glasnik Farmaceutske komore

broj 64-65

jul/avgust 2007

ISSN broj 14511-827

UIVAJTE

LETU

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

Za redovne lanove Farmaceutske komore Srbije

Potovane koleginice i kolege, Obavetavamo Vas da je Skuptina Farmaceutske komore Srbije na sednici odranoj 20.02.2007. godine donela Odluku br. 44/4-9 kojom je utvreno da nadoknada za upis u Imenik lanova Farmaceutske komore Srbije za 2007. godinu iznosi 2.000,00 dinara + 18% PDV (po Odluci Ministarstva finansija), regulisano Zakonom o porezu na dodatu vrednost (Sl. glasnik br. 84/2004, 86/2004 i 61/2005 )). Reenjem broj 500-01-00176/2007-07 od 19.03.2007. godine Ministarstvo zdravlja Republike Srbije na osnovu lana 7. stav 4. Zakona o komorama dalo je SAGLASNOST na Odluku Skuptine Farmaceutske komore Srbije broj 44/4-9 od 20.02.2007. kojom je utvren iznos nadoknade za upis u Imenik lanova Farmaceutske komore Srbije. Na osnovu lanova 10.-15. Zakona o zdravstvenoj zatiti, a u skladu sa lanovima 10.-18. Statuta Farmaceutske komore Srbije, molimo vas da pripremite dokumenta za upis u Imenik Farmaceutske komore Srbije. Potrebna navedena dokumentacija se dostavlja u FOTOKOPIRANOM IZDANjU, ali ne moraju sva dokumenta da budu overena u optini na kojoj ivite ili radite i zato emo dokumentaciju razvrstati u dve grupe: Prva grupa dokumentacija koja ne mora da bude overena u optini: 1) Fotokopija line karte 2) Fotokopija radne knjiice 3) Reenje nadlenog organa o obavljanju privatne prakse 4) Prijava o zasnivanju radnog odnosa (M1, M2 obrazac) kako izgledaju ti obrasci moete pogledati na sajtu Komore www.farmkomsr.org.yu 5) Dve fotografije dimenzija 30 x 35mm 6) Popunjen obrazac EV-1 za upisivanje u Imenik Komore Druga grupa dokumentacija koja mora da budu overena u optini: 7) Fotokopija univerzitetske diplome i potvrda poloenog strunog ispita Rok za dostavu materijala do 30.06.2007. godine vaio je za sve farmaceute koji su u stalnom radnom odnosu, a produetak roka do 31.07.2007. vai za sve farmaceute koji rade na s odreeno vreme u zdravstvu Srbije bez obzira na sektor. 8) Fotokopija diplome specijalizacije ue specijalizacije ili reenja o zapoetoj specijalizaciji 9) Fotokopija steene naune titule, naunog zvanja ili primarijata 10) Uverenje o dravljanstvu (ukoliko je starije od 6 meseci mora biti overeno). Sva gore navedena dokumentacija mora biti dostavljena putem preporuene poiljke Farmaceutskoj komori Srbije na adresu Deanska 8A, Beograd, do 30.06.2007. godine. Sva dokumentacija e biti proverena od strane nadlenih institucija koje su original izdale. Ukoliko neto od dokumentacije bude nedostajalo Komora e naknadno informisati svog redovnog lana i dati mu produetak vremena za dostavu validne dokumentacije. Svi redovni lanovi Farmaceutske komore su imali zakonsku obavezu da do 28.02.2007. godine uplate lanarinu Farmaceutskoj komori Srbije. Za sve one koji to jo nisu uradili, to je prvo to moraju da urade. Potvrdu o uplaenoj upisnini sa 18% PDV svaki redovan lan Farmaceutske komore Srbije e dostaviti zajedno sa pomenutom dokumentacijom. Molimo Vas da rok za upis u Imenik Komore ispotujete zbog obaveza Farmaceutske komore koje ima prema Zakonu. Sve nejasnoe mogu da budu reene u direktnom kontaktu sa Farmaceutskom komorom Srbije, tel. 32-43-144 ili 32-46-795, e-mail: pharmkom@verat.net.
DIREKTOR Zlata uvela

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

Najznaajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori, i koji svi ljudi na zemlji mogu da razumeju u svojim srciu ma, neto starije i od ljudi, a to ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda... Ljubav Paulo Koeljo

SADRAJ
Aktivnosti Komore Vanost registracije farmaceuta koji rade u zdravstvenom sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Novi sastav programskog saveta Centra za kontinuiranu edukaciju pri Farmaceutskom fakultetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 Sastanak ministra zdravlja sa direktorima komora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Pravilnik o radu ogranaka . . . . . . . . . . . . . . . . .7 Izvetaj sa slubenog obilaska Kosova i Metohije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Stres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Politika primarne zdravstvene zatite na Balkanu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Sunanje - pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . .14 Timski rad farmaceutskog tehniara u vanrednim uslovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Integrativna zdravstvena zatita - kvantna medicina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Antibiotici - nain upotrebe . . . . . . . . . . . . . .19

APOTEKARSKA PRAKSA - Glasnik Farmaceutske komore Republike Srbije Glavni i odgovorni urednik: Dipl. pharm. spec. Dragana Sovti Struni redaktor: Prim. mr sc. pharm. Suzana Miljkovi u Saradnik: Neboja Uskokovi Izdaje: Farmaceutska Komora Republike Srbije, Deanska 8a, 11000 Beograd, Srbija tel/fax: +381 11 32 43 144, 32 46 795, e-mail: pharmkom@verat.net, www.farmkomsr.org.yu poslovni raun: 325-9500900015066-04
3

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

OSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE

VANOST REGISTRACIJE FARMACEUTA KOJI RADE U ZDRAVSTVENOM SISTEMU

rofesionalna dunost svakog farmaceuta zdravstvenog radnika je da bude lan svoje profesionalne komore Farmaceutske komore Srbije. Uspostavljanje sistema licenciranja zdravstvenog radnika zavisi od napora strunih komora, jer je upravljanje profesionalnim registrovanjem ili licenciranjem u Zakonu odreeno kao odgovornost svih komora. Svaka komora e morati da razvije svoj sopstveni, individualni plan, ritam implementacije, a za to su joj potrebni: - finansijski resursi - tehniki resursi - ljudski resursi Farmaceutska komora Srbije formiranje registra svojih lanova planira da radi fazno. PRVA FAZA: Ova faza podrazumeva proces informisanja i prikupljanja potrebne dokumentacije koja potvruje podatke lanova komora unetih iz obrasca EV-1 (lini i profesionalni podaci) u bazu podataka Komore. DRUGA FAZA: Ona podrazumeva proveru podataka kako bi se ustanovio sistem i stepen odstupanja od postojee baze podataka sa kojom raspolae FKS. To zahteva budnu kontrolu podataka i struktuiran sistem verifikovanih podataka i onih koji nisu verifikovani. TREA FAZA: Ona podrazumeva rigoroznu proveru tanosti i validnosti podataka (Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Zdravstvenih ustanova Srbije i MUP-a), poto e profesionalni registar farmaceuta predstavljati osnov za sve ostalo uvanje i voenje dokumentacije u pogledu izdavanja i praenja sistema licenci i licenciranju. ETVRTA FAZA: Definisanje seta pravila, za inforamisanje svih lanova, neophodnih za prvo registrovanje, odravanje licence i relicenciranje (IZRADA SOFTVERA FARMACEUTSKE KOMORE SRBIJE). Zbog profesinalnog kredibiliteta rada Komore, neophodno je da svi u sistemu budu usaglaeni kako unutar centrale tako i ogranaka Farmaceutske komore Sr-

bije (etiri ogranka: ogranak Beograd, ogranak Ni, ogranak Uice i ogranak Vojvodina). PETA FAZA: Ona obuhvata implementaciju i usavravanje postupaka koji su neophodni za administrativnu strukturu koja omoguava obnovu i mogunost povlaenja pojedinih licenci, jednom kada su izdate. Licence e se izdavati sa ogranienim rokom vanosti i nee sve prve licence biti na sedam godina, ve je potrebno uspostaviti transparentni sistem koji e odluiti o trajanju licence i to tako da farmaceut zdravstveni radnik razume zato moe da dobije licencu na tri, etiri, pet, est ili sedam godina u prvom krugu. ESTA FAZA: Ova faza podrazumeva razvoj i implementaciju sistema koji podravaju relicenciranje. Po odredbama Zakona o zdravstvenoj zatiti profesionalna licenca e vaiti na period do 7 godina ali od sutinskog je znaaja za efikasan rad Komore da se relicenciranje obavlja u fazama kako bi se pokrili planirani lanovi struke u periodu od 7 godina. Relicenciranje e biti zasnovano na ispunjavanju odreenog broja zahteva od kojih je svakako najvaniji dokaz o obavljenoj kontinuiranoj profesionalnoj edukaciji. Uspostavljanje validnog sistema uvanja preofesionalnih podataka je od izuzetne vanosti u radu Komore. Za ostvarivanje i realizaciju gore navedenih faza u procesu licenciranja i relicenciranja, neophodno je formiranje baze podataka koja obezbeuje upostavljanje kontakta sa registrovanim lanovima struke uz kompetencije direktora Komore za upravljanje projektom kako bi se blagovremeno obezbedilo: - finansiranje u okviru planiranog budeta - kompetencije za upravljanje bazom podataka - zatita podataka u skladu sa zahtevima njene poverljivosti - prihvatanje predloenih informacionih tehnolokih sistema. Za informisanje Ministarstva zdravlja Republike Srbije, svih direktora zdravstvenih ustanova Srbije o

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI

zahtevima za registrovanje farmaceuta zdravstvenih radnika, Farmaceutska komora mora da koristi mo medija. Zbog sve veeg interesovanja javnosti za rad FKS njen metod rada sa medijima mora da se razvija kao poseban model u okviru drutvenog sistema Srbije. Farmaceutska komora Srbije kao nezavisna i profesionalna organizacija uvaavala je i uvaavae principe normativne etike u zdravstvu, a posebno principe pravinosti i autonomije. Usvojeni etiki kodeks farmaceuta je normativ koji je baziran na evropskoj deklaraciji o unapreenju prava pacijenta. Svetska zdravstvena organizacija zahteva princip

proaktivnog odnosa komore s medijima a to obavezuje Farmaceutsku komoru Srbije kao redovnog lana FIP-a da u odnosima s javnou obezbedi: - dostupnost - profesionalnost - obavetenost - iskrenost - predusretljivost - pouzdanost U nadi da samo zajedno sve ovo moemo realizovati i sprovesti na dostojan nain srdano Vas pozdravljam.
Zlata uvela Farmaceutska komora Srbije

NOVI SASTAV PROGRAMSKOG SAVETA CENTRA ZA KONTINUIRANU EDUKACIJU PRI FARMACEUTSKOM FAKULTETU
Sastanak Programskog saveta Centra za kontinuiranu edukaciju pri Farmaceutskom fakultetu odran je u novom sastavu. Na njemu su bili prisutni novoimenovani lanovi Farmaceutske komore i lanovi Komore biohemiara Srbije koje su predloile nadlene komore a potvrdilo Nastavno-nauno vee Farmaceutskog fakulteta u Beogradu na sednici odranoj 12.06.2007. godine. Tako moemo rei da Programski savet Centra za kontinuiranu edukaciju Farmaceutskog fakulteta zajedno ine predstavnici Farmaceutskog fakulteta, Farmaceutske komore, Komore biohemiara Srbije i predstavnici farmaceutske struke iz prakse. Na sastanku je formirana komisija za javne i bolnike apoteke u sastavu: 1. prof. Dr Jela Mili, Farmaceutski fakultet u Beogradu 2. prof. Dr Branislava Miljkovi, Farmaceutski fakultet u Beogradu 3. prof. Dr Radica Stepanovi-Petrovi, Farmaceutski fakultet u Beogradu 4. prof. Dr Mira Zeevi, Farmaceutski fakultet u Beogradu 5. Srbislav Maleev, Apoteka Farmakos, Novi Sad 6. Valentina Joksimovi, Farmanea Beograd 7. Suzana Marinkovi, AU Zajear 8. Danica Basari, AU Beograd 9. Dragana Rainac, KCS, Urgentni centar, Beograd 10. Roa Gutvejen, Z.C. Subotica Zadatak ove komisije bi bio angaovanje u pripremi programa kurseva Kontinuirane profesionalne edukacije farmaceuta koje organizuje Centar za kontinuiranu edukaciju pri Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Ovakav sastav komisije koju ine lanovi Programskog saveta Centra za kontinuiranu edukaciju Farmaceutskog fakulteta i predstavnici struke iz prakse sigurno e obezbediti najkvalitetniji nain izrade kurikuluma za Kontinuiranu edukaciju farmaceuta u narednom periodu i time doprineti kvalitetnijem radu Centra.
Prof. Dr Mira Zeevi, prodekan za poslediplomsku nastavu i kontinuiranu edukaciju

POSETITE SAJT FARMACEUTSKE KOMORE SRBIJE

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMO

Sastanak Ministra zdravlja prof. Dr Tomice Milosavljevia sa direktorima komora zdravstvenih radnika
rvi sastanak Ministra zdravlja prof. Dr Tomice Milosavljevia sa direktorima komora zdravstvenih radnika odran je 02. jula 2007.godine u prostorijama Ministarstva zdravlja. To je prvi radni sastanak u organizaciji Ministarstva zdravlja po formiranju nove Vlade Republike Srbije sa elnim ljudima iz profesionalnih Komora. Sastanak je organizovan sa ciljem da se meusobno informiemo i dobijemo potrebne smernice za nastavak rada, kako bi svi do kraja kalendarske 2007. godine zavrili obavezujue planove u implementaciji zakonske regulative kada su u pitanju funkcije Komora zdravstvenh radnika. U svom obraanju ministar zdavlja prof. Dr Tomica Milosavljevi podrao je sve aktivnosti koje su doprinele da se napravi iskorak u formiranju komora: Lekarske komore, Komore biohemiara, Stomatoloke komore i Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehniara, zato to Farmaceutska komora Srbije u svojoj osnovi ima ve desetogodinji rad koji je zakonom bio regulisan, a ime je stvoren prostor da bude mnogo ispred svih ostalih novoformiranih komora. Ono to je posebno vano, a to trebaju da imaju u vidu svi elni ljudi koji su zadueni za realizaciju rada Komore (Predsednik Skuptine, predsednik Upravnog odbora, direktor Komore, lanovi Skuptine, lanovi Upravnog odbora) jeste vanost prvih koraka u implementaciji zakonske regulative, kao najbitnijih za stabilnost struke koja eli da ostvari svoja profesionalna prava preko svoje profesionalne komore. Zato e on svim svojim profesionalnim, ljudskim i moralnim autoritetom braniti autonomiju Komora kako bi se izgradio sistem vrednosti na osnovu izgradnje profesionalne svesti o vanosti jedne takve institucije u ovoj zemlji. To znai da je odgovornost upravo na ljudima koji vode Komoru da osmisle takve programe i aktivnosti ko-

ji e animirati kolege iz prakse kao i strunu i optu javnost da prihvate komoru kao nezaobilaznu u reavanju problema u struci. Podrka Ministarstva zdravlja nee izostati ali ona e biti dozirana shodno potrebama i obaveznostima koje proizilaze iz Zakona. Odlazei sa ovog sastanka dobila sam jo jednu novu obavezu koja mi daje za pravo da pokrenem jo vie inovativnih projekata u okviru Farmaceutske komore Srbije koji e pokazati spremnost i snagu farmaceutskog sektora da preuzme stvari u svoje ruke i da na jednom visokom etikom nivou odradi ono to e ostati u zalog buduim generacijama.
Zlata uvela Farmaceutska komora Srbije

Pomo za razvoj zdravstvenog sistema Srbije

Vlada Srbije je dobila kredit od Meunarodnog udruenja za razvoj (International Development Association IDA) kao pomo za razvoj zdravstvenog sistema. Kredit podrava projekat Razvoj zdravstva Srbije (RZS). Cilj druge komponente RZS-a je da podri razvoj (I) Unapreenja kvaliteta, (II) Kontinuirane Medicinske Edukacije (CME), (III) Razvijanje vodia klinike prakse (VKP-i), (IV) Procene zdravstvene tehnologije (PZT), (V) Licenciranje, Relicenciranje zravstvenih radnika, (VI) Licenciranje i akreditacija zdravstvenih ustanova, (VII) Poboljanje kvaliteta rada zdravstvene inspekcije. Konsultanti CHKS Jedinice za akreditaciju i kvalitet zdravstvene zatite su angaovani da prue tehniku pomo Jedinici za kvalitet u Ministarstvu zdravlja Srbije u stvaranju politike, regulativnog okvira i implementaciji sistema licenciranja zdravstvenih radnika, kako bi isti postao integralni deo ukupne Strategije za obezbeenje kvaliteta zdravstvenog sistema u Srbiji. Ovaj dokument iznosi predloeni plan implementacije za uvoenje sistema licenciranja i relicenciranja zdravstvenh radnika.

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

ORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI

Pravilnik o radu ogranaka

baveza Farmaceutske komore po ZakoOZakonukomorama zdravstvenih Srbije uradi de-i nu o radnika Srbije po o zdravstvenoj zatiti je da centralizaciju svog rada. Farmaceutska komora je u svom desetogodinjem postojanju napravila vie zakonskih i profesionalnih iskoraka u realizaciji te obaveze a ono to je sada najbitnije da bi mogli da zaive ogranci jeste pisanje i usvajanje Pravilnika o radu ogranaka. Kako bi ogranci mogli da ostvare svoju zakonsku obavezu, u interesu svojih lanova, mora da se sprovede jedna iroka demokratska rasprava koja bi napravila najbolju implementaciju izmeu elja, stvarnosti i mogunosti Farmaceutske komore. Zato smo pristupili ovom projektu na vrlo jednostavan nain tako to smo prvo napravili model jednog predloga Pravilnika koji je bio na razmatranju u prisustvu etiri pravnika Kiro Stoiljkovski (Apoteka Zrenjanin), Tanja Veovi (Farmalogist), Vera Milojevi (Apotekarska ustanova Kruevac), Slavko Zec (Apoteka Beograd) i lanova odbora ogranaka Komore. Posle vrlo konstruktivnih predloga i sugestija dolo se do prihvatanja predloga pravnika Kire Stoiljkovskog da se obave rasprave na ograncima Komora sa mogunou za dopunu predloga koji bi iao u modelu Pravilnika za usvajanje na Skuptini Farmaceutske komore. Direktor Komore je dobio obavezu da da podrku u realizaciji takve rasprave i planirano je shodno tome da se odre 4 sastanka na ograncima sa lanovima Skuptine Farmacuetske komore koji ine osnov za usvajanje ovako vanog dokumenta. Sastanci su odrani: 27.06.2007. godine u Uicu, 03.07.2007. godine u Niu, 11.07.2007. u Novom Sadu i 12.07.2007. u Beogradu. Predsednici odbora ogranaka su bili u obavezi da dostave svim lanovima potrebnu dokumentaciju i da ukljue u raspravu eventulano nekog od relevantnih ljudi sa ogranka koji bi mogli da doprinesu nastajanju kvalitetnijeg predloga, a po zavrenim sastancima zapisnici su se upuivali drugim ograncima radi razmene informacija i miljenja. Iz ovog rada proizilazi zahtev kolega sa ogranaka da se konana varijanta predloga Pravilnika o radu ogranaka dostavi Upravnom odboru Komore za prvu sednicu koja treba da se odri poetkom septembra kako bi Pravilnik mogao da se usvoji na Skuptini Farmaceutske komore koja se planira za kraj septembra ili poetak oktobra. Vanost ovog Pravilnika je od izuzetnog znaaja za rad ogranaka jer on prvi put definie njihove obaveze kao i prava i jaa ulogu lana Komore sa terena u donoenju svih vanih odluka na nivou centrale Farmaceutske komore. Da bi se u potpunosti realizovalo sprovoenje Pravilnika potrebno je da Farmaceutska komora Srbije donese dva vana Pravilnika u periodu do kraja kalendarske godine, a to su novi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i Pravilnik o raunovodstvu. Samo zajedno ova tri pravilnika u sadejstvu sa Statutom Komore, Etikim kodeksom i Dobrom apotekarskom praksom koja je zvanino na javnoj raspravi u vidu predloga Komisije za donoenje ovog profesionalnog dokumenta moe da se ostvari puna aktivnost Komore za naredni period. Ono to ostaje u obavezi ovog saziva Skuptine i Upravnog odbora Komore jeste da donese dovoljno fleksibilan dokument koji e imati prostor da motivie farmaceute iz prakse da uestvuju u radu svog ogranka i da na taj nain doprinose razvoju svoje profesije.

Ugovor o saradnji i sprovoenju kontinuirane edukacije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

bi se ostvarila profesionalna saradnja FarDiamaceutskog fakulteta Univerziteta useBeogradu Farmaceutske komore Srbije planira potpisivanje Ugovora o saradnji i sprovoenju kontinuirane edukacije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Saradnja mora da bude regulisana Ugovorom kako bi se doprinelo pre svega poboljanju edukacije farmaceuta u praksi sa eljom da Farmaceutska komora Srbije realizuje svoje zakonske obaveze prema svojim lanovima, a Farmaceutski fakultet u Beogradu bude i dalje stub farmaceutske profesije. O detaljima i potpisivanju ovog ugovora biete obaveteni u nekom od narednih brojeva.

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMO

IZVETAJ DIREKTORA FARMACEUTSKE FARMACEUTSKE KOMORE SRBIJE SA SLU

1. Predlog za radnu posetu kolegama i koleginicama lanovima Farmaceutske komore Srbije direktoru Komore Zlati uveli uputila je lan Skuptine komore Nada Vujai radi prilagoavanja programa edukacije lanova Farmaceutske komore Srbije sa teritorije Kosova i Metohije, cenei posebne uslove rada i nemogunost da se na osnovu predloenog plana rada i programa Komore za 2007. ostvare predloene aktivnosti. Do predloenog obilaska dolo je 28. i 29.03.2007. godine. 2. Okruzi koji su bili obuhvaeno radnom posetom I Kosovko-mitrovaki okrug Predstavnitvo Velefarm-a u severnom delu Kosovske Mitrovice Zdravstveni centar Kosovske Mitrovice AU Kosovska Mitrovica II Kosovski okrug KBC Pritina sa seditem u Graanici Dom zdravlja Graanica Dom zdravlja Kosovo Polje sa seditem u Ugljarima III Kosovsko-pomoravski okrug Zdravstveni centar Gnjilane sa seditem u ilovu (vri samo funkciju primarne zdravstvene zatite) AU Gnjilane 3. Domaini su bili: Direktor direkcije za komercijalne poslove Velefarma Aleksandar Stepanovi koji je omoguio koleginicama iz Farmaceutske komore da dou i da se vrate iz radne posete i da sa vozilom Velefarm-a obiu pomenute regione, Dr Milan Ivanovi, direktor Z.C. Kosovska Mitrovica Mr pharm. Dragana Pajovi, upravnik bolnike apoteke u Z.C. Kosovska Mitrovica Mr pharm. Vesna Ljubi upravnik apoteke D.Z. trpce Mr pharm. Maja Savelji, zamenik direktora AU Kosovska Mitrovica Prof. Dr Stojan Sekuli, direktor KBC Pritina sa seditem u Graanici Prof. dr Rada Trajkovi, direktor Doma zdravlja u Graanici Dr Zorica Jovani, direktor Doma zdravlja Kosovo Polje sa seditem u Ugljaru farm. tehniar Ranko Fili, ef apoteke u Ugljarima Dr spec. Olivera Bulatovi, pomonik direktora Z.C. Gnjilane sa seditem u ilovu Mr pharm Milka Vidi, dikektor AU Gnjilane i lan Skuptine Farmaceutske komore Srbije 4. Kako je obavljen razgovor sa imenovanim ljudima iz organizacije zdravstvene zatite sa pomenutih teritorija - traena je informacija o snabdevenosti lekovima, medicinskim sredstvima i pomonim lekovitim sredstvima - traene su informacije o problemima pri snabdevanju sa lekovima, medicinskim sredstvima i pomonim lekovitim sredstvima - problemi u skladu sa prelaznim rokom u snabdevanju sa lekovima, medicinskim sredstvima i pomonim lekovitim sredstvima od momenta prestanka vaenja prelazne odredbe po Uredbi koju vam dostavljamo - pokrivenost u kadrovima koji po Zakonu o zdravstvenoj zatiti moraju da budu u funkciji prometa leka, medicinskog sredstva i pomonog lekovitog sredstva Sa posebnom naznakom da 4 sledea navedena pravna subjekta nemaju farmaceuta ve farmaceutskog tehniara koji radi pod ingerencijom direktora doma zdravlja: Dom zdravlja Graanica Dom zdravlja Kosovo Polje Dom zdravlja Donja Guterica Dom zdravlja Obili 5. Preispitivanje prostora za obavljanje apotekarske prakse ukazuje da on ne postoji ako se posmatra u skladu sa vaeom zakonskom regulativom na teritoriji Srbije i obavlja se u neadekvatnom prostoru koji stvara veliki rizik (prostori apoteka su garae, kafane, sobe, kontejneri i hodnici). 6. Primeena je spremnost za rad sa velikim motivacionim faktorom za rad sa ostalim zdravstvenim osobljem i eljom za prevazilaenje nastalih problema 7. Razgovor je obavljen i sa farmace-

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

ORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI KOMORE AKTIVNOSTI

KOMORE SRBIJE I LANA SKUPTINE BENOG OBILASKA KOSOVA I METOHIJE

utskim tehniarima koji rade na ovim prostorima po preporuci i dobijene odreene instrukcije za prosleivanje informacije njihovoj nadlenoj komori. Predlog za reavanje problema 1. Svi lekovi, medicinska sredstva, pomona lekovita sredstva koji su registrovani na teritoriji Republike Srbije moraju biti dostupni pacijentu graaninu. To je garant da je lek proveren, bezbedan i deklarisan po standardima Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije. Zbog nedovoljnog pravnog tumaenja aspekta regulisanja prometa lekova, medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava na teritoriji Kosova i Metohije dostavljamo vam na uvid dokumentaciju UNMIK-a koji Uredbom br. 2000-52 to formulie, a svi su se sagovornici u razgovoru pozivali upravo na nju. 2. Privremena autorizacija marketinga za medicinske proizvode na Kosovu koju je izdala Kosovska Agencija za medicinske proizvode 2005. godine ukazuje da je privremena registracija lekova, medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava u ovom momentu istekla i da nova registracija po naem saznanju ne postoji 3. Postoji predlog za donaciju lekova, medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava dok se ova Uredba ne regulie. Miljenja su svi sagovornici da to ne vodi reenju jer to predstavlja samo trenutnu pomo, a nikako trajno reenje 4. Predlog reenja sagovornici vide u udruivanju svih relevantnih institucija: Farmaceutske komore Srbije, Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Koordinacionog tela pri Vladi Republike Srbije (u Koordinacionom telu nema nijednog farmaceuta koji bi trebalo da nadzire i sprovodi mere za spreavanje neeljenih efekata), Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, koji su po zakonu Republike Srbije obavezne za legalan rad i promet sa lekovima i zauzimanju zajednikog stava koji bi pod hitno trebao da bude upuen Vladi Republike Srbije na razmatranje 5. Miljenja su da pojedinana reenja ne vode niemu ve samo koordinacija pomenutih institucija sa eventualnim predlogom za njihovo proirenje 6. Svi predloeni programi edukacije moraju biti prethodno upueni svim lanovima Farmaceutske komore Srbije na razmatranje kako bi donoenje konanih odluka usaglasili sa realnim mogunostima na terenu jer opta je ocena da ne postoji mogunost za reavanje i realizaciju nagomilanih problema samo preko ogranka Ni dok se ne ukljue i svi ostali ogranci i centrala u celosti. 7. Svi materijali pripremljeni za edukaciju bilo kog ogranka Farmaceutske komore Srbije moraju se na vreme dostaviti, a da se put dostavljanja materijala razmotri na najcelishodniji nain. 8. Poto su farmaceutski tehniari deo tima u radu farmaceuta smatraju da se njihova novoformirana Komora mora angaovati u reavanju njihovih nagomilanih problema ali samo uz koordinaciju sa lanovima Skuptine Farmaceutske komore Srbije 9. Predlog da se lan Skuptine Farmaceutske komore Srbije koleginica Nada Vujai imenuje od strane Upravnog odbora ali uz saglasnost Skuptine Komore sa reenjem za koordinatora za podruje Kosova i Metohije 10. Trai se predlog u reavanju pomenutih problema sa tano naglaenom dinamikom ali koja je prethodno usvojena na predlog Upravnog odbora Farmaceutske komore Srbije Skuptini Farmaceutske komore Srbije Zakljuak Na osnovu svega to se izloilo u ovom izvetaju smatramo da postoji velika mogunost ukoliko se pod hitno ne preduzmu sve adekvatne mere, zakonom obavezujue za Farmaceutsku komoru Srbije koja treba da titi profesionalne interese svih svojih lanova da e promet leka, medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava na teritoriji Kosova i Metohije postati meta zloupotrebe i da e postojati velika verovatnoa da se na terenu nau falsifikovani i neregistrovani lekovi. Da e na taj nain farmaceut postati deo neega to mu profesija apsolutno iskljuuje kao mogunost da bi sutra mogao na pravi nain da opravda svoj rad u zateenim uslovima koji nisu primereni farmaceutu profesionalcu zdravstvenog sistema Srbije, koji je na taj nain ne svojom voljom i radom doprineo ugroavanju zdravlja i bezbednosti ljudi. Izvetaj podneli: Zlata uvela, direktor Farmaceutske komore Srbije Nada Vujai, lan Skuptine Farmaceutske komore Srbije

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

STRES
je svakodnevnog Stresova neizbean deo proitati dnevneivota.UGo-a tovo da se ne mogu novine, da se re ne spomene i po nekoliko puta. literaturi se, u poslednjih sto godina nalazi veliki broj razliitih definicija stresa, to znai da se strunjaci jo uvek nisu usaglasili i dali jedinstvenu definiciju stresa kao i faktore koji utiu na njega. Re stres potie od engleske rei STRESS i oznaava skup nespecifinih reakcija ovekovog organizma na tetne faktore iz radnog i ivotnog okruenja. Stres se opisuje kao stanje nelagodnosti i nezadovoljstva u kojem se nalazi odreena osoba. Ovaj pojam se koristi u najmanje tri znaenja: 1. Stres kao stresor, odnosno kao podraaj koji uzrokuje psiholoku ili bioloku tenziju tj. poremeaj homeostaze. Stresori po svojoj prirodi mogu biti spoljanji, kao to su ratne traume ili problemi na poslu (mobbing ili diskriminacija na radnom mestu, neuklapanje u radnu sredinu, oseaj zapostavljenosti ). 2. Stres kao distress odnosno subjektivni oseaj teskobe, napetosti i anksioznosti koji je posledica delovanja stresora. 3. Stres kao bioloki odgovor. Moe se opisati opservacijom predvienih promena u brzini pulsa, sranom pritisku, koncentraciji raznih hormona, reaktivnosti imunolokog sistema, kao i ostalih fiziolokih parametara. Svaki telesni, fiziki i psihiki podsticaj moe biti uzrok stresa. Stresori se dele na fizike, psiholoke i socijalne. U fizike stresore spadaju: izloenost jakoj buci, velikoj vruini ili hladnoi, prirodnim nepogodama i katastrofama. U psiholoke stresore spadaju: sukobi u porodici, na poslu, izloenost neuspesima, psiholokim konfliktima i frustracijama. U socijalne stresore spadaju: izloenost velikim socijalnim promenama, ratovima, ekonomskim krizama itd. Postoje dve osnovne vrste stresa: akutni i hronini. Pod akutnim stresom podrazumevamo jednokratni dogadjaj koji poinje brzo, traje kratko (od nekoliko minuta do nekoliko dana), kada se simptomi obino stiavaju, poput sukoba sa nekom osobom ili saobraajne nesree. Moe se javiti nakon neposredno izbegnute opasne situacije. Simptomi akutnog stresa mogu biti: 1 Fiziki: pojaan rad srca, prekomerno znojenje, ubrzan puls, nesvestica, vrtoglavica, glavobolja, stomane tegobe itd. Takoe simptomi akutnog stresa mogu biti i 2. Psihiki: tekoe u rasuivanju, suava se panja, remeti se koncentracija, javlja se strah, panika i depresija. Hronini stres moe biti prouzrokovan nizom stresnih dogaaja koji traju u duem vremenskom periodu. Karakteriu ga somatski simptomi: jak umor i brzo zamaranje, glavobolja, bolovi u telu, seksualna slabost, poremeaj varenja, ir na elucu, hipertenzija, zatim anksioznost, nesanica, neuredna ishrana, gube se ustaljene navike, zanemaruje se lini izgled i higijena. Radna efikasnost opada, a izraena je i sklonost ka samopovreivanju. S obzirom na to da ova vrsta stresa izaziva poveanje nivoa kortizola i utie na metabolizam, tako da se salo lake proizvodi i taloi, posebno u predelu stomaka, ovu pojavu nazivamo pojas za spasavanje. Ovo se deava ak i u sluaju smanjenog konzumiranja hrane. Stres moe da utie na izostanak menstruacije i spreavanja ovulacije. Pogorava situaciju kod akni, moda zato to hemijske supstance koje mozak proizvodi u stresnim situacijama podstiu zapaljenja (moe se desiti da osetite ak i iznenadnu zubobolju). Prema najnovijim istraivanjima, povean nivo kortizola utie na elije u onoj oblasti mozga koja je zaduena za pamenje. Ovo moe da izazove i stalne probleme sa memorijom i donoenjem odluka, ak i nakon to je stres nestao. Bilo da se radi o akutnom ili hroninom stresu, on moe biti uzrokovan nizom specifinih dogaaja, optem stanju vaeg ivota, prelazima kroz ivotne cikluse i stupnjeve razvitka ili pak zbog nekog unutaranjeg konflikta sa shvatanjem sebe i sveta

10

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

SRCE VESELO POMAE KAO LEK , A DUH ALOSTAN SUI KOSTI Solomon, car Izrailjev ( Prie, ,17.22.) koji nas okruuje. Specifini dogaaji koje smo spomenuli obuhvataju izmeu ostalog manje frustracije zbog guve u saobraaju, ekanja u redu ili prepirki, svae sa muterijama ili efom, venanje ili razvod, ozbiljnije povrede i bolesti vas ili lana porodice, kao i kunog ljubimca ili gubitak posla. Opte stanje u kojima se nalazi va ivot esto mogu dovesti do hroninog stresa. U opta stanja koja mogu dovesti do stresa ukljuujemo: - fiziko zdravlje neaktivan nain ivota kao i hronini zdravstveni problemi poput bolesti srca ili dijabetesa mogu uveliko delovati na nivo stresa. Mnogi ljudi kao nain borbe protiv stresa koriste alkohol, puenje ili drogu. zme koji se opiru ovakvoj promeni. Pojaano se lue adrenalin i kortizol koji pripremaju krvne sudove, srce i miie na pojaanu aktivnost. Ukoliko su u duem vremenskom periodu prisutne vee koliine hormona stresa, tada se javljaju mentalni i telesni simptomi: ubrzan puls, brzo i plitko disanje, suva usta, znojenje, mravljenje ili gojaznost, gastrointestinalni poremeaji, este infekcije, nedostatak koncentracije, nervoza, nesanica, glavobolja, oseaj potitenosti itd. Naruavanje homeostaze deava se u biolokoj i emotivnoj sferi osobe. Reakcije koje uzrokuju ovakvo naruavanje homeostaze mogu da se jave u dva oblika: - organizam moe da pokua miroljubivo da koegzistira sa toksinim stimulansom, to se tada naziva sintoksina reakcija - organizam moe agresivno da se brani od uticaja stresora i tada govorimo o katatoksinoj reakciji. Stres prolazi kroz tri stadijuma: 1. Stadijum alarma koji poinje od onog trenutka delovanja uzroka na koje organizam nije navikao. U ovoj fazi ukljuuje se klasian fight or flight odgovor organizma na doivljenu pretnju. Stresor (fiziki ili psihiki) naruava homeostazu organizma to za posledicu ima ceo spektar fiziolokih i psiholokih aktivnosti od poviene adrenalne sekrecije, povienog pulsa i sranog pritiska, do psihikih tenzija i nagona za uklanjanjem pretnje. U sluaju telesne povrede dolazi i do upalnih procesa. Metabolizam je ubrzan a hemokoncentracija poveana. 2. Stadijum otpora (rezistencije) kada se organizam adaptira na nove uslove. Nakon zavretka alarmne faze organizam nastoji da kontrolie i smiri promene koje su nastupile tokom te faze. Npr. adrenalni glukokortikoidni hormoni i ostali fizioloki procesi dovode do ublaavanja upale i ubrzanja anabolikih procesa. Psihiki dolazi do suoavanja sa stresorom i pokuaja uspostavljanja modela koegzistencije.

- emocionalno stanje depresija, nekontrolisani bes, patnja, krivica ili nisko samopouzdanje. - veze i poznanstva ukoliko imate potekoa u vezi, nemate nikoga sa kim moete podeliti razmiljanja i oseaje ili oseate da nemate prijatelja; okolina u kojoj ivite ukoliko ivite u preglasnom, zagaenom, prenatrpanom ili opasnom podruju. - radno mesto nesigurnost na poslu, neposveenost onome to radite, sumnja u vlastitu kvalifikovanost za obavljanje posla. - drutvena situacija siromatvo, usamljenost ili diskriminacija na temelju rase, pola ili godina. Ljudski organizam uglavnom nastoji da odri stanje unutranje ravnotee svojih fiziolokih procesa koje nazivamo homeostazom. Ukoliko stresor narui unutranju ravnoteu, organizam poinje da se brani tj. ukljuuje fizioloke mehani-

11

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

3. Stadijum iscrpljenosti u kome slabe odbrambene snage organizma i kada dolazi do pojave bolesti. Ovde stresor perzistira unutar organizma i tetno deluje bez obzira na sve pokuaje njegove eliminacije. Na kraju dolazi do smanjenja vitalnih kapaciteta organizma, to za organizam znai smanjenu funkcionalnost, bolest , pa ak i smrt.

Kako se nositi sa stresom

Jedna od vanih delova stres menadmenta odnosno noenja sa stresom su tzv. strategije: 1. fizika aktivnost moe smanjiti intenzitet reakcija na stres. Posebno su korisne aerobne vebe poput hodanja, tranja, plivanja ili vonje biciklom (podiu visinu odreenih hemikalija u mozgu koje poboljavaju raspoloenje i ine nas zadovoljnijima samim sobom) 2. pisanje sve je vie istraivanja koja pokazuju kako pisanje o stresnim situacijama i okolnostima moe pomoi otputanju stresa i poboljanju bolesti i stanja na koja utie stres. Preporuuje se oko 10-15 min. pisanja dnevno, a na papir moete preneti vae vienje stresnih situacija i vae oseaje 3. razgovor o vaim oseajima izraavanjem i deljenjem svojih razmiljanja sa lanovima porodice ili prijateljima moi ete bolje razumeti svoje oseaje 4. smeh i pla predstavljaju prirodne naine noenja sa stresom i otputanja napetosti, oboje predstavlja deo procesa zaceljivanja rana 5. uestvovanje u aktivnostima u kojima uivate smislene aktivnosti pomau otputanju napetosti mogu ukljuivati neki hobi, aktivnosti ili umetnost. Briga i igra sa kunim ljubimcima takoe moe da pomogne. Zavisno od vrste i uzroka stresa, pristupe stresu moemo podeliti na tri vrste : Suoavanje i delovanje ovaj nain noenja sa stresom ukljuuje suoavanje sa problemom koji

uzrokuje stres, ime menjamo okolinu i situaciju u kojoj se nalazimo. Ovom tehnikom moemo pobediti stresne situacije i promeniti ih onako kako nama odgovara. Emocionalni pristup ukoliko nemate uticaja na situaciju u kojoj se nalazite, moda moete ili poboljati nain na koji vidite tu situaciju i kako se zbog toga oseate. Ovaj pristup je manje privlaan od predhodno navedenog budui da se stres ponovo vraa, ali i dalje predstavlja koristan nain noenja sa stresom. Prihvatanje ponekad se ipak nalazimo u situacijama na koje nemamo nikakvog uticaja i koje ne moemo promeniti. Jedini postojei izlaz iz takve situacije je da takvu situaciju prihvatimo i preivimo. Takav je sluaj npr. smrt voljene osobe. U takvim situacijama, esto je za poetak potrebno prihvatiti da smo jednostavno nemoni da uinimo bilo ta da promenimo situaciju u kojoj se nalazimo. Savremena psihoneuroimunoloka istraivanja potvrdila su da biopsihosocijalna reakcija izazvana delovanjem stresa moe biti uzrok ili deklanirajui inilac brojnih mentalnih i somatskih poremeaja. Smatra se da poremeaji povezani sa stresom, ili takozvane bolesti ivotnog stila, predstavljaju uzrok smrti u 70-80% sluajeva u razvijenom svetu dok je taj procenat u zemljama u razvoju neto nii. Istraivanja u oblasti psihoneuroimunologije ukazuju na znaaj naruavanja funkcija imunog sistema u kompleksnom uticaju stresogenih faktora na zdravlje jedinke. Kljune rei: stres, telesne bolesti, linost, imuni sistem, psihosomatski pristup.
Violeta Mileevi Mihajlovi

Literatura
a. Dantzer R. Stress theories and the somatization process.Encephale 1995,7:3-9 b. Kalianin P., Lei-Toevski D., Petkovi I. Tradicionalna i nauna medicina-prihvatanje i e integracija. Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Savezni zat vod za zdravstvenu zatitu i Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 1993. c. Demitrack MA. Neuroendocrine correlates h of chronic fatigue syndrome: A brief review. J.Psychiatr Res 1997, 31:69-82. a d. Kernberg O.Severe Personality Disorders Psychotherapeutic Strategies, Yale University Press, New Haven and London ,1984.

12

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

Politika primarne zdravstvene zatite na Balkanu

olitika primarne zdarvstvene zatite na Balkanu je zajedniki projekat Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Kanadske Agencije za meunarodni razvoj (CIDA), vodee kanadske agencije za razvojnu pomo. Ovaj projekat ima za cilj da doprinese uspostavljanju reaktivnih i odgovornih sistema primarne zdravstvene zatite u Srbiji i Bosni i Hercegovini a bie sprovoen do septembra 2009. godine. U okviru ovog projekta formirana je radna grupa za udruenja i Komore koja je svoj prvi sastanak imala 23.05.2007. godine. Na sastanku je predloen i stavljen na razmatranje Nacrt Projektnog zadatka. Izmeu ostalog on sadri definisane ciljeve koje ova radna grupa treba da ispuni: - obezbediti usmeravanje u oblasti udruenja i komora, njihove uloge u samoregulaciji, odgovornosti i unapreenju kvaliteta - raditi na ueu u meunarodnim organizacijama i

- registar komore bi trebao da se formira ove godine. Stomatoloka komora - postoji samo radna verzija statuta - druga zvanina dokumentacija ne postoji - nijedno telo komore nije izabrano - registar nije formiran. e Komora medicinskih sestara i zdravstve nih tehniara - statut komore je usvojen i odobren od strane Ministarstva zdravlja - veina druge zvanine dokumentacije je usvojen - sva tela komore definisana zakonom su izabrana - registar je u procesu formiranja. Farmaceutska komora i Komora biohemiara - statut komore je usvojen i odobren od strane Ministarstva zdravlja - sva druga zvanina dokumentacija je usvojena

organima, u skladu sa zakonima i smernicama koje postoje u Srbiji - predloiti smernice politike i strategije za sprovoenje kako bi se ojaala uloga drutva i komora u regulativi (licenciranju i obnavljanju licenci) prualaca usluga primarne zdaravstvene zatite - analizirati projektne aktivnosti i odrediti prioritete za organizacionu izgradnju kapaciteta komora i drutava zdravstvenih radnika u Srbiji - omoguiti sprovoenje aktivnosti na projektu kroz komunikaciju sa bazama koje oni predstavljaju i veze sa drugim slinim projektima. Izvetaj koji je bio prezentiran na sastanku obuhvata sve konstituisane komore u Srbiji i dinamiku njihovog rada: Lekarska komora - statut komore je usvojen i odobren od strane Ministarstva zdravlja - od druge zvanine dokumentacije usvojen je samo etiki kodeks - izabrana je Skuptina komore - ostala tela bi trebala biti izabrana ove godine

- sva tela komore definisana zakonom su izabrana - registar je formiran i potpuno funkcionalan - cenovnik za razliite usluge koje prua komora je odreen i odobren. Kao tekui problemi definisani su: lokacija (zgrada); finansijska sredstva za rad; akreditacija ustanove za Kontinuiranu edukaciju; taan registar zdravstvenih ustanova u privatnom i dravnom sektoru od strane Ministarstva zdravlja; pravilnik o izdavanju, obnavljanju i izgledu licenci od strane Ministarstva zdravlja. O daljem radu u okviru radne grupe za udruenja i komore biete detaljno obavetavani. 01.07.2007. godine izaao je prvi broj tromesenog Biltena Projekta politika primarne zdarvstvene zatite na Balkanu. U ovom uvodnom broju predstavljeni su projekat i njegovi ciljevi, donatori, partneri, aktivnosti. Namera je da se putem biltena redovno informiu partneri i korisnici o deavanju i napretku u implementaciji ovog projekta.
Dragana Sovti Apoteka Beograd

13

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

SUNANJE
Na osnovu ega preporuujete preparat za zatitu od Sunca? Na osnovu godina starosti, tipa koe (postoji 6 tipova), prethodne osunanosti itd. e Koji vremenski period u toku dana treba izbegavati bez obzira na zatitu koju koristite? U periodu izmeu 10-16 h treba potraiti bezbedan hlad (ne hlad od drveta!). a Ukoliko je u pitanju dete do est meseci starosti, koji preparat treba da koristi? U prvih est meseci decu ne treba izlagati suncu niti koristiti bilo kakav preparat. Deija koa je mnogo osetljivija i nema formirane zatitne mehanizme, tako da prima mnogo vie zraenja nego koa odraslih, ali moe i da apsorbuje komponente preparata, pa preparati koji se mau i zatitni filtri koji se u njima nalaze deluju dubinski, a ne lokalno. Da li isti preparat mogu koristiti i majka i dete? Apsolutno da. Da li je suncobran adekvatna zatita za dete? Propustljivost platna suncobrana je i do 50%, tako da nije adekvatna zatita za osetljivu deiju kou. Obavezno obratiti panju na refleksiju zraenja sa okolnih povrina: pesak, voda, beton, trava itd. Da li smo od sunevih zraka sigurni u vodi? Nismo, 70-80% upadnog sunevog UV zraenja voda proputa do dubine od 2m. e Koji biste zatitni faktor preporuili i koje sve karakteristike treba da ima? Preparati koji se koriste za zatitu osetljive deije koe od sunca treba da budu preparati sa visokim zatitnim faktorom, vodootporni i fotostabilni. Vodootporni preparati su oni koji se ne spiraju sa znojem ili vodom (mora, reke, jezera, bazena). Water-resistance preparat je efikasan i nakon 40 min provedenih u vodi; waterproof preparat je efikasan i nakon 80 min provedenih u vodi). Fotostabilnost je izuzetno bitna jer ukoliko se izmeni fotohemijska ili apsorptivna karakteristika preparata on nee reagovati na zraenje niti e obezbediti eljen stepen zatite. a ta ako ne postoji oznaka da je preparat fotostabilan? Ako ne postoji oznaka da je preparat fotostabilan onda se preparat mora nanositi ee jer je razgradnja filtra nepovratna reakcija.

14

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

PITANJA I ODGOVORI
ta znai oznaka SPF? Sun protection factor - SPF oznaava se brojem koji predstavlja odnos minimalne eritemske doze zatiene i nezatiene koe. Minimalna eritemska doza jeste koliina ili vreme zraenja potrebno da na koi izazove prvo crvenilo. Minimalna eritemska doza (MED) nezatiene koe je mala i iznosi 5-10 minuta kod svetle i osetljive koe tipa I i II. Vea vrednost SPF-a ne znai da je koa bolje zatiena ve oznaava vreme tokom koga preparat obezbeuje bezbedan boravak na suncu. ta su total block preparati i da li se njihovom i upotrebom moe pocrniti? To su preparati koji bi trebalo da obezbede apsolutnu zatitu od sunevog zraenja. Moe se pocrneti i sa upotrebom ovih preparata, samo treba produiti boravak na Suncu i zraenje e izazvati tamnjenje. Apsolutna zatita ne postoji. Da li je bitno preparat naneti pre odlazka na plau? Preporuljivo je da se preparat nanese 20-30min pre odlaska na sunanje kako bi filtar imao dovoljno vremena da se vee za proteine stratum corneum-a i obezbedi efikasnost. Treba voditi rauna da se nakon toga preparat ne skine sa koe oblaenjem, brisanjem pekirom i slino. ta su zatitni filtri? Zatitni filtri su supstance koje imaju sposobnost da apsorbuju, reflektuju ili rasipaju zraenje sa povrine koe. Oni time spreavaju njegovo tetno dejstvo pre nego to ono prodre u epidermis i izazove fotohemijsku reakciju. Prema nainu delovanja, dele se na hemijske i fizike filtre. Hemijski filtri deluju na principu apsorpcije energije UV zraenja, zbog ega se i nazivaju UV-apsorberi. Fiziki filtri su supstance koje na koi stvaraju film koji mehaniki, refleksijom ili rasejanjem spreava prodiranje zraenja u kou (titan-dioksid, cink-oksid). o ta je fotosenzibilizacija? To je neuobiajena reakcija organizma na sunevo zraenje. U ove reakcije spadaju fotoalergije na lekove koji su najei egzogeni fotosenzibilizatori. Smatra se da danas vie od 250 lekova pod odreenim uslovima moe izazvati reakciju fotosenzibilizacije. Oni spadaju u lekove koji se esto koriste ili koje redovno primenjuju hronini bolesnici, kao to su: antibiotici, antihistaminici, antidepresivi, tiazidni diuretici, antiaritmici, antihipertenzivi itd. Ove reakcije se manifestuju svrabom, pojavom plikova, otoka, pojaane pigmentacije ili neoekivani jake opekotine posle delovanja relativno slabog zraenja. EU je donela propis da se u upustvu svakog leka navede podatak o fotosenzibilnosti. Ukoliko pacijent koristi neto od ovih lekova savetovati ga da se ne izlae suncu. ta je sistemska fotozatita? Ova zatita podrazumeva oralno uzimanje preparata koji deluju sistemski tj. stvaraju otpornost organizma na sunevo zraenje. To su obino meavine vitamina koji deluju kao antioksidansi, npr. vitamin A, C, E, beta-karoten.
Ivana Opaina Dragana Sovti Apoteka Beograd

Literatura: Sunanje- da ili ne, Mr sci. ph. Suzana Miljkovi Vie informacija o zatiti od sunca, moete na i u brouri pod nazivom UIVAJ NA SUNCU, ALI Z BEZBEDNO! Uputstvo za pravilno ponaanje na suncu, koju su objavili Drutvo Srbije za borbu k protiv raka i Centar za negu zdravlja I lepote. Brouru moete nai na web-adresama: www.serbiancancer.org ili www.nega.org

15

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

TIMSKI RAD FARMACEUTSKOG TEHNIARA U VANREDNIM USLOVIMA

zdravstva Kosovske MitroviRazvoj se prvi put na podrujurazvojem ovog grace neraskidivo je povezan sa da. Grad pominje krajem XI veka kao naselje pod Zveanom. Prvi tragovi medicine na ovom podruju vezuju se za manastire koji su pruali zatitu bolesnim i nemonim. Meu njima je najpoznatiji manastir Banjska-zadubina Kralja Milutina. Kraljica Jelena Anujska, ena kralja Uroa I irila je zdravstveno prosveivanje naroda. Imajui u vidu 500-godinje prisustvo Otomanske imperije na ovim prostorima i briga o zdravlju je bila zapostavljena i svedena na oaze manastira. Poeci zdravstva u Kosovskoj Mitrovici vezuju se za poetak XX veka imajui u vidu i oslobaanje od turske vlasti i osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu 1920 godine. Poseban napredak u razvoju zdravstva predstavlja zavretak nove bolnice 1938. godine. Prva bolnika apoteka je bila u sklopu te bolnice koja danas predstavlja Interni blok zdravstvenog centra. 1974.godine osnovana je nova bolnica HIRUKI BLOK gde je prebaena bolnika apoteka koja je do danas ostala na toj lokaciji. Danas bolnika apoteka broji 9 radnika od kojih 6 radi aktivno: 1 mr.farm kao naelnik bolnike apoteke, 4 farmaceutska tehniara i 1 spremaica a ostali radnici su na porodiljskom odsustvu. U sklopu zdravstvenog centra severna Kosovska Mitrovica su i 3 doma zdravlja: Leposavi, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica koji se lekovima i medicinskim i sanitetskim materijalom snabdevaju jednom meseno preko bolnike apoteke. Ukupan broj zaposlenih u zdravstvenom centru severna Kosovska Mitrovica je 1381 od kojih je oko 1000 radnika zdravstvenog profila. N a e l n i k bolnike apoteke uestvuje u radu strunog kolegijuma sa ostalim naelnicima odeljenja celog Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica i ukljuuju se u reavanje svih problema vezanih za nabavku, skladitenje i uvanje, distribuciju i primenu lekova. Kolegijum se saziva jednom u 15 dana a u vanrednim situacijama i vie puta meseno. Snabdevanje bolnike apoteke lekovima, medicinskim i sanitetskim materijalom vri se preko dobavljaa iz Srbije, i to onih koji ispunjavaju uslove da vre promet lekova po Zakonu iz 2005.godine a koji se oslanjaju na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima. Vie od polovine lekova koji su registrovani na

16

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

teritoriji Republike Srbije nisu registrovani u Pritini, tako da kosovske albanske institucije onemoguavaju dostavu lekova do bolnike apoteke u Kosovskoj Mitrovici ve samo do distributivnog centra u Raki. Zato svi snabdevai tj. veledrogerije isporuuju lekove do Doma zdravlja u Raki, a mi naim vozilima dopremamo lekove od Rake do bolnike apoteke uz velike tekoe, zaustavljanje naih vozila i zadravanje koje nekada traje i po nekoliko sati zbog ega smo esto prisiljeni da se kreemo sporednim putevima. Od strane kosovske carine insistira se na plaanju njihovog PDV-a i taksi i na dozvolama za uvoz lekova od strane Ministarstva zdravlja Kosova. Meutim, mi smatramo da u potpunosti pripadamo Ministarstvu zdravlja Srbije i ne prihvatamo uee u njihovim institucijama jer bi na taj nain bili u dva zdravstvena sistema i priznali njihove institucije i dravu tj. dravnost. Mi praktino nemamo ni jednu veledrogeriju ili dobavljaa koji bi dopremio lekove direktno do bolnike apoteke. Van ovog redovnog snabdevanja u poslednjih 18 meseci nije bilo donacija ni iz Srbije ni od strane humanitarnih organizacija koje rade na ovim prostorima. Humanitarna pomo za Srbe je izostala. Humanitarna pomo u lekovima koja je stizala do nas u predhodnom periodu bila je neupotrebljiva jer su lekovi bili uglavnom sa isteklim rokom pa smo imali dodatne trokove i probleme sa skladitenjem i unitavanjem. Vanredna situacija na Kosovu i Metohiji traje od 1998. godine od kada je i poela vea potronja lekova usled: I. Bombardovanja osiromaenim radioaktivnim uranijumom to je uslovilo poveanje malignih oboljenja 2,2 puta (ista populacija i isti broj pacijenata). II. Uslovi ivota, neizvesna budunost, strah, teki socijalni uslovi, mali prihodi, siromatvo, neadekvatna ishrana. III. Loa komunikacija, ne postoji sloboda kretanja i pacijenti dolaze u poodmaklom stadijumu bolesti a i veliki broj incidenata i povean broj povreenih i ranjenih vatrenim orujem. 17.marta 2004.godine dogodio se jo jedan egzodus - proterivanje Srba sa svojih ognjita o emu

ste bili obaveteni putem medija. Usled masovnog povreivanja toga dana je u naem Zdravstvenom centru zbrinuto 120 ljudi. Zdravstvena sluba je bila odlino organizovana i uvebana za pruanje pomoi poev od prihvata pacijenata koji su dovoeni sanitetskim vozilima do transporta na prijemno hiruko gde se vrila trijaa i za kratko vreme zbrinjavanje velikog broja pacijenata, pri emu je bilo tekih sluajeva povreivanja, krvarenja, izvoenja tekih hirukih zahvata pri emu se troila velika koliina lekova i sanitetskog materijala. Toga dana ukazana je i zdravstvena pomo i zbrinjavanje teko povreenih policajaca UNMIK-a i za to smo dobili pohvalu od Stejt departmenta. U ovakvim i slinim vanrednim situacijama bolnika apoteka se samoorganizuje. Farmaceutski tehniari rade svoj uobiajan posao ali u poveanom obimu. Da bi se uspeno obavio posao potrebna je smirenost dobra koncentracija , fizika i psihika spremnost. S obzirom na specifinost situacije u sevrenoj Kosovskoj Mitrovici bolnika apoteka mora da raspolae odreenim koliinama zavojnog i sanitetskog materijala kao i ostalih lekova i rastvora za infuziju, a prioritet su nam ampulirani lekovi i tu listu izrauje naelnik apoteke sam ili u dogovoru sa direktorom. Tehniari vre grupisanje lekova i sanitetskog i zavojnog materijala i izdavanje istih po odeljenjima. Tehniari se organizuju tako da svako ima svoje zaduenje : jedan izdaje zavojni materijal, drugi radi na izdavanju ampuliranih lekova a trei tehniar izdaje tabletirane lekove. Od zavojnog materijala najvie se troi : gaza, vata, komprese, pricevi, igle, sistemi za infuziju, flasteri, sterilne rukavice, konci i velike koliine antiseptika i dezificijenasa (povidom jod rastvor i pena, borna kiselina, hidrogen, rivanol, alkohol, karbofoksin). Od infuzionih rastvora koriste se : fizioloki, Hartmanov i Ringerov rastvor, 5% i 10% glukoza, Kabiven, Voluven, aminosteril, hepasol, kalijumhlorid i bikarbonati. Ampulirani lekovi: antibiotici (longacef, ciprocinal,jugocilin, gentamicin, amikacin, pentreksil, tienam, vankomicin, klindamicin), antiok terapija, antikoagulansi, antihemoragici, opioidni analgetici, analgetici, antipsihotici, vitamini i sredstva za anesteziju (sevorane, fentanil, rapifen, sufenta, lidokain). S obzirom na nereenu politiku situaciju i oteano snabdevanje lekovima do sada smo uspeli da odgovorimo svim zadacima u vanrednim situacijama a naa najvea motivisanost je motivisanost za rad i opstanak na ovim prostorima.
Dragana Pajovi Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica

17

Apotekarska praksa 64-65 | jul-avgust 2007

Integrativna zdravstvena zatita kvantna medicina

Teoretske osnove i mogunosti primene u praksi
juna u prostorijama Skuptine UBeogradu je 28.zdravstvenapozatitaseminar na grada Beograda odran 2. redu temu Integrativna kvantna medicina. Organizatori ovog skupa bili su Farmaceutska komora Srbije, Institut za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sekcija za akupunkturu SLD, Meunarodno udruenje za promociju kvantne medicine QUANTTES. Predavanja su odali eminentii predavai kao to su: prof. dr Vuk Stambolovi, dr sci Zlata Jovanovi-Ignjati, doc dr sci, Ljubica Konstatinovi, spec. dr med Marija Rankovi, dr med. Slavica Aranelovi, ass. mr sci Momir Dunji, spec dr. med Ljiljana Baji-Bibi i drugi, koji su nas uveli u svet kvantne medicine i na vrlo prihvatljiv nain omoguili nam da spoznamo njene prednosti u praksi. Kvantna medicina se temelji na uverenju da razumevanje ivog (kroz njegovo razlikovanje od neivog) mora sluiti kao osnova za medicinski tretman. Ovo uverenje se u kvantnoj medicini sagledava kroz njene teoretske osnove (Fizika ivog), kroz nove trendove prirodnih nauka koji su medicinu i biologiju iz empirijskih uveli u fundamentalne nauke u koje su do tada spadale nuklearna, atomska i molekularna fizika. Dr Zlata Jovanovi-Ignjati je predsednik sekcije za akupunkturu SLD, predsednik Udruenja za promociju i razvoj kvantne medicineQuanttes i lan radne grupe za ureenje integrativne medicine pri Ministarstvu zdravlja Srbije. Njena oblast rada je mikrotalasna rezonantna terapija (MRT) -klju za razumevanje kvantno hologramske medicine. Sledi niz zanimljivih predavanja ovoga skupa, koji je otvorio doc. dr sci. Vuk Stambolovi sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu i predsednik radne grupe za ureenje integrativne medicine pri Ministarstvu, sa temom: Integrativna zdravstvena zatita, njeno mesto i znaaj. Tako su osnovni principi filozofije postmoderne primenjeni na zdravlje i postavljen je jedan novi, holistiki pristup zdravlju i bolesti.U ovom pristupu, identitet pacijenta je drugaiji nego u klasinoj medicini. On postaje zajedno sa terapeutom kokreator poboljanja svoga zdravlja. To bi bila osnova integrativne zdravstvene zastite. Zahvaljujui strunim i renomiranim predavaima, saznali smo mnogo o ovoj oblasti medicine, o mogunostima primene kod nas i o budunosti naeg zdravstvenog sistema koji treba da prati evropske trendove. Ne moe se umajiti znaaj ni jednog predavanja vrhunskih strunjaka iz ove oblasti, poev od objanjenja pojma i optih principa kvantno-hologramske medicine, dijagnostiko-terapeutske aparature, MRT(mikrotalasna rezonantna terapija), preko lasera male snage u terapiji, informacione i biorezonantne terapije i dijagnostike pa do rezultata u leenju hroninih bolesti. Sva predavanja su stavljena u CD format tako da mogu da budu dostupna svima onima koji ele da saznaju neto vie o ovom skupu. Izdvojila bih predavanja Biorezonancija i ishrana koje je odrala dr Ljiljana Baji Bibi, spec. interne medicine, biorezonantne medicine i homeopata. Ona je u svom izlaganju istakla da je nain ishrane na najbolji, najbezbedniji i najjeftiniji oblik komplementarne medicine. Saradnja farmaceuta sa ostalim zdravstvenim profilima je ovde veoma vana da bi se lake i bre dolo do rezultata. Svi zdravstveni radnici su deo istog tima, mogu biti i organizovani u zdravstvene centre u budunosti, gde e pacijent na jednom mestu imati sve dostupne informacije i leenje. Diskusija koja se tog dana ula posle uspeno zavrenih predavanja bila je usmerena pre svega na vee povezivanje svih subjekata koji rade u primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zatite sa obaveznou edukacije zdravstvenih radnika iz ove oblasti. Proirivanje znanja iz oblasti alternativne medicine je postalo obaveza za farmaceute. Farmaceutski fakultet je ve dosta angaovan u ovoj oblasti. Integrativna farmacija je najbolji nain da nova uloga farmaceuta zaivi, pogotovo za zemlje u tranziciji gde se neke faze moraju preskoiti.
eljka Mitrovi, Apoteka Begorad

18

ANTIBIOTICI - NAIN UPOTREBE

nastavak iz prolog broja