Pogl-14-Fizicki Interfejs

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu
14.
Prenos podataka na daljinu
Pojam prenos podataka, ili tzv. komuniciranja podacima (data communication) odnosi se na prenos informacije sa jednog mesta na drugo u kodiranoj formi. Uobiajeno ovaj prenos se ostvaruje kao serijski. Kod serijskog prenosa u datom trenutku preko jedinstvene veze ili komunikacionog kanala (kao to je telefonska linija) prenosi se jedan bit podatka.U principu i sistemi koji koriste paralelni prenos podataka (jedna ica po bitu n-bitnog podatka) se mogu smatrati kao komunikacioni sistemi za prenos podataka. No veliki broj potrebnih veza, kod ovakvih sistema, ograniava njihovu primenu na relativno kraka rastojanja.Tipian primer je paralelna magistrala IEEE-488 GPIB projektovana za komuniciranje izmedju sistema (obino su to merno informacioni uredjaji) koji medjusobno nisu vie udaljeni od 15 m do 20 m. Kada se vri prenos podataka na vea rastojanja koristi se jedinstvena veza, a ne veliki broj veza kao to je to sluaj kod IEEE-488 GPIB. Za sluaj da su rastojanja izmedju uredjaja koji komuniciraju velika, uteda u ceni prenosa bie takodje velika. Kada se, na primer, podaci prenose preko telefonskih linija, serijska komunikacija postaje imperativ, jer korienje osam linija za paralelnu predaju jednog bajta podataka je nepraktino, nepouzdano i skupo, tj. besmisleno. Jedna tipina globalna blok ema komunikacionog sistema za prenos podataka prikazana je na slici 14.1. Informacija se prenosi od izvorita A ka udaljenom odreditu B, preko fizikog medijuma, konstantnom brzinom. Izvorite je u stanju da, iz konanog skupa, generie sekvencu simbola pri emu svaki simbol karakterie odredjena verovatnoa pojavljivanja.
Slika 14.1 Globalna blok ema komunikacionog sistema za prenos podataka Proces prenosa informacije (vidi sliku 14.2) ine sledee aktivnosti: 1) Izvorina sekvenca prolazi kroz koder. Koder formatira simbole u specifian kd i pridruuje toj sekvenci dodatnu informaciju kojom se vri provera greaka do kojih moe da dodje u toku prenosa podataka. 2) Informacioni bitovi prolaze kroz kanalni koder. Koder vri transformaciju signala u cilju ostvarivanja efikasnijeg i pouzdanijeg prenosa. 3) Modifikovani niz podataka prolazi kroz modulator. Modulator konvertuje niz u elektrini signal kompatibilan sa karkteristikama kanala. 4) Kanal je fiziki medijum koji povezuje izvorinu i odredinu taku. U toku prenosa kanal moe da unese greke ili da uzrokuje interferenciju signala. 5) Prijemna informacija prolazi kroz demodulator. Demodulator detektuje dolazni signal i ponovo ga konvertuje u povorku bitova. 6) Iz dolazne povorke bitova kanalni dekoder izdvaja informacione bitove. 7) Odredini dekoder konvertuje bitove u simbole. Pre nego to se vri prikaz obavezno sledi akcija detekcije/korekcije greaka.
310
Slika 14.2 Detaljniji (i modifikovaniji) blok dijagram komunikacionog sistema za prenos podataka
Napomena: Zbog jasnijeg uoavanjakoji se tiu procesa transformacije podataka, prijemni i predajni DTE i DCE su nacrtani kao jedinstveni blokovi. Kod realnih sistema oni su fiziki dislocirani
Neto detaljnija, i modifikovanija, ema komunikacionog sistema za prenos podataka u odnosu na one sa slike 14.1 prikazana je na slici 14.2. Pojedini blokovi se mogu grupisati u tri razliite grupe: DTE (Data Terminal Equipment), DCE (Data Comunication Equipment), i kanal. DTE je integrisana celina koju ine tastatura, CRT displej, memorija i upravljaka logika, tj. mikroraunarski sistem. DTE obezbedjuje: formatiranje alfanumerikih simbola, kontrolu greaka, podrka radu protokola, i upravljanje tokom podataka. DCE, poznat pod alternativnim imenom modulator/demodulator (tj. modem) vri neophodnu konverziju izmedju DTE-a i kanala. DCE kontrolie vreme-trajanja signala, definie propusni opseg predajnog/prijemnog signala, odredjuje nivo snage na predajnoj i definie prihvatljiv nivo snage na prijemnoj strani, sa ciljem da prenos bude efikasan i pouzdan. Kanal moe da se ostvari kablovskom ili radio vezom. Kablovi mogu biti koaksijalni, upredeni, staklovodi, telefonske linije i dr. Radio putevi mogu biti klasine radio veze, kao i mikrotalasne i satelitske veze. U tekstu koji sledi daemo neto vie detalja o osnovnim gradivnim blokovima komunikacionog sistema za prenos podataka.
14.1.
Kanali
Fiziki kanal predstavlja jedinstveni put za prenos informcije koja se prenosi elektrinim signalom, ili alternativno opseg frekvencija koji je dostupan za modulisanje specifinim kdovima. Propusni opseg kanala, W, definie se kao razlika izmedju najvie i najnie frekvencije tog opsega. Na primer, opseg korisnih frekvencija u telefonskoj mrei se nalazi u opsegu od 300 Hz do 3400 Hz. Na osnovu prethodnog, propusni opseg kanala je 3100 Hz. Telefonski sistem je projektovan za prenos signala govora, koji su po prirodi analogni. Analogni signal se definie kontinualnim opsegom amplituda i vrednosti signala u vremenu. Idealni kanal, slika 14.3, u celom frekventnom opsegu, od interesa za prenos, ima ravnu amplitudno frekventnu karakteristiku slabljenja, A( f ) , kao i konstantni fazni pomeraj ( f ) .
311
Slika 14.3 Karakteristika idealnog kanala Gubici signala u prenosu mere se u (dB) i izraunavaju se na osnovu sledeeg izraza
G (dB ) = 10 log 10 (Piz Pul )

gde se snaga P izraunava u vatima. Na primer, ako je predajna snaga 3 W, a prijemna 1,5 W tada su gubici usled slabljenja 3 dB. Fazni pomeraj se definie kao vremenska razlika izmedju izvorinog i odredinog signala, a uzrokovan je karakteristikama kanala. Fazni pomeraj se meri u radijanima a izraunava se na osnovu sledee relacije (radian ) = gde = 2f radian / s , a je vremenska konstanta. Telefonske mree unose kako fazna tako i amplitudna izoblienja. Amplitudna izoblienja posledica su neuniformnog slabljenja signala u propusnom opsegu, a fazna kanjenja razliitim iznosom promene faznog pomeraja u propusnom opsegu (promena faze u propusnom opsegu nije linearna, ili grupno kanjenje d d const ). Oba tipa izoblienja prikazana su na slici 14.4. Kao to se vidi sa slike 14.4 efekat nelinearnosti ograniava propusni opseg kanala na centralni deo, tamo gde su amplitudna i fazna izoblienja minimalna. Ipak, korienjem ekvilizacionih tehnika mogue je smanjiti amplitudna i fazna izoblienja. Ekvilajzer je elektrina mrea koja ima inverzne karakteristike u odnosu na kanal, tako da kada se ubaci na prenosnom putu koriguje izoblienja.
312
Slika 14.4 Realne karakteristike kanala Prenos signala kroz kanal prati generisanje uma. um ine sluajni signali, insertovani od strane razliitih izvora koji interferiraju sa (korisnim) prenosom podataka i rezultiraju u pojavi greaka. Uticaj uma na pojavu greke je vei to je odnos snage signala i uma manji. Kritini odnos je 3 dB. Drugi, manje eljeni, tipovi uma su impulsni um i fazni diter. Impulsni um je uzrokovan tranzijentnim pojavama, tj. kratkotrajnim amplitudnim smetnjama koje se na prijemnom kraju mogu interpretirati kao podaci (tipini izvori ovih smetnji su DC-DC pretvarai). Smetnje impulsnog tipa imaju uticaj na promenu amplitude i frekvencije prijemnog signala. Fazni diter je posledica varijacije kanjenja ili nestabilnosti noseeg signala, a za posledicu ima sluajne fazne promene koje se od strane prijemnika mogu interpretirati kao fazne promene ulaznog signala. Kombinovani efekti uma i nesavrenosti kanala odredjuju donju granicu odnosa signal-um od 10 prema 1, tj. signal/um od 10 dB, ispod koga kvalitet prijema nije zadovoljavajui. Na slici 14.5, prikazani su tipini oblici impulsnog uma i faznog ditera.
313
Slika 14.5 Interferencije u prenosnom kanalau Na osnovu Nyquist-ove teoreme, znamo da kroz bezumni kanal iji je propusni opseg ogranien na W Hz moemo da predamo maksimalno 2W simbola/s. Termin baud se koristi kao jedinica za prenos simbola. Jedan baud odgovara brzini prenosa od jednog simbola, ili jednog signalnog dogadjaja, u sekundi. Kod digitalnog sistema, binarna cifra, ili bit, predstavlja najmanju informacionu jedinicu. Zbog ovoga, brzina prenosa simbola se definie u baud-ima, a brzina prenosa podataka u bitovima u sekundi (bits per second bps). Ako svaki simbol predstavlja jedinstveni bit, tada brzina prenosa simbola jednaka je brzini prenosa podataka. Ako se simbol definie sa n bitova, tada brzina prenosa podataka jednaka je brzini prenosa simbola pomnoena brojem bitova n po simbolu. Na osnovu prethodne diskusije zakljuujemo da koristei se kodiranjem moemo efektivno da poveamo brzinu prenosa podataka kroz kanal a da pri tome maksimalna brzina prenosa simbola od 2 W simbola/s bude ograniena. Sledea relacija definie odnos izmedju baud-ove i bitske brzine prenosa, u zavisnosti od broja diskretnih nivoa signala, M, koji se mogu preneti kroz kanal.
gde su M = 2
bitska brzina [bps ] = log 2 (M ) baud i n = bitova simbolu .
Na primer, za 2400 baud-a pri prenosu signala sa 16 nivoa, imaemo bitsku brzinu od
log 2 (16 ) 2400 = 9600 bps
U optem sluaju, kroz bezumni kanal iji je opseg ogranien na WHz mogue je preneti 2 W simbola u sekundi. To znai da, kod sistema koji koriste vie nivovski prenos sa n bitova/simbolu, maksimalna bitska brzina prenosa po kanalu, R, iznosi:
R = 2 W n [bps ]
314
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu Na slici 14.6, za kanal iji je propusni opseg 2400 Hz, tabelarno je prikazan odnos bitske brzine i broja bitova/simbolu. bitova/ simbolu 1 2 3 4 5 nivoi signala 2 4 8 16 32 bitska brzina prenosa (bps) 4800 9600 14400 19200 24000
Slika 14.6 Karakteristike bezumnog kanala iji je propusni opseg ogranien na 2400 Hz. Proseni informacioni sadraj, H , po simbolu za datu poruku se definie kao
H=
N I 1 = Pi log 2 M 1= 1 Pi
[bitovi simbolu ]
gde su: I - ukupni sadraj informacione poruke; M - broj simbola u poruci; N - broj jedinstvenih (razliitih) simbola na predajnoj strani; Pi - verovatnoa pojave svakog simbola u poruci. U najjednostavnijem sluaju N = 2 , predajnik alje "1" ili "0". Proseni informacioni sadraj je dat relacijom: 1 1 H = P1 log 2 + P2 log 2 bitovi P P simbolu 1 2
H max = 1 to je jednako jedan bit/simbolu dobija se kada je P1 = P2 = 0.5 . U optem sluaju, ako svi dostupni simboli imaju istu Pi tada izraz za H max postaje:
n 1 H max = log 2 ( N ) = log 2 ( N ) [bitova simbolu ] i =1 N Efikasno kodiranje poruke definie se kao odnos prosenog prema maksimalnom informacionom sadraju po simbolu. Kodna redudantnost se definie kao jedan minus kdne efikasnosti. Efikasno kodirana poruka koristi maksimalne prednosti komunikacionog kanala. U sutini redudantnost se namerno unosi u poruci sa ciljem da se premoste problemi koji prate efekat generisanja uma u kanalu. Tenja projektanata je da ostvare dobar balans izmedju efikasnosti i redudantnosti kako bi se postigao optimalan prenos izmedju izvorita i odredita. Izvor poruke generie simbole uniformnom brzinom koja je jednaka r simbola/s. Prosena brzina prenosa informacije izvorita, R, data je sledeom relacijom:
R = r [simbola / s ] H [bitova / simbolu ] = r H [bitova / s ]
Na osnovu Shannon-ove teormene o umnom kanalu vai da: "ako se izvor poruke karakterie brzinom prenosa R i kapacitetom C, i ako je RC, kodirana izvorna poruka se moe slati i primati po kanalu bez velike verovatnoe da dodje do greaka. Ali kada je RC nije moguno predati i primati poruku bez velike verovatnoe na greke." 315

Shannon-Hartley-ovom teoremom definie se maksimalan kapacitet umnog kanala, C, u bitovima/s za kanal sa ogranienim propusnim opsegom od W Hz u prisustvu Gauss-ovog uma. Kapacitet kanala se definie u zavisnosti od propusnog opsega kanala W, i odnosa signal-um, S/N, sledeom relacijom: S C = W log 2 1 + [bitovi s ] N gde su: S i N srednje snage signala i uma, respektivno, mereno na ulazu kanala.
Primer 14.1 Cilj primera je da ukae na koncept maksimalnog kanala. Za dati propusni opseg G = 3000 Hz i S N = 1023 odrediti maksimalni kapacitet kanala C C = 3000 log 2 (1 + 1023 ) = 30000 [bps ] Maksimalni kapacitet umnog kanala predstavlja kompromis izmedju propusnog opsega i odnosa signal/um, i dat je sledeom relacijom: C S = 2 W 1 N Na osnovu Primera 14.1 uoavamo da pri odnosu S/N=1023 i za irinu propusnog opsega kanala W1=3000 Hz mogue je postii kapacitet od 30000 bps-a. Ako se sada S/N udvostrui imaemo W2=2727 Hz. Na slian nain ako se S/N prepolovi dobiemo W3 =3333 Hz. To znai da pri 100% poveanju odnosa S/N imamo 10% redukciju poveanja W-a, a redukcija od 50% S/N uzrokuje 10% poveanje W-a. Saglasno Nyquist-ovoj teoremi, maksimalna brzina prenosa podataka kroz kanal sa ogranienim propusnim opsegom je ograniena na 2 W [simbola s ]. Nasuprot tome, Hartley-Shannon-ova teorema ukazuje da se kapacitet kanala moe ekspandovati poveanjem odnosa S/N. Vei kapacitet je mogue ostvariti korienjem vienivovskog, M-to strukog, kodiranja, gde je M broj moguih nivoa signala. Ipak, ovaj cilj se ostvaruje po ceni suenja naponskih pragova komparacije koji se odnose na pouzdanu detekciju signala na prijemnoj strani. Zbog toga, ako se broj nivoa poveava, tada i odnos S/N mora da se podesi sa ciljem da se zadri prihvatljiv procenat bit-greaka na prijemnoj strani. O efektu kodiranja signala sa M-nivoa na odnos signal/um ukazuje Primer 14.2. Primer 14.2 Neka je dat kanal sa W = 3000 Hz . Izraunati maksimalnu brzinu prenosa podataka i potreban odnos S N za M = 2 , 3 i 4 . a) (M = 2 ) C = 2 W (log 2 M ) = (2 3000 ) log 2 (2 ) = 6000 bps
b)
S N = 2 W 1 = 22 1 = 3 S N (dB ) = 10 log 10 (3) = 4.8 (M = 3 ) C = 2 W (log 2 M ) = (2 3000 ) log 2 (3) = 9500 bps
S N = 2 W 1 = 23 1 = 7 S N (dB ) = 10 log 10 (7 ) = 8.5 (M = 4 ) C = 2 W (log 2 M ) = (2 3000 ) log 2 (4 ) = 12000 bps S N =2
C W C
c)
1 = 2 4 1 = 15
316

S N (dB ) = 10 log 10 (15 ) = 11.8 Na osnovu dobijenih rezultata vidimo da se kod sistema sa tri nivoa zahteva odnos signal/um za 3.7 dB vei od onog kod sistema koji vri prenos sa dva nivoa. Slino, kod sistema sa etiri nivoa zahteva se 7dB vei odnos S N od sistema sa dva nivoa. Drugim reima poveanje kapaciteta kanala obavezno prati poeani odnos signal/um.
317
14.2.
A.Blok ema
Modemi
Modemi se koriste kada digitalne podatke treba preneti na duga rastojanja ili preko analognih medijuma, kao to je telefonska linija. Re modem je komponovani termin od pojmova modulator i demodulator. U sutini modem predstavlja uredjaj tipa DCE koji se koristi za konverziju ulaznog serijskog niza binarnih podataka u elektrini signal pogodan za prenos preko telefonske linije i obratno. To znai da modem mora da obezbedi korektno kodiranje i modulaciju (amplitudnu, frekventnu ili faznu) kako bi rezultantni signal odrao (sauvao) u propusnom opsegu telefonskog kanala od 3000 Hz. Globalne funkcije neophodne za predaju i prijem podataka kod jednog modema prikazane su na slici 14.7.
Slika 14.7 Pojednostavljeni blok dijagram modema
318
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu B.Nain kodiranja Kodiranje se vri sa ciljem da se minimizira propusni opseg prenosnog kanala i pobolja detekcija signala. Pre nego to se obavi modulacija primenjuju se dve metode koje se odnose na to kako se ostvaruje kodiranje binarnih podataka sa ciljem da se izvri ekstrakcija takta iz primljenog signala, poznate kao:
ne-samo-taktovana (not self-clocking) - iz primljenog signala nije mogue izdvojiti takt o bitskoj brzini; samo-taktovana (self-clocking) - iz primljenog signala izdvaja se takt o bitskoj brzini.
Shodno prethodnom, postoji vei broj tehnika kodiranja binarnih signala. Ilustracije radi, za binarnu ulaznu sekvencu oblika 10010110, na slici 14.8 prikazani su formati kodiranih podataka najee korienih tehnika kodiranja.
Slika 14.8 Formati kodiranih podataka

NRZ_L tehnika kodiranja osetljiva je na slabljenje signala kroz kanal, i smetnji tipa komplement vrednosti koja se prenosi. Obino efekat ovih smetni rezultira u pojavi greaka. Tehnikom diferencijalnog kodiranja, poznatu kao NRZ_M, minimiziraju se greke na taj nain to se podaci kodiraju promenom nivoa, a ne stanja. Svaka jedinica rezultira promenu stanja. (Pored tehnike kodiranja NRZ_Mark postoji i NRZ_Space kod koje jedinica ne uzrokuje a nula uzrokuje promenu nivoa). Kod RZ tehnike kodiranja impuls na polovini bitske elije oznaava logiku jedinicu, a odsustvo impulsa logika nula. Ovo se ostvaruje AND operacijom podataka i taktnog impulsa.
319
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu Tehnike NRZ_L, NRZ_M, NRZ_S i RZ su ne-samo-taktovane, tj. zahtevaju da se na prijemnoj strani ostvari sinhronizacija takta kako bi se od primljene informacije izdvojio takt. Kada se NRZ_L kodirani podaci kombinuju sa taktom, koristei sabiranje po modulu 2 moe se postii mogunost samotaktovanja. Ovaj pristup poznat je kao Manester kodiranje, a koristi impulse trajanja TS 2 u intervalu od kTS do (k + 0 ,5 ) TS (k=0, 1, 2,...) za predstavljanje logike jedinice, i impulse trajanja
TS 2 u intervalu od kTS do (k + 1) TS za predstavljanje logike nule. U oba sluaja usponska ili opadajua ivica impulsa se javlja na sredini perioda TS . Kombinovanjem NRZ_L i NRZ_M kodiranim podacima sa taktom dobijaju se Bifazno_Mark kodirani podaci. Kod bifaznog kodiranja svaka granica na nivou bita karakterie se promenom nivoa. Logika jedinica se predstavlja dodatnom promenom nivoa na sredini elije, a kod logike nule zadrava se konstantni nivo. (Postoji i Bifazno_Space kodiranje kod koga se prelaz javlja na poetku svake periode, logika jedinica se ne karakterie drugim prelazom a logika nula se predstavlja drugim prelazom na polovini perioda k TS , tj. u odnosu na Bifazno_Mark kodiranje oblici impulsa logike "1" i "0" promene mesta). Alternativno Manester kd poznat je i kao Bifazni_L kd. Kod treeg samotaktovanog kodiranja, na slici 14.8 prikazano kao Milerovo, logikoj jedinici odgovara promena nivoa na polovini perioda k TS , a logiku nulu ne prati promena. Kada se u povorci jave dve uzastopne nule promena nivoa se javlja na granici druge nule. I zbor tehnike kdiranja ima uticaj na propusni opseg kanala. Neka referentna frekvencija f r odgovara specifinoj brzini prenosa podataka. Na slici 14.9 prikazana je irina propusnog opsega kanala (donja, f 1 , i gornja, f 2 , granina uestanost kanala) kao i metoda ektrakcije takta za sve tehnike kodiranja prikazane na slici 14.8.
kd NRZ_L NRZ_M RZ Manester Bifazni Miler
f1
0 0 0,25 0,20 0,50 0,10
fr fr fr fr
f2 0,75 f r 0,50 f r 1,0 f r 1,4 f r 1,0 f r 0,75 f r
takt spoljni spoljni spoljni samo-taktovani samo-taktovani samo-taktovani
Slika 14.9 Zahtevi za irinom propusnog opsega
320
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu C.Tipovi modulacije Modulacija predstavlja proces modifikovanja jednog od parametara referentnog nosioca pomou digitalnih podataka koje treba preneti u saglasnosti sa odredjenim pravilima. Kada se govori o modemima standardno se koriste sledei tipovi modulacije: amplitudna (AM), frekventna (FM) i fazna (PM). Dananji modemi koriste jednu ili kombinaciju nabrojanih tehnika modulacije. Karakteristike modema koji koriste jedinstvenu modulaciju prikazani su na slici 14.10.
tip modulacije bitska brzina prenosa [bps] 5 irina kanala jednaka bitskoj brzini prenosa parametar koji se menja parametar koji ostaje nepromenljiv napomena
amplitudna AM
amplituda
faza i frekevncija (konstantni)
obino se prenose dva nivoa sistem je jako osetljiv na smetnje struktura modema nije sloena prenos se zasniva na promeni frekvencije, obilno logikoj nuli odgovara f 1 = 1200 Hz , a logikoj jedinici f 2 = 2400 Hz . (Dual tone multifrequency DTMF) FM tehnika prenosa poznata je kao FSK (frequency shift key) postoje dve FSK tehnike 1) FSK-NC (FSK-noncoherent)- ne obezbedjuje kontinuitet fazne promene izmedju dva prelaza 2) FSK-C (FSK-coherent)- obezbedjuje kontinuitet fazne promene izmedju dva prelaza u principu FSK je znatno manje osetljiva na smetnje od AM FSK-C u poredjenju sa FSK-NC ima bolje karakteristike jer efikasnije koristi propusni opseg i moe da postigne veu brzinu prenosa struktura modema je srednje sloenosti ova tehnika je poznata kao PSK (phase shift key) fazne promene izmedju dve vrednosti su funkcija vrednosti podataka na ulazu, logikoj nuli odgovara faza 0 o , a logikoj jedinici faza od 180 o PSK je manje osetljiva na smetnje sloenost strukture hardvera modema je najvea
frekventna FM
1200 propusnost kanala dva puta vea od frekvencija bitske brzine prenosa
amplituda
fazna PM
9600 bitska brzina moe biti jednaka frekvenciji nosioca (VF nosioca)
faza
amplituda i frekevncija
Slika 14.10 Karakteristike modema zasnovanih na AM, FM i PM tehnikama
321
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu Na slici 14.11 prikazani su talasni dijagrami AM, FM i PM modulacionih tehnika.
Slika 14.11 Talasni dijagrami kod modulacionih tehnika Primer 14.3 Za binarnu poruku 00110100010 koja je NRZ_L kodirana nacrtati talasne dijagrame koji vae za FSK-C i PSK modulacione tehnike Slika 14.12 Talasni dijagrami
Kvadraturna PSK (QPSK) je modulaciona tehnika kojom se kodira stanje dva uzastopna bita. Termin dibit ukazuje na injenicu da se svaki fazni pomeraj kodira sa dva bita, tj. dibit se predstavlja diskretnim faznim pomerajem noseeg signala. Grupisanje po dva bita rezultira generisanju etiri jedinstvena fazna stava. Na slici 14.13 prikazani su fazno modulacioni dijagrami PSK i QPSK tehnika, a na slici 14.14 definicija PM dibita i talasni oblici za bit oblik 10001101.
322
Slika 14.13 Fazno modulacioni dijagrami
Slika 14.14 Definicija PM dibita i talasni oblici za binarnu sekvencu 10001101 U optem sluaju, kod M-arne modulacione eme grupisanjem n bitova predstavljaju se log 2 M bitova podataka/baud. Konani izbor M-a predstavlja kompromis izmedju veliine propusnog opsega i odnosa S/N. Kod QPSK, n =2, brzina prenosa podataka je dvaput vea od baud-ove brzine kanala to znai da je propusni opseg dva puta ui. Ipak, vei broj faznih pomeraja efektivno smanjuje prag detekcije prijemnika na promenu faznog stava. To znai da za isti procenat greke kod QPSK, u odnosu na PSK, potreban je bolji odnos signal um. MFSK (multiple frequency shift keying) je M-arna FSK ema koja koristi vei propusni opseg. Kod ovog pristupa logike bit grupe predstavljaju se jedinstvenim ravnomerno rasporedjenim frekvencijama. Kao rezultat koristi se povean propusni opseg, ali je zahtevani odnos S/N za dati procenat grake (bit error rate BER) manji. Jedna hibridna ema, kod koje se sa ciljem da se povea broj stanja signala, kombinuju AM i PM poznata je kao QAM (quadrature amplitude modulation). Na primer, 16-QAM (vidi sliku 14.15) koristi se amplitudne i fazne vrednosti za definisanje 16 jedinstvenih stanja signala. Na ovaj nain, kanal sa 2400 baud-a moe predavati podatke efektivnom brzinom od 4 2400 = 9600 bps . Na slici 14.16 prikazane su komparativne karakteristike razliitih modulacionih ema i njihovih parametara. Naznaeni odnos signal/um odgovara iznosu bit greaka od 1 10 4 .
323
Slika 14.15 Signali konstelacije 16-nivovskog QAM signala
tip modulacije AM FSK-NC FSK-C PSK QPSK 16-PSK 16-QAM
n 1 1 1 1 2 4 4
M 2 2 2 2 4 16 16
baud 5 300 300 600 600 2400 2400
S/N (dB) 14,4 13,2 11,7 8,4 9,4 17,6 15,1
Slika 14.16 Tipovi modulacije podataka D. Implementacije Osnovni gradivni blokovi modulatora su elektronski komutatori koji se upravljaju ulaznom povorkom podataka. Tako na primer, na ulaz AM modulatora dovodi se nosei signal f C koji se prenosi ili ne na izlazu u funkciju vrednosti bitova povorke podataka. Na prijemnom kraju, blok demodulator ine filter propusnik opsega (centralna frekvencija f C ), detektor envelope i detektor praga (konvertuje envelopu detektovanjem signala u povorku bitova). Na slici 14.17 prikazana je pojednostavljena blok ema AM modema koja se odnosi na predajnu i prijemnu stranu. 324
Slika 14.17 Pojednostavljeni blok dijagram AM modema Na ulaz FSK modulatora se dovode dva nosea signala, f i f , koji se selektuju u funkciji individualnih bitova povorke podataka. FSK demodulator ima dva detektora envelope, po jedan za svaki od noseih signala, iza kojih sledi logika odluivanja koja ima zadatak da rekonstruie ulazni niz podataka. Pojednostavljene blok eme FSK modulatora i demodulatora prikazane su na slici 14.18.
Slika 14.18 Blok ema FSK modulatora i demodulatora

Napomena: FPO-filtar propusnik opsega uestanosti
325
Slika 14.19 Blok dijagram PSK modema Napomena: OSC-oscilator; NFF-filter propusnik niskih uestanosti Struktura PSK modulatora prikazana je na slici 14.19a. Faza nosioca f 1 selektuje se u funkciji individualnih bitova povorke podataka. Kolo PSK demodulatora, slika 14.19b, ini sinhroni detektor koji je osetljiv na koherentne fazne pomeraje noseeg signala. Elektroniku sinhronog detektora ine mnoai i filter propusnik niskih uestanosti. Prijemni signal se korelie sa dve mogue, lokalno generisane replike noseeg signala. Nakon toga u lancu obrade sledi logika odluivanja koja na izlazu generie povorku bitova. Da bi PSK demodulator radio korektno potrebno je da oscilator u prijemniku bude stabilan i korektno sinhronizovan u odnosu na noseu frekvenciju predajnika f 1 .
326
Slika 14.20 Blok ema 16-QAM modema

Napomena: DAC-digitalno/analogni konvertor; ADC-analogno/digitalni konvertor;
-vektorski sabira
Blok dijagram 16-QAM modulatora prikazan je na slici 14.20a. Modulator ine dva DAC modula. Svaki DAC konvertuje stanje specifinog ulaznog niza u analogni napon. Demodulator ine dva sinhrona detektora i dva ADC modula. Detektori izdvajaju dva nezavisna analogna signala. ADC moduli se koriste za konverziju analognih signala u povorku bitova.
327
14.3.
Terminali
Terminali predstavljaju izvorite, odredite, ili izvorite i odredite podataka. Terminale delimo na: (1) jednostavne (dumb terminal) - tastaturno zasnovane primo/predajne jedinice koje preko modema vre prenos asinhronih podataka ka udaljenoj stanici; (2) pametne (smart terminal) - zasnovane na mikroraunaru u ijem su sastavu tastatura, CRT displej, memorija podataka i ugradjene firmverske funkcije namenjene za: a) editovanje teksta; b) formiranje blokova podataka koji se mogu prenositi sinhrono; i c) proveru ispravnosti prenosa podataka; (3) inteligentne (inteligent terminal) - zasnovane na mikroraunaru koji imaju ugradjene dodatne mogunosti obrade i korisniko-programibilne funkcije. A. Jednostavni terminali Funkcionalni blok dijagram jednostavnog terminala prikazan je na slici 14.21. Kljuni blok jednostavnog terminala je UART (Universal Asynchronous Receiver Transmitter) jedinica. Predajni deo UART-a, Tx, konvertuje ASCII kodiran paralelni podatak u serijski oblik, a njegov prijemni deo, Rx, prima podatke u serijskom obliku, a konvertuje ih u paralelni ASCII kd. Razmena podataka izmedju DTE-a i DCE-a regulie se pomou upravljakih signala.
Slika 14.21 Blok dijagram jednostavnog terminala

Napomena: UART-asinhroni prijemnik/predajnik (universal asynchronous receiver transmitter)
Terminal je u stanju da podrava sledea tri komunikaciona naina rada: a) simpleks (simplex) - koristi jedan terminal kao predajni a drugi kao prijemni. Prenos podataka je samo u jednom smeru. b) polu-dupleks (half-duplex) - u datom trenutku jedan terminal deluje kao predajnik (prijemnik) a drugi kao prijemnik (predajnik). Ovo znai da se podaci prenose u oba smera ali ne istovremeno. 328
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu c) potpuni dupleks (full duplex) - svaki terminal deluje kao predajnik i prijemnik. U ovom sluaju mogu je istovremeni prenos podataka u oba smera.
Rx
Slika 14.22 Komunikacioni nain rada Na slici 22 prikazani su naini povezivanja predajnika, Tx, i prijemnika, Rx, kod sva tri adresna naina rada. A.1 Sinhroni i asinhroni prenos podataka Strunjaci iz komunikacija koji se bave prenosom podataka logike nivoe signala "1" i "0" nazivaju mark i space, respektivno. Kada se govori o serijskom prenosu podataka neophodno je da se sagledaju principi rada koji se odnose na to: a) Kako prijemnik odredjuje kada poinje i kada prestaje prenos podataka? b) Kako se odredjuje trenutak u toku koga se uzorkuje stanje na liniji sa ciljem da se detektuje nailazak "1" i "0"? c) Kakve sloenosti su kola za serijski interfejs i da li postoje LSI i VLSI komponente za tu namenu? Prethodne dve stavke, a) i b), kao i ostale druge vane, reavaju se korienjem definisanih pravila koja se nazivaju protokoli. U optem sluaju postoje dva osnovna metoda za prenos podataka: asinhroni i sinhroni. Asinhrone komunikacije - podaci se predaju nezavisno jedan od drugog. Podaci koji se prenose nazivaju se znaci, pa zbog toga za asinhroni prenos kaemo da se vri na principu znak-po-znak. Vremenski interval izmedju dva susedna znaka moe biti promenljiv. Vreme predaje jednog znaka ine do osam bitova podataka, opciono jedan bit parnosti i dva dodatna bita za "uokviravanje" svakog znaka, start bit i stop bit. Opciono je mogue koristiti 1,5 ili dva stop bita. Na slici 14.23a prikazan je talasni oblik asinhrone predaje jednog znaka. Svaki bit se predaje u jednoj vremenskoj jedinici koja je reciprona bitskoj brzini. Kada se prenos podataka ne vri, signal se nalazi u stanju "mark". Na poetku svakog znaka signal se postavlja u stanje logike "0" u vremenu od jednog bitskog intervala. Ovo se zove start bit i on obezbedjuje vremensku referencu za prijemnik. Nakon start bita, svaki bit podataka se generie na liniji u trajanju od jednog bitskog intervala. Prenos obino poinje LS bitom podataka. Broj bitova koji se prenosi je uobiajeno 7, to odgovara ASCII kdu, ali se takodje pet, est ili osam bitova mogu koristiti. Parnost se moe koristiti za detekciju greke, a kada se koristi, bit parnosti sledi zadnji bit podatka. Nakon svih bitova podatka i bit parnosti, predaje se jedan ili vie stop bitova. Stop bit obavlja dve funkcije. Kao prvo, garantuje minimalno vremensko kanjenje izmedju dva znaka. Ovo kanjenje je bilo od izuzetne vanosti kod starih teleprintera jer period od dva stop bita je bio dovoljan da se kdni valjak uvek vrati na startnu poziciju pre poetka prijema novog znaka. Dananji savremeni elektronski sistemi zahtevaju jedan stop bit. Druga vana funkcija stop bita je sledea: - U kombinaciji sa start bitom garantuje da e se javiti prelaz sa stanja "mark" na stanje "space" na poetku prenosa svakog znaka.
329
Slika 14.23 Asinhroni prenos

Napomena: 1)Uslovno je usvojeno na slici14.20 a da se predaju podatak od osam bitova ija je vrednost 19H i da se u prenosu koristi parna parnost (iscrtano punm linijom); 2) Pasivni vremenski interval izmedju dva znaka na slici 14.20 b je promenljiv
Za predajnik, generisanje serijskog niza bitova, iji je format prikazan na slici 14.23, je relativno jednostavan zadatak. No, ovakav zakljuak ne vai i za prijemnik. Kod asinhronog prenosa predajnik i prijemnik mora da odredi lokaciju svake bitske granice. Obino takt prijemnika je 16, 32 ili 64 puta vei od bitske brzine. I pored toga, to je ovaj takt asinhron u odnosu na predajni takt, frekvencija prijemnika treba da bude bliska taktnoj frekvenciji predajnika. Da bi pouzdano odredio poetak prve bitske elije prijemnik eka na prelaz tipa mark-na-space, koji se deava na poetku start bita. Prijemnika ima ugradjenu logiku pomou koje detektuje pogrean start. Detekcija pogrenog starta se vri na sledei nain: - Na sredini intervala start bita vri se provera da li je stanje "space", tj. da li je prenos poeo. Na ovaj nain se vri detekcija, tj. eliminacija, kratkotrajnih smetnji. Nakon korektne detekcije starta prvi i naredni bitovi se uzorkuju na sredini bitskog intervala. Na osnovu prethodnog jasno je da se sinhronizacija prijemnika izvodi na osnovu ivice koja odredjuje poetak start bita. Nakon ovog trenutka, lokacija bitske elije zavisi od toga kolika je frekvencija predajnog takta bliska frekvenciji prijemnog takta. Imajui u vidu da se podaci uzorkuju na sredini bitskog intervala dozvoljena je odredjena tolerancija koja ne sme biti vea od 3% do 5%. Da bi obezbedili razliku izmedju predajne i prijemne taktne frekvencije ne vee od 3%, svaka taktna frekvencija mora biti u granicama od 1,5%. Dananji sistemi koriste jedinke kvarca ija je tanost bolja od 0,1%. S obzirom da se sinhronizacija svakog znaka izvodi posebno, izmedju dva znaka (slika 14.23b) postoji proizvoljan pasivni period, tj. period kada se linija nalazi u stanju "mark". Specijalan sluaj asinhrone komunikacije je izohroni prenos. Izohroni prenos je identian asinhronom sa izuzetkom to su frekvencije na prijemnoj i predajnoj strani jednake. Ovo znai da ako se eli pouzdan rad predajni i prijemni taktovi moraju biti sinhronizovani. Sinhronizacija se postie primenom PLL tehnike, koja iz prijemne povorke impulsa izdvaja taktnu frekvenciju i sinhronizuje prijemni oscilator. Sinhrone komunikacije - kod ovog tipa prenosa znaci se grupiu i prenose u blokove. Sa ciljem da se ouva sinhronizacija svakom bloku podataka se pridruuju znaci za sinhronizaciju, SYNC. Na slici 14.24a i 14.24b prikazani su tipini formati kod sinhronog prenosa. Kod oba formata polje podataka predstavlja blok podataka kome se pridruuje dodatna informacija i formira tzv. okvir (frame). Kao to smo ve uoili kod asinhronog prenosa propusnost prenosnog kanala se ne koristi meksimalno, jer u najboljem sluaju dva od deset bitova (start i stop) ne nose korisnu informaciju. Zbog ovoga 20% od propusnosti komunikacionog kanala se gubi. Teoretski, efikasnost se moe poveati ako se izmedju svakog para start i stop bita prenosi vei broj korisnih bitova. Na alost, kako je sva sinhronizacija 330
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu zasnovana na prvom prelazu, bilo kakva graka u taktnoj frekvenciji akumulirae se sve dok se ne javi naredna start-stop sekvenca. Zbog ovog efekta taktne frekvencije predajnika i prijemnika moraju biti veoma bliske. Drugi problem kod asinhronih komunikacija je taj da prenos pri velikim bitskim brzinama nije preporuljiv. Naime, od prijemnika se obino zahteva da radi sa taktnom uestanou koja je u najmanju ruku 16 puta vea od bitske brzine. Da bi se uspeno reili ovi problemi koriste se sinhrone komunikacije, kod kojih se takt predaje zajedno sa podacima. Takt se moe prenositi kao poseban signal, ili da se koriste samo-sinhronizirajua kola koja izdvajaju takt na osnovu primljenih podataka. Nezavisno od toga koja se tehnika koristi kao rezultat imamo da prijemnik i predajnik rade sa istim taktom. Na ovaj nain eliminie se potreba za prenosom start i stop bitova, kao i da takt prijemnika bude n puta vei od bitske brzine. Krajnji efekat je takav da su sinhrone komunikacije pogodnije za rad pri veim bitskim brzinama prenosa.
Slika 14.24 Sinhroni formati kod prenosa podataka

Napomena: SYN (synchronization) -znak za sinhronizaciju; SOH (Start Of Header)-poetak zaglavlja; Header-zaglavlje; STX (Start of Text)-poetak teksta; ETX/ETB (End of Text/End of Block)-kraj teksta/kraj bloka; CHECKSUM informacija oproveri ispravnosti poruke
Na slici 14.24a prikazan je format okvira za IBM-ov bisinhroni protokol. Poetak okvira karakteriu dva SYN znaka. Iza kojih slede znaci SOH i Header koji sa sobom nose adresnu i upravljaku informaciju. Polje podataka se sastoji od celobrojnog broja znakova. Polje podataka je uokvireno izmedju STX i ETX znakova. Znak ETB zamenjuje ETX kada se u okviru velikog bloka podataka predaje zadnji okvir. Polje CHECKSUM duine je dva bajta i koristi se za detekciju greaka u prenosu. Sinhroni protokoli ovog tipa, kod koga gradivni blokovi okvira predstavljaju znaci zovu se znakovno-orijentisani protokoli (character oriented protocols - COP). U principu COP-ovi nisu pogodni za prenos bit orijentisane informacije kao to su bit mapirane slike u raunarskoj grafici. Ovaj problem se uspeno reava bit orijentisanim protokolima (bit oriented protocols - BOP). Na slici 14.24b prikazan je format okvira jednog tipinog BOP-a kao to je HDLC (High Level Data Link Control). Kod HDLC-a okvir poinje i zavrava specijalnim bit oblikom koji se zove marker (flag). Iza prvog markera sledi polje adresnih bitova (adrese odredita i izvorita), polje upravljakih bitova (ukazuje da li je poruka tipa komande ili su to korisni podaci), i polje bitova podataka promenljive duine. Kraj okvira ine polja CHECKUM (koristi se za detekciju greke u prenosu), i marker kraja. Primer 14.4 Kanal propusnog opsega 3 kHz kod koga je S N = 128.21 dB ima teoretski kapacitet kanala C = 21000 bps a . Korienjem ASCII kodiranim podacima rezultirae informacionom sadraju od H = 7 bitova / simbolu Maksimalna brzina prenosa simbola r = C H = 3000 simbola / s . Interval bitske elije pri 21000 bps iznosi 47.6 s . Svaki znak koji se predaje ini 7 bitni kd, Start i Stop bitovi, i bit parnosti, to ukupno ini 10 bitova. To znai da prekoraenje usled asinhronog formata kod prenosa podataka rezultirae u 30 % redukciji od maksimalne brzine u prenosu simbola. 331
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu B. Pametni terminal Pametni terminal je mikroprocesorski zasnovana jedinica koja podrava prenos sinhronih i asinhronih formata podataka. Blok ema pametnog terminala prikazana je na slici 14.25.
Slika 14.25 Blok ema pametnog terminala Celokupnim radom sistema upravlja mikroprocesor. CRT prikaz se koristi za editovanje i vizuelni prikaz predatih/primljenih podataka. Tastatura je namenjena za unos podataka i operatorsko-upravljakih funkcija. U ROM-u su upisani programi i tabele pretraivanja radi konverzije podataka iz jednog kda u drugi (ako je to potrebno). RAM se koristi kao bafer za privremeno uvanje podataka. USART (univerzalno sinhrono-asinhroni prijemnik i predajnik) koristi se za manipulisanje sa podacima (vri konverziju podataka iz paralelni u serijski format i obratno) i protokolima.
14.4.
Interfejs terminala i DCE-a
Interfejs terminala i DCE-a definisan je EIA (Electronic Industries Association) standardima. Postoji vei broj standarda kojima se definiu naini komuniciranja podacima. Razmotriemo prvo one standarde koji se odnose na fiziki nivo.Ovim standardima se specificiraju naponski nivoi signala za prenos bitova sa jednog mesta na drugo. Standardi vieg nivoa, kao to su Bisync, HDLC i dr, kojima se definiu bitovi kao paketi informacija ukljuujui greke za proveru ispravnosti prenosa i drugih upravljakih funkcija, bie kratko razmatrani kasnije. Tipovi predaje podataka - najee prenos podataka izmedju integrisanih kola (IC-ova) lociranih na istoj tampanoj ploi (PCB), IC-ovi locirani na razliitim PCB-ovima ili izmedju dva uredjaja koja se nalaze blizu jedan drugom vri se direktno. Kod ovakvih reenja veze izmedju IC-ova su kratke a takodje moraju se preduzeti specijalne mere kako bi se obezbedila adekvatna margina na um i eliminisale viestruke refleksije signala na prenosnim linijama. Drugim reima, postoje faktori koji ograniavaju direktnu pobudu dugakih prenosnih linija pomou standardnih IC-ova. Najvaniji medju njima je nivo uma. Najei oblici uma su brum, ili indukovane smetnje. Veliki broj specijalizovanih IC-ova je razvijen da se uspeno rei ovaj problem. Tehnike koje se koriste zasnivaju se na : ne-balansiranom prenosu (single ended transmission), i balansiranom prenosu (differental (balanced) trasmission). Kod oba naina pobuda moe biti strujna ili naponska. Veliki broj IC-ova je dostupan za nebalansiran prenos podataka po liniji. Neka od ovih kola su opte namene, a druga su projektovana za specifine industrijske standarde. Prednosti ne-balansiranog prenosa su jednostavnost i niska cena implementacije. Naime, kod nebalansiranog prenosa potrebna je jedna linija po signalu i zbog toga je ovaj prenos pogodan za paralelne komunikacije, gde se zahteva veliki broj veza. Tipini primeri su paralelni port za tampa, ili serijski komunikacioni port sa velikim brojem 332

handshake signala kod PC-a. Cena kabliranja je zaista mala (koriste se ribbon kablovi). Za dua rastojanja, ili u ambijentalnim uslovima kada dolazi do indukcije smetnji (um), poeljno je koristiti kablove sa izvedenim oklopljavanjem ija je cena znatno via od trakastih. Glavni nedostatak ne-balansiranog prenosa je imunost na smetnje. S obzirom da ice koje povezuju mase oba uredjaja formiraju deo sistema, razlike u potencijalima ili prelazne naponske pojave dovode do degradacije signala. U sutini dolazi do pogrenog okidanja. Presluavanje na viim frekvencijama, koje je posledica kapacitivne ili induktivne sprege, takodje moe biti kritino. Kapacitivna sprega je dominantnija pri viim frekvencijama signala jer se kapacitivna reaktansa smanjuje. Impedansa ili zavrna impedansa linija izmedju kojih postoji sprega odredjuje da li e biti dominantna elektrina ili magnetna sprega. Ako je impedansa linije visoka tada kapacitivno optereenje je veliko. Alternativno, ako je impedansa linije mala, serijska impedansa posmatrano sa aspekta indukovanog napona je takodje mala, a to obezbedjuje uslove za idukciju velikih struja. Svi nabrojani problemi ograniavaju rastojanje i brzinu pouzdanog rada kod nebalansiranog prenosa. Na slici 14.26a prikazani su prednosti i nedostaci ne-balansiranog prenosa, a na slici 14.26b odgovarajua interfejs kola. PREDNOSTI NEDOSTACI
niska cena jednostavna minimalan
implementacija-broj
veza
um i presluavanje smetnje usled razliitih potencijala mase je uredjaja koji se direktno povezuju uredjaji koji se povezuju medjusobno su kratko udaljeni (< 20 m) koaksijalnim i oklopljenim kablovima moe se poboljati imunost na um, ali je cena kabliranja znatno via
a) prednosti i nedostaci nebalansiranog prenosa
b) interfejs kola kod nebalansiranog prenosa Slika 14.26 Karakteristike nebalansiranog prenosa
Napomena: EMI-elekromagnetna interferencija
Mogunost prenosa podataka sa jedne lokacije na drugu bez greke iziskuje imunost na um. Kada su brzine prenosa podataka velike i u uslovima kada je um veliki, diferencijalni prenos ima prednost u odnosu na ne-balansirani, jer je imuniji na interferentne smetnje. Interfejs kola balansiranog prenosa, slika 14.27, ine: (a) generator sa diferencijalnim izlazima; i 333
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu (b) prijemnik sa diferencijalnim ulazima.
Slika 14.27 Interfejs kola kod balansiranog prenosa

Napomena: Vcm- naponska razlika izmedju potencijala mase prijemnika i prijemnika (common mode voltage)
Osnovna pretpostavka da je balansirani prenos imuniji na um zasniva se na ideji da se: - um i ostale interferntne smetnje indukuju u obe ice prenosne linije na isti nain tako da je naponska razlika, usled njihovog uticaja, izmedju oba voda uvek nula. Zbog mogunosti da diferencijalni pojaava potisne zajedniki napon na oba njegova ulaza uticaj uma i ostalih interfernetnih smetnji bie eliminisan. Naime, dolazi do potiskivanja: 1) presluavanja od susednih signalnih linija; 2) bruma, tj. prisustvo napona od 50 Hz na oba ulazna voda; 3) prisustvo kratkotrajno indukovanih smetnji od spoljnjeg okruenja (rad motora) i dr. Korienjem upredenih kablova u kombinaciji sa korektnim zavretkom linije izbegavaju se refleksije, a time se ostvaruju uslovi za brzi prenos podataka 10 MBit / s na rastojanju do 1000 m. No treba istai da balansirani prenos ima i svoje nedostatke. Kao prvo, koriste se kompleksnija i skuplja kola. Drugo, da bi se ostvario bri prenos podataka neophodno je poznavati karakter impedanse linije, a to znai da bi se izbegle refleksije na liniji potrebno je linije na kraju zavriti karakteristinom impedansom. Tree, umesto jeftinih trakastih kablova treba koristiti skuplje upredene kablove. Na slici 14.28 u saetoj formi su prikazane prednosti i nedostaci difernecijalnog prenosa podataka. PREDNOSTI visok stepen potiskivanja napona na zajednikim krajevima(bruma) visok stepen redukcije uma koji potie od spoljnih izvora uma (RFI smetnje) slaba osetljivost na presluavanje od ostalih signalnih linija velika brzina prenosa ( 10 MBita/s) vea duina prenosnih linija (do 1000 m) NEDOSTACI ugradnja kompleksnijih kola instaliranje upredenih kablova je preporuljivo vea cena
Slika 14.28 Prednosti i nedostaci balansiranog prenosa
14.5.
Standardi fizikog nivoa
Standardi fizikog nivoa od interesa za izuavanje su: EIA 232, RS422, RS 423, RS 485 i IEEE 1394. 334
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu A. EIA/TIA 232 EIA 232, ili RS 232 (Recomended Standard 232), definisan je u ANSI (American National STANDARD Institution) specifikaciji kao: Interfejs izmedju DTE, i DCE koje koriste razmenu podataka u binarno serijskom obliku. Standard koristi tehniku ne-balansiranog serijskog prenosa i definie skup pravila za razmenu podataka izmedju uredjaja zasnovanog na raunaru, kao to je DTE i modema kakav je DCE. U proteklom periodu standard je evoluirao, a njegova zadnja verzija je "E" ija je revizija ozvaniena jula 1991. godine. Standard je poznat kao EIA/TIA 232-E, gde su EIA odnosi na Electronis Industries Association, a TIA na Telecommunications Industri Association.
PARAMETAR nain rada broj drajvera i prijemnika
maksimalna duina kabla [m] maksimalna brzina prenosa podataka [bps] maksimalni napon na zajednikim krajevima [V]
EIA 232 ne balansirani 1 drajver 1 prijemnik 15 20 k + 25
RS 423-A ne balansirani 1 drajver 10 prijemnik 1200 100 k +6
RS 422-A diferencijalni 1 drajver 10 prijemnik 1200 10 M 6 do 0.25
RS 485 diferencijalni 32 drajvera 32 prijemnika 1200 10 M 12 do 7
drajverski izlazni signal izlaz drajvera neoptereen [V]-min izlaz drajvera optereen [V]-max optereenje drajvera [ ] ''slew rate'' drajvera [ V s ] izlazna struja kratkog spoja graniana vrednost struje (mA) izlazna ukljueno otpornost napajanje drajvera [ ] stanje iskljueno visoke napajanje impedanse [ ] ulazna impedansa prijemnika [ ] osetljivost prijemnika [V] opseg ulaznog napona prijemnika [V]
5
15 3k7k 30 (max)
500 na Vcc n.d.
3,6
6 450 (min) spoljna kontrola
150 na GND n.d.
2
5 100 (min) n.d.
150 na GND n.d.
3,6
3,6 60 (min) n.d. 150 na GND 200 na 7 ili 12 V
12 k
300 37k
60 k 4 k (min)
60 k 4 k (min)
12 k 12 k (min)
3V
0,2
0,2
0,2
-7 do 12V
15
12
Slika 14.29 Elektrine karakteristike EIA standarda
Napomena: n.d. podatak nije dostupan

EIA/TIA 232-E kao standard se najee koristi za prenos podataka na kraa rastojanja i za srednje brzine prenosa. Standardom se definie maksimalna brzina prenosa podataka od 20 kbps-a. (Danas postoje
335
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu softverske aplikacije kod kojih je ova brzina reda 200 kbps-a, ali one nisu deo standarda). Kod revizije "C' ovog standarda definie se maksimalna duina linije od 15 m, ali se ne definie tip kabla i dozvoljeno kapacitivno optereenje linijskog drajvera. Kod revizije "D" i "C" preciznije je definisana duina linije i kapacitivno optereenje. Maksimalno kapacitivno optereenje je 2500 pF to odgovara duini kabla od 15-20 m. EIA/TIA-232 istovremeno predstavlja elektrini i funkcionalni standard, jer specificira elektrine nivoe koji se koriste za predstavljanje "1" i "0" kao funkcija svakog signala u interfejsu.
Slika 14.30 Osnovne karakteristike para predajnik-prijemnikkod EIA-232 Na slici 14.29 prikazane su osnovne elektrine karakteristike EIA/TIA-232, zajedno sa karakteristikama ostalih standarda opisanih kasnije u ovoj sekciji. Sva kola u saglasnosti sa EIA 232 generiu bipolarne naponske signala koji na pinu konektora ne treba da premae 25 V . Bilo koji pin mora da bude u stanju da izdri kratak spoj bez permanentnog oteenja ka bilo kom drugom pinu. Svaka linija treba da ima minimalno optereenje od 3 k , a maksimalno od 7 k to je obino deo prijemnog kola. Logika "0" se predstavlja pobudnim naponom izmedju +5 V i -15 V, a logika "1" izmedju -5 V i -15 V. Na prijemnom kraju naponska razlika izmedju +3 V i +15 V predstavlja "0" a razlika izmedju -3 V i -15 V logika "1". Naponska razlika izmedju 3 V nije definisana i nalazi se u prelaznoj oblasti. Maksimalni faktor koenja signala na izlazu drajvera je 30 V s . Ovo ogranienje je u vezi sa presluavanjem izmedju provodnika u vieilnom kablu. to je vee vreme porasta/opadanja ivice signala vee je i presluavanje. Postoje ogranienja koja se odnose na maksimalno dozvoljeni napon koji se moe javiti na zajednikim krajevima. Maksimalna brzina prenosa podataka je 20kbps-a. Najvia standardna brzina prenosa koja se koristi je 19,2 kbps-a, a najee koriene brzine su 300, 1200, 2400, 4800, 9600 i 19200 bps-a. Na slici 14.30 prikazane su osnovne karakteristike para predajnik-prijemnik standarda EIA 232. Na tritu su dopstupna razliita integrisana kola tipa prijemnik i predajnik koja se koriste za konverziju TTL nivoa u EIA 232 i obratno. Najee korieni par je 1488 etvorostruki drajver i 1489A 336
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu etvorostruki prijemnik. Na slici 14.31a prikazan je izgled IC drajvera 1488. Naponi napajanja kola mogu biti od 9 V do 15 V . Samo su ulazi po nivou TTL kompatibilni, dok amplituda izlaznog napona zavisi od veliine napona napajanja. Izlazni "slew rate" drajvera je vei od onog koji je dozvoljen standardom. Da bi se usporili prelazi signala, posebno kada je duina kabla kraa, povezuje se kondenzator od ~ 300 pF sa izlaza prema masi (cilj je da se dobije "slew rate" od 30 V s ). Kapacitivnost kabla zavisi od konstrukcije ali je u najveem broju sluajeva reda 50-120 pF/m. Kada su kablovi dui linija se dodatno ne optereuje kondenzatorom prema masi. Izgled logike eme etvorostrukog prijemnika 1489A prikazan je na slici 14.31b. Kada ulaz kontrola odziva (Response Control) nije povezan prag okidanja na visoko je 1,95 V, a na nisko 0,8 V. To znai da za pobudu prijemnika nisu potrebni negativni naponi. Povezivanjem otpornika izmedju ulaza Response Control i pozitivnog ili negativnog napona napajanja pragovi okidanja se mogu menjati. Na slici 14.31c prikazana je jedna tipina sprega predajnika i prijemnika kod EIA 232. Postoje i CMOS verzije drajvera (1488) i prijemnika (1489A) koje se koriste kod onih aplikacija gde je potronja kritina. CMOS drajveri se obino napajaju sa 5 V , a izlazna amplituda je 4 V . I pored toga to oni ne ispunjavaju specifikacije standarda EIA 232, kao reenje su pogodna za kraa rastojanja i kada je nivo uma relativno mali.
337
Slika 14.31 Integrisani drajver 1488 i prijemnik 1489 kod EIA Standardan EIA 232 pored elektrinih aspekata specificiraju se funkcije, broj pina i grupa signala koja ini kompletan interfejs. Na slici 14.32 prikazana je lista ovih signala. Oficijalne oznake EIA signala retko se koriste. Prvo slovo kod EIA deklarisanih signala oznaava tip signala: A za masu, B za podatke, C za upravljake signale, D za takt. Pored primarnog kanala za podatke postoji i sekundarni. Kola sekundarnog kanala karakterie prefiks S ispred imena. Drugo slovo imena se odnosi na tip signala, poevi od A kao najvaniji. Imajui u vidu da se deklaracija sa slovima teko pamti, uvedeni su mnemonici. Kod 25-pinskog EIA konektora definisano je samo 20 signala. Minimalni skup ine TxD, RxD i signal mase. Kod najveeg broja jednostavnih aplikacija ovi signali su jedino potrebni. broj pina na konektoru 1 2 3 4 EIA oznaka AA BA BB CA mnemonik TxD RxD RTS izvorite DTE DCE DTE opis Protective ground (shield) Transmitted data Received data Request to send 338
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 SCF SCB SBA DB SBB DD SCA CD CG CE CH or CI DA DTR RI DCE DCE DTE DCE DCE DCE DTE DTE DCE DCE DTE or DCE DTE CB CC AB CF CTS DSR DCD DCE DCE DCE Clear to send Data set ready Signal ground (common return) Received line signal detector (carrier detected) Reserved for testing Reserved for testing Reserved for testing Secondary received line signal detector Secondary clear to send Secondary transmitted data Transmitter signal element timing Secondary received data Receiver signal element timing Unassigned Secondary request to send Data terminal ready Signal quality detector Ring indicator Data signal rate selector Transmitter signal element timing Unassigned
Slika 14.32 Imena signala kod EIA 232

Napomena: Opis signala je dat na engleskom jeziku jer se govori o izvornom standardu
Najee koriene linije su par "handshake" signala RTS i CTS. RTS (Request To Send) je izlaz DTEa, a CTS (Clear To Send) izlaz DCE-a. Kada DTE eli da preda podatak on prvo aktivira RTS i eka potvrdu na CTS. Ovi signali se koriste od strane polu-dupleks modema za upravljanje smerom prenosa. DTE (raunar ili terminal) aktivira RTS kada eli da preda podatak, a DCE (modem) komutira smer komunikacionog kanala. Kada je modem spreman za predaju, on aktivira CTS, i raunar tada moe da predaje. To znai da CTS ukazuje na stanje komunikacionog kanala. Kod modema koji rade u punom-dupleksu, ili veza gde ne postoje modemi, na mestu DCE-a u kablu se kratko spajaju RTS i CTS, tako da se CTS automatski potvrdjuje kada se aktivira RTS. Drugi par "handshake" signala je DTR (generie ga DTE) i DSR (generie ga DCE). Ovaj par signala ukazuje na spremnost/nespremnost uredjaja (DTE, DCE) a ne kanala kao to je bio sluaj sa parom CTS/RTS. Na primer, DSR se aktivira uvek kada je modem ukljuen na napajanje. DTR se koristi za upravljanje modemom. Signal na pinu 8, nazvan DCD predstavlja izlaz modema koji ukazuje da je primljen tonski nosilac koji predaje drugi modem. Signal na pinu 22, nazvan RI je aktiviran kada je prisutan signal poziva (zvonjenje kod telefona). Raunar nakon prijema veeg broja impulsa RI aktivira DTR i predaje komandu modemu da se odazove na poziv. Na alost standard EIA 232 ne garantuje da e bilo koja dva uredjaja povezana pravilima standarda raditi korektno iz prostog razloga to jedan mora raditi kao DTE a drugi kao DCE. Naime ako se oba uredjaja poveu kao DTE ili DCE oba e prenositi po istim linijama tako da prenos nee biti mogu. Najvei broj 339
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu uredjaja koristi DTE interfejs i koriste "null" modem kao sredstvo za komunikaciju, bez posrednika tipa DCE (slika 14.32a). Na slici 14.32b prikazan je nain realizacije kabliranja kod "null" modema. Druga karakteristina situacija se javlja kada je potrebno ostvariti direktnu vezu izmedju raunara i uredjaja bez korienja "handshake" signala. Problem povezivanja se ostvaruje nainom izvodjenja kabliranja kako je to prikazano na slici 33.
Slika 14.33 Povezivanje "null" modema
Slika 14.34 Povezivanje kod EIA 232 kada se ignoriu "handshake" signali
B.Balansirani prenos podataka

Interfejs kola za balansirani (diferencijalni) prenos podataka ine generator sa diferencijalnim izlazima i prijemnik sa diferencijalnim ulazima. Pod uslovom da se bilo koja smetnja (um), na isti nain, indukuje na obe prenosne linije (ice), naponska razlika izmedju ova dva voda bie uvek nula. Zbog osobina diferencijalnog pojaavaa da potiskuju napon na zajednikim krajevima smetnje e biti eliminisane. Naime, bie eliminisano: (a) presluavanje zbog prenosa signala na susednim signalnim linijama; (b) smetnje, zbog razlike potencijala masa prijemnika i predajnika (pod uslovom da ove ne premae iznos napona napajanja prijemnika); (c) spoljno indukovane smetnje, koje se javljaju zbog rada velikih potroaa kao to su elektrini motori, grejai i dr. Korienje upredenih kablova u kombinaciji sa korektnim 340
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu zavretkom linije karakteristinom impedansom izbegavaju se refleksije i obezbedjuje brzi prenos podataka od 10 Mbit/s za kablove duine do 1000 m. Naravno, pored nabrojanih prednosti postoje i nedostaci. Kao prvo, interfejs kola su sloenije konstrukcije i skuplja. Drugo, kod brzog prenosa podataka neophodno je u cilju eliminacije refleksije, obezbediti korektni zavretak linije karakteristinom impedansom. I na kraju, potrebno je koristiti irmovane upredene vieilne kablove ija je cena visoka. EIA - RS 422 i EIA - RS 485 su dva poznata standarda koja se koriste za balansirani prenos podataka. Osnovne njihove razlike prikazane su na slici 14.35.
Slika 14.35 Uporedne karakteristike RS 422 i RS 485
B.1 RS 422
Kao to smo ve naglasili vana prednost diferencijalnog prenosa je njegova imunost (u okviru granica) na smetnje koje se mogu javiti zbog potencijalne razlike izmedju masa predajnika i prijemnika. Kada su predajnik i prijemnik dosta udaljeni naponska razlika izmedju njihovih masa moe znajno da varira. Kod nebalansiranog prenosa, bilo kakva promena naponske razlike izmedju masa predajnika i prijemnika moe uzrokovati da vaei naposki nivoi na predajnoj strani budu nekorektni na prijemnoj strani. Kod diferencijalne predaje napon mase je irelevantan u odnosu na logiko stanje signala jer je za prijemnik vana samo naponska razlika izmedju dva signala. Naravno da postoje i granice. Naime, naponske razlike ulaznih signala u odnosu na masu ne smeju prei plus/minus napona napajanja.
341
Slika 14.36 Maksimalna brzina prenosa podataka kod RS 422
Napomena: Korisiti se upredeni kabl ija je kapacitivnost 50 pF m , na prijemnoj strani zavren karakteristinom impedansom od 100
Na slici 14.36 prikazan je odnos izmedju brzine prenosa podataka i maksimalne duine kabla kod RS 422.Analizirajui sliku 14.36 uoavamo tri karakteristina dela. Kod brzine prenosa manjih od 90 kbps ograniavajui faktor predstavljaju otporni gubici u kablu. Upredeni kabl duine oko 1,2 km dijametra 0,6 mm zavren karakteristinom impedansom od RS = 100 unosi slabljenje naponskih nivoa od 60dB. Iznad 90 kbps-a ograniavajui faktor ima kapacititivni efekat kabla, tj. njegov uticaj na brzinu promene usponske i opadajue ivice impulsa. Nagib ove krive zavisi od kapacitivnosti kabla. Po kablovima duine do 12 m mogu se koristiti brzine prenosa do 10 Mbps-a. U delu karakteristike oznaen sa I brzina prenosa je ograniena brzinom promene usponske/opadajue ivice impulsa, t r , na izlazu generatora, tj. t r 0 ,1 t b . Kljune karakteristike standarda RS 422 prikazane su na slici 14.29. Veoma esto kod sistema koji rade u industrijskim okruenjima, gde postoje veliki potroai naizmeninog napajanja, mogu da se jave razlike u potencijalima masa koje premauju dozvoljeni ulazni nivo na zajednikim krajevima za RS 422 prijemnika. Problem se moe reiti, kako je to prikazano na slici 14.37, optoizolacijom prijemnika i predajnika od sistemskih masa. Sastavni delovi optoizolatora sa slike 14.37 su ugradjeni pojaavaki stepeni koji generiu impulse korektnog naponskog nivoa za pobudnu i prijemnu elektroniku. Karakteristino za reenje sa slike 36 je korienje DC-DC konvertora kojim se obezbedjuje izolacija od napajanja mree. Na ovaj nain komunikaciona masa nije povezana sa bilo kojom od sistemskih masa, tako da potencijalne razlike masa sistema A i B ne predstavljaju vie problem sve dok ta razlika ne premai probojni napon optoizolatora koji je tipino reda 2-3 kV.
342
Slika 14.37 Potpuno izolovani serijski prenos Na slici 14.38 je jedno jednostavnije reenje optoizolovanog sistema. Treba ipak ukazati da je ovakav nain izvodjenja, prvenstveno zbog niskih nivoa signala standarda RS 422, pogodniji za standarde RS 232 i RS 423.
Slika 14.38 Izolacija prijemnika serijska veza sa samo-napajanjem
B.2 RS-485
U sutini RS-485 predstavlja poboljanu verziju standarda RS-422 i koristi se kod sistema gde postoji potreba za ugradnjom vie od jednog predajnika. Poveanjem pobudne sposobnosti predajnika i ulazne 343
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu impedanse prijemnika, mogue je povezati na zajednikoj prenosnoj vezi do 32 predajna stepena i 32 prijemnika. Par predajnik-prijemnik uobiajeno se zove primopredajnik (transceiver). Na slici 14.39 prikazan je jedan tipian polu-dupleks RS485 sistem za prenos podataka. Treba uoiti sa slike 14.39 da su oba kraja linije zavrena karakteristinom impedansom. Aktiviranje izlaza predajnog drajvera vri se signalom kontrola.
Slika 14.39 Polu-dupleks RS-485
C. Strujna petlja
Standardi RS-232, RS-422 i RS-485 zasnivaju se na naponskom prenosu. Drugi tip interfejsa je strujna-petlja (current loop) kod koje se stanje signala identifikuje protokom struje umesto specifinim naponskim nivoom kakav je to sluaj kod RS-232/422/485. Vei broj raunara i periferija koristi strujnu petlju tipa 20 mA. Strujna petlja tipina je za realizaciju interfejsa ija je cena niska. Nedostaci su ti to strujne komutacije na susednim vodovima mogu da uzrokuju presluavanje, i mala brzina prenosa podataka.
344
Slika 14.40 Implementacija interfejsa strujne petlje Jedna tipina implementacija strujne petlje kod koje se koristi aktivni predajnik i pasivni prijemnik prikazana je na slici 14.40. TTL ulaz aktivira Q1 i dozvoljava rad strujne petlje ija je struja ograniena otpornikom R3 . Detekcija struje u prijemniku vri se optoizolatorom. Zener dioda D1 ograniava napon na LED i otporniku R4 . Struju kroz LED ograniava R4 . Kada struja kroz petlju prolazi, LED se aktivira a fototranzistor provodi. Optoizolacijom se ostvaruje galvansko razdvajanje prijemnog od predajnog dela.
345
DTE-DCE handshake signalni protokol

Na slici 14.41 prikazan je tipian DTE-DCE handshake signalni protokol, gde je dat scenario dogadjaja.
Slika 14.41 Handshake protokol
Napomena: (1) DTE aktivira signal DTR (Data Terminal Ready; (2) DCE se odaziva signalom DSR (Data Set Ready); (3) Kada je terminal spreman da preda podatke on aktivira signal RTS (Request To Send); (4) Kada je DCE spreman da primi podatke odaziva se signalom CTS (Clear To Send); (4a) DTE predaje podatke po liniji TD (Transmit Data); (5) Kada je DCE spreman da preda podatke on aktivira signal RI (Ring Indicator); (6) DCE postavlja u vaee stanje signal CD (Carrier Detect) ukazujui da su podaci po liniji RD (Receiver Data) prisutni i vaei; (6a) DCE predaje podatke po liniji RD (Receiver Data)
14.6.
Metodi sa frekventnom i vremenskom raspodelom
Kod asinhronog prenosa podataka DTE i DCE koriste svoje interne taktne generatore. Kod sinhronog prenosa podataka DCE predaje taktne impulse DTE-u kako za prijemni tako i predajni deo. Kada je brzina prenosa podataka izmedju dva vora mnogo vea od maksimalnog kapaciteta kanala tada se u cilju boljeg iskorienja propusnog opsega kanala koriste tehnike multipleksiranja. Dve osnovne tehnike multipleksiranja zasnivaju se na frekventnoj i vremenskoj raspodeli. Kod frekventne raspodele (FDM - Frequency Division Multiplexing) celokupni propusni opseg kanala se deli na fiksne podopsege i svaki podopseg se dodeljuje razliitom korisniku. Tehnika zasnovana na vremenskoj raspodeli (TDM - Time Division Multiplexing) moe biti izvedena kao sinhrona, STDM, ili asinhrona ATDM. STDM koristi statiku dodelu i deterministiki metod pristupa. ATDM je poznata kao statistiko multipleksiranje, koristi dinamiku dodelu i sluajan metod pristupa. STDM dodeljuje celokupnu propusnost kanala fiksnom broju jednakih vremenskih slotova koji ine jedan okvir. Tajmiranje i sinhronizacija su obezbedjeni na nivou svakog okvira koji se prenosi. Ako za dati vremenski slot ne postoje dostupni podaci tada se gubi na propusnosti. ATDM premoava problem neiskorienja vremenskih slotova na sledei nain: "Prenose se samo oni podaci za koje postoji zahtev za prenos." Kao rezultat imaemo okvire razliitih duina i identifikaciju izvora poruke za svaki okvir. 346
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu Jedna tipina STDM konfiguracija prikazana je na slici 14.42. etiri DTE-a koje karakterie razliita brzina prenosa podataka se multipleksiraju u zajedniki kanal od 9600 bps-a. Ako su njihove brzine prenosa podataka jednake tada sekvenca slotova podataka koji se prenose bie ABCD, a komutacija se standardno ostvaruje korienjem multipleksera 4-na-1. Za sluaj da su brzine prenosa podataka razliite neophodno je kaskadno povezati tri multipleksera 2-na-1 kao to je to dato na slici 14.41.
Slika 14.42 DTE multipleksiranje/demultipleksiranje Sekvenca predaje slotova podataka u tom sluaju je oblika ABACABAD i ponavlja se nezavisno od aktivnosti izvorita podataka. Na prijemnom kraju, demultiplekser usmerava povorku bitova podataka odgovarajuem DTE-u u sinhronizmu sa izvorinim DTE-ovima.
Komunikacioni pristupi
Postoje dva naina povezivanja komunikacionih vorova: taka-ka-taki (point-to-point) i vietakasto (multipoint). Kod pristupa taka-ka-taki na isti kanal fiziki se povezuju dva vora. Svaki vor mogu da ine jedan ili vei broj DTE-ova koji koriste multipleksiranje. Kod vietakastog pristupa na isti kanal se povezuju tri ili vei broj izdvojenih vorova. Komunikacije tipa taka ka taki mogu biti tipa simpleks, polu-dupleks, ili potpuni dupleks. Vietakaste komunikacije su zantano sloenije i mogu pripadati jednoj od sledeih konfiguracija: prozivka (polled), umreenoj (netted), ili emisija-svima (broadcast). Kod metoda prozivke, jednom voru je dodeljena uloga glavnog kontrolera, a ostali vorovi se odazivaju po pozivci tj. nakon njihovog adresiranja. To znai da glavni kontroler radi u nainu rada potpunidupleks, a ostali vorovi u polu-dupleksu. Kod umreene konfiguracije svi vorovi rade u polu-dupleksu. Naime, kad god je kanal slobodan, uspostavlja se veza izmedju dva vora. Kod metode prozivke-svima svaki vor radi u simpleks nainu rada, pri emu postoji jedan predajnik i vei broj prijemnika.
Protokoli
Protokoli predstavljaju skup pravila kojim se, na jedan sistematski nain, definie razmena podataka izmedju dva terminala. Protokolom se definie: (a) nain iniciranja i raskidanja logike veze; (b) adresa izvorita i odredita;
347
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu (c) prenos podataka; (d) provera na greke u prenosu; i (e) odravanje veze. Formiranje okvira (framing) je proces odredjivanja (zaokruivanja) segmenta podataka u predajnoj poruci. Formiranje okvira se moe javiti na nivou bita, bajta, ili bloka. Sinhronizacija je metod odredjivanja granice segmenta podataka na osnovu detekcije jedinstvenih (karakteristinih) bit oblika. Postoje dva osnovna protokola formata: asinhroni i sinhroni. Asinhroni protokoli su znakovno (karakter) - orijentisani, dok sinhroni mogu biti bajt ili bit orijentisani. (Bit predstavlja najmanju jedinicu informacije; bajt je grupa od 8-bitova; znak (karakter) je grupa bitova koji predstavljaju alfanumeriki simbol u datom kdnom sistemu, a blok je skup bitova ili bajtova koji kolektivno predstavljaju jedinicu tipa poruke). Asinhroni protokoli su start-stop tipa (slika 14.43a) a vie detalja o ovoj problematici je dato u podsekciji Asinhrone komunikacije.
Slika 14.43 Formati sinhronih i asinhronih protokola Da bi se ouvala sinhronizacija na nivou bita sinhroni protokoli koriste karakteristine sync oblike. Sinhronizacija na nivou bloka se postie pretraivanjem za specifinim bajtom koji oznaava granice bloka (slika 14.43b). Poljem SYNC se ostvaruje sinhronizacija prijemnika i predajnika. Kod vietakaste veze polje ADRESA specificira izvorini i odredini DTE. Polje START prethodi stvarnom polju INFORMACIJA, iza koga sledi polje KRAJ. Konano polje DETEKCIJA GREKE se koristi za detekciju greka u prenosu. Dva dobro poznata sinhrona protokola su BSC (Binary Synchronous Communication) i SDLC (Synchronous Data Link Control). BSC - je polu dupleks bajt orijentisani protokol koji koristi odredjene upravljake karaktere (slika 14.44) radi definisanja razliitih polja u okviru svakog bloka. Na slici 14.45 prikazane su definicije okvira kod BSC protokola. Kao to se vidi sa slike 14.45 svakom formatu poruke pridruuje se BCC polje koje se koristi za detekciju greke u prenosu.
348
upravljaki zank
SYN SOH STX ETX US ETB ACK NACK ENQ EOT DLE
definicija
uzastopna SYN sinhronizacija - svaki BSC okvir poinje sa dva znaka poetak zaglavlja - oznaava poetak polja zaglavlja poetak teksta - informacionom poljui prethodi znak STX kraj teksta ukazuje na kraj informacionog polja jedinica separator koristi se za razdvajanje informacionih polja kraj bloka kada informacija koja se predaje ini vei broj poruka ukazuje na kraj zadnje poruke pozitivan odgovor (potvrda) o prijemu poruke nakon prijema poruke ako je ona korektna prijemnik se odaziva karakterom ACK ime ukazuje predajniku da poalje naredni okvir negativan odgovor (potvrda) o prijemu poruke nakon prijema poruke ako je ona nekorektna prijemnik se odaziva karakterom ACK ime ukazuje predajniku da ponovi tekui okvir zahtev za predajom prenos podataka se inicira porukom koja sadri znak ENQ, u odzivu prijemnik predaje poruku koja sadri znak ACK kraj predaje ukazuje prijemniku na kraj predaje, predajna sekvenca se zavrava ovim znakom ukazuje na transparentni format poruke (DLE Data Link Escape) Slika 14.44 Upravljaki znaci kod BSC protokola
Slika 14.45 Definicijaokvira kod BSC protokola
SDLC je potpuni dupleks bit-orijentisani protokol koji koristi skup bit oblika radi definicije razliitih polja u svakom bloku. Poetak i kraj svakog okvira poruke (slika 14.46) oznaava se markerom - Flag. U konkretnom sluaju Flag je bit oblik ija je vrednost 7E heksa decimalno. Jednobajtnim adresnim poljem, 349
Address, specificira se odredina DTE. Polje Control ini jedan bajt ije je znaenje prikazano na slici 14.46a-d. Informaciono polje, INFO, moe biti bilo koje duine i oblika. Transparentnost podataka se postie automatskim ubacivanjem nule nakon pet uzastopnih bitova jedinice. Na ovaj nain izbegnuta je mogunost da bilo koji bit oblika u okviru polja INFO bude identian kao Flag (Flag ine est uzastopnih jedinica uokvireni nulama). Polje FCS ine dva bajta koji se koriste od strane prijemnika za proveru ispravnosti prenosa. Kao to se vidi sa slike 14.46 razlikujemo tri formata polja Control, i to: a) Informaciono, I - koristi se kod normalnog prenosa podataka; b) Supervizorsko, S - koristi se za iniciranje i upravljanje prenosom okvira, bilo potvrdom ili zahtevom za retransmisiju poruke; c) Podpolja Ns i Nr specificiraju broj okvira, do sedam, koji su uspeno predati i primljeni, respektivno. Bit P/F se postavlja na "1" od strane predajnika kada zahteva odziv od strane prijemnika. Prijemnik postavlja P/F bit na "1" sa ciljem da ukae da je okvir koga predaje zadnji. Podpolje Si u okviru S formata ukazuje na status prijemnika: spreman, nije spreman, izbaciti poruku. Podpoljem Mi u okviru formata N specificira se jedna od 32 mogue funkcije koje se mogu preuzeti.
Slika 14.46 Definicija formata kod SDLC protokola
350
14.7.
Tehnike za detekciju greaka u prenosu
Sistemi koji za prenos podataka korsite digitalno kodirane signale podloni su uticaju razliitih tipova umova, izoblienja, i interferencija. Zbog uticaja ovih faktora izlaz kanala se razlikuje od ulaza, tj. ne postoji uparenost podataka na predajnoj i prijemnoj strani. Tehnike za detekciju i korekciju greaka tiu se: (a) zatite digitalne informacije od greaka koje se javljaju u toku prenosa podataka; i (b) ouvanju integriteta podataka. Realizacija ovih tehnika u uskoj je vezi sa protokolom za prenos podataka, a njhov krajnji cilj je da se prenosni kanal, podloan uticaju uma, transformie u pouzdan put za prenos podataka. Kada se govori o metodama, koje se kod raunarskih sistema, koriste za detekciju i manipulisanje grekama u prenosu razlikujemo sledea tri pristupa: 1) provera kod udaljene povratne petlje - prenos podataka je tipa potpuni-dupleks, a prijemnik svaki primljeni podatak vraa radi uporedjenja predajniku, tj. kae se da postoji eho. Princip ovakvog rada, na primeru direktnog povezivanja terminala i raunara, prikazan je na slici 14.47. Kao to se vidi sa slike 14.47 put za prenos podataka deli isti medijum, to ini ovu tehniku neatraktivnu za iru aplikaciju. Uglavnom se ovaj pristup danas koristi za direktno povezivanje raunara i terminala, tj. kod kanala kod kojih postoji mala verovatnoa na greku.
Slika 14.47 Korienje eho signala kod povezivanja terminal-raunar 2) EDAC (Error Detection And Correction) - koristi tehniku redundancije na osnovu koje se vri detekcija greaka. Kada se javi greka, prijemnik je detektuje i zahteva od predajnika retransmisiju poruke. Komunikacija izmedju predajnika i prijemnika moe biti polu- ili potpuni-dupleks. Kod poludupleksa predajnik poalje poruku i eka od prijemnika da je prihvati (ACK) ili odbaci (NAK). Kod potpunog-dupleksa, predajnik kontinualno predaje poruke dok se prijemnik odaziva u sekvenci. Svaka poruka se oznaava (numerie) na jedinstven nain tako da je retransmisija pojednostavljena. Jednostavno se saopti predajniku da poruka pod rednim brojem xy, ili od rednog broja xy do rednog broja xy+k nije korektno ili nisu korektno primljene. Tri standardne eme za detekciju greaka su VCR (Vertical Redundancy Check), LRC (Longitudal Redundancy Check) i CRC (Cyclic Redundancy Check). 3) FCS (Forward Error Correction) - detekciju i korekciju greaka prijemnik vri na osnovu redundantnosti, pa zbog toga, u sluaju kada se javi greka u prenosu, ne postoji potreba za retransmisijom poruke. Koncept detekcije i korekcije greaka zasniva se na Hammingovom rastojanju (Hammingovo rastojanje izmedju dve sekvence duine n-bitova predstavlja broj bit pozicija na 351
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu kojima se one razlikuju). Da bi se detektovalo p greaka, neophodno je da Hammingovo rastojanje bude p+1. Na slian nain, da bi se korigovalo p greaka, potrebno je da minimalno rastojanje bude 2p+1. To znai da se Hammingovim rastojanjem dva moe detektovati greka na jednoj bit poziciji, a rastojanjem tri korigovati ta greka. Pridruivanje bita parnosti kdu znaka (karaktera) generie se kdna sekvenca ije je Hammingovo rastojanje dva, to obezbedjuje detekciju jednostruke greke. U daljem tekstu ukazaemo sa neto vie detalja na tehnike VRC, LRC, CRC i FCS.
A. VRC i LRC
eme za detekciju greaka koje koriste parnost su dobro poznate. Provera parnosti nad znakom (karakterom) se zove vertikalna parnost, dok provera odgovarajuih bitova svakog znaka u poruci (blok podataka) se naziva longitudinalna parnost. Na slici 14.48 prikazan je princip formiranja longitudinalne i vertikalne parnosti kod poruke koju ine n bajtova. Vertikalna provera parnosti, VRC, prvenstveno se koristi kod asinhronog prenosa podataka ASCII znakova. VRC se formira na predajnoj strani shodno sledeoj relaciji (vai za sliku 14.48):
VRC = Vi aij
j =0
gde je VRC =0,1 u zavisnosti od toga da li se koristi parna ili neparna parnost, respektivno. (Kod prenosa ASCII znakova j=0,1, ..., 6). VRC za prvi znak se izraunava kao V1 a10 a11 K a17 .Jednostruke i neparan broj greaka se moe detektovati na osnovu provere parnosti. Paran broj greaka ostae nedetektovan. Na predajnoj strani kolo za generisanje bita parnosti na osnovu primljenog kda znaka izraunava sumu po modulu dva i u zavisnosti od selektovane parnosti pridruuje bit Vi povorci impulsa. Prijemno kolo za proveru parnosti radi na sledei nain: - Izraunava sumu po modulu dva od primljenih bitova znaka i proverava korektnost na parnost. Ako ne postoji greka, provera parnosti e biti korektna, ali ako postoji jedna ili neparan broj greaka detektovae se greka. Paran broj greaka ostae nedetektovan. a10 a11 a20 a21 a30 a31 a40 a41
... ... ... ... ...
an0 an1
. . .
a17 V1
. . .
a27 V2
. . .
a37 V3
. . .
a47 V4
. . .
an7 Vn
Slika 14.48 Nain formiranja longitudinalne i vertikalne parnosti
LRC koristi se kod BSC protokola i kada su podaci kodirani kao ASCII znakovi. LRC se formira kao: LRC = L j aij
i =1 n
gde je LRC=0,1 za parnu ili neparnu parnost, respektivno. Za bit poziciju "0" kada povorke koju ine n znakova LRC se izraunava kao L0 a10 a 20 K a n0 . 352
LRC u kombinaciji sa VRC se koristi za detekciju neparnog broja greaka, kao i odredjeni paran broj greaka. Obino se bajt koga ine bitovi provere L0 , L1 ,K , L7 sa slike 14.48 izraunava pre predaje, a
bitovi provere V0 , V1 ,K , Vn se izraunavaju i pridruuju povorci u toku predaje. Ako poruku ine n znakova a svaki znak se sastoji od 7 bitova podataka i jedan bit parnosti, tada odnos broja bitova provere i bitova podataka iznosi (n + 8 ) 7 n . Kada se n poveava tada ovaj odnos tei graninoj vrednosti od 1/7, to je, moramo priznati, sa stanovita ekonominosti prenosa veoma loa efikasnost.
B. Ciklino redundantni kd
Druga ema koja se koristi za efikasnu proveru ispravnosti prenosa naziva se polinomsko ili ciklino kdiranje. U principu polinomima se moe algebarski manipulisati ako se razume aritmetika njihovih koeficijenata. Kod brojeva brojnog sistema po modulu, kakvi se koriste kod polinomskog kodiranja, sve celobrojne vrednosti nezavisno od veliine i znaka preslikavaju se u konani skup m, gde je m pozitivna celobrojna vrednost koju nazivamo moduo. Preslikavanje se odnosi na prezentaciju bilo koje celobrojne vrednosti p kao ostatak o koji rezultira nakon deljenja vrednosti p sa m, ili to je ekvivalentno sa:
p = o + k m gde je k bilo koja celobrojna vrednost. Shodno prethodnom za dva broja se kae da su podudarni po modulu m ako oni daju iste ostatke o kada se dele sa m. Za dato m, sve celobrojne vrednosti se mogu preslikati u konani skup celobrojnih vrednosti od 0 do (m 1) . Na primer, ako je m=8, tada za p = 57 = 1 + 8 7 , tj. k = 8 , i = 1 pa je 57 1 mod 7 . Na slian nain, ako je m = 8 , tada za p = 33 = 2 + ( 5 ) 7 , tj. k = 5 , i = 2 i 33 = 2 mod 7 . Kod bilo kog sistema koji manipulie po modulu za zadata dva podudarna broja i bilo kojih drugih celobrojnih vrednosti, sume, razlike i produkti podudarnih brojeva sa celobrojnim vrednostima su takodje podudarni brojevi. Matematiki, za bilo koje x , ako je a b ,vai:
a + x b + x , a x b x i ax bx
ta vie, ako i samo ako su moduli dva podudarna broja isti, tada se zajedniki faktor moe anulirati bez da se narui podudarnost, a to znai ca = cb implicitno ukazuje da je a b . Za m = 2 , kod binarnog sistema, svi brojevi se preslikavaju u "0" i "1". Imajui u vidu da se -1 preslikava u +1, to znai da su operacije sabiranja i oduzimanja identine. Kako se za m = 2 aritmetika obavlja po modulu 2 to vai x a + x a = x a x a = 0 , tj. x a = x a . Usvojimo da blok podataka ine N rei svaka duine n bitova. Zadatak generatora je da procesira i konvertuje ove podatke u novi blok podataka duine (N+1)-re, gde su prvih N rei identine sa polaznim blokom podataka, a zadnja (N +1)-re predstavlja re provere. Ako su bitovi polaznog bloka podataka oznae sa a0 , a1 ,K , a N (n 1) gde je a N (n 1) bit najvee teine
) (
(MSB) tada se podaci mogu izraziti u obliku polinoma:
M (x ) =
N ( n 1 ) i =0
a x
i
= a N ( n 1 ) x N ( n 1 ) + a N ( n 2 ) x N ( n 2 ) + K + a 1 x + a 0
gde M ( x ) nazivamo polinomom poruke; su bitovi poruke koji mogu uzimati vrednosti "0" ili "1"; x je promenljiva.
353
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu Za x = 2 polinom M ( x ) se moe izraziti kao binarni broj. Na primer, 7-bitni blok podataka 1100101 kod koga je bit na krajnjoj levoj bit poziciji MSB ima sledeu formu u obliku polinoma:
M ( x ) = a i x i = a6 x 6 + a 5 x 5 + a 2 x 2 + a0 x 0 =
i =1
= x6 + x 5 + x 2 + 1
Treba uoiti da su u (9.11) izostavljeni koeficijenti ija je vrednost "0" i da je a0 x 0 = 1 1 = 1 . Pre predaje polinomu poruke, M ( x ) , se pridruuje (N+1)- re koja se takodje moe izraziti u obliku polinoma R (x ) na sledei nain:
R (x ) = rn 1 x n 1 + rn 2 x n 2 + K + r1 x + r0
Novo formirana poruka od strane predajnika (pre predaje) je oblika:
Q(x ) = M (x ) x n + R(x )
tj. M ( x ) se pomera ulevo za n cifara a krajnje desne n cifre se pridruuju polinomu R (x ) . Polinom R( x ) je manjeg stepena od M ( x ) . Da bi izraunali ciklinu proveru poruke definiimo sada jo jedan polinom, P( x ) , koga emo zvati polinom-generator, na sledei nain:
P ( x ) = p n 1 x n 1 + p n 2 x n 2 + K + p 1 x + p 0
P( x ) je obino istog stepena kao R( x ) . Polinom-generator standardno se impelementira kao CRC generator. Formirajmo sada sledeu relaciju: M (x ) x n R(x ) = M 0 (x ) + P(x ) P(x )
Imajui u vidu da manipuliemo sa brojevima po modulu ne interesuje nas kolinik M 0 ( x ) nego
samo ostatak R (x ) koji se dodaje proizvodu M ( x ) x n i formira poruka Q(x ) (vidi jednainu (9.14)). Primera radi, binarna 5-bitna poruka 11001 je ekvivalentna sa M ( x ) = x 4 + x 3 + 1 , dok poruka M ( x ) x 5 = x 9 + x 8 + x 5 ima binarni ekvivalent 1100100000. Ako je generator-polinom oblika
P (x ) = x + x + 1 tada je njegov binarni ekvivalent 10011, a jednaina (9.15) je oblika:

4
M (x ) x 5 x 9 + x 8 + x 5 x3 + 1 5 4 = 4 = x + x + x +1+ 4 P(x ) x + x+1 x + x+1 CRC generator predajnika poruku datu u obliku polinoma M ( x ) x n deli sa generator polinomom koristei deljenje po modulu 2. U konkretnom sluaju deli se M ( x ) x 5 = x 9 + x 8 + x 5 sa
P(x )
354

P (x ) = x 4 + x + 1 , kolinik M ( x ) x = x 5 + x 4 + x 2 + x + 1 se odbacuje a ostatak R (x ) = x 3 + 1 se sabira sa i formira blok podataka koji se predaje. Postupak deljenja je prikazan na slici 14.49.
x5 + x4 + x 2 + x + 1
kolicnik
delitelj
x4 + x + 1 /
x9 + x8 x9
x8 x8
+ x5 + x6 + x 5 + x6 + x 5 + x4 x6 + x 5 + x 4
deljenik
x6
+ x3 + x2
x5 + x4 + x3 + x 2 x5 + x2 + x x4 + x3 x4 + x3 x + x +1 +1 ostatak
Prema tome M 0 ( x ) = x 5 + x 4 + x 2 + x + 1 a R (x ) = x 3 + 1 , ili njegov binarni ekvivalent je oblika 01001. Blok podataka koji se od strane predajnika alje na liniji bie oblika M ( x ) x 5 + R( x ) = x 9 + x 8 + x 5 + x 3 + 1 , ili u binarnoj formi 1100101001. Na prijemnoj strani primljena poruka se verifikuje. Verifikacija se vri na taj nain to se operie sa identinim CRC generatorom. Jednaina po kojoj se obavlja ovaj proces je oblika:
Slika 14.49 Postupak deljenja
M (x ) x n + R(x ) R( x ) R1 (x ) = M 0 (x ) + + = M 0 (x ) P(x ) P(x ) P(x )
Ako poruka ne sadri greku (sluaj jednaina (9.16)) tada e R( x ) = R1 ( x ) i na osnovu osobina operacija sabiranja brojeva po modulu imaemo:
R(x ) R(x ) + =0 P(x ) P(x )
To znai da e ukupni ostatak nakon procesiranja poruke biti 0. U suprotnom, kada postoji greka u prenosu, imaemo da je R( x ) R1 ( x ) pa e ostatak nakon procesiranja poruke biti razliit od nule.
355
Primer 14.5
Neka je data poruka M ( x ) = 10011101001 = x 11 + x 8 + x 7 + x 6 + x 4 + x + 1 i P( x ) = 10011 = x 4 + x + 1 izraunati polinom Q( x ) = M ( x ) x 4 + R( x ) koji se koristi kod procedure za odredjivanje CRC greke.
Reenje
M ( x ) x 4 = x 15 + x 12 + x 11 + x 10 + x 8 + x 5 + x 4
M ( x ) x4 x2 + x + 1 = x 11 + x 6 + x 4 + x 3 + x 2 + 1 + 4 P( x ) x + x+1 R( x ) = x 2 + x + 1 - ostatak,
poruka koja se predaje je oblika

Q( x ) = M ( x ) x 4 + R( x ) = x 15 + x 12 + x 11 + x 10 + x 8 + x 5 + x 4 + x 2 + x + 1
na prijemnoj strani, imamo
Q( x ) i = M 0 ( x ) = x 11 + x 6 + x 4 + x 3 + x 2 + 1 R( x ) = 0 P( x ) Rezultat R( x ) = 0 ukazuje da nije dolo do greke u prenosu. Kolinik M 0 ( x ) se anulira s obzirom da manipuliemo sa brojevima po modulu. Konano (korisnu) poruku podtaka dobijamo na osnovu sledee relacije: M ( x ) = [Q( x ) R( x )] x 4
Na osnovu prethodne diskusije moemo zakljuiti da za datu duinu poruke mogue je specificirati vie od jedan generator-polinom eljene duine. U praksi se koriste nekoliko standardnih generator-polinoma poznatih kao CRC 16 i CRC 12 . CRC 16 je 16-bitni polinom i oblika je x 16 + x 15 + x 2 + 1 a CRC 12 je 12-bitni i ima formu x 12 + x 3 + x 2 + 1 . Iz teorije greaka se pokazuje da CRC 16 (uslovno i CRC 12 ) imaju sledee karakteristike u pogledu detekcije greaka: a) detektuju bilo koji neparni broj greaka; b) detektuju sve dvostruke greke; c) detektuju sve "burst" greke duine 15 i manje; d) sa 99,994% detektuju sve greke tipa "burst" duine 16; i e) sa 99,997% detektuju sve greke tipa "burst" due od 16.
356
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu Nivo zatite koji se postie 16-bitnom ciklinom proverom je zadovoljavajui za najvei broj primena. Kada se CRC provera koristi sa 7-bitno kodiranim podacima, odnos bitova provere prema bitovima podataka iznosi 16 N . Ovaj odnos se pribliava nuli kada se N povea. 7
C. FCS
FCS ema koristi redudantnost u cilju detekcije i korekcije greke na prijemnoj strani, ime se u sluaju greke eliminie potreba za retransmisijom poruke. Da bi bolje razumeli kdove za detekciju i korekciju greaka upoznaemo se prvo sa nekim osnovnim pojmovima kao to su rastojanje, Hamming-ovo rastojanje i dr. Proizvoljni n-bitni niz se moe vizuelizirati kao binarna n-kocka koja ima 2 n vorova, pri emu svaki vor odgovara pojedinom n-to bitnom nizu. U okviru kocke, dva vora su povezana potegom ako i samo ako nizovi koji odgovaraju tim vorovima se razlikuju za jednu bit poziciju. Na slici 9.49a-d prikazane su etiri kocke dimenzije n =1, 2, 3 i 4, respektivno. U okviru n-kocke postoji vei broj msubkocki pri emu svaku subkocku ine 2 n vorova.
Slika 14.50 n-kocka za n = 1, 2, 3 i 4
Napomena: kocke veih dimenzija je tee vizuelizirati
Rastojanje izmedju dva vora odgovara najkraem putu koji ih povezuje i jednako je broju bit pozicija u kojima se ove dve binarne vrednosti razlikuju. Rastojanje izmedju dva susedna vora je 1, a rastojanje izmedju dva nesusedna vora u okviru bilo koje 2-subkocke je uvek 2. Bilo koji n-to bitni kd moemo posmatrati kao podskup koga ine svi mogui n-bitni nizovi. Nizovi koji pripadaju tom podskupu zovu se kdne rei, a oni koji ne pripadaju nazivamo ne-kodne rei. Kd-za-detekciju-greaka karakterie osobina da odredjeni tipovi podataka promene kdnu re u ne-kdnu re. To znai da, kod korektnog prenosa podataka primljeni niz predstavlja kdnu re, a kod nekorektnog ne-kdnu re. 357
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu Da bi uspeno detektovali greku na jednoj bit poziciji, tj. promenu vrednosti bita sa "1" na "0" ili sa "0" na "1", kdne rei u kdu moraju da imaju rastojanje 2 . Drugim reima, izbor kdne rei mora biti takav da u odgovarajuoj n-kocki ne postoje dva susedna vora koja predstavljaju kdne rei. Primera radi, kako je prikazano na slici 14.50a neka 3-bitni kd ine sledee kdne rei: 000, 011, 100 i 110. S obzirom da greka na jednoj bit poziciji moe da promeni kodnu re 100 u kdnu re 000 ili 110, to znai da ovaj kd ne moe detektovati sve greke na jednoj bit poziciji. Ako sada iz skupa kdnih rei izostavimo 100 a umesto toga dodamo 101 tada je mogue generisati kd koji ima mogunost da detektuje sve greke na jednoj bit poziciji. Kao to se vidi sa slike 14.50b sve kdne rei se nalaze sada na rastojanju 2 pa zbog toga usled greke na jednoj bit poziciji ne moe da dodje do promene jedne kdne rei u drugu.
Slika 14.51 Tri razliita naina kodiranja U optem sluaju, da bi se u proizvljnom kdu ouvalo rastojanje 2 potrebno je izjednaiti broj kdnih i nekdnih rei. Ovaj cilj se ostvaruje na taj nain to se podatku koga ine n-informacionih bitova doda jedan bit i formira (n + 1) -bitni kd. Bit koji se dodaje zove se bit parnosti. Vrednost bita parnosti moe biti postavljena tako da je broj jedinica u kdu paran, pa tada taj kd zovemo kd parne parnosti. Sa druge strane, kd kod koga je ukupan broj jedinica neparan nazivamo kd neparne parnosti. Na slici 14.50b prikazan je n-bitni kd parne parnosti koga ine sledee etiri rei: 000, 011, 101, 110. Kod ovog kda dva MS bita ine informaciju, a LS bit je bit parnosti. Alternativno na slici 14.50c prikazan je 3-bitni kd neparne parnosti koji takodje sadri etiri kdne rei. U sutini da bi korigovali greku na jednoj bit poziciji potrebno je vie od jednog bita parnosti, jer jednim bitom moe samo da se ukae da li je cela primljena kdna re korektna ili ne. Da bi se dobila preciznija informacija o tome potrebno je dodatnih log 2 n bitova parnosti za svaki od n informacionih bitova. Na ovaj nain mogue je tano odrediti koji je informacioni bit pogrean. Nakon toga sledi korekcija koja se sprovodi promenom vrednosti te bit pozicije sa "1" na "0" ili sa "0" na "1". Sa ciljem da ukaemo kako se vri korekcija analizirajmo sluaj da se informacioni bit "0" kodira kao 000 a informacioni bit "1" kao 111. Kao to se vidi sa slike 14.51 za ovaj 3-bitni kd minimalno kdno rastojanje iznosi 2. Ako se u toku prenosa javi greka na jednoj bit poziciji tada e doi do promene kdne rei u nekdnu re. U konkretnom sluaju, u odnosu na kdnu re na prednjoj strani, ne-kdna re bie na rastojanju 1, a u odnosu na drugu kdnu re sa predajne strane na rastojanju 2. Na osnovu ovoga lako je identifikovati pogrean bit i promeniti primljenu ne-kdnu re u kdnu.
358
Slika 14.52 Primer koda za korekciju greaka Primera radi, ako je predata informacija 000, greka na jednoj bit poziciji moe da promeni predajnu informaciju na 100, 010 ili 001. Kada se primi ne-kdna re sa jednom jedinicom ona se menja u 000. Alternativno, ako se primi kdna re sa dve jedinice ona se menja u 111. Ovakvim nainom kodiranja mogue je detektovati i korigovati greku u prenosu samo na jednoj bit poziciji, ili samo detektovati a ne i korigovati dvostruke greke (tj. greke na dve bit pozicije). Iz literature su poznati i kodovi za korekciju greaka, koji omoguavaju detekciju i korekciju viestrukih greaka. U principu, kdu je potrebno minimalno rastojanje od 2 x + 1 da bi isti mogao da se iskoristi za korekciju x greaka na razliitim bit pozicijama. Kod primera sa slike 14.51 imamo da je x = 1 . Alternativno mogue je koristiti kd minimalnog rastojanja 2 x + y + 1 radi korekcije do x greaka na razliitim bit pozicijama i za detekciju dodatnih y greaka. Najei tipovi kdova za korekciju greaka su Hamming-ovi kdovi. Kod Hamming-ovog kda nbitnoj rei dodaje se k bitova parnosti i formira nova re od m = n + k bitova. Bitovi u sekvenci su numerisani poev od 1 do m. Bitovi parnosti se uvek nalaze na pozicijama 1 , 2 , 4 , 8 ,K , 2 m1 , tj. na bit pozicijama stepena dva. Ostali bitovi su bitovi podataka. Kd se moe koristiti za re proizvoljne duine. U optem sluaju, vrednost svakog bita parnosti se bira tako da je ukupan broj jedinica u specifinoj grupi bit pozicija paran, a grupe su tako odabrane da se informacioni bit ne pokriva od strane iste kombinacije bitova parnosti. Preciznije kazano, svaki bit parnosti na poziciji 2 p , 0 p m 1 prati odgovarajua grupa informacionih bitova koja ukljuuje sve one bitove na pozicijama ija binarna predstava ima "1" na poziciji 2 p . Ukazaemo na karakteristike Hamming-ovog kda na primeru 8-bitne rei 11000100. Uvode se etiri bita parnosti, pa je 12 bitova uredjeno na sledei nain: bit pozicija bit parnosti 1 P1 2 P2 3 1 4 P4 5 1 6 0 7 0 8 P8 9 0 10 1 11 0 12 0
Bitovi parnosti P1 , P2 , P4 i P8 se izraunavaju na sledei nain:
P1 = ExOR bitova ( 3, 5 , 7 ,9 ,11) = 1 1 0 0 0 = 0 P2 = ExOR bitova ( 3 ,6 ,7 ,10 , 11) = 1 0 0 1 0 = 0 P4 = ExOR bitova ( 5 ,6 ,7 ,12 ) = 1 0 0 1 0 = 0 P8 = ExOR bitova ( 9 ,10 ,11,12 ) = 0 1 0 0 = 1
359
Prenos podataka Prenos podataka na daljinu gde ExOR predstavlja logiku Iskljuivo-ILI operaciju. Zamenom vrednosti za P1 , P2 , P4 i P8 dobijamo, sledeu 12 bitnu informaciju. bit pozicija bit parnosti 1 0 2 0 3 1 4 1 5 1 6 0 7 0 8 1 9 0 10 1 11 0 12 0
12 bitna informacija se nakon toga predaje i prihvata na prijemnoj strani. Nad primljenom informacijom vri se provera radi detektovanja greaka. Proverava se parnost rei nad istom grupom bitova ukljuujui i bit parnosti. Sva etiri bita se proveravaju na sledei nain:
C 8 = ExOR bitova (8 , 9 ,10 ,11,12 ) S obzirom da su u konkretnom sluaju, bitovi primljeni sa parnom parnou vrednost rezultata C = C 8 C 4 C 2 C1 = 0000 ukazuje da do greke nije dolo. U sluaju kada se javi jednostruka greka nakon provere dobiemo C 0 pa je tada na osnovu sadraja 4-bitnog binarnog broja koga formiraju bitovi provere mogue tano odrediti pogrenu bit poziciju. Primera radi posmatrajmo sledea tri sluaja:
bit pozicija I sluaj II sluaj III sluaj 1 0 1 0 2 0 0 0 3 1 1 1 4 1 1 1 5 1 1 0 6 0 0 0 7 0 0 0 8 1 1 1 9 0 0 0 10 1 1 1 11 0 0 0 12 0 0 0 nema greka greka u bitu 1 greka u bitu 5
C1 = ExOR bitova (1,3 ,5 , 7 , 9 ,11) C 2 = ExOR bitova (2 , 3,6 ,7 ,10 , 11) C 4 = ExOR bitova (4 , 5 ,6 ,7 ,12 )
U prvom sluaju ne postoji greka, u drugom dolo je do promene bit pozicije 1 sa "0" na "1", a u treem do promene bit pozicije 5 sa "1" na "0". Na osnovu sadraja bitova C 8 ,C 4 ,C 2 i C1 mogue je tano odrediti mesto gde se javila greka, shodno sledeoj tabeli:
C8 0 0 0
C4 0 0 1
C2 0 0 0
C1 0 1 1
komentar greka ne postoji greka na bit poziciji 1 greka na bit poziciji 5
Greka se moe korigovati komplementiranjem vrednosti odgovarajueg bita. Treba istai da se greka moe ravnopravno javiti kako u bitovima za podatke tako i u bitovima za proveru parnosti. 360
Hammingov kd se moe koristiti za podatke bilo koje duine. U optem sluaju sa k bitova provere i n bitova po podatku ukupan broj bitova, n + k , koji se u rei moe kodirati je najvie 2 k 1 . Drugim reima mora da se sauva odnos n + k = 2 k 1 . Na osnovu ovog odnosa se dobija da je broj bitova n rei n 2 k 1 k . Na primer, za k = 3 , ukupan broj bitova u kdnoj rei iznosi n + k = 2 3 1 = 7 , to daje n 7 3 = 4 . Za k = 4 , imamo n + k 15 to daje n 4 . To znai da re podataka moe da ima manje od 11 bitova, ali mora da ima najmanje 5 bitova; ako ne potrebna su samo tri bita provere. Osnovni Hamming-ov kd moe da detektuje i koriguje jednostruku greku. Neke viestruke greke se mogu detektovati, ali se ne mogu ispravno korigovati kao to je to bio sluaj sa jednostrukim grekama. Dodavanjem kdnoj rei jo jednog bita parnosti Hamming-ov kd se moe koristiti za korekciju jednostrukih greaka a detekciju dvostrukih. Uvodjenjem dodatnog bita parnosti, prethodno 12 bitno kodirana re postaje 001110010100P13, gde P13 predstavlja ExOR operaciju nad ostalih 12 bitova. Na ovaj nain se dobija 13-bitna re 001110010001 (parna parnost). Kada se ova re prihvati, bitovi provere, a takodje i bit parnosti P se odredjuju nad svih 13 bitova. Ako je P=0, parnost je korektna (parna parnost), ali ako je P=1 parnost kod svih 13 bitova nije korektna. Pri ovome se mogu javiti sledea etiri sluaja:
I sluaj II sluaj III sluaj IV sluaj ako je C=0 i P=0 ako je C=0 i P=0 ako je C0 i P=0 ako je C=0 i P=1 ne postoji greka postoji jednostruka greka koja se moe korigovati javila se dvostruka greka koja se detektovala ali se ne moe korigovati javila se greka na bit poziciji P13
361

Pogl-14-Fizicki Interfejs

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pogl-14-Fizicki Interfejs

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Prenos podataka na daljinu

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

G (dB ) = 10 log 10 (Piz Pul )

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

bitska brzina [bps ] = log 2 (M ) baud i n = bitova simbolu .

R = r [simbola / s ] H [bitova / simbolu ] = r H [bitova / s ]

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.7 Pojednostavljeni blok dijagram modema

Slika 14.8 Formati kodiranih podataka

kd NRZ_L NRZ_M RZ Manester Bifazni Miler

0 0 0,25 0,20 0,50 0,10

f2 0,75 f r 0,50 f r 1,0 f r 1,4 f r 1,0 f r 0,75 f r

takt spoljni spoljni spoljni samo-taktovani samo-taktovani samo-taktovani

Slika 14.9 Zahtevi za irinom propusnog opsega

faza i frekevncija (konstantni)

Slika 14.10 Karakteristike modema zasnovanih na AM, FM i PM tehnikama

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.13 Fazno modulacioni dijagrami

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.15 Signali konstelacije 16-nivovskog QAM signala

tip modulacije AM FSK-NC FSK-C PSK QPSK 16-PSK 16-QAM

baud 5 300 300 600 600 2400 2400

S/N (dB) 14,4 13,2 11,7 8,4 9,4 17,6 15,1

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.18 Blok ema FSK modulatora i demodulatora

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.20 Blok ema 16-QAM modema

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.21 Blok dijagram jednostavnog terminala

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.23 Asinhroni prenos

Slika 14.24 Sinhroni formati kod prenosa podataka

Interfejs terminala i DCE-a

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

niska cena jednostavna minimalan

a) prednosti i nedostaci nebalansiranog prenosa

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu (b) prijemnik sa diferencijalnim ulazima.

Slika 14.27 Interfejs kola kod balansiranog prenosa

Slika 14.28 Prednosti i nedostaci balansiranog prenosa

Standardi fizikog nivoa

EIA 232 ne balansirani 1 drajver 1 prijemnik 15 20 k + 25

RS 423-A ne balansirani 1 drajver 10 prijemnik 1200 100 k +6

RS 422-A diferencijalni 1 drajver 10 prijemnik 1200 10 M 6 do 0.25

RS 485 diferencijalni 32 drajvera 32 prijemnika 1200 10 M 12 do 7

Slika 14.29 Elektrine karakteristike EIA standarda

Napomena: n.d. podatak nije dostupan

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.32 Imena signala kod EIA 232

Slika 14.33 Povezivanje "null" modema

B.Balansirani prenos podataka

Slika 14.35 Uporedne karakteristike RS 422 i RS 485

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.36 Maksimalna brzina prenosa podataka kod RS 422

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu

Slika 14.38 Izolacija prijemnika serijska veza sa samo-napajanjem

Slika 14.39 Polu-dupleks RS-485

Prenos podataka Prenos podataka na daljinu