pomaemo ovim peurkama da izrastu, umesto da ih pustimo da uginu? Ti si veoma human; to jasno vidim. Reci mi kako se zove." On je pogleda iskosa. "Zato?" "Zato. Da te se mogu seati." "Imam neije ime", ree ovek, "da bih se mogao njega seati." Preostala je samo jedna sfera za saenje. A prva se ve toliko raskrupnjala da se poela pomaljati iz zemlje; pretvorila se, vide Anet, u gomilu lopti, koje su se lepile i stapale u jednu masu. "Ali", ree ovek, "eleo sam njegovo ime da bih mogao..." Nije ovo dovrio, ali je ona otprilike shvatila. "Zovem se ak Ritersdorf", ree on. "Jesi u nekoj vezi sa doktorkom Ritersdorf, koja je psiholog na zemaljskom brodu? Da, ti si njen mu, sigurno." Bila je u ovo sigurna; to je bila injenica, jasno i neosporno vidljiva. Ona se priseti plana Gabrijela Bejnsa, stavi aku preko usta i poe se smejati i kikotati. "He, kad bi samo znao", ree ona. "Ali ja ti ne smem rei." Pa, trebalo bi da ti pamti jo jedno ime, doseti se ona. Ime 'Gabrijel Bejns'. Zapita se kako je proao Gabrijelov plan da potue... potuca Ritersdorfku; ali imala je oseaj da je propao. Meutim, za samoga 'Gavrenceta' taj pokuaj mogao je biti, a moda upravo u ovom trenutku i jeste, veoma zabavan. Naravno, svemu tome je sad doeo kraj, jer stigao je gospodin Ritersdorf. "A kako si se ti zvao", upita ona, "kad si bio ovde prvi put?" ak Ritersdorf je pogleda. "Misli da ja menjam svoj..." "Bio si neko drugi." Moralo je tako biti; inae bi se ona seala njega. Prepoznala bi ga. Posle kratke pauze, Ritersdorf ree: "Recimo samo da sam doao, susreo tebe, vratio se na Zemlju, a sada sam opet ovde." Pogledao ju je besno kao da je to neka njena krivica. Poto je zasadio i poslednju sferu, on refleksno uze praznu kartonsku kutiju i svoj mali aov i poe ka brodu. Anet poe za njim. "Hoe li sada ljigavci osvojiti ovaj mesec?" upita ona. Pade joj na um da je ovo moda deo zemaljskog osvajakog plana. Ali ta ideja ne odzvoni kao prava; ovaj ovek po svemu lii na nekoga ko deluje sam, tajno. Pomisao je bila suvie parejska za nju.

"Mogli biste proi mnogo gore", odgovori ak Ritersdorf lakonski. Nestade u brodiu; ona, posle kraeg oklevanja, poe za njim. Blistavo plafonsko svetlo natera je da mirka. Nasred stola nalik na ank u nekom baru leao je njen pitolj za ispaljivanje olovne municije; ostavila ga je kad je toila vodu u zdelu. ak Ritersdorf ga uze i pregleda, onda se okrete ka njoj sa neobinim izrazom, maltene cerenjem, na licu. "Tvoj?" "A-ha", ree ona. Oseala se ponieno. Isprui ruku, nadajui se da e joj on vratiti pitolj. Ali on to ne uini. "O, molim te", ree ona. "Moj je, a ostavila sam ga da bih pomogla; zna to." Prouavao ju je dugo, dugo. Onda joj stavi pitolj u ruku. "Hvala." Sad je osetila zahvalnost. "Pamtiu ovaj tvoj postupak." "Mislila si da spase ovaj mesec pomou toga?" Sad se Ritersdorf smekao. Ne izgleda on ni tako loe, zakljui Anet, osim to ima na licu izraz neke grozniave uurbanosti i izmodenosti tekim brigama; i premnogo bora. Ali su mu oi lepe, isto plave. Moda je, zakljui ona, u srednjim tridesetim godinama. Ne stvarno mator, ali ipak matoriji od nje. Njegov osmeh bio je nekako bolan, ne kao lani osmesi, nego... Zamislila se duboko. Kao da je neprirodan, kao da je za ovog oveka stanje sree, makar i kratkotrajne, neto to teko moe biti. On je moda, kao Dino Voda, narkoman sumornosti, kojom se 'fiksa' bez prestanka: zavisnik potitenosti. Ona e ga veoma saaljevati, ako je to tako. Strano je biti zahvaen takvom boljkom. Daleko je gora ta bolest, nego nekoliko drugih. Ona ree: "Ne mislim ja da mi moemo spasti ovaj mesec. Pitolj mi je samo za linu zatitu. Tebi je poznata naa situacija ovde, zar ne? Mi..." Jedan glas zakreketa naglo u njenoj glavi, stiui neki svoj nagli, rudimentarni ivot. "Gopsodin Rifterdofff..." Glas je popustio, nestao, onda se vratio, kao oni glasovi to se probijaju kroz kranje na nejakom radio-prijemniku skrpljenom od kristala. "... mudro. Vidim da Joaaa..." Glas nestade. "ta to bi! Za ime Boga!" upita Anet, prestravljena. "Ljigavac. Jedan od njih. Ne znam koji." ak Ritersdorf kao da je bio van sebe od radosti. Mnogo jaim glasom ree: "Zadrao je kontinuitet!" Poe vikati prema njoj, kao da je ona kilometar daleko. "Vratio se! ta veli, Anetice? Kai neto!" Odjednom ju je dograbio obema rukama, poeo je vrteti oko sebe, po kabini, kao da pleu, kao dete u naletu radosti i proslavljanja. "Kai neto, Goldingova!"

"Drago mi je", ree Anet revnosno, "to vidim da se toliko raduje. Potrebno je tebi, da se raduje tako mnogo, to ee. Naravno, ja ne znam ta se desilo. Ali..." Rasplela je prste iz njegovih. "Znam da zasluuje ovo, ta god da je." Iza nje se neto pomae. Ona pogleda preko ramena i vide na vratima broda jednu utu grudvu koja se vukla tromo napred, talasajui se, irei se i skupljajui; tim nainom prela je preko praga i ula. Znai, ovako oni izgledaju, uvide Anet. U svojoj poslednjoj fazi. Zaprepaujue. Ustuknula je, ne iz straha nego iz divljenja; bilo je, svakako, pravo udo da se ljigavac razvio tako brzo. I sada e, priseti se Anet, ovaj jedan ljigavac iveti neogranieno dugo, sve dok na kraju ne umre zbog suvie hladne, tople ili suve klime. A kad mu doe poslednji as, izbacie spore: ciklus e se ponoviti. Tek to je ljigavac uao u brod, iza njega se pojavi drugi, puzei na isti nain, za prvim. Iza toga, trei. Iznenaen, ak Ritersdorf ree: "Koji od ovih si ti, Lorde Teciostrigo?" U Anetinom umu poe se odmotavati niz misli. "Obiaj je da prvoroeni preuzme na sebe formalni identitet roditelja. Ali meu nama razlike, zapravo, nema. U nekom smislu rei, svi mi smo Lordovi Teciostrige; u drugom smislu, nijedan od nas nije. Ja, koji sam prvi, to u ime prisvojiti, a ovi ostali sada smiljaju imena koja e ih zadovoljiti. Meni dolazi oseanje da emo dejstvovati i bujno iveti na ovom mesecu; ova atmosfera, ova vlanost i gravitacija odgovaraju nam, ini se, odlino. Pomogao si u diversifikaciji naih stanita; preneo si nas vie od - dozvoli da malo raunam - vie od tri svetlosne godine od izvora gde smo bili. Hvala ti." Ljigavac dodade - ili, moda, svi ljigavci dodadoe: "Tvoj brod i ti lino biete napadnuti, bojim se. Moda bi trebalo da uzleti to je pre mogue. Zato smo uli unutra, nas trojica koji smo se razvili na vreme." "Napadnut - od strane koga?" upita ak Ritersdorf, pritiskajui na kontrolnoj tabli jedno dugme koje izazva da ploa na ulazu u brodi odmah klizne u zatvoreni poloaj. Sede i poe pripremati brod za uzletanje. "Koliko mi uspevamo da razaberemo iz odlomaka", dooe do Anet misli trojice ljigavaca, "re je o grupi uroenika koji u svojim umovima sebe nazivaju Mensima. Izgleda da su uspeli da unite neki drugi brod..." "Boga mu!" graknu ak promuklo. "To je verovatno Merin." "Jeste", saglasi se sluz. "Mensi koji se pribliavaju nama vrlo svesno estitaju sebi, na svoj tipino oholi nain, to su uspeno odbili napad doktorke Ritersdorf. Meutim, ona nije mrtva. lanovi posade prvog broda uspeli su da se spasu; oni su sad na nekim nepoznatim mestima na ovom mesecu, a Mensi ih love." "A ta je sa zemaljskim ratnim brodovima koji su u blizini?" upita Ritersdorf.

"Sa kakvim ratnim brodovima? Mensi su ukljuili neku novu vrstu zatitnog polja oko svog naselja. Zato su zasad bezbedni." Ljigavci ovo pojaae svojim nagaanjima. "Ali to nee dugo potrajati, to je njima jasno. Oni su u ofanzivi, ali samo privremeno. Ipak, oni vole ove dogaaje. Krajnje su sreni, a za to vreme zemaljski vojni brodovi zuje tamo i amo, beskorisno." Jadni Mensi, pomisli Anet za sebe. Nemaju mo da pogledaju u budunost, ive samo u sadanjosti i kreu u bitku kao da imaju neku razumnu priliku. Meutim, da li je njeno sopstveno gledanje mnogo bolje? Nain na koji ona rado prigrli svaki poraz, je li to bolje? Nije ni udo to se svi klanovi ovog meseca oslanjaju na Mense; to je jedini preostali klan koji ima hrabrost. Pa zato i onu ivotnost koja iz hrabrosti proistie. Mi ostali, uvide Anet Golding, odavno smo je izgubili. Mnogo pre nego to se pojavila prva Zemljanka, dr Meri Ritersdorf. Gabrijel Bejns, vozikajui sa jadnih sto dvadeset na sat prema Hamletovu, vide kako se hitri mali brod odapinje u nono nebo i strelovito odlazi; i znade da je zakasnio. Ovo je znao i bez ijedne neposredne informacije o onome to se dogodilo. Anet je ili u brodu, obavestio je Gabrijela njegov maltene-psioniki talenat, ili je unitena dejstvom tog broda - onih u njemu. U svakom sluaju, ode Anet; zato on uspori automobil. Obrvae ga ogorenje i oajanje. Sad on ne moe praktino nita vie uiniti. Pa zato ne bi, onda, okrenuo kola ka Adolfvilu, svom naselju i narodu. Da bar bude sa njima u ovim poslednjim traginim danima njihovog postojanja. Poe okretati kola, ali neto se zalete pored njega, tandrui i treskajui straobalno; neto to je tutnjalo ka Hamletovu; udovite, ili superudovite, na gusenicama. Sklopljeno od livenog gvoa, kakvo su samo Mensi umeli napraviti; sa monim pokretnim farovima koji su bacali ogromne mlazeve svetlosti napred, levo i desno po predelu ispred njih. Na prednjem gornjem delu vijorila se zastava, crvena i crna, bojni steg Mensa. Oigledno sam oevidac poetka jedne kopnene protivofanzive, pomisli on; ali, protiv ega, zapravo? Mensi su poli u bitku, jasno, ali ne valjda sa naumom da osvoje Hamletov 'hamlet'. Moda su mislili da se sa ovim dovaljaju do brzog, malog svemirskog broda koji im je upravo 'turnuo'. Ali zakasnili su, jednako kao i on. Gabrijel zatrubi. Kupola mensovskog tenka naglo se otklopi; tenk zaokrete i vrati se ka njemu, a jedan Mens, njemu nepoznat, ustade iznutra i mahnu mu na pozdrav. Lice tog Mensa gorelo je od poleta; videlo se da vrelo uiva u ovom iskustvu, u svojoj vojnikoj dunosti odbrane meseca, odbrane za koju su se pripremali toliko dugo. Ista ta situacija koja je Gabrijela Bejnsa bacila u duboku potitenost, na Mensa

je delovala obratno: omoguila mu je jedno kitnjasto, paunovsko, ratoborno poziranje i junaenje. Gabrijel Bejns ovim nije bio iznenaen. "Zdravo", prodernja se Mens iz tenka, lica iscerenog u iroki osmeh. Bejns mu uzvrati istom tom reju, 'zdravo', trudei se da ona zazvui to manje kiselo i neraspoloeno, i dodade: "Vidim da je taj brod pobegao od vas, narode." "Razbiemo ga." Mens nije izgubio svoju veselost; prstom pokaza ka nebu. "Pazi sad, drugar: projektil." Jedan sekund posle toga, neto sevnu, daleko iznad njih; svetlei komadi poee padati iz visina, i Gabrijel Bejns uvide da je brodi pogoen. Mens je tano rekao. Opet, nita udno, za jednog Mensa... to je osobina njihovog klana. Uasnut, zbog svoje malopreanje intuicije da je Anet Golding bila u brodiu, on ree: "Varvarska jedna bando mensovska udovina..." Glavna olupina strmoglavila se desno od njega; on pokrete automobil, sie sa druma i pojuri po ravnici. Tenk Mensa je za to vreme zaklopio kupolu i krenuo u istom pravcu, ispunjavajui no gromoglasmom kripom i lupnjavom. Bejns prvi stie do ostataka broda. Nekakav padobran za sluaj katastrofe, ali loptastog izgleda, kao grudva gasa, bio se rairio iz zadnjeg dela brodia, tako da je pad znatno usporen; brodi je sada leao zariven do pola u zemlju, repnim delom okrenut nagore. Dimio se, i videlo se - na Bejnsov jo vei uas - da e se uskoro raspasti. Atomska pe unutra blii se kritinoj taki, pomisli on, a kad je dostigne, bie to kraj. On izie iz automobila i pojuri trkom prema ulaznom otvoru broda. Upravo kad je stizao, ploa na ulazu kliznu uvis, i jedan Zemljanin se izvue nesigurno, za njim Anet Golding, a kao trei, sa mukotrpnim povuci-potegni, jedan stvor od mekane ute materije koji se nekako prelio preko ivice i sruio, uz pljuskavi zvuk, na tle. Anet ree: "Gavri, ne daj da Mensi ubiju ovog oveka; on je dobar kao linost. ak je plemenit prema ljigavcima." Tenk Mensa dovaljao se do njih; poklopac kupole jo jednom se otvori i onaj isti Mens se izdie iz nje. Ali sad je u ruci drao laserski pitolj, kojim odmah naniani na Anet i Zemljanina. Isceren, Mens ree: "Imamo vas." Bilo je jasno da e ih poubijati im se dovoljno nauiva; krvoednost uma Mensa neizmerno je duboka. "Sluaj, hej", povika Bejns, maui Mensu. "Ostavi ove ljude na miru; ova ena je iz sela Hamletova - ona je jedna od nas." "Jedna od nas?" ponovi Mens kao odjek. "Ako je iz Hamletova, nije jedna od nas." "Ma, hajde sad", ree Bejns. "Je li se vama, Mensima, toliko zavrtelo u glavi, da ne prepoznajete ili ne pamtite bratstvo svih klanova zajedno, u kriznim vremenima?

Spusti taj pitolj." On laganim hodom ode do svog automobila, ne skidajui pogled sa Mensa. U kolima je, pod seditem, i on imao oruje. Ako bi se uspeo njega doepati, mogao bi ga upotrebiti protiv ovog Mensa, da spase Anetin ivot. "Tuiu te kod Hauarda Stroa", ree, otvori vrata automobila i poe da pipa po unutranjosti. "Ja sam njegov kolega - ja sam delegat Parea u Vrhovnom savetu." Njegovi prsti se obavie oko drke pitolja; on ga podie, naniani i otkoi. ulo se, u mirnom nonom vazduhu, to pomeranje konice pitolja; ulo se tako jasno da se Mens u kupoli odmah okrete i naniani sad u Gabrijela Bejnsa. Njih dvojica ostadoe tako, ne govorei nita, nepokretni; svetlosti nije bilo ni priblino dovoljno da bi jedan drugog videli dobro. Jedna misao, emanirajui Bog zna odakle, ue u um Gabrijela Bejnsa. "Gospodine Ritersdorfe, tvoja ena je u blizini; hvatam njenu cefalinu aktivnost. Zato savetujem da se baci na zemlju." Zemljanin, ali i Anet Golding, padoe istog trena potrbuke; Mens u tenku, iznenaen, okrete laserski pitolj od Gabrijela Bejnsa, zagleda se u no, nesiguran. Zrak iz lasera, nanianjen maltene savreno, zablista iznad opruenog tela Zemljanina, prodre u oklop slupanog broda i nestade u itanju rastopljenog metala. Mens u tenku poskoi i okrete se ka taki iz koje je, kako se njemu inilo, zrak maloas dopro. Oruje je stegao jae, ali to je bio samo nagonski gr; nije opalio. Ni on, ni Gabrijel Bejns nisu uspevali da sagledaju ta se deava: ko puca na koga. Gabrijel Bejns povika Aneti: Ulazi u kola! Otvorio je druga vrata, ka njoj, i drao ih tako otvorena. Anet podie glavu, pogleda ga i okrete se ka oveku sa Zemlje koji je leao pored nje. To dvoje se pogledae samo na tren, pridigoe se i hitro pritrae kolima, krivudajui zmijasto kroz mrak. Mens poe pucati sa kupole tenka, ali ne na Anet i Zemljanina, nego u mrak, prema mestu odakle je maloas dejstvovao laser. Onda se on najednom uvue u tenk; poklopac silovito tresnu iznad njega, u zatvoreni poloaj; tenk se sav ustrese, a onda, uz gromoglasnu tutnjavu, poe ka istom tom mestu koje je Mens gaao. Onda iz prednje cevi tenka izlete projektil; polete pravo napred, uporedo sa tlom, a onda eksplodira. Gabrijel Bejns, koji je u tom trenutku pokuavao da okrene automobil ka drumu - pored njega su na prednjem seditu bili stisnuti Zemljanin i Aneta - oseti kako zemlja skae uvis, pod njim, i guta ga; zamuri, ali dogaaj se nije mogao na taj nain zaustaviti. Pored njega Zemljanin opsova, a Anet zajea. Ti baksuzi, Mensi, bila je Gabrijelova misao, divlja od ogorenja, dok je automobil poletao, baen uvis udarnim talasom eksplozije projektila. "Takva projektilina se ne ispaljuje", dopre do njega Zemljaninov glas, jedva ujan u grmljavini, "na takvu blizinu."

Udarni talas je ibao i tumbao kola; Gabrijel Bejns je naletao na bezbednosnu, meku oblogu krova, pa instrument-tablu ispred sebe... Svi bezbednosni aparati koje je inteligentni Pare mogao ugraditi u svoj automobil radili su ispravno, ali sve to skupa nije bilo dovoljno. Kola se nastavie kotrljati po ravnici; a Gabrijel Bejns je razmiljao: Mrzim Mense. Nikada vie neu zastupati zamisao o saradnji sa njima. Neka osoba naletela je na njega i uzviknula: "Oh, Boe!" Anet Golding; on je uhvati. Drao se sad za nju. Svi prozori automobila behu ve polupani; komadii plastike leteli su i padali kao kia, irio se i otri smrad neeg nagorelog - to je mogla biti i njegova odea, ne bi ga iznenadilo. Zatitna protivpoarna pena poe kuljati, u mlazevima i grudvama, iz trcaljki svud oko njega; ukljuila se zbog visoke temperature. Ve sledeeg trenutka on se lomatao kroz sivo more, nemoan da uhvati bilo ta... jer je izgubio Anet jo jednom. Do vraga, pomisli on, ovi zatitni ureaji, koji su me kotali toliko vremena i koica, maltene su gori od same te eksplozije. Postoji li tu neka moralna pouka? - zapita se, tumbajui se kroz klizavu penu. Bilo je kao da ga mau divovskim koliinama pene za brijanje, u pripremi za neku veliku orgiju brijanja svih dlaka sa tela; davio se, pokuavao da izmakne ili da se nekako oslobodi te lepljive napasti. "U pomo", ree. Niko, i nita, mu ne odgovori. Razneu ja taj tenk na komade, pomisli Gabrijel Bejns, mlatarajui kroz penu. Kunem se: osvetiu im se, naim neprijateljima, nadmenim Mensima... Oduvek sam ja znao da su oni protiv nas. "Grei, gospodine Bejns", pojavi se misao u njegovoj svesti, misao smirena i razumna. "Vojnik koji je ispalio projektil nije nameravao da nateti vama. Pre ispaljivanja izraunao je paljivo - koliko je najbolje umeo. Pazi se da ne vidi zlu nameru iza raznih sluajnih teta. U ovom trenutku, on pokuava da stigne do vas i da vas izvue iz vaeg automobila, koji gori. Da izvue i tebe, i to dvoje koji su sa tobom." "Ako me moe uti", pomisli Gabrijel Bejns uzvratno, "pomozi mi." "Ne mogu ja nita uiniti. Ja sam ljigavac; ja se ni u kom sluaju ne smem pribliiti plamenu, jer sam suvie osetljiv na toplotu, to su nedavni dogaaji jasno pokazali. Dvojica brae moje pokuali su uiniti neto, i ve su poginuli. A ja u ovom asu jo nisam spreman za novu sporifikaciju." Glas dodade, prezrivo: "A i kad bih mogao nekog spasti, spasavao bih gospodina Ritersdorfa, oveka sa Zemlje, koji je sa tobom u kolima." Jedna ruka dohvati Gabrijela Bejnsa za okovratnik; podie ga, izvue iz kola, odbaci u stranu. Onaj Mens, ispoljavajui za Mense tipinu, abnormalnu fiziku snagu, prui ruke opet u automobil i izvue Anetu Golding u bezbednost.

"A sad gospodin Ritersdorf", stie misao ljigavca, brina, i do mesta gde je Gabrijel leao. I po trei put, sasvim zanemarujui svoju bezbednost - takoe tipino za taj hiperaktivni temperament - Mens zae u automobil. Ovog puta izvue Zemljanina. "Hvala ti", domisli ljigavac ka Mensu, sa olakanjem i zahvalnou. "Kao uzvrat za tvoj podvig, dau ti informaciju: tvoj projektil nije pogodio gospou Ritersdorf. Ona i taj simulakrum CIA, Denijel Magbum, i sad su tu negde, u mraku, ne vidi ih, ali oni trae priliku da ponovo pucaju na tebe. Zato bi najbolje bilo da se vrati u tenk, to pre moe." "Zato na mene?" upita Mens, glasom, ljutito. "Zato to je tvoj klan unitio njihov brod", stie uzvratna misao ljigavca. "Neprijateljstva izmeu vas i njih su otvorena. Pojuri!" Vojnik Mens pojuri ka tenku. Ali ne stie do njega. Kad je prevalio dve treine puta, iz mraka suknu laserski zrak i dodirnu ga samo na tren; i ugasi se. Vojnik pade licem ka tlu. Sad e - nas; uvide Gabrijel Bejns snudeno. Sedeo je i brisao penu sa sebe. Pitam se da li me je prepoznala, da li me pamti posle onoga to nas dvoje uradismo danas, ranije... Ako me je prepoznala, da li e, zbog toga, poeleti da me potedi - ili da me jo bre ubije? Pokraj njega Zemljanin, ije je ime takoe glasilo, nekom udnom podudarnou, Ritersdorf, uspe da se pridigne u sedei poloaj. "Imao si pitolj", ree taj Zemljanin. "ta je bilo s njim?" "Valjda je jo u kolima." "Zato bi nas ona ubila?" upita Anet Golding, jedva dolazei do daha. Ritersdorf ree: "Zato to zna zato sam ja doao. Doao sam na ovaj mesec da ubijem nju." Izgledao je smiren. "Do kraja ove noi, jedno od nas dvoje e umreti: ili ja, ili ona." Bilo je oigledno da je vrsto reen. Iznad njih su zatutnjale retro-rakete neke letelice. Jo jedan brod. Ogroman, vide Gabrijel Bejns, i ponada se: moda je to nekakva prilika da se spasu od doktorke Ritersdorf koja je, ba kao to je i pretpostavljao, skroz luda. Pa, makar taj brod bio pun Zemljana. Jer jasno je da ovde dr Ritersdorf ispoljava neki svoj, privatni, krvoloni poriv bez slubene dozvole. Bar se on tako nadao. Svetlea raketa se upali iznad njih; no postade bela, i sve na tlu, svaki pa i najsitiniji predmet, svaki kamiak, postadoe vidljivi, jasnoom velianstvenom. Slupani brodi gospodina Ritersdorfa, naputeni tenk mrtvog Mensa, le tog Mensa

opruen ne mnogo daleko od njih, kola Gabrijelova koja su dogorevala i pretvarala se u ljaku, a na stotinak metara ispred tenka, ogromna jama puna kljuale, dimee lave, gde je projektil grunuo. I - daleko meu drveem, dve ljudske prilike. Meri Ritersdorf i taj drugi koga je ljigavac pomenuo. Tek sad Gabrijel vide i ljigavca, koji se bio sakrio blizu slupanog brodia. U svetlosti svetlee rakete koja se polako sputala iz visina, ljigavac je izgledao jezivo; Gabrijel suzbi u sebi elju da se nasmeje. "Zemljanski ratni?" upita Anet Golding. "Ne", ree Ritersdorf. "Vidi koliki je zec nacrtan sa strane." "Zec!" Njene oi se rairie. "Je li to neka rasa inteligentnih zeeva? Postoji li tako neto?" "Ne", stigoe misli ljigavca do Gabrijela Bejnsa. Ljigavac nastavi, inilo se sa aljenjem. "To to je iskrslo kao privienje jeste Bani Hentmen, koji trai tebe, Ritersdorfe. Bilo mu je, kao to si ti u svom pesimizmu predvideo, srazmerno lako da pogodi da e doi na M2 Alfe Tri; poleteo je iz Brahe Sitija ubrzo posle tvog polaska sa Zemlje." Ljigavo bie objasni: "Ja te misli izvlaim ovoga trenutka iz njegovog uma; naravno da sve dosad nisam znao za taj razvoj dogaaja, jer sam bio tek u fazi spore." Ne razumem ovo, ree Gabrijel Bejns sebi. Ko je, za ime Boga, 'Bani Hentmen'? 'Bani' znai 'zei', 'zeka'. ta je on, neko zeje boanstvo? Zato trai Ritersdorfa? Ali on, zapravo, nije siguran ni ko je Ritersdorf. Mu Meri Ritersdorf? Ili njen brat? itava situacija bila je u njegovom umu pometena; on poele da je opet u Adolfvilu, na pripremljenim, bezbednim poloajima koje je njegov klan izgraivao godinama, upravo za sluaj da nastupe ovakve grozote. Oito je, zakljui on, da smo mi osueni na propast. Svi su se udruili protiv nas Mensi, doktorka Ritersdorf, taj debeli brod iznad naih glava sa zejim totemom naslikanim na boku, i, negde u blizini, zemaljske vojne vlasti koje ekaju da nastupe... Kakvi izgledi nam ostaju? U njemu se poe dizati masivni ep defetizma to bi se, ba, moglo iz dobrih razloga i oekivati, pomisli on. Nagnu se ka Anet Golding, koja je sedela i nejako pokuavala da otrese protivtoplotnu penu sa ruku, i ree joj: "Zbogom." Ona ga pogleda oima krupnim, tamnim. "Kuda e, Gavri?" "Pa, jebi ga", ree on, "zar to nije svejedno?" Nemaju nikakvih izgleda ovde, uhvaeni u ovu poplavu svetlosti, na nianu doktorke Ritersdorf i njenom laserskom oruju - koje je ve ubilo menskog vojnika. Gabrijel se die nesigurno na noge, poe smicati velike grudve pene sa sebe, otresati se kao mokar pas. "Odlazim", ree on Aneti, ali onda se rastui, zbog nje; ne to e on poginuti, nego to e ona

poginuti - to ga je oalostilo. "Voleo bih da mogu uiniti neto za tebe", ree, pa, ponet porivom, nastavi: "Ali ta ena je luda; to znam iz linog iskustva." "Aha", ree Anet i klimnu glavom. "Znai, nije prolo dobro. Mislim, onaj tvoj plan u vezi s njom." Pogledala je, onda, Ritersdorfa, ali kriom, da Ritersdorf ne primeti. "ta kae, 'dobro'?" On se nasmeja. Smeno, mnogo smeno. "Podseti me da jednog dana to opiem." On se sagnu blie njoj i poljubi je; Anetino lice, klizavo i mokro od pene, pritisnulo se uz njegovu njuku; onda se on uspravio i krenuo, sve jasno videi u bletanju svetlee rakete koja je i dalje dejstvovala. Hodao je i ekao da ga laserski zrak dodirne. A svetla je bilo toliko, da je on, i protiv volje, morao mirkati, maltene muriti; i na taj nain prevaljivati korak po korak, u nekom pravcu, ne odreenom. Zato ona ne puca ve jednom? Pucae, znao je; samo je eleo da to bude to pre. Poginuti od ruku te ene - dobra sudbina za jednog Parea; ironina i zasluena. Jedan oblik mu se isprei na putu. On otvori oi. Tri oblika, i sva tri njemu dobro poznata; suoio se sa Sarom Apostoles, Omarom Dajamondom i Ignjatom Ledeburom, vrhunskom trojkom vizionara na ovom mesecu, ili, drugaije reeno, sa troje najenutijih meu svima enulima u svih sedam klanova. ta e oni ovde? Doli su levitacijom, ili teleportacijom, ili ve nekim njihovim nainom, ali neomagijom svakako. Njihovo prisustvo samo ga je nerviralo. Dovoljan je haos ovde i bez njih. "Zlo protivu zla ustalo", proglasi Ignjat Ledebur pompezno. "Ali iz toga, nai prijatelji moraju biti sauvani. Imaj vere u nas, Gabrijele. Mi emo se pobrinuti da ti bude veoma skoro preveden, psiho-putno, u bezbednost." Lica uzvieno preobraenog, on prui ruku Gabrijelu Bejnsu. "Ne ja", ree Bejns. "Anet Golding; njoj pomognite." I uini mu se, najednom, da je sav teret parejstva, branjenja sebe od svega i svaega, najednom podignut sa njega. Prvi put u svom ivotu uinio je neto ne da bi sebe spasao, nego da bi spasao nekog drugog. "Bie i ona spasena", ree mu Sara Apostoles, tonom smirenog ubeivanja. "Nainom istim." Iznad njihovih glava veliki brod sa naslikanim zekom nastavio je da tutnji svojim retro-raketama; i da se sputa lagano. Da se prizemljuje. 12. Pored Meri, cija Den Magbum ree: "ula si izjavu ljigavca; u tom brodu se nalazi Bani Hentmen, koji je na samom vrhu nae liste traenih osoba." Magbum, uzbuen, poe nervozno i grubo pipati oko svog grla, oigledno pokuavajui da nae radio-

ureaj koji e ga povezati sa monim relejnim primopredajnikom CIA na jednom od najbliih zemaljskih vojnih brodova. "Ja sam takoe ula njegovu izjavu", ree Meri, "da ti nisi osoba nego simulakrum." "Osoba, soba, oba", ree Magbum. "ta ima veze to?" Pronae mikrofon i progovori u njega, prenebregavi Meri, javljajui svojim stareinama da se Bani Hentmen najzad pojavio. On to javlja, pomisli Meri, samo na onovu usmene tvrdnje jedne ganimedske gljive. Meutim, tvrdnja je verovatno istinita. Nema sumnje da je Hentmen na tom brodu; identifikacijska oznaka na brodu je taj zec, dobro znan gledaocima Banijeve TV serije. Ona se priseti, tada, rune epizode koja joj se dogodila kad se obratila Hentmenovoj organizaciji u pokuaju da kod njih zaposli aka kao scenaristu. Veto i glatko su joj predloili da je povale u krevet; nije im to zaboravila i nikad nee. Jedan 'dil' malo 'sa strane', tako je glasio njihov eufemizam za to nabacivanje. Tvorovi jedni razvratni, razmiljala je, gledajui kako se brod sputa kao neka ogromna, prezrela fudbalska lopta. "Moja uputstva", progovori Magbum najednom, "jesu sledea: pribliiti se Hentmenovom brodu i pokuati uhapsiti gospodina Hentmena." On bre-bolje ustade; ona, zapanjena, isprati pogledom Magbuma, koji lakim trkom ode ka parkiranom brodu. Da li da ga pustim? - upita ona sebe. Zato ne? - zakljui i spusti laserski pitolj. Nema ona nita protiv Magbuma, bio on ovek ili simulakrum, svejedno; a ko zna ta je. Svakako jeste veoma neuspean, kao i svi cijai koje je srela tokom svojih godina sa akom. ak! Ona odmah preusmeri panju na njega. uao je tamo, na ravnici, sa Anetom Golding. Dug si put prevalio, dragi, pomisli ona. Samo da bi se osvetio meni. Da li je vredelo truda? Ali, pomisli ona, takoe si naao novu enu; pitam se koliko e ti prijati polimorfna izofreniarka kao ljubavnica. Ona uperi lasersku cev i opali. Grubo belo svetlo svetlee rakete naglo nestade; vrati se tama. Nekoliko trenutaka Meri nije razumela ta se desilo; onda uvide da tom brodu, poto je sleteo, vie nije potrebnio osvetljavanje terena; zato su oni iz broda pucali na sopstvenu osvetljavajuu raketu i unitili je. Taj brod vie voli tamu nego svetlost, kao neki fotofobni insekt koji trkara iza police sa knjigama. Nije znala da li je njen hitac dodirnuo aka. Proklet bio, pomisli ona besno i zbunjeno. Onda oseti strah. Pa, ona je ovde napadnuta strana; ak je ubica, doao je samo da bi nju ubio - ona je te injenice bila svesna racionalno, savreno, u celosti; njegovo prisustvo na ovom mesecu samo potvruje istinitost onoga to je, na osnovu svoje profesionalne procene, odavno nasluivala. Pade joj na um da je tokom putovanja, i tokom prvih njenih dana na M2 Alfe Tri, ak lako mogao biti 'stanovnik' simulakruma, Magbuma. Zato nije onda izvrio delo, ta je ekao? U svakom sluaju, on vie nije u Magbumu,

kojim se upravlja, valjda, sa Zemlje; to je politika CIA, to je njoj dobro poznato iz akovih nagovetaja tokom godina. Da se izvuem ja odavde, ree ona sebi. Pre nego to me on ikne. Kuda bih mogla poi? Veliki ratni brodovi nemaju pristup, zato to su ovi ludaci i manijaci podigli to, nekakvo, odbrambeno polje. Pretpostavljam da se brodovi jo i sad bave pokuajima da nau neki prolaz kroz to polje. U svakom sluaju, ona je ostala bez veze sa zemaljskim vojnim vlastima. Sad i bez Magbuma; vie ni preko njega ne moe stupiti u vezu sa ratnim brodovima. Kamo sree da sam na Zemlji, pomisli ona snudeno. itav ovaj projekat okrenuo se naopake. Koje je ovo ludilo: ak i ja pokuavamo ubiti jedno drugog. Kako se moglo razviti neto tako jezivo i psihotino? Mislila sam da smo se uspeli razdvojiti... Zar nije to ono to se postie razvodom? Onda pomisli: nikako nije trebalo da poaljem mog advokata Boba Alfsona da napravi one potencio-slike aka i one devojke. Verovatno ga je to navelo na ovo. Sad je prekasno da se tu ita promeni; ona ne samo to je dobila te fotografije, nego ih je ve i upotrebila u sudnici. One su, time, postale dravni javni dokument; ko god poeli, moda zbog neke male morbidne radoznalosti, moe da ih potrai u sudskoj arhivi, da ukljui animaciju slika i uiva u itavim sekvencama gde ak i ta famfulja, koja je, valjda, iz Trsta, vode ljubav. In hoc signo vinces, dragi moj... Hej, ak, pomisli ona, volela bih da se predam; da se povuem nekako unazad iz ovoga, ako ne za tvoje dobro, ono bar za moje dobro. Moemo li biti - prijatelji? Od te nade nema nita. Sad se neto neobino poe migoljiti na obzorju; ona se zagleda na tu stranu, udei se ogromnosti te pojave. Pa, neto tako dinovsko ne moe, valjda, biti ljudska tvorevina, pomisli ona. Atmosfera je oivela prisustvom neeg stvarnog; zvezde postale tupe, delimino ugaene u tom podruju neba, a to bie, ta god da je bilo, poelo je poprimati oblik maltene svetao. Stvorenje je imalo oblik kolosalnog gutera, i ona odmah shvati emu prisustvuje; izofrenoj projekciji, jednom odlomku iz praiskonskog sveta kakav doivlajvaju odmakli psihotici; to, izgleda, nije nita novo ovde na M2 - ali, zato se njoj pojavljuju takva privienja? Da li bi mogao neki izofrenik - ili moda nekoliko njih, udruenim snagama koordinirati svoje psihotine opaaje sa nekim psioninim talentom? Uvrnuta ideja, pomisli Meri nervozno, i ponada se da to nije pravo objanjenje. Jer, takva kombinacija bila bi smrtonosna, ako su ovi ljudi kojim sluajem naili na nju tokom svojih etvrt veka slobode. Ona se priseti onog hebefrenika koga je upoznala u Ganditaunu... i koga su, moda opravdano, nazvali svecem; Ignjata Ledebura. U to vreme je oseala, i pored one

strane sirotinje i prljavtine, neto svetako u njemu, neki osnaujui, ali i zastraujui miris natprirodnih moi usmerenih Bog zna kuda. Sad je, tek sad, osetila da ju je Ledebur oarao. Guter, prividno sasvim stvaran, poe da se protee i da uvija svojim izduenim vratom; onda otvori eljusti. Iz njih ispovraa neko drugo privienje, nalik na plamenu loptu, od koje se zapali taj deo neba; plamena lopta poe ploviti nagore, kao da je atmosfera nosi, i Meri odahnu: plamen, bar, odlazi, ne sputa se... Iskreno ree samoj sebi da se bila malo uplaila te druge mogunosti. Nije joj ni najmanje prijalo ovo privienje; suvie ju je podsealo na one tajne sekvence njenih snova, njenih sopstvenih, koje je pamtila i posle buenja, ali o njima nikad nije ni sa kim razgovarala, ak nije ni sama razmiljala o njima, nije ih pregledala ni u tajnosti sopstvenih misli, a kamoli sa nekim drugim, na primer sa nekim profesionalcem, psihijatrom. Daleko bilo.

Plamena lopta prestade da se die. Poe se rasturati u svetlee trake. A trake poee ploviti nadole i, na njeno otupelo iznenaenje, podrhtavati kao da su u neijim rukama, a potom se oblikovati u ogromna slova. U rei, koje su, zajedno, dale poruku na nebu. Bukvalno - tekst. Upuen lino njoj, uvide Meri sa nelagodnou i uasom. Rei su blistale: DR RITERSDORF, IZBEGNI KRVOPROLIE I BIE TI DOZVOLJENO DA ODE OD NAS Onda manjim, takoe blistavim slovima, kao naknadno domiljanje: SVETI TRIJUMVIRAT Ovi nisu normalni, ree Meri Ritersdorf sebi i oseti da se histerini smeh die kroz njeno grlo. Pa nisam ja ta koja hoe krvoprolie; nego ak! Zato ste se, za ime Boga, na mene okomili? Ako ste toliko sveti, trebalo bi da budete sposobni da uoite neto tako oigledno. Mada, uvide ona, moda ba i nije mnogo oigledno. Ona je pucala na aka maloas, a pre toga - ubila onog vojnika, Mensa, koji je beao nazad u svoj tenk. Znai, posle svega, moda se moe posumnjati i u istotu njene savesti - njenih namera. Oblikovale su se jo dve rei. MOLIMO ODGOVORI "Boga mu Bogovog", pobuni se ona. "Kako?" Ne zahteva se, valjda, od nje da pie plamena slova preko nebesa; ona ba nije trijumvirat hebefrenih svetaca-psihotika. Ovo je naprosto strano, ree ona sebi. Groteska je biti prinuen na trpljenje neeg ovakvog. Ako bih ja njih sluala, njima verovala, ispalo bi da sam ja na neki nain

kriva, nekako odgovorna za zloudnost koja postoji izmeu mene i aka. A ja to nisam. Najednom se ukrstie crveni zraci laserske aktivnosti u blizini broda Banija Hentmena. Den Magbum, simulakrum CIA, oigledno je stupio u borbu; ona se zapita koliko uspeha ima on, tanije, ta stvar. Verovatno vrlo malo uspeha, ako je suditi po istoriji CIA. Ipak, ona mu poele sreu. Zapita se da li je Sveti Trijumvirat dao neka uputstva i njemu. Magbumu bi dobro dola pomo; on je sam navalio u boj, eono je napao Hentmenov brod, pucao neprestano, sa reenou koja je, Meri sada uvide, neljudska. On je moda simulakrum, ne, nego on sigurno jeste simulakrum, ree ona sebi, ali niko ga ne moe nazvati kukavicom. Dok svi mi ostali, pomisli Meri, svi: i ak, i ta riba s njim, i ljigavac, ak i mensovski vojnik koji je uzaludno beao ka bezbednosti svog tenka svi smo mi prikovani za zemlju, svojim strahovima, motivisan je svako samo nagonom da spase svoju kou i nita drugo. Od svih nas, samo Denijel Magbum, simulakrum, preao je u ofanzivu. I ta ofanziva, tako se bar njoj inilo, unapred je osuena da bude smena i potpuno neuspena. Nove arke rei, ogromne, pojavie se na nebu. Ali, nebesima hvala, ovog puta ne upuene njoj lino; prestali su bar na taj nain da je blamiraju. RATOVANJE SVOJE PREKINITE I VOLITE SE Vai, evo, dobro, pomisli Meri Ritersdorf. Ja - poinjem: voleu svog biveg mua aka, koji je doputovao ovamo da bi me ubio; je l' to lep, nov poetak, usred svega ovoga? Crveno sjaktanje laserskih zraka u blizini, i uokolo, parkiranog broda Banija Hentmena postade jo jae; simulakrum nije posluao velike rei upozorenja, nastavio je uzaludnu, ali veoma junaku borbu. Prvi put u ivotu ona se stvarno divila nekome. Od trenutka kad se brod Banija Hentmena pojavio, ljigavca je obuzela zebnja; njegove misli, koje su stizale do aka Ritersdorfa, bile su sad prepune zabrinutosti. "Primam stravino pogrene ocene o nedavnim dogaajima", obavesti ljigavac aka. "One sve emaniraju iz Hentmenovog broda; on i njegovo osoblje, a naroito nekoliko Alfanaca oko njega, izmatali su nekakvu filozofiju prema kojoj si ti, Ritersdorfe, u samom sreditu nekakve zamiljene zavere protiv njih." Neko vreme ljigavac je utao, onda domisli ka aku: "Lansirali su letei amac." "Zato?" upita ak i oseti da se ritam rada njegovog srca menja. "Slike napravljene tokom osvetljavanja svetleom raketom pokazale su tvoju prisutnost na povrini. amac e sleteti; ti e biti uhvaen; to je neizbeno."

ak urno ustade sa tla i ree Aneti Golding: "Pokuau da pobegnem. Ti ostani ovde." Poe da tri, da se udaljava sa tog poprita, ne znajui tano u kom pravcu; naprosto je hramao preko neravnog zemljita, to je bre mogao. Za to vreme, Hentmenov brod je sleteo. ak nastavi beanje, ali primeti jednu udnu pojavu: crveni tragovi laserskih zraka pojavili su se kao crte tupe crvene boje blizu parkiranog broda. Neko je otvoreno napao - moda je neka grupa napala Hentmenov brod odmah po sletanju, im se ploa na ulaznom otvoru pomakla u stranu. Ko? - zapita se on. Meri sigurno ne. Neki od klanova ovde na ovom mesecu? Moda neki udarni odred Mensa... ali, zar nisu oni ve prezauzeti, odbijaju napade Zemlje i odravaju neki sumnjivi zatitni sloj iznad Da Vinijevih Visova? Mensi, uostalom, koriste neka druga oruja, a ne ove staromodne lasere; dakle, ovo e pre biti CIA. Magbum, zakljui on. Simulakrum je dobio nareenje da napadne Hentmenov brod. Pa, poto je maina, to je i uinio. Mensi ratuju protiv Zemlje, pomisli on; a Magbum, predstavnik CIA, vodi bitku na ivot i smrt sa Hentmenom. Moja biva ena ratuje sa mnom. A Hentmen je moj neprijatelj. Po logici, kakav je zbir svega toga? Mora biti mogue napraviti neku racionalnu jednainu, izvui je iz ove barokne zapletenosti; situacija sigurno moe biti sagledana pojednostavljeno. Ako Mensi ratuju protiv Zemlje, a i Hentmen ratuje protiv Zemlje, onda su Mensi i Bani Hentmen saveznici. Hentmen ratuje protiv mene, znai ja sam njegov neprijatelj, samim tim saveznik Zemlje. Meri ratuje protiv mene, a ja protiv Hentmena, znai Meri je saveznik Hentmena, dakle neprijateljica Zemlje. Meutim, Meri je na elu zemaljskog odreda psihologa koji silom nameu svoje 'dobre namere', ona je doputovala kao zastupnica Zemlje. Dakle, po logici, Meri je i saveznica i neprijateljica Zemlje. Ta jednaina se naprosto ne moe napraviti... ima, naprosto, prevelik broj uesnika u borbi, i oni ine premnogo neloginih stvari, neki od njih, Meri, na primer, sasvim na svoju ruku, nikog ne pitajui. Ali, ekaj, ree on sebi; ovi njegovi napori da napravi razumnu i razlonu jednainu ipak daju neke plodove. Trei po mraku, on dobi uvid u jednu svoju nedoumicu. On se bori da se spase od Hentmena, koji je saborac Alfanaca i neprijatelj Zemlje; iz ovoga proistie, logikom strogom i neospornom, da je on saveznik Zemlje bio toga svestan ili ne. Ako na trenutak zaboravi Meri - iji postupci svakako nisu odobreni od zemaljske vlade - on moe naas videti situaciju jasno: nada je, za njega lino, da stigne do nekog zemaljskog ratnog broda i u njemu nae utoite. Jedino tamo e biti bezbedan - jedino u zemaljskom ratnom brodu i nigde vie. Meutim, klanovi Alfe Tri M2 odbijaju napade Zemlje, podseti se on; jednaina je ak i sloenija nego to se u prvi mah inilo. Ako je on, po logici, saveznik Zemlje, znai da je neprijatelj klanova, neprijatelj Anet Golding, neprijatelj svih i svakoga na ovom mesecu.

Ispred njega se pojavi njegova senka, ne mnogo jaka. Dakle, neko svetlo dopire sa neba. Jo jedna svetlea raketa? On se okrete i na trenutak zastade. I vide, na nebu, ogromna slova ispisana vatrom, poruku upuenu, kome? Od svih, ba - njegovoj eni. Izbegni krvoprolie, pouavao ju je natpis na nebu. I bie ti dozvoljeno da ode od nas. Jasno ispoljavanje luckaste, mentalno 'udarene' taktike psihotika nastanjenih ovde, i to verovatno onih kojima se pogoralo: onih hebefrenika u 'Ganditaun'. Meri, dabome, nee obraati panju na takve stvari. Ali svetlea poruka navede aka Ritersdorfa da uoi jo jedan inilac: klanovi alfinog meseca vide u Meri svog neprijatelja, savreno tano. Meri je i njegov neprijatelj; on je pokuao ubiti nju, a ona njega. To znai, po logici, da je on saveznik svih klanova. Ali zbog svoje veze sa Zemljom on je neprijatelj svih klanova. Ma koliko alostan, ne moe se prenebrei konaan zakljuak celokupnog njegovog razmiljanja: on je i saveznik i protivnik ovih klanova na M2; on je i protiv njih, i za njih. Na toj taki odustade. Die ruke od logike. Naprosto se okrete da bei dalje. Stara poslovica, izvedena iz meditacija usavrenih kraljeva-ratnika iz antike Indije, po kojoj je 'neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj' naprosto nije uspela u ovoj situaciji. I - taka. Neto poe zujati iznad njegove glave, u visini, ali ne velikoj. Glas, vetaki pojaan, poe urlati na njega. "Ritersdorfe! Stoj, stani! Ili emo te ubiti na mestu." Glas je bubnjao i odjekivao, odbijao se od zemlje; zvunik je bio usmeren pravo ka njemu i odvrnut punom snagom. Znao je: to mu govore iz Banijevog leteeg amca, koji sad lebdi iznad njega. Nali su ga, tano kao to je ljigavac predvideo. On, dahui, stade. amac je bio na samo tri metra iznad zemlje. Metalne merdevine nainjene od vie delova, povezanih arkama, ispadoe iz dna amca i poee da se rasklapaju prema zemlji, uz buno klepetanje. Vetaki pojaan glas dade mu novo uputstvo. "Penji se uz merdevine, Ritersdorfe. Bez ikakvog petljanja ili zadravanja!" U nonoj tami, obasjane samo svetlou poruka na nebu, merdevine napravljene od magnezijuma podrhtavale su bestelesno, kao neka veza sa natprirodnim. ak Ritersdorf ih dohvati i poe, sa olovnom nevoljnou koja mu je stiskala srce, da se penje. Sledeeg trenutka ve sie sa merdevina i nae se u kontrolnoj kabini amca. Dvojica Zemljana, izbezumljenih pogleda, sa laserskim pitoljima, stadoe pred njega. Plaeni neprijatelji Banija Hentmena, uvide on. Jedan od njih bio je Derald Feld. Merdevine se uvukoe gore, u amac, koji odmah potom pojuri, najbre to je mogao, u matini brod. "Spasli smo ti ivot", ree Feld. "Ta ena, tvoja biva supruga, isekla bi te na komade da si ostao tamo."

"Pa ta?" upita ak. "Pa to, da ti za zlo vraamo dobrim. ta bi vie mogao traiti? Videe da Bani nije ljut niti uznemiren; odve je on veliki ovek da ne prihvati sve ovo u hodu. Na kraju krajeva, ma kako ravo da stvari ispadnu, on se uvek moe odseliti u Alfansku carevinu." Feld uspe da se osmehne, kao da je ta misao, po njegovom utisku, razlog da se bude srean. Sa Hentmenove take gledanja, ona je znaila da stanje ipak nije nepodnoljivo: izlaz postoji. amac stie do matinog broda; otvori se ulaz u jednu veliku cev, amac se ugura tano u nju i onda kliznu, bez daljeg rada svojih motora, duboko u unutranjost velikog broda, sve do svog 'pristaninog' leita. im se amac otvorio, ak Ritersdorf se nae licem u lice sa Banijem Hentmenom, koji zabrinuto otapka znoj sa svog veoma pocrvenelog ela i ree: "Neka budala nas napada. Oigledno jedan od ovdanjih ludaka, sudei po njegovom ponaanju." Brodom proe drhtaj. "Vidi?" upita Hentmen ljutito. "Napada nas sa runim orujem." On mahnu aku da mu prie i ree: "'Aj sa mnom, Ritersdorfe; da se mi posavetujemo. Grdni nesporazumi su bili izmeu tebe i mene, ali ja mislim da jo nije kasno da ih ispravimo. Vai?" "Runim orujem. Bez sa", ree ak, refleksno mu ispravivi gramatiku greku. Hentmen poe prvi, jednim uskim hodnikom; ak krenu za njim. Nije se primeivalo, sada, prisustvo ma koga sa laserom uperenim u njega; ali on je ipak postupao posluno. Neko takav, sa pitoljem, sigurno postoji kao mogunost - on je ipak, podrazumeva se, zarobljenik ove organizacije. Jedna devojka, naga do pojasa, odevena samo u kratke pantalone, proe popreko preko hodnika, ispred njih, leernim korakom. Zamiljeno je puila cigaretu. Neto na njoj kao da je bilo poznato aku. Onda, u trenutku kad je ve nestajala u vratima, ak prepoznade da je to Peti Viver. Beei iz Sunevog sistema, Bani se potrudio da povede bar jednu od svojih nalonica sa sobom. "Evo ovamo", ree Hentmen, otkljuavajui jedna vrata. Hentmen zatvori sebe i aka u malu, golu kabinu, onda odmah poe da se etka, nemirno, vrlo napeto. Neko vreme ne ree nita; ostade zadubljen u brine misli. Brod je, s vremena na vreme, opet podrhtavao pod laserskim udarima. Jednom, ak, oslabie svetla na plafonu, ali se brzo opet vratie na normalu. Hentmen besno die pogled ka svetlima, onda nastavi etkanje. "Ritersdorfe", ree Hentmen, "ja izbora nisam imao; morao sam prei..." Neko pokuca na vrata. "Iiiisss-use", ree Hentmen, prie vratima i otvori ih samo malo. "A, ti si."

U hodniku je stajala, sada ovlano zaogrnuta pamunom kouljom, ali kouljom neuvuenom pod opasa suknje i nezakopanom, Viverica. "Samo sam se htela izviniti gospodinu Ritersdorfu za..." "Odlazi", ree Bani Hentmen i zatvori vrata. Okrete se opet aku. "Morao sam prei kod Alfanaca." Novi znoj, u ogromnim kapima nalik na vosak, pojavi se na njegovom elu; nije se potrudio da ga obrie. "Da li me osuuje zbog toga? Prokleta CIA upropastila je moju karijeru; nije mi nita preostalo na Zemlji. Ako mogu..." "Ona ima velike sise", ree ak. "Ko? Peti? A, da." Hentmen klimnu glavom. "To je ta operacija koju rade u Holivudu i Njujorku. Sad je popularnija nego irenje bradavica, a Peti je dala da joj urade i to. Super bi izgledala u onoj seriji da smo je snimili. Kao i za mnoge druge stvari moe se rei: iva teta to nije uspelo. Zna da je prokleto malo nedostajalo da se ne izvuem iz Brahea. Mislili su da e me ukebati, al' meni je, naravno, dojavljeno. U poslednjem asu." Uperio je u aka pogled nervoznog optuivanja. "Ako uspem da isporuim M2 Alfancima, sve e se uspeno zavriti za mene; moi u proiveti ostatak ivota u miru. Ako ne, ako Zemlja uspe da preuzme ovaj mesec, nee se uspeno zavriti za mene." Sad je izgledao umoran i potiten; kao da se skupio, smanjio. Kao da mu je bilo prenaporno da aku to kae. "Tvoj komentar glasi...?" promrmlja Hentmen. "Da te ujem?" "Hmmm", ree ak. "To je komentar?" ak ree: "Ako zamilja da ja imam ikakav uticaj, sada, na moju bivu enu i njen izvetaj Zemljoplanu o ovim..." "Ne", ree Hentmen i kratko klimnu glavom. "Znam da ne moe uticati na njenu odluku u vezi sa ovom operacijom; videli smo mi sve vas dole, kako ispucavate razna oruja jedni na druge. Kao ivotinje." Bani pogleda besno; energija mu se vraala. "Ubio si mog zeta, erigana; spreman si - zapravo, jedva eka - da ubije svoju enu... Kakvim to ivotima ivite vi ljudi? Ja tako neto nikad nisam video. Pa jo, preko svega, odati moje skrovite tajnoj slubi." "Napustio nas je Paraklet", ree ak. "Paraket? Mali papagaj onaj? Zato?" Hentmen nabora nos. "Ovde se vodi rat. Hajde da to kaemo. Moda e time biti poneto objanjeno. Ako ne bude..." On slegnu ramenima. Bolje od ovoga - ne moe. "Ona malo bucmasta riba sa kojom si leao", ree Hentmen. "Tamo napolju, dok je tvoja ena pucala na vas dvoje. Ona je jedna od ovdanjih lujki, zar ne? Iz nekog od tih naselja njihovih?" Prodorno je posmatrao aka.

"Pa, tako nekako", ree ak; nije mu se osobito sviao renik kojim se Bani Hentmen posluio. "Moe da stupi u vezu sa njihovim meunaseobinskim, vrhovnim, kao, Savetom, preko nje?" "Mislim da mogu." Hentmen ree: "Evo jedinog upotrebljivog reenja. Sa prokletim paraketom ili ve ta je, ili bez njega. Uredi da se njihov Savet sastane i da saslua tebe, tvoj predlog." Hentmen stade uspravnije i progovori vre. "Reci im da od Alfanaca zatrae da ih zatite od Zemlje. Reci im da je potrebno da zatrae da Alfanci dou i zaposednu ovaj mesec. Na taj nain e M2 zakonski postati alfanska teritorija, prema nekim njihovim prokletim protokolima, ta god da je to; ne razumem ih ba, ali razumeju Alfanci, a razume i Zemlja. A zauzvrat..." Nijednog trenutka nije skidao pogled sa akovog lica; njegove oi, malene, netrepue, upuivale su izazov svim osobama i svim stvarima. "Alfanci e jemiti graanske slobode klanovima. Niko nee biti hospitalizovan. Nema terapije. Nee se prema vama postupati kao prema ludacima; biete tretirani kao pravi, normalni kolonisti, koji su vlasnici svog zemljita i bave se normalnom proizvodnjom i trgovinom, i svim tim ostalim to vi, valjda, radite." "Ne govori 'vi'", ree ak. "Nisam ja pripadnik nijednog klana, ovde." "Misli da e pristati, Ritersdorfe?" "Pa - iskreno, ne znam." "Zna, zna. Bio si ve ovde, u onom simulakrumu CIA. Na agent, na potkaziva koji se nalazi u CIA, javljao nam je o svakom vaem potezu." Dakle, postoji hentmanovac u Centralnoj informativnoj agenciji. ak je bio u pravu; CIA je infiltrirana. Kao to je, otprilike, i zasluila da bude. "Nemoj me tako gledati", ree Hentmen. "Imaju oni nekog svog majmuna ovde kod nas, unutra; ne zaboravi to. Na nesreu, ja ne uspevam da provalim ko je taj. Ponekad mislim da je Deri Feld; onda dou dani kad mislim da je Mrani. U svakom sluaju, mi smo preko naeg oveka u CIA saznali da si suspendovan, pa smo te, prirodna stvar, otpustili - ta e nam ako ne moe delovati na tvoju enu na M2 Alfe Tri? Mislim, budimo razumni, je l' tako." ak ree: "A oni su, preko svog agenta u tvojoj organizaciji..." "Jeste. CIA je u roku od nekoliko minuta doznala da sam ja utnuo i taj scenario i tebe, i navalila da me nabije u buvaru... to si itao u novinama. Samo, naravno, ja sam preko mog agenta kod njih doznao da njihova sekira samo to nije fijuknula, pa sam turnuo. A njihov agent u mojoj organizaciji javio im je da sam odleteo sa

Zemlje, ali nije znao tano kuda. To su samo erigan i Feld znali." Zatim Bani Hentmen filozofski dodade: "Moda ja nikada neu doznati koga to CIA ima ovde. Sad vie nije vano. Veinu mojih poslova sa Alfancima zadrao sam u najstrooj tajnosti, nisu znali ak ni lanovi mog taba, zato to sam, naravno, znao da smo infiltrirani od samog poetka." Bani odmahnu glavom. "Koji haos." ak ree: "Ko je tvoj agent u CIA?" "Dek Elvud." Hentmen se nasmei ukrivo, zlobno motrei akovu reakciju. "ta si ti mislio, kako je bilo mogue da Elvud preda tebi jedan tako skupocen brod-goni? Ja sam mu rekao. eleo sam da ti stigne ovamo. ta zamilja, zato je Elvud od poetka toliko navaljivao da ba ti vodi simulakruma Magbuma? Bila je to moja strategija. Od samog poetka. A sad da ujemo tvoje informacije o ovim klanovima ovde, na koju e stranu skoiti." Nikakvo udo da su Hentmen i njegovi pisci uspeli da smisle i srue na njega onaj takozvani 'scenario'; uz pomo Elvuda, mogli su da naniane pravo u sredite, to je Hentmen sad priznao. Ali to nije bilo u celosti tano. Elvud je mogao obavestiti hentmanovce o postojanju simulakruma Magbuma, kao i o tome ko upravlja njime i kuda e simulakrum biti poslat. Ali to je bilo sve. Elvud nije znao ono ostalo. "Priznau da sam ve bio ovde", ree ak. "I proveo neko vreme tu, ali u naselju Hiba koje nije tipini uzorak; Hibi su na dnu lestvice. Ne znam nita o Pareima, niti o Mensima, a ta dva klana manje-vie komanduju na M2." On se priseti Merine brilijantne analize situacije; kako je opisala sloeni sistem kasta koji vai na Alfa Tri M2. Pokazalo se, eto, da je bila u pravu. Zurei napeto u njega, Hentmen ree: "Hoe li pokuati? Ja, lino, verujem da e oni svi, oporativno, imati neke koristi od te ponude; ja da sam na njihovom mestu, ja bi' 'e prihvatio. Druga mogunost im je da budu opet uterani u bolnice - a tree nema. 'Oe il' nee. Tako im kai... A sad ja tebi da kaem koji e biti tvoj dobitak u tome." "Svakako", ree ak. "Da i to ujemo." "Ako ovo uradi, daemo Elvudu uputstva da te vrati u CIA." ak ne ree nita. "O, Krimini", ree Hentmen tonom kao da se ali nekome. "Mrzi te i da odgovori. Dobro, video si da je Peti u brodu. Daemo joj uputstva da bude fina s tobom. Zna ta mislim?" On namignu nervozno: urni trzaj oka. "Ne", ree ak naglaeno. Ta radnja se pokazala odve neprijatna.

"Dobro, Ritersdorfe", uzdahnu Hentmen. "Stvarno smo se zavukli. Evo: uradi to, pa emo ti dobaciti veliku kost, sasvim druge klase u odnosu na ovo to sam pomenuo." On udahnu duboko, umno. "Jemimo da emo obaviti jedan posao za tebe: ubiemo tvoju enu. Najbre i najbezbolnije to je mogue. A to je vrlo bezbolno... i vrlo brzo." Posle jednog razdoblja utanja, koji se obojici inio beskonano, ak ree: "Ne shvatam zbog ega misli da ja elim da Meri bude mrtva." Pogledao je Hentmena u oi i nije, pred tim pronicljivim zurenjem, skrenuo pogled; ali napor potreban za to bio je veliki. Hentmen ree: "Kao to rekoh - gledao sam kako vas dvoje uite na tlu i pucate jedno na drugo kao dve divlje ivotinje." "Branio sam se." "A-haaa", ree Hentmen, u parodiji saglaavanja. "Nisi ti na ovom mesecu video nita u vezi sa mnom i sa Meri to bi ti reklo da ja imam takvu elju. Mora biti da si doputovao na M2 ve snabdeven tim znanjem. Ali to nisi dobio od Elvuda, jer nije mogao znati ni on, zato se nemoj muiti da mi pria bajke kako ti je Elvud..." "U redu", ree Bani Hentmen grubo. "Elvud nam je dao pojedinosti o simulakrumu, o tebi i Magbumu; tako je to ulo u scenario. Ali neu ti rei odakle smo dobili ono ostalo. Neu, i taka." ak ree: "Neu ii pred Savet. Neu, i taka." Gledajui ga besno, Hentmen ree: "ta ima veze kako sam saznao? Znam; neka ostane na tome. Nisam zatraio tu informaciju; ubacili smo je kao naknadnu domisao, kad mi je rekla..." On naglo zamuknu. "Doan Trieste", ree ak Ritersdorf. Bila je u dosluhu sa ljigavcem; moralo je biti tako. I eto, saznalo se. Ali sada, zaista, nije vano. "Da mi ne skreemo sa teme. Je l' ti 'o il ne' da ti ubijemo enu? Odlui se." Hentmen je ekao nestrpljivo. "Neu", ree ak. Odmahnu glavom. U njegovom umu vie nije bilo sumnje. Reenje je na domaku ruke; on ga odbacuje. tavie, odbacije ga za sva vremena. Hentmenovo lice se trznulo nelagodno. "Hoe svojeruno da je ikne." "Neu", ree ak. Nije o tome bila re. "Tvoja ponuda podsetila me je na ljigavca, kako ga je erigan ubio u hodniku moje zgrade. Sagledao sam to isto, ali sa Meri umesto sa Lordom Teciostrigom." A to, pomisli on, uopte nije ono to elim. Oigledno je da sam bio na pogrenom putu. Taj strani dogaaj rekao mi je neto...

to ne mogu zaboraviti. Meutim, ta ja, zapravo, elim da bude sa Meri? To nije znao; to mu je bilo neprozirno, a lako se moglo dogoditi da zauvek i ostane tako. Hentmen jo jednom izvue maramicu da obrie elo. "Koje zameateljstvo. Ti i tvoji problemi u kui - remeti planove dveju meuzvezdanih imperija, Zemlje i Alfe; da li si ikad to sagledao u toj svetlosti? Odustajem. Iskreno reeno, drago mi je to si rekao ne, ali nismo znali ime drugim bismo te mogli pridobiti; mislili smo da je to ono to iz svega ovoga eli." "Mislio sam i ja", ree ak. Mora biti da sam ja jo i sad zaljubljen u nju, uvide on. U enu koja je ubila onog mensovskog vojnika koji je pokuavao da se vrati u svoj tenk. Ali ona je, bar sa svoje take gledanja, uinila to u samoodbrani; ko joj moe zameriti? Opet neko pokuca na vrata. "Gospodine Hentmen?" Bani Hentmen otvori vrata. Derald Feld brzo zakorai unutra. "Gospodine Hentmen, uhvatili smo telepatske misaone emanacije jednog ganimedskog ljigavca koji se nalazi negde izvan broda. On trai da ga pustimo unutra da bi..." Feld dobaci kratki pogled aku. "...da bi mogao biti zajedno sa ovim Ritersdorfom; kae, hoe da 'deli njegovu sudbinu'." Feld izvi lice u grimasu. "Oigledno se silno brine za njega." inilo se da je Feld zgaen zbog toga. "Pusti prokletinju da ue", ree Hentmen. Dok je Feld odlazio, Bani Hentmen se obrati aku: "Poteno reeno, ne znam ta e biti od tebe, Ritersdorfe; tako si potpuno zabrljao svoj ivot u svim pravcima. Tvoj brak, posao, pa ovoliki put prevalio, a onda se predomislio... ta ima?" "Mislim da se Paraklet moda vratio", ree ak. Tako izgleda, ako se uzme u obzir da je odbio ponudu, u poslednjem trenutku; Hentmenovu ponudu koja se odnosila na Meri. "A o kakvoj to stvari govori?" "O Svetome Duhu", ree ak. "On se nalazi u svakom oveku. Samo ga je teko nai." Hentmen primeti: "Zato ne popuni vakuum neim uzvienim, recimo da spase ove lujke sa M2 od prisilnog odvoenja u bolnice? Bar bi se osvetio CIA. Imamo mi u ovom brodu dva vrlo visoka alfanska vojna lica... oni mogu dovesti ratnu flotu u roku od dva-tri sata, da zvanino i zakonito zaposedne ovaj mesec. Naravno, i zemaljski ratni brodovi lebde tu negde unaokolo, ali to samo pokazuje sa koliko panje se mora raditi. Ti si bivi cija; trebalo bi da bude u stanju da izvede jednu tako osetljivu operaciju."

"Pitam se kako bih se oseao", ree ak, "ako bih morao provesti ostatak ivota na jednom mesecu ije se stanovnitvo sastoji iskljuivo od psihiki poremeenih osoba." "A gde, kog vraga, misli da si iveo dosad? Ja bih opisao tvoje line odnose sa tom tvojom enom kao psihiki poremeene. Snai e se ti nekako; nai e neku ribu za krevet, koja e ti zameniti Meri. Zapravo, im smo ugasili onu nau svetleu raketu, prilino dobro smo pogledali slike one male buce sa kojom si se zgurio tamo. Nije loe pare ona, a?" "Anet Golding", ree ak. "Polimorfna izika." "Da, pa ta, zar nee moi s njom?" Posle kratke pauze, ak ree: "Moda." On nije kliniar, ali Anet mu ne izgleda mnogo bolesna. Zapravo, izgleda mnogo manje bolesna nego Meri. Ali on, naravno, poznaje Meri bolje. Ipak... Jo jednom se zaulo kucanje na vratima; ona se otvorie i Derald Feld ree: "Gospodine Hentmen, otkrili smo identitet tog pojedinca koji nas napada. Ta jedinka je simulakrum CIA, Denijel Magbum." On objasni: "Ganimedski ljigavac nam je dao tu informaciju iz zahvalnosti to smo ga pustili u brod. Imam ideju." "Ista ideja", ree Bani Hentmen, "ukazuje se i meni. A ako nije ista, ne elim je uti." Okrete se aku. "Stupiemo u vezu sa Dekom Elvudom koji je u kancelariji CIA u San Francisku; rei emo mu da iz simulakruma povue operatora, ko god da je sad na toj dunosti; verovatno Petri." Oigledno, pomisli ak, ovaj Hentmen je odlino upoznat sa nainom rada u CIA u San Francisku. "Onda emo, Ritersdorfe, dati tebi da upravlja Magbumom, odavde. To moe initi dokle god odravamo radio-vezu; zapravo je potrebno da mu prenese samo nekoliko osnovnih uputstava. Naprosto ga programiraj da prekine ovu akciju i ostane po strani. Hoe li to uraditi?" ak upita: "Zato bih?" mirkajui, Hentmen ree: "Z-zato to e se on probiti tim svojim prokletim laserskim zrakom sve do naeg izvora energije, koji e onda eksplodirati, ako se ovako nastavi." "Poginue i ti", ukaza aku Feld, "ako to bude. I ti i tvoj ganimedski sluzavac." "Ako ja nastupim pred Vrhovnim savetom ovog nebeskog tela", ree ak Hentmenu, "i zamolim ih da zatrae alfansku zatitu, a oni to prihvate - lako bi mogao zbog toga izbiti novi opti rat izmeu Alfe i Zemlje." "Ooo, do vraga, ne", ree Hentmen naglaeno. "Zemlji nije toliko stalo do ovog meseca; 'Operacija pedeset minuta' samo je mala, majuna naknadna domisao,

nita vano. Veruj mi, imam veza mnogo; znam da je tako. Da je Zemlji bilo stvarno stalo, ula bi ovde jo pre mnogo godina. Je li tako?" "To to on kae je istina", ree Feld. "To je potvrdio na ovek u Zemljoplanu pre nekoliko godina." ak ree: "Mislim da je ideja dobra." Hentmen i Feld, obojica, odahnue, sa vidljivim olakanjem. "Odveu ga u Adolfvil", ree ak, "pa, ako uspem navesti klanove da sazovu novi sastanak svog Vrhovnog saveta, izneu tu ideju pred njih. Ali nameravam to uiniti na moj nain." "ta to znai?" upita Hentmen nervozno. "Nisam ni javni govornik, ni politiar", ree ak. "Moj posao je bio programiranje, pripremanje govornog materijala za simulakrume. Ako ovladam Magbumom, pustiu njega pred Vrhovni savet - davau mu bolje reenice, i bolje argumente, nego to bih ja lino ikada mogao izgovoriti." Osim toga - to ne ree glasno - bie mnogo bezbedniji ovde nego u Adolfvilu. Jer zemaljska vojska moe u svakom trenutku probiti tit Mensa, a onda e jedna od prvih akcija biti hapenje celog Saveta. Ako se pred Savetom upravo u tom trenutku nae neko ko predlae da itelji M2 preusmere svoju odanost na Alfansko carstvo, bie vrlo slabi izgledi da taj neko izie iv. Takav jedan predlog iz usta zemaljskog dravljanina - to on jeste bio bi poistoveen, sasvim tano, sa inom izdaje. Ovo to ja radim, uvide ak okirano, nije nita manje nego vezivanje moje sudbine sasvim za Hentmenovu. Misli ljigavca mu dooe, donosei pouzdanje. "Uinio si mudar izbor, gospodine Ritersdorfe. Prvo svojom odlukom da dopusti tvojoj eni da ivi, a sada ovim. U najgorem moguem sluaju, zavriemo svi kao dravljani Alfe. A pod njihovom vladavinom mi moemo, siguran sam, preiveti." Hentmen, koji je takoe uo ove misli, razvue lice u osmeh. "Da se rukujemo u to ime?" upita on aka, pruivi ruku. Rukovali su se. Izdajnika pogodba bila je sklopljena, bez obzira na to da li vodila ka dobru ili zlu. 13. Glomazni mensovski tenk, uz tropot i tutnjavu, bletei farovima, doplovi do Gabrijela Bejnsa i Anet Golding. Stade, tucajui grdno. Poklopac kupole otvori se naglo, i Mens unutra obazrivo ustade.

Iz okolne tame ne doe nikakav laserski napad dr Meri Ritersdorf. Moda je, pomisli Gabrijel Bejns sa puno nade, gospoa Ritersdorf prihvatila zahtev Svetog trijumvirata, ispisan plamenim slovima preko neba. Moda nije, ali ovo svakako izgleda kao prilika za Anet i njega, prilika koju im je obeao Ignjat Ledebur. Jednom jedinom brzom kretnjom skoi na noge i povue Anet da i ona ustane; uspentrae se zajedno na bok mensovskog tenka. Voza im pomoe da uu, a posle njihovog ulaska zalupi poklopac, sa silnim treskom; sve troje su bili sad nabacani kako bilo u tesnoj unutranjosti tenka, preznojeni i zadihani. Izvukosmo se, obavestio je Gabrijel sebe. Ali bez radosti. inilo se da nije vano; u iroj svetskoj slici, veoma je majuno ovo to su oni postigli. Ipak, neto jeste. On prui ruku i obgrli Anet. Mens ree: "Vi ste Goldingova i Bejns? lanovi Saveta?" "Da", ree Anet. "Rek'o mi Hauard Stro da vas pokupim", objasni Mens; stade za kontrole tenka i pokrete ga opet. "Trebalo bi da vas odbacim do Adolfvila; tamo e biti novi sastanak Saveta svih klanova, pa je Stro navaljivao da i vas dvoje budete prisutni." I tako, razmiljao je Gabrijel Bejns, poto smo Strou potrebni za glasanje, ostadosmo ivi; Meri Ritersdorf nee imati priliku da nas odstreli u prvoj svetlosti zore. Ironija. Ali pokazuje vanost veza izmeu klanova. Veze su to ivotonosne, za sve njih. ak i veze sa ubogim Hibima. Kad su stigli do Adolfvila, tenk ih je iskrcao ispred velike, sredinje kamene zgrade; Gabrijel Bejns i Anet pooe gore, dobro znanim kamenim stepenitem. Nisu nita govorili; umorni i prljavi posle noi provedene u leanju na zemlji, pod vedrim nebom, nisu bili raspoloeni za beznaajne razgovore. Ono to nama treba, zakljui Bejns, nije sastanak Saveta, nego est sati sna. Zapita se kakva je svrha ovog sastanka; zar se ovaj mesec nije ve opredelio za jedan odreeni smer delovanja, tako to je otpoeo borbu, do krajnjih granica svojih znanja i moi, protiv osvajaa sa Zemlje? ta bi se jo moglo uiniti? U predsoblju sale za sastanke, Gabrijel Bejns zastade. "Ja u, kazao bih, prvo poslati mog simulakruma da ue", ree on Aneti. Naroitim kljuem otkljua orman u kome je, sasvim u skladu sa svojim zakonskim pravima, uvao svog simulakruma, koga su Mensi proizveli. "Nikad se ne zna." A bio bi stvarno blam poginuti sada, tako brzo posle spasenja od napada doktorke Ritersdorf. "Vi, Parei", ree Anet, sa tragom, u glasu, nekog tunog veselja. Simulakrum Gabrijela Bejnsa itavo oive, stavivi u dejstvo svoje mehanizme. "Dobar dan, ser." Onda klimnu glavom Aneti. "Gospoice Golding. Ja u sada ui,

gospodine." Sa utivim naklonom njima dvoma, on poe, pored njih, i pokretima neto trzavim, ali ustrim ue u salu. "Zar te sve ovo nije niemu nauilo?" upita Anet Gabrijela Bejnsa dok su ekali da se simulakrum vrati i podnese raport. "Na primer, emu?" "Da ne postoji savrena odbrana. Nema zatite. Biti iv znai biti izloen opasnosti; u prirodi je ivota samog da bude rizian - to je supstanca ivljenja." "Pa, da, ali ovek treba ipak da ini koliko moe da bi se zatitio", ree Gabrijel Bejns otroumno. Nema tete ako to bar pokuava. To ti je takoe 'supstanca ivljenja', kojom se, tavie, bave sva iva bia neprekidno. Simulirani Bejns vrati se i formalno podnese izvetaj. "Nema smrtonosnih gasova, nema elektrinih pranjenja opasne jaine, nema otrova u bokalu sa vodom, nema rupica u zidovima za gaanje laserskim pukama, nema skrivenih infern-maina. Ponudio bih predlog da moete bezbedno ui." Zauta, jer je njegov zadatak bio zavren... ali onda, na Gabrijelovo iznenaenje, sim uz klepetave zvuke opet proradi. "Meutim", izjavi on, "skrenuo bih Vam panju na neuobiajenu injenicu da postoji jo jedan simulakrum, osim mene, u ovim prostorijama. A to mi se nimalo ne dopada, ba ni najmanje." "Ko?" upita Gabrijel Bejns, zapanjen. Samo bi neki Pare mogao toliko biti zabrinut za svoju samoodbranu da upotrebi simulakruma, skupocenu zamenu za sebe samoga. Ali jedini parejski delegat je ve tu - on sam, Gabrijel. "Osoba koja e se obratiti Savetu", odgovori njegov Gabrijel-simulakrum. "Onaj koga delegati ekaju da uju; taj je simulakrum." Gabrijel Bejns odkrinu vrata i virnu unutra, vide da su svi drugi delegati ve na okupu, a da pred njima stoji onaj pratilac Meri Ritersdorf, cija Denijel Magbum, taj isti koji je, po tvrdnji ljigavca, uestvovao u njenom napadu laserom na vlastitog mua, i na mensovskog tenkistu, i na njega i Anet Golding. ta e Magbum ovde? Mnogo mu je, ba, pomogao njegov simulirani Gabrijel Bejns, posle svega. Protivno svojoj svesti da to ne valja raditi, protivno svim svojim nagonima, Gabrijel Bejns polako ue u salu za sastanke i zauze svoje mesto. Sad jo samo da nas Ritersdorfka pobije ovako sve skupa, iz nekog prikrajka, pomisli on. "Dozvolite mi da objasnim", ree simulakrum Magbum odmah, im su Anet i Gabrijel seli. "Ja sam ak Ritersdorf; upravljam sada ovim simulakrumom, sa jednog oblinjeg mesta na Alfa Tri M2, iz meuzvezdanog broda Banija Hentmena. Moda ste taj brod primetili; ima nacrtanog zeca sa strane."

Hauard Stro ree pronicljivo: "Znai, ti ti sada vie nisi produena ruka zemaljske tajne slube, CIA." "Tako je", potvrdi Magbum, simulakrum. "Spreili smo, bar privremeno, tu tajnu slubu da kontrolie ovaj proizvod. Izloiu, dakle, najbre to mogu, predlog koji po naem miljenju daje najbolje izglede za drugi mesec Alfe Tri, i za sve klanove na njemu. Morate zvanino, kao vrhovno vladajue telo M2, odmah zatraiti od Alfanaca da dou i izvre pripajanje. Oni jeme da e vas tretirati ne kao pacijente nego kao zakonite naseljenike. Ova aneksija moe se obaviti posredstvom Hentmenovog broda, poto su dva visoka zvaninika Alfe ve u..." Simulakrum se tre, zadrma, prestade govoriti. "Neto nije u redu s njim", ree Hauard Stro, ustajui. Najednom, simulakrum Magbum ree: "Vrzzzzzzzzzzzzimus. Kadraks an vigdum nid-d-d-d." Mahnu rukama kao krilima, glavom zakotrlja na levo i desno, i proglasi: "Ib srvn dngmmmmmm kunk!" Hauard Stro je piljio u simulakruma, bled i napet, onda se okrenuo Gabrijeli Bejnsu i rekao: "CIA sa Zemlje ubacila se u hiperprostornu transmisiju koja ide sa Hentmenovog broda ovde." Pljesnu se rukom po butini, nae i potee pitolj i, murei na jedno oko, naniani precizno. "Ovo to sam rekao maloas", izjavi Magbum, glasom donekle izmenjenim, viim i uznemirenijim, "mora biti odbaeno kao izdajnika zamka i besmislena opsena. Bilo bi samoubilaki akt za M2 Alfe Tri da zatrai tobonju zatitu od Alfanske imperije jer, kao prvi razlog..." Jednim hicem Hauard Stro onesposobi simulakruma; prostreljen kroz vitalni deo glave, simulakrum se, rairenih ruku i nogu, skri na pod, na lea. Ostade tiina. Simulakrum se vie ne pomae. Posle nekog vremena Hauard Stro vrati pitolj u futrolu i drhtavo sede u istu stolicu gde je i bio. "CIA iz San Franciska uspela je da preotme kontrolu od Ritersdorfa", ree on; to su bile rei suvine, utoliko to je svaki delegat, pa ak i Jakob Simion od Hiba, lino pratio ceo taj niz dogaaja. "Meutim, mi smo uli Ritersdorfov predlog, a to je ono bitno." Osmotri sve delegate, jednog po jednog. "Bilo bi nam najbolje da delujemo brzo. Haj'mo glasati." "Ja glasam da prihvatimo predlog Ritersdorfa", ree Gabrijel Bejns, pomiljajui da su se izvukli zamalo, za malecko: da nije bilo munjevite akcije Stroa, simulakrum je mogao po nareenju sa Zemlje eksplodirati i poubijati sve njih. "Ja sam saglasna", ree Anet Golding, silno napeta.

Kad je glasanje zavreno, pokazalo se da su svi osim Dina Vode, ojaenog Depa, za prihvatanje predloga. "A ta tebi fali?" Gabrijel Bejns upita Depa, radoznalo. upljim, oajnim glasom Dep odgovori: "Mislim da nema nade. Zemljanski ratni brodovi suvie su blizu. tit Mensa naprosto ne moe izdrati dovoljno dugo. Ili e se dogoditi da ne moemo uspostaviti vezu sa Hentmenovim brodom. Neto e krenuti naopako, a onda e nas Zemljani isei kao repu." Zastade naas, a onda dodade: "Osim toga, boli me eludac jo od poetka sastanka; zajemeno imam rak." Pritisnuvi dugme zujalice, Hauard Stro pozva jednog posluitelja Saveta, koji se pojavi sa prenosivom radio-stanicom u rukama. "Ja u sada uspostaviti vezu sa Hentmenovim brodom", izjavi Stro i, okretanjem jednog kljocavog prekidaa, ukljui prijemno-otpremni ureaj. Posle veze sa ostacima svoje organizacije na Zemlji, Bani Hentmen die glavu i, sa muenikim izrazom na licu, ree aku Ritersdorfu: "Evo ta je bilo. Taj tip London, ef CIA u San Francisku i stareina Elvudov, shvatio je ta se deava; nadzirao je delatnosti tog simulakruma - sigurno je ve neto posumnjao, naravno, zato to sam ja uspeo pobei." "Da li je Elvud mrtav?" upita ak. "Ne, samo je u buvari u S. F. 'Prezidiju'. A Petri je opet uzeo da upravlja." Hentmen ustade i iskljui, privremeno, liniju sa Zemljom. "Ali nisu preoteli kontrolu nad Magbumom na vreme." "Optimisto", ree ak. "Sluaj", ree Hentmen ustro. "Taj narod u Adolfvilu moe biti zakonski i kliniki lud, ali nije glup, naroito ne kad je posredi njihova bezbednost. uli su predlog, i kladim se da ovog trenutka glasaju o njemu. Trebalo bi da nas pozovu preko radija, svakog asa sad." Pogleda na runi asovnik. "Ja kaem, u roku od petnaest minuta." Okrete se Feldu. "Zovi ona dva Alfia, da mogu odma' da proslede zahtev njihovoj ratnoj floti." Feld ode sa velikom hitnjom, a Hentmen, posle nekog vremena, uzdahnu i sede. Pripalivi debelu, zelenu cigaru sa Zemlje, Bani Hentmen se zavali u mekano sedite, splete ake iza potiljka, osmotri aka. Trenuci su prolazili. "Da li su Alfanskoj imperiji potrebni TV komiari?" upita ak. Hentmen se iroko isceri. "Isto kolko programeri simulakruma."

Deset minuta kasnije stie poziv iz Adolfvila. "U redu", ree Hentmen i klimnu glavom, sluajui Hauarda Stroa. Pogleda aka. "Gde su ta dva Alfanca? Vreme je; sad ili, naprosto, nikad." "Ja sam ovde, zastupam Carevinu." Bio je to Alfanac RBX 303; ulazio je u sobu urno, mlatarajui pojedinim delovima tela kao krilima, sa Feldom i drugim Alfancem. "Prenesi im jo jednom uveravanja da nee biti tretirani kao invalidi nego kao naseljenici. Mi smo potpuno reeni da taj vid uinimo sasvim jasan. Politika Alfe oduvek je bila..." "Nemoj dri govor", presee ga Hentmen. "Zovi brodove da siu ovamo." Dade mikrofon radio-otpremnika RBX 303-u, ustade umorno i prie da stane pored aka. "Isuse", promrmlja. "U ovakvim trenucima on zapeo da rekapitulira spoljnu politiku svoje vlade tokom poslednjih ezdeset godina." Odmahnu glavom. Cigara mu se bila ugasila; on je sad, veoma sporim i promiljenim pokretima, ponovo pripali. "Dakle, miljenja sam da emo doznati odgovore na naa krajnja pitanja." "Koja?" upita ak. Hentmen ree brzo: "Da l' Alfanskoj imperiji trebaju TV komiari i programeri simia." Udalji se malo i stade da slua kako RBX 303 pokuava da dobije radiovezu sa alfanskom borbenom armadom. ekako je utke, sa akama u depovima, izduvavajui oblaie duvanskog dima. ovek po njegovom izrazu lica nikad ne bi pogodio, pomisli ak, da bukvalno nai ivoti zavise od toga da li e se taj veza uspostaviti uspeno, ili nee. Derald Feld, sav se sitno trzajui od nervoze, prie aku i ree: "Gde je Frau Doktor u ovom trenutku?" "Verovatno luta po terenu, negde dole", ree ak. Hentmenov brod, sada na orbiti sa apogejom od pet stotina kilometara, vie nije bio ni u kakvoj vezi, osim putem radija, sa dogaajima na povrini M2. "Ona sad nita ne moe uiniti, a?" upita Feld. "Mislim, da nam ufnuguje stvar. to bi ona sigurno htela kad bi mogla." ak ree: "Moja supruga, ili biva supruga, samo je jedna uplaena ena. Sama je na neprijateljskom mesecu, eka zemaljsku flotu koja verovatno nikad nee doi, mada ona to, naravno, ne zna." Sad nije mrzeo Meri; to je otilo, zajedno sa mnogim drugim stvarima. "Tebi je ao nje?" upita Feld. "Pa - ja bih vie voleo da sudbina nije pomrsila puteve i meni i njoj tako potpuno kao to, eto, jeste. Njen put, u odnosu na mene, mislim. Imam oseanje da, na neki

nain koji ne mogu dokuiti, postoji mogunost da smo Meri i ja moda ipak nekako mogli da se sloimo. Moda kroz nekoliko godina..." Hentmen proglasi: "Dobio je vezu. Uspelo nam je." Sav se ozario. "Sad mo' se napijamo toliko potpuno do besvesti da - samo kai ta 'oe. Pie mi je ovde u brodu. Nita, razume li, ba ni-ta vie se ne trai od nas; uradili smo svoje. Sada smo dravljani Alfanske carevine; uskoro emo imati registarske tablice umesto imena, al meni to ne smeta." Dovravajui svoju izjavu Feldu, ak ree: "Moda u jednog dana, kad vie to ne bude vano, moi da se osvrnem i sagledam ta je trebalo da inim pa da izbegnem da se dogodi ono, da Meri i ja leimo na zemlji i pucamo jedno na drugo." Preko smraenog predela jednog neznanog sveta, pomisli on. Gde niko od nas nije kod svoje kue, ali gde u ja, ipak - a moda i ona - morati da odivim ostatak svog ivota. Da, moda i Meri, pomisli on uozbiljeno. Hentmenu ree: "estitam." "Hvala", odvrati mu Hentmen, a zatim se obrati Feldu: "estitam, Deri." "Hvala ti", ree Feld, okrenuvi se prema aku: "estitanja i dug ivot. Alfane, zemljae moj." "Pitam se", ree ak Hentmenu, "da li bi ti meni uinio jednu uslugu." "Na primer? Samo kai." ak ree: "Da mi pozajmi jedan letei amac. Siao bih na povrinu." "Zato? Ovde si prokleto bezbedniji." "Hteo bih da potraim moju enu", ree ak. Uzvijajui jednu obrvu, Bani Hentmen primeti: "Siguran si da to eli? Daaa, vidim ti po licu. E, jadnie ukleti. Pa, dobro, moda je moe nagovoriti da ostane na Alfa Tri M2. Ako klanovi ne budu imali nita protiv. I ako alfanske vlasti..." "Samo ti njemu daj amac", prekida ga Feld. "U ovom trenutku on je strano nesrean ovek; nema vremena da slua to to ti ima da kae." "Vai", ree Hentmen aku i klimnu glavom. "Dau ti amac; sleti tamo i slobodno uradi svaku glupost koju poeli - ja perem ruke od toga. Naravno da se nadam da e se vratiti, ali ako ne..." On slegnu ramenima. "Tako to ide." "I povedi tvog ljigavcva, kad ve ide", ree Feld aku. Pola sata kasnije ak je parkirao amac u jedan umarak mravog drvea nalik na topole i iskoraio pod otvoreno nebo. Tu je stao, mirisao vetar i sluao. Nita nije uo. Bio je to samo jedan mali svet, na kome se nita naroito nije deavalo; jedan

Savet je neto glasao, jedan klan je odravao neko defanzivno energetsko polje, nekoliko ljudi je ekalo u strahu i drhtanju, ali, po svoj prilici, veina stanovnitva je, kao Hibi u Ganditaunu, vukla noge kroz svoje psihotine dnevne rutine, neometeno. "Jesam li ja mentalno oboleo?" upita on Lorda Teciostrigu, koji je odbauljao nekoliko desetina metara dalje, do jednog vlanijeg mesta; ljigavac je bio akvatropian. "Da li je ovo sveobuhvatna najgora stvar, od svih najgorih koje bih uiniti mogao?" "Termin 'mentalno oboleo'", odgovori ljigavac, "strogo uzevi je zakonski termin. Ja smatram da si vrlo nerazuman; mislim da e Meri Ritersdorf verovatno poiniti neto divljano i neprijateljsko protiv tebe im te ugleda. Ali ti moda eli to. Umoran si. Bila je to dugotrajna borba. Oni nezakoniti stimulanti koje sam ti dao: nisu pomogli. Mislim da su te uinili samo jo oajnijim i umornijim." On zastade naas, a onda dodade: "Moda bi trebalo da ide na Imanja Kotona Mejtera." "A ta je to?" Ve i samo ime pobudilo je u njemu odbojnost. "Naselje Depa. Pa da ivi s njima tamo, u beskonanoj crnoj sumornosti." Ton misli ljigavca bio je blago prekoran. "Hvala", ree ak ironino. "Tvoja ena nije blizu", zakljui ljigavac. "Ja, bar, ne hvatam njene misli. Idemo dalje." "Vai." ak poe tekim koracima ka amcu. Ljigavac je puzio za njim; ulazei kroz otvorena vrata za hermetino zaptivanje, ljigavac mu domisli: "Uvek postoji mogunost, koju mora uzeti u obzir, da je Meri mrtva." "Mrtva!" Stao je i zagledao se u ljigavu 'bu' pred sobom. "Kako?" "Kao to ti rekoh, Hentmene: na ovom mesecu se vodi rat. Ginulo se, mada je, sreom, broj poginulih zasad mali. Ali je potencijal za nasilnu smrt ovde ogroman. Poslednje to smo videli u vezi sa Meri Ritersdorf bilo je ono na nebu, ona odvratna psihotina projekcija koju su stvorili troje mistika, takozvani Sveti Trijumvirat. Preporuujem, dakle, da poletimo ovim amcem u Ganditaun, gde glavni pokreta tog trijumvirata, Ignjat Ledebur, postoji - upravo to je odgovarajua re - usred svoje uobiajene gomile smea, maaka, ena i dece." "Ali Ledebur nikad ne bi..." "Psihijatrijski sluajevi su psihijatrijski sluajevi", ukaza mu stvorenje od ljigave plesni. "A u fanatika se nikad ne moe stvarno imati poverenja." "Tano", ree ak promuklo.

Uskoro su bili na putanji ka Ganditaunu. "Stvarno se pitam", domisli ljigavac, duboko zamiljen, "ta se to ja nadam da bi moglo nastupiti kao neki ishod najpovoljniji po tebe. U nekim pogledima, bilo bi ti najbolje da je ona..." "To su moja posla", prekide ga ak Ritersdorf. "Izvini", pomisli ljigavac skrueno, ali ne bez sumornosti; to raspoloenje nije uspeo izbrisati iz misli. amac je zujao svojom putanjom, bez ikakvih daljih razmena misli izmeu njih. Izruujui gomilu kuvanih, malo bajatih pageta pred svoje dve ovce sa crnim licima - kune ljubimice - Ignjat Ledebur die pogled i vide kako se amac sputa i prizemljuje na drum, nadomak njegove kolibe. Dade ovcama i ostatak hrane, a onda se leerno odeta natrag u kuu, sa tiganjem u ruci. Gomila maaka, svakojakih, punonadeno poe za njim. Uavi, on baci tiganj u sudoperu, meu mnotvo drugih posuda zakorelih od ostataka hrane, i zastade na trenutak da pogleda enu koja je spavala na daanom trpezarijskom stolu. Onda dohvati jednu maku i iznese je opet napolje. Dolazak letelice nije, naravno, bio iznenaenje za njega; ve pre nekog vremena doiveo je viziju o tome. Nije se uplaio, ali, opet, nije bio nimalo ni zadovoljan situacijom. Dva oblija, od kojih jedno ljudsko, a drugo amorfna uta grudva, pojavie se iz amca. Poee se probijati, ne bez tekoa, kroz gomile otpada, prema Ledeburu. "Bie vam drago da ujete", ree im Ledebur, umesto pozdrava, "da se alfanski ratni brodovi pripremaju da slete, ovog asa maltene, na na svet." Osmehnuo se, ali ovek suoen s njim ne uzvrati osmehom. uta grudva, dabome, nije se imala ime osmehivati. "Prema tome, vaa misija", ree Ledebur, samo za nijansu uznemiren, "dovela je do uspenog ishoda." Nije mu prijalo neprijateljstvo koje je izbijalo iz tog oveka; vide, svojim mistinim psionikim uvidom, gnev toga oveka kao zloslutni oblak koji mu se oko glave ari crveno. "Gde je Meri Ritersdorf?" upita ovek, ak Ritersdorf. "Moja ena. Zna li?" Okrete se ganimedskom ljigavcu pored sebe. "Zna li on?" Ljigavac pomisli: "Zna, gospodine Ritersdorf." "Tvoja ena", ree Ignjat Ledebur i klimnu glavom. "injae stvari povreujue, tamo napolju. Ve je bila ubila jednog Mensa, i poku..." "Ako mi ne pokae moju enu", ree ak Ritersdorf Ledeburu, "ima da te iseem na komade."

Gladei uznemirano maku koju je drao, Ledebur ree: "Voleo bih da ti ue na olju aja." Sledee to je znao bilo je da lei na leima, na tlu, da mu u uima zvoni, a glava pulsira tupim bolom. Oamueno se izbori do sedeeg poloaja, pitajui se ta to bi. "Gospodin Ritersdorf te je tresnuo", objasni ljigavac. "Zakaio te pesnicom malo iznad jagodine kosti." "Ne vie", ree Ledebur zgusnuto. Osetio je ukus krvi; ispljunuo; onda seo i stao da masira glavu. "Ona je u kui", ree, tada. ak Ritersdorf ga mimoie i dugim koracima produi u kolibu. Silovitim pokretom otvori vrata, nestade unutra. Ledebur najzad uspe da se osovi na noge; neko vreme je stajao nesigurno, a onda, pomalo vukui noge, poe za akom. Unutra, u prvoj sobi, Ignjat zastade kod vrata. Make su, slobodne da dolaze i odlaze kako im je volja, skakale, komeale se i kavile svud oko njega. ak Ritersdorf prie 'postelji' Ignjata Ledebura i nagnu se nad usnulu enu. "Meri", ree on, "probudi se." Prui ruku, dohvati njenu ruku koja je mlitavo visila preko ivice stola i prodrma je. "Oblai se i izlazi odavde. Idemo!" Ta ena, koja je zamenila Elzi, malo-po malo otvori oi; izotri pogled na akovo lice, onda najednom mirnu, postade potpuno svesna. Refleksno se die u sedei poloaj, onda pohvata ebad koja su poela padati na sve strane; omota ih oko sebe, da pokrije dojke, male, visoko postavljene. Ljigava grudva bui je, iz utivosti, ostala napolju. "ak", ree Meri, glasom niskim i postojanim, "ja sam u ovu kuu dola dobrovoljno. Prema tome, ja..." Dograbio ju je za zglavak ruke, povukao sa stola; popadae ebad, a dezva za kafu odskoi od zemlje i isprevrta se, prosipajui svoju hladnu sadrinu. Dve make koje su se bile zavukle pod 'krevet' pobegoe u strahu, i pored Ignjata Ledebura odjurie napolje. Glatka, vitka i naga, Meri Ritersdorf se suoi sa svojim muem. "Ne pita se ti vie nimalo ta u ja raditi", ree ona. Posegnu ka svojoj odei, dohvati prvo bluzu, ali nastavi preturati, smirena koliko je u tim okolnostima moglo biti. Poe oblaiti metodino jedan po jedan komad odee; po izrazu na licu, mogla je biti sasvim sama. ak ree: "Sad brodovi Alfe kontroliu ovaj sektor. Mensi se spremaju da iskljue tit i puste ih unutra; sve je uspelo. Dok si ti spavala u, u..." On trznu glavom ka Ignjatu Ledeburu. "U postelji ove spodobe."

"Jesi li ti sa njima?" upita Meri ledeno, zakopavajui bluzu. "Pa, da, naravno da jesi. Alfanci su prigrabili ovaj mesec, a ti e iveti pod njima." Zavrila je sa oblaenjem i poela eljati kosu, tempom razumnim, sporim. "Ako ostane ovde", ree ak, "na mesecu Dva Alfe Tri, i ne vrati se na Zemlju..." "Pa ja i ostajem ovde", ree Meri. "Ve sam sredila stvar." Pokaza ka Ignjatu Ledeburu. "Ne sa njim; ovo je bilo samo nakratko, i on je to znao. Ne bih ja stanovala u Ganditaunu - nije to mesto za mene, nikakvim rastezanjem mate ne bi moglo biti." "Onda, gde?" Meri ree: "Mislim na Da Vinijeve Visove." "Zato?" Nevericom ispunjen, zurio je u nju. "Nisam sigurna. Nisam jo ni videla te Visove. Ali divim se Mensima; ak i onom jednom koga sam ubila. Nijednog trenutka se nije plaio, ak ni kad je jurio ka svom tenku znajui da nee stii. Nikad u ivotu nisam videla neto tako; nikad." "Mensi te nikad ne bi primili", ree ak. "A, primili bi." Ona smireno klimnu glavom. "Primie me, svakako." ak se upitno okrete ka Ignjatu Ledeburu. "Primie", ree Ledebur. "Tvoja ena je u pravu." Obojica smo je izgubili; ti i ja, uvide Ignjat. Niko ne moe ovu enu dugo drati kao svoju. To, naprosto, nije u njenoj prirodi, u njenoj biologiji. On se okrete i snudeno izie iz kolibe, iskorai napolje, prie mestu gde je ljigavac ekao. "Mislim da si pokazao gospodinu Ritersdorfu", domisli ljigavac ka njemu, "nemogunost toga to on pokuava postii." "Valjda jesam", ree Ignjat Ledebur, bez trunke poleta. ak se pojavi, bled i sumoran; proe odlunim koracima pored Ledebura, prema amcu. "Idemo", dobaci on ljigavcu preko ramena, grubo. Ljigavac poe za njim, najbre to je gomili sluzave bui fiziki mogue. Uoe u amac; hermetika vrata se zatvorie i amac se uzvinu u prepodnevna nebesa. Neko vreme je Ignjat Ledebur posmatrao njegov odlazak, a onda se vratio u svoju bednu kuicu. Nae Meri kod friidera kako traga za neim od ega bi se mogao napraviti kakav-takav doruak. Zajedno pripremie sebi jutarnji obrok.

"Mensi su", ukaza Ledebur, "veoma okrutni u poneemu." Meri se nasmeja. "Pa ta?" upita podrugljivo. Na ovo nije imao odgovor. Njegova svetost i njegove vizije ne pomogoe mu u tome, nimalo.

Posle dugog vremena ak ree: "Da li bi nas ovaj amac dobacio natrag do Sunevog sistema i do Zemlje?" "Bespogovorno ne", odvrati Lord Teciostriga. "U redu", ree ak. "Otkriu neki zemaljski ratni brod parkiran u ovom podruju. Vraam se na Zemlju, prihvatiu svaku sudsku kaznu koju mi tamonje vlasti odrede, a onda u napraviti neki aranman sa Doanom Trieste." Ljigavac izjavi: "Ako se ima u vidu da e pred sudskim vlastima biti zatraena smrtna kazna, ma kakvi aranmani sa Doanom Trieste izvan su verovatnog." "ta ti preporuuje, onda?" "Neto emu e se ti protiviti." ak ree: "Nema veze, reci." S obzirom na situaciju, nije mogao iskljuiti nijednu mogunost. "Ti... hm. Ovo je nezgodno; moram izloiti kako treba. Ti bi morao navesti tvoju enu da te provede kroz ceo niz psiho-testova." Posle nekog vremena ak uspe da progovori: "Da utvrdimo u koje naselje bih se najbolje uklopio?" "Da", ree ljigavac, ali nerado. "To bi otprilike bilo to. ime ja ne kaem da si ti psihotik; nego samo da se odredi kuda tei tvoja linost, u najoptijem..." "Pretpostavimo da testovi ne pokau nikakvu tenju, nijednu neurozu, nijednu skrivenu psihozu, nikakvo izoblienje linosti, niti psihopatsku tendenciju, drugim reima - nita? ta onda da radim?" Bez laskanja sebi - ve je ostavio daleko za sobom sve takve stvari - nasluivao je da e testovi ispasti tano tako. On ne pripada nijednom naselju ovde na Alfa 3 M2; on je ovde usamljenik, izgnanik, bez drutva ikoga ko bi makar izdaleka liio na njega. "Tvoja dugotrajna elja da ubije svoju enu", ree ljigavac, "mogla bi lako biti simptom nekog emocionalnog oboljenja u pozadini." Ljigavac se trudio da njegove misli zvue punonadeno, ali nije uspevao. "Ipak, verujem da bi vredelo pokuati", istrajavao je.

ak ree: "A ta ako ja osnujem jedno novo naselje ovde na M2." "Sa jednim stanovnikom?" "Mora biti da se ovde ponekad pojavi i neki normalac. Neki se izvuku iz svih svojih mentalnih poremeaja, a moda se rodi i dete potpuno zdravo. Ovde te klasifikuju, koliko vidim, kao polimorfnog izofrenika sve dok ne dokau da si neto drugo; nije to u redu." O ovome je esto razmiljao, jo od prvog trenutka kad se uinilo da bi mogao ostati na ovom mesecu. "Jedan po jedan, pridruivae se. Vremenom." "Kua od eerlema, negde u umama ovoga meseca", razmiljao je ljigavac. "A ti unutra, eka pritajen da ulovi svakog ko naie. Decu naroito." Sitno se zakikota. "Pardon. Ne bi trebalo da se alim sa ovim; izvini." ak ne ree nita, samo okrete amac ka jo veim visinama. "Hoe li probati testove?" upita ljigavac. "Pre nego to ode i osnuje svoje naselje?" "Vai", ree ak. inilo mu se da to nije nerazuman zahtev. "Da li zamilja, ako se ima u vidu uzajamno neprijateljstvo vas dvoje, da bi tvoja ena mogla ispravno da te testira?" "Pretpostavljam da bi mogla." Udaranje reckica tamo, to je rutinski posao, nije interpretativan. Ljigavac zakljui: "Ja u biti posrednik izmeu tebe i nje; neete se morati vie nai licem u lice. A nalazi e ipak biti dobijeni." "Hvala", ree ak, sa zahvalnou. Ljigavac domisli zamiljeno: "Postoji jo jedna mogunost koja, iako vrlo slabo verovatna, zasluuje da se razmotri. Mogla bi dati veliku etvu, iako bi, naravno, bilo potrebno da proe mnogo vremena da bi se to ostvarilo." Ljigavac se baci na zakljuak svog razmiljanja. "Moda moe navesti Meri da se i ona podvrgne testovima." Ova zamisao zahvati aka kao potpuno, okantno iznenaenje. Kao prvo - njegov um se pokrete hitro, putanjama analize i introspekcije - on ne vidi kakva bi tu korist mogla biti, bez obzira na Merine nalaze. Jer, stanovnici ovog meseca nee dobiti terapiju; to je ve odlueno, a odluilo je njegovo sopstveno delanje. Ako bi se Meri na testovima 'provalila' - a to bi vrlo lako moglo biti - da je ozbiljno poremeena, naprosto bi ostala poremeena, terala bi sve po starom; nijedan psihijatar nee doi i poeti da neto mrsi sa njom. ta je onda znailo ljigavcu ono o 'velikoj etvi'?

Primivi ove njegove brze misli, Ljigavac objasni: "Pretpostavimo da tvoja ena otkrije, tokom testiranja, da ima u svojoj psihi jake manine elemente. To je bar moja, laika analiza njene linosti. Oito i njena. Ako bi ona uvidela ovo, uvidela da je, kao Hauard Stro ili oni divlji tenkisti, Mensovka, onda bi se suoila i sa injenicom da..." "Ti ozbiljno veruje da bi nju to uinilo skruenom? Manje svojeglavom?" Ljigavac je jo odavno priznao da nije autoritet za pitanja o prirodi ljudskih bia - a naroito ne o prirodi dr Meri Ritersdorf. A da se i ne pominje okolnost da kod maniara, kao i kod Parea, ne dolazi u obzir ni pomisao na sumnju u sebe samoga; cela njihova emotivna graevina temelji se na oseanju samouverenja. Kako bi jednostavne stvari bile kad bi naivni pogledi ljigavca bili tani, kad bi bilo dovoljno da ozbiljno poremeena osoba vidi svoje nalaze sa testiranja, i zatim shvati i prihvati istinu o svojim psihikim nedostacima. Gospode, pomisli ak sumorno. Ako postoji ijedna injenica koju je moderna psihijatrija dokazala, to je ta jedna: saznanje da si mentalno oboleo nee te, samo po sebi, izleiti, ba kao to ni dijagnoza o sranom oboljenju ne dovodi do toga da si namah postao ovek sa zdravim srcem. tavie, verovatniji je suprotan ishod. Meri bi se stabilizovala zauvek, ojaana druenjem sa celim jednim naseljem sebi slinih; njene manine tenje bile bi drutveno prihvaene. Verovatno bi zavrila kao ljubavnica Hauarda Stroa, moda bi ga ak nasledila, jednog dana, na mestu mensovskog delegata u Vrhovnom meuklanovskom savetu. Na Da Vinijevim Visovima, ona bi se uzvisila do vlasti tako to bi gazila sve koji su joj na putu. "Svejedno", bio je uporan je ljigavac, "kad je budem zamolio da testira tebe, zamoliu je da primeni testove i na sebe samu. Jo verujem da od toga moe biti neke koristi. Upoznaj sebe; zar nije to bila jedna prastara zemaljska poslovica? Iz vaeg mnogo hvaljenog antikog grkog naslea. Namee mi se misao, nekako, da upoznati samoga sebe znai dati sebi jedno oruje pomou koga vi, ne-telepatske ive vrste, moete svoju psihu preoblikovati sve dok..." "Sve dok - ta?" Ljigavac je zautao; oigledno, kad je trebalo dati jasan i glasan odgovor na to pitanje, naprosto ga nije znao. "Testiraj ti nju", ree ak. "Pa da vidimo." Videemo ko je u pravu, pomisli on, sa nadom da e ljigavac biti u pravu. Te noi, na Da Vinijevim Visovima, veoma pozno, Lord Teciostriga, posle dugotrajnih i delikatnih pregovora, uspe ubediti dr Meri Ritersdorf da proe kroz kompletnu seriju testova za odreivanje psiholokog profila, a zatim da primeni, kao profesionalac, istu seriju testova i na svoga mua.

U sloeno ukraenoj, arhitektonski zapetljanoj kui mensovskog delegata u Savetu, Hauarda Stroa, njih troje se suoie: Stro je, meutim, vie vrebao iz pozadine. Zabavljalo ga je to to se dogaalo, ali se drao gordo i, kao to je po svojoj grai i morao, prezrivo. Sedei tako, skicirao je pastelnim krejonima, hitro, niz portreta Meri; to je bio samo jedan od pravaca njegovog umetnikog i stvaralakog angaovanja, od ega nije odustajao ni sada, u ovim danima velikih potresa, kad su Alfanski ratni brodovi jedan po jedan sletali na M2. Na pravi mensovski nain, drao je mnoga gvoa u vatri spremna za kovanje, istovremeno; ostajao je mnogostran. Meri, sa nalazima testova rairenim ispred sebe po Stroovom lepom, runo raenom stolu od drveta i crnog kovanog gvoa, ree: "Strano mi je to moram ovo priznati, ali ideja je bila dobra. Mislim, ideja da nas dvoje proemo kroz ove standardne psiho-profilne testove. Iskreno, iznenaena sam nalazima. Oigledno je samo po sebi jasno - da je trebalo da se ja periodino podvrgavam takvim testovima... To se vidi po ovim nalazima." Ona se zavali u naslon stolice, gipka kao vrba, vitka u belom demperu sa rol-kragnom i labavim pantalonama od og-metala sa Titana; drhtavim prstima izvadi i pripali cigaretu. "Ti si, dragi, bez ikakvog traga mentalnih poremeaja", ree ona aku, koji je sedeo naspram nje. "Srean Boi", dodade ona i osmehnu se sleeno. "A ti?" upita ak, stegnuta grla i srca od napetosti. "Uopte nisam Mensovka. Istina je da sam tano suprotno od toga; ispoljavam izrazitu uznemirenu depresivnost. Ja sam Dep." Nastavila se osmehivati; bio je to, sa njene strane, napor vredan potovanja, i ak zapazi njenu hrabrost. "Ono kako sam te neprestano pritiskala za pare - to je svakako bilo zbog moje depresije, zbog mog neosnovanog oseanja da sve ide naopako i da emo propasti ako se ne preduzme neto." Ona naglim pokretom ugnjei pikavac i odmah pripali sledeu, pa ree Hauardu Strou: "Kakva je tvoja reakcija na ovo?" "Ba teta", ree Stro sa svojim uobiajenim nedostatkom saoseanja. "Ipak nee stanovati ovde, nego na Imanjima Kotona Mejtera. Sa srenim momkom koji se zove Dino Voda i sa ostalima koji su kao on." Nasmejao se tiho. "A neki su ak i gori od njega, to e uskoro otkriti. Pustiemo te da se mota ovuda jo koji dan, ali onda potpuno mora otii. Naprosto, nisi naa." Zastade naas, pa dodade, tonom neto manje grubim: "Da si mogla predvideti da e nastupiti ovaj trenutak jo kad si se dobrovoljno javila Zemljoplanu za 'Operaciju pedeset minuta', kladim se da bi razmislila dvaput. Jesam li u pravu?" On prodorno pogleda Meri. Slegnula je ramenima, ne odgovorivi. Onda je, najednom, na iznenaenje svih njih, zaplakala. "Isuse, ne elim iveti sa onim prokletim Depima", proaputa ona. "Vraam se na Zemlju." aku ree: "To ja mogu, a ti ne moe. Ne moram ostati ovde i nai neku niu gde u se uklopiti. Kao to mora ti." Ljigaveve misli dopree do aka. "Sad kad si dobio nalaze testova, ta namerava initi, gospodine Ritersdorfe?"

"Nameravam da krenem i osnujem naselje, moje sopstveno", ree ak. "Naziv sam mu odredio: Tomas-Defersonburg. Koton Mejter je bio Dep, Da Vini je bio Mens, Adolf Hitler je bio Pare, Gandi je bio Hib. Deferson je bio..." ak potrai pravu re. "Bio je Norm. Zato, Tomas-Defersonburg: naselje normalaca. U prvo vreme, imae samo jednog stanovnika, ali izgledi za budunost su veliki." Bar e biti automatski reen problem izbora delegata za meuklanovski Vrhovni savet, pomisli on. "Potpuna si budala", ree Hauard Stro prekorno. "Niko nikad nee doi da se nastani u tvom naselju. Do kraja ivota ostae u izolaciji - a ve kroz est nedelja bie lud; spreman za ulazak u bilo koje naselje na ovom mesecu, osim, naravno, u ovo jedno."

"Mogue, mogue", ree ak i klimnu glavom. Ali nije bio tako vrsto, kao Stro, uveren u takav ishod. Pomiljao je opet na Anet Golding, kao jednu od mogunosti. U njenom sluaju valjda nije potrebno mnogo: ona je tako blizu razumnosti, uravnoteenom gledanju na stvari. Praktino nita ne razdvaja nju od njega. A ako postoji jedna takva enska, onda ih mora postojati jo. Imao je oseaj da nee biti jedini stanovnik Tomas-Defersonburga. Ali i kad bi bio jedini... ekao bi, koliko god treba. Ma koliko dugo. Dobie, tavie, pomo u izgradnji svog naselja; ve je uspostavio saradniki odnos, reklo bi se solidan, sa predstavnikom Parea, Gabrijelom Bejnsom, a to je znak neega. Ako je on u stanju da sarauje sa Bejnsom, verovatno e se dobro slagati i sa nekoliko drugih klanova, sa izuzetkom moda Mensa, ako su svi kao Stro, i Hiba, koji ire oko sebe zagaenje, Hiba ije je stanje veoma pogorano, o emu svedoi sluaj onog Ignjata Ledebura. Oni nemaju oseaj meusobne odgovornosti. "Ja sam bolesna", ree Meri. Usne su joj drhtale. "Hoe li doi i posetiti me na Imanjima Kotona Mejtera, ak? Neu morati do kraja ivota da ostanem okruena samo Depima?" "Rekla si..." poe on. "Naprosto se ne mogu vraati na Zemlju; ne, ako sam bolesna; ne sa onim to se na testovima pokazalo." "Naravno", ree on. "Bie mi drago da te poseujem." Oekivao je, zapravo, da e dosta vremena provoditi u drugim naseljima. Na taj nain e spreiti da se ostvari proroanstvo Hauarda Stroa. I ne samo na taj, nego i na mnogo drugih naina. "Kad se budem sledei put sporifikovao", domisli ljigavac ka njemu, "nastae jedan razumno veliki broj mene; neki od nas e se veoma rado nastaniti u TomasDefersonburgu. I draemo se podalje od zapaljenih automobila, odsad."

"Hvala", ree ak. "Bie mi drago da vas imam. Sve vas." Podrugljivo, manijako smejanje Hauarda Stroa ispuni sobu; inilo se da je doarana slika probudila u njemu sklonost ka cininoj zabavi. Meutim, niko ne obrati panju na njega. Stro slegnu ramenima, vrati se svojim pastelnim crteima. Napolju su zagrmele retro-rakete bojnog broda koji se struno sputao na tle. Alfanska okupacija Da Vinijevih Visova, dugo odlagana, sad je poinjala. Ustavi na noge i otvorivi ulazna vrata zgrade, ak Ritersdorf iskorai u noni mrak, da gleda i slua. Neko vreme je stajao sam, puio, sluao zvuke koji su se postupno sputali na povrinu meseca, i zaustavljali u tiini koja je izgledala neprekidna. Duga e vremena proi pre nego to te lae ponovo uzlete; moda e poleteti tek posle njegovog nestanka sa scene. Oseao je tu istinu, otro, dok je stajao i besposliio u mraku, nadomak Stroovih ulaznih vrata. Najednom se vrata iza njega otvorie. Njegova ena, zapravo njegova biva ena, iskorai napolje, zatvori vrata za sobom i stade utke pored njega; zajedno su sluali grmljavinu sputajue alfanske flote i divili se plamenim putanjama na nebu, svako zatvoren u svoje misli. "ak", ree Meri najednom, "zna, moramo uraditi jo jednu stvar, veoma vanu... verovatno nisi razmiljao o tome, ali, ako emo se nastaniti ovde, moramo nekako izvui decu sa Zemlje." "Tako je." Istina je bila da je on o tome ve razmiljao; sada klimnu glavom. "A da li bi ti htela da odgaja decu ovde?" Naroito Debi, pomisli on. Ona je izuzetno osetljiva; nema sumnje da bi, ivei ovde, preuzela poremeene obrasce verovanja i ponaanja od psihotine veine. Problem koji e tek postati teak. Meri ree: "Ako sam ja bolesnica..." Nije zavrila; nije bilo potrebno. Jer ako je ona bolesnica, Debi je, pomisli ak, ve bila izloena prefinjenim igrama mentalne bolesti u malim rastojanjima izmeu ljudi unutar iste porodice; ako je bila mogua teta, onda je teta ve uinjena. ak vrknu cigaretu u mrak, obuhvati jednom rukom svoju enu, oko uzanog struka, i privue je k sebi; poljubi je u teme, oseti topli, slatki miris njene kose. "Ii emo na rizik. Izloiemo decu ovoj ivotnoj okolini. Moda e naa deca biti model za drugu ovdanju decu... Moemo ih dati u zajedniku kolu; ovi na M2 imaju jednu, za decu svih klanova. Ja sam spreman da rizikujem, ako si ti voljna. ta kae?" "Vai", ree Meri udaljeno. Onda ona, neto ivlje, ree: "ak, da li stvarno misli da imamo priliku, ti i ja? Da sagradimo neku novu osnovicu za ivot... tako da na neki nain budemo blizu jedno drugog, due? Ili emo samo..." Mahnula je rukom. "Samo otploviti nazad u ono staro ponaanje, sa mrnjom, podozrenjem i svim ostalim?"

"Ne znam", ree on, i to je bila istina. "Lai me. Reci mi da moemo uspeti." "Moemo uspeti." "Stvarno tako misli? Ili lae?" "Ja..." "Kai da ne lae." Njen glas bio je nestrpljiv. "Ne laem", ree on. "Znam ja da moemo. Oboje smo mladi i sposobni za ivot, i nismi kruti kao Pare ili Mensi. Tano?" "Tano." Meri je utala nekoliko trenutaka, a onda ree: "Ona polijevska devojka, Anet Golding, siguran si da ne voli nju vie nego mene? Poteno kai." "Vie volim tebe." Ovog puta nije lagao. "A ona mala ije je potencio-slike napravio Alfson? Na kojima ste ti i ta Doan... kako bee... Mislim, sa njom si, ba, bio u krevetu." "I pored toga, vie volim tebe." "Kai mi zato mene vie voli", ree ona. "Ovako bolesnu i zlu." "Ne umem rei tano." Zapravo, nije umeo rei uopte; a to ne-umenje bilo je deo prirode same misterije. Ipak, kazao je istinu, oseao u sebi njenu valjanost. "Pa, elim ti sreu u tvom naselju sa samo jednim naseljenikom", ree Meri. "Jedan ovek i desetak ljigavaca." Nasmejala se. "Koja je to luda enklava. Da, sigurna sam da treba da dovedemo nau decu ovamo. Nekad sam mislila da sam tako... zna. Tako potpuno razliita od mojih pacijeneta. Oni bolesni, ja zdrava. A sad..." Zautala je. "Razlika nije tako velika", dovri on umesto nje. "Ti nema takav oseaj o sebi, a? Da si iz osnove drugaiji od mene... Zato to si na testu ispao zdrav, a ja ne." "Ma, to je samo pitanje stepena", ree on, iskreno tako mislei. Samoubilaki porivi su pobuivali njega, jedno vreme; kasnije, neprijateljski, ubilaki porivi prema njoj a ipak, on se pokazao kao normalan na grafikonima zasnovanim na dugogodinjem iskustvu u testiranju ljudi - a Meri ne. Kako je malen korak izmeu ta dva. Ona se, kao i on, kao i svi na Alfa Tri M2, pa ak i nadmeni Mensovski poslanik Hauard Stro, bori za ravnoteu, za uvid; to je prirodna tenja ivih bia. Nada uvek postoji, moda ak - daleko bilo - i za Hibe. Iako je, na nesreu, nada za te Ganditaunovce zaista majuna.

On pomisli: a i za nas sa Zemlje, poreklom. Nas koji smo upravo emigrirali na M2 tree Alfine planete. Majuna, ali - postoji. "Zakljuila sam", ree Meri rapavim glasom, "da te volim." "Vai", ree on, zadovoljan. Naglo, naruavajui akovo spokojno stanje, doe otra i visokoartikulisana misao ljigavca. "Dok jo traje ovo razdoblje priznavanja oseanja i uinjenih dela, trebalo bi, predlaem ja, da tvoja ena poloi na sto potpun izvetaj o svojoj kratkotrajnoj vezi sa Banijem Hentmenom." Ljigavac se ispravi. "Povlaim ono 'poloi na sto', kao neverovatno nesrean izbor rei. Meutim, moja osnovna poenta ostaje: ona je tako silno elela da ti dobije zaposlenje koje bi davalo visoke novane uinke..." "Pusti da ja to kaem", ree Meri. "Kai, molim te", saglasi se buno-ljigavi stvor. "A ja u opet progovoriti jedino ako bude nemarna u pogledu potpunosti izvetaja." Meri ree: "Imala sam vrlo kratku vezu sa Banijem Hentmenom, ak. Neposredno pre polaska sa Zemlje. I to je sve." "Ima jo", usprotivi se ljigavac. "Pojedinosti?" upita ona vrelo. "Moram li priati tano kad i gde smo se..." "Ne to. Jedan drugi vid tvoje veze sa Hentmenom." "Dobro." Pomirena sa nevoljom, Meri klimnu glavom. "Tokom ta etiri dana", ree ona aku, "rekla sam Baniju da, po mom sagledavanju stvari, uz oslonac na sve moje iskustvo u radu sa brakovima koji se raspadaju, predviam - poznajui tebe kao linost - da e pokuati da me ubije. Ako ti, pre toga, ne uspe pokuaj samoubistva." Nekoliko trenutaka pouta. "Ne znam zato sam mu to rekla. Moda sam se plaila. Izgleda da sam morala rei nekome, a sa njim sam tad provodila ba puno vremena." Dakle, nije ga provalila Doan. On se oseti malice lake u dui, u vezi sa svim ovim, saznavi to. A Meri nije mogao stvarno okrivljavati za ono to je uinila. Bilo je pravo udo da nije otila u policiju; oito kae istinu kad tvrdi da ga voli. Ovo baca novu svetlost na nju: uzdrala se kad je imala priliku da mu nanese tetu, i to u trenucima velike krize. "Moda emo imati jo dece dok smo na ovom mesecu", ree Meri. "Kao ljigavci... stigosmo i mi, i mnoiemo se dok ne postanemo legija. Dok ne postanemo veina." Nasmeja se na neki udan, mekan nain i, u mraku, prionu oputeno uz njega, kao to ve celu venost nije uinila.

Na nebesima su se pojavljivali sve novi i novi alfanski brodovi, a on i Meri ostadoe uutani, planirajui sheme pomou kojih bi prebacili decu sa Zemlje. Bie teko, uvide on trezveno; moda tee izvodljivo nego sve ovo to su izveli dosad. Ali moda bi ostaci Hentmenove organizacije mogli pomoi. Ili neki od ljigavevih nebrojenih poslovnih prijatelja meu Zemljanima i ne-Zemljanima. Dve jasne mogunosti. I Hentmenov agent infiltriran u CIA, njegov raniji gazda, Dek Elvud... ali, ne, Elvud je sada u zatvoru. Bilo kako bilo, ako ne uspeju da dovedu svoju dosadanju decu, izrodie, kao to je Meri rekla, jo dece; to nije nadoknada za onu koju su izgubili, ali jeste dobro znamenje o sudbini, omen koji se ne sme prevideti. "A je l' voli i ti mene?" upita Meri, usnama sasvim blizu njegovog uha. "Da", ree on istinito. A onda uzviknu: "Jao!" jer ga je ona, bez upozorenja, ugrizla za uvo, maltene mu pregrizla unu koljku. Uini mu se da je i to nekakav 'omen'. Ali jo nije znao tano ega.