LANA DEMOKRATIJA UPROPASTILA SRBIJUO LOPOVIMA XXI VEKA - UPROPASTITELJI SRBIJE I NOVA SRPSKA ELITA !

Lana demokratija

Pljakai Srbije

Uvod
U ovom odabiru nema ni jednog podatka koji nije prethodno negde javno objavljen. Nikoga nije zanimalo da ih detaljnije izuava. Metod ove kompilacije zasnovan je na fokusiranju na odreene linosti za koje javne informacije ukazuju da su sistemski iznad zakona. One koje su izostavljene mogue je uneti ih naknadno, kako projekat bude sistematizovan, bez remeenja zakljuka koji se namee. Tokom istorije srpski narod ispoljio je svoju dravotvornost. Zakonik cara Duana bio je, posle Magna Carta Libertatum, prvi akt koji je ograniio volju vladara, iako je Duan tada bio na vrhuncu moi, za razliku od engleskog kralja, Jovana bez zemlje koji je bio u podreenom poloaju u odnosu na svoje velikae. Sretenjski ustav Miloa Obrenovia bio je, posle amerikog i francuskog, trei graanski ustav na svetu. Dananju srpsku elitu, koja je deluje izvan institucija, moemo, u skladu sa njenim nastankom i nainom delovanja, nazvati - vlast iz senke, ili interesno drutvo bez odgovornosti. O vlasti u senci, govorimo zato to ona oigledno nije u institucijama. Ovaj zakljuak proizilazi iz injenice da je odreenoj grupi doputeno mnogo toga to ne proizilazi iz pravnih i drutvenih normi, ali i da drutvenim tokovima upravlja bez ikakve odgovornosti. Nekada, poetkom godina, novine su objavljivale liste srpskih bogataa, a izvor tanih informacija bile su uprave prihoda. Samo dve decenije kasnije, objavljivanje zvaninih lista poreskih obveznika izgubilo je dra. Svi smo shvatili da su pare negde drugde. Vieni Srbi postali su obveznici stranih poreskih sistema, a meu prvih sto bogataa u Srbiji, nema nijednog koji je svoj imetak formalno nasledio. Na prvi pogled, izgleda kao da meu srpskim bogataima nema mnogo onih iz sistema u kome su se obveznici i poreznici medusobno oslovljavali drugovima, ali samo na povran pogled. Analiza ak i javno objavljenih informacija ukazuje da stvari na nekom nivou stoje drugaije. Nakon osam godina tranzicije u Srbiji, vreme je da ocenimo da li smo na dobrom putu i kako da nastavimo. Za tranziciju od kontrolisane ka slobodnotrinoj privredi opredelili smo se zato to su ekonomski slobodnije zemlje bogatije. Ova korelacija nije, sama po sebi, dokaz, ali jeste indikator da slobodno trite jeste povezano sa ekonomskim razvojem i da, ukoliko elimo bogatije drutvo, trebalo bi da nam cilj bude omoguavanje graanima da slobodno biraju na tritu ta, od koga i po kojoj ceni ele da kupe. Mnogi su shvatili da je dirigovana ekonomija uinila Srbiju siromanom, ali veliki deo graana i dalje sumnja da je reenje koje smo traili slobodno trite. Kada je u Srbiji poela tranzicija, strunjaci su upozoravali da e prvih godina biti mnogo gubitnika drutvenih i ekonomskih reformi i da e samo uzak krug ljudi biti dobitnici. Ostala je za utehu prognoza da e u drugoj fazi tranzicije mnogo vie graana postati dobitnici reformskih procesa. Meutim, osam godina kasnije, u Srbiji su gubitnici ostali gubitnici, a mali broj dobitnika i dalje dobija. Sada, mnogi strunjaci upozoravaju da Srbija na svom tranzicionom

putu luta. Nismo sigurni da li je trebalo da napustimo politiko-ekonomskovrednosni sistem devedesetih. Izneverena je ideja tranzicije. Sluajno ili namerno, drava nije stvorila ambijent da se stvaraju nova radna mesta, i imamo dosta gubitnika, to je normalno, ali vie nego to bi trebalo jer nama posla. Studija Svetske banke iz 2003. godine, na osnovu razvoja istonoevropskih zemalja nakon pada Berlinskog zida, navodi da su dobitnici prve faze tranzicije iskljuivo tajkuni i insajderi u dravnim kompanijama, a svi ostali gubitnici. Tada su strunjaci Svetske banke napisali da druga faza tranzicije donosi promene na bolje. Tajkuni, dodue, ne gube, ali zbog veeg priliva investicija, otvaraju se nova preduzea i nova radna mesta, pa i oni koji dobiju posao nisu vie gubitnici, a nova preduzetnika klasa postaje pobednika. Dobitnici srpske tranzicije, pored tajkuna, su i pripadnici novostvorenog politikog stalea, koji su dobra mesta u javnom aparatu i dravnim kompanijama zauzeli zahvaljujui politikim vezama, i na taj raun ive dobro. U dobitnike bi se mogao uraunati i deo zaposlenih u dravnim i javnim preduzeima koji zarauju vie od zaposlenih u kompanijama. Veina populacije sebe i dalje opravdano smatra gubitnicima. Srbija je daleko od trine zemlje. Praktino sve velike reforme uraene su u periodu 2000.-2002. godine i svi reformski uspesi sutinski su rezultat tada donetih odluka. Od tada praktino nije sproveden ni jedan vei reformski potez. Za ovih osam godina: valuta je stabilizovana; privatizacija drutvenih firmi je pred krajem; i trgovina je malo slobodnija ukidanjem uvoznih ogranienja. U poreenju sa 2002. godinom, nita se nije promenilo: i tada i danas glavni dobitnici su tajkuni koji su se obogatili u vreme dirigovane privrede, a glavni gubitnici bili su i ostali nezaposleni kojih je i tada i danas, zavisno od statistike metodologije, bila treina ili petina stanovnitva. Do stvaranja nove preduzetnike klase nije dolo zato to Srbija jo uvek nije ula u drugu fazu tranzicije. Nije okonana privatizacija drutvenih preduzea, privatizacija dravnih preduzea nije ni poela, ne funkcionie zakon o steaju, monopoli su veoma jaki, a izostao je ozbiljan nivo direktnih stranih investicija. Jedino to imamo je privilegovane i gubitnike. NOKTOM PO POVRINI Analiza platnog bilansa Srbije od 2003. do 2005. godine otkrila je neke anomalije: a) Srbija je u velikom deficitu a istovremeno, od 2000. do 2006. godine, tednja je uveana oko 20 puta; b) kumulativne neutralne transakcije, a posebno izmeu dravljana, uklapaju se u eme meunarodne triangulacije za pranje novca; c) Kipar je jedan od glavnih primalaca novanih tokova iz Srbije a istovremeno bilateralni bilans plaanja sa Kiprom belei znaajne deficite; d) meunarodni tokovi pokazuju krajnju neobinost veliine, strukture i disbalansa neutralnih transakcija, zbog izbegavanja propisa o deviznom poslovanju i pranja novca. Ekonomski kriminal mogao bi se kvantifikovati merenjem sive ekonomije, razlikom izmeu zarade i potronje, i odnosu priliva i odliva novca. Meutim, istraivai makro tokova novca i odnosa ekonomskog kriminala (kriminal u funkciji dobiti) i organizovanog kriminala (novac u funkciji kriminala) u Srbiji, suoeni su sa nedostatkom, nepouzdanou i neusklaenou podataka institucija drave. Godinja teta od ekonomskog kriminala po ekonomiju Srbije procenjuje se na oko 374 miliona evra, a ukupna teta u periodu od 2000-2005. godine procenjenjuje se na oko 1,9

milijardi evra, to je 81,2 % od ukupno ostvarene tete i 13% od svih prestupa. Na rast privrednog kriminala, osim ljudskih i sistemskih slabosti u tranziciji, uticali su i organizovani kanali izbegavanja plaanja poreza, korupcije, kriminalizovanja privatizacije i drugi faktori. Kriminalne organizacije raspolau novcem kroz nove kriminalne akcije, kupovinu nekretnina, umetnikih dela, antikviteta i druge, i tako remete funkcionisanje slobodnog trita. Sistem protiv pranja novca u Srbiji je, iz nekog razloga, na jako niskom nivou, posebno u smislu i prepoznavanja i gonjenja. Da bi se spreila institucionalizacija prljavog i opranog novca, opte je poznato da bi trebalo proveravati strukturu vlasnitva, varijacije u kapitalu odreenog preduzea, da li je preduzee subjekt zelenakih aktivnosti, i to ne samo iz zvaninih raunovodstvenih podataka preduzea, ve i koordinacijom interne i eksterne kontrole finansijskih transakcija. Sve se ovo u Srbiji ne ini, a pomenuti iznos morao je od negde doi i negde da zavri. Od i kod najirih slojeva graana nije. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je 1992. godine Jugoslaviji sankcije, kojima je ograniena razmena roba sa inostranstvom. Tokom sankcija, iznoenje novca iz Srbije postaje oigledno. Drava poinje da osniva of or kompanije kako bi prikrila poslovanja Beogradske banke na Kipru, kojoj je zbog sankcija bio onemoguen rad. Veinu tih firmi osnovala je advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, koji je u kasnije postao predsednik Kipra. Haki istraioci i MUP Srbije, jo 2001, utvrdili su da je dravni vrh Slobodana Miloevia stajao iza 8 of or firmi na Kipru iji su rauni u grkim i kiparskim bankama korieni za prebacivanje milionskih suma deviza iz Srbije, i za razne bankarske transakcije . Poto je Beogradska banka osnovala svoju of or banku na Kipru, a u vreme sankcija i of or firme koje su preuzele ulogu banke, na ijim raunima su se nalazili milioni, pitanje je da li je trebalo ugasiti etiri banke u Srbiji pre nego to novac iznet iz zemlje na raune tih of or firmi ue u njihov bilans. Kada se sagleda koncentracija novca, nema osnova za tvrdnju da je sistem iz epohe Slobodana Miloevia definitivno proao. Prepoznaju se vrste tipa bogataa. U prvoj su pripadnici stare garde. Re je o ekipi starih direkora i partijskih funkcionera iz Titove i posttitove epohe koji su feudalizovali socijalizam i postali nesmenjivi u drutvenim firmama. Slobodan Miloevi bio im je potreban za odravanje moi, a oni njemu kao imaoci gotovine i lokalnog uticaja . Karakteristika tog tipa bogataa bila je aktivno uee u politikoj nomenklaturi u koju ih je plasirala feudalna privredna mo. Zahvaljujui politici uspevali su da obezbede kontingente i povlastice u poslovanju. Iako najblia glavnom centru moi, stara garda oseala je potrebu da dri privid legalnosti tako da je tip njihovog bogaenja bio: sedi na elu drutvene firme, napravi u inostranstvu srodnu ali privatnu u kojoj si sam ili preko familije veinski vlasnik, a onda u inostranstvu posluje sa firmom u kojoj si direktor posredstvom firme u kojoj su vlasnik. Povrno, nita nelegalno, osim to odliva supstancu iz firme u kojoj si direktor. Stara garda imala je i neku vrstu politike odgovornosti prema glavnom centru: ona je obezbeivala novac za Miloevieve politike projekte, ali i politiki uticaj. Ni sami, kako je primetio, ef vladinog tima za oporezivanje ekstraprofitera, Aleksandar Radovi, nisu proputali da se poslue. Iako najvei legalisti meu novim bogataima, stara garda je bila najneopreznija . Nisu oseali da rade neto nepoteno.

Verovali su da su neprikosnoveni pripadnici drutvene elite, a da bi elita funkcioinisala, mora da se poslui. Zato su bogatai stare garde za ostale nove srpske bogatae prava sirotinja. Mnogo bogatiji od njih su pripadnici druge vrste, novopridoli. Oni nisu verovali da je ita veno osim para. Ta vrsta, u koju se ubrajaju pripadnici familije Kari, 1997. godine ubijeni direktor Beopetrola Zoran Todorovi Kundak, Miroslav Mikovi, Milan Beko, Marko Miloevi, ubijeni Vlada Kovaevi Tref... svoje prve velike pare stekla je u vreme Miloevia. Njihov metod bio je jo mutniji od prethodne grupe: bili su politiki udaljeniji od glavnog centra, ali je stepen nelegalnosti njihovih poslova bio vei . Nisu se puno petljali u politiku osim kada su im na trenutke rasle ambicije ili kada su dobijali specijalne zadatke. Njihov ugovor s Miloevicem bio je jasan: omoguiu ti da se obogati, da mulja sa privatizacijom i primarnom emisijom, da radi poslove za dravu i da bude dobro i tebi i dravi. Miloevia nije zanimao njihov politiki uticaj, ali jeste gotovina. Njihovo bogatstvo je najtee proceniti zato to nije jasno koliko je para manipuliu njihovo, a koliko im je dato da ih oplouju. Kako su bili na granici politike, njihova sudbina nije bila unifikovana kao tipinih pripadnika stare garde (odlaze) ili pripadnika sive zone (nastavljaju). Mikovi i Beko uspeli su, uz blagoslov vlasti, da zadre svoje imperije neokrnjene, Kari nastavlja da se koprca, a Marka Miloevia pomelo je ono to ga je i obogatilo - porodine veze. Trea vrsta bogataa ima najmanje problema sa novom vlau: nema ih na spiskovima ekstraprofitera, pojavljuju se kao donatori novih vlasti (Filip Cepter je finansirao Dima Dentona, lobistu srpske vlade u SAD), nikada se nisu zaklanjali iza patriotizma, dok politiku smatraju zabavom za sirotinju i budale. Ne bee od veza s politiarima, ali one su iskljuivo tehnike: oni su politiarima dobri ukoliko im povremeno uskoe s finansijskom injekcijom, ovi njima ukoliko im ne smetaju. Za razliku od prethodne dve vrste, siva zona nema neposrednu vezu s politiarima, vie je oslonjena na policijske i debeovske aparate, ne sede na kongresima, ve na zatvorenim sedeljkama. Udaljenost od politike prati vii stepen nelegalnosti posla nego u prethodne dve grupe - tu se radi o golom vercu. Taj rizik prate i vee zarade: ovo je najbogatija ekipa. Pripadnici te grupe najradije se dre anonimnosti, zbog ega je njihov identitet nekad veoma teko otkriti . FILIP CEPTER roen je 1951. godine u Bosanskoj Dubici kao Milan Jankovi. Zavrio je Ekonomski fakultet. Radni vek zapoeo je u predstavnitvu makedonske firme Transkop u Beogradu koja se bavila pedicijom. Poslovnu karijeru zapoeo je u Austriji sredinom 80-ih. Za samo est meseci nauio je nemaki i zaposlio se u austrijskoj firmi za spoljnu trgovinu. U Lincu, gde je iveo sa suprugom Madlenom, Milan je posle pet godina akviziterstva uvideo da posuu koje prodaje nedostaje dobar poklopac. Sam ga je konstruisao i prijavio cepter posue kao svoj izum. Prvu fabriku erpi i lonaca Jankovii su otvorili u Italiji 1990. godine. Ovi proizvodi, kao ekoloki i industrijski novitet, osvojili su potroae u Evropi, a Milan je proglaen za evropskog kralja lonaca i erpi. Kompanija Cepter Internacional osnovana je 1986. godine i trenutno ima 2 milijarde dolara godinjeg obrta. Istie da je prvu milijardu maraka zaradio bre od Bila Gejtsa. Danas ima 11 fabrika (Italija, Francuska, vajcarska i, pored posua, bavi se kozmetikom, medicinom, proizvodnjom

satova i sistema za preiavanje vode, a sve vie ulae u sport) i jednu u Junoj Koreji gde je manjinski vlasnik. Vrednost imperije Cepter, u oko 50 zemalja, procenjuje se na vie milijardi evra. Brani par Cepter vraa se 1990. godine u Jugoslaviju i ulae 30 miliona maraka u fabriku u Bosanskoj Dubici. Tu je Jankovi i u jesen 1998. godine otvorio i novu fabriku za zavrnu obradu posuda cepter u koju je uloio deset miliona dolara. U otadbinskim zemljama ima desetak firmi , i poslovnu zgradu u Ulici kralja Petra u Beogradu, koja je nagradena kao arhitektonsko delo. Cepter banka je dobila i ekskluzivno pravo da administrira kredite za mala i srednja preduzeca koje odobrava vladina agencija u Leskovcu, koja je osnovana kapitalom etiri srpska anonimna biznismena koje je, kako je sam priznao, premijer ini obezbedio linim vezama (zbog toga su ostali bankari protestovali optuujuci Cepter banku da je privilegovana). Ceptera je Srpski pokret obnove optuio da se bavi trgovinom orujem. Razlog za promenu imena objasnio je: Moje ime Milan Jankovi nije ba preporuka u svetu velikog biznisa, ve samo sumnjiavo sugerie egzotiku odakle dolazi... STANKO SUBOTI roen je u selu Kalinovac kod Uba 1959. godine, i ima dve biografije. Jednu pria on, a drugu njegovi protivnici. Optuuju ga da je mafijaki bos, koji kontrolie verc cigareta na Blakanu. On tvrdi da su njegovi poslovi sa cigaretama legalni. Pored jugoslovenskog, od 1999. imao je nekoliko godina i hrvatsko dravljanstvo, a uglavnom ivi u enevi i u panskom letovalitu Marbelji. Cane je bio najmladi od estoro dece. U Francusku je otiao 1979, kod druga koji se bavio proizvodnjom konfekcije. U Jugoslaviji je 1988. osnovao firmu za proizvodnju konfekcije, a 1990/91. godine poeo je da se bavi i maloprodajom. Suboti se potom dao na trgovinu. Uvozio je perjane jakne za Robne kue Beograd, aluminijumski prah za proizvodnju graevinskih blokova, herbicide, hemikalije, metrau, izvozio teku konfekciju. Njegova firma, MIA, 1993. godine zaradila je oko milion maraka. Tvrdi da je u posao s cigaretama uao 1992: Ohis iz Skoplja mi je dugovao i umesto novca, dali su mi cigarete Makedonija tabaka. Uvezao sam ih prema vaecim propisima. Kasnije sam imao najvei lanac menjanica u gradu. Posle sam otvorio dva djuti fri-opa, jedan na prelazu eneral Jankovi, drugi u luci Bar. Imao sam i dva bescarinska magacina, jedan u Ubu, drugi u luci Bar. Jula 1997. u Subotiev fri-op na prelazu eneral Jankovi upala je godine policija . MIA je potom prestala da radi. Posao je obnovljen, a firma je promenila ime u D-trade. Suboti je postao poznat javnosti, kada ga je zagrebaki Nacional optuio da je u saradnji sa crnogorskim predsednikom Milom ukanovicem i bivim efom srpskog DB Jovicom Staniiem preko Crne Gore vercovao cigarete . Pravi razlog pokretanja afere su Subotieve poslovne veze. S jedne strane, s kompanijom Briti ameriken tobako, drugim svetskim proizvoaem cigareta. Iako obe strane to poriu, izgleda da je Suboti igrao znaajnu ulogu u pregovorima oko gradnje fabrike duvana u Srbiji, u kojem je BAT eleo da obezbedi monopolski poloaj. A s druge, s premijerom Srbije Zoranom indiem: india sam upoznao 1997. u vreme protesta Koalicije Zajedno. Posle oktobarskih dogadaja 2000. godine, u novembru smo se sreli u Beogradu. Rekao sam mu da moe da rauna na mene i moje veze po svetu za svaki projekat koji se tie preporoda Srbije. im je formirao vladu, indi se sudario s praznim budetom. Najvei udarac na dravnu kasu predstavljao je

verc duvana. Srpskom premijeru naveo sam primer Rumunije i kako se ona izborila sa tim. Tu je glavnu ulogu odigrala kompanija BAT, sa kojom sam u odlinim poslovnim odnosima. MARKO MILOEVI je, uprkos tome to kada se govori o bogatstvu porodice Miloevi najee se misli na njegovog oca, biveg predsednika, Slobodana, pravi nosilac bogatstva. Ovaj 27-godinjak je posle silaska svog oca s vlasti napustio je zemlju u urbi, i jo niko nije izneo uverljive dokaze da li je u Litvaniji, Rusiji, Azerbejdanu, Kazahstanu ili Jermeniji. Kao vrlo mlad, uspeo je da ostvari ameriki san u Srbiji i to sve, ako je verovati njegovom ocu, poelo je noenjem gajbi u kafani. Kako je od toga uspeo da razvije posao koji je obuhvatao lance fri-opova, trgovinu cigaretama, tehnikom robom, gorivom, kafom, parfemima, a da sve to nije ni carinjeno niti oporezivano, niko nije objasnio. U Poarevcu je imao najveu balkansku diskoteku na otvorenom Madona, opremljenu najsavremenijim tehnikim ureajima, podigao je zabavni park Bambilend, otvorio pekaru i piceriju, prodavnicu tehnike robe Sajbernet, radio-stanicu i Internet centar. U centru Beograda otvorio je luksuznu parfimeriju Skandal, koja je 5. oktobra unitena. Glavni oslonci u poslu bili su mu ubijeni policijski general Radovan Stojii Bada i Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina. Sa Mihaljom Kertesom sklopio je savez koji mu je omoguio kontrolu nad prodajom cigareta Filip Morisu Srbiji. Profit od jednog provercovanog kamiona cigareta u Srbiju iznosio je oko 250.000 maraka. Jedna od bitnih odlika jeste da se nijedan fri-op nije vodio na njegovo ime, i u veini poslova se ne pojavljuje. Jedini konkretan podatak do koga je dola nemaka policija za suzbijanje ekonomskog kriminala tie se, pokojnog Vladimira Bokana, biznismena jugoslovenskog porekla u Grkoj, iji je ortak bio Vlada Kovaevi Tref, ubijen u februaru 1997. godine. Marko je bio lan Kovaevievog trkakog automobilskog tima. Bio je blizak i sa efom srpske tajne policije Radomirom Markoviem, koji ga je ispratio kada je s beogradskog aerodroma, s lanim pasoem na ime Marko Jovanovi, otiao u Moskvu. Iako nije sluio vojsku, za vreme agresije NATO slikao se u uniformi SAJ, a na jednoj slici vidi se slubena znaka MUP Srbije 014119 . BRAA KARI imaju brojnu familiju. Iz nekog razloga, trude se da dokau elitizam, pa guraju novokomponovani grb kao porodini i drue se s politikim i kulturnim kremom . Osnovali su 1970.-ih Kosovouniverzum, jednu od prvih i najuspeniju ugovornu organizaciju udruenog rada. Ve tada braa su stekla mercedese i po kuu u Pei i Tivtu. Kasnije, postali su finansijeri okupljanja Srba sa Kosova i kao nagrada preutano je da su ukrali projekte i ininjere Minela koji su radili rashladne sisteme u Rusiji. Doselili su iz Pei u Beograd, prvo u sedam novobeogradskih stanova za koje je kupljeno sedam klavira, da bi ubrzo poeli da se ire Dedinjem. Dok je zemlja propadala, a klima za preduzetnitvo bila gora nego ikad, njima je sve polazilo od ruke i bili su prvi u svemu. Vlast je uvek rado saraivala s njima i niko nije pitao da li bi neko dao vie za koncesije koje su dobijali Karii. Bogoljub je postao prvi komija Slobodana Miloevica i s njim esto ruao i igrao karte. Tokom 1998/99. Bogoljub je postao ministar za kapitalne projekte u Vladi Srbije, a potom ministar bez portfelja. Inicirao je i finansirao osnivanje Socijaldemokratije, a bio je i kandidat za predsednika Srbije. Pomogao je da

1999. godine u Beograd doe misija Desija Deksona koja je ubedila Miloevia da oslobodi zarobljene amerike vojnike. Bio je jedini gost iz Srbije na roendanu Bila Klintona 1996. godine. Karii su imali prvu srpsku mreu mobilne telefonije Mobtel. Naknadno je utvrdeno da nisu platili ceo iznos osnivakog kapitala. U inostranstvu imaju 41 preduzee, uglavnom u trgovini i graevinarstvu. Karii stalno gase i osnivaju firme, tako da izvorna BK kompanija ve godinama ne postoji. Astra grupa, a posebno Astra Simit,je u 2000. godini ostvarila najveu dobit u Srbiji zato to je na njene raune prebaen najvei deo prihoda Mobtela. Porez na ekstraimovinu po osnovu bespravne gradnje platilo je pet lanova porodice Kari. Bogoljub - za vilu od 650 kvadrata (imao dozvolu na 450), njegova erka Danica na 1.100 kvadrata, Zoran na 2.000 kvadrata podignutih bez dozvole i Sreten za vilu od 1.200 kvadrata (od ega je 658 bez dozvole).

Mlaan Dinki

izjavio je, kao ministar finansija, da oni koji su se u Miloevievom reimu obogatili nee polagati raune o nainu sticanja bogatstvu, ako budu redovno plaali porez, a krivini progon brae Kari objasnio je posledicom toga to oni nisu shvatili da su posle pada Miloevia nastupila nova pravila igre. ...

Mlaan Dinki je oito pion svoga finansijera i tetka Mikovia. U saradnji sa Kotunicom i Tadiem uinio je sve da Mikovi postane najbogatiji Srbin za koga nije vaio zakon ve ta nova Dinkieva pravila

igre...

Dinki

Tadi

ta sve mogu demokrate? Dinki je javno pred kamerama izjavio da je gradjanima Srbije obeao 1000 samo da bi poveao rejting Tadieve stranke.

Dinki, najvei krivac to je Srbija zaduena do gue i to je u bescenje prodato sve to se moglo prodati i to najveim srpskim neprijateljima, sada zamislite, okrivljuje vladu, daje ostavku i pokuava da opet vara naivne Srbe...

Dinki je oz pomo Mikovievog novca u Srbiji radio to je hteo.

Dinkiev stav o odustajanju od istraga o nainu na koji su se pojedinci obogatili za vreme sankcija i ratova deli i direktorka brokerske kue tajkuna Miodraga Kostia (M&V Investments), Dragijana Radonji-Petrovi. Prema njenom miljenju deset najveih domaih tajkuna, okupljenih u Klubu privrednika, predstavljaju temelj srpskog ekonomskog razvoja. Re je, istie ona, o ljudima izuzetnog preduzetnikog duha, to je vanije od toga jesu li oni do prvog miliona doli na regularan ili neregularan nain. Njihovo bogatstvo e se i dalje uveavati, a to treba iskoristiti za poveanje standarda stanovnitva i otvaranje prozora u svet. Nasuprot izjavama nje i Dinkia, domaa privreda nalazi pod upravom tih tajkuna zahvaljujui naklonosti politike elite koja zazire od stranih ulaganja. Nije re o sposobnim i darovitim preduzetnicima, ve o povlaenim pojedincima, koji su zadrali status iz Miloevievog vremena i u sadanjim politikim strukturama . Da bi se ovladalo sistemom neophodni su i kanali prohodnosti. Profil idealnog tranzicijskog manipulanta u Srbiji danas mogao bi se opisati: a) u vezi je s vladom, ali nije dravni inovnik, c) pripada miljeu moi koji kadrira dravne slube, ali nije funkcioner stranke, d) u vezi je s preduzetnicima u regionu, ali nije tajkun ni oligarh. Niko ne zna ta tano radi, a to se manje zna, utoliko je uspeniji. TAHIR HASANOVI bio je u vreme moi Mirjane Markovi, skoro lan porodice Miloevi, blizak i s Mirjanom i s njenom kerkom Marijom. Kao lan Univerzitetske konferencije SSO Beograda, imao je vanu ulogu u ustolienju Miloevia na vlast. Pripadao je Mirinoj jurinoj grupi na beogradskom univerzitetu. Po nalogu Porodice predao je Republiku konferenciju Saveza omladine Srbije, sa svom imovinom, Duanu Mihajiloviu, da osnuje Novu demokartiju, u kojoj postaje generalni sekretar. Odigrao je veliku ulogu u razbijanju Koalicije Zajedno i tako omoguio Miloeviu da posle prvih viestranakih izbora SPS formira Vladu Srbije. Tahir je, tada, namestio Duana Mihajilovia da 1991. godine iznese iz zemlje 12,5 miliona maraka. Mihalj Kertes ga je uhapsio, a Tahir je, kao deko Marije Miloevi, toboe uspeo da umilostivi Miloevia da ga pusti iz pritvora, s tim to je Mihajilovi prihvatio da u datom trenutku podri Porodicu.

Oenio je Srpkinju s Kosova, Marinu Gadi iz Sreske kod Prizrena. Njen otac tugovao je to mu se kerka udaje za Hasanovia, i njena porodica nije prisustvovala svadbi. Hasanovi je aktivno radio za tajnu policiju i rukovodio poslovnom imperijom Duana Mihajilovia, Lutra, koja je imala dvadesetak firmi u sastavu. Rukovodio je rotari klubom u Mihajilovievim prostorijama u ulici Majke Jevrosime u Beogradu. Vodio je partijsku slubu bezbednosti. Za vreme sankcija Hasanovi je osnovao vie firmi preko kojih je uvoena strateka roba uz veliku proviziju. I dalje je na elu uvoznikog lobija. Proteira preduzea iz Slovenije i uvozi njihovu robu, zastupnik je preduzea Radenska. Mihajilovi mu je ustupio dosijea srpskih politiara i privrednika. Mihajilovi mu je, kako bi prikrio svoje bogatstvo, ustupio milione evra radi daljeg obrtanja. Koliko Hasanovi ima firmi na svoje i tua imena, niko ne zna. Tahir Hasanovi, prema miljenju mnogih, dri znaajan kanal britanske obavetajne slube MI 6. Poetkom osamdesetih godina kad je Tahir Hasanovi bio uzoran Titov omladinac, predsednik Univerzitetske konferencije Saveza omladine, a iza fotelje mu visila velika slika najvoljenijeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti, trebalo je da nestane iz politike. Zbog neviene servilnosti, nekome je jo onda bilo muka od njega. Tahir je, meutim, osetio zahtev vremena. Predsednik Jugoslavije na jednogodinjem mandatu, Fadilj Hoda, poklonio je skupocen stilski orman Drutvu albanskih studenata u Beogradu. To drutvo, koje je delovalo pod imenom Prpjeka, nikako nije htelo da radi zajedno s ostalim zaviajnim drutvima objedinjenim u Kulturno umetniko drutvo panac. Uoi Osme sednice, Tahir Hasanovi kree u akciju uterivanja albanskih studenata u panac, i spektakularno oduzimanje ormana, poklona Fadilja Hode. Od tada poinje da raste uticaj ovog neverovatnog obrtnika. Njegov ugled kod branog para Markovi-Miloevi otiao je dotle da je bio meu prvim kandidatima za zeta. Kad je poela pljaka bive republike omladine pod vostvom Duana Mihailovia, naao se meu prvima. Ostalo je istorija i, na alost, naa svakodnevica . LJILJANA NEDELJKOVI, kao ef kabineta predsednika SRJ, bila je izuzetak je od prakse da su efovi kabineta anonimni u javnosti. Mesto u novinskim stupcima izborila je umeanou u razne afere: Perii, Gavrilovi, planirani upad u Vladu Srbije. Ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic izjavio je 16. avgusta 2001. da su dogaaji oko ubistva biveg visokog slubenika Dravne bezbednosti Momira Gavrilovia skandal, koji preti da ugrozi sve rezultate demokratskih promena u Srbiji i SRJ. On je pozvao novinare da se bave istraivackim novinarstvom i sami utvrde ko pokuava da stvori paralelne centre moi, ali nije eleo da komentarie pisanja da je u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Kotunice stvarana paralelna DB Srbije. Radomir Markovi, bivi naelnik RDB MUPR Srbije, u svojoj knjizi tvrdi da se njegova saradnja sa predsednikom SRJ Vojislavom Kotunicom odvijala preko, kako kae, neprikosnovenog efa kabineta Ljiljane Nedeljkovi. Markovi navodi: Skrenuo sam joj panju da bi njihovi koalicioni partneri mogli neto konstruisati na moju tetu jer sam ja najpogodniji za kompromitaciju vlasti Slobodana Miloevia. Rekao sam joj da su mi pretili kompromitacijom i politikim progonom. Ljiljana Nedeljkovi me je ubeivala da do toga nee

doi, da e se sve raspraviti javno i da Kotunica nee dopustiti da se zloupotrebljava vlast. Meutim, jednog trenutka je briznula u pla izgovorivi: Sve ovo to se radi sa vama je skroz pogreno Kada sam uhapen i hlaen u samici, gospoa Nedeljkovi mi je poslala jednu knjigu. Tema je bila bezvlae nastalo posle 1945. godine, u kojem su, na montiranim sudskim postupcima, stradali mnogi nevini rodoljubi. Gospoa Nedeljkovi mi je nagovestila buduu sudbinu ako ne budem imao dovoljno sluha. Bivi potpredsednik Vlade Srbije, edomir Jovanovi rekao je na sednici Odbora za pravosue i bezbednost Skuptine Srbije da su dosijei pojedinih elnika DOS, i dokumenta o istrazi o ubistvu novinara Slavka uruvije predati Ljiljani Nedeljkovi, dok je bila ef Kabineta predsednika SRJ. Jula 2002, na poetku rada Komisije Narodne skuptine Srbije, koja je formirana da rasvetli informaciju o naredbi iz kabineta predsednika SRJ, Kotunice, vojnim organima da upadnu u prostorije Vlade Srbije, Ljiljana Nedeljkovi je obavestila Komisiju da se nee odazvati pozivu i da nee dati iskaz. Kao razloge je navela: Prvi je nelegitimnost republike Skuptine koja ne odraava izbornu volju graana Srbije, drugi razlog je da se vaa Anketna komisija bavi stvarima iz nadlenosti saveznih, a ne republikih organa, i tree je da sam ve u predistranom postupku dala izjavu policiji povodom tvrdnji etvorice penzionisanih generala pa ne bih htela da uinim nita to bi poremetilo tok tog postupka. Aprila 2007. Vladimir Beba Popovi analizirao je u magazinu Status kako je mogue da se istraga ubistva Momira Gavrilovia, jedna od kljunih taaka sukoba vladinog Biroa za informisanje i Kotuniinog kabineta: Zato to su ljudi koji su umeani u ubistvo Gavrilovia sedeli u kabinetu Vojislava Kotunice ili na visokim pozicijama vojne slube bezbednosti i zato to su u tome uestvovali i penzionisani, ali i aktivni pripadnici DB-a. Skoro isti oni koji su kasnije uestvovali i u ubistvu Zorana inia. To su injenice. Gavra je mnogo znao. Kad su posle 5. oktobra poeli istke u DB-u i uklanjanje potencijalnih insajdera, a posebno posle ubistva Prike, desne ruke Frenkija Simatovia, Gavra je postao uznemiren, pokuavao je da trai neku zatitu od nas, ali je znao da je Vlada bila slaba. Ovi su to primetili i rekli: Gavra mora da nestane, a to to je sa Kotuniinom enom, po nalogu Staniia, spremao pu u policiji i DB-u, bio je samo dodatni razlog. Tako je i bilo. Momir Gavrilovi je imao rezervisanu kartu za Be kad ga je pozvala Ljiljana Nedeljkovi i zahtevala od njega da otkae let, jer ga predsednik zove na razgovor. Gavra odlazi kod Kotunice, ovaj ga ne prima, makar su tako oni rekli, ali sa njim obavljaju razgovor Ljiljana Nedeljkovi, Grada Nali i Rade Bulatovi. Posle tog sastanka, njega na stepenitu sree kolega kome se nesretni Gavra hvali kako je bio kod Voje i jo mu kae: Vraam se nazad na najvie mesto! Otkud vama ti detalji? Kako znate sadraj razgovora Ljiljane Nedeljkovi i Gavrilovia? Postoje izjave Gavrilovieve supruge i jo dva njegova prijatelja da je na insistiranje Ljilje Nedeljkovi odloio put u Be i taj dan je ubijen. Kakav tu jo dokaz treba? Ja nisam rekao da ga je ubio Kotunica ili da je pucala Ljilja Nedeljkovi. Ne! Ali je jasno da je najmanje jedan ovek iz Kotuniinog kabineta znao da e se Gavriloviu desiti to to mu se desilo. I da je naterao ili ubedio Ljiljanu Nedeljkovi da Gavru pozove ba taj dan i

nagovori ga da odustane od puta. Onaj ko je Nedeljkovievu naterao da Gavru zove, taj je znao da e biti ubijen. Dodatno me u ovom uverenju dri i injenica da su svi lagali oko prirode tih susreta i krili da su sa Gavrom radili na pripremi pua. Posebna pria su mediji koji su listom stali uz Kotunicu i njegove i osuli drvlje i kamenje po Zoranu i Vladi Srbije, od dravne televizije, preko Blica, do Slavie Lekia koji u Reporteru puta svog prijatelja Aleksandra Tijania da se, kao, brine: Ko to ubija po Srbiji?. Nezadovoljstvo politikim uticajem kruga oko Kotunice izneo je javno jedino njegov, do tada medijski savetnik, koji nije lan DSS, Aleksandar Tijani, za nedeljnik Identitet: Nije tajna da sam nezadovoljan srazmerom podrke Srba Kotunici i kolicinom njegovog uticaja na srpske politike prilike. Takode, nije tajna da oko njega postoje osobe koje su veoma zadovoljne ba ovakvim rezultatom Znalo se ko je najmoniji, ko je odmah do njega, ko odluuje, a ko presuuje. Sin Ljiljane Nedeljkovi, Ratomir Miliki (29) koji je 2008. godine iz skuptinske blagajne naplatio 5,5 miliona i napravio telefonski raun od 800.000 dinara, jedini je Srbin koji je vojsku sluio u inostranstvu. Od septembra 2007. do marta 2008. bio je na redovnom odsluenju vojnog roka i angaovan na ugovoru o delu u Skuptini Srbije, kao konsultant parlamentarne delegacije pri Savetu Evrope. Na osnovu uvida u skuptinsku dokumentaciju, Press je utvrdio da je Miliki kao redovni vojnik proveo 45 dana u inostranstvu i sa skuptinske blagajne u tom periodu podigao vie od 1,5 miliona dinara. Njegova putovanja obezbedio je ef nae delegacije Milo Aligrudi, ef poslanikog kluba DSS, koji je opstanak vladajue koalicije uslovio zahtevima da Miliki obavezno putuje sa delegacijom. ZORAN JANJUEVI je 1992. godine bio obian operativac (ili voza) u Slubi dravne bezbednosti u Srpskom Sarajevu. Kako je Zoran Janjuevi iz Republike Srpske doao za savetnika za bezbednost u kabinetu Zorana inia? Postoji li uopte njegova biografija? Njegova uloga kod pokojnog premijera, samo osam godina kasnije, se ne uklapa. Bio je umean u razne mahinacije u vezi sa prodajom ili upropatavanjem mnogih firmi po Srbiji. On sam, svedoei na suenju za atentat na Zorana inia, pokuao je to da objasni i ispalo je da je tu doao sticajem okolnosti. Da li se savetnik za bezbednost premijera jedne drave postaje sluajno? Kasnije, Janjuevi se sasvim lepo snaao i u Sloveniji. Zakon o osnovama ureenja slubi bezbednosti ne uvodi profesionalni nador nad radom tajnih slubi, a poslanici priznaju da BIA proverava njih, umesto obrnuto. Po zakonu, slube su podreene i odgovorne izabranim vlastima Srbije, a skuptinski odbor nadzire, izmeu ostalog, i usklaenost rada slubi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti i strategijom odbrane, koje strategije Srbija trenutno nema ni jednu, ni drugu. Odbor bi po zakonu trebalo da nadzire i zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, ali to dosad nikada nije uradio. Predvieno je da je direktor slube duan da se odazove pozivu za sednicu Odbora, a ako je spreen, duan je da poalje svog zamenika. ef BIA, Saa Vukadinovi, ve po ustolienju, nije se pojavio na sednici Odbora posle hapenja Radovana Karadia, a nije poslao ni svog izaslanika. ef BIA Rade Bulatovi izlazio je pred odbor godinje, a efovi vojnih slubi nikad. Ministar odbrane Dragan

utanovac priznao je da ne moe da kae da su slube bezbednosti pod potpunom kontrolom, jer nemamo mehanizme kao to je generalni inspektorat. lan Odbora za bezbednost Aleksandar otri otkrio je da mu je reeno da BIA nikada nee prihvatiti temeljno reorganizovanje, jer niko ne eli da ostane bez posla. Srbija bi, smatra on, trebalo da ima generalnog inspektora tajnih slubi, ali samo kada bi on imao stvarnu ulogu. Da li i neodgovornost sistema bezbednosti nastaje sluajno? SRPSKI POSLOVNI KLUB PRIVREDNIK U ovom udruenju graana lanarina je 100.000 evra godinje i 10.000 evra meseno. Zanimljivo bi bilo znati da li lanovi plaaju lanarine iz sopstvenih depova ili ih vode kao trokove poslovanja. Takoe bi bilo zanimljivo osvetliti logiku zbog koje bi, pored smanjenja poreske osnove, neko skupo plaao lanstvo u organizaciji koja bi alternativnim putevima trebalo da titi interese ljudi koji su institucionalno obezbeeni kroz komorsko udruenje. Na skuptini "Privrednik"-a za predsednika je ponovo izabran Danko uni ("Eki investments"), a u dvogodinjem mandatu izvrne odluke donosie i Izvrni odbor: Miodrag Babi ("Hemofarm"), Zoran Drakuli ("Ist point"), Miroslav Mikovi ("Delta"), Zoran Obradovi ("Petrobart"), Toplica Spasojevi ("ITM") i Dragoljub Vukadinovi ("Metalac"). U Nadzorni odbor reizabrani su: Vladimir upi (Hipo Alpe grup), Mia Mii ("Jedinstvo") i Nenad arenac ("Hajneken"). LANOVI : MIROLJUB ALEKSI, predsednik ALCO GROUP doo Roen je 26.03.1957. u Vranju. Diplomirani je inenjer. Prvo zaposlenje Miroljuba Aleksia je u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu Beograd (PKB). Od 1994. do 1998. godine radio je u PKB banci. U vreme Ante Markovia, kada je socijalistiki sistem poeo da se menja u kapitalistiki, Aleksi osniva i svoju ALCO - Aleksi Company. Prvi poslovi preduzea bili su vezani za otkup ruskih potraivanja, klirinkih dolara i eskont menica na teritoriji bive Jugoslavije, rad sa komercijalnim i blagajnikim zapisima, i zajmom Republike Srbije. Prve etiri godine poslovanja firme, do hiperinflacije 1994. godine, dominirali su finansijski poslovi i investicije u vlastite poslovne prostore. 1995. godine Aleksi osniva Alco banku, a 1998. na javnoj licitaciji kupuje preduzee Pionir u steaju. Slede godine investiranja u Pionir, a zatim i u hotele. Posle prodaje Alco banke belgijskoj KBC banci, Alco Group danas ima etiri segmeta: a) proizvodni, koji ine 3 fabrike Pionir-a, Amasis iz Beograda, Hissar iz Prokuplja, Tipoplastika iz Gornjeg Milanovca, Intersilver iz Zemuna i Kotana i FOS iz Vranja; b) trgovinski, koga ine Cobex iz Beograda i Autopromet iz Nia; c) graevinarski, koji obuhvata Na Stan iz Beograda i Alco kao vlasnika nekretnina; i d) hoteli: Izvor (Aranelovac), Sloboda (abac), Tornik (Zlatibor) (svi velnes), Master hotel u Novom Sadu, a u planu je jo hotela, ukljuujui i na Adi ciganliji. 1977. godine sagraen je u centru apca hotel Sloboda, povrine 9.000 kvadrata, sa 100 soba i 5 restorana. Avgusta 2003. godine prodat je za 25 miliona dinara, uz obavezu novog vlasnika da u roku od 12 meseci investira jo 45 miliona dinara. Drugi potencijalni kupci eliminisani su pod udnim okolnostima pre aukcijske prodaje, i na aukciji je uestvovalo samo preduzee

Amazis, a njegov vlasnik Aleksi i direktor Deni predstavljali su dva kupca samo formalno. Najvei ugostiteljski objekat u abakom kraju prodat je po ceni viestruko nioj od realne, a kupac nije ispunio preuzete investicione obaveze. Procenjena vrednost 70% drutvenog kapitala hotela od strane Agencije za privatizaciju iznosila je 1.554.374 evra, a Aleksi ga je kupio za 383.670 evra. U tom trenutku bilo je 158 manjinskih akcionara, radnika i penzionera na koje je drava prenela bez naknade preostalih 10.965 akcija. Procena kapitala nije izvrena realno, ve po knjigovodstvenim vrednostima. Hotel je prodat po 9,67 puta nioj ceni od trine, ime su mali akcionari oteeni za preko 1.700.000 evra. Manjinski akcionari hotela Sloboda uputili su Odboru za privatizaciju Skuptine Srbije, premijeru Vojislavu Kotunici, predsedniku Borisu Tadiu, Ministarstvu za privredu i Agenciji za privatizaciju, zahtev za novu procenu kapitala, reviziju privatizacije i raskid ugovora sa firmom Miroljuba Aleksia, Amazis. MIROSLAV ATELJEVI, predsednik ACMER-M doo Najvei akcionar Neoplante, sa 48,11% kapitala, je firma Neoplanta zajedno, u kojoj 78,1% kapitala ima beogradska firma Acmer M, a 21,9% udrueni mali akcionari Neoplante. U Neoplanti, drutveni kapital ima 16,24%, Akcijski fond ima 16,03%, a Fond PIO oko 10%, manjinski akcionari imaju 7,51%, a firma Neoatal 2,13% akcija, pisalo je na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti. ACMER-M ima 424.255 akcija Neoplante kao suvlasniki udeo u Neoplanti Zajedno doo, iz praktikih razloga - da bi nejavno kontrolisali 166.885 akcija malih akcionara u Neoplanti Zajedno. Tako su stvorili privid veine u skuptini. ACMER-M e u pogodnom trenutku istupiti iz te zajednice ali tek kada uspe da doe do to veeg dela od preostalih akcija ili kada na drugi nain dou do veinskog paketa. U Neoplanti Zajedno, ACMER-M ne mora nita da progurava. Svoju veinu ACMER-M postie na tri naina: a) mali akcionari naivno su potpisali blanko saglasnost za odluke rukovodstva; b) ostalim malim akcionarima koji nisu udruili svoje akcije, podmetnuto je da direktorici NEO-NELLE potpiu ovlaenje da ih zastupa na Skuptini, a da im niko nije rekao ko je dotina, to je prevara i sukob interesa, poto im se interesi ne podudaraju (jedni bi da to skuplje prodaju a drugi bi da to jeftinije kupe); c) iz neobjanjivih razloga, 16% akcija koje se vode kao drutveno vlasnitvo nema predstavnika na skuptini pa veinu praktino ini samo 42% glasova. ACMER-M tako obezbeuje prolaz svojih odluka, a kada se pojavi dravni paket bie jasno da li su stvarno zainteresovani za kupovinu. MIODRAG BABI, predsednik HEMOFARM KONCERN ad Roen je 29. aprila 1951. u Zrenjaninu. Koreni Miodraga Babia vuku poreklo iz sela Dobrun, kod Viegrada. Rano detinjstvo je proveo u selu Laudanovac, kod Vrca, gde je zavrio prve razrede osnovne kole. kolovanje je nastavio u Vrcu, pa u Panevu gde je zavrio srednju hemijsku kolu. Bio je prvi na takmienju srednjih koli u hemiji u Jugoslaviji.U Beogradu je zavrio Tehnoloki fakultet, odsek Organska hemija, 1974. Prvi je u generaciji zavrio fakultet, sa 23 godine. Na elo pogona Inex-Hemofarm dolazi 1982. godine, u 31. godini ivota. Hemofarm je bio prvi u procesu privatizacije, jo 1989. godine. U prvoj fazi otkupljen je dravni paket akcija, u drugoj fazi izvren je

otkup akcija od malih akcionara na berzi(?), a kada je ukrupnjeno vlasnitvo, u treoj fazi naao se strateki partner za preuzimanje. U sluaju dokapitalizacije i privatizacije Ekonomija AD iz Bele Crkve bilo je ozbiljnih zloupotreba koje su imale za posledicu milionsku tetu drave i malih akcionara, Za ceo sluaj 2006. godine zainteresovale su se poreske vlasti u Italiji zato to je dokapitalizaciju uradilo preduzee u vlasnistvu italijanskih graana Marka i Alberta Vakija, koji posluju u Srbiji. Ovaj poslovni aranman bio je povod da se pokrenu predistrane radnje poreskih organa Italije, jer se radi o milionskoj finasijskoj transakciji. Miodrag Babi je jedan od ljudi iz konzorcijuma, iji su kontakti doveli do poslovne saradnje sa italijanskim partnerom. 17. januara 2006. uhapen je bliski saradnik Borisa Tadia i direktor konsultantske firme Boidara elia - Branislav Aneli. Oktobra 2000. sa kalanjikovim je oslobaao preduzea, Tadi ga je vodao po svetu, kao privrednika, a on i eli jadili su Srbiju. Dolijao je bivi agent udbe pri ministarstvu spoljnih poslova i pitanje je nije valjda da Tadi nije znao da mu je saradnik, Aneli, korumpiran? Epidemija neobavetenosti prenosi se od Slobe na Kotunicu i Tadia. Za iznoenje para, fakturama za marketinske usluge, terete se samo Karii. Ovaj metod izmislio je Miodrag Babi: Hemofarm Vrac Hemopharm GmbH, a onda i Hemopharm USA, u kome je Neboja Vujovi. Nisu SID-ovci, poput Anelia, jadili samo Mobtel. U pljaki Hemofarma, pored Babia, uestvuje udba iz SID, JUL-ovac, kum Radeta Bulatovia, Neboja Vujovi. Od 2003. pare se iznose u SAD tako to Babi zakljuuje ugovore sa Nebojom Vujoviem. Transfer novca vri se iz GmbH ka DC, tako to GmbH kupuje sirovine kao predstavnik Vrca. Vrednost sirovina je daleko manja od iznosa koji se plaa iz Srbije. Kljune linosti su Babi, Nikola Stankovi i Neboja Vujovi, a Mlaan Dinki zna za ovo. Glavni titular TV Avala je Danko uni, nekad Miloeviev potpredsednik Vlade SR Jugoslavije, a sada, preko svojih konsultantskih kua, grobar srpske privrede. Njegov Ekonomski institut je nosilac konzorcijuma osnivaa ove televizijske kue. Tu je i Hemofarm iji je direktor Miodrag Babi. Babi i uni deluju kao braa blizanci, pa je uni bio predsednik Upravnog odbora Hemofarma, a njegov Dilojt end tu je vrio procene vrednosti te firme. Isti par smenjuje se na mestu predsednika Srpskog poslovnog kluba Privrednik. Babiev eksponent, Neboja Vujovi, nekad pomonik saveznog ministra inostranih poslova ivadina Jovanovia, sad je ef ispostave Hemofarma u Americi. Ne udi da je Sran uri sa mesta ba Kotuniinog savetnika preao za direktora TV Avala. MILIJA BABOVI, vlasnik FASHION CO doo Milija Babovi je od butika Atila u garai porodine kue u Beranama doao do suvlasnitva u Verano grupi (zastupnik Peo, Riplej, Levis, Bata, Soni, Gorenje, Armal, Gudjir guma, VIP rentakar, benzinske pumpe Ciklon, i 67% akcija Banjaluke banke). U istoriji srpskog kriminala najvei otkup za otmicu plaen je za Miliju Babovia. Zemunskom klanu je preko Milorada Lukovia Legije isplaeno deset miliona evra. Te pare predali su Legiji lino arko Zeevi, generalni sekretar FK Partizan, i izvesni Danko Mlaenovi, utvrdili su UBPOK i Specijalno tuilatvo. Milorad Ulemek tipovao je otmicu

Milije Babovia i Vuka Bajruevia, i od oba otkupa uzeo je polovinu novca, potvrdio je svedok saradnik Dejan Milenkovi Bagzi na suenju pripadnicima zemunskog klana. 04. avgust 2007. Let iz Beograda u Glazgov, pred me... Jedan do drugog sjedimo Darko Panev i ja. Ispred nas glavni sponzor Zvezde... Milija Babovi Predsednika Jelia i slavodibitnika Maria doekali su vodei ljudi OFK Beograda: Moma Mini, Milija Babovi, Dragoljub Leki... Novi predsednik Partizana bie Milija Babovi... Njegov jedini uslov je da Nenad Bjekovi napusti kancelariju sportskog direktora u kojoj i dalje sedi, iako je jo u junu podneo ostavku... Babovi je odustao u korist Karadia. Slobodan Vuksanovi je bio prijatelj Dragana Maleevia Tapija. 1999. godine, on i Dragan Kopali primljeni su u masonsku lou Pobratim, sa zadatkom da preuzmu Demokratsku stranku. Procenili su da je svojim ponaanjem tokom rata Zoran ini kompromitovan. Masonska loa pristupila je pripremama da se preuzme poloaj predsednika i Slobodan Vuksanovi je pripreman za to. U masonskoj loi, postao je prvi nadzornik, to je trea funkcija, odmah posle glumca Mikija Manojlovia, koji je ef jedne od loa u sistemu Dragana Maleevia Tapija. Jednu od sekretarskih funkcija obavljao je Duan Zabunovi koji je 5. oktobra zauzeo Saveznu upravu carina, a zatim podmetuno eksploziv u poslastiarnicu kod eleznike stanice, iji vlasnik nije hteo da mu je proda. Masoni i Oleg Golubovi uloili su u akciju dovoenja Slobodana Vuksnovia na elo DS pola miliona dolara. Uspeli su da pridobiju veinu u rukovodstvu stranke, ali su zanemarili Gorana Vesia, koji je brojao glasake listie. ini je ostao predsednik, i akcija je propala. Funkciju grani komandera loe trenutno obavlja Milan Lajhner. Na sahrani je nosio Tapijeve bele rukavice i maeve, i neku lentu. Vuksanovi je dobio zatitni status, u smislu objavljivanja podataka, od Dragutina Zagorca, kuma Radeta Bulatovia, koji ima funkciju uvara maa loe i koji je na sahrani nosio Tapijevu sliku. Predsednik je Unije poslodavaca, i bivi ef Gradskog odbora Nove demokratije, koji je najuren zato to je vezan za masonsku lou Tapija, konkurentsku Mihajlovievoj. Zagorac je, u odmazdu, organizovao bacanje bombe i paljenje Optinskog odbora Nove demokratije. Zagorac je bio veoma blizak sa Jovicom Staniiem, pogotovo kad se Staniiev sin zabavljao s njegovom erkom. Sin Staniia bio je pilot kod Stanka Subotia Caneta. Kada Cane je prodao avion, Staniiev sin zaposlio se kod Petra Matia, i vozi njegov avion. Cane je eljku Maksimoviu Maki organizovao prevoz iz Crne Gore Matievim avionom, da bi se Maka sklonio na sigurno. Slobodana Vuksanovia u masonskoj loi videli su peva Vladimir Savi obi, glumac Dragan Nikoli, glumac Dragan Bjelogrli, Vuk Bojovi, direktor zooloskog vrta, novinar Milovan Brki... Tapi je protivno masonskim pravilima prilikom inicijacije, Vuksanoviu dodelio trei stepen, a posle mesec dana, trideset drugi stepen, to je kod pravih masona nemogue. Kako do jeseni 2000. godine nisu bili u stanju da sklone inica, Dragan Maleevi Tapi, Kole Kostovski i Vukain Mara iz Crne Gore odluili su da Slobodan Vuksanovi ide kod Momila Periia, sa zadatkom da posle izvesnog vremena preuzme tu stranu. Svojevremeno Perii je bio veoma blizak Kotunici, a promenio je tabor kada je osetio da mu se ljulja poloaj, a i zbog nekih drugih razloga, jer mu je iz Hrvatske bilo obeano ako

isposluje da mu se predaju benzinske pumpe Beopetrol, koje su nekada nosile Ininu firmu, da e ga osloboditi optube za ratne zloine. Posle su pravljene druge kombinacije pa je Perii izvisio. Na kraju su Duan Zabunovi, Miki Manojlovi, Dragan Maleevi, Kole Kostovski i eljko Maksimovi pristupili formiranju nove stranke iji je predsednik Slobodan Vuksanovi. Cilj je bio da se kriminalnim i masonskim podzemljem uvede novi element u ve postojei obraun izmeu Zorana inia i Vojislava Kotunice. Politiki prostor nalaze u Kotuniinom politikom krugu, gde se angauju novinari za medijsku podrku, poput Milovana Brkia i Milorada Crnjanina, Aleksandra Tijania i jo nekih. eljko Maksimovi Maka bio je u kontaktu sa kriminalcem iz Srpskog Sarajeva, krbom, koji kad je u Beogradu odlazi u FMP, firmu Neboje ovia. Maka je naruio da krba izvri dva ubistva u Republici Srpskoj. U dnevnom je kontaktu sa Bajom ivaniem, zvanim Plavi, sa ukarice, kriminalcem i vezom pokojnog Arkana, koji je poslovni partner Neboje ovia. Baja Plavi pobegao je posle Arkanovog ubistva u u Atinu i u policijskim krugovima kotirao je kao jedan od osumnjienih za zaveru protiv Arkana. Od arkanovaca se ulo da su Baja Plavi i Andrija Drakovi organizatori Arkanove likvidacije, i da imaju spregu sa ljudima iz Dravne bezbednosti. Pored Andrije Drakovia, Baja Plavi je jedini preiveli iz afere Arkanovog ubistva koji je na slobodi, a oviev je najbolji prijatelj. Pred 5. oktobar Baja Plavi je poslao Maku da uva ovia, pogotovo posle otmice Milija Babovia. Tada je dolo do razlaza izmeu njih, i tada je Baji pripao Veranomotors. Plavi i Babovi danas su neprijatelji. Tu lei klju otmice Milija Babovia, o kojoj Babovi uti. Baja Plavi sada je vezan za ovia, a Milija Babovi pokuava da nae druge poluge moi, kao Mlaana Dinkia i arka Zeevia. Radomir ivani, novi vlasnik Verano Motors, za Marfin fond (Laiki banka, u kojoj su zavrile srpske pare na Kipru) kupio je RK Beograd.

MILAN BEKO, LADERNA

Milan Beko kompanjon Mikovieve imperije.

"mozak"

Roen je 1961. godine u Herceg-Novom. Zavrio je Saobraajni fakultet, smer vazduni saobraaj u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Radni vek poeo je u privatnoj marketinkoj agenciji Spektra, kao direktor marketinga. Kada je agencija zapala u finansijske tekoe, Beko je otkupio Spektru i otvorio vrata poznatoj agenciji za trine komunikacije Ogilvi end Mejder. Kad mu je Spektra postala tesna, osnovao je firmu DiBek, koja je trgovala proizvodima od drveta, hranom i bila distributer vie poznatih farmaceutskih firmi. Kao suvlasnik DiBek, Milan Beko, nikada nije bio formalni lan neke stranke, ali je dobar prijatelj svih vlastodraca: Mirjana Markovi, Milorad Vueli, Jovica Stanii, Slobodan Radulovi, Zlatan Perui, Sran Nikoli (bivi ministar trgovine koji je zatvorio novobeogradski buvljak da DiBek ne bi imao konkurenciju)... Jedan od najboljih prijatelja mu je Danko uni,

nekada uticajni potpredsednik savezne vlade. 1997. godine Beko ulazi u republiku vladu i to predstavlja kao patriotski in. Bio je ministar za svojinsku transformaciju i Miloeviev ovek za osetljive ekonomske transakcije. Italijanski dnevnik Republika pisao je da je on glavni Miloeviev bankar u prodaji Telekoma. Beko je tada 683 miliona maraka prebacio u vreama iz Atine u Beograd. Po prodaji Telekoma Beko odlazi za republikog ministra bez portfelja. Na tom mestu se ne zadrava dugo, jer dobija zadatak da vodi kragujevaku Zastavu. Poslednja Bekova funkcija u Miloevievoj vlasti je savezni ministar za privredu. Milan Beko je 18. oktobra 2000. vratio poslaniki mandat JUL u Veu graana Savezne skuptine, i oglasio da se povlai iz politike, kojom se navodno nije bavio. Milan Beko ima akcije firmi Medtrejd Interneenel sa Bahama i Medtrejd Interneenel iz Liberije, u ijem su vlasnitvu DiBek, Rapid i Dimont, firme koje su poslovale u Jugoslaviji. Komisija za ispitivanje zloupotreba u privredi najavljivala je da e pleniti imovinu njegove firme DiBek, jer nije platio 1,1 milion maraka poreza na ekstraprofit. Ekstraprofiterskoj komisiji Beko nije bio naroito interesantan, iako je 1997. godine Beko bio srpski pregovara u prodaji 49% Telekoma italijanskom Stetu i grkom Oteu. Telekom je prodat za oko 1,3 milijardi maraka. Beko je dao nalog da se novac od prodaje Telekoma uplati u malu grku banku gde su raune drale srpske of or firme. Dalje kretanje tih sredstava bi je za istraitelje Hakog tribunala jedan od kljunih dokaza da drava upravlja sa 8 of or kompanija jer je novac od prodaje Telekoma zavrio na tim raunima. Premijer Zoran ini naloio je da se saslua Beko u vezi sa prodajom Telekoma, najavljivana je i naplata ekstraprofita od Beka, odnosno njegove firme DiBek, ali nije se desilo nita od toga. Prialo da je on bio jedan od bitnih uesnika operacije Telekom, ali taj sluaj obrauje MUP Srbije, rekao je sekretar ove Komisije, Slobodan Lalovi. Komisija je u sluaju privatizacije firme Rapid utvrdila da Medtrejd Interneenl i Dibek nisu unele pare. Pronali smo da je vlasnitvo tih firmi 37%, a ne vie od 50%, odnosno da nisu vlasnici Rapida. Veinsko vlasnitvo je verovatno priznato zato to je Beko stajao iza posla, objasnio je Lalovi. Sredinom decembra FPP Balkan limitid, iza kog stoji Milan Beko, saoptio je da ima oko 57% akcija Knjaz Milo. Mesec dana kasnije pojavljuje se kao suinvestitor firma Salford i najavljuje da nee biti konkurent veinskom vlasniku. Iza FPP i Salford stoje isti ljudi, a Milan Beko je bio konsultant i Salford koja predstavlja investicioni fond sa Gibraltara, koji se pojavio u privatizaciji mlekara u regionu. U februaru, FPP je prepustio upravljanje fabrikom Knjaz Milo Salfordu, koji ima oko 38% vlasnitva. Zanimljivo je da je sekretarka Komisije za hartije od vrednosti koja prvo nije kaznila FPP, a zatim jeste kaznila konkurenta, Olivera Savovi, ranije radila kao jedan od direktora u firmi Dibek, Milana Beka. Beko je 2005. preko investicionog fonda Worldfin povezanog s FPP Balkan limitid privatizovao Luku Beograd. Mali akcionari tog preduzea dokazuju da su oteeni jer je privatizacija izvrena po viestruko nioj ceni. Ekskluzivno zemljite u centru Beograda zavrilo je kod novog vlasnika iako nije bilo predmet prodaje. Dok se ak i o Mikoviu, iako izbegava javnost, mnogo toga zna, o Milanu Beku nema mnogo informacija, pa su mediji u nedostatku pravih informacija, prinueni da se slue opisom senka. Postao je poznat devedesetih kada je

uao u Vladu Mirka Marjanovia, zaduen za privatizaciju. Pod njegovom vlau obavljena je prodaja dela Telekoma, to je u budet Srbije unelo 1,5 milijardi maraka. Sa ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom, Dankom uniem, smatran je za neku vrstu reformiste u reimu Slobodana Miloevia. Ni on ni uni, kao ni Mikovi desetak godina ranije, nisu dugo ostali u Vladi. Krajem devedesetih, kao predsednik UO Zastave, nije uspeo da pronae stratekog partnera. Na izborima 2000. kandidovao se za poslanika na listi JULa, ali je po objavljivanju rezultata vratio mandat. Od tada povezuje se s vie privatizacija, ali se ne zna ta on stvarno poseduje. Prilikom kupovine Knjaza Miloa, kada je iz igre izbacio Divca (kao i u Novostima), bio je zvanino savetnik investicionog fonda FPP Balkan limitid, ali se prialo da je njegova uloga mnogo znaajnija, jer se posle privatizacije esto pojavljivao u ovoj fabrici vode. Slinu ulogu odigrao je i u sukobu Delte i Merkatora. Najpre je uestvovao na tajnom sastanku kada su premijer Vojislav Kotunica, Slobodan Radulovi, Mikovi i on dogovorili da C market preuzme konzorcijum srpskih biznismena, preko Primer C, Slobodana Radulovia. Potom je, sa Mikoviem, preko fondova sa egzotinih ostrva, pokuao da preuzme Merkator, ali nisu uspeli. VLADIMIR UPI, predsednik IO HYPO GROUP ALPE ADRIA Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 2007. godine predsednik je Izvrnog odbora Hypo Alpe Adria Bank ad Beograd, banke (kerka firma Hypo Alpe-Adria-Bank International AG iz Austrije), zaduen za upravljanje i razvoj poslovanja sa privredom, poslova upravljanja sredstvima, pravnih poslova, interne revizije, finansijske kontrole i investicionog bankarstva, marketing, i za razvoj kadrova i nadzor rizika poslovanja banke. Bio je direktor Agencije za privatizaciju, savetnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije, i rukovodilac u Deloitte & Touche, Beograd. Od maja 2003. do decembra 2006. godine bio je lan Izvrnog odbora Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. lan je Predsednitva Saveza Ekonomista Srbije, Poslovnog savetodavnog vea Pakta za stabilnost jugoistone Evrope, Srpskog Poslovnog Kluba Privrednik; Guverner Amerike privredne komore u Srbiji, lan U O Metalac ad, potpredsednik Smuarskog saveza Beograda i lan UO JSD Partizan. Govorei o akcionarima Dijamanta, Vladimir upi je rekao da su preduzea obavezna da Agenciji za privatizaciju, u ijem je sastavu tada bio privremeni centralni registar, dostave aurirane knjige akcionara. Sve promene u knjizi akcionara, moraju se pravno obrazloiti. I u prethodnom Zakonu o privatizaciji je propisano na koji nain se moe doi i kako sa moe manipulisati akcijama, tvrdio je upi, ali nije komentarisao deavanja u zrenjaninskoj uljari. Mlaan Dinki, koji u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj upravlja sa est podresora i isto toliko agencija, to nije dosta, ve je i predsednik Skijakog saveza Srbije. Na funkciju u Izvrnom odboru doveo je svog stranakog aparatika Sau Vitoevia, nekadanjeg saveznog ministra poljoprivrede. Na elo Skijakog saveza doao je sa mesta prvog oveka beogradskog skijakog saveza, a uskoio je na mesto ministra za rad Rasima Ljajia, koji se ba zbog previe obaveza povukao sa ela Saveza. U svom prvom obraanju Dinki je poruio da mu je elja da Srbija sa Bugarskom

organizuje Zimske olimpijske igre 2022. godine. I potpredsednici Saveza poznati su politikoj javnosti. To su bivi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Piti i TV voditelj Petar Lazovi, koji je blizak Velimiru Iliu. Ostala dva potpredsednika su Sandra tajner, funkcioner Telenor, i ekonomista Neboja Savi. Vidim tri potencijalna izvora finansiranja: za osnovno odravanje saveza to je budet grada i on mora biti vei. Dalje, razmotriemo mogunost da javno preduzee Skijalita Srbije deo prihoda od ski pasa izdvoji za mlade talente..., a trei izvor finansiranja e biti sponzorstva... i ja tu oekujem pomo od potpredsednika upia, direktora Hypo Alpe Adria banke i mislim da sa takvim timom moemo da podignemo budet Skijakog saveza Beograda, rekao je Dinki. Novembra 2001. godine pomonici ministra za privatizaciju Goran Petrovi i Vladimir upi potvrdili su da e se RK Beograd privatizovati po posebnom programu i da nema govora o steaju, u kome je najvei poverilac bila Beobanka. Ali 4. januara 2002, samovoljom guvernera NBJ, Dinkia, likvidirane su 4 velike srpske banke, meu kojima i Beobanka. Ljude iz uticajne MKG iznenadila je uloga beogradske filijale svetske revizorske kue Deloitte Touche. Privatizaciju Srbije vode ljudi koji su bili zaposleni u ovoj firmi. Iz Deloitte Touche u srpsku vladu doli su Aleksandar Vlahovi (ministar privatizacije), Gordana Matkovi (ministar za socijalna pitanja), Slobodan Milosavljevi (ministar trgovine), Goran Piti (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom), a u Agenciju za privatizaciju doli su bivi slubenici ove kue, direktori Vladimir upi, pa Mirko Cvetkovi. I Sinia Mali, bivi direktor za tendere, i potonja direktorka Katarina Toni doli su iz ove revizorske kue, kao i savetnik u agenciji, Goran Mra. Iza poslova Deloitte Touche u Srbiji stoji direktor za centralnu Evropu Danko uni. U Agenciji za privatizaciju skonala su najbolja srpska preduzea. Nepodnoljiv pritisak politike oligarhije malo je ko mogao da podnese. Cvetkovi je od 2003. do 2004. godine kao prvi ovek Agencije za privatizaciju uestvovao u najmanje 88 sumnjivih privatizacija. Jedan od njegovih najveih grehova je to to je dok je bio na elu Agencije istovremeno bio izvrni direktor firme CesMekon, koju je Agencija esto angaovala, to je sukob interesa. Vladimiru upiu, tadanjem izvrnom direktoru Agencije za privatizaciju neto krupno otrglo se kontroli. CesMekon je za raun dravnog paketa akcija uradio presek imovine AD Graa sa 31.12. 2001. godine. Mirko Cvetkovi je u to vreme bio izvrni dirketor te konsultantske firme. AD Graa je za samo pola godine prikazala poslovni minus, pa je Bogdan Petrovi, odgovorni rukovodilac Agencije za privatizaciju, na zahtev kupaca o sudbini gubitka, poslao nalog direktoru ulibrku, koji nije odgovorio Agenciji o visini duga, mada je dokument bio spreman. Poetkom devedesetih u Ekonomskom institutu u Beogradu Vlahovi je bio asistent Mirku Cvetkoviu za koga je tada smatrao da je patrijarh konsultantskih poslova u Srbiji. Nije udno to ga je ministar Vlahovi uzeo za svog zamenika, a kasnije postavio za direktora Agencije za privatizaciju. Niz poslova na poetku tranzicije u Srbiji vie je obavljao Cvetkovi. Za pretpostaviti je da Mirko Cvetkovi nije pokvario odnose sa Vlahoviem i drutvom iz Ekonomskog instituta, u koji je Cvetkovi doao kada se u njega utopio Institut za ekonomiku industrije, a ni kada su napustili dravnu slubu 2004. godine. Za te institute radili su svi koji su davali softver svim srpskim vladama poslednjih decenija: uni, Savi, Cvijetianin, Bajec, Labus, Piti.... Reputaciju

konsultanta broj jedan, Mirko Cvetkovi je imao i u konsultantskoj firmi Zvonka Nikezia, CesMekon. ZORAN DRAKULI, predsednik EAST POINT HOLDINGS Ltd. Zoran Drakuli je roen u Ljubljani 1953. Njegov otac bio je pukovnik JNA. Od tree godine ivi u Beogradu, gde je pohaao osnovnu kolu, Zemunsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu, 1978. godine. Bio je uspean sportista, dravni juniorski prvak u plivanju prsnim stilom, reprezentativac a kasnije i trener plivake reprezentacije. Karijeru je, odmah po diplomiranju, poeo u dravnom spoljnotrgovinskom gigantu Geneksu 1978. Od 1982. do 1989. bio je finansijski direktor Geneksove kompanije u Libanu, Jugo-Arab. Zbog rata u Libanu, firma je preseljena na Kipar i bila je jedna od prve tri ofor kompanije u toj zemlji, odakle je pokrivala Bliski istok. Po povratku sa Kipra, 1989, postavljen je za zamenika direktora Geneks banke, gde je imao intenzivne kontakte sa vodeim bankama i finansijskim institucijama, a bio je ukljuen u berzanske transakcije robnne i monetarne i trgovinu dugovima na sekundarnim tritima. VUK HAMOVI nikad nije objasnio poreklo svog kapitala. Bio je finansijski direktor u Energodati, sa Zoranom Drakuliem je osnovao firmu Jupoint, a zatim napustio taj ortakluk. Neki priaju da je za vladavine Slobodana Miloevia, kad zbog sankcija nae firme nisu mogle da posluju, na privatan raun njegovog oca Radeta Hamovia prebaeno 500 miliona dolara dravnih para. Vuk je roen u Beogradu 1949. godine. Njegov otac bio je naelnik G JNA, i uveo je mladog Hamovia u strukture svih Republika SFRJ. Od 1968. dostudirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Na postdiplomskim studijama specijalizovao je modele verovatnoe i magistrirao je 1974. Odmah se zaposlio u Energoprojektu i nakon 10 godina napredovanja postao je predsednik informatikog ogranka Energodate. Za vreme njegovog vostva Energodata je razvila prvi domai sistem personalnih raunara, TIM 011. Za vreme rada u Energoprojektu puno je putovao irom sveta, stiui iskustva u strukturiranju investicija i finansiranju kompleksnih finansijskih transakcija. Njegovo naputanje dravnog sektora privrede koincidiralo je sa otvaranjem jugoslovenske privrede za privatno preduzetnitvo. 1987. osnovao je privatnu kompaniju za ininjering u oblasti naplate meunarodnih potraivanja, to se pokazalo kao dobar potez jer je Milnah strukturirala profitabilne transakcije koje su reavale probleme spoljnih dugovanja zemljama i kompanijama, irom sveta. Nakon dve uspene godine u Milnah, napustio je firmu i postao saosniva Ist Point Holdings. U periodu 1989.-1992. Vuk je imao veliki uspeh u trgovini meunarodnim sekundarnim dugovima i na klirinkom tritu, kroz prebijanja dugova razliitih zemalja biveg sovjetskog bloka u transakcijama na zapadnim finansijskim tritima. U tom periodu Vuk je diskretno bio aktivan i protiv Miloevieve vlasti u Srbiji, u kom periodu je suosnovao list Vreme. Nakon to nije uspeo pokuaj Milana Pania 1992, koji je Hamovi podravao finansijski, Vuk je napustio Beograd, i preselio se u London. Te godine prodao je svoj udeo u Ist Pointu svom partneru, Drakuliu. Vuk je poeo da radi za GML International, firmu za investiciono bankarstvo, savetujui centralno i istonoevropske vlade o dugovima. Kao akcionar i direktor, pod okriljem GML uradio je tokom 1990.-tih vie transakcija. U drugoj polovini devedesetih sproveo je nekoliko transakcija dugova u energetskom sektoru. Iz ove ideje

razvio se, 2000. godine, EFT, koji je formirao sa partnerima iz sektora energetike i finansija. Vuk Hamovi ivi u Londonu, a otac je do smrti 2002. godine iveo u Sloveniji. Ist Point Holdings osnovan je juna 1990. na Kipru, a kasnije su otvarane firme i predstavnitva po svetu, prvo u Beogradu, pa u Moskvi i dalje se irilo odatle, u 12 zemalja. Ist Point je industrijska i rudarska firma ali se bavi i trgovinom berzanskim robama, obojenim metalima, itaricama, plemenitim metalima, naftnim preraevinama, tekstilom itd. U Srbiji, Ist Point je investirao u proizvodne kompanije i mlinove i brodarstvo. Kompanija je razvila dobre odnose sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i vodeim evropskim komercijalnim bankama. Zoran Drakuli je bio ukljuen u politiku kroz finansiranje DSS, do oktobra 2000. godine. Nekadanji finansijer Demokratske stranke Srbije, Zoran Drakuli, umeo je da naplati svoju podrku Kotuniinoj partiji. Dok je nakon obaranja Miloevia bio u milosti DOS, kupovao je po Srbiji, za bagatelu, profitabilna preduzea. Nije nita gradio, niti otvarao nove fabrike, samo je kupovao ono to je vredno i to donosi laku zaradu. NIKOLA AINOVI, jedno vreme ovek br. 2 u Srbiji, ne samo da je mogao unapred da zna za sukob sa NATO-om, ve je, u Raku, imao uticaj na poetak. Zato je i pre i sve vreme sankcija forsirao proizvodnju u RTB i nastavio raniju preradu nuklearnog otpada, da bi obezbedili milijarde dolara crnih fondova za kupovinu ljudi iz pojedinih stranaka, otvaranje privatnih banaka na Kipru, u Moskvi, Atini, Solunu, Klagenfurtu, Trstu, Cirihu i Srbiji i otkup preduzea. Tokom sankcija RTB je proizvodio mnogo bakra, a oktobra 2000. DOS je zatekao skoro uniten RTB i rudarstvo. to se nuklearnog otpada tie, da li je sluajno ainovi postao predsednik Savezne komisije za radioloku zatitu? I po izruenju Hagu, i dalje je zvanino ostao na toj funkciji. Manje problema bilo je sa izruenjem Miloevia nego ainovia, koje se oduilo preko godinu dana. Naa vlast nije pomiljala da ga uhapsi zbog privrednog kriminala i organizovane inflacije, a srpski ministri davali su garancije Tribunalu da se vrati kui do poetka suenja. Krajem 1988. Jugotehna i Jugometal ponudili su RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra, u kome je bilo preko 500 kilograma otrovne ive i direktori RTB odbili su da ga kupe. Firma Mark Ri ponudila je kasnije, preko Geneksa, RTB-u taj isti koncentrat. Direktor komercijalnih poslova RTB, Milija Grujii, odbio je da potpie nalog, pa je sredinom 1989. ugovor sklopio Ninoslav Cvetanovi. Nakon ovog posla firma Mark Ri, do tada pred bankrotom, otvara nove filijale: Vest Point, Rivieru i Glenkor u Njujorku, Ist Point u Londonu, filijale Glenkora u Londonu i vajcarskoj, filijale Ist Pointa na Kipru i Jugoslaviji, Ju-Point u Beogradu itd. to se RTB-ovih direktora i ostalih uesnika tie: - Jova Miloevi, generalni direktor, otiao je za predstavnika RTB u Bukuret; - Ninoslav Cvetanovi ga je zamenio (u vreme DOS bio je savetnik generalnog direktora); - Nikola ainovi je meteorskom brzinom napredovao do oveka br. 2 u Srbiji; - Tomica Raievi je promenio nekoliko funkcija, od privremenog direktora Politike do ministra vera u Vladi Srbije;

- Kosta Prsti (kum prof. Kneevia i ainovia) postao je pomonik ministra za energetiku i rudarstvo u Vladi SR Srbije (i ostao do poetka 2001); - Mihailo Kilibarda je postao predstavnik RTB-a u firmi Mark Ri u Londonu; - Prof. dr Rade oli dobio je mesto efa predstavnitva RTB-a u Londonu; - Zoran Mladenovi (u Boru poznat pod nadimkom Zoki Muna) postao je direktor marketinga RTB, a kasnije predstavnik RTB u Londonu i Cirihu; - Prof. dr eda Kneevi je postao prvi DOS-ov predsednik Upravnog odbora RTB. Njegov roeni brat Raka Kneevi (tast biveg ministra zdravlja, Obrena Joksimovia), svojevremeno je bio naelnik SUP-a u Boru; - Dr Filimonovi iz Zajeara, koji je javno opravdavao kupovinu takvog koncentrata, postao je ministar zdravlja u Vladi SR Srbije; - mr Miroslav Jakovljevi, tadanji direktor Jugoinspekta u Beogradu, zadrao se na toj funkciji. Bivi rektor, prof. dr Rajko Vraar, i bivi ministar unutranjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanovi, ostvarivali su visoka primanja kao lanovi Upravnog odbora Jugoinspekta (bez odluke Skuptine Jugoinspekta). Kada su se zbog toga pobunili neki njihovi radnici iz Bora (lanovi Sindikata Nezavisnost) dobili su otkaz. - Geneks su ubrzo napustili Stanoje Barlov (kum prof. ede Kneevia iz RTBa), Milo Perovi i Zoran Drakuli i sva trojica su dobili posao u filijalama Mark Ri. Tadanji generalni direktor Geneksa Miki Savievi (koji je sredinom 80-tih ugovorio izvoz Juga u Ameriku) u vreme DOS-a, kao potpredsednik DHSS, postao je predsednik Upravnog odbora Zastave. Ponovo se obraa starom partneru, Birklinu, iz Amerike, da se obnovi izvoz automobila i da ta firma otkupi Zastavu. Njegov ef partije, Vladan Bati, ministar pravde, nije se pitao kako je Zoran Drakuli za samo deset godina postao jedan od najbogatijih Srba i sponzor nekoliko stranaka u Srbiji i Crnoj Gori (iz tih razloga je savezni ministar zdravlja izvrio samoubistvo u Madridu). - Srbi su prole decenije kupili rudnike i flotaciju bakra u Kazahastanu (u kojoj radi bivi upravnik borske flotacije). Ta firma dala je ponudu da otkupi ceo RTB, ili bar pogone za preradu bakra. Kao njeni vlasnici, spominju se Bora i Marko Miloevi, ainovi, Miki Manzalovi (do penzije, predstavnik RTB u Moskvi). Verovatno je Marko sluajno naao utoite ba u Kazahastanu. Ti isti ljudi, Borka Vui i direktori Jugobanke (meu kojima i generalni direktor RTB posle oktobarskih promena Bora Stojadinovi) odigrali su odluujuu ulogu u osnivanju Veksim banke u Moskvi, preko koje su u vreme sankcija prole stotine miliona dolara RTB-ovih para. - Seka Manzalovi, supruga Mikija Manzalovia, ima banku na Kipru, koja je u vreme DOS-a vreme dala bankarske garancije Mitilineosu iz Grke u trgovini sa RTB. Ona je predloila da otkupi veliki hotel na Borskom jezeru (koji je svojevremeno projektovala). Mitilineos je odjednom procvetao i postao veinski vlasnik Trepe. Mitilineos i Glenkor postali su vlasnici rudnika olova i cinka i flotacije u Zajai i Srebrenici i koncentrat alju u Zorku iz apca na preradu. Oni zarauju, a Zorka raubuje opremu i truje grad. Osnovana je filijala Drakulievog Ist Pointa u Beogradu, pod imenom Ju Point. RTB duguje Ju Pointu 26 miliona dolara (do danas se ne zna po kojoj osnovi)?! RTB duguje Glenkoru iz vajcarske 4.000 tona bakra (oko 6,5 miliona dolara)?! RTB duguje Mitilineosu bakar, srebro i zlato za vie od 8 miliona dolara?!

Mitilineos, Ist Point i Glenkor pregovarali su da uzmu rudnike bakra RTB pod koncesiju, zakupe bar jednu liniju u Topionici i kupe neke pogone prerade. Debis (lano predstavljen kao deo koncerna Mercedes-Krajsler), u vreme Milana Beka i Nemanje Kolesara, bio je u zavrnoj fazi pregovora da zakupi borsku Topionicu i obezbedi preko 100 miliona dolara kredita za novu tehnologiju. Do tada je davao RTB-u koncentrat bakra na preradu, kao trea ruka, posle Glenkor i Ist Point. Zoran Drakuli stavlja apu na obojenu metalurgiju, od evelije do Banja Luke. Firma Mark Ri je vlasnik jo nekoliko velikih firmi u Americi, Engleskoj, vajcarskoj, na Kipru, u Makedoniji, Republici Srpskoj i SRJ. Vlasnik firme (Mark Ri) je poznat kao trgovac prljavim koncentratima i orujem. Sve ovo. samo je deo posledica kupovine koncentrata sa ivom u toku 1989. godine. Oigledno nije bila u pitanju samo iva. Deset hiljada tona tog koncentrata vredelo je oko tri miliona dolara. ak i da su taj koncentrat dobili na poklon od pravih vlasnika i prodali ga nama, tri miliona dolara su male pare da se toliko poslova ostvari, pogotovo u firmi koja je pre toga bila pred bankrotom. Za ostale milijarde dolara niko ih iz Srbije ne proziva. Srbi su najvei neprijatelji srpskog naroda. U takve spadaju Miloevi, ainovi i najvaniji lanovi SPS, JUL i SRS, i svako ko im se pridruio iz DOS. DANKO UNI, predsednik Srpskog poslovnog kluba i Ekonomskog instituta Danko uni je roen 1949. godine u Herceg Novom. Po obrazovanju je doktor ekonomskih nauka. Za vreme Slobodana Miloevia, njegovi prijatelji iz Crne Gore uzeli su u svoje ruke svu imovinu Srbije. Borka Vui je kontrolisala banke, uz pomo dr Miodraga Zeevia, Danko uni postao je potpredsednik savezne vlade za ekonomske odnose sa inostranstvom, a Milan Beko poeo je rasprodaju srpskih preduzea. uni je za potpredsednka vlade doao iz amerike revizorske kue Delojt & Tu. Revizorska kua, nakon uvida u poslovanje odreene firme, pod punom odgovornou garantuje za uspenost svojih klijenata. S peatom Delojt & Tu i potpisom Danka unia, etiri najvee srpske banke (Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka i Invest banka) dobile su potvrde da posluju s velikim kreditnim potencijalom. Na osnovu ovakvih nalaza banke su ulazile u aranman sa stranim partnerima i davale garancije za kredite naim preduzeima. Kada je dola nova vlast, guverner Dinki poslao je te 4 banke u steaj. unic nije se uzbudio, nastavio je da se bavi biznisom i postao direktor svoje firme za istonu Evropu. Kadrovi Dilojt end Tua rasporeuju se na kljuna mesta: Gordana Matkovi za socijalna pitanja, Aleksandar Vlahovi preuzima Ministarstvo za privatizaciju, Goran Piti resor za ekonomske odnose sa inostranstvom, Vladimir upi je direktor Agencije za privatizaciju. U ovoj agenciji zapoljavaju se Sinia Mali i Katarina Toni, a iz revizorskih kua Ces Mekon i Citadela dolaze Mirko Cvetkovi i Jelena Milenkovi. Simbolino, u istoj zgradi nalaze se i Ministarstvo za privatizaciju i Dilojt end Tu. uni je kao revizor uestvovao u privatizaciji Jugopetrola Kotor, Sartida i Zastave. Dankova supruga, Pava Zeevi (sestra arka Zeevia), vodila je Akcijski fond iz Grke i uvozila je skupu polovnu opremu. Sa blagonaklonim odnosom vlasti prema visokom kriminalu, Srbija nema izgleda da postane lanica zajednice evropskih zemalja. Vlada pokuava da

zamae oi evropskim izaslanicima i narodu, hapenjem isluenih lopova, ali najvei ostaju pod okriljem drave, a pre svih Danko uni, grobar srpske privrede, u senci. Nain na koji se sprovodi razbojnitvo nad Srbijom i njenim graanima ne moe se podvesti pod normalane naine bogaenja ambicioznih pojedinaca. Diloit & Tu je najstarija revizorska firma na svetu ali partnerstvo sa uniem srozava im ugled. uni je svojevremeno otkupio Ekonomski institut u Beogradu i taj potez, kao i nain na koji je to uraeno, bio je dugo skrivan. Ekonomski institut je 1991. godine, kao poznata istraivaka kua, pronaao stratekog partnera u amerikoj firmi Diloit & Tu. Ugovor o partnerstvu za centralnu Evropu potpisan je 1997. godine. Mada je sedite ove kompanije u Pragu, filijala Diloita za centralnu Evropu radi pod okriljem Diloit Tu Tomacu koja ima 120.000 zaposlenih i prua usluge polovini najveih svetskih firmi u 150 zemalja. Beogradski Diloit, koji je crna ovca po profesionalnosti, hara srpskom privredom. Prosek starosti zaposlenih u beogradskom Diloit je 32 godine. uni je zakljuio da e mladi strunjaci, eljni brze zarade, bez suvinih pitanja slediti njegove instrukcije prilikom procena srpskih preduzea koja idu na tender. Te procene e biti nametene na viestruko umanjenu vrednost u odnosu na realnu. To je nain da se odbiju potencijalni kupci, a Danko svom klijentu prikae pravo stanje stvari i da se kupovina preduzea po tako povlaenoj ceni viestruko isplati, uz proviziju onome ko to sredi. Danko zaradi i od drave koja plaa neprofesionalne konsultantske usluge njegovih firmi i od kupaca u iju korist pakuje izvetaje. Danas se kao generalni direktor beogradskog Diloita vodi Milo Macura, dok je Danko uni poasni predsednik. U centrali iz Njujorka nisu mogli da daju odgovor Tabloidu o statusu Danka unia, pa su pitanje prosledili u Prag. Iz te filijale, Dems Volton je odgovorio mejlom: ...hteo sam da proverim Dankov status u Diloitu, jer neko vreme lino nisam upuen u nae poslove u Srbiji. Danko je zaposlen u Diloitu i njegova titula je poasni predsednik. Menader naih poslova u Srbiji je Milo Macura Demokratska stranka Srbije svoje kritike usmerila je najvie na korupciju u privatizaciji, koju je sprovodio Aleksandar Vlahovi, nekada zaposlen u konsultantskoj firmi Diloit & Tu, koja je imala kljunu ulogu u ovom procesu. Nije jasno zato Bubalo nita nije promenio u pristupu privatizaciji. Diloit i Ekonomski institut i dalje su vrata do vrata sa Ministarstvom privrede. Aleksandar Vlahovi i Goran Piti bili su unievi uenici, a tom timu prikljuio se Predrag Bubalo. Ministar Bubalo primeen je, kako, u trenerci i sa tamnim naoarima, ulazi u kafi Ke pasa, kod Knez Mihajlove ulice i sastaje se s Dankom uniem. Ovakvim susretima moe se objasniti kako je, na primer, vojni deo Ade ciganlije, gde je Veslaki klub Partizan, uni pripojio sebi. Jedan od sluajeva sukoba interesa Danka unia je to to je kao predsednik UO Hemofarma radio revizorske usluge toj farmaceutskoj kui. uni je prijatelj sa Miodragom Babiem, direktorom Hemofarma, sa kojim je osnovao poslovni klub Privrednik, koji okuplja diskutabilni krem srpske tranzicione elite, a Babi i uni smenjuju se na mestu predsednika Kluba. Kao potpredsednik savezne vlade, uni je uspeo da osigura pozicije u svetu, tako to je kritikovao Miloevievu vladu i odnosio dravna dokumenta. Skoro dve decenije, uz pomo svog uraka, generalnog sekretara FK Partizan arka

Zeevia, Danko je preko svoje firme Diloit pravio lane revizije za preduzea, koja je kasnije otkupljivao sa arkom i njegovim ljudima. Po dolasku DOS-a na vlast, iz unievog ekonomskog instituta i Dilot&Tu u Ministarstvo za privredu i Agenciju za privatizaciju odlaze njegovi pouzdani ljudi, Aleksandar Vlahovi, Mirko Cvetkovi, Sinia Mali... Ministar Vlahovi poverava poslove revizije dravnih i javnih preduzea svojoj bivoj firmi, a Agencija za privatizaciju prihvata ih bespogovorno i - pola Srbije kupila je ta ista grupa ljudi, takorei bez uloenog dinara. Kada je Vojislav Kotunica preuzeo vlast, postavio je advokata Branka Pavlovia za direktora Agencije za privatizaciju. Ubrzo, pod pritiskom svog okruenja, koje predvodi ef kabineta, Baranin, Aleksandar Nikitovi, smenjuje Pavlovia, koji je postao prepreka da uni, sa svojom mafijom, Vukom Hamoviem, Vojinom Lazareviem, Aleksandrom Nikitoviem, postane vlasnik veine srpskih banaka, kompanija, osiguravajuih drutava i sportskih klubova. Zahvaljujui bandi Danka unia, uz njegove revizorske nalaze kojima je umanjio vrednost za nekoliko puta, kupljena su mnoga strateka srpska preduzea, uz proviziju za gospodina unia. unieva banda je obezbedila Albancu iz vajcarske Bedetu Pacoliju da pokupuje po Srbiji pumpe i znaajane kompanije i uvede albanski kapital u Srbiju. Zahvaljujui premijeru Kotunici, koga je jedino zanimalo kako da opstane na vlasti, banda gospodina unia uspela je da potpuno izoluje Srbiju. Nema ruskih, nemakih i drugih investitora. Sve je prodavala i pokupovala unieva ekipa i vratila je Srbiju u srednji vek. Uspela je da je potpuno opljaka, izoluje od uticaja svetskih kompanija i evropskog trita. Danko uni je Aleksandru Nikitoviu predao dva miliona evra, navodno, da preda premijeru Kotunici kao uniev znak male panje za pruene usluge. Sa svojim urakom arkom Zeeviem uni je sklanjao sve koji su ukazivali na njihova (ne)dela. Grupa srpskih intelektualaca odluila je da u SAD pokrene postupak protiv amerike revizorske kue Diloit & Tu iz Njujorka, za stotine lanih revizorskih nalaza svoje filijale u Beogradu. Formalno - pravno pitanje odgovornosti amerike kompanije za tetu koju je uinila njena firma iz Beograda moglo bi da se pokrene i pred srpskim sudovima, ali zbog uticaja unia i Vojislava Kotunice, postupak bi unapred bio osuen na propast. Grupa advokata prikuplja ovlaenja oteenih da pokrenu nekoliko postupaka u Njujorku, koji bi najstariju revizorsku kuu na svetu naterali da utvrdi odgovornost poasnog predsednika njihove firme u Beogradu, Danka unia. DRAGAN URI, generalni direktor ZEKSTRA GRUPA Dragan uri je roen 1954. godine u Derventi, a od svoje tree godine ivi u Zemunu. Kao student, 1978. godine, poeo je privatni posao u Staroj Pazovi, preko zanatskih zadruga poto tada nije bilo drugog naina. Od samog poetka svog preduzetnitva, Dragan uri je stalno napredovao. Uvek se radilo planski: u nedostatku prostora, koristio zajednike prostorije kunih saveta irom Beograda, uvek bez kredita i sa organizovanom prodajom administraciji. uri je vlasnik Zekstre, Nolita, umadije, Veterinarskog zavoda... Tokom svog prvog mandata, Milorad Dodik je, kupujui tridesetak procenata dravnog kapitala, postao suvlasnik Agroprom banke. Ova banka postala je zatim deo Nove banke, to znai da je Dodik i njen suvlasnik. Vlada Srpske

dri na raunima Nove bankepreko 300 miliona maraka novca sa escrow rauna, i tako premijer dravne i svoje pare uva u svojoj banci. Dodik je u to vreme postao suvlasnik i beogradske firme Zekstra, zajedno sa Draganom uriem. U to vreme, nezakonito je isplatio toj svojoj firmi 350 hiljada maraka, nakon ega je kriminalnim transakcijama navodno pokrio taj dug. Zekstra je postala vlasnik robne kue Boska u centru Banjaluke. Dragan uri e biti predsednik FK Partizan bar do 2010. godine. Iako najavljivan kao privremeno reenje, uri je dobio prednost u odnosu na kandidate Miliju Babovia i Radomira ivania. BRANISLAV GRUJI, predsednik UO PSP-FARMAN Holdings, Moskva Potpredsednik je Upravnog odbora Meunarodne asocijacije privrednih komora Rusije i Jugoslavije IBA, predsednik Odbora za kreditiranje malih i srednjih preduzea, predsednik Upravnog odbora kompanije Jugodrvo A.D. Branislav Gruji je Beograanin. Roen je 14. jula 1961. godine. Njegov otac je bio diplomirani inenjer i profesor Bogdan Gruji, a majka diplomirani ekonomista Milica Gruji (roena Dedijer). Osnovnu kolu zavrio je u Nemakoj, a u Beogradu je maturirao u IV gimnaziji. 1984. godine diplomirao je na Mainskom fakultetu u Beogradu, smer mehanizacija. Jedan semestar postdiplomskih studija sluao je na Univerzitetu u Karslrueu. U januaru 1985. godine, u 24. godini postao je asistent na Mainskom fakultetu u Beogradu za predmete Teorijske mehanike, to je za tadanje prilike predstavljalo meteorski uspeh. Usavravanje je odmah poelo ueem na mnogim kongresima o mehanici i mehanizaciji. 1992. godine postao je direktor inenjeringa u Jugodrvu i na tom poloaju ostao do 1994. godine. Od tada se, posle prvih preduzetnikih koraka dok je jo radio u Jugodrvu, otisnuo u privatni posao. Gruji istie da ga je trino otvaranje Rusije, posle pada Berlinskog zida, podstaklo da, sa nekolicinom istomiljenika, pone stvaranje nove firme. Ona je danas postala znaajno ime u svojoj delatnosti. Posle formiranja sopstvene firme, 1994. godine, prva velika transformacija je 1997. godine kada se ujedinjuje sa firmom PSP, iji je jedan od osnivaa i generalni direktor Arkadije Blank. Odluka o ujedinjenju i stvaranju nove firme PSP-FARMAN Corp. pokazala se kao ispravna. Kompanija je ubrzo postala znaajan partner mnogim svetskim velikim firmama, a Gruji i Blank postali su dva kopredsednika. Kada su mali akcionari doli u prostorije Jugodrva kako bi dobili razliku novca od akcija koje je Branislav Gruji prodao na berzi, zamenik generalnog direktora za finansijska pitanja Ivona Petrovi prenela im je njegovu poruku da nemaju pravo na razliku vrednosti akcija. Mali akcionari su u septembru 2003. godine krenuli u akciju. Znali su da je prodaja akcija u prostorijama Jugodrva predsedniku Upravnog odbora Grujiu protivzakonita, da tako doe do akcija mimo berze. Zato je veina malih akcionara potpisala izjave. U jednoj takvoj izjavi pie: Obratila sam se Ivoni Petrovi, zameniku generalnog direktora za finansijske poslove, koja je bila zaduena za kupovinu akcija... Iznos za prodaju akcija sam dobila u evrima, koje je Ivona Petrovi u svojoj kancelariji izvadila iz fioke, a kopiju priznanice koju sam potpisala nije htela da mi da. Znajui da akcije vrede vie, pitala sam Ivonu Petovi da li e mi isplatiti razliku. Ona se samo nasmejala, a generalni direktor mi je rekao da to moe

da se desi ako na berzi pobedi Branislav Gruji. Mali akcionari pisali su i brokerskoj kui Stockbroker koja je pomogla u pranju nezakonito kupljenih akcija od strane Grujia: S akcijama preduzea Jugodrvo a.d, koje glase na moje ime, trgovano je na aukciji 07. jula 2003. godine u Beogradu, u Sali za trgovanje na Beogradskoj berzi. Umesto mene, nalog za prodaju je dao Branislav Gruji. Pre prenoenja vlasnitva kupca u Privremenom registru potrebno je da kupac izmiri sve obaveze po prodajnoj ceni. Obavetavam Vas da kupac nije izmirio obaveze prema meni kao prodavcu i jedinom zakonitom vlasniku akcija (prema evidenciji u knjizi akcija Privremenog registra). Kad brokerska kua primi dopis registrovanog vlasnika akcije kojim se osporava zakonitost prodaje, praksa je da broker uradi izvetaj i da se razmotri prodaja, kako bi se zatitili mali akcionari. Brokerska kua Stockbroker bila je svesna da je kupovina putem punomoja, koju je sproveo predsednik Upravnog odbora, u prostorijama kompanije o ijim se akcijama radi - ilegalna. Brokerska kua ima odgovornost posrednika da zatiti male akcionare. Stockbroker koja je prodavala akcije za Branislava Grujia, odgovorila je malim akcionarima, koji su pretrpeli tetu: ...Iz vaeg dopisa ne vidimo u kakvu vezu stavljate nau brokersku kuu s privatnim aranmanom koji ste sklopili s drugim fizikim licem. Mi smo nalog za prodaju akcija dobili od lica koje je imalo regularno sudski overeno ovlaenje potpisano s Vae strane. Mali akcionari pisali su ponovo brokerskoj kui: U tom, tako kaete, regularno sudski overenom ovlaenju potpisanom s nae strane, nigde ne pie da opunomoenik moe prodavati akcije na berzi, a da razliku u vrednosti moe stavljati u u svoj dep... Vi niste ukazali na neregularnost prodaje akcija putem punomoja, tj. da je protivzakonit... Zbog ovakvog ponaanja brokerske kue Stockbroker, sluaj su prijavili direktoru i kontrolnom organu Beogradske berze, i Komisiji za hartije od vrednosti... Umesto dogovorenog intervjua o spornoj trgovini akcijama Jugodrva s generalnim direktorom Aleksandrom Matijeviem, predstavnik slube za kontakt s javnosu je putem telefona osporio navode, rekavi da su na zlonameran nain plasirani podaci iz Bele knjige, i da iza njih iz linih interesa stoji prethodni dugogodinji direktor. Marta 2005. godine, mali akcionari Jugodrva obavestili su Komisiju za hartije od vrednosti kako je Branislav Gruji nezakonito otkupio njihove akcije Jugodrva i o njegovom nezakonitom delovanju: krenju njegovih obaveza kao predsednika Upravnog odbora; isplaivanju minimalne vrednosti u evrima iz ladice zamenika generalnog direktora za finansije; Grujievoj kasnijoj prodaji ovih akcija na berzi, prodaji njegovoj linoj of-or kompaniji, i kako je u svoj dep strpao ekstraprofit koji je zaradio od prodaje ovih akcijama na berzi za mnogo vei iznos od onog koji je isplaivan malim akcionarima. Komisija za hartije od vrednosti konstatuje da Zakon o privatizaciji nalae da bi mali akcionari svoje akcije trebalo da prodaju na berzi, i zaobilazei nezakonitosti, prebacuje loptu Ministarstvu privrede i privatizacije, saoptivi da nije nadlena, bez pozivanja na propis po kojem nemaju nadlenost. Mali akcionari nisu bili iznenaeni, budui da su dva lana Komisije bili osnivai brokerske kue Stockbroker preko koje je Gruji sprovoeo nezakonitu trgovinu na berzi. Ista brokerska kua odradila je prodaju akcija malih akcionara preko Grujia i potom prebacila novac, ne malim akcionarima, kao to odreuje zakon, ve drugom licu ije ime nije otkrila. Mali akcionari vrili su pritisak na Komisiju i na Beogradu berzu. Za vreme Branislava Grujia,

postojali su problemi sa akcijama Jugodrva koje je trebalo ispraviti pre nego to su se pojavile na berzi. Firma ijim se akcijama trguje na berzi, mora da ima validan i istinit prospekt informacija. U sluaju Jugodrva, informacije u prospektu, prikupljene u vreme kada je Branislav Gruji bio predsednik Upravnog odbora, bile su nepotpune i obmanjujue? Prospekt nije sadravao prave informacije o imovini Jugodrva. Na primer, Jugodrvo nije prijavilo, kako nalae zakon, da je u toku bila prodaja vredne imovine kako bi se pokrili gubici. Na zahtev malih akcionara, direktorka Beogradske Berze donela je u dva navrata odluku o skidanju s trgovanja akcija Jugodrva i prenela je sluaj Komisiji za hartije od vrednosti. VESELIN JEVROSIMOVI, predsednik COMTRADE GROUP Na sajtu Zoom info nema podataka o njegovom obrazovanju ni biografije, kako je uobiajeno za poslovne ljude. Veselin Jevrosimovi, roen 28.01.1965, studirao je menadment na Univerzitetu na Floridi. Kao student, 1986, poeo je distribuciju prvih personalnih raunara i komponenti u zemlje Srednje i Latinske Amerike. Svoju prvu kompaniju osniva 1988. godine u Nemakoj, a 1998. u Srbiji osniva ComTrade Group. Com Trade Group brzo postaje vodea IT kompanija na Balkanu i jedan od lidera na tom polju u Jugoistonoj Evropi. 5. maja 2008, predsednik Komtrejd grupe, Veselin Jevrosimovi, dobio je povelju poasnog graanina Bostona kao priznanje za napore da se izgradi i proiri poslovanje u lokalnoj zajednici. Osnivanjem kompanije u Bostonu, Komtrejd grupa je na ameriko trite donela napredna softverska reenja i poznavanje najsavremenijih tehnologija za razvoj softvera. irenje te kompanije obezbedie i nova radna mesta za tamonje lokalne strunjake, a u planu je i izgradnja novih poslovnih objekata. Predsednik Komtrejd grupe poetkom maja boravio je u Bostonu i najavio da e u ovom gradu biti sedite poslovanja kompanije Spinnaker New Technologies, lanice Komtrejd grupe. Jedna od namera ove posete bila je i uspostavljanje partnerske saradnje sa lokalnim kompanijama koje bi mogle da doprinesu razvoju Komtrejd grupacije u Americi, i da Spinnaker New Technologies povea prisutnost u amerikoj dravi Masausets. Jevrosimovi je (bivi) sporta, otvoren i vet u socijalnom kontaktu, ne ostavlja utisak oveka koji se ugodno osjea za radnim stolom ve u akciji, potpuna suprotnost geekovima kakav je Gates. Stekao sam utisak da ga raunari vrlo malo privatno zanimaju radni sto mu je prazan, stonog raunara nema, a nekakav minijaturni Toshibin prenosnik izvukao je tek kada mi je poeleo prikazati planove za nekretnine i razvoj djela Beograda u kojem je ComTradeova zgrada, a koji bi trebalo postati novi waterfront, uz golem rast cene nekretnina u kvartu. 5.12.2006. predsednik Komtrejd grupe Veselin Jevrosimovi izjavio je da je poniteni tender za nabavku 30.000 raunara za kole u Srbiji bio neregularan. Ministarstvo nauke i sporta ponitilo je tender jer je samo jedan ponua ispunio sve uslove konkursa, koji predvia da se ponuda izabere na licitaciji sa najmanje dva ponuaa. Na konkursu su uestvovali konzorcijumi Komtrejd CT, Pakom, MP soft. Jedna ponuda eliminisana je poto je dostavljena u koverti bez potrebnih naznaka. Predsednik Komtrejd grupe tvrdi: Sama injenica da su dve firme ispunile uslove, mi i Pakom, a da je na konkurent

diskvalifikovan bez objanjenja, ime je onemoguena licitacija, budi sumnju u regularnost... time bi trebalo da se bave nadleni dravni organi. Na pitanje da li razlog za ponitavanje tendera vidi u zajednikom nastupu Komtrejd i hrvatske firme M San grupa kae: Izuzetno kratki rokovi isporuke naterali su nas da nastupimo u konzorcijumu sa hrvatskom kompanijom M San grupa. Ova firma nedavno je dobila veliki tender za 4.000 raunara za Vladu Srbije i ne vidim nita sporno... U kompaniji MP soft tvrde: Komisija je napravila niz prekraja u korist Komtrejd! Na dan otvaranja ponuda Komisija za javnu nabavku ostavila je tendersku dokumentaciju tri sata bez kontrole. Predsednik Komisije proitao je iz delovodnika Ministarstva prosvete da je Komtrejd ponudu dostavio 13. oktobra, dva meseca pre objavljivanja javnog poziva! Kasnije se u zapisniku pojavljuje drugi datum, zbog ega tri lana komisije nisu potpisala zapisnik. Nas su odbili jer na kovertama ponude nije naznaeno koja je original, a koja kopija! Mi smo bili najznaajniji pretendenti, uavi u konzorcijum sa ruskom kompanijom Azbis enterprajzis PLC, koja ima obrt od 2,5 milijardi dolara godinje. U kompaniji Pakom kau da su uslovi za uee na tenderu bili loe postavljeni. Kompanija King ICT iz Zagreba, kojom rukovodi general Damir Krstievi, zajedno sa srpskom firmom MP soft, pobedila je polovinom maja na tenderu Vlade Srbije, vrednim 10 miliona dolara. General Krstievi, ratni drug hakog optuenika Ante Gotovine, predsednik je Upravnog odbora M San grupe, u ijem sastavu su 4 informatike kompanije, meu kojima i King ICT. Od 2000. godine, kada je Krstievi poeo da radi u M San grupi, ta kompanija sklopila je niz poslova sa Vladom Hrvatske, meu kojima i opremanje Banskih dvora laptop raunarima, i to bez tendera. ANDREJ JOVANOVI, predsednik MARBO PRODUCT doo Avgusta 2008, Pepsi je kupio kompletno vlasnitvo srpskog Marbo produkt. Za koliko novca su Amerikanci, odnosno evropsko predstavnitvo iz Holandije, kupili nau industriju ipsa, je tajna. Nezvanino se pominje 210 miliona evra. Pepsi, osim fabrike u Srbiji, postaje vlasnik i Marbove fabrike u Laktaima u Republici Srpskoj. To je potvreno i reenjem Saveta za konkurenciju Bosne i Hercegovine. Prethodni vlasnici Marbo bile su firme Pacifik servisis establiment i Starlajn servisis establiment iz Lihtentajna, a raniji direktor Radosav Milanovi. U javnosti se kao vlasnik najvie pominjao biznismen Bojan Milanovi. Raniji vlasnici, dve firme iz Lihtentajna, vode se i kao vlasnici polovine kapitala u beogradskom preduzeu Anbo, dok po 25% imaju Bojan Milanovi i Andrej Jovanovi. Bivi direktor Marbo, Radosav Milanovi je i na elu preduzea Anbo, koje se nalazi na istoj beogradskoj adresi kao Marbo. Marbo ima fabriku u Bakom Magliu, kod Novog Sada, i poeo je s radom 1995. godine, dok je fabriku u Laktaima izgradio 2000. godine. Kompanija objedinjuje uzgajanje krompira, proizvodnju, distribuciju i dostavu. Marbo produkt izuzetno dobro posluje. U 2007. godini ostvario je profit od milijardu dinara, to je za 50% vie nego u 2006. godini. Ukupni prihodi u 2007. godini bili su 4 milijarde dinara (oko 50 miliona evra). Ova industrija ipsa ima preduzea i distributivne centre u Hrvatskoj, Albaniji, Grkoj, Makedoniji i Crnoj Gori i zapoljava vie od 1.000 ljudi. LJUBIA JOVANOVI, predsednik AIK BANKA ad, Ni

Roen je 20. juna 1945. godine. Osnovnu kolu zavrio u Donjoj Trnavi, a srednju ekonomsku i ekonomski fakultet u Niu. Magistrirao je na ekonomskom fakultetu 1992. godine. Od 1968. do 1970. godine radi kao asistent za meunarodna trita u aleksinakom Fradu. Do 1973. godine bio je direktor u preduzeu Moravica. U AIK banku prelazi 1985, i tri godine bio je direktor za investicije, a 1988. godine postaje generalni direktor banke. Od stranih jezika govori nemaki. Politika i AIK banka iz Nia dole su u sukob preko svojih direktora, Hadi Antia i Ljubie Jovanovia. Anti je negirao sva dugovanja Politike ovoj banci i krenuo u estoku kampanju. U feljtonu koji je danima izlazio Politika je optuivala Ljubiu Jovanovia za finansijske malverzacije, i pripisivala mu da trai zelenake kamate. AIK banka je bila prinuena da pristupi Beogradskoj bankarskoj grupi, to je Borka Vui jedva doekala zbog problema sa likvidnou. Od tri liste po kojima se banke rangiraju, AIK banka je na dve bila prva, i to dve bitnije. Raiffeisen je prva po visini bilansne aktive ali je AIK prva po ostvarenom profitu i visini kapitala (najvanija karakteristika banke). Tako, iako ima mali broj ekspozitura, AIK je lii na ozbiljnu banku. AIK banka nije niiji, pa ni dravni ili politiki eksponent, ve banka koja na zakonit i uspean nain vodi rauna o interesima svojih akcionara. Moda tu lei objanjenje kontroverzi koje su nas pratile, poput da smo mi zelenai, te da nismo banka, ve investicioni fond, tvrdi Ljubia Jovanovi. 350 hiljada obinih akcija AIK banke sa pravom glasa, je svega oko 5% ukupnog broja. Niko nije utvrdio kako je dolo do tolikog broja (7 miliona) akcija sa pravom glasa (ne raunajui one bez prava glasa), naime ako je vrednost akcije bila 11.000 dinara, ispada da je banka imala kapital preko milijardu evra to nije. Posle napisa da bi mogao biti doveden u pitanje esti mandat direktoru nike AIK banke Ljubii Jovanoviu, ukoliko guverner NBJ Mlaan Dinki ne da saglasnost na njegov izbor, u pismu advokatskoj kancelariji stavlja se do znanja da Ljubia Jovanovi nikada nije bio ni u kakvom ugovornom ili radnom odnosu sa BC Bank kredit i nije mu nikada isplaivana nikakva naknada. Po lanu 13. izmena i dopuna Zakona o bankama, za direktora banke ne mogu biti imovna lica koja su bila lanovi upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, ili nad kojom je pokrenut steajni postupak. A direktor Jovanovi je, prema podacima NBJ, bio predsednik Upravnog odbora BC Bank kredit ad, Beograd, koja je u postupku likvidacije. Nikada nisam bio lan UO te banke, a poznato je da se lan takvog odbora postaje uz linu izjavu, saglasnost, autobiografske podatke, i dokaz da niste krivino gonjeni. Po lanu 41. Zakona o bankama ja kao direktor u AIK banci nisam mogao biti ozvanien za lana UO neke druge banke. Mene je neko mogao da imenuje, a da ja to ne znam, rekao je direktor Jovanovi. Preko advokatske kancelarije ora Sibinovia iz Beograda, koja zastupa AIK banku, list Glas je dobio pismo, sa potpisom predsednika BC Bank kredit dr Branka Crnogorca, koji navodi da je vlasnik 82,6% akcija te banke koja je u likvidacionom postupku. On navodi da je ova banka svojevremeno izabrala Ljubiu Jovanovia za lana Upravnog odbora, u duhu zakona koji je u to vreme vaio, ali bez njegovog znanja i saglasnosti. Poto nije pozivan, niti uestvovao u radu UO, juna 2001, kada nismo bili u likvidacionom postupku,

Jovanovia smo razreili mesta lana UO i o tome obavestili NBJ, naveo je dr Crnogorac. Izvetaj MKG primetio je da su kompanije koje su u vreme Miloevieve diktature profitirale od neformalnih monopola, povlaenih kurseva razmene deviza, neplaanja poreza i carinskih dabina i drugih privilegija, a zauzvrat finansirale Miloeviev reim, njegove paralelne strukture i brani par Miloevi lino, preivele Miloeviev pad, i promenu vlasti i pretvorile u srpsku oligarhiju koja finansira vodee politike partije i ima neverovatan uticaj na Vladine odluke. U izvetaju se navode neki od Miloevievih finansijskih stubova koji su uspeli da zadre poziciju kod novih vlasti: Delta holding (Milorad Mikovi), Kari (Bogoljub Kari), Pink (eljko Mitrovi), Zepter (Milan Jankovi), Kapital Banka (ore Nicovi), C-market (Slobodan Radulovi), Toza Markovi (Dmitar egrt), Progres (Mirko Marjanovi), Simpo (Dragan Tomi), Komercijalna banka (Ljubomir Mihajlovi), Novokabel (ore iradovi), FMP (Neboja ovi), Krmivoprodukt (Dragoljub Markovi), YU POINT (Zoran Drakuli), Dibek (Milan Beko), ABC (Radisav Rodi), Hemofarm (Miodrag Babi), AIK Banka Ni (Ljubia Jovanovi), MK Komerc (Miodrag Kosti). I najpovrnijem posmatrau politikih prilika u Srbiji 1990.-tih jasno je da su nabrojane firme i njihovi vlasnici ekstraprofiteri, ratni profiteri, glavni podupirai, i promoteri Miloevievog reima. Neki od njih zauzimali su vana mesta u vlasti Miloevievog reima kao Mirko Marjanovi, Dragan Tomi, Milan Beko, Milorad Mikovi, Dmitar egrt, Neboja ovi i drugi, a neki u vlasti u senci kao Bogoljub Kari, Ljubomir Mihajlovi, Miodrag Kosti, Milan Jankovi, eljko Mitrovi i drugi. Veina nabrojanih zbog bliske saradnje sa Miloevievim reimom nala se na crnim listama za vize SAD i EU, a nekima su sredstva u SAD i Evropi bila zamrznuta. MIODRAG KOSTI, predsednik MK GROUP Ovaj estradni tajkun, roen u Nikiu, je iz dooke familije u Vojvodinu. Po sticanju diplome na Ekonomskom fakultetu poeo se baviti odaarskim zanatom. Poslednjih 20 godina, pljakao je samo po nalogu drave, a onda se oteo i dravnom kriminalu. Kao predsednik FK Vojvodina, pie Tabloid, doao je u dodir sa izvesnim Albancem Ramadanijem koji je, uz menaderski posao, bio i zastupnik Nord cuker za Srednju Evropu. Kada je, na predlog Agencije za borbu protiv prevara i korupcije, EU suspendovala povlaeni uvoz eera iz Srbije i Crne Gore, republiki ministar trgovine i turizma Slobodan Milosavljevi reagovao je da ne postoje dokazi da je problem oko izvoza eera povezan sa procesom privatizacije eerana u Srbiji, zaboravivi da je veina velikih srpskih eerana ve u privatnim rukama. Miodrag Kosti pokazao se veoma uspean u privatizaciji. Paradigma tog uspeha je suvlasnitvo MK Komerc nad zgradom biveg CK SKJ (centar Ue). Ta zgrada trebalo je, prema uslovima tendera za privatizaciju, da bude sruena a na njenom mestu da se sazida nova. Meutim, ona je samo obnovljena to svedoi i o moi njenog novog vlasnika. U prvom talasu privatizacije, MK Komerc kupio je tri velike vojvoanske eerane. Kosti je tvrdio da je u tom poslu MK Komerc na gubitku. Ove eerane trebalo je prvo staviti u steaj da bi se pred privatizaciju utvrdili njihovi dugovi. Iznos te dubioze u evrima poklapa se sa sumom na koju se MK

Komerc obavezao da e investirati. Dakle, investicije e otii e na dubiozu! Socijalni program za zaposlene (Kosti je obeao da nijedan radnik njegovih eerana nee biti otputen naredane tri godine) time bi bio finansijski ispranjen. Milan Prostran, sekretar Udruenja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, tvrdi da Kosti kupuje najbolje eerane u Vojvodini. U prilog ovoj tvrdnji ide i injenica da je Kosti pokazao veliki interes i za eeranu u Kovinu, koja je ve bila prodata na javnom tenderu grkom vlasniku. Prodaja je propala zbog toga to ovaj nije u predvienom roku izmirio finansijske obaveze prema prodavcu eerane, zato to se potencijalni investitor suoio sa injenicim da je MK komerc kupio mnogo bolje fabrike od kovinske za tri evra. Zato se MK Komerc upustio u kupovinu fabrika eera, ako su kako Kosti kae finansijski uslovi nepovoljni? Sutina odgovora bila je tome da je eer od repe, koji je skuplji od eera od trske, dostigao u Evropskoj uniji cenu da je njegov izvoz postao profitabilan, pogotovo nakon ukidanja carinskih barijera EU za pojedine robe proizvedene u Srbiji i Crnoj Gori (SRJ, to je stavilo eer na prvo mesto izvoznih roba koje se ovde proizvode. Bilo je potrebno da se potuje uslov EU da izvezena roba mora biti proizvedena u Srbiji i Crnoj Gori. U suprotnom dolo bi do povrede uslova povlastice kojom smo nagraeni. Neposredno pre Kostieve prie, podgorike Vijesti objavile su tekst o potronji eera u Crnoj Gori, da je prema podacima Centralne banke Crne Gore ta republika u toku 2002. godine uvezla 28 miliona kilograma eera. Vijesti su deifrovale ovaj paradoks: carinske dabine za uvoz eera u Crnu Goru deset puta su nie nego u Srbiji. Nije teko pretpostaviti da se eer uvozi i za srpske trgovce, koji imaju toliko eera da ga izvoze u EU. Ova vest nagovestila je mogui skandal oko povrede klauzule Evropske unije o poreklu robe. Niko od naih zvaninika nije demantovao navode iz Vijesti. Takva pasivnost vodila je Srbiju u ekonomski skandal, koji je obelodanjen izjavom Miroljuba Labusa da e Srbiji i Crnoj Gori verovatno biti uskraeni preferencijali EU za izvoz eera jer postoje ozbiljne indicije da je jedna vojvoanska eerana uvezla eer u vreama, prepakovala ga u kese od kilogram, i onda izvezla. Ima osnovane sumnje da smo neki eer kupili od EU po povoljnijoj ceni, pa smo ga prepakovali i prodali skuplje, rekao je Labus. lanovi vlade pourili su da demantuju Labusa. Odmah po njegovoj izjavi javno je saopteno da se Komisija EU bavi kontrolom izvoza eera sa zapadnog balkana u zemlje EU. Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, je u Labusovoj izjavi video umeane prste domaih krugova koji pokuavaju da povrate izgubljene pozicije na tritu i nekih politikih partija koje gube tlo pod nogama. Veselinov je zaboravio, kao to se i Miloeviu redovno deavalo: kada EU krene u kontrolu izjave se daju tek kada se stekne potpuna slika o istraivanom. Bilo je oigledno da Ema Advin misli na SRJ kada je govorila da neke carine ne mogu na odgovarajui nain da sprovode pravila na kojima je sistem baziran. Upravo o tome govorio je i Labus: Poto nemate saradnju dva carinska sistema, izmeu Srbije i Crne Gore, i poto nemate zajedniku carinsku komisiju koja bi ispitala svaku od tih zloupotreba, onda Evropska komisija moe veoma ozbiljno da reaguje. Meutim, Veselinov e izjaviti da su vesti o zabrani izvoza naeg eera u EU obine glasine. Sada je eer glavni izvozni artikal Srbije... Izvoz iz Srbije nije finansijska pretnja monicima u EU, jer tamo proizvodnja eera zadovoljava potrebe sa oko 14 milion tona, dok Srbija ne izveze vie od nekih 120 do 130 hiljada tona godinje. Agencija EU

za borbu protiv prevare i korupcije ustanovila je upravo ono o emu je govorio Labus: u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji uverljiv sistem kontrole da je eer koji se izvozi u EU proizveden u domaim eeranama. eerna afera kulminirala je usred vanrednog stanja, kada je Sablja sekla kriminalce. Ministar Milovanovi priznao je da je iz Srbije izvezeno 180.000 tona eera, dakle 75% ukupne godinje proizvodnje. Ovaj podatak pokazuje neslaganje sa podatkom ministra Veselinova o izvezenoj koliini - 45%. Postavlja se pitanje kako je mogue da Srbija svoje potrebe za eerom podmiri sa etvrtinom godinje proizvodnje. I Hrvatsku je potresla eerna afera. Hrvatska vlada pokazala je da su joj dravni interesi iznad privatnih: prevaranti su pohapeni i sudi im se. Steajni upravnik Agroiva Stevan Moldovan kae da oko 220 kompanija potrauje 11 milijardi dinara od Agroiva. Meu najveim poveriocima su Invej, Delta agrar, Dunavka, itomlin, NLB banka i AIK banka. U takvoj konkurenciji zelenaa, Miodrag Kosti odluio je da deo duga Agroiva prema njegovoj firmi naplati tako to e sa njiva u Vladimirovcima povaditi repu, pa je u ovo sremako selo poslao maine i obezbeenje kako bi mogao da povadi repu. Tomislav Karadi povlaio je u Fudbalskom savezu Vojvodine poteze s kojima se organizacija nije slagala, ali su bili u interesu njegove stabilnosti. Krajem devedesetih glasovima rukovodstva FSV odlueno je da se u prvu fudbalsku ligu administrativno progura Sartid iz Smedereva, iza koga je stajao visoki funkcioner SPS Duan Matkovi, umesto sportski izborenog plasmana FK Novi Sad. To je bio najvei argument zbog kojeg su ga smenili 2001. godine. Iza te likvidacije, stajao je u to vreme predsednik FK Vojvodina Miodrag Kosti. Iz Novog Sada on je povlaio konce na kojima su bili direktor Apatinske pivare Rade Svilar (na toj Skuptini izabran na Toletovo mesto), Koletov kum, voa veternikog klana Nenad Opai, bivi direktor Hajduka Rodi MB Radomir urovi, zatim, posle Svilara izabrani predsednik FSV Zoran Arsi (danas predsednik OFS Subotica), gazda kulskog Hajduka Domba, pa direktor FK Novi Sad Miodrag Moraa To drutvo se brzo otelo od Koleta koji se zabavio prodajom igraa Vojvodine. Posle godinu dana, predali su Toletu Karadiu fudbalsku organizaciju Vojvodine. VOJIN LAZAREVI, predsednik UO RUDNAP Detalji u izvetaju UBPOK o dokapitalizaciji pokazuju kako su Vojin Lazarevi i Vuk Hamovi postali pojedinano vlasnici najveeg paketa akcija Nacionalne tedionice pre njene prodaje. Najvei kupci akcija bila su etiri preduzea iz Beograda, Skvadra, Pima, Principal export-import i Dajners klub. Ta etiri preduzea imala su raune u banci Euro aksis, gde je raun imala i Nacionalna tedionica. Oni su kupili akcije prodajom deviza sa svojih deviznih rauna. Istog dana, 13. septembra 2002. na raun Nacionalne tedionice u Evroaksis banci u Moskvi legle su dve uplate od 600.000 evra i dve uplate od po 600.000 dolara. Novac su dobili Dajners klub i Principal, a kao svrha uplate navedena je dokapitalizacija, dok je novac u korist preduzea Skvadra i Pima uplaen kao avans za robu. Sve etiri uplate izvrilo je preduzee Koprom iz Bea. Proverama je utvreno da je firma Koprom iz Bea u vlasnitvu jedne moskovske i jedne likvidirane austrijske firme, a da je kao direktor upisana Jovanka Lajtput Ivanievi. Suvlasnik u firmama Dajners i Principal je Obrad Sikimi. Proverama je utvreno da novac koji je legao firmi Dajners klub potie

sa britanskih Devianskih Ostrva od firme Findejl enterprajz limitid. Preduzee Pima registrovano je 1995, a kao vlasnici upisani su Pluto International Company Limited sa Sent Vinsenta s 90%. Firma Pluto international registrovana je na Grenadirskim Ostrvima, a osnivai su Vladan, Olivera i Vojin Lazarevi. Preduzee Skvadra registrovano je 1999, kao direktor je upisan Stevan Aksentijevi, kao zamenik direktora upisan je Zoran Milovanovi, koji je do 1998. bio direktor Pime. Osniva preduzea je takoe firma sa Grenadirskih Ostrva. Meutim, sedita preduzea Pima i Skvadra nalaze se na istoj adresi, Koste Glavinia 8a, i koriste zajedniki poslovni prostor, opremu i telefone. Tokom 2002. dolo je do sekundarne prodaje akcija. Deo akcija Jubmes banke kupila je Vlada Srbije, a deo krajem 2002. preduzee Dajners klub. U januaru 2003. preduzee Pima kupilo je akcije Toze Markovia. Poetkom 2003. vlasnika struktura Nacionalne tedionice je takva da etiri privatna preduzea postaju vlasnici 37% akcija, a Srbija poseduje 13,83%. Odluka o treoj emisiji akcija doneta je u aprilu 2003, a uplata je vrena u septembru 2003. Kupci su bili preduzea Mali kolektiv iz Beograda i firma Elim iz Bea uloivi po 2,5 miliona evra. Preduzee Mali kolektiv 91% je u vlasnitvu Angloeuropean Marketing, registrovane na britanskim Devianskim Ostrvima. Vlasnik i direktor te firme je Vuk Hamovi. Firma Mali kolektiv kupovinu akcija izvrila je novcem od prodaje Trast banke iz Beograda koja je bila u vlasnitvu Malog kolektiva. Firma Elim iz Bea osnovana je 1995, a kao vlasnici su upisani Gorohov Aleksej i Gorohov Igor. Posle kupovine akcija dva preduzea postala su vlasnici po 13,67% akcija, udeo etiri preduzea koja su prethodne godine kupila akcije bio je ukupno 26,88%, a vlasniki udeo drave pao na 10,05%. Kada je tokom 2005. i 2006. grka EFG banka kupila Nacionalnu tedionicu za paket Vuka Hamovia i Vojina Lazarevia, koji su uloili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, plaeno je 41 milion, a drava koja je svoj udeo uveala na 37% prodajui 2005. N ranije ustupljen prostor dobila je 35 miliona evra. GORAN MALBAI, predsednik ABB AUTOMATION, Moskva, Rusija ef ekonomskog tima Kotuniine vlade za KiM i jug Srbije Dr Nenad Popovi Savetnici : Olivera Boi, Fond za razvoj Republike Srbije, direktor Srboljub Anti, MMF, predstavnik SCG Prof. dr Stojan Jevti, Privredna komora Srbije, potpredsednik Goran Malbai, ABB Automatizacija Moskva, predsednik Branko Terzi, Deloitte and Touche SAD, energetski strunjak Dragoljub Vukadinovi, Metalac Gornji Milanovac, direktor Branislav Gruji, Farman Moskva, direktor Radoje Stefanovi, Clyde&CO Beograd, advokat Volonteri saradnici Mihail Malbai, student na London School of Economics Bosiljka Kozomara, student na London School of Economics MIA MII, generalni direktor MPP JEDINSTVO, Roeni brat Vasilija Miia, Mia, direktor preduzea Jedinstvo iz Uica, kae da njegova porodica nema nikakve veze sa v.d. predsednikom Srbije Nataom Mii. Moja firma Jedinstvo nema nikakve veze sa firmom mog brata, on gradi puteve, a Jedinstvo izrauje termo i hidro izolacije, vodovode, kanalizacije i gasovode.

VASILIJE MII, predsednik PUTEVI GROUP Septembra 2003, spajanjem graevinske firme Putevi Uice i Ratko Mitrovi niskogradnje, Vasilije Mii postaje vlasnik najveeg preduzea za izgradnju puteva na Balkanu. Mii je postao vlasnik Puteva Uice po starom zakonu o privatizaciji, a sa 3.000.000 evra dokapitalizovao je niskogradnju Ratko Mitrovi, gde je postao najvei akcionar. U popisu njegove imovine su i kamenolomi Granit Pear u selu Ba i jo jedan na Zlatiboru koje je kupio na tenderu. U Rusiji ima privatnu firmu sa seditem u Soiju, koja takoe radi puteve, a u kojoj rade njegovi sinovi. Putevi Uice i Ratko Mitrovi rade na izgradnji autoputa Beograd - Novi Sad, kao podizvoai austrijske Alpina Majreder, i na desetak deonica irom Srbije. Vasilijev roeni brat, Mia, direktor je uikog preduzea Jedinstvo. Ko su braa Mii i kako su dobili poslove na putevima Srbije?, prvi se zapitao Mlaan Dinki. Dok ne progovori, Vasilije Mii, jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, deluje kao gospodin. ta, bre, ti hoe ti od mene? Je l te onaj Dinki platio da me napada? to napada mene, pa Bogoljub Kari je bogatiji od mene!, razdrao se Vasilije im mu se novinar Kurira predstavio. Praen direktorom preduzea Putevi Uice Draganom Jarakoviem, Vasilije je nastavio sa verbalnim napadima, neprekidno se unosei u lice novinaru Kurira. ta je toliko udno to sam ja bogat? im neko u Srbiji zaradi pare, narodu odmah oi porastu... Razumem ja da i vi novinari morate da piete i zaradite za hleb, ali ajde sad lepo mi reci ko te je nagovorio da ovo radi. Ako nisi ti, mora da je tvoj urednik u nekoj vezi sa Dinkiem. Pa taj Dinki nema pojma ni o emu. Ako ja krenem da se bavim politikom, oterau ga u politiki podrum i to mu slobodno prenesi. Ohrabren nastupom svog gazde, u napade se ukljuio i njegov podreeni, direktor Puteva Uice Duan Jarakovi: Pita odakle Vasiliju Miiu tri miliona evra za Ratka Mitrovia? Pa, on u Rusiji za jedan posao uzme preko deset miliona evra. On je uspean ovek, jer nije izabrao novinarstvo za profesiju... Psovka po psovka, uvreda po uvreda, i tako je prolo dva sata razgovora sa jednim od najbogatijih ljudi u Srbiji, Vasilijem Miiem. Podrugljivi smeak njegovog podreenog, direktora Jarakovia, i opaska ma efe pusti novinara, jadnik, mora i on od neeg da ivi, govori da je Srbija tuna zemlja. Oktobra 2006. menadment uikih Puteva pregovarao je sa potencijalnim kupcima te kompanije. Ugovoreni poslovi vredni su 50 miliona evra. Akcije firme naglo su skoile posle vesti o dobijenom poslu rekonstrukcije aerodroma u ruskom Soiju vrednom 100 miliona dolara, za dva dana oko 15%, a akcija Putevi iz Poege, koja je od poetka godine u vlasnitvu uikih Puteva, skoila je vie od 100%. Poveanu tranju za akcijama Puteva izaziva interesovanje investicionih fondova za tu kompaniju, ali se pominje da bi kompanija mogla da se nae u rukama novog vlasnika. Sve to moe da bude tano, zagonetno kae direktor Puteva Uice Dragan Jarakovi. Menadment kompanije na elu sa vlasnikom Vasilijem Miiem, pregovarao je sa austrijskom kompanijom trabag i francuskim Vini i Bujik. Stav kompanije je da povezivanje sa jaima nije loe sa stanovita budunosti firme i da je to najbolja varijanta u nadolazeoj konkurenciji. Da li e menadment pristati na veinskog vlasnika, najvie zavisi od ishoda tendera za dodelu koncesije Horgo-Beograd-Poega. Vini je tu ozbiljan kandidat, a sa njim i imamo predugovor o izvoenju radova ukoliko dobiju koncesiju. Prieljkujemo njegovu pobedu, a ako se mora, nek

nas i kupi, kae Jarakovi i napominje da je vlasniku Vasliliju Miiu teko je da donese takvu odluku. Vasilije Mii je vlasnik 22% kapitala firme Puteva Uice. Mii je, istovremeno, vlasnik i kiparske firme istog imena Putevi, koja je vlasnik 42% akcija uikih Puteva. Mii koji je bio direktor Puteva Uice u vreme sankcija, danas je vlasnik vie od 60% kapitala te kompanije. Kompaniju Putevi Kipar osnovao je upravo u vreme sankcija, kad je iz Srbije bilo teko direktno raditi u Rusiji, i na koju je preneo poslove i opremu. Iz tog vremena kiparski Putevi imaju ugovorene poslove koji jo nisu zavreni. Kompanija je posebno usmerena na Soi, u koji e narednih godina zbog odravanja Zimskih olimpijskih igara biti uloeno 12 milijardi dolara. Putevi su u ovom gradu izgradili i rekonstruisali mnoge objekte, a posebno mesto pripada 28-spratnici Aleksandrijski svetionik, i na kojoj se vijori velika zastava Putevi Srbija. Posao na rekonstrukciji i doradi piste u Soiju, na meunarodnom tenderu dobili su uiki Putevi. Planirano je da se koristi oprema kompanije koja je ve u predstavnitvu u Rusiji. Putevi Uice u Rusiji trenutno izvode radove u vrednosti oko 34 miliona evra. Poduhvati u Rusiji poeli su jo 1992. godine, sa rekonstrukcijom dve piste u Sibiru. U drugim zemljama za sada jo uvek ne rade, iako imaju ponude iz Dubaija, Alira, Libije... Glavna ogranienja jesu resursi i kapaciteti, kae Jarakovi. Trenutna vrednost opreme je oko 50 miliona evra. Kompanija uglavnom obezbeuje i osnovni materijal za sopstvene potrebe, ima sopstvene kamenolome, betonjerke, asfaltne baze i transport. Uiki Putevi su jedna od najuposlenijih graevinskih firmi u Srbiji. Vrednost ugovorenih poslova u zemlji je oko 50 miliona evra, a rade Medicinsku kolu u Uicu i sportsku halu na Zlatiboru. Putevi Uice uestvuju na tenderu za zakup dravnog zemljita za izgradnju zimskog sportskog centra Tornik, zbog toga to je Vasilije veinski vlasnik hotela Palisad na Zlatiboru i suvlasnik zemljoradnike zadruge Jablanica (nekoliko stotina hektara zemlje oko Tornika). Ruske kompanije kupile su: Beopetrol - naftna kompanija Lukoil, HTP Putnik - finansijska korporacija Metropol, Termoelektro - moskovska kompanija Harvinter, Fadip Beej - moskovska kompanija Metaloruan, Goa FOM - kompanija JCS Koks, i radnici Goe, Rekord Rakovica kompanija Viza. Uinak je: Viza je posle dve godine obustavila proizvodnju i pokrenula steaj u Rekordu, a Lukol ima probleme da ispuni ugovorene investicije u Beopetrolu. U Rusiji, prema podacima PKS, radi oko 160 naih kompanija mahom registrovanih van Srbije, uprkos povlaenom carinskom reimu za Srbiju. Na graevinskim poslovima iz Srbije angaovano je oko 40.000 radnika. PKS nema podatke o opsegu tih kompanija, a upueni ih rangiraju: ubedljivo prvo mesto zauzima Milan Jankovi Cepter, a slede ABS holding (Nenad Popovi), PSP Farman (Branislav Gruji), Putevi Uice (Vasilije Mii). Van graevinarstva, vode Hemofarm, u vlasnitvu nemake tade, Target Baka Palanka, Metalac Gornji Milanovac... a u sektoru trgovine Delta. Ruska Federacija je prvi spoljnotrgovinski partner Srbiji, jer uvozimo kompletnu i naftu i gas, za ta je prole godine plaeno oko 2,14 milijardi dolara, to je vie od petine ukupnog godinjeg uvoza Srbije. U isto vreme,

iako nam je Rusija dala mogunost da 95% roba tamo izvezemo bez carine, vrednost izvoza je bila 315 miliona dolara. Najvee stavke su sirovine i repromaterijal, a tek oko 6,5% robe iroke potronje, dok voe i povre ine oko 7,5%. Razlog za mali izvoz i njegovu strukturu je to u Rusiji rade firme koje proizvode te robe kvalitetnije i jeftinije. ELJKO MITROVI, vlasnik, glavni i odgovorni urednik PINK INTERNATIONAL eljko Mitrovi ima svoju Pink-televiziju irom pravoslavne ekumene. Program Pinka je srpski Nevil... Nije nikakvo iznenaenje to je Kotunica eljku Mitroviu, kao nacionalnom dobru, udelio za dalju prodaju tri-etiri nacionalne televizije, nekoliko regionalnih i lokalnih, i desetak radio-stanica. Ako je ve bio od poverenja Miri Markovi i Bebi Popoviu, prirodno da je osvojio i Aleksandra Nikitovia. Vlasnik je najvee medijske korporaciji u Srbiji koja ukljuuje televizije Pink, Pink BiH, Pink Montenegro i Pink Makedonija. Ruiasta televizija je lansirala i 11 satelitskih kanala. Na Televiziji Pink emituju se najgledanije zabavne emisije i domae serije. Mitrovi poseduje izdavaku kuu Siti rekords, fabriku za tampanje CD i DVD izdanja, producirao je film Aneli 3, a u pripremi je jo nekoliko filmskih produkcija. Mitrovi je vlasnik avio-kompanije Er Pink, a otvorie veliki filmski studio PFI u imanovcima u blizini Beograda, i fabriku vaka. Iz braka sa Hani Mitrovi ima dvoje dece, dok sa drugom suprugom Milicom Mitrovi, muzikom urednicom kompanije Pink, takoe ima dvoje dece. Karijeru je poeo kao basista grupe Oktobar 1864. eljko Mitrovi nije samo gospodar srpskog neba, ve i ojaenih srpskih dua. Dok je on ovde primer uspenosti Srbija nema emu da se nada. On nikada nije dozvolio da ga viak znanja, dilema i sumnji spreava u uspehu u ivotu. Bio bi ak i tada dostojan divljenja da je Pink televizija njegovo delo, a ne dravni projekat sistematskog zaglupljivanja Srba, da bi s njima moglo da se radi bukvalno ta god ko hoe. Ne treba precenjivati eljka Mitrovia. On gotovo i ne zna u emu je uestvovao i kakav je prelom u srpskom mozgu izazvao. Niko sa malo pameti, od sramote, ne bi ni mogao da odigra takvu ulogu. Njemu, dotle jednom od Rokera s Moravu, bili su dovoljni samo pare, kue, avioni... Svejedno mu je bilo to je u meuvremenu sve to je vredelo u Srbiji potpuno propalo. Nikad nije ni bio deo sveta koji je mislio svojom glavom. Iz svoje ruiaste stvarnosti gotovo i nije izlazio. A nije ni smeo! Svi njegovi drugovi i poslovni partneri dobili su metak, trunu po zatvorima ili su u bekstvu sa crvenim poternicama Interpola. On je ostao u Beogradu kao uvar njihove zaostavtine, nalazili se oni na ovom ili su ve na onom svetu. Nije Aleksandar Tijani ba neupuen kad tvrdi da je televizija Pink vie delo kolumbijsko - srpske mafije, nego reima Slobodana Miloevia. On i Mitrovi su bili rivali oko Mire Markovi. Iako se natoveanski trudio, Tijani je izgubio. Uliarska bistrina, drskost i bezobrazluk nisu mu dovoljni protiv nekog ko ume da se svakome i na svaki nain uvue. U vreme viemesenih demonstracija 97, poto su Miloevi i Mira Markovi pokrali izgubljene lokalne izbore, Tijani se pokolebao. Pomislio je da Sloba pada i ponudio se da ga izda. Mira Markovi mu je rekla da je najobinija pika, kad je podneo ostavku na mesto ministra informisanja, sa koga je zabranio vie srpskih medija nego svi pre i posle njega, ukljuujui i ratnog ministra Aleksandra Vuia. Za razliku od njega, eljko Mitrovi je zgrabio kalanjikov, otiao na kontramiting i zakleo se Miri da e da puca na neprijatelje, inae uglavnom gledaoce Pink-a, ije su

zvezde tada bili Kleopatra, Vidovita Zorka, Boris Bizeti i Ruka Jaki. eljko je tako postao Veliki eljko. Zapalio je studio, koji nije bio njegov, i preko Dunav osiguranja (pouzdana julovska veza Neboja Maljkovi) dobio odtetu da izgradi velelepnu zgradu Pink televizije na Dedinju. Kad mu je zatrebalo jo para, istim kanalom dobio je obilnu nadoknadu tete, jer mu je televizija toboe stradala tokom NATO bombardovanja zgrade CK, iako je, kao nacionalno dobro, na vreme bila evakuisana u zgradu Genexa. Poto je sa Arkanom, Cecom, Minimaksom i eeljom potpalio Srbe da se suprotstave NATO-u i svetu, Mitrovi je na elu patriotske estrade, sa beogradskih mostova pozivao NATO da ih bombarduje. to je Srbija postajala razruenija i opljakanija, on je bio uticajniji i bogatiji. JUL je stvarno bio cool za eljka Mitrovia, i za njegovog dugogodinjeg poslovnog partnera Aleksandra Lupia. Samo su obini, kulturni, poteni i pametni Srbi patili i siromaili. U bivoj Jugoslaviji, taj Lupi radio je kao predstavnik vojne pijunske organizacija Ina-turs u Beu. Prodavao je naftu i oruje. Trebalo je unapred naoruati budue zaraene strane. ovek takvog pedigrea bio je idealan za irenje slobode medija u despotskoj Srbiji. Da napravi novine u slubi Slobe i Mire, koje e liiti na opozicione. Aleksandar Lupi je sa Manjom Vukotiem pokrenuo Blic, da bi se osudile demonstracije protiv Slobodana Miloevia. To je Lupia preporuilo jo vie za poverljivog svetskog oveka Vlajka Stojiljkovia i Radeta Markovia. Nije ispunio zadatak da Vlajkova simpatija Jadranka Jovanovi zapeva u bekoj Operi i probije sankcije, ali verovatno jeste neke druge. Nije on bio lo ni sa korumpiranim opozicionarima. Beba Popovi je organizovao je sastanak eljka Mitrovia, Milana Beka i Milorada Vuelia, na kome je odlueno da Lupi isplati Mariji Miloevi pet miliona maraka za TV Koavu, a da e mu se to kasnije nadoknaditi. Kad je nauo za to, Zoran ini je pobesneo, pa je Lupi stupio na stranu Kotunice i dve godine vodio kampanje protiv inia kao mafijaa i vercera cigareta, koji sa umetom asfaltira puteve po Srbiji. Nije iznenaenje to je, kao nagrada Lupiu, nacionalna frekvencija dodeljena porno televiziji Koava. Kotunica je tu bio od rei. A eljko Mitrovi, ako je ranije Mariji Miloevi napravio TV Koavu, bio je duan da pomogne i Lupiu, koji se u meuvremenu afirmisao kao uspeni producent porno filmova u Srbiji za zapadno trite. eljko Mitrovi je krenuo da osvoji Holivud. Zaduio se nekoliko desetina miliona evra i poeo da gradi dinovska studija u Dobanovcima. Sada ne moe vie da plaa rate kredita, pa u tim hangarima proizvodi vake. Planira da se izvue, kad proda televizije Koavu i Avalu, koje je, sa Lupiem i ostalim Miloevievim ljudima (Danko uni), dobio na RRA lutriji. Ugledni Njujork tajms objavio je da je njegov kljuni poslovni partner Greg Stivens umro u Holivudu od loe srpske droge. A eljko je investirao u njega. Zemunski klan brinuo se o raspoloenju Grega Stivensa, koji je i zemuncima obeavao da e da ih vodi u Holivud, poto su postali preveliki za Srbiju. U velelepnoj zgradi televizije Pink ee je boravio Vlada Budala, ak i od Bebe. A kad su dolazili ume, Legija, Duan Spasojevi, Bagzi i Kum Lukovi, bili su to holivudski spektakli, pa su se eljko i Milica ponudili da ih, kao drage goste, lino posluuju. Svi oni optueni su za atentat na premijera inia, a eljko Mitrovi se naao u naruju - Kotunice. Da ne bude suvie sumnjivo, malo ga je zavitlavao u lutkarskoj seriji Nikad izvini. odrekao se Bebe, ali nije Vlade

Budale i ostalih. Stotine miliona evra zemunskog klana nikad nisu pronaene, poto ih niko, osim Tijania, nije ni traio u televiziji Pink. eljko Mitrovi je samo veti stilista. Za televiziju Pink due ga neki mnogo moniji. Tokom prole decenije u Srbiji se na gomili nalo prilino neopranih para, koje su elele da nesmetano vladaju, ma ta se desilo posle Miloevia. Kao i uni, arko Zeevi, Milan Beko, Mlaan Dinki, i eljko Mitrovi pomalja se na povrini tih crnih fondova, za koje ne mora da zna Kotunica, ali sa kojima je svaki dan u toku Aleksandar Nikitovi. Tu se znaju stroga pravila igre, a javnim igraima su dati na lino korienje iskljuivo luksuzni stan i hrana. eljko Mitrovi je jeftino proao. Posle Petog oktobra profesor edomir upi predlagao je da se zgrada Pink televizije srui, kao bespravno podignut objekat. Posle atentata na premijera inia, Neboja ovi je traio da se u Sablji uhapsi eljko Mitrovi, jer mu je bilo sumnjivo ta je petljao sa Zemuncima. eljko se lako odbranio od dva usamljena napada. Dovoljna je bila agresivna retorika u Pinkovim vestima, da ih slisti. Petog oktobra 2000. godine, Pink televizija nije radila. estog oktobra ujutro, u studiju ove televizije, uivo, pojavio se Mlaan Dinki u ugodnom razgovoru sa eljkom Mitroviem. Bio je to znak da su ovom JUL-ovcu gresi oproteni. Televizija Pink na jaslama novih vlasti ivi jo bolje nego u milosti Mirjane Markovi. eljko Mitrovi, bivi miljenik bive prve drugarice, sada preko srpskog novinarskog taloga tvrdi da sa tadanjim vlastima nije imao skoro nita. injenice govore suprotno. 24. decembra 1999. godine izbio je, u rano jutro, poar u televiziji Pink. Bilo je to pet dana nakon to je ova medijska kua potpisala polisu osiguranja sa osiguravajuom kuom Dunav. Iz sleda dogaaja postaje jasno da je postojao plan da deo studija televizije Pink izgori, a da njegov vlasnik naplati od osiguranja veliki novac. Po nainu na koji je osiguravajua kua Dunav postupala, bilo je jasno da sa naplatom nee biti problema. Bila je to 1999. godina, bila je to omiljena televizija prve drugarice Mirjane, a eljko Mitrovi omiljen u podmlatku njene partije. Nedelju dana pre paljevine u studiju televizije Pink na privremenoj lokaciji u zgradi Narodnog univerziteta Braa Stamenkovi Mitrovi potpisuje sa Dunav osiguranjem polise na pokretnu tehniku, ali - i na graevinske objekte. Ukupan profit od ove paljevine bio je 23 miliona dinara, ili 800.000 nemakih maraka. Nije to bio ni prvi ni jedini ekstraprofitni poar u Beogradu tog doba. Na zadovoljstvo klana Aleksandra Nikaevia ondanje vladajue partije, izgorele su prostorije Demokratske stranke u Nuievoj ulici, i DS je naplatila veliku odtetu i otila na drugu adresu, a podmladak SPS se uselio i odmah napravio klub zatvorenog tipa. Ovo je bio primer kohabitacije i kako sloga partijskih oligarhija moe doneti korist, ali na tetu graana. Gorelo je i Jugoslovensko dramsko pozorite, i ta sumnjiva vatra donela je veliki novac od kog su neki savremeni neimari pravili sebi zadubine. Televizija Pink i eljko Mitrovi, 22. decembra 1999. godine imali su polise osiguranja imovine TV Pink za 1998/99. godinu, uraene na osnovu nabavne, revalorizovane vrednosti prema bilansu stanja 31.12.1997, sa ugovorenim uveanjem knjigovodstvene vrednosti 100% i ugovorenim rastom cena na malo. Osiguranje je uraeno sa rokom trajanja 10 godina i odobrenim popustom od 10%. Sa osiguranikom, televizijom Pink i eljkom Mitroviem, ugovoreno je osiguranje od poara i nekih drugih opasnosti..., osiguranje maina od loma i nekih drugih opasnosti..., osiguranje prenosivih

ureaja, aparata i instrumenata... Bilo je to u oktobru 1998. godine. A nepunih nedelju dana pre poara u televiziji Pink, ta kua i njen vlasnik obnavljaju polise osiguranja, pa je pokretna tehnika prethodne godine osigurana na vrednost od 1,5 miliona dinara, uveana na 2,5 miliona. Tom prilikom kontrolor uslova osiguranja i premije nije izvrio kontrolu polise i obrauna premije, kako je to predvieno u osiguravajuim kuama. Ve tada bilo je jasno da je reija ove lakrdije bila smiljena. Osiguranje imovine televizije Pink za 2000/2001. godinu od opasnosti poara i nekih drugih opasnosti, uraeno je prema podacima iz popisnih lista na dan 31.12.1999. godine, sa poveanjem od ak 500%! eljko Mitrovi je nabavnu vrednost opreme televizije Pink uveao za 500%. Samo godinu dana pre bio je skromniji, pa je ta cena bila uveana za 100%. Pored pomenutih osiguranja za poslovnu 2000/2001. godinu, Mitrovi je i opremu koju je uzeo u najam od Avala filma osigurao na ondanjih 2 miliona dinara. Da mu je i DOS-ova vlast bila blagonaklona, govori i podatak da je Kontrolor primene Uslova i Tarife izvrio kontrolu zakljuenja osiguranja pred kraj decembra 2000. godine nakon takozvanih oktobarskih promena. Nakon poara od 22. decembra 1999. godine, iz kog e eljko Mitrovi izai bogatiji za skoro milion nemakih maraka, struna komisija kompanije Dunav osiguranje utvrdila je uzrok tete. U dokumentu teta PI-52/99-poar osiguranika RTV Pink internacional company, pie da se osiguranik nije sloio sa visinom procenjene tete i da je uputio prigovor. Prigovor su prihvatili lanovi vea Dunav osiguranja, pa je na osnovu toga i utvrena visina tete. Mitrovi je formirao svoju komisiju za procenu tete koja je zajedno sa komisijom Dunav osiguranja radila na proceni. Uobiajeno je u ovakvim sluajevima da se zapisnici i obrauni obostrano potpisuju. U ovom sluaju, u dokumentu pod nazivom Analiza intervencije, koji je potpisao Duan Miliev, komandir vatrogasne brigade koja je gasila poar, pie da Objekat nije pokriven ureajima za zatitu od poara...ni u jednom delu! Dalje pie da je u hodnicima oko studija postojala zidna hidrantska mrea, ali da nije koriena. Ima u dokumentu jedna reenica koja govori o sutini samozapaljenja: da je ...do poara dolo u studiju TV Pink dosta pre alarmiranja vatrogasne brigade... Milievu nije promaklo da je u studiju televizije Pink bilo organizovano deurstvo, i da su kod studija to deurstvo obavljala dva lica. Zato su ta dva lica gledala kako studio gori dosta pre alarmiranja vatrogasne brigade? Vatrogasna brigada je dolaskom na mesto poara ustanovila da je poar veeg obima, pa je naruila vozila Zemuna, Surina i Batajnice. Prethodno u zapisniku, u delu Razvoj i gaenje poara, pie kako je zbog vee koliine zapaljivog materijala i visine studija od 9,5 metara dolo do velike koncentracije vrelih produkata sagorevanja i dima do plafonske konstrukcije izraene od drveta i trske omalterisane sa unutranje strane.... Dakle, studio sa skoro deset metara visokim plafonom je goreo, a da to ona dva lica nisu primetila. Potporunik Miliev u izvetaju belei kako su uli da neto u studiju puca. Miliev belei i neto to bi osiguravajuem drutvu trebalo da bode oi, da je prilikom intervencije iz poara spasena oprema: iz reije studija izneti su monitori, deset kamera i druga oprema. Iz kancelarijskih prostora izneto je vie kompjutera, na prvom spratu iz izlobenog prostora iznete su slike, notni zapisi, po reima strunog radnika od neprocenjive vrednosti. Uprkos tome to je ova oprema spasena, eljko Mitrovi e i nju naplatiti od Dunav

osiguranja po ceni uveanoj od nabavne za 500%. Ovu drsku pljaku nezgrapno zapakovanu u inscenirani nesreni sluaj, Mitrovi je mogao da sprovede samo uz pomo vlasti, koja je i propala pljakajui vlastitu dravu, na kraju pljakajui se uzajamno. Zakon je tu postojao za humor. Vlasnik televizije Pink kae u jednoj dnevnoj novini: Teak sam milijardu dolara. Koga bi trebalo kazniti: Mitrovia koji je zaradio otimajui od drave i uz pomo drave, ili one koji su ga amnestirali? Po obaranju Miloevievih s vlasti, Mitrovi se stavlja na raspolaganje Goranu Vesiu, edi Jovanoviu, a Ljubia Buha ume organizuje konkurse za izbor gologuzih devojuraka. Kada nije bio zadovoljan programom ume je ulazio sa naoruanim telohraniteljima. Vei deo novca koji je zaradio naplaivanjem u keu od gostovanja u njegovim emisijama, Mitrovi je ustupao glavarima. Kada je Vojislav Kotunica izabran za premijera, Mitrovi podilazi (preko svoje ene) efu kancelarije Vlade za informisanje, Sranu uriu, i Kotunica je zamurio.

MIROSLAV MIKOVI, predsednik DELTA HOLDING

Mikovi u drutvu sa svojom Generalnom...

Najbogatiji Srbin pomou Dinkia i Tadia uspeno pljaka Srbiju.

Unititelji Srbije proslavljaju...

Mikovi je roen 1945. u selu Bonjanu, kod Varvarina. Zavrio je Ekonomski fakultet. Radio je Jugobanci u Kruevcu. Za generalnog direktora HI upa u Kruevcu imenovan je 1987, gde je do tada bio ef slube a potom pomonik generalnog direktora za finansije. Miroslav Mikovi vlasnik je najvee kompanije u Srbiji. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 1,5 milijardi dolara i raste. Njegova Delta bavi se proizvodnjom, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem stranih firmi, distribucijom, nekretninama, uslugama inenjeringa i konsaltinga, brokerskim uslugama i uslugama osiguranja, i zapoljava 16.200 ljudi. Krajnji vlasnik svih kompanija Delta je of or firma sa Kipra. U vlasnitvu Miroslava Mikovia je vei deo maloprodaje u Srbiji trgovinski lanci Maxi, Pekabeta i C market, hipermarketi Tempo. Od 2007. godine strateki partner mu je hrvatski Agrokor, Ivice Todoria, a od spajanja dve firme trebalo bi da nastane preduzee s profitom od pet milijardi evra koje bi se kotiralo na londonskoj berzi. Automobili fiat, alfa romeo, lania, honda, reno, BMW, kozmetika nivea, sportska oprema nike, garderoba zara i jana, mnogi prehrambeni proizvodi u Srbiju dolaze preko Mikovievih firmi. Ima ekskluzivni ugovor s kompanijom Intersport. Strateki je partner s grupom enerali i preko Delta enerali prodaje razna osiguranja. Mikovi je doao do vlasnitva Preduzea za puteve Beograd, poljoprivrednih preduzea Napredak iz Stare Pazove i Jedinstvo iz Apatina, firme Seme iz Sombora, somborskog Sunca i industrije ulja Dunavka iz Velikog Gradita, jagodinske klanice za proizvodnju suhomesnatih proizvoda Juhor, trgovinske firme Namateks iz Subotice, beogradske Obue. Veinski je vlasnik i novosadskog Bazara, i poslovnog prostora Investbanke na Terazijama. Dobio je, uz Hipo Alpe Adrija,

Vladimira upia, pravo izgradnje smetaja za Univerzijadu koji e posle sportskog dogaaja postati trni centar u novobeogradskom bloku 67. Veliki trni centar planiran je i na zemljitu koje je nekad pripadalo preduzeu Autokomanda, a koje je Mikovi kupio. Gradi multipleks bioskop, kuglanu, igraonice za decu i fitnes centar, tematske restorane i kafie. Jedan od najveih vlasnika oranica u Srbiji jer je kupio 20.000 hektara zemlje kroz vojvoanske poljoprivredne kombinate. Proizvodi i trguje kukuruzom, penicom, jemom, proizvodima od uljarica i stone hrane, suncokretom, sirovim i jestivim uljem, bavi se i preradom mesa. Mikovieve firme i fabrike trguju i proizvode pesticide, mineralna ubriva, granulate, gume, viljukare, motorna ulja, antifriz, akumulatore i rezervne delove za bicikle. Firma Delta brokers zauzima tree mesto po trinom ueu trgovinom na beogradskoj berzi. Londonski Sandej tajms je pisao da je Mikovi svom sinu kupio vilu u Londonu vrednu 25 miliona funti. Iza svih Mikovievih firmi stoji firma Hemslejd sa Kipra, koja je do prodaje italijanskoj banci Inteza bila, protivno zakonu, vlasnik banke Delta. Mikovi je na tom poslu zaradio 350 miliona evra, a novac je zavrio na Kipru. U Delti kau da je Hemslejd vlasnik po savetu stranih strunjaka jer u svetu velike kompanije tako funkcioniu i to je po zakonu, da bi se plaao manji porez.

Mikovi pomou svog neaka Dinkia i ogromnog bogatstva kojeg je opljakao u Srbiji, dri pod svoje veinu politiara ukljuujui i vladu Srbije i samog predsednika Tadia.
Poetkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republikog izvrnog vea, u vreme kad je istu funkciju obavljao i Duan Mihajlovi, bivi ministar policije. Kao direktor HI upa, svoju sposobnost za biznis iskazao je potezima poput, na primer, kupovine rasnih konja iz SAD i njihove preprodaje kupcima iz Holandije. Ve sledee godine osnovao je Delta holding, u kojem je kao suvlasnik imao 25 % kapitala. Za Mikovievo ime poeli su da se vezuju poslovi na vie kontinenata: automobili, otkup stoke, bicikli, hladnjae, peurke, trgovina, banke, poslovni prostori, prerada drveta, celuloza, te gradovi Moskva, Peking, Nikozija, Milano, Sibir... Otkud pare da zapone sve

to? Neki koji ga dobro poznaju tvrde da zatitni znak Delta holding, ne znai Delta M, nego Delta 3 M, od Mirjana, Marija, Marko (Miloevi). injenica je da dravni slubenik sa inovnikom platom, nije mogao sve to da finansira. Logino, Mikovi je sve to stvorio novcem Miloevieve drave. Neki izvori smatraju da su na to raunali oni koji su ga kidnapovali 2001. godine, ekipa iz Jedinice za specijalne operacije koja je svoje policijske legitimacije zloupotrebljavala i unutar porodice. O otmici Miroslava Mikovia i danas se malo zna. U prolee 2001. godine, od strane pripadnika Zemunskog klana, Mikovi je otet po nalogu Duana Spasojevia i Mileta Lukovia Kuma, a uz asistenciju Milorada Ulemeka-Legije. Cena njegovog otkupa, 7 miliona maraka, ekspresno je plaena. Razlozi njegove otmice i tako visoka otkupnina bivaju jasniji ako se ima u vidu da je Mikovi imao neizmirene obaveze JSO, koja je u jesen 1995. godine obezbeivala Mikovievu eksploataciju umske grae iz sremsko-baranjske oblasti. Grau je izvozio u Grku. U dogovoru oko dobiti za tu grau uestvovali su Radovan Stojii Bada i eljko Ranatovi Arkan. Kako je dogovor bio prekren, a Mikovi nije platio partnerima, dolo je do otmice nakon koje je plaeno tih 7 miliona maraka. Na dan otmice, Mikovi je bio na otvaranju sajamske priredbe u Beogradu, u drutvu ljudi iz vrha vlasti, i ministra policije Duana Mihajlovia. Istog dana je otet je. Otmica se pamti po tome to je Duan Mihailovi ponudio ostavku na mesto ministra policije do 15 maja ako se sluaj ne rei, i po izruenju grupe graana od strane francuske policije srpskoj policiji, koji su proveli izvesno vreme u beogradskom CZ, pa puteni na slobodu. Mihajlovi nije dao ostavku. Mikovi nije davao izjave. Niko nije osporio da su ljudi izrueni od strane francuske policije bili umeani u otmicu. Svi oni bili su i na listi osumnjienih za atentat na premijera inia. Miroslav Mikovi zapoeo je svoju imperiju po nalogu Slobodana Miloevia i Mirjane Markovi. Kao kadar JUL-a, Mikovi dobija poziv da bude potpredsednik Izvrnog vea Srbije. Postojali su planovi da on postane premijer, ali Miloevi je od te namere odustao. U stanu porodice Miloevi, kada se porodica preselila na Dedinje, Mikovi je osnovao preduzee Delta Holding, u kome je imao 25%. Delta holding osnovana je poetkom februara 1991. godine i imala je pet lanica - Delta M, Delta banku, Delta osiguranje, Delta sport i Delta MC. Mikovi je svaku od od ovih pet kompanija razgranao na mnogo manjih poslovnih grupa, kao to je to radio Bogoljub Kari sa BK Kompanijom. Samo Deltu M, na primer, ine Delta In, Delta Auto, DMD, Delta Internacional, Madi, Detmile, Delta Agrohemija, Delta Invest, Delta Agrar, Difashion, Delta Funghi... Munjeviti uspon imperije Mikovi poinje 1993. godine u vreme hiperinflacije. Od Narodne banke Jugoslavije Mikovieva banka kupovala je devize parama iz primarne emisije. Dolaskom Mirka Marjanovia za predsednika Vlade Srbije, uz posredniku ulogu Duana Mihajlovia, koji je bio koalicioni partner SPS, penzioni fond Srbije je, uz odobrenje Mirjane Markovi i Slobodana Miloevia, prebaen na raun Mikovieve banke. Pare Elektroprivrede Srbije i drugih jakih grupacija prenete su na raun Delta banke, ijim parama je Mikovi raspolagao. Kada je Miloevi izgubio vlast, Mikovi, stari kadar Saveza komunista Jugoslavije, odmah prua svoje usluge novoj vlasti. Kontakt sa iniem ostvario je preko Milke Forcan, keri Jovana Mileusnia, direktora Jugohemije

i snaji Bore Forcana biveg naelnika za materijalno-finansijske poslove SSUP, koja je prethodno ostvarila vezu sa Borisom Tadiem, saveznim ministrom za telekomunikacije, kada je Delta pod udnim okolnostima preuzela kredit za prodati Mobtel, odnosno Telekom, to je premijer ini kasnije osporio i najavio Tadievu smenu. Mikovi je nastavio, preko Slobodana Radulovia, da radi sa Dragoljubom Markoviem, vlasnikom Krmivo produkt, ali najvie sa firmama iji je vlasnik Duan Mihajlovi, i njegovom poslovnom imperijom Lutra. Posebne pekulativne poslove Mikovi je obavljao uz pomo Ljubomira Mihajlovia, direktora Komercijalne banke. Miroslav Mikovi je svoju poslovnu imperiju stvorio parama porodice Slobodana Miloevia. U tome lei deo enigme blaga koje je Miloeviu pripisivano do oktobra 2000. godine, a koje kasnije Interpol nije mogao da pronae. Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlaan Dinki nastojao je da to prikrije i omoguio je Mikoviu i njegovim saradnicima da ga sakriju. Dok Karii, poreklom iz Pei, tee brojnoj porodici, Mikovi, kao Moravac, nema kult brojne porodice . Ako Delta ima vrednost preko tri milijarde evra, logino je da se utvrdi koliko je Mikovi platio poreza i kako pravda svoje bogatstvo. Kada je zakon o ekstraprofitu plaio tajkune po Srbiji, Mikovia niko ga nije gurao u vrh sumnjivih, niko mu nije traio da vrati stotine miliona uzetih iz primarne emisije, da plati neplaeni porez, da dokae poreklo imovine. Ono to mu je razrezano, neto ispod pet miliona maraka, objektivno nije ni osetio. Mikovi je dosledno oprezan u publicitetu. Iako iz socijalistike direktorske strukture, nauio je da za odnose sa javnou ima svog menadera. Ostaju tajne: ko su osnivai kompanije Delta M, kako je stvarno poela i kako je Mikovi utrostruio bogatstvo posle 5. oktobra. Mikovi, malim akcionarima ne misli da objasni njihovu sudbinu, ni u sukobu sa njima niti kada su njegovi menaderi ulazili u Pekabetu, krijui kao poslovnu tajnu da li je u uspenu snabdevaku kompaniju Beograda uloio samo 14 ili 40 procenata, koliko je u njegovim rukama. Mikovi dri ministre, izvrnu vlast, sudije, tuioce, policiju, i niko javno o tome ne sme ni da zucne. Ovo pitanje izbilo je na videlo kada je Aleksandar Vlahovi optuio sve koji su posumnjali u njegov model privatizacije, koji nije vien u Evropi. Nije lako objasniti zato se brie afirmisana firma, Pekabeta i umesto nje pojavljuje Maxi. Kada su ga Miloevievi operativci izvukli iz dvoiposobnog stana u Kruevcu, Mikovi je shvatio da njegov ef ne voli da se ljudi oko njega istiu u javnosti. On je, smiljeno, putao u javnost da M uz Delta znai - Mira, Marija i Marko. To je godilo Mirjaninoj sujeti, a Mikovi je gazdi Slobi davao do znanja da je samo inovnik. U vreme Miloevieve vladavine, Mikovi je sa ministrom Boriom Vukoviem, kome se trag gubi u Iraku, raspolagao kvotama i dozvolama za izvoz i uvoz. Mikovi je bio uspeniji od Geneksa, Ineksa i svih velikana nae spoljne trgovine. Ministru Vukoviu rastao je rejting u JUL-u i kod Mirjane Markovi, jer je preko Mikovia obezbeivao sredstva za rad ove organizacije. Glavno bogatstvo Mikovi je stekao posle 5. oktobra. Pojavio se sa nizom velikih, dobrih i uspenih firmi. Preuzeo je zastupnitvo Fijata i Alfa romea, iako su jo radile iskusnije i tradicionalno dobre auto-kue. Poeo je da gradi

fabriku deterdenata u Zrenjaninu. Onda je otvorio svoju banku, jednu od retkih koja je uivala poverenje Mlaana Dinkia. I najzad, u njegovoj poslovnoj imperiji pojavio se sistem Maxi. Posle Petog oktobra nagaalo se ko su stvarni savetnici Miroslava Mikovia. Njegov ovek, Nemanja Kolesar, ubaen je kao ef kabineta premijeru Zoranu iniu, a Vesna Arsi instalirana je kao viceguvernerka Narodne banke Jugoslavije. Posebno je Mikovi uspevao da radi sa beogradskim novinarima, kao najjeftinijom robom. Mikovi je, preko Kolesara, uspeo da uzme pod svoju kontrolu polovinu srpske privrede, i veinu pripadnika sedme sile. Vlada Srbije bi morala da saopti javnosti koliki je udeo Mikovia u Pekabeti. Pekabeta je nekada bila drugi snabdeva Beograda i Srbije, ali je oteta od Mikovievih delata, bez uloenih para. Javnost o tome uti, moda i zbog injenice to uticajni novinari RTS (o generalnom direktoru da i ne govorimo) i drugih medija, ukljuujui i neke PR strunjake, menjaju svoja kola uz simbolinu doplatu kod Mikovia. Mlaan Dinki morao bi da javno progovori o Mikovievim kvotama i dozvolama, koliko je ekstraprofita trebalo njemu naplatiti, a posebno kako je i za koliko Mikovi prodao Delta banku i kako je sav novac (270 miliona evra) izneo iz zemlje, a da mu je ministar finansija estitao? Mikovi danas poinje da deluje kao klasian siledija. Poslednjih godina Mikovi je, pouen iskustvom Milana Beka i Predraga Rankovia Peconija, koristei teak ekonomski poloaj seljaka, budzato otkupio oko 30 hiljada hektara obradivog zemljita. Zemlja je i dalje zaparloena, jer Mikoviu ne pada napamet da se bavi proizvodnjom, on eka bolja vremena da zemlju preproda . Kada je 28. juna 2001. godine, Slobodan Miloevi izruen Tribunalu u Hagu, dva bliska Miloevieva saradnika, Miroslav Mikovi i Duan Mihajlovi, priredili su veeru u restoranu Mikovieve Delte. Mikovi je lino doekivao goste - Duana Mihajlovia, Zorana Mijatovia, zamenika naelnika Resora dravne bezbednosti Srbije, Boru Galia, Mijatovievog sestria, efa kabineta naelnika RDB, edu Jovanovia, efa poslanikog kluba DOS u Skuptini Srbije, Entoni Monktona, diplomatu iz Ambasade Engleske i obavetajca MI 6 i gospodina Blejka iz Ambasade SAD. Mikovi i Mihajlovi nazdravljali su izruenju biveg predsednika SRJ. Tajkun koji je preko Kipra oprao najvie dravnih para za vreme Miloevievog reima je Miroslav Mikovi, predsednik kompanije Delta. On je u te svrhe prvo na Kipru osnovao firmu Hemslejd trejding limitid, a zatim Delta banku. Novac je iznoen u dakovima i uplaivan na raune Popular banke na Kipru i u Grkoj. Ti rauni glasili su na kiparske ofor firme, kao to su Anteksol i Braunkort, koje su imale fiktivne vlasnike, a njima su upravljale lokalne advokatske kancelarije. S obzirom da je u pitanju bio dravni novac, Beogradska banka COBU na Kipru (ispostava Beogradske banke iz Beograda) davala je naloge tim ofor firmama kome da uplauju taj novac. Tako je Anteksolu, kojom je rukovodila advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, sadanjeg predsednika Kipra, BB COBU davala naloge za uplatu na raun mnogih srpskih firmi, a meu njima najvie je bilo Mikovievih. O povezanosti Hemslejda i Delta banke govori podatak da su u nekim sluajevima nalozi glasili na Hemslejd, pa rukom prepravljani na Delta banku. Kada je Mlaan Dinki posle Petooktobarskih promena traio srpski novac na Kipru, tajkuni na

elu sa Mikoviem ponudili su mu da radi za njih. Dinki je ugasio etiri velike srpske banke pod izgovorom da su nelikvidne, kako bi uklonio dokaze o tokovima novca. Ali papiri na Kipru su opstali i na osnovu njih je u Beogradu podneta krivina prijava protiv Dinkia, Miroljuba Labusa, Mladena Spasia i jo etvoro aktera zatakavanja krae para. Tuilatvo eka da je aktivira, to se nee desiti dok Vladom upravljaju tajkuni koji su oprali taj novac. Okruno javno tuilatvo u Poarevcu podiglo je optunicu protiv Dragoljuba Mitia, biveg direktora Poarevake banke, jer je, izmeu ostalog, omoguio 1992. godine preduzeu Hemslejd iz Nikozije da bez ugovora dobije 100 hiljada nemakih maraka u gotovini, a preduzeu DELTA M 659.735,66 u dananjim evrima. Zamenik javnog tuioca Dmitar Krstev predloio je da se u dokaznom postupku kao svedok saslua i Miroslav Mikovi. Mikovi ni u ovom sluaju nije seo na optuentku klupu.

Boris Tadi zajedno sa "socijalistom" Daiem, uspeno vodi Srbe "edne preko vode"

Boris Tadi zajedno sa nemakim papom "na zadatku"...

Luka Beograd
Nakon to je Savet za borbu protiv korupcije podneo krivinu prijavu zbog nezakonitosti u preuzimanju Luke Beograd, od predstavnika dravnih

organa i institucija iz vremena i Kotuniine i aktuelne Vlade, pa do biznismena, nadleni i dalje ute. Dravni zvaninici se deklarativno zalau za ispitivanje tih navoda, a analitiari procenjuju da do sudskog epiloga moe doi tek ako drava odlui da ispita kupovinu Luke iza koje stoje dvojica najbogatijih biznismena. Umesto viegodinjih upozorenja na sluajeve krupne korpucije i utanja nadlenih u Savetu za borbu protiv korupcije reili su da presaviju tabak i ponu da piu krivine prijave. Krenuli su sa Lukom Beograd, koju je kupila fantomska firma Vorldfin iz Luksemburga iza koje stoje, kau, najbogatiji srpski biznismeni Miroslav Mikovi i Milan Beko. Kau i da se u ovom sluaju "jasno vidi" da u Srbiji postoji sprega krupnog kapitala, kriminala i politike vlasti.

Mlaan Dinki, Jedan od dananjih ministara koji je sedeo i u Vladi Vojislava Kotunice u vreme privatizacije Luke Beograd je i Mlaan Dinki. On kae da nije bio nadlean za privatizaciju Luke. Ali svakako da mislim da u svim procesima gde postoji sumnja za zloupotrebu poloaja, ma ko to bio, treba podnositi prijave i voditi procese, rekao je Dinki, apelujui na sudstvo da bude to efikasnije. Slian odgovor dao nam je i predsednik drave Boris Tadi. Uz napomenu da se ne mea u rad pravosua, Tadi primeuje da ono ipak radi sve bolje i boolje, navodei da su poslednjih nedelja po prvi put izreene viegodinje kazne zatvora na primer za silovanje ili podstrekivanje na ubistvo: To su prvi jasni i konkretni znaci da pravosue radi svoj posao, a ne bih se meao u ovaj sluaj. Pre samo nekoliko meseci ili nekoliko godina i sam sam na izborima aktuelizovao pitanje pogrenih privatizacija. Da bismo uspostavili pravni poredak moramo stvari u svim sluajevima gde postoji sumnja dovesti, u red ali ne treba praviti atmosferu hajke, pravosuu treba obezbediti da radi bez pritiska.

Tuilastvo za sada nema komentar, dok se ne odlui da li e neka krivina prijava biti prihvaena ili ne. U Delta holdingu Miroslava Mikovia nam je reeno da se oni nikada nisu oglaavali oko Luke Beograd te su nas uputili na luku, odakle i pored nekoliko obeanja do zakljuenja ovog izvetaja nismo dobili nikakav odgovor. teta 21 milion evra

Verica Bara,
Iako do oglaavanja tuilatva nisu eleli da pominju imena iz krivine prijave za nezakonito preuzimanje akcija Luke Beograd kojom je naneta teta dravi od najmanje 21 milion evra, Verica Bara, predsednica Saveta za RSE, ipak daje neke nagovetaje: Toliko nezakonitosti u tome ima i toliko sinhronizovanog delovanja dravnih organa na ponitavanju dravnog interesa. Znai, videete na primer da su dravne institucije ak u istom danu donele sve odluke prihvatajui nezakonitu i nedgovarajuu ponudu Vorldfina. Na nae pitanje da li je re iskljuivo o ljudima iz Kotuniine vlade Baraeva kae da su odreeni ljudi bili u institucijama i tada i sada i navodi Komisiju za hartije od vrednosti, Agenciju za privatizaciju, Akcijski fond, poslovodstvo Luke. Na pitanje da li ima ministara Baraeva odgovara: Dabome, i onaj ko je znao za to, i ko je na kraju trebalo da vri nadzor. Na osnovu dokumentacije koju poseduje Savet za borbu protiv korpucije jasno se vidi, kau, da su odreena lica sakrila informacije o stvarnoj vrednosti akcije luke, koja je prema proceni, u tom trenutku vredela priblino 23 evra a prodate su za samo sedam. Luka Beograd je samo jedan od sluajeva u kojem se spominju biznismeni Mikovi i Beko. Njih dvojica su esto u javnosti prozivani i zbog drugih privatizacija, poput Veernjih novosti i C marketa. Svi nadleni u dravi su uporno ostajali gluvi na sve te navode. Ima li osnova da se veruje da je sada klima neto drugaija. Pre svega moda zbog toga to je predsednik drave Boris Tadi

nedavno zatraio promenu propisa koji bi onemoguili prodaju preduzea kao of or kompanija ime bi se izbeglo plaanje poreza u Srbiji. Najavljene prijave i za druge sluajeve

Biljana Stepanovi, U javnosti se spekulisalo da je povod za to bila odluka upravo Mikovia da proda svoj trgovinski lanac Maksi, to je on demantovao. Verica Bara, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ipak je uverena da stvari sada stoje drugaije: Da smo ipak i od dravnih institucija dobili valjanu, relevantnu dokumentaciju. elimo da uradimo jedan korak napred, pomognemo tuilatvu da fenomen krupne korpupcije koji smo mi obradili njima pretoimo u jednu uraenu krivinu prijavu. Ba zbog ranijih iskustava kada su navodi o poslovanju najbogatijih biznismena u Srbiji uvek ostavljani po strani Biljana Stepanovi, direktorka Biznis info grupe primeuje da dok drava ne odlui da ispita sluaj Luke Beograd ne moe ni da se zapone a naroito ne da se zavri ova pria. Na nae pitanje da li sada prepoznaje takvu volju Stepanovieva kae: Za sad ne, ali ne znamo ta e se deavati u budunosti. Mi ni do pre nekoliko dana nismo mogli da znamo da e predsednik Tadi ovako uestalo i estoko da udari na najbogatije ljude u Srbiji. U ovom trenutku nema naznaka da e se pokretati pitanje Luke Beograd, ali to ne znai da neemo za jedno kratko vreme moda biti iznenaeni. U meuvremenu, ne obazirui se na to koliko e zaista njihovi postupci imati efekta, Savet za borbu protiv korpucije, inae telo koje je formirala Vlada, najavljuje krivine prijave i za druge sluajeve velikih privatizacija za koje kau da imaju dokaza o tekoj korupciji. Verica Bara navodi da e to sigurno biti C market, Nacionalna tedionica i Sartid.

RAKO MOSKOVLJEVI, direktor SCP, Beograd Bigz pabliing se ali na ugovor o fizikoj deobi, koji je overen u Drugom optinskom sudu u Beogradu 21. novembra 2002, po kome je Bigz grafikom preduzeu pripalo 18.195 kvadrata, a Bigz knjiarsko-trgovinskom preduzeu 1.433 kvadrata. Na aukciji, uul je kupio samo 2.482 kvadrata na treem spratu viespratnice BIGZ. uul smatra da je Bigz holding tada oteen, time i njegov Bigz pabliing, kao naslednik holdinga. Jedna od najveih izdavakih kua u SFRJ, Beogradski izdavaki grafiki zavod, podeljen je 29. novembra 2002. na tri zavisna preduzea. Bigz grafiko preduzee je jo uvek drutveno preduzee jer aukcija nije uspela zbog cene od 197 miliona dinara i investicionog programa od 340 miliona dinara. Drugi deo Bigz je knjiarsko-trgovinsko preduzee koje je prole godine kupio izvesni Rako Moskovljevi za 220 miliona dinara. Tree tueno preduzee je Slovo, koje je privatizovano, a koje je naslednik slovolivnice i zauzima oko hiljadu kvadratnih metara. Inicijativu za izgradnju prvog igralita u Vojvodini i Srbiji posle Drugog svetskog rata pokrenuo je 2001. Dragan Vasiljkovi (kapetan Dragan), zajedno sa grupom partnera koje su inili Zoran Vujovi, Rako Moskovljevi, Dragomir Petrovi i Saa Joki, formiran je Golf Centar u ablju, blizu Novog Sada i Zrenjanina. GOJKO MUHADINOVI, savetnik generalnog direktora TOPOLA ZORAN OBRADOVI, predsednik PETROBART-AVIA Industrije mesa

Zoran Obradovi predsednik je kompanije, posle NIS, vodeeg snabdevaa Srbije sirovom naftom i derivatima, i vlasnika vie od stotinu pumpi na teritoriji Srbije. Udruen sa Petrobarom (Zoran Obradovi), Milo urakovi, prvi asfalter Srbije, kupio je Fabriku maziva Kruevac, izuzetno uspene kompanije iz sastava Naftne industrije Srbije. UO FK Partizan predsednik, Tomislav Karadi potpredsednik Dragoljub Vukadinovi, predsednik Holdinga Metalac G.Milanovac potpredsednik Rasim Ljaji, Ministar za rad i socijalna pitanja u Vladi Srbije potpredsednik Mile Jovii, veinski vlasnik i direktor Topola komerc potpredsednik Dragan uri, vlasnik i predsednik kompanije Zekstra Zatezalo Ratko, generalni direktor i suvlasnik firme Petrobart - Avia Radovanovi Bojan, pomonik direktora preduzea Dipos Miroslav Ateljevi, vlasnik i direktor firme Akmer - M. vajcarska Predrag urovi, suvlasnik i predsednik UO itopromet i Senta Promet Duan Stupar, veinski vlasnik holdinga Univerzal Beograd Predrag Petrievi, generalni direktor i vlasnik SMB - gradnja Radule Karadi, generalni direktor i vlasnik Kemoimpex Mitar Nikoli, vlasnik i direktor Tehnokopa Subotica Radovan Draki, generalni direktor JKP Zelenilo Beograd Maks Vinterfeld, generalni direktor firme Pore Beograd Ratimir Babi

Duko Jovanovi, generalni direktor Sava Reosiguranje emberi Jano, vlasnik Sat-Trakt Telecomunications Beograd

Beograd

Autorski tekst Zorana Obradovia, kao predsednika Pemed Group Ltd, za Energyobserver: Petrobart London je bezmalo dve decenije prisutan na meunarodnom tritu nafte i derivata, da bi od 2000. godine, u nameri da proiri poslove na region jugoistone Evrope, otvorio kompaniju i u Srbiji. Njen prvi i osnovni zadak bio je formiranje distributivne mree benzinskih stanica, koristei sa jedne strane domae resurse, a sa druge iskustva razvijenog trita zapadne Evrope. Petrobart je sklopio ugovor sa jednim od najpoznatijih meunarodnih lanaca benzinskih stanica AVIA, koji danas u zemljama Evrope ima skoro 3.000 maloprodajnih objekata. Ono to smatramo da je bitno za ovo trite jeste ostvarena sinergija postojeeg domaeg kapitala i inostranog investitora, u ovom sluaju Petrobarta. Mi smo, kao PetrobartLondon uloili u rekonstrukcije preko 30 privatnih benzinskih stanica ukljuenih za kratko vreme u nau mreu, sa planom da u ovoj godini taj broj dostigne 40, u Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Cilj nam je da u 2006. nae pumpe, opremom, proizvodima i uslugama, sa prepoznatljivim AVIA-opovima, dostignu vrhunske svetske standarde. . Na domaem tristu privatni trgovci uestvuju sa vie od 50% u ukupnom broju pumpi. To je izuzetan kapital, koji pojedinano nema izgleda da preivi utakmicu sa dolazeim multinacionalnim kompanijama. Udrueni u sistem sa prepoznatljivim brendom kao to je AVIA, imaju velike anse i njihova budunost je sasvim izvesna. U ovoj oblasti ne postoji strategija dugoronog karaktera. Trite je nekontrolisano otvoreno za inostrane kompanije koje su neverovatnom brzinom izgradile znaajan broj benzinskih stanica, na najatraktivnijim lokacijama, bez ikakve obaveze ulaganja u manje atraktivan deo, proizvodnju i preradu sirove nafte u domaim rafinerijama. Slino se u Srbiji dogodilo sedamdesetih, kada je INA, na bazi privremenih dozvola napravila svoju mreu u Srbiji. To osea novi vlasnik Beopetrola, Lukoil kada treba da pristupi rekonstrukciji tih pumpi, bez validne dokumentacije. Obrnut primer imamo u Sloveniji, gde naftnom gigantu elu nije dozvoljeno da otvara benzinske pumpe samo na autoputevima, ve je traeno da prethodno zadovolji i uslove, koji su vaili za domae distributere. U takvom ambijentu posluje u Srbiji i Petrobart, to je rezultiralo neostvarenjem zadatih ciljeva. Petrobart AVIA je u 2005. planirala preradu cca 500 000 MT sirove nafte, a ostvarili smo samo 50% od toga. Razlog: nesprovoenje uredbe o formiranju cena derivata od strane organa koji su inae tu uredbu sami doneli. Naa kompanija je zbog takvog ponaanja nadlenih imala ne samo umanjen ukupan promet, ve i direktan gubitak od preko tri miliona amerikih dolara, zbog ega je bila sputana da ispuni planove razvoja AVIA mree. Ukupni gubici, svih preraivaa sirove nafte u Srbiji, samo iz razloga nepotovanja uredbe, a u situaciji kada je trite sirove nafte stalno raslo, iznose cca 150 miliona amerikih dolara. Pored ovoga, gubitke je inkasirala i drava, jer je ostvaren znatno manji promet tj.prerada, te je po osnovu akciza i poreza i sam budet bio uskraen. Podseamo i na nestaice derivata u prolee prole godine i probleme, koje je posebno imao sektor agrara kada je bilo u pitanju snabdevanje dizel gorivom. Svedoci smo iste prakse, kada cene derivata nisu pratile novo poskupljenje nafte na svetskom tritu. Poetni dobri rezultati finansijske konsolidacije dravnog naftnog sektora, posle 2000. godine, ovom

politikom nerealnih cena kroz neprimenjivanje uredbe i nepostojanja dugorone strategije poslovanja na naftnom tritu, ozbiljno su ugroeni, posebno u poslednje dve godine. To i te kako oseaju meunarodni finansijski akteri-banke, koji posluju na domaem tritu. To je veliki minus kada se u Srbiji istie, od strane vlasti, otvorenost i regularnost trita za inostrana ulaganja. to se tie modernizacije rafinerija NIS-a, isuvie vremena je izgubljeno, i ne malo para potroeno na raznorazne strategije. Ono to je potrebno uraditi je odavno vrlo dobro poznato strunim ljudima u NIS, koji su uz pomo stranih konsultanata izradili vrlo detaljne planove i projekte razvoja. Bilo je i pameti i kapitala na domaem terenu da se urade ne male adaptacije koje bi dale sasvim drugu sliku naih rafinerija, koje bi u privatizaciju ule sa boljom startnom pozicijom. Imamo vrlo ambiciozne planove, potencijal i kapital, spremni da unesemo svetske standarde na srpsko trite nafte i derivata, ali ne znamo kako da se postavimo u ovoj situaciji. Kao rezultat gore pomenutih kretanja imamo situaciju u kojoj npr. Lukoil za 2006. otkazuje godinju preradu u domaim rafinerijama i trai uvoz derivata. ta e za domae rafinerije znaiti ovakvo ponaanje, moemo da nasluujemo. Verujemo da e kod nadlenih nadvladati ekonomska logika da benzin ne moe biti socijalna kategorija, na teret nafte privrede. Pokrie i priznavanje realnih trokova proizvodnje, mora vaiti i u naftnoj privredi. U obrnutoj situaciji, ni jednom od aktera na domaem naftnom tritu nee padati na pamet da radi u korist sopstvenih gubitaka, odnosno prodaje derivate jeftinije nego to ga kota uvezena nafta. Epilog e biti neminovno tetan po sve potroae i privredu, jer na pumpama nee biti dovoljno goriva, po naftne kompanije a posebno preraivae i trgovce, jer nee ispuniti poslovne planove tj. beleie i dalje gubitke, i po dravu koja e na tako smanjen promet ubirati znatno umanjene iznose po osnovu akcoza i poreza. Smatramo da bi redovnije konsultacije nadlenih resora i nosilaca energetskog bilansa, pre svega preraivaa nafte, bila dobrodola u momentu kada treba zadovoljiti zadatke makroekonomske politike sa jedne, i ekonomino poslovanje naftne privrede sa druge. SLOBODAN PETROVI, generalni direktor SALFORD CAPITAL PARTNERS Inc. NENAD POPOVI, predsednik ABS-HOLDINGS Roen je 30. septembra 1966. godine u Tuzli. Otac Nemanja bio je univerzitetski profesor, a majka Danica predavala je istoriju u osnovnoj koli. Trenirao je fudbal i koarku u tuzlanskom klubu Sloboda, a sa esnaest godina postao je najmlai republiki koarkaki sudija. Kao osnovac i srednjokolac imao je sve petice, a naao je vremena i za bavljenje novinarstvom, i vodio je kolske novinarske i foto-sekcije. Diplomirao je na Mainskom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na ekonomskim naukama u Moskvi. Odmah po zavretku fakulteta imao je priliku da bira izmeu SAD i Rusije i izabrao je Rusiju. 1992. godine, dobio je posao u Moskvi, u vajcarskoj kompaniji Euromin, gde se bavio trgovinom proizvoda obojene i crne metalurgije. 1994. godine on i njegov tadanji ef odluili su da krenu u privatni posao. Njegova kompanija prerasla je u ABS Holdings, koji danas zapoljava vie od 5.000 ljudi i posluje u Srbiji, Rusiji i Kini. Bujanovako preduzee Lagado, koje zapoljava 200 radnika, drugu godinu poslovanja nakon to ga je kupio

ABS Holding, zavrilo je sa oko deset miliona dolara prometa, a vie od polovine proizvedene robe prodaje u inostranstvu. Popovi u ulaganjima u jug Srbije vidi nain za reavanje problema u tom regionu. Na njegov predlog, Vlada Srbije je oformila ekonomski tim Koordinacioog centra za KiM, na ijem je elu bio dve godine. lan je DSS, ali istie da je u dobrim odnosima sa predstavnicima svih stranaka. Autor je vie od 30 naunih radova i dve knjige. Od 2000. godine na Univerzitetu Lomonosov predaje Osnove globalnih korporacija, a od 2001. dri predavanja iz biznisa na Moskovskom dravnom univerzitetu i na Rudarskom fakultetu u Moskvi. Od ruskog patrijarha Alekseja, zbog zalaganja za reavanje statusa Kosmeta i poboljanja odnosa Srpske i Ruske pravoslavne crkve, dobio je Orden prepodobnog Sergeja Radonjeskog. Poznat je kao humanitarni radnik, i predsednik je i osniva fonda Slavijanski. Neko vreme bio je na elu FK Partizan. Dolazei na tu funkciju, bio je kategorian u nameri da vrati grobare na jug i u tome je uspeo. Jedan je od suosnivaa i potpredsednik Srpsko-amerikog centra, strunog tima za razvoj bilateralnih odnosa izmeu vlada ove dve zemlje, a 2005. osniva Istonoevropski centar za strateki razvoj u Beogradu, iji je cilj razvoj regionalne saradnje. Oenjen je i ima dva sina i erku. Oktobra 2003. ruski nedeljnik Verzija objavio je tekst Jugoslovenski leinari, Pjotra Prjaninjikova, sa biznismenom i predsednikom UO KK Partizan Mobtel Nenadom Popoviem u glavnoj ulozi. lanak Verzije razobliava tehnologiju stratekog partnerstva koje je Popovia uinilo uglednim irom sveta, a koji se u srpskim tranzicionim tokovima pominje ne samo kao finansijski konsultant Vlada Divca u dokapitalizaciji Knjaz Miloa, nego i kao partner. Pre otprilike dve godine u Kuznjeckim ferosplavima su se pojavila dva simpatina oveka, koji su se predstavili kao Nenad Popovi i Miladin Ranelovi. Teki biznis put u Rusiji, koji su proli ovi dravljani Jugoslavije, bio je veoma upeatljiv. Po njihovim reima, sa njima su imali ast da rade takve kompanije kao Mark Ri AG, Euramin, Koalco, Mark Ri investments AG i Trans vorld grup. Kao to je normalno u ruskom biznisu, kapital koji su stekli u biznisu uloili su u kiparsku of-or kompaniju CIF indastris Ltd. Autor pie da su se Popovi i Raenovi u fabrici silicijum gvoa, bez koga ne moe da se dobije elik, pojavili u teko vreme kroz koje je prolazila ruska ekonomija. Nisu doli praznih ruku, ve sa predlozima i privlanim obeanjima o najmanje pet miliona dolara investicija i obnovi tehnoloke baze za raun poznate vedsko-vajcarske kompanije ABB. Kuznjecki metalurzi nisu mogli da se odreknu takve ponude, pa su Popovia i Raenovia prihvatili za ravnopravne partnere. Pojaanje sa stranim pasoima bavilo se vie linim nego problemima proizvodnje. Paralelno s obeanjima, dva jugoslovenska biznismena realizovali su i preuzimanje, kojim su postali vlasnici paketa od 27% blokirajuih akcija jednog od najveih preduzea crne metalurgije. Odmah posle toga prijateljske rei zamenili su ucenama Kuznjeckije ferosplavi: Mi se neemo meati u upravljanje kompanije, a vi ete nam za to plaati 50 odsto dobiti preduzea. Prjanjikov pie: Na putu ruskog biznisa Popovi i Raenovi su nali i kompanjone - sunarodnike Gorana Malbaia, Neboju Vlahovia i Branislava Medakovia, pod zajednikom rusko-

vajcarsko-vedskom firmom ABB Rele eboksari, koja pokuava da ue u preduzea ugaljno-metalurkog kompleksa Rusije, sa ciljem uspostavljanja kontrole nad stratekom proizvodnjom. Kuznjecki ferosplavi nisu usamljen sluaj da su nesavesni strani investitori uvukli rukovodstva preduzea u sudske sporove. Vrlo esto kao takvi pojavljuju se bivi sitni inovnici ambasada nekada prijateljskih zemalja. Oni ne samo da dobro govore ruski jezik, nego se prilino dobro snalaze i u naim zakonima, ali dobro poznaju lakomu duu ruskog inovnika i rukovodioca preduzea, pogotovo ako balansiraju na granici bankrotstva. DRAGIJANA RADONJI PETROVI, predsednik UO M&V INVESTMENTS ad Roena je 1.10.1970. godine. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer finansije, bankarstvo i osiguranje. Karijeru poinje u Beogradskom eskontnom centru 1995, a posle dve godine prelazi u MK Komerc, Miodraga Kostia (u zvaninoj biografiji pie da prelazi u M&V Investments na poziciju brokera). Predsednik je Skuptine akcionara drutva Knjaz Milo Aranelovac, lan Upravnog odbora Dijamant ad Zrenjanin, FK Partizan, i Poslovnog udruenja berze i berzanskih posrednika, kao i predsednik Upravnog odbora M&V Investments. Pohaala je konferencije Euromoney, radne grupe EBRD, i berze i druge institucije u inostranstvu, u cilju usavravanja i implementiranja iskustva na trite kapitala Srbije. Uestvovala je kao predava, moderator i panelista na konferencijama Saveza ekonomista Srbije i to na Miloerskom ekonomskom forumu i Kopaonik biznis forumu, i brojnim konferencijama Privredne komore Srbije. Veinskim vlasnikom fabrike mineralne vode iz Aranelovca samoproglasila se firma Apurna iza koje stoje Danone&Divac, a Centralni registar hartija od vrednosti, jedini nadlean da proglasi vlasnika, uti. Istog dana, kad je to desilo, Komisija za hartije od vrednosti diskvalifikovala je Apurnu iz postupka kupovine akcija Knjaza Miloa zbog krenja zakona, ali je neko iz srpske vlade zabranio da se ta odluka objavi. Predsednik Komisije Milko timac uvee je kolabirao pred zgradom Vlade i zavrio u Urgentnom centru. Aferom u privatizaciji Knjaz Miloa pravosudni organi nisu se bavili, mada bi to, prema nalazima Saveta za borbu protiv korupcije, bilo uputno. I u ovoj prii jedan od aktera je Milan Beko. Tada se spekulisalo da je on iza jednog od ponuaa za kupovinu aranelovake punionice minerlane vode, investicionog fonda FPP Balkan iimitid. Kad je FPP Balkan limitid pobedio u javnost je plasirano obavetenje da Beko nije gazda ve samo savetnik ovog fonda sa Kajmanskih ostrva. U ulozi savetnika Beko se, potom, pojavljuje i prilikom formiranja ponude za preuzimanje akcija Luke Beograd. Savetovao je i luksemburki fond Vorldfin. I ovom privatizacijom bavio se Savet za borbu protiv korupcije, koji u svom izvetaju tvrdi da su posredne gazde fonda Vorldfin lanovi Mikovieve porodice i Bekove inostrane firme. Interesantno je da se u Luksemburgu, na adresi fonda Vorldfin nalazi i potansko sandue firma Nordfin, preko koje je prodat C market. Prilikom kupovine Knjaz Miloa je, kao izvrni direktor Agenciji za privatizaciju dravni paket akcija za prodaju doznaio Goran Mra. Time je, upozoravali su strunjaci, pred svren in doveo sve ostale male akcionare. Taj isti ovek je sada lan Upravnog odbora Luke Beograd. Agencija za privatizaciju je, izgleda, dobar rasadnik specijalnih kadrova jer, i Vuk Delibai je pre prelaska u firmu Fokus kapital partners, koja se pominje kao

zastupnik Vordfina radio u ovoj instituciji (agenciji) Vlade Srbije. Interesantno je, takoe, otkud Goran Mra na funkciji lana Upravnog odbora kompanije Novosti, gde je Beko, kao i u sluaju Knjaz opet uspeo da da bolju ponudu od proslavljenog koarkaa Vlade Divca. Zvanino, veinski vlasnik Novosti (63,5 % akcija) nije Mikovi ve firme tadluks i Ardos. Pored lanova menadmenta Delte u upravi Novosti je i Goran Mra , kao predstavnik Milana Beka. Komisija za hartije od vrednosti dala je dozvolu za osnivanje Drutva za upravljanje investicionim fondovima Rose asset management. To je 14. drutvo za upravljanje investicionim fondovima u Srbiji, a njegovi vlasnici su Milan Beko i Miodrag Kosti i direktorka brokerske kue MV investments Dragijana Radonji-Petrovi. Direktor Drutva je Goran Mra, bivi izvrni direktor Agencije za privatizaciju i lan UO Luke Beograd, iji je suvlasnik Beko. Brokerska kua MV Investment kupila je akcije Novosti s namerom da ih preproda, a ne da bude jedan od suvlasnika, izjavila je direktorka MV Investmenta Dragijana Radonji-Petrovi. MV Investment je kupovinom 960 akcija Novosti na Beogradskoj berzi postao vlasnik 14,24% te kompanije. Dragijana Radonji-Petrovi je kao fiziko lice kupila 60, odnosno 0,8% akcija Novosti. Kao broker MV Investment trguje na berzi za druge investitore, ali i za svoj novac kupuje akcije profitabilnih kompanija. Procenili smo da je kupovina akcija Novosti u ovom momentu dobar posao, ali da uskoro to nee biti likvidne hartije od vrednosti zbog malog broja akcionara te kompanije, rekla je. Ta brokerska kua kupovala je akcije Novosti u dogovoru s drugim zainteresovanim kupcima, i uzela je pozajamicu od kompanije Delta. OBRAD SIKIMI, predsednik DINERS CLUB INTERNATIONAL BELGRADE Ltd. Obrad Sikimi je roen u Beogradu 1961. godine. Zavrio je Viu turistiku kolu u Beogradu. Poinje da radi kao komercijalista za Dajners klub interneenel 1982, da bi nakon nepune dve godine bio postavljen za regionalnog direktora za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Postavljen je za generalnog direktora Dajners kluba za Jugoslaviju 1996. U meuvremenu postaje i generalni direktor Dajners kluba Makedonije. Dajners klub Beograd je 2001. godine dobio nagradu za najuspeniju mladu franizu u lancu Dajners klub interneenel. Izabran je 2002. godine za predsednika odbora za kartiarstvo u Privrednoj komori Srbije, i za potpredsednika Amerike privredne komore Jugoslavije. Marta 2004 izvetaj Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije otkriva kakvim su sumnjivim finansijskim transakcijama kupovane deonice Nacionalne tedionice. UBPOK je ovaj izvetaj uradio na zahtev Vlade Srbije. Dokazano je da je u drugoj dokapitalizaciji firma Koprom, registrovana u Beu, postala vlasnik 37,1% akcija N preko firmi Skvadra, Pima, Principal i Dajners klub. Ova dokapitalizacija izvrena je preko rauna N u Evroaksis banci u Moskvi, iji su suvlasnici Vojin Lazarevi i Vuk Hamovi. Dana 13.09.2002. firma Koprom, iji su osnivai firma Ledeks koja je u likvidaciji i Sojuzkoopveneshtorg Moskva, a direktor Jovanka Lajtfut Ivanievi, platila je po 600.000 evra na raun Principala i Dajners kluba za dokapitalizaciju firme, kojima su kupljene akcije N. Kao jedan od upravljaa i osnivaa Dajnersa i Principala pojavljuje se Obrad Sikimi. Napominjemo da se Obrad Sikimi, kao suvlasnik preduzea Pincipal i Dajners, vodi kao takozvano povezano lice u svojstvu akcionara kod Nacionalne tedionice pie

u izvetaju UBPOK-a. Najvei akcionari Evroaksis banke danas su privatne firme YU trast sa 16% i MK komerc i Pima sa 11%. Vlasnik EFT, Vuk Hamovi izaao je pre tri godine iz ove banke, a Vojin Lazarevi je i dalje akcionar i predsednik Saveta direktora banke. U Savetu banke su i drugi biznismeni iz Srbije, kao Toplica Spasojevi (predsednik Crvene zvezde) i Obrad Sikimi (Dajners klub). Akcije ove banke imaju i Erste banka, Hipo RS, Nacionalna banka Grke, Univerzal banka, NLB banka... Decembra 2006. novi predsednik FK Partizan postaje Nenad Popovi. Podpredsednici su Dragan Vasiljevi, Neboja Vujovi, Dragoljub Vukadinovi i Dragijana Radonji Petrovi. lanovi upravnog odbora su: Radomir Anti, Maks Vinterfild, Miroslav Ataljevi, Obrad Sikimi, Duan Stupar, Igor Milanovi, Bojan Radovanovi i Ratko Zatezalo. Ve u junu 2007. Neboja Vujovi, Obrad Sikimi i Igor Milanovi podneli su ostavke na lanstvo u Upravnom odboru Fudbalskog kluba Partizan. U izjavi Tanjugu naveli su da su se na ostavku odluili jer se ne slau sa zakljucima Skuptine FK Partizan. RANKO SOANAC, genaralni direktor NELT Skuptina koarkakog kluba Partizan izabrala je Predraga Danilovia za predsednika kluba. Danilovi je imenovao i upravni odbor kluba, koji sada ine: Vlade Divac, Dragan Todori, Mlaan ilobad, ivomir Novakovi, ore olovi, Budimir Krstovi i Ranko Soanac. Potpredsednici su ore olovi, ivomir Novakovi i Andreja Mladenovi. TOPLICA SPASOJEVI, predsednik HOLDING ITM GROUP doo Toplica Spasojevi, predsednik FK Crvena zvezda, predsednik ITM Group, Udruenja korporativnih direktora, lan Upravnog odbora kluba Privrednik, guverner u Privrednoj komori Japana, potpredsednik Nacionalne alijanse za regionalni razvoj Srbije, lan predsednitva Saveza ekonomista Srbije, poslovni ovek 2006. godine, jedan od najuspenijih poslovnih ljudi u Srbiji, ljubitelj pozorita i dobre muzike i otac troje dece. Toplica Spasojevi roen je 1956. godine u Svilajncu. U Beograd dolazi na studije ekonomije, koje zavrava 1980. posle ega se, aktivno bavio sportom i ulazio u menaderske vode u Jugoslavijakomercu. Karijeru koarkaa je zbog poslovnih uloga morao da napusti. Od 1981. godine do 1992. godine radio je u Jugoslavija Komercu (u kojoj je Radmilo Bogdanovi bio predsednik UO), gde je prevalio put od pripravnika do predsednika Upravnog odbora. 1992. godine sa kolegom Siniom Rakoviem osniva ITM grup koja je brzo postala jedna od vodeih distributivnih kompanija u ovom delu Evrope, poslovima uruene Jugoslavija komerc. ITM grup ima, prema izvetaju revizorske kue Dilojt end Tu, godinji obrt od 200 miliona evra sa stopom rasta od 3%. Kompanija ITM se bavi distribucijom najveih svetskih robnih marki, brokerskim poslovima, konsultacijama, poljoprivrednim i drugim delatnostima. ITM je jedan od lanova konzorcijuma osnivaa TV Avala. Osim u Srbiji, ITM ima erke firme u Austriji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Makedoniji, Kipru, BiH i Crnoj Gori. Na trite Velike Britanije izvozi najvie poljoprivredene proizvode. Osnovna delatnost ITM-a je distribucija, a vlasnik je i brokerske kue ITM Monet i firmi Fokus kapital partners, Sinerdi i Ros saut ist, firme koja se izvorno pojavljivala na sajtu istog ovog udruenja kao firma Milana Beka, koje pruaju konsultantske usluge na polju spajanja i akvizicija. Kada je Dragan Stojkovi

otiao, a za predsednika FK Crvena zvezda doao je Toplica Spasojevi, to se povezuje s eljom Delte i Mikovia. Toplica Spasojevi je od 1994. vlasnik firme ITM. Figurirao kao novi predsednik Privredne komore Srbije, ali se proulo da je predstavnik Miroslava Mikovia, koji tako pokuava da ostvari uticaj na Komoru (pored onog preko Slobodana Milosavljevia). Mikovi je zamoljen da odustane od toga, pa je Spasojevi doao na elo Zvezde. Firma ITM je jedno vreme bila distributer sportske opreme Najki, koju ekskluzivno zastupa Delta. IVAN STANKOVI, predsednik COMMUNIS NIKOLA STANKOVI, direktor HEMOPHARM GmbH, Bad Homburg doo

Trudbenik konzorcijum registrovan je maja 2005. kao dvolano drutvo. Osnivai su IGM Trudbenik i konzorcijum 19 akcionara, koji su u ovaj konzorcijum uneli udele koje je otkupio Nikola Stankovi. Na taj nain je Trudbenik konzorcijum postao vlasnik 52% IGM Trudbenik, Akcijski fond i PIO fond imaju 40%, a kod malih akcionara je 7,52%. Ovakvi konzorcijumi osnivani su u Srbiji na osnovu Zakona o privrednim drutvima. Trgovinski sud u Beogradu je 27. februara 2006. godine odredio privremenu meru kojom je zabranio Trudbenik konzorcijumu otuenje i optereenje udela izraenog u akcijama IGM Trudbenika, uz obrazloenje da je prodaja akcija obavljena mimo organizovanog trita. Trgovinski sud u Beogradu postavio 3. marta 2007. godine Nikolu Dobrijevi za privremenog upravnika deoniarskog drutva Trudbenik konzorcijum, ali on ni posle sedam pokuaja nije uspeo da ue u ovu firmu, da li zato to generalni direktor i ekipa oko njega imaju veze u dravnim institucijama i policiji, pa godinu dana ne moe da se sprei dalje unitavanje akcionarskog kapitala. Ovakav nain kupovine akcija, odnosno udela, dugo je osporavan, pa i koarkau Vladi Divcu prilikom pokuaja kupovine Novosti. Odluka, meutim, ne moe da se sprovede jer svaki put kada se pokua izvrenje suprotstavljena strana postavi na kapiji radnike koji prete da e se politi benzinom, a policija ne moe da pui asistenciju u skladu sa reenjem jer je Trudbenik konzorcijum, u Agenciji za privredne registre, namerno promenio sedite firme. Kljune konce u Trudbenik konzorcijumu vuku ljudi sa strane koji su otkupljivali akcije mimo trita. Njih ne zanima proizvodnja graevinskog materijala, ime se IGM Trudbenik bavi, ve samo da preuzmu 100 hektara graevinskog zemljita preko puta Vinjike banje iji je korisnik ovo preduzee. Glavni je Nikola Stankovi, potpredsednik Hemofarma, koji je svoje akcije prodao tadi i taj novac iskoristio da pribavi, na opisani nain, akcije IGM Trudbenika. BRANISLAV STOJAKOVI, generalni direktor EUROSALON Zavrio je Ekonomski fakultet (smer marketing) u Beogradu. Stojkovi je od 1989. godine uao privatni biznis, od kada se bavi prodajom nametaja. Ministarstvo unutranjih poslova objavilo je da je uhapen bivi ministar za saobraaj i telekomunikacije Marija Raeta Vukosavljevi i vie direktora Aerodroma Beograd osumnjienih da su zloupotrebom poloaja otetili preduzee za 220 miliona dinara i prisvojili 60 miliona dinara. MUP navodi da je UBPOK liio slobode i uz krivinu prijavu priveo istranom sudiji Okrunog suda u Beogradu i biveg generalnog direktora Aerodroma Beograd Branislava Vitasovia, zamenika generalnog direktora Aerodroma Duka Grilihesa, biveg

pomonika gen. direktora Aerodroma Slaana Ikovia i biveg koordinatora razvoja Aerodroma Aleksandra ordevia. Uhapeni su i bivi direktor Gradevinske direkcije Srbije Zoran Popovi, vlasnik i direktor preduzea Eurosalon Branislav Stojakovi, direktor preduzea Termoenergo inenjering, Jovan enadi direktor preduzea Kolubara invest-gradnja iz Beograda Dejan Miovi, zamenik direktora Kolubara invest-gradnja Lazar Buni i direktor preduzea Abies sistem Predrag Vukovi. itavu akciju pokrenulo je sadanje rukovodstvo aerodroma, generalni direktor Aerodroma Beograd Neboja Nedeljkovi, koji se i sam ispostavio kao jedan od privilegovanih apartika-lopova, pod zatitom Mlaana Dinkia: Prilikom mog stupanja na dunost u maju, uoio sam, pregledajui dokumentaciju o investicijama koje su u toku, da su investicije za VIP salon isuvie velike. Sproveo sam internu istragu i posle dolaska do odredenih saznanja uputio sam dopis MUP-u, UBPOK-u, da ispita te navode. Stojkovia istrani sudija optuuje da je ostvario protivpravnu imovinsku korist jer je nametaj za VIP salon prodao po desetostruko viim cenama. Slian model, prodaje nametaja po znatno naduvanim cenama, primenjen je i pri opremanju BIA, za vreme Radeta Bulatovia, samo to je, zbog blokade rauna Evrosalona, isporuilac bila Stojakovieva firma Evrolak. Sekretarica generalnog direktora i vlasnika Eurosalona Zorica Mukovi kae da je sa Branislavom Stojakoviem provela 13 magareih godina. Poslednjih nekoliko godina zauzima prvu fotelju u senci. Za efovu nervozu Zorica ima reenje - secka voe i pravi amie od kajsija i jabuka, a u fioke smeta zalihe slatkia. Ona efuje nad dva kancelarijska i dva mobilna telefona. Mnogi u firmi bi do direktora - prolaze samo oni koje ona propusti. DUAN STUPAR, generalni direktor UNIVERZAL HOLDINGS Dr. Duan Stupar je roen 1947. godine u Krajiniku, u banatskoj optini Seanj. Nakon osnovne kole u Jai Tomiu i gimnazije u Zrenjaninu, upisao je Filozofski fakultet u Beogradu, na kom je diplomirao 1973. godine. Magistrirao je i doktorirao na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Od 1973. do 1988. godine radio je u Republikom MUP-u, a od 1988. do 1990. u Sekretarijatu za narodnu odbranu Republike Srbije. Od 1990. godine zaposlen je u preduzeu Univerzal iz Beograda. Sedam godina je bio direktor Univerzalovog predstavnitva u Moskvi, a od 1997. godine je generalni direktor Univerzal Holding A.D. Beograd. Oenjen je i ima dvoje dece. Borislav i Marko Miloevi, brat i sin Slobodana Miloevia, novcem koji su devedesetih izneli iz zemlje kupuju preduzea u Srbiji. Njih dvojica preko Duana Stupara, direktora firme Univerzal holding, ve kontroliu ovo jako preduzee za unutranju i spoljnu trgovinu, a planiraju da kupe panevaku Azotaru, kao i neka putarska preduzea u Vojvodini. Borislav Miloevi i Stupar znaju se jo iz vremena dok je Stupar bio ef beogradskog centra Dravne bezbednosti. Posle famozne Osme sednice Saveza komunista Srbije, kada je Slobodan Miloevi sa ela srpskih komunista svrgnuo Ivana Stambolia, smenjen je i Stupar, jer je bio blizak poraenom taboru. Meutim, on nije bio dugo u nemilosti jer je preko tadanjeg efa beogradske policije Nikole uria, koji mu je bio komija na Banjici, uspeo da izgladi nesporazum sa Miloeviima i izbori se za funkciju u Univerzalu, gde je od 1990. godine. Radomir Markovi i Duan Stupar, nekadanji ef kabineta biveg ministra policije Viobrana

Stanojevia vodili su Marka u lov, voleli se i pazili. Rade je bio veoma blizak Miri Miloevi, blii nego njenom muu. Od tada traje intenzivan kontakt Duana Stupara i Bore Miloevia koji je od 1992. od 1997. bio direktor predstavnitva Univerzala u Moskvi. Tamo je produbljen njihov poslovni odnos, a rezultat je udeo Bore Miloevia u vlasnitvu Univerzal holdinga. Iako starijeg Miloevia nema na spisku akcionara, indikativno je da je Stupar fiziko lice sa najveim brojem akcija u Univerzal holdingu. Vie od njega imaju samo Bankom i Bioprotein. Univerzal holding ima veinsko uee u kapitalu nekoliko preduzea po Srbiji: ugostiteljskog preduzea Katel u Ekoj, preduzea za proizvodnju dakova Unisak i mainske industrije Panonija iz Inije, fabrike tekstila ako iz agubice, kao i trgovinskog preduzea Tami iz Senja. Miloevii su pustili pipke i na neka putarska preduzea u Vojvodini, a sluajno ili ne, etiri vlasnika akcija Univerzal holdinga imaju udeo u vlasnitvu Vojvodinaputa iz Paneva. Tako su MV investments, Citadel sekjuritis, Delta broker i fiziko lice Duan Petrovi meu deset najkrupnijih akcionara i u Univerzal holdingu i u Vojvodinaputu iz Paneva. Univerzal holding je zagrizao i za Azotaru Panevo. RADE SVILAR, direktor APATINSKA PIVARA Osnovnu i srednju poljoprivrednu kolu zavrio je u Somboru, gde i danas ivi. Oenjen je Vericom, lekarom dermatovenerologom, naelnikom Konog odeljenja u somborskoj bolnici, ima dva sina. Svilari su primetni na pozorinim i bioskopskim predstavama. Zaljubljenik je u fudbal, i krae vreme bio je u fudbalskim telima. Kad mu vreme dozvoli na utakmicama je apatinske Mladosti, a u Somboru prati utakmice Radnikog. Interbru je kupio Apatinsku pivaru. Heineken je hteo da je kupi ali je u zadnji as Inbrew dao ponudu koju direktor Svilar i akcionari nisu mogli da odbiju (preko 120 miliona evra bolju). 06.10.2008. Novi generalni direktor Apatinske pivare je Ilija etku. etku prvi generalni direktor iz Srbije na elu Apatinske pivare posle Radeta Svilara. 7.12.2000. godine Prvobitna izborna procedura za 32. predsednika FSJ bila je predviena po ubrzanom toku. A onda je sve krenulo korakom kornjae. Izbor za predsednika kue fudbala na Terazijama 35 nije zbog prestine funkcije, ve zbog kase. Dobro je poznato da je na fudbal u ovom trenutku najprofitabilnija roba u svetu koji nas odskoro i zvanino priznaje. Na jugu se nisu opredelili, na severu je mrtva trka dva vojvoanska biznismena, jednog - privatnog, Tomislava Karadia i drugog - dravnog, Radeta Svilara, direktora Apatinske pivare. Karadiu protivnici zameraju da je kao sadanji potpredsednik FSJ direktno vezan za odlazeeg Miljana Miljania, pa stoga nema ta da trai u izbornoj trci. Dalje, da nema uporite ni kod svog kluba Spartaka, iji je bio veiti predsednik, da obeanjima obmanjuje fudbalsku javnost Vojvodine. Protivnici Svilara istiu da je iz tame izronio u fudbalski svet, da ne razlikuje loptu kao geometrijsko telo, od tela romboidnog oblika, nazivaju ga Jelene, po zatitnom znaku poznatog apatinskog piva... U centralnoj Srbiji (Beograd) gde je najvie klubova prvoligaa ute, izuzev Udruenja za zatitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala koje na sve naine eli da postane fudbalska vlast. Uticajni Crvena zvezda i Partizan u prvom

planu imaju osvajanje nacionalnog ampionata, pa tek onda na red dolazi izbor prvog oveka FSJ. Svojevremeno, bez njegovog linog pristanka, jednoglasje fudbalskog sveta predlagalo je za predsednika FSJ Dragana Dajia, sadanjeg predsednika najtrofejnijeg jugoslovenskog kluba Crvena zvezda. Daji je ovakav predlog odbacio bez dueg komentara. Iz Partizana se nisu oglaavali, ali je u klubu iz Humske 1 postojala elja za elnim ovekom u FSJ iz njegovih redova. U jednom trenutku mislilo se da je to Ivan urkovi, predsednik Upravnog odbora kluba, ali se (ne)oekivano, miljenje okrenulo u suprotnom smeru. U ovoj izbornoj kampanji vanstranaka organizacija Otpor nee imati ni promil uticaja na jugoslovenski fudbal. Otporai su posle neuspeha fudbalske reprezentacije Jugoslavije na ampionatu Evrope u Belgiji i Holandiji poruili Miljanu Miljaniu da se mane oravih poslova. Uinio je to i Komitet za sport i omladinu JUL-a. Da ne bi dolo do neprirodne simbioze, utihnuli su zahtevi za odlazak Miljana Miljania. Moda je zato izbor predsednika FSJ u magli... 26. septembar 2003. Sastanak najviih predstavnika Vlade Srbije, predvoenih premijerom Zoranom ivkoviem i potpredsednikom Vlade edomirom Jovanoviem, sa najveim domaim privrednicima predstavlja pokuaj da se od privrednika izvuku investicije. Sastanak je i neka vrsta amnestije za one koji su na sumnjiv nain doli do novca. Sastanku sa privrednicima prisustvovali su ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovi, ministar trgovine Slobodan Milosavljevi i direktor Uprave carina Aleksandar Krsti. Delegaciju privrednika inili su Bogoljub Kari (BK), Rade Svilar (Apatinska pivara), Miroslav Mikovi (Delta), Radenko Marjanovi (Knjaz Milo), Mia Mii (Jedinstvo Uice), Ljubia Jovanovi (AIK banka), Gojko Muhadinovi (Topola), Nikola Pavii (Sintelon), Slobodan Radulovi (C market), Dragomir Tomi (Simpo), Ljubomir Mihajlovi (Komercijalna banka), Milorad Savievi (Geneks), Miodrag Kosti (MK komerc), Slobodan Dragievi (DIN), Dmitar egrt (Toza Markovi), Ljubia Miti (Tigar), Dragan Kosti (Slobodna zona Pirot) i Dragomir urii (Hemofarm). NEBOJA APONJI, direktor NEBOJA ARANOVI, direktor KAPPA STAR LIMITED NELT

Najzainteresovaniji za kupovinu fabrike novinske hartije je Neboja aranovi, vlasnik kiparske firme Kapa star, preko koje kontrolie mnoge svoje poslove u Srbiji i inostranstvu, ukljuujui Jafu iz Crvenke. aranoviu bi Matroz odgovarao kao dodatak njegovoj papirnoj imperiji, u kojoj znaajno mesto zauzima fabrika Avala ada, koja se bavi proizvodnjom toalet papira, salveta, maramica i slinih artikala. Koliko je aranovi duboko uao u posao sa hartijom pokazuje podatak po kojem godinji obrt njegovih firmi iznosi 200 miliona evra. Ovaj biznismen je kupio i Geomainu, plativi oko 350 miliona dinara, odnosno 10 puta vie od poetne aukcijske cene, kako bi raspolagao prostorom fabrike od 35.000 kvadratnih metara na kome je zamislio izgradnju centra papirne industrije. aranovi je ranije radio kod Mikovia, a i firma Kapa star bila je u vlasnitvu prvog oveka Delte. Na suenju Nemanji Kolesaru, bivem efu kabineta premijera Zorana inia optuenom pred etvrtim optinskim sudom za utaju poreza teku est miliona dinara i falsifikovanje ugovora o zajmu sa Zoranom Janjueviem, svedoili su Neboja aranovi i Ivana Veselinovi. aranovi je izjavio da je Ivana

Veselinovi, inae njegova drugarica, traila od njega da Nemanji i njegovoj supruzi Jeleni pozajmi 95.000 evra. Dao sam joj novac bez problema. Novac sam uzeo od Miroslava Mikovia. Posle dve-tri nedelje, Ivana mi je vratila dug, rekao je aranovi. Ivana Veselinovi ispriala je da je Kolesar zamolio da da mu pozajmi oko 200.000 evra za gradnju kue. U sefu sam imala oko 105.000 evra, a za ostatak sam pitala aranovia. Nemanja je sve vratio u dogovoreno vreme. NENAD ARENAC, direktor UNIGROUP, generalni direktor HEINEKEN IMPORT doo Nenad arenac, generalni direktor kompanije Heineken Import doo, zapoeo je saradnju sa Heinekenom 1990. godine, kao uvoznik i distributer za Srbiju i Crnu Goru. Poslovno iskustvo pomoglo mu je u stvaranju preduzea Kane Export-Import, koje je kasnije prelo u vlasnitvo Heineken N.V. od kada posluje kao Heineken Import doo Nenad arenac 17 godina radi na ouvanju pozicija jednog od najveih svetskih brendova na tritu Srbije. Udruenje manjinskih akcionara registrovano je sa namerom da se zatite interesi preko 2000 akcionara, gde je preko 700 fizikih lica postalo akcionar Novog doma a.d. jo 1998.god. predhodnom kupovinom deonica. Tu odmah moramo napomenuti da sva prava koja po zakonu pripadaju svakom akcionaru nisu potovana poslednjih devet godina, ve je preduzeem rukovodjeno Skuptinom akcionara koju je odabralo rukovodstvo, dok o bitnim dogadjanjima u akcionarskom drutvu akcionari nisu niti obavetavani, niti pozivani da u odluivanju uestvuju. I pored injenice da je sa zakanjenjem od osam godina upueno obavetenje svakom akcionaru o tome koliko akcija poseduje, ova praksa se nastavila i 16.01.2007.god. kada je odrana Skuptina akcionara na koju akcionari nisu pozvani, ali su zato bez ikakvog pravnog osnova njoj prisustvovali novi veinski vlasnici, koji su Ugovor o prodaji drutvenog kapitala preduzea potpisali sa Agencijom za privatizaciju tri nedelje pre toga (21.12.2006.god.). Tu se, na oigled suvlasnika i radnika Novog doma a.d., nastavlja reirana predstava koju je Agencija za privatizaciju odobrila proglaenjem najpovoljnijeg ponuaa za drutveni kapital kompanije Novi dom - konzorcijuma pravnih lica iz Beograda: - Nelt Co doo direktor Neboja aponji, vlasnik Neregelia trading limited Kipar - EKI Investment doo direktor Andreja Popov, vlasnici Aleksandar Vlahovi i Danko uni - Atae doo vlasnici Unigroup doo Beograd (Nenad arenac) i Logfor Inc Panama Reisera i scenskih radnika za izigravanje zakona oigledno ima vie. Kulise kupcima, uspenim preduzeima i bivim vanim slubenicima Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, treba da pokau da je u privatizaciji preduzea u Srbiji sve mogue, pa i na silu, koja nekima treba da obezbedi veliku imovinsku korist na tetu onih koji ne uestvuju u ovako reiranoj predstavi: - prvi in, zvan pokuaj otimaine vrlo vrednog objekta od preko 2.000m2, u Beogradu, preko puta crkve Svetog Marka, odigran je jo u septembru 2005.god., aukcijskom prodajom (Agencije za privatizaciju) preduzea Tehnopromet a.d. Beograd, ijom imovinom je tokom prodaje

prikazana i ova vredna imovina Kompanije Novi dom a.d., koju poseduje jo od 1966.god. Ovo preduzee kupio je Univerzal holding ad. . - drugi in predstave, zvani Tender za prodaju kapitala, koji je poeo eliminacijom (ili dogovorom o izlasku) monih firmi, ija se veina vlasnika drui sa konkurencijom u elitnom beogradskom poslovnom klubu, nastavlja se ueem Kompanije Simpo a.d. u konzorcijumu, a zavrava njenim izlaskom 15.12.2006.god. (a obavetenjem Agenciji 3 dana pre potpisivanja Ugovora), a da se ne zna da li je o tome obavetena tenderska komisija koja je odabrala najboljeg ponudjaa (u kom je trenutku bio Simpo), a koja je imala poslednji sastanak 02.11.2006.god. Nedokuivo je produenje roka za ponude na tender: prvo, objavljeno, sa 15.07. na 01.09.2006, i drugo, neobjavljeno, sa 01.09. na 29.09.2006. godine (Ugovor o konzorcijumu overen 28.09.2006.godine). . - trei in predstave zvane Privatizacija poinje potpisom Ugovora, a nastavlja se periodom od etiri meseca u kom Kompanijom Novi dom a.d. vie ne upravlja ni generalni direktor, ve se izvravaju nalozi novih veinskih vlasnika, koji to pravo na upravljanje jo nisu ostvarili, ve tek treba da ga ostvare danom ispunjenosti uslova iz Ugovora, a za ta je krajnji uslov odravanje Skuptine akcionara zakazane za 26.04.2007. godine. Generalni direktor Novog doma umesto da obavlja svoje dunosti, izvrava naloge maminog sina, kojeg je mama (potpisnik Ugovora) postavila da upravlja preduzeem dok moni kupci ne dou u poziciju da to mogu i po zakonu. Pojavljuju se ti isti kupci i vre pregovore (pritiske) sa radnicima Novog doma da preu u firmu (kojoj ti isti kupci izdaju objekte Novog doma) ili da odu uz otpremninu od 150 evra, iako su po socijalnom programu, koji su isti kupci potpisali, duni da isplate otpremninu od 250 evra, ali tek po danu ispunjenosti uslova. Transparentnost i akcije za imetak koje je poetkom privatizacije u Srbiji obeleio isti Aleksandar Vlahovi, onda kao Ministar za privredu i privatizaciju, a sada kao poslanik Parlamenta i suvlasnik preduzea Eki investment koje je uesnik u konzorcijumu kupaca Novog doma, a sve zajedno sa direktorom tog preduzea Popov Andrejom, bivim direktorom centra za aukcije Agencije za privatizaciju, stvarno se moe pohvaliti transparentou (providnost), jer akcionari i radnici Novog doma morali su da prekopaju razne papire kako bi shvatili ta im se sprema. Kome akcionari i zaposleni Novog doma da se obrate za zatitu svojih prava, jer u ovakvoj konstalaciji monih kupaca, bivih slubenika Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju? to se vakuum od etiri meseca ne bi koristio da kupci bez ikakvih ovlaenja sprovode ta im se efne, kad ni Skuptina Srbije ni Vlada ne mogu da se konstituiu, a sve iz viih interesa, dok su ovde jasni lini interesi da se, ionako jeftino plaeno preduzee (17,15mil evra za 70%) sa preko 36.000 m2 poslovnog prostora (od toga 30.000 m2 u Beogradu), oslobodi radnika bez da to kota. DRAGAN TOMI, predsednik KOMPANIJA SIMPO ad Dragan Tomi je roen u bevcu 1937. godine. Osnovnu kolu je zavrio u Bujanovcu, a srednju ekonomsku u Vranju. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Skoplju za dve godine i osam meseci. U svojoj 29-toj godini, 1967,

sa mesta direktora plana i analize prelazi na mesto generalnog direktora Fabrike nametaja Sima Pogaarevi. Vodei kompaniju etiri decenije, Dragan Tomi uspeva da Fabrika nekad sa 400 zaposlenih preraste u poslovni sistem ija je vrednost u 2002. godini procenjena na 80 miliona evra, u kome je zaposleno preko 6.500 ljudi. Tomi je odluio da se baci u proizvodnju nametaja od bamubusa. S Borkom Vui predstavnici Simpa otputovali su, poetkom aprila 1990, u Nikoziju. Ubedili su Dordisa da mu je bolje da premesti kompaniju u Srbiju, jer su tamo manji porezi. Napravljen je ugovor izmeu La mesonaSimpa i kopmanije UBB- Cyprus investment and finance, koju je zastupala gospoa Vui lino i koje je, prema slovu ugovora, trebalo da obezbedi 130.000 dolara za izgradnju novog preduzea u Srbiji. Simpo se obavezao da e da napravi fabriku i uposli lokalne radnike, a La meson je dao strunjake i odao tajnu proizvodnje. Pri tom, Simpo se proglasio ekskluzivnim kupcem nametaja koji je mogao da prodaje po cenama po kojima je hteo... Na preduzee u Nikoziji stavljen je katanac. Deset godina fabrika, koja je smetena u Bujanovcu, u nerezvijenom delu Srbije, pravila je stvari od bambusa. Simpo ih je prodavao, a Dordis na Kipru ekao svoj deo kolaa, 20 procenata, predvienih ugovorom. Kad je, posle nekoliko godina, video da se srpski partner pravi lud i ne uplauje ni dolara na njegov raun, upozorio je predstavnike Simpa da ga kiparske vlasti gone zbog neprijavljene dobiti i neplaenih dabina. Iz Simpasu mu rekli da mu je uplaeno dovoljno novca na raun. Uplatili su mu samo 90.000 dolara, a trebalo je, bez prethodne provere knjiga, deset odsto od prodtae robe, to je nekih et miliona dolara. Vlasnik La mesona opet je, kako kae njegov radnik, kulturno zatraio svoj deo profita. Opet su ga nadleni iz Simpa obavestili da su mu upravo uplatili novac. I slagali ga, naravno. Dordis je ovlastio advokate da tue Dragana Tomia i Simpo sudu u Beogradu. Nedaleko od autobuske stanice nalazi se fabrika okolade Simka, familije Tomi. Prvo je u Beogradu 1997. godine osnovana Industrija hrane Dunja. Dva meseca ranije osnovana je Simka. Dragana Tomi, snaja Dragana Tomia, direktora kompanije Simpo, udata je za njegovog sina Gorana. Dragana u vajcarskoj osniva, avgusta 1997, i firmu Food industries. Kao ovlaeno lice, kapitalom od 100.000 vajcarskih franaka raspolae izvesna Dejn Saksonska. vajcarska firma u vajcarskoj nema poslovne prostorije. Tek 2003. otvorena je u Parizu kancelarija Food industries, gde se povremeno pojavljuje i Dragana Tomi. Veinski vlasnik Simke sa 200 radnika je Food inustries, dok je manjinski vlasnik Simpo. Preko svojih glasnogovornika Dragan Tomi je pustio priu o ulasku stranog kapitala u kompaniju, bilo je rei i o novim oblicima povezivanja sa svetom. Umesto da negira, direktor sektora informisanja u kompaniji Simpo potvrdio je da je Simpo manjinski vlasnik beogradske Dunje. Direktorka Dunje je Branka Stankovi, roaka Dragane Tomi. Branka je uvek nedostupna. Roaka Dragane Tomi, snaje Dragana Tomia, Branka Stankovi, bila je raspoloena za razgovor samo jednom, 2005. Tada je izjavila: - Zar je vano ko je vlasnik Simke? Bolje je da piete o naoj okoladi koja je najbolja u zemlji. To je brend proizveden po vajcarskoj recepturi, sa najlepom ambalaom. Ali, ako vas interesuje ko je vlasnik - vlasnik je Food industries iz vajcarske. Simptomatino je da je i 1997, kada je fabrika okolade osnovana, to bilo u dubokoj ilegali. Ali je

Vladimiru Arsiu, tada potpredsedniku kompanije, izletelo: Zavrena je prva faza fabrike okolade i uposleno je 60 novih radnika. Sin Dragana Tomia, Goran, nadgledao je proizvodnju. IVANA VESELINOVI, LUKA BEOGRAD a.d. Stariji potpredsednik Delta Holdinga i generalni direktor Delta M grupe radi od osnivanja preduzea s Miroslavom Mikoviem. Na suenju Nemanji Kolesaru, bivem efu kabineta premijera Zorana inia optuenom za utaju poreza od est miliona dinara i falsifikovanje ugovora o zajmu sa Zoranom Janjueviem, svedoili su Neboja aranovi i Ivana Veselinovi, koji su optuenom pozajmili novac. aranovi je izjavio da je Ivana Veselinovi, inae njegova drugarica, traila od njega da Nemanji i njegovoj supruzi Jeleni pozajmi 95.000 evra. Ivana Veselinovi ispriala je da je Kolesar zamolio da da mu uini i pozajmi oko 200.000 evra i da mu novac treba za gradnju kue. U sefu sam imala oko 105.000 evra, a za ostatak sam pitala aranovia. Nemanja je sve vratio u dogovoreno vreme, rekla je ona. aranovi je rekao: Dao sam joj novac bez problema. Novac sam uzeo od Miroslava Mikovia. Posle dve-tri nedelje, Ivana mi je vratila dug. Gorue pitanje regionalnog povezivanja je spajanje balkanskih trgovinskih lanaca. Predstavnice Delte i Agrokora, obrazlaui spajanje, propustili su da se osvrnu na efekte koje e takav potez imati na potroae, istiui samo koristi koje e od spajanja imati srpski i hrvatski proizvoai. I Delta i Agrokor brane domae proizvoae. Obe firme stvaraju jake nacionalne privredne subjekte, rekla je Veselinovi i dodala da e naroitu korist imati proizvodne kompanije sa kojima Delta ima poslovnu saradnju. Ljerka Pulji je istakla da dve kompanije ve podravaju svoje partnere, hrvatske i srpske proizvoae, u nastupu na tritima obe zemlje. Prema istraivanju Saveta za borbu protiv korupcije, 2008. godine, krajnji vlasnici Luke Beograd su biznismen Milan Beko, potpredsednik Delta holdinga Ivana Veselinovi, i deca Miroslava Mikovia, Ivana Mikovi-Kari i Marko Mikovi. To je prvi zvanian podatak o vlasnitvu nad Lukom, koji je dostupan javnosti. Do sada se spekulisalo da to preduzee pripada Beku i porodici Mikovi. Kupovina Luke obavljena je preko preduzea Vorldfin, iji su vlasnici, pola-pola, Bekovo preduzee Fortavida holding i Feder partisipejn koje se, sa jednakim delovima, vodi na Mikovieve sina i erku, i blisku saradnicu, Ivanu Veselinovi. Na konferenciji Saveta ovim povodom, predsednica Saveta Verica Bara rekla je da je kupovina Luke Beograd primer velike korupcije koja je obavljena preko fantomskih firmi iza kojih stoji krupni kapital koji je devedesetih godina iznet iz Srbije, i da je u prodaji Luke Beograd drava oteena za najmanje 21 milion evra. Dok je Savievi bio na elu Geneksa, Slobodan Miloevi je traio velike pare za finansiranja SPS. Miki Savievi je odbio da ih plati, odgovorivi da moe da izdvoji pristojnu svotu, a ostalo mu treba da isplati svoje zaposlene. Miloeviu se to nije dopalo pa je naloio da se ovaj smeni, to je i uinjeno. Na mesto Savievia doao je Andreja Dozet. Za njega kau da nije doneo ni jedan posao firmi, ve je prepolovio preduzee. Sve spoljno-trgovinske poslove tada najmonije srpske firme, preuzela je novoosnovana Delta kompanija, koja se uselila u zgradu Geneksa. Delta je poela ni iz ega, pljakajui imovinu

Geneksa. Direktor Narodne radinosti otkazao je ugovore sa Poslovnim prostorom da bi u lokale uselio Deltu. Kako Poslovni prostor po zakonu ne moe izdati objekte zakupcu koji nije obezbedio radna mesta, Delta je preuzela vie od 50 zaposlenih Narodne radinosti, koji su radili u tim lokalima. Posle est meseci podeljeni su im otkazi. Na taj nain Delta je otela oko 1.300 kvadratnih metara poslovnog prostora na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu. Generalni direktor Delta M Ivana Veselinovi dala je povodom krivine prijave izjavu policiji 27. jula 2001. godine, ali se na tome zavrilo. Mikovi je ostao nedodirljiv. Nakon atentata na premijera india, gospodin Mikovi kree u surovu pljaku. Njegovi partneri su Aleksandar Vlahovi, Danko uni, Milan Beko, Mirko Cvetkovi, Duan Mihajlovi... Osnovno opredeljenje Mikovia nije ulaganje u proizvodnju i u otvaranje fabrika. On je preko svojih inostranih firmi otvorio banku i kompaniju za osiguranje, i poeo da kupuje trgovinske firme, stvarajui trgovinsku mreu, radi monopola. Ko mu se u poslu isprei, on ga skloni ili uhapsi. Vlasnik graevinske firme Gemaks oro Antelj, proveo je est meseci u zatvoru, jer je Mikovi nameraio da bez graevinske mehanizacije, dobije izgradnju Univerzitetskog naselja. Ono se gradi parama iz budeta, i posao je dobio Mikovi. Izgradie ga tako to e angaovati druge neimare, za male pare. Sve to uini gospodin Mikovi, zasnovano je na otimanju. Premijer Kotunica, upitan od predstavnika meunarodne zajednice kako vlada tolerie nasilnika, kakav je Mikovi, odgovorio je da on kupuje srpske firme, i spreava strance da postanu monopolisti! ALEKSANDAR VLAHOVI, partner EKI Investment 26.06.2007. Zahvaljujui poslanicima Srpske radikalne stranke u Narodnoj skuptini Republike Srbije, razobliava se uloga Aleksandra Vlahovia. Socijaldemokratija svesrdno podrava sva nastojanja da se do kraja sagleda poslovanje tog oveka koji je danas verovatno jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, a posebno njegova uloga u kreiranju i sprovoenju pljakake privatizacije u Srbiji. SD je uverena da su injenice koje o tome iznose poslanici SRS u Narodnoj skuptini dovoljne da zainteresuju nadlene pravosudne i druge organe. Graanima Srbije dosta je lekcija Aleksandra Vlahovia, Mirka Cvetkovia i drugih iz ekipe koja je harala i hara Srbijom. Vrh Odbojkakog saveza Srbije krajem 2006. inili su: predsednik Aleksandar Vlahovi, potpredsednik Ivan urovi, potpredsednik Goran Piti, potpredsednik Slobodan Miloevi... 17. mart 2007. Boidar eli, kandidat za premijera Demokratske stranke i Aleksandar Vlahovi, lan Politikog saveta DS, estoko su se posvaali na sastanku partijskog vrha, na kome se raspravljalo o podeli resora u novoj vladi, saznaje agencija SINA. Glavni razlog, navodno, jeste Vlahovieva elja da dobije Ministarstvo energetike, emu se eli protivi jer se boji da njegov stranaki kolega zajedno s Mlaanom Dinkiem eli da se okoristi od prodaje Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede Srbije. Energetsku vezu Aleksandra Vlahovia i Mlaana Dinkia SINA je otkrila pre desetak dana, kad je objavila informaciju da je lider G17 plus u reiji konsultantske kue EKI investment iz Beograda lobirao da kupac EPS, ija se privatizacija oekuje, bude nemaka

elektroenergetska korporacija RWE. Demokratska stranka Srbije kritike prethodne vlade usmerila je najvie na korupciju u privatizaciji, koju je vodio ministar Aleksandar Vlahovi, bivi radnik konsultantske firme Diloit & Tu, koja je imala kljunu ulogu u ovom procesu. Predrag Bubalo nita nije promenio u pristupu privatizaciji. Diloit i Ekonomski institut i dalje su vrata do vrata sa Ministarstvom privrede. Aleksandar Vlahovi i bivi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Piti bili su unievi uenici, a tom timu se prikljuio i Bubalo. 05.02.2007. Aleksandar Vlahovi je predsednik SD Crvena zvezda a Andrija Mladenovi, lan uprave Koarkakog kluba Partizan. JSD Partizan Danko uni, SD Crvena zvezda Aleksandar Vlahovi - zajedno su privatizacijama preko Eki Investment gde su suvlasnici. Mandatar Zoran ini suoio se 2000. sa esnaestolanom pobednikom koalicijom DOS, pa je njegov kabinet imao ak est potpredsednika. U tu vladu, nekim udom, ule su i tada nestranake linosti kao Boidar eli, Goran Piti, Tomica Milosavljevi i Aleksandar Vlahovi. Glavnu krivicu za viegodinji teak poloaj hiljada radnika snose Boidar eli i Aleksandar Vlahovi nekadanji nestranaki ministri, a posle atentata na Zorana inia visoki funkcioneri Demokratske stranke, i Mlaan Dinki. Oni su predvodili grupu koja se 2001.godine bavila restrukturiranjem. To skree panju na spor koji tinja jo od prerastanja G17 plus u politiku stranku. Bilo je pritiska da eksperti u vladi ne treba da budu lanovi partija. Meutim, ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovi preao je u Demokratsku stranku i postao lan Glavnog odbora. Aleksandar Vlahovi i Dragan Veselinov, bivi ministar poljoprivrede, bili su kuni partneri industrije mesnih preraevina Agroiv i dobijali su mesne proizvode kao poklon. Dokument Kuni adresar poslovnih partnera, sadri ime Aleksandra Vlahovia, na mestu broj 134, a pored njegovog imena u zagradi je upisano kod m. Kovilj., to ukazuje na njegovu majku Koviljku. Navedena je adresa Kosmajski trg 6, drugi sprat, a u zagradi je dodato da se ispod nalazi Agrobanka, radi lakeg snalaenja dostavljaa. Ova adresa je u Sopotu. Dva broja ispred Vlahovia, pod rednim brojem 132, nalazi se ime Dragana Veselinova. Adresa je Ignjata Barajevca broj 2, Panevo. Svi sa spiska dobijali su na kune adrese pakete proizvoda Agroiva. To su pilei bataci, kobasice, salame, mesni proizvodi... Paketi su tako veliki da ih jedna prosena porodica ne moe pojesti za mesec dana. Neki od partnera dobijali su, pored paketa, i koverte sa estitkama. Koga zastupa poslanik Vlahovi? Uprava za spreavanje pranja novca trebalo bi da objavi miljenje OEBS-a o nainima nespreavanja pranja novca od 2000. do danas. Postavljeno je pitanje zato Agencija za privatizaciju u Zakonu o spreavanju pranja novca iz 2005. nije obavezana da daje ove informacije, a to je bila po zakonu iz 2001. U istom materijalu OEBS pita i zato na spisku osoba koje ne mogu da uestvuju u privatizaciji nema i onih koji su na bilo kakav nain povezani s vlau. OEBS konstatuje i da je samo jedna tenderska prodaja, od dotadanjih deset, bila stvarno transparentna, kao i da Zakon labavo odreuju ko moe biti uesnik u postupku, jer je to idealan nain pranja novca.

Okruno javno tuilatvo u Beogradu dolo je do podataka da su u nezakonitom steajnom postupku i privatizaciji smederevskog sartida, uestvovali Aleksandar Vlahovi, bivi ministar za privredu i privatizaciju, i Nemanja Kolesar, nekadanji ef kabineta predsednika vlade. Pored njih, na spisku okrivljenih su i Goran Kljajevi, bivi predsednik Trgovinskog suda, Duan Marievi, bivi sudija ovog suda, ivomir Novakovi, bivi direktor Sartida... Vlahovi, Kolesar, Novakovi, Kljajevi, Marievi, Branislav Ignjatovi, steajni upravnik Sartida i Dragan agovnovi, direktor Centra za konsalting Ekonomskog instituta u Beogradu, terete se da su se, od februara 2002. do septembra 2003. godine, u Beogradu i Smederevu, sastajali u zgradi vlade, Agenciji za sanaciju, bankama i dogovarali kako e prodati Sartid JuEs stilu. Na pomenutim sastancima dogovoreno je da to realizuju kroz steajni postupak, koji je pruao mogunost prodaje Sartida i njegovih zavisnih preduzea putem neposredne pogodbe bez ukljuenja drugih potencijalnih kupaca. Aleksandar Vlahovi je kao republiki ministar za privredu i privatizaciju koordinirao radom ostalih osumnjienih. Preko Kolesara i Ignjatovia, Vlahovi je, tvrdi se u dokumentu, uticao na rad Trgovinskog suda u Beogradu. Koristei svoj poloaj Vlahovi je na sednicama vlade, na kojima je razmatrana privatizacija, agitovao za Ju-Es stil kao najboljeg kupca Sartidove imovine. Vlahovi je lanovima vlade preutkivao o drugim zainteresovanim kupacima, pa je 23. januara 2003. godine, vlada prihvatila zakljuak po kome je sklopljen sporazum o saradnji vlade i Ju-Es stil. Informativna sluba Socijaldemokratije (iji je predsednik Vuk Obradovi pretrpeo naivnu aferu zbog koje je morao da napusti funkciju u vladi, nakon to je komisija o poreklu kapitala, kojom je predsedavao poela da daje rezultate). DRAGOLJUB VUKADINOVI, generalni direktor METALAC RATKO ZATEZALO, generalni direktor PETROBART Ruski biznismen naeg porekla, Roen 1950. godine. ad Ltd

U Perastu kuu ima Goran Bregovi. Na Savini, atraktivnom delu Herceg Novog, koncentrie se bogato drutvo. Tu je vlasnik beogradske Delta kompanije Miroslav Mikovi podigao kuu od oko 300 kvadrata. Nedavno je proirio plac, a poeo je da kupuje placeve i na Rosama, na poluostrvu Lutica. Tu planira da na oko 20.000 kvadrata izgradi etno selo zatvorenog tipa za ekstra bogatae. Mikovi na Malim Rosama ima oko 1.500 kvadrata zemlje i kuu od ezdesetak kvadrata. Gradonaelnik Moskve Jurij Lukov je vlasnik luksuzne vile i velikog ograenog imanja na Lutici. U njegovom komiluku, na Rosama, kue imaju mnoge poznate domae linosti: Dragan Nikoli, Milena Dravi, Seka Sablji, Bojana Maljevi... Uz obalu naselja Savina, kuu ima Milan Beko, ministar u Vladi Slobodana Miloevia, a sada suvlasnik Knjaza Miloa i Veernjih novosti. U njegovom komiluku je vila Petra Matia, biveg zastupnika firme Reebok za Balkan. On je u Miloevievo vreme drao friopove u Srbiji i bio desna ruka Marka Miloevia. U blizini je Vuk Hamovi, suvlasnik londonske firme EFT koja je, prema revizorskim izvjetajima, kontrolisala 80% regionalnog trita struje. Hamoviev kolega iz beogradskog Genexa, kontroverzni biznismen Boris Peko koji ivi na relaciji London Beograd - Herceg Novi - Trebinje, takoe ima vilu u blizini hotela Plaa. I nekadanji genexovac Zoran Obradovi, vlasnik firme Petrol Bar s pumpama Avia, ima imanje u zatienoj zoni Savinske dubrave od oko 15.000 kvadrata.

Pored vile i bazena posaeni su vinogradi i izgraeni teniski tereni. Suvlasnik Petrol Bara Ratko Zatezalo takoe ima kuu u Herceg Novom, na Toploj. MIROSLAV IVANOV, predsednik AGROIV Od vlasnika farme, koji je prodavao po panevakim pijacama pilie na komad, Miroslav ivanov, roen 28. aprila 1951. uspeo je da od 1992. godine, kada je registrovao firmu Agroiv, stvori imperiju vrednu nekoliko desetina miliona evra. SPS je vladao u ititu, ali je JUL poslao ivanova da zavlada proizvodnjom ivinskog mesa u ovom gradiu. Sa mesta predsednika optine Predrag Amii preselio se u klanicu, i, sa Milanom Antiem, ivanovovim prijateljem i saradnikom koji je iz Jagodine doao u itite, godinama organizovao i rukovodio pogonima u ititu. Karijeru regionalnog lidera u proizvodnji i preradi ivinskog mesa ivanovu je prekinula policija uhapsivi ga zbog zloupotreba u privatizaciji i pranja novca. Trojica direktora drutvenih preduzea terete se da su kupovinom udela u Agroivu stvarali dugove koje nisu mogli da isplate, a na osnovu kojih je kompanija Miroslava ivanova prisvojala imovinu ovih firmi. ivanov i Prebiraevi dogovarali su se sa direktorima drutvenih preduzea da te kompanije kupe pet ili deset odsto akcija u nekoj od firmi u sastavu ovog prehrambenog giganta. Direktori drutvenih preduzea potpisali bi ugovore, ak i po nekoliko desetina miliona dinara. Kako drutvena preduzea nisu bila u mogunosti da isplate ugovorenu sumu, Agroiv ih je tuio. Sud bi doneo izvrnu odluku da to preduzee, zbog duga, pripadne ivanovu. Posle privatizacije drutvenog preduzea, sve to je bilo u vlasnitvu te firme prelazilo je u ruke ivanova. injenica je da su krivci ostajali na funkcijama, uz sve, a da li im je neto isplaeno u keu ili na raune - nije utvreno. PRIDRUENI LANOVI SRAN KAMENKOVI, WOERWAG PHARMA GmbH&Co Par dana nakon to je, na aukciji 10. septembra 2002. godine, Akcijski fond Republike Srbije prodao 41,93% akcija zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija firmi Jaka 80 iz Radovia, (Makedonija), prema svedoenju predsednika Udruenja malih akcionara Zdravka Deuria, tadanji direktor Sran Kamenkovi, koji je bio aktivno ukljuen u pripreme za prodaju akcija fabrike, savetovao je radnike da to hitnije skupe veinski paket akcija, kako bi se zatitili od onoga to dolazi. Radnici akcionari Jugoremedije seaju se da im je bivi direktor septembra 2002. godine svoju objasnio bez mnogo uvijanja: Kupila nas je mafija!. Petnaestak dana po aukciji, Kamenkovi na poziv Jovice Stefanovia putuje za Skopje. Dok je on na putu, radnici prikupljaju zastupnike izjave kako bi formirali veinski paket akcija, i biraju Zdravka Deuria za svog zastupnika. Deuri dolazi kod direktora po njegovom povratku iz Skopja, da se dogovore o daljim koracima. Kamenkovi mu, bez obrazloenja, saoptava da odlazi u penziju. 3. oktobra, direktoru stie faks iz Skopja sa predlogom da u novom Upravnom odboru Jugoremedije, kojeg ini 7 lanova, Jaka bude zastupljena sa 4, a ostali akcionari sa 3 predstavnika. Kamenkovi pristaje bez konsultacija sa radnicima, i 4. oktobra predlae tri lana UO ispred malih akcionara. prof. dr IVOTA MIHAJLOVI, MEGATREND UNIVERZITET Obrazovanje na Megatrendu je sve sem primenjenog... teorija apsolutno

dominira... Nijedan as prakse niti bilo ega primenjenog u toku obrazovanja. Srea ako neki profesor koristi neko od savremenih sredstava za prezentaciju... I teorija je daleko od standarda na kvalitetnim Univerzitetima. Da li je Megatrend najpriznatiji domai univerzitet u Evropi mogu posebno suditi oni koji su ga zavrili i pokuali da nau posao. Na prste jedne ruke moete prebrojati profesore iji rad odgovara profesionalnim standardima... Loi kadrovi znae loije obrazovne mogunosti i skromno znanje studenata. Ceni se pre svega teorija i ne preterano po standardima koje nude razvijeni obrazovni sistemi. Koliko se ceni znanje studenata mogu da svedoim iz linog primera... sa prosekom od 10,00 u II i 9,60 u III godini ni prvi ni drugi put mi nije odobrena stipendija..., ali zato vidimo stipendiranje desetine MIS Srbije... ukljuujui ak i kolovanje u inostranstvu. Kljuna marketing kampanja za upis novih studenata bila je: 1) nova zgrada 2) najbolji studenti se finansiraju iz budeta univerziteta. Da je druga injenica neistina dokazao sam linim primerom. Prva je takoe neistina 2007. godine nije bilo nove zgrade Megatrenda. Megatrend broji 14.000 studenata, a kakvo je znanje? Zato je Boris Tadi bio na otvaranju nove zgrade 2008. Svake godine vi ostavite Megatrendu po 800 EURa za kolarinu + 10 EURa za svaki ispit + iznos za knjige (prosena cena po knjizi je 10 EUR)...mnoite to sa 14.000 studenata koliko u Srbiji ukupno postoji po reima dekana. Profesorska plata na univerzitetu je 600 EURa + dodaci za put i sl... Sami moete da pretpostavite gde i na koji nain se troi ostatak novca. Kome se polau rauni za troenje novca - U Srbiji nikome... Za svoj novac dobijate neadekvatno znanje, nemogunost zaposlenja, nemogunost javne kontrole troenja novca, neadekvatnu struktura kadra koji predaje... Ko radi na Megatrend Univerzitetu? Jedan profesor Megatrenda poverio se: kada sam trebao da se zaposlim na Megatrendu-niko me nije pitao ta znamve koga znam. Ovo ne vai za veinu drugih - decu, roake, kumove i ostale... Najboljih kadrova nema, ili brzo odlaze ali zato je veina njih iz vremena netrine privrede. To su ljudi koji studente treba da ue trinom privreivanju i koji grade budunost kompanija kroz studente koje obrazuju. Veliki broj profesora (i dekan meu njima) bio je deo u strukturi reima Slobodana Miloevia, najveeg diktatora u Evropi. Pojedinim profesorima zabranjen je ulazak u EU iz tih razloga! Paradoks je... na Megatrendu se imenuje student prodekan od strane univerziteta koji ima prosek daleko ispod najboljih studenata i obnovljenu godinu. Na Megatrendu rade kadrovi koji ne bi mogli da budu ni administrativni slubenici u priznatim univerzitetima dok je njihova profesionalna etika jo diskutabilnija. Na mestu dekana je neko kome je zabranjivan ulazak u Evropsku Uniju, a dekan Fakulteta za Poslovne studije bio je zamenik ministra u vreme najvee svetke inflacije od 318.000.000%. RAJKO UNANIN jedan je od predavaa ovog fakulteta. Zdravom razumu nepojmljiva je eksplozija u "Grmeu", i tada i danas, ograena takvim zidom utanja da se moe samo naslutiti postojanje dosijea sa naznakom "dravna tajna". U optunici se navodi da je u maju 1995. DB preko Radosava Lukia u "Grmeu" organizovala proizvodnju kompozitnog raketnog goriva. Optuenima u sluaju "Grme" na teret se stavlja teko delo protiv opte bezbednosti i izazivanje opte opasnosti. Taj posao je Slobodan Miloevi dao Jovici

Staniiu, koji ga je preko svog pomonika Lukia, prosledio u "Grme". Materijal je dovezen ak iz Sente, a moe se samo zamisliti ta bi bilo da je eksplodirao negde u putu. Proizvodnja je organizovana posle radnog vremena, inae bi posledice bile jo tee. Pria o nesrei u "Grmeu" je nepotpuna bez pomena firme JPL koja slovi kao naruilac posla u spornoj proizvodnji kompozitnog raketnog goriva. Ova kompanija pominje se i u izvetajima amerike obavestajne slube CIA. Zvaninici CIA potvrdili su novinaru "Vaington tajmsa" da je libijski "Al Fatah" sa "JPL Sistemom" zakljuio ugovor vredan 30 miliona dolara o tehnikoj podrci u razvoju raketnog programa. U tekstu "Vaington tajmsa" objavljenom 12. novembra 1996. navode se i oficijelne izjave predstavnika CIA: "Srbija tajno obezbeuje tehniku podrku u razvoju libijskog programa raketa srednjeg dometa to predstavlja krenje embarga UN prema ovoj zemlji na severu Afrike. Ova pomo je deo ugovora od 30 miliona dolara potpisanog prolog leta, tvrde zvaninici Agencije", pisao je "Vasington tajms". Pozivajui se na zapadne obavetajne slube, "Vaington tajms" pisao je i o "tajnoj isporuci oruja i drugih materijala" iz Srbije u Libiju navodei da je "transport oruja prvi put izbio na videlo u avgustu (1996) posle pada ruskog aviona Iljuin-76 nedaleko od Beograda... Zapadne obavetajne agencije veruju da je ovaj neuobiajeni vojni teret bio namenjen Libiji", naveo je "Vasington tajms". Rajko Unanin ima privatnu firmu 'Lukas globtrejd' preko koje vodi posao sa raketnim gorivom", rekao je u razgovoru za NIN 28. juna 1995. Milo ukanovi, inenjer zatite na radu. Tragedija u "Grmeu" se nikako ne moe posmatrati izvan politike. Kako drugaije osim "pritiscima sa vrha" objasniti da istrani i pravosudni organi naeg nezavisnog i slobodnog sudstva nisu ni zapoeli svoj posao iako im skoro tri godine stoje krivine prijave i zahtevi da pokrenu istragu. injenica da se radi o eksplozivnim materijama koje spadaju u resor vojne industrije i namenske proizvodnje sama po sebi je dovoljna da objasni zato niko zvanino i javno ne govori o uzrocima i odgovornosti iako ceo sluaj nije proglaen dravnom ni vojnom tajnom. Druga injenica jeste da je Rajko Unanin funkcioner Socijalisticke partije Srbije. Beogradski mediji preneli su vest "Bjeloruskaje delavaje gazete" da su put nae zemlje krenule isporuke soli za ljudsku ishranu iz beloruske solane "Mozir". Mozirski kombinat nalazi se tik uz ukrajinsko-belorusku granicu, u neposrednoj blizini nuklearne centrale ernobilj i smatra se da je ta oblast Belorusije posebno stradala od radijacije u ernobiljskoj katastrofi 1986. godine. Aprila 1998. Stampa iz Minska je navela da je ugovor o kupovini 50 000 tona te soli zakljuen krajem marta, kada je Belorusiju posetio dravnoprivredni tim SRJ, predvoen potpredsednikom Savezne vlade Nedeljkom ipovcem. "Bjeloruska delavaja gazeta" pie i da Jugoslavija planira da u sklopu bilateralnog barter aranmana kupi 100 000 tona soli za ishranu, 40 000 tona tehnike soli i 30 000 tona karbamida. Savezno ministarstvo za poljoprivredu je uvidelo sve konsekvence takve informacije i brze-bolje je negiralo. Dan posle demantija saveznih vlasti, u Privrednoj komori Srbije (PKS) nai i predstavnici Belorusije potpisali su ugovor o robnoj razmeni. Rajko Unanin, generalni direktor "Grmea" i predsednik Konzorcijuma za saradnju sa Belorusijom, rekao je tada da barter aranman podrazumeva isporuku lekova i medicinske opreme Belorusiji, u zamenu za traktore, sintetika vlakna i polietilen visoke gustine. So nije pomenuo. Pria bi bila zavrena da u javnosti

nije prozvan predstavnik koncerna za materijalne rezerve Belorusije "Belresursi" Andreja Mikcijevi, koji je, posle "potpisivanja" u Privrednoj komori Srbije, izjavio da ugovor podrazumeva i isporuku 100 000 tona kuhinjske i industrijske soli. Agencija Beta potom je izvestila da su joj u Republickoj privrednoj komori takodje potvrdili da je ugovorena isporuka 100 000 huhinjske i 40 000 tehnike soli, a da e uvoz biti obezbeen preko drutvenog preduzeca "So produkt", preko kojeg je Jugoslavija i do sada uvozila so iz Belorusije. Svi putevi vode do Rajka Unanina. Predsednik Privredne komore Srbije Momir Pavlievi ostavio je poruku za NIN, da sva obavetenja u vezi sa barter aranmanom potraimo od Rajka Unanina. DRAGAN NIKOLI, generalni direktor TIGAR ad PAVII NIKOLA, predsednik SINTELON ad IVANKO RADOVANEV, generalni direktor MLEKOPRODUKT DMITAR EGRT, AD MINPROJEKT Maja 2006. u Kikindi su smislili kako da se sprei da Nexe grupa, koja je preko Naicecement pojedinano najvei vlasnik (30,3%) industrije graevnog materijala Toza Markovi, postane veinski vlasnik fabrike. Na elu tima, u kome su Miroslav Mikovi, vlasnik Delta M, i ore Nicovi, vlasnik IHT, je Dmitar egrt, direktor Toze Markovi i prvi ovek akcionarskog drutva TM Invest u kome su akcije malih deoniara. Metod lii na onaj kojim je slovenaki Merkator onemoguen da kupi C market, samo to su u ovom sluaju drugi igrai, osim Mikovia, koji je glavni u svakoj velikoj privatizaciji. Zamisao je potekla od egrta, glavnog protivnika da Nexe grupa postane veinski vlasnik, iako je ta hrvatska kompanija nudila najpovoljniju cenu za otkup akcija od malih dioniara. egrt je u Nicoviu, vlasniku firme IHT i Kontinental banke kojoj je NBS u meuvremenu oduzeo licenciju za poslovanje, pronaao kupca akcija TM Investa. Nicovi je ve kupio 10% akcija TM Investa, plaajui svaku manje od Nexe, a u toku je kupovina preostalih 13,1% tako da e se akcije iz TM Investa preseliti u IHT. Njima treba da se pridrui 11,4 %, to ih poseduju tri preduzea iz holdinga Delta. Na taj nain IHT e s 34,8 % postati najvei pojedinani vlasnik Toze Markovi, to je bio cilj Dmitra egrta jer je u tome video nain da ostane na elu fabrike. Dravni paket, koji jo nije ponuen na prodaju, sadri 15,8% vlasnitva. Pritisci egrta na male akcionare da prodaju IHT-u naterala ih je na prodaju pod nepovoljnijim uslovima od onih koje je nudila Nexe grupa. egrt se pozvao na patriotski in jer, po njemu, nije u interesu Srbije da strana kompanija postane veinski vlasnik najvee srpske fabrike opeke i keramikih ploica. 3. avgusta 2006. Dmitar egrt, direktor fabrike Toza Markovi, smenjen je s te dunosti, ali je kao predsednik Skuptine deoniara TM invest preostali paket deonica od 13% bez znanja deoniara prodao beogradskoj kompaniji IHT, koja je pre nekoliko meseci preuzela 10% akcija od TM Investa. U ta dva poteza mnogi vide kraj menaderske karijere nekadanjeg gospodara Banata, kako su zvali egrta dok je zahvaljujui bliskim odnosima sa Slobodanom Miloeviem i visokoj poziciji u SPS bio prvi ovek ne samo fabrike, ve i u Kikindi. ORE IRADOVI, LUKA BEOGRAD ad Najvei broj uvoznih dozvola potpisan je u vreme kad su ministri za spoljnu trgovinu bili Boria Vukovi i ore iradovi. Vukovi je od promene reima u inostranstvu, a iradovi je generalni direktor novosadskog preduzea

Novkabel. Sa porezom od 19,1 milion maraka, odmah iza Progresa, nalazi se Dibek Milana Beka, biveg ministra za privatizaciju. Zahvaljujui debeloj protekciji u Saveznom ministarstvu za spoljnu trgovinu, Dibek ima najbogatiji asortiman uvoza (vake, deterdenti, viski, votka, pivo, sir...), a uspeo je i da otme deo izvoza ita Progresu. Kao najupeatljiviji dokaz Bekovih privilegija svedoi zapisnik o kontigentima za uvoz vakaih guma na kom je rukom napisano: Dibek - da, ostali - ne. Po reima elia, ministri ore iradovi i Boria Vukovi svojevoljno i neovlaeno prepravljali su odluke komisije i koliine i vrednosti kontigenata po nahoenju. Na listi ekstraprofitera po osnovu uvozno-izvoznih dozvola nalaze se i uvoznici cigareta, Beopetrol (7,8 miliona DM) i malo poznata firma Teodora komerc (2,5), C-market (3,9) koji je bio privilegovan kod uvoza hrane, Nelt (1,8) (deterdenti), Autotrend (1,7) (automobili), delovi kompanije Delta (1,4), MK Komerc (1,2) itd. Kako je najavio eli svim firmama sa ovog spiska reenja e biti uruena u narednih 15 dana. iradovi je, kako priznaje, imao este sukobe sa Mihailom Milojeviem i Vlajkom Stojiljkoviem zbog toga to se protivio da se nadlenost oko raspodele kvota i dozvola prebaci na privredne komore. On tvrdi da nije imao uvid ta je potpisivao njegov pomonik Boria Vukovi koji je posle njegove smene postao ministar za spoljnu trgovinu i, prema nezvaninim informacijama, odluke potpisivao mimo zvanine evidencije, u prostorijama JUL-a. V. D. generalnog direktora optuio doskoranjeg pomonika, a novopeenog savetnika, iradovia, da optubama o korupciji rui vrednost Petrohemije. ore iradovi vraen je odlukom Trgovinskog suda na mesto direktora Novkabela sa kojeg je smenjen. iradovi je odmah suspendovao 9 radnika i zabranio im ulazak u fabriku. Nakon toga okupilo se stotinak radnika koji su provalili ulaznu kapiju i organizovali zbor na kojem se uz zviduke pojavio sadanji direktor. U Novkabelu zabranjen je ulazak u firmu Anelki Popovi, bivoj direktorki Metalurgije, i troje rukovodilaca iz ekipe ora iradovia, koji su mu ostali lojalni za vreme trajkova. LANOVI PO POZIVU prof. dr MIODRAG JEVTI, general major, naelnik VOJNO-MEDICINSKE AKADEMIJE Miodrag Jefti je solidan hirurg, ali je eleo da vlada na prestinoj medicinskoj ustanovi. Bio je skoro bez ansi. On se mlad oenio, tast mu je bio vojno lice u Skoplju i tu je upoznao svoju suprugu, tu je zavrio medicinski fakultet. Sve ostalo je sreivao tast. Kada je poeleo da vlada Vojno-medicinskom akademijom, obukao je sveano odelo i uao u prostorije Demokratske stranke. Preporuivao se, obeavajui da e se glavari stranke kod njega leiti uz punu diskreciju. Tadanji ministar odbrane i bivi naelnik ove ustanove, general-major Zoran Stankovi, nesmotreno je izjavio da naelnik VMA mora da bude general. Te uslove pukovnik Miodrag Jefti nije ispunjavao, nije imao doktorat... Pukovnik je unapreen u in general-majora i postavljen je za naelnika Vojno-medicinske akademije. im je uao u kabinet, general Jevti je stavio ulazna vrata sa ifrom, a kabinet uva vojnik. Na telefonske pozive ne odgovara, javlja se samo na vruu liniju. General je dva puta operisao Borisa Tadia. O kakvoj se operaciji radilo, nije saopteno. A Boris Tadi je predsednik Republike i graani, svuda u svetu, odmah bivaju obaveteni od kojih bolesti

im predsednik boluje. Na VMA su aparati stari, esto se kvare, lekari teko utvruju dijagnoze. Nema para za hranu bolesnika... Ipak, kada je general Jefti u pitanju, para ima. On putuje na kongrese, na seminare, prvom klasom, s obezbeenjem, a vodi i svog sina, studenta medicine. Za njegovog sina, koji je na medicinu upisan preko reda, mora da se nae dovoljno deviza. Vano je da general vidi belog sveta. Na simpozijume i struna usavravanja alju se mladi lekari, koji taj posao treba da obavljaju jo dvadesetak godina. A, nabavke, tenderi, kupovina lekova... Zar makar na Vojno-medicinskoj akademiji njen naelnik ne moe da bude najstruniji lekar, ovek koji e makar komunicirati sa svojim kolegama? Nakon dolaska generala Miodraga Jeftia za naelnika, na mesto upravnika kuhinje VMA doveden je iz Svilajnca, gde je bio komandir voda, porunik Nenad Burnjakovi. Naelnik pogona intendantske slube pukovnik Zoran eki, koji je otputen sa VMA zbog nedolinog ponaanja, i vraen kada je Jefti postao naelnik, postavio je za vou smene kuhinje svog kuma Selejmana Hasanovia, kuvara. Takoe je u kuhinju doveo i verne poslunike, Hasanovia i Stojakovia, kojima je pod sumnjivim okolnostima nabavio diplome vkv kuvara, a sa tih mesta su sklonjeni profesionalci-podoficiri. Od kada su u kuhinju dovedeni, Janoevi, pa eki, plan dijetalne ishrane se pravi, ali se ne realizuje jer se ne nabavljaju potrebne namernice. Ako se ko pobuni preti se penzijom ili otkazom. VASILEIOS ENTERTILIS, generalni direktor Viohalco Group za jugoistonu Evropu OLIVER ROEGL, Predsednik IO Raiffeisenbank ad U DUBINI KOHABITACIJE I POMIRENJA - SDB ZATVARA KRUG Revolt zbog izostavljanja Zorana inia sa liste znaajnih linosti nove srpske istorije, koju je pripremao Slubeni glasnik, dokazuje da se veliki deo drutva identifikuje s vrednostima koje on simbolizuje, sa njegovim snom o Srbiji, eljom da je promeni, pokrene, s njegovom energijom. Branei mesto inia u srpskoj istoriji, javnost Srbije branila je sebe od ideja oeva nacije, od haosa, korupcije, straha, neizvesnosti, nasilja, vene krize... - od onih koji su ubili Zorana inia i od onih koji su to eleli. 22. decembar 2003. Danas : Kakva je bila Kotuniina uloga u 5. oktobru? Neki iz DOS su kasnije svedoili da je Kotunica maltene ekao kod kue da mu se saopti ta se deava. Zoran ivkovi: Da. Ne samo 5. oktobra nego i u pripremama za 5. oktobar. Da je on odluivao da li e se desiti 5. oktobar, nita od svega ne bi bilo! Kako? ivkovi: Tako to je to previe opasno, previe posla, previe aktivizma za njega. Da smo sa Kotunicom raspravljali ta da se radi nakon izbora koje e Miloevi sigurno da pokrade, on bi rekao: hajde da napiemo saoptenje! Moda i dva, ili moda ak tri saoptenja! To je sve! S druge strane, neki od nas iz DOS, pet-est dana pred 5. oktobar, odrali smo tajni sastanak na kome smo svi potvrdno odgovorili da smo spremni da poginemo za ono za ta se borimo. Ko je bio na tom sastanku? . ivkovi: ini, ovi, Milan St. Proti, Miunovi, jedno vreme Svilanovi, Perii, Labus, ja i jo - ne mogu da se

setim ko. Gde je sastanak odran? ivkovi: Kod ovia u jednoj hali u elezniku. Sat vremena smo izgubili vozei se po Beogradu kako bismo zavarali trag. Ljudima je bilo jasno da pobeujemo na izborima i da Miloevi to nee priznati. Odluili smo da u tom sluaju diemo narod i potpuno blokiramo Beograd. Da li je pobuna Crvenih beretki bila kulminacija sukoba. ivkovi: Kotunica je najpre nepozvan stao u odbranu Radeta Markovia. Na sednici Predsednitva DOS 6. ili 7. oktobra, na dnevnom redu su bili Pavkovi i Rade Markovi. Nakon neto manje od dva sata rasprave, ini i ja smo otili kod Mila ukanovia u Podgoricu. Kada smo se vratili, u DSS je i dalje trajala rasprava o Markoviu i Pavkoviu. Pet puta je glasano 17:1... I ko je onda imao veze sa kriminalom, ko je spreio reforme u oblasti bezbednosti? Crvene beretke su iskoristile tu atmosferu. To je bilo dvovlae gde je svako mogao da se sakrije iza Kotunice ako ga juri ini. Ako je ini uterivao u red i potovanje zakona, u reforme, onda se opet trailo uporite kod Kotunice. Nisu samo tu Crvene beretke. Imali ste sijaset i biznismena i politikih linosti koje su to radile. Crvene beretke su bile osuene na rasputanje onog trenutka kad je neko skupio snagu da sprei da se oni kriju iza bilo koga. Vi ste ih raspustili nakon ubistva Zorana inia ivkovi: I to za jedno poslepodne. Bez obzira to oni mogu da budu opasni, to su verovatno najobueniji vojnici na Balkanu. Vie nije postojao strah jer su znali da vie nemaju iza koga da se sakriju. Za dva sata smo doneli odluku, za dva sata im je ona bila uruena i oni su postali deo istorije. Najtei trenutak je bio dan posle ubistva Zorana inia. Kotunica i Labus su predloili koncentracionu vladu. Kotunica jo uvek nije izjavio sauee, i u Zoranovoj krvi oni su videli nain da ponovo budu vlast. To je i za demokrate, koje bije glas da su pragmatini, bilo previe. Ko je vama saoptio da je 12. marta pucano na inia? Supruga. Iz automobila sam telefonom pozvao suprugu da je pitam gde emo na veeru. Tog dana je slavila roendan. Rekla je: Izgleda da je pucano na efa. Sedamosam minuta posle ubistva, uao sam na ta ista vrata u zgradu Vlade... Nismo znali gde je odveen, a onda smo saznali da je u Urgentnom centru. Otiao sam i prvi lekar koga sam sreo je rekao da nema anse. IMA KAKO ef Kabineta predsednika Srbije je diplomirani pravnik, Miodrag Raki. Zvanino, on rukovodi Kabinetom predsednika, stara se o blagovremenom izvravanju aktivnosti predsednika Republike i ostvarivanju saradnje sa dravnim i drugim organizacijama i institucijama radi utvrivanja stavova i kreiranja, odnosno sprovoenja politike. Miodrag Raki nije poznat javnosti. Prema mnogim izvorima, neki dvorjani, imaju kljuni uticaj i u donoenju krupnih odluka, a meu onima, koji crpu linu mo iz blizine sa Borisom Tadiem, pominju se: njegov savetnik, Sran aper, autor marketing kampanja za MUP u drugoj polovini devedesetih, kada se slikao za plakate u uniformi policajca, i predsednike kampanje Vojislava Kotunice na izborima 2001; i ef kabineta, Miodrag Raki. Raki je dugogodinji blizak saradnik Borisa Tadia i bio mu je savetnik za vojnoteritorijalne organe kad je Tadi bio ministar

odbrane. Iz perioda inievog rukovoenja DS-om, potie politika kola DS, iji je direktor bio Boris Tadi. Iz te kole potiu neki od njegovih najlojalnijih saradnika, meu kojima i Miodrag Raki, desna ruka Tadia i generalni sekretar predsednitva DS. ef kabineta nema stambenih ni finansijskih problema. Kao lan izvrnog saveta optine Palilula, za vreme predsednikovanja dananjeg ministra za dravnu upravu Markovia, posle 5. oktobra, za kratko vreme se skuio i obogatio, dok ovek kome je on ef kabineta tvrdi da je beskunik. Nema ozbiljnijeg tajkuna koji blagoslov Predsednika ne dobija preko efa kabineta. Raki kontrolie korupciju u srpskoj dravnoj slubi. Dok se predsednik slika za novine, i eta po svetu, ef kabineta vodi poslovne knjige. On kupuje ljude, tajkune, partijske drugove..., unapreuje i amnestira od greaka. Raki je iz itorae. Njegov kolski drug je Ivica Dai. Smatra se da je do mirenja SPS i DS dolo nakon to je Raki pribliio njihove lidere. U svakoj dravi, ef kabineta predsednika drave ima vrlo znaajnu ulogu . Napredujui iza Tadia, Miodrag Raki je imao ambiciju da postane ef BIA, ali nije. Bio je potrebniji u Kabinetu, u kome junoe uivaju svo potovanje i naklonost predsednika. Kako god bilo, njegova ambicija oigledno je da bude u senci, ali prvi do glavne figure - siva eminencija. Kao ex officio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, Raki je upoznat sa poslovima i sa situacijom unutar tajne slube. Direktoru BIA, Sai Vukadinoviu, koji o tajnoj slubi ne zna mnogo, znaajnu pomo prua ef kabineta predsednika Srbije. I-mejl adresa:mrakic@predsednik.srbija.yu sve govori. IMA ZATO U jesen 2008, bugarski mediji lansirali su priu da bugarske brodove izmeu Golupca i Smedereva presreu dunavski gusari i otimaju gorivo i robu. Nai tabloidi preuzeli su priu, iako se sami bugarski mediji ograuju da su glasine o 38 opljakanih bugarskih brodova preterane i da bi trebalo razmotriti interese posada i kompanija i ak izraavaju sumnje da se radi o prevarama osiguravajuih drutava. Dunavska komisija, nadleno telo za plovidbu Dunavom, nema primedbe na bezbednost plovidbe kroz Srbiju. U renoj policiji i brodarskim udruenjima tvrde da nema dunavskih pirata, mada ko hoe moe da ukrade sa bare, u Smederevu, Panevu i u drugim lukama, ali to je kraa ili razbojnitvo, a ne piraterija. Zato bi srpski tabloidi ba ovaj opis preneli nekritiki? Leta 1992, zaetnici gusarstva, kurir Jovica i pisac Radomir Smiljani, osniva Nove rue i Bele Vizantije, amcima svojih plaanih patriota blokirali su provoz Dunavom kod Beograda i reketirali kapetane i brodovlasnike. Dunav je vitalna veza izmeu Crnog mora i zapadne Evrope, i vlasnicima i prevoznicima bilo je lake da plate, nego da poteu pitanje, na koje ne bi bilo reakcije vlasti, bez ijih organa bezbednosti to nije moglo proi. SR Jugoslavija bila je izvan svih meunarodnih ugovora, pa ni Dunavska komisija ne bi pomogla. Laari na Dunavu bili su, tokom nezasluenih i niim izazvanih sankcija, 1992.1995, izloeni i iskuenjima kojima je teko odoleti, a srpska policija i carina nisu se meali. Kasnije je taj posao uzdignut do verca celih bari u panevaku luku, ali to je bio drugi, prilino jasno, dravni posao. Sve se to znalo i videlo na satelitskim snimcima. Dunav je, tokom sankcija, bio raj i za krijumare. Uz dozvolu Dravne bezbednosti, veliki verceri radili su na veliko, a mali na manje. Tada, uz Dunav, u istonoj Srbiji nastaje sloj ljudi koji naftu i benzin

pretovaraju iz bari u svoje amce i mini tankere, i preprodaje. Sadanja pria je samo bleda senka tadanje velike prie, ali mogue je plod aktiviranja neke veze bugarskih laara i njihovih partnera sa srpske strane Dunava. Ako je bilo koji od ova tri, razlog, to bi, imajui u vidu zajedniki imenitelj, bio indikator o sutini samih tabloida u Srbiji. IMA RATA Krajem 1950.-tih preduzee Montaa gradilo je fabrike Prva petoletka u Trsteniku, Rekord u Rakovici, IMT u Zemunu, Slovensku plau u Budvi, bolnicu u Podgorici, stambene objekte na Novom Beogradu... Od 1960. do 1970. godine, nijedan znaajniji objekat nije se gradio bez uea Montae: Dom sindikata, zgrada Savezne skuptine, Tehnoloki fakultet u Beogradu, Zmaj u Zemunu, elezara-Smederevo, Goa u Smederevskoj Palanci i mnogi drugi objekti. Krajem sedamdesetih godina poeli su veliki poslovi u Sovjetskom Savezu. Montaa kree na evropsko trite pa uestvuje u izgradnji aerodroma u Frankfurtu, pote u Dizeldorfu, objekata u Bohumu, i na izgradnji Olimpijskog sela u Minhenu. Van Evrope, Montaa radi velike projekte poput vodovoda u Libiji i vodotornjeva u Kuvajtu. Poetkom osamdesetih, novo rukovodstvo, na elu sa Miomirom Pajkoviem, zacrtalo je radove u inostranstvu kao strategiju kompanije. Sa 2500 zaposlenih, Montaa je ugovarala velike poslove u Nemakoj, Angoli, Libiji, Aliru, ehoslovakoj, a u Rusiji se istovremeno radilo na 20 gradilita (aerodrom Adler i kompleks Jakorna Scelj u Soiju). U to vreme Montaa u Beogradu gradi Kliniki centar Srbije, zgradu Vojno medicinske akademije, Muzej savremene umetnosti, sportsku halu Pionir... Jaka firma postaje plen klanova, Pajkovia, Raenovia... Direktor Pajkovi zakidao je na isplatama radnika koji su radili na gradilitima u inostranstvu. Pravio je dvojne ugovore, a na sinove je registrovao firme u Rusiji i u Nemakoj, preko kojih je ugovarao i naplaivao Montaine poslove. Uvidevi da moe da kupi preduzee iji je direktor, Pajkovi zavodi teror i otputa radnike. U maju 2002. godine, nakon to se na prve dve licitacije na kojima je poetna cena bila 12 miliona DEM niko nije prijavio, Miomir Pajkovi postaje vlasnik Montae za 3 miliona maraka. U tom trenutku, Montaa je vlasnik zgrade u ulici Kruni put 123, proizvodne povrine 2.253 kvadrata, skladita povrine 1.257 i kancelarijskog prostora od 1.561 kvadrata, plus maine, oprema, alati, putnika vozila... Upravna zgrada u Kosovskoj 39 u centru Beograda je povrine 800 kvadrtnih metara. Samo cena graevinskog zemljita na toj lokaciji deset puta je vea od one koju je Pajkovi platio za celu firmu. Radnici Montae veruju da je firma privatizovana novcem sopstvenih nenaplaenih potraivanja u inostranstvu, i da je Pajkovi iskoristio odnos sa orijem Nicoviem i njegovom privatnom bankom, i tako ostvario transakciju iji je cilj bio unitenje firme i njeno protivzakonito stavljanje u slubu linog profita. Zaposleni u Montai, njih oko 350, primili su u novembru 2008. prvi deo plate za mart. Od tada Pajkovi isplauje plate preko objekata i gradilita, ili u keu, ali samo radnicima, koji su mu neophodni. Gazde Montae reile su da broj zaposlenih svedu na 40-45, ali odbijaju socijalni program jer to podrazumeva isplatu otpremnine. Montaa je firma iji su radnici u odmakloj dobi ivota, i ne oekuju novo zaposlenje ni prekvalifikaciju, nego zakonsko pravo na penziju, ili da taj trenutak ekaju sa odgovarajuom otpremninom. Pajkovievo bogatstvo danas se ne moe proceniti, bez ozbiljne istrage. Kapital seli u Crnu Goru, gde je, sa direktorom Montae, Milenkom Milisavljeviem, vlasnik firme Montaa-

Montenegro u Budvi, sa 5 zaposlenih. Poslove u Crnoj Gori, finansira sa rauna Montae iz Beograda, a naplatu vri preko Montae-Montenegro. Pajkovi je u Budvi vlasnik hotela Akvamarin. U Crnoj Gori vai za stabilnog investitora. Radove u Crnoj Gori izvodi sa radnicima iz Beograda, koje plaa beogradska Montaa, a Monataa-Montenegro tek da forma bude ispunjena. Pajkovi u Crnoj Gori daruje kole, crkve i bolnice, o troku Montae, na tetu radnika kojima uskrauje zakonska prava. U prostorijama Montae u Kosovskoj ulici u Beogradu ostali su jo samo Pajkovievi ljudi, njegovi sinovi, kumovi, roaci, i poneko spreman da robuje iz straha da nee nai posao. U Montai su zaposlene obe gazdine snaje, i njegova rodbina koja ne dolazi na posao. Porodini klan i direktor Milisavljevi letuju u Crnoj Gori o troku Montae. Pajkovi, opljakanim milionima unitene firme, alje unuke na koarkake kampove u paniji, kupuje deci kue i stanove. Ko mu pomae? Postoje organi i slube iji je posao da sprovode zakon. Montaa je osnovana 14. jula 1949. u Kraljevu kao vojno-industrijsko preduzee Svetlost (iste godine seli se u Beograd, i 1950. menja naziv). udno je da nikoga od dravnih organa nije zanimalo kako je Montaa iskazala gubitak u 2007. godini, a radila je na palati Ue, objektu novog Merkatora, Duvanskoj industriji Vranje, fabrici konzervi na Batajnici i jo nekim milionskim poslovima. Po prijavi radnika, zbog nezakonitog korienja novca na objektu Duvanske industrije, dolazio je izvesni inspektor. U leto 2006. godine, inspektor odlazi na odmor u Pajkoviev hotel u Budvi. Bio je to kraj nada u slubeno lice. Dok organi gonjenja, poreska i finansijska policija mure, Pajkovi kupuje. Ako je suditi po sudbini vojno-industrijskog kompleksa, ne udi sudbina ove firme. orije Nicovi je vlasnik Napred, takoe iz vojnograevinskog kompleksa. Moda je indikator sutine privatizacije u Srbiji po kom kriterijumu su odabirani privilegovani. IMA KO Mlaan Dinki insistira da se hitno usvoje Predlog zakona o budetu s predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2009. godinu, i da se donesu pratei zakoni kojima se obezbeuje deo budetskih prihoda (zakona o izmenama i dopunama zakona o porezima na imovinu, zakona o akcizama, zakona o carinskoj tarifi, zakona o republikim i administrativnim taksama, zakona o izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak graana odreenih prihoda, zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Dinki je, pie list Blic, uslovio ovaj zahtev povlaenjem svojih poslanika i ministara, to G17 plus demantuje. Meutim, Itvan Pastor je izjavio da SVM nee dozvoliti prekrajanje budeta da sredstva odobrena Vojvodini ne bi mogla biti iskoriena u 2009. godini. IMA S KIM Neboja Nedeljkovi, bivi direktor Aerodroma Beograd i JP Skijalita Srbije, postavljen je za generalnog direktora novinske kue Borba. Osim to je na elo novinske kue postavljen elektroinenjer smenjen zbog zloupotrebe slubenog poloaja i pronevera, radi se o oveku kojeg je Mlaan Dinki izbacio iz G17, a koji je potom preao u LDP, edomira Jovanovia. Neboja Nedeljkovi smenjen je s mesta direktora JP Skijalita Srbije nakon policijske

istrage. Nedeljkovi koji je imao astronomske plate, u Aerodromu Beograd 800.000 dinara, a u Skijalitima Srbije 1.600.000 dinara meseno, dolazi na elo firme u kojoj zaposleni u proseku imaju platu izmeu 16.000 i 17.000 dinara. List Kurir objavio je da je ceo projekat oko ovog postavljenja vodio Zoran Ostoji, a da je osim Nedeljkovia, kandidat za ovo mesto bio i Ivan Radovanovi, ovek koji je radio kampanju za LDP, a pre desetak godina bio zaposlen u ovom listu. Politiko imenovanje prvog oveka Borbe ponovo postavlja pitanje da li je ta firma mogla da bude privatizovana bez postojanja zakona o privatizaciji saveznih javnih medija. Tu privatizaciju omoguili su Sveta Marovi i Slobodan Orli. Oni su omoguili da privatni kapital ue u dravnu Borbu, da bi se izdvojio sektor kioska, plasman i transport, a na kraju i novine, koje nisu mogle da bude privatizovane. Postavljenje novog direktora ponovo je pokrenulo borbu za osam spratova, odnosno 40.000 kvadrata u samom centru Beograda. Povodom izjave potpredsednika vlade Mlaana Dinkia da je vlasnik Borbe i dalje Stanko Suboti Cane, vlasnik Ivan Radovanovi saoptio je 1. decembra 2008: Od septembra 2008. godine vlasnik sam firme Buana, jedini i stoprocentni, koja je, kao novi vlasnik Borbe zavedena u Agenciji za privredne registre reenjem od 11. novembra 2008. godine... Svako dovoenje bivih vlasnika u vezu sa sadanjom Borbom, zlonamerno je, upereno je protiv Borbe i nadasve je nelogino: zato bi neko meni prodao Borbu da bi postao vlasnik Borbe, kada je to ve bio. Radovanovi je istakao da je Borbu kupio iz razloga - jer se medijima bavi od 1984. godine i misli da zna kako je mogue osvojiti veliki deo medijskog trita u Srbiji. Komentariui postavljenje Neboje Nedeljkovia za generalnog direktora Borbe, Radovanovi je naveo da je to uinio u ubeenju da je on dobar menader, i dodao da nikada nije bio lan Vlade, nekog upravnog odbora i da on i Borba nisu imali nikakve veze sa postavljenjima i razreenjima Nedeljkovia u javnim preduzeima, ve je on to postao na predlog G17, a izabrala ga je Vlada, i red je da se u toj stranci i na Vladi te afere razree. Vlasnik dnevnog lista Borba Ivan Radovanovi predstavio je 2. decembra 2008. ureivaki kolegijum i koncepciju novina... Radovanovi je naglasio da niko od starih nije otputen i da je puno novih mladih ljudi primljeno. Objanjavajui zato konferenciji ne prisustvuje generalni direktor Neboja Nedeljkovi, iako je najavljen, vlasnik lista rekao je da je direktor spreen zbog bolesti i da mu je Nedeljkovi ponudio ostavku, koju nije prihvatio. Urednik Aleksandar Vasovi zadrao se u novoj Borbi samo tri nedelje. U Borbi, broj 1, generalni direktor, Neboja Nedeljkovi pie: U tekstu pod naslovom LDP u borbi, u dnevnom listu Kurir od 28.08.2008. godine, pozivajui se na dobro obaveteni izvor, novinar G. Kati i odgovorni urednik Rade Jerini nisu postupili u skladu sa obavezama svoje profesije, ve su pomenuti tekst objavili krajnje tendenciozno, kako bi se listu Borba nanela teta i povredio ugled. IP Novine Borba je u privatnom vlasnitvu, to se moe utvrditi na osnovu uvida u Registar privrednih subjekata koji vodi nadlena agencija. To znai da Skuptina, odnosno lan drutva, vri izbor i razreen je direktora, pa su stoga svi navodi sadrani u tekstu vezani za politike

konotacije iskljueni i krajnje zlonamerno i tendenciozno navedeni. Krajnje je netaan i proizvoljan navod da je ceo projekat oko ovog postavljenja vodio lino Zoran Ostoji, kao i da je, osim Nedeljkovia, kandidat bio i Ivan Radovanovi, ovek koji je odradio kampanju za LDP, a sve je oigledno sraunato da kod italaca stvori pogrenu predstavu, istovremeno da se na ovaj nain povredi ugled Novine Borba. Izbor Neboje Nedeljkovia za direktora Novine Borba, nema nikakav odnos, kako je naveo list Kurir, sa borbom za osam spratova, odnosno 40.000 kvadrata u samom centru Beograda, iz razloga to su Novine Borba doo zakupac nekoliko kancelarija na drugom spratu poslovne zgrade u Trg Nikole Paia 7 i ne poseduje nikakvu nepokretnu imovinu, ve samo osnivaki ulog. to se tie zarada zaposlenih u Borbi, one ne mogu biti predmet bilo kakvog spekulisanja Kurira, jer ne predstavljaju informaciju od javnog znaaja. Teko je znati ta je istina, i ko je reiser, ali je za glavne glumce poznato: Ivan Radovanovi (radio u Borbi u vreme kada je bivi agent savezne SDB, Slavko uruvija, sa kojim je preao u Nedeljni Telegraf pa u Evropljanin, sa Tijaniem i Tirnaniem, za raun Radmila Bogdanovia unitio opozicionu tu istu Nau Borbu; sa Sranom uriem imao zajedniku firmu dok je ovaj bio ef biroa za informisanje vlade Vojislava Kotunice i njegov savetnik za medije, sa kojim je radio PR za EFT Vojina Lazarevia, radili za Milana Beka) Mlaan Dinki (ovek koga je saradnik Radmila Bogdanovia, kapetan Dragan, sa orujem uveo u carinu i Narodnu banku Jugoslavije, preko supruge Tanje prijatelj Vojina Lazarevia, i roake Vlade Velebita, Vide Uzelac iz Centralnog registra HoV) Stanko Suboti (ovek koji je u vreme sankcija radio dravno monopolisani verc cigareta; veza lica poput dravnih mafijaa Andrije Drakovia, sina direktora Jugometala i veze Vukaina Maraa, i Vanje Bokana, zeta naelnika vojne obavetajne slube i posle savetnika Mila ukanovia, Nee Bokovia) Zoran Ostoji (sa Radovanoviem imao posle 5. oktobra zajedniki NVO projekat i radili kampanju za Velju Ilia) Slobodan Orli (saradnik vojnog saradnika Neboje ovia, vodio savezne organe, njegovi kadrovi su listom bivi sindikalni funkcioneri) edomir Jovanovi (u politici, kao i Toma Nikoli, opstaje zahvaljujui Milanu Beku, Miloevievom ministru i kandidatu JUL-a) Gradia Kati (ovek zaduen za propagandu kriminala, bio je u Telegrafu kada su poeli) Neboja Nedeljkovi (Dufri je svima bo oi, ali se ipak sa njima poslovalo) IMA TA Osumnjieni bivi predsednik FSS i direktor OFK Beograda, Zvezdan Terzi, poslao je, iz begstva, otvoreno pismo, u kome izmeu ostalog pie: ... Postojali su crni fondovi u sportu pedeset godina, i drava je na preutan nain aminovala i odobravala ovakav sistem funkcionisanja u sportu. Crni fondovi su stvarani na razne naine, sportisti plaani gotovinom na ruke, a sve sa ciljem da vie ostane za sport... Ne postoji sportista koji tokom svoje karijere nije primao novac na ruke, neevidentiran, na koji nije plaen porez. To je bio sistem postavljen mnogo decenija unazad, koji sam i ja zatekao, kao

igra, i kao sportski rukovodilac... Za svaki utroen dinar od 1997. do danas postoji uredna dokumentacija koja, naravno, nije proknjiena u klubu, ali postoji u originalu za koji svi u klubu znaju. Ovako se poslovalo do 2003, kada je donesen zakon o porezu sportista od 10 odsto, umesto dotadanjih 73 odsto. Tada smo po prvi put igraima otvorili raune u poslovnim bankama, i uplaivali im ugovorne obaveze legalno, uz plaen porez. U obrazloenju Ministarstva finansija zato je porez smanjen na samo 10 odsto reeno je da velike svote novca u sportu idu nelegalnim tokovima, i da je to uraeno da bi se stimulisao povratak tog novca u legalne tokove. Na taj nain drava je indirektno priznala da do tada nije postojao prihvatljiv zakonski okvir za oporezivanje sportista. ... krucijalno pitanje, nije reeno do danas. Nije donet zakon o sportu koji bi definisao ko je titular klubova... u uslovima kada klubovi u Srbiji nemaju realne izvora prihoda. Za ovo spreman sam da odgovaram, ali sve to sam radio, radio sam u interesu kluba. I ne da se ne oseam krivim, ve naprotiv, veoma sam ponosan... Kvalifikacija da sam ja ili neko iz mog okruenja prisvajao novac od transfera apsolutno je netana. Zlonamernici pominju koliki su bili transferi, a ne navode da... Pre nego se realizuje neki transfer, koji je neizvestan, u klub se mora godinje investirati dva miliona evra... Verovatno smo tokove novca od transfera kanalisali na drugaiji nain, i moda inili privredne prekraje, ali svrha tih prekraja je bila da klub preivi. Da nismo radili na takav nain, OFK Beograd kao klub ne bi postojao, ili ne bi postojao na ovakvom nivou. A mi smo stvorili novu vrednost... Kada doe vreme za privatizaciju klubova, sigurno je da e OFK Beograd vredeti mnogo vie od onog koji smo zatekli 1997. A sredstva od privatizacije e otii u kasu drave Srbije. Iako je osnovno naelo da je svako nevin dok se ne dokaze krivica, pokuana je moja diskreditacija, kroz medije, i zvanine institucije. Oigledno je da ljudi iz pomenutog kabineta jo uvek imaju jake mehanizme moi, jer u danu kada su svedoci pred istranim sudijom zavrili svoja svedoenja koja dokazuju moju nevinost, iz tuilatva stie neosnovan zahtev za proirenje istrage protiv mene... Od pravosudnih organa oekujem da svoj posao obavljaju nepristrasno, i omogue mi da svoju odbranu iznesem sa slobode... HLEBA I IGARA IMA KO DA BRINE Upravni odbori fudbalskih i koarkakih klubova Crvene zvezde i Partizana ve 60 godina predstavljaju stecite politike, policijske i ekonomske elite. Slobodan Penezi Krcun, Radmilo Bogdanovi, Goran Vesi, Nikola Bugari, Mirko Marjanovi, Slavko Zeevi, Zdravko Lonar, Boria Vukovi, Ivica Dai neki su od monika koji su svoje drutvene pozicije, stavljali u slubu crvenobelih i crno-belih imperija. Za neke to je bio hobi, neki su pasionirani navijai, a neki su eleli da svoju mo proire na sve segmente drutva. Upravni odbori Zvezde i Partizana bili su toliko moni, da su esto prevazilazili dravne institucije, i u svoje uprave regrutovali su iskljuivo po politikoj liniji. Veiti su pokriveni u politici, privredi, policiji, medijima... mogu sve. Poetkom 2008. godine, jedino se na zvaninom sajtu FK Partizana i FK Crvene zvezde nalazi sastav upravnog odbora, dok u koarkakim klubovima Zvezda i Partizan taj podatak kriju.

Pravilo: bogatite se i radite ta hoete, ali ne petljajte se javno u politiku ako elite da novac ostane zaista va, potvruje i lista najmonijih za 2007. koju je 17.1.2008. plasirao list Blic: 1. Miroslav Mikovi, vlasnik najvee kompanije u Srbiji. 2007. godine izdrao je bez potekoa neprijatan napad. Komisija za zatitu konkurencije i Savet za borbu protiv korupcije zakljuili su da Delta ima monopolski poloaj na tritu, zbog ega je predsednik LDP, edomir Jovanovi, zahtevao da Skuptina Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao poslovanje Delte. Predlog je odbijen jer je u Skuptini, na razne naine, ak 188 od 212 prisutnih poslanika glasalo protiv. Mimo obiaja, Mikovi se oglasio pismom u kome je Jovanovia povezao sa zemunskim klanom i svojom otmicom 2002. godine. Zakljuak Komisije za zatitu konkurencije ocenjen je kao proizvoljan, a Delta je protiv Verice Bara, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, podnela krivinu prijavu, koju je tuilatvo odbacilo. Nakon toga se buka u javnosti slegla. Delta je protekle godine, izmeu ostalog, u Beogradu otvorila velelepan trni centar Delta siti, a u Sofiji Pikadili, ime je praktino izala na trite EU. Po podacima za 2006, trgovinski lanac Delte - Maksi, Pekabeta i C market (bez Tempa), ostvario je prihod od 53,3 milijarde dinara. 2. Vojislav Kotunica, predsednik Vlade Srbije tokom 2007. U vie navrata pokazao je praktino da snaga politike opcije koju sprovodi ne zavisi od realne podrke koju uiva meu graanima. Mada mu kao manu pripisuju politiku tvrdokornost, Kotunica balansira meu nezamislivim politikim opcijama, i odrao je funkcionalnost u Vladi Srbije izmeu ministara sa ekstremno suprotnim stavovima. Pregovore s politikim neistomiljenicima zavravao je maksimalnim uinkom po DSS, a kompromise je pravio iskljuivo sa stranim faktorom. Mnogi veruju da bi prihvatio pakt s radikalima, to visi kao ma nad vratom demokratskog birakog tela. Predsednik vlade retko odgovara na pitanja. Svoje stavove saoptava, ne diskutujui previe o njima, mada su mnogi vani za sadanjost i budunost Srbije. ak i odluke iz privrede u pozadini imaju Kotuniin peat. Okruen je malim krugom saradnika s kojima se pojavljuje na dravnim i narodnim proslavama . VOJISLAV KOTUNICA, stao je jula 1992. godine, dok je trajalo bratoubilatvo u BiH, na elo otrgnute struje Demokratske stranke, pod imenom Demokratska stranka Srbije. Lini PR sastojao mu se u tome to nikada nije bio lan Saveza komunista, da je zbog delikta miljenja isteran sa Pravnog fakulteta, da je vraen na posao ali je to odbio, i da se u meuvremenu bavio naunim radom u dva instituta. To je bilo dovoljno da ga sledbenici vide kao nepotkupljivog i obuzetog idejom izgradnje demokratskog drutva. Idilina freska bie zamenjena fotografijom na kojoj dri "kalanjikov". Srpski narod gledao je od 1990. do 1997. kako sedi u Miloevievoj skuptini i eka svojih pet minuta, Iz njegove stranke nastae, DHSS, predvoena Vladanom Batiem, koji je napustio DS ve 1992. Narod u Srbiji, koji je bio eljan da se to pre izvue iz zaostalosti, potpuno je prestao da mu veruje. U periodu nakon preuzimanja vlasti, zao duh jedne primitivne administracije naao je u Vojislavu Kotunici najjau podrku. U jednom obraanju u predizbornoj kampanji za predsednika SRJ, Vojislav Kotunica kae: "Dajem re da u, uprkos oiglednim nedostacima, potovati

vaei ustav, dokle god je on na snazi i da neu prigrabiti nijedno ovlaenje koje iz njega izriito ne proistie". Taj ustav sa "oiglednim nedostacima" funkcionisao je jo 6 godina, a sam Kotunica s vremena na vreme zagovarao je njegovo pisanje, as dramatizujui tu stvar, a as je potpuno zanemarujui. U poetku se kao mogui koautor na izradi ustava pominjalo ime njegove ene Zorice Radovi, da bi celokupnu priu pretvorio u alat za politiku kampanju svoje stranke. Biografija Vojislava Kotunice govori da je do vodeeg oveka, najpre jugoslovenske (time i srpske) drave, pa srpske vlade, doao uz pomo spleta istorijskih okolnosti. Od otvorene mrnje prema nekim politikim oponentima, pre svega prema onima sa kojima je poeo da ivi ivotom politiara, pa do jo otvorenijeg gaenja prema meunarodnim institucijama sa kojima tekom mukom sarauje samo kad mora, do kadrovske politike u vlastitoj stranci koja je esto skandalozna, Vojislav Kotunica daje sliku jednog sasvim drugog oveka, tako slinog poivem diktatoru ija tvrdoglavost je skupo kotala ovu zemlju. Svoj politiki manifest Vojislav Kotunica je odmah prekrio im je stupio na dunost predsednika umesto Slobodana Miloevia. Reenicom da mu je "Tribunal u Hagu zadnja rupa na svirali" isprovocirao je itav mehanizam svetskih sila sa kojima je Srbija bila u ratu 1999. Na isti nain kako je i Miloevi radio, Kotunica je rekao svoje, a onda, jednog po jednog, izruio tom istom Tribunalu kompletan politiki i armijski vrh bive SRJ. Njegove izjave i postupci pokazuju da je re o podeljenoj linosti, ali i o sluaju tekog autizma, jer na Kosovu, u Graanici, izjavljuje kako e "Kosovo uvek biti Srbija", dok itava meunarodna zajednica pokuava da nae manje bolan nain kako bi tamonjim Albancima ponudila neki oblik nezavisnosti a da to Srbija nekako prihvati. Zvaninik SAD Nikolas Berns je na ovu izjavu istog dana reagovao alei to Vojislav Kotunica nije izjavio da e "Srbi zauvek ostati na Kosovu", jer je to model koji je prihvatljiv svima. Demokratska stranka Srbije poiva na autoritetu svog voe. Kotunica ume da vlada. Svi osnivai i lanovi stranke koji su na bilo koji nain protivureili svom voi odmah su odstranjeni. lanovi Glavnog i Izvrnog odbora stranke menjani su iskljuivo na zahtev voe. Kada se izvri uvid u spisak lanova Izvrnog i Glavnog odbora DSS, od osnivanja, lako se zakljuuje da svi oni koji su naivno poverovali u estitost, nepotkupljivost i pravinost Vojislava Kotunice, u stranci nisu imali ta da trae. Imid nedodirljivog Kotunica je odravao tako to nije dozvoljavao nikom od partijskih drugova da mu se priblii. Osim Dragana Joia i Neboje Bakareca, svi njegovi partijski drugovi sa njim su na "Vi". Za efa kabineta Kotunica je postavio Ljiljanu Nedeljkovi. Ova gospoa, sa 150 kilograma, i kao stari dounik tajne policije, spreavala je stranake kolege, i Kotuniine malobrojne prijatelje, ministre da dou do njenog efa. Kotunica se na taj nain titio od mnogobrojnih sastanaka, a s druge strane, Nedeljkovika i njen tab pisali su mu govore i rukovodili strankom. Vojislav Kotunica se tako izdigao i iznad stranke i iznad prijatelja kao autoritet, poput Slobodana Miloevia. Na ovaj nain Kotunica je izbegavao direktne kontakte sa generalima, sa bezbednosnim slubama i nije hteo da bude ni za ta odgovoran. im je otiao sa mesta predsednika SRJ, odmah je zaboravio na usluge onih koji su ga na ovom mestu ustoliili i odrali.

Kotunica se i kao premijer ponaao na isti nain. Umesto Ljiljane Nedeljkovi, za efa kabineta doveo je Aleksandra Nikitovia, pravnika iz Bara, iji otac je bio deklarisani ibeovac. Nikitovi je, pod palicom Ljiljane Nedeljkovi, ustoliio najorganizovaniju kriminalnu grupu iz Crne Gore, predvoenu Vojinom Lazareviem, Vukom Hamoviem i biznismenima iz Miloevieve ere, koji su na najbestijalniji nain opljakali Srbiju. Ni ministri iz srpske vlade ne mogu doi kod premijera bez Nikitovievog blagoslova. Kotunica ga je izabrao po meri svog ivota i naina ivljenja, elei da na taj nain bude sa svima na distanci, smatrajui sebe iznad svih. Poniznost je jedini nain opstanka u izvrnoj vlasti i lanstvu Demokratske stranke Srbije. Voi Kotunici su u srcu najblii oni koji su najlui. Tako je Neboja Bakarec, unuk ratnog zloinca iz Osijeka Edvarda Bakareca, godinama bio prva linost stranke. Od kada je postao premijer, a Aleksandar Nikitovi njegov ef administracije, Kotunica je svojoj kamarili omoguio najbesprizornije pljakanje. Skoro da vie i ne pominje borbu protiv organizovanog kriminala, re reforma u njegovom reniku vie ne postoji. Demokratska stranka Srbije nema mnogo lanova. Ali su oni dobro rasporeeni. Velike donatore DSS-a, Kotunica je brzo slao u ''zaborav'', ako su eleli da se nametnu kao kandidati za lidera stranke. Jedan njegov dobar poznavalac kae da je vlast jedini razlog ivljenja Vojislava Kotunice i da on svoj ivot ne vidi izvan politike i kabineta. Prvi radni dan na mestu predsednika vlade Srbije Vojislav Kotunica je proveo useljavajui svoje knjige u kabinet! To je bio siguran znak da se ovom oveku nigde ne uri, a da e Srbija biti zaustavljena u procesu tako potrebne, dramatine transformacije u jedno moderno drutvo. Njegovi bliski saradnici tvrde da mu je omiljeni autor Dimitrije Ljoti, a isti ti saradnici, sa njegovim blagoslovom, tvorci su "otaastvenih" pokreta koji incidentno nastupaju, slino ekstremistikoj organizaciji Narodni front iz 1945. Ti pokreti, od kojih je kontroverzni "Obraz" najpoznatiji, imaju snanu podrku meu ljudima vrlo bliskim Vojislavu Kotunici. Cilj je jedan antikulturni teror utemeljen u najvulgarnijem tumaenju pravoslavlja i svetosavlja. Fenomen DSS jeste u tome da je od stranke minorne snage koja poiva na autoritetu Vojislava Kotunice, postala vladajua snaga, uz neverovatnu koaliciju koju je okupio da ga podri, nita neverovatniju nego to je bio DOS, u koji je Kotunica tukao iz svih oruja, sve dok jedna glava nije pala. Njegov odnos prema crkvi je servilan i snishodljiv, mada bi imao puno razloga da se od dela svetenstva SPC distancira zbog urovanja sa autokratskim reimom. DSS i njen osniva najbolji su nastavljai destruktivne politike, koja nije ogoljena i brutalna kao devedesetih godina, ali je u osnovi ista - inadijska prema ostatku sveta, rascvetala korupcija i organizovani kriminal, dakle, nita ega ve nije bilo. Uinak DSS i Vojislava Kotunice u ivotima ovdanjih graana tek e biti pravilno ocenjen. Ali ve sada je izvesno da je generacija koja je izgubila deo svog ivota pod anahronim i brutalnim reimom i dalje na gubitku. ta je DSS dala srpskoj politici? Svae i nove podele, manifestaciju apsolutne nemoi da upravlja dravom, to u okolnostima neodrive koalicije, to u nedostatku kvalitetnih strunjaka. Ali nakon desetak prilika da asno odstupi iz vlade, ova stranka i njen nesumnjivi voa, pokazuju sve simptome vlastoljublja, opstanka na vrhu po svaku cenu i slinih bolesti od kojih nema leka dok neki novi izbori

ne uine svoje. Vojislav Kotunica i njegova slubena ena Zorica Radovi imaju mrane biografije. Kotuniin otac Jovan Damjanovi bio je za vreme i posle rata veliki krvnik. Na streljanje je kao sudija pokretnog suda poslao stotine ljudi pred streljaki stroj. Streljao je i brata velikog pisca Mee Selimovia, kome je on kasnije posvetio sve svoje romane. Zoriin otac, Milo Radovi, prema dokazima iz knjige Momira Vojvodia "Pasja groblja Miloa Radovia'', lino je u Crnoj Gori ubio 147 sunarodnika. U sluaju Vojislava i Zorice potvruje se izreka da iver ne pada dalje od klade. Privid da Kotunica ''oima ne moe da vidi novac'' pria je za malu decu. Cena opstanka u vrhu srpske vlastele je sve vea. Neboja Bakarec je u DSS uao kao primalac socijalne pomoi. Danas je vlasnik stanova: u Ulici Stevana Opaia broj 16, Dobrainoj 10, Koste Glavinia 25a, Kralja Petra 10, Palmotievoj 33, i placa kod Klinikog centra Srbije. Ako podela dravnog blaga po stranakim interesima bude kako treba, dosadanja trula koalicija podrae dosadanjeg predsednika Srbije u kandidaturi za jo jedan mandat. Sa samo 16% osvojenih glasova, u vrlo irokoj koaliciji, Vojislav Kotunica je ostao predsednik Vlade Srbije. Posle 4 godine njegove vlasti, rezultati su poraavajui. Dijagnoza ekonomije je ista ili gora nego pre njega. Nezaposlenost se nije smanjila, glavni poslodavac je i dalje drava, a paralelno se stvaraju monopoli nekolicine tajkuna. Oko 90% novca koji se sliva u dravnu kasu potie iz privatizacija. Direktne strane investicije su zanemarljive, i tu smo predzadnji u Evropi. Prema vaeem indeksu, nalazimo se meu tri najkorumpiranije drave kontinenta. Za vreme vladavine Vojislava Kotunice, uprkos injenici da zvanino postoji sloboda tampe, sloboda govora i ispovedanja drukijeg miljenja, postavilo se i pitanje tih sloboda. Postoje sluajevi nasilnog prekidanja skupova njegovih neistomiljenika, i stroga kontrola medija od finansijskih oligarhija. I u spoljnoj politici Srbija u mnogo emu lii na Miloevievu guberniju: izolovana od ostatka Evrope, sa diplomatijom koju predvodi neprikladna linost, sa ambasadorima od kojih dobar broj ne poseduje niti potrebno znanje, niti moralni kapacitet... Spoljna politika Srbije u regionu bive Jugoslavije nije ona koju bi morao da vodi "lider na Balkanu". Primer za to je odnos vlade Vojislava Kotunice prema Srbima koji uestvuju u politikom ivotu Hrvatske, i koji su deo vlasti u Hrvatskoj. Otvorena ignorancija govori da je re o tihom buntu protiv injenice da uopte postoje "neki Srbi" koji uvaavaju priznatu nezavisnost susednih drava. 3. Boris Tadi, predsednik Srbije zapoeo je predsedniku kampanju upozorenjem da e graani na izborima odluiti da li ele u EU ili u novu izolaciju. Tadi je svestan da, da bi savladao Tomislava Nikolia, najjaeg protivkandidata, u drugom krugu neophodna mu je podrka i glasaa DSS, G17, LDP i NS. U protekloj godini je esto saraivao s Kotunicom. Nekoliko puta gasio je verbalne poare koje je Kotunica potpaljivao prema EU i SAD. BORIS TADI je roen 15. januara 1958. u Sarajevu, kao drugo dete branog para Ljubomira Tadia i Nevenke Kianovi-Tadi. Otac Ljubomir roen je u Crnoj Gori, u pivljanskom kraju, a majka Nevenka Kianovi u Bijeljini. Borisov otac bio je uesnik Drugog svetskog rata i nosilac je partizanske spomeniice (rat je zavrio u inu kapetana, a dogurao je do pukovnika Ozne). U Beograd je poslat 1955. godine da pie ustav SFRJ i program Partije, a 1962. 1962. za

profesora filozofije, politike i prava na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Borisova majka je neuropsihijatar, u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotievoj ulici u Beogradu. Ljubomir Tadi pripadao je krajem 60-ih disidentskoj "Praksisovoj" filozofskoj koli i udaljen je s Univerziteta, s Dragoljubom Miunoviem, Zagorkom Golubovi, Mihajlom Markoviem, Miladinom ivotiem, Svetozarom Stojanoviem, Nebojom Popovim i Trivom Iniem. Posle zavrene Prve beogradske gimnazije, poetkom osamdesetih godina, Boris Tadi, kao student psihologije na Filozofskom fakultetu, upoznaje Veselinku Zastavnikovi (roena 1955. godine) iz Osijeka, studentkinju novinarstva na Fakultetu politikih nauka. Njen otac je u to vreme bio zastavnik u JNA. Mlada i lepa Osjeanka bila je ve aktivna u radu tadanjeg Crvenog univerziteta, na ijem elu su bile voe studentskog pokreta iz 1968. godine: Vlada Mijanovi, Pavluko Imirovi i Dragomir Oluji. Veselinka je bila najradikalnija meu enskim pripadnicima pokreta. Disidentske voe prihvatale su Borisa iskljuivo po tom osnovu, jer je bio mlak, detinjast, boleljiv, i iz bolje stojee porodice. Borisovi roditelji, naroito njegova majka Nevenka, nisu odobravali njihovu vezu. Skoro anatemisan od roditelja zbog veze s kerkom iz podoficirske porodice, koja je tri godine starija, Boris odlazi od kue. Disidenti ga primaju i 1981. godine Boris i Vesela stanuju u iznajmljenom stanu u suterenu zajedno s Gordanom Jovanoviem, koji je s Dragomirom Olujiem radio kontraobavetajnu zatitu disidentskog pokreta. U suterenu u ulici Koe Kapetana broj 47, gde su stanovali Vesela i Boris, odravane su sastanci raznih frakcija Crvenog univerziteta koji je, zbog konspiracije, bio podeljen na vie odvojenih grupa. Vesela i Boris preseljavaju se 1983. u stan kod Dragomira Olujia, u Knez Miletinoj 40, u kojem su iveli due od godinu dana. Brani par izdravao se tako to su prodavali deje lutke koje je Vesela pravila. Njegov otac, po nagovoru ene, uporno pokuava da odvoji sina od lepe Osijeanke. Nevenka nije prihvatala disidentstvo a nije volela ni stil ivota svoga mua, Ljubomira. Ona je vie bila sklona komfornom ivotu, emu je uspela da naui svoju kerku Vjeru. Nevenka je Milovana Brkia, danas novinara, pokuala da smesti u ludnicu zbog organizovanja pobune u srednjoj koli 1974. godine, ali se on spasao bekstvom iz njene ordinacije. Mladi brani par Tadi oslobodio se siromatva kada je Boris dobio posao profesora psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Brak Vesele i Borisa funkcionisao je rvih desetak godina. Boris je imao razne hobije (bavljenje vaterpolom, u kojem nije ostvario nikakve rezultate jer je rovitog zdravlja). Idoli su mu bili lanovi muzike grupe "Idoli'', koja nikada nije odrala nijedan koncert i u kojoj je samo Vlada Divljan znao da svira. Njihove svirke za ploe izvodio je tonac Radio Beograda Milovan Pilipovi, onda Minimaksov pulen i poznat kao Mile Pile, koji je nasnimavao svoju svirku na njihove ploe. Boris Tadi uao je u politiku poetkom 90-ih, kada njegov otac Ljubomir, po uputstvu Dobrice osia (koji je paralelno bio i na osnivakom skupu SPS, Slobodana Miloevia), s jo 11 istomiljenika, osnovao Demokratsku stranku. Predsednik stranke je u poetku Dragoljub Miunovi, Ljubomirov kolega s fakulteta, a potom Zoran ini, kome je Ljubomir Tadi bio uzor. Preko svog oca Boris je u mladosti upoznao Dobricu osia, a sam tvrdi da je najvei politiki uticaj na njega imala knjiga Kotunice i avokog "Stranaki

pluralizam ili monizam". U Demokratskoj stranci Boris Tadi je, zahvaljujui uticaju svog oca, izabran za sekretara Glavnog odbora, a potom i za potpredsednika Izvrnog odbora. S liste ove stranke izabran je i za poslanika Narodne skuptine Srbije. Tada, Boris Tadi poinje da oponaa Zorana inia, za koga njegov otac Ljubomir nije gajio simpatije. Kada ini kree da modernizuje partiju, nalae svim funkcionerima da se ''dovedu u red'', i postavlja im ultimatume: koliko kilograma da skinu, koliko da provode u teretani, kako da se oblae, gde da se sastaju. Pokojni ini je proteirao mlade, tek izale iz fakultetskih sala. Pokojni ini je na Borisa Tadia uticao i s preporukom, u poluali, da "otkai enu Veselinku". elei da sauva bliskost s iniem, Boris se sporazumno razvodi od Veselinke Zastavnikovi 2. septembra 1997. godine. Nije to vie bio isti ovek. Ubrzo se Boris eni Tatjanom, graevinskim inenjerom, i s njom dobija dve kerke, Mau i Vanju. ivot Borisa Tadia menja se iz osnova. On putuje po svetu. ini ga upoznaje s grkim milionerom Kokalisom. Otac Ljubomir, koji je vanbrano iveo s novosadskom Jevrejkom Klarom Mandi, bliskom prijateljicom Slobodana Miloevia i Duana Mihajlovia, postao je predsednik Srpsko-jevrejskog drutva. Veza s Klarom trajala je kratko, jer se u njeno srce uselio Kapetan Dragan, i dok se ona nije upoznala sa Dobricom osiem. Boris odlazi u Izrael, da se ''naui zanatu'' kako se postaje bogat. Godine 1999. Grk Kokalis alje ga u SAD na bezbednosni kurs za lidere Jugoistone Evrope. Kada je 5. oktobra 2000. oboren Miloevi s vlasti, Boris se dan kasnije na terasi Skuptine grada upoznaje s Miloradom Lukoviem Ulemekom Legijom. Razgovaraju nasamo vie od sat vremana. Boris nikada posle 12. marta 2003. godine, kada je izvren atentat na premijera inia, nije pomenuo Legijino ime. U oktobru 2000. Boris Tadi postaje ministar za telekomunikacije u saveznoj vladi, kao potpredsednik Demokratske stranke, za ta je izabran 27. februara iste godine na Skuptini DS. Novi ministar odmah prihvata Miloevievog tajkuna Bogoljuba Karia kao svog prijatelja. Zahvaljujui Borisu, Bogoljub Kari je u narednim godinama sauvao svoju kompaniju ''Mobtel''. Na raun Borisa Tadi pristiu velike pare. Izraelske i grke banke su sigurne od provera iz Beograda. Premijer Srbije, pod pritiskom stranakih kolega, smenjuje Tadia s mesta ministra zbog njegovih dugih prstiju. Boris je finansijski ojaao, i eka novu priliku. Kada Vojislav Kotunica odlazi s mesta saveznog predsednika, u kabinetu Svetozara Marovia, Boris Tadi dobija resor ministra odbrane! Kliniki psiholog je univerzalan, samo da je na vlasti. Vodi telekomunikacije, odbranu. Na ovo mesto navodno je postavljen jer je pukovnik Novosielski, tadanji vojni atae u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, ultimativno traio od premijera inia da ministar odbrane ne bude Zoran ivkovi, zamenik inia u DS-u. im je postao ministar odbrane, traio je adekvatan smetaj, kako je obrazloio, zbog bezbednosti. Iz omanje kue nadleni optinski organi SO Savski Venac brzopotezno iseljavaju dve sestre koje u njoj ive, prisilno ih smetaju u starake domove, a iz vojnog budeta izdvaja se oko milion dolara za ureenje ovog rezidencijalnog objekta, u kojem Boris Tadi, uvan jakim policijskim snagama, i danas ivi. Vila je opremljena najmodernijim nametajem. Pravdajui se da je bez stana, jer je svoj dvosobni stan nakon razvoda s Veselinkom ostavio njenom ocu, koji je u meuvremenu unapreen u in kapetana i penzionisan, ministar odbrane useljava se u vilu na Dedinju. Njegov

otac Ljubomir zamenio je kuu u Gospodar Jovanovoj za dva stana. Boris je dobio dvosoban stan u bloku 45 na Novom Beogradu, dok je njegov otac dobio stan u Francuskoj ulici. Boris je kasnije taj stan prodao i kupio novi kod starog "Merkatora". Za svoje pomonike ministar odbrane dovodi Gorana Vesia, ivorada Anelkovia, Bojana Dimitrijevia, Vuka Jeremia, Branka Rakia... koji nemaju ni trideset godina. Slube bezbednosti imaju posla kako da se zatite od Tadievih momaka od kojih neki nisu ni vojsku sluili. PR ministra odbrane bila je Ana Uroevi, tek svreni student. list Tabloid pie da Boris Tadi odrava odnose i s lepukastom gospoom, potpredsednicom najjae srpske kompanije. Borisu se u koferu donose pare i odnose u "Berkli banku" u Londonu. Kada se 11. jula 2004. godine uselio u novi dvor na Andrievom vencu, predsednik Srbije za najznaajnije savetnike postavlja Vuka Jeremia, koji je tek diplomirao fiziku u Londonu, a upravo zbog veza s Vukovim ocem, koji mu je prenosio novac u London, u banku "Berkli", ini je smenio Tadia s mesta ministra za telekomunikacije, jer se Vuk Jeremi, tek svreni student, predstavljao kao iniev ef kabineta, mada je pomenuta potpredsednica kompanije na ovo mesto postavila Nemanju Kolesara, koji se zabavljao sa kerkom predsednika kompanije. Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku je, odmah po imenovanju, otiao u vojsku. Kao predsednik, Boris je i javna linost. Tako smo esto obavetavani saoptenjima da je na leenju na VMA. Od kojih bolesti, nije nam objanjeno. Njegova majka Nevenka kazala je za list ''Toronto'', u broju od 2. jula 2004. godine, da njen sin svakog dana uzima 1.000 miligrama C vitamina i antioksidante, jer bez imunoloke podrke nije sigurna da bi izdrao radni tempo! Dok se bavio vaterpolom, bilo mu je dve godine zabranjeno da ulazi u bazen. Kako kae jedan od lanova Tadievog kabineta kome je Tabloid garantovao diskreciju, sve poslove iz delokruga predsednikovih ovlaenja vodi ef njegovog kabineta Branko Raki. Svi, a naroito biznismeni, koji ele da se sretnu s Borisom, moraju to da zavre preko Rakia, koji naplauje te usluge i u ime predsednika zove sudije, tuioce, ministre. Radni dan predsednika Tadia zavisi od njegovog raspoloenja. esto, zbog pada imunolokog sistema, on sam pada u apatiju, depresiju, razgovori sa savetnicima su uglavnom neformalni ili su na nivou ulinog argona. Presudnu ulogu na njega imaju Sran aper i lekar Neboja Krsti, bivi lanovi grupe "Idoli". Sran aper, sin biveg predsednika Koarkakog saveza Jugoslavije (iz doba rigidne komunistike nomenklature) je teko frustriran svojim fizikim hendikepom. Predsednik Tadi je za svog savetnika za medije postavio i lekara Neboju Krstia, koji svakodnevno pomae Tadiu da ostane "u sedlu". Predsednik Srbije je nedozreo i oboava da se dokazuje. Na jednoj sedeljci sa svojim savetnicima poalio se da mu je ao to u mladosti osim Veselinke nije imao drugih ena. Jedan od policajaca, koji se u civilu zatekao u Zemunu, kae da je nou oko pola tri video Borisa za volanom kako preko zvunika, jer rotaciona svetla nisu bila ukljuena, sike iz kola ostalim vozaima koji su stajali na semaforu: "Skloni se, skloni se". U Gui, kada mu je jedan momak neto dobacio, predsednik Srbije zatrao se za njim s telohraniteljima i uhvatio mladia za guu.

Stranakim poslovima Boris Tadi, mada po Ustavu ne bi smeo da bude ef stranke, bavi se kao diktator. Dok je pokojni Zoran ini na izborima u stranci imao protivkandidate, Boris Tadi je na bio jedini kandidat, jer drugima nije bilo dozvoljeno da se kandiduju. Dan uoi izbora nove vlade Srbije, na elu s mandatarom Kotunicom, Tadi je lino odreivao ministre. Jedan od njegovih ministara posvedoio je da je bio prisutan kada se Milka Forcan javila Borisu. ta su razgovarali, ministar nije mogao da dokui, ali se Boris udario rukom po elu nakon zavrenog razgovora i obratio stranakim kolegama: "Au... kako se nisam setio oveka! A druio sam se s njim. Eto, imamo ministra finansija, Mirka Cvetkovia". Bivi direktor Agencije za privatizaciju veinu privatizacija, ukljuujui i cementare iz Paraina, sproveo je na nezakonit nain. Prisutni su ve videli Bou elia na ovoj funkciji, to je bio i stranaki dogovor, ali je Boris, nakon telefonskog razgovora s pomenutom damom, doneo drugaiju odluku. U vreme kada je ini bio gradonaelnik Beograda, Boris Tadi je bio direktor Demokratske stranke. Njegova sekretarica je bila ena Aleksandra Simia koji je bio Borisov drug iz mladosti. Simi je u DS-u bio predsednik pravnog odbora, a kasnije sudija Saveznog ustavnog suda SR Jugoslavije. Boris mu je obljubio enu i Aleksandar Simi, takoe aktivista Crvenog univerziteta, napustio je stranku i postao savetnik Vojislava Kotunice. Marketinke agencije kandidatima za visoke dravne funkcije friziraju biografije. Boris Tadi, se kao kandidat za tu funkciju na januarskim izborima 2004. godine, oslonio se na drugove iz detinjstva. Sran aper, propali glumac, osmislio je izbornu kampanju Borisa Tadia na izborima koji su odrani. On je napisao i predsednikovu biografiju. Biografija je lana i da smo demokratska drava, predsednika bi optuili za krivokletstvo. Gospodin aper je vodio i izbornu kampanju 2008. Slubena biografija pobednikog kandidata Borisa Tadia na izborima za predsednika Srbije objavljena na sajtu B92, i u svim medijima. Evo neloginosti: Boris jeste diplomirao je na psihologiji, ali nije zavrio poslediplomske studije na temu "Subverzivnost u segmentu seksualnosti". Za to nema dokaza na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Iz biografskog navoda zakljuuje se da je Boris Tadi magistrirao na navedenu temu. Ovakav studijski smer ne postoji niti je ikada postojao na Filozofskom fakultetu - postoji samo smer psihologija. Ova obmana bila je potpuno nepotrebna i bezrazlona, sem u okviru sugestija marketinke agencije da ga predstavi kao oveka nauke i struke. Kljuno pitanje je da li je Boris obmanuo graane, ili nije? Da li je Boris Tadi kao student radio kao kolporter nije mogue utvrditi, jer nema nijednog svedoka koji se toga sea. Svi ga se seaju kao dobrostojeeg mladia, sina dvoje univerzitetskih profesora (otac Ljubomir akademik i majka Nevenka deji psihijatar), ljudi uvek solidnih primanja. Namera marketinke agencije je bila da Borisa predstavi kao vrednog i oveka koji se od rane mladosti sam starao za svoj deparac. Da li je i kada Boris radio na Radio Indeksu, nije mogue utvrditi. Ne znai da on nije moda pripremio neki prilog za tu radio stanicu, ali u njoj nikada nije bio zaposlen. Bivi urednik Radio Indeksa Nenad Ceki tvrdi da nikada nije sreo saradnika po imenu Boris Tadi!

U bolnici "Laza Lazarevi" u kadrovskoj evidenciji nema imena klinikog psihologa Borisa Tadia! Ako je ipak bio zaposlen u ovoj bolnici, postavlja se logino pitanje - zato je napustio tu ustanovu, jer je to prirodno mesto rada za jednog klinikog psihologa? Kliniki psiholog koji pree u gimnaziju za profesora psihologije, prelazi u profesionalnom smislu s konja na magarca. Razlozi ne mogu biti politike prirode, jer je mesto profesora u gimnaziji, u to vreme, bilo politiki svakako delikatnije, i traena je moralno-politika podobnost kandidata za mesto za katedrom, a predsednik istie u svojoj slubenoj biografiji da je bio u zatvoru iz politikih razloga. U biografiji, dalje, pie da je Boris potom bio psiholog u vojsci, ali nema nikakvih dokaza, niti mogunosti da se to proveri. Boris Tadi je vojsku sluio 1984. godine u apljini i u Sarajevu. U vojsku ga je otac Ljubomir Tadi poslao te 1984. godine, jer se u to vreme pred Okrunim sudom u Beogradu sudilo etorici intelektualaca iz grupe Otvorenog univerziteta. Da bi spasao Borisovu devojku Veselinku Zastavnikovi hapenja, Ljubomir Tadi je, preko starih partizanskih veza, uspeo da njegov sin dobije odsustvo i da se vena sa Veselinkom, kojoj se potom izgubio trag. U vojsci je bio obian redov, sa privilegijama. Vojni psiholog u to vreme, nije bio u formacijskom sastavu, ve su taj posao obavljali u vojnim zdravstvenim ustanovama iskljuivo vojna lica! Kada je Boris Tadi bio zaposlen u beogradskom Institutu za psihologiju? Takav institut postoji pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali u evidenciji zaposlenih nema Borisa Tadia. Ako je radio u Institutu, zato ga je napustio? Ako je radio na istraivanjima, gde su mu objavljeni radovi? U biografiji se dalje kae da je Boris bio osniva i prvi direktor Centra za demokratiju i politike vetine. Na internetu ne moe da se nae nikakav trag o delatnosti takvog centra. U registrima udruenja graana nema traga gde je taj centar osnovan, kada, ko su osnivai, da li postoji i koje je stavove iskazao da bi postao relevantan za biografiju predsednika drave? U biografiji pie da je Boris Tadi radio na projektu uspostavljanja regionalnog sistema politike edukacije u zemljama jugoistone Evrope. Koji je to sistem, ko ga je finansirao? Dalje u biografiji pie da je Boris bio hapen osamdesetih godina. Iz uvida u dosije Policijske uprave za grad Beograd - Uprave za analitiku i evidenciju, Boris Tadi je uhapen 30. jula 1982. godine, priveden deurnom sudiji za prekraje i kanjen sa 25 dana zatvora. Kazna je izvrena odmah - zbog ''povrede nacionalnih oseanja graana''. U stvari, Tadi je sa grupom u kojoj su bili i Vesna Pei, Neboja Popov, Milan Nikoli, Duan Gamaser... protestovali ispred knjiare "Komunista" nosei majice sa natpisom "Pustite nae drugove'', a protiv hapenja i zatvaranja grupe koja je 9. jula te godine demonstrirala u znak podrke poljskom sindikalnom pokretu "Solidarnost'', u kojoj su bili Dragomir Oluji, Pavluko Imirovi, Veselinka Zastavnikovi (tada Borisova devojka), Jovica Mihajilovi, Radmila Karajovi, Gordan Jovanovi i Branislava Kati, koji su bili osueni na po 60 dana zatvora. Boris je kaznu izdrao u Padinskoj skeli. Od 2003. je, pie u slubenoj biografiji, bio profesor politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Fakultet dramskih umetnosti valjda ima proceduru za izbor profesora u smislu Zakona o visokom kolstvu. Boris

Tadi nema ni jednu referencu za predavanje politike i advertajzinga na FDU. Kao predsednik ne bi smeo da obavlja druge profesionalne dunosti, a ipak na ovom fakultetu predaje jedan od glavnih dramskih predmeta - politiku i advertajzing! Juna 2004. godine izabrali smo za predsednika Srbije oveka koji, u 46. godini ivota, nema reeno stambeno pitanje, koji nije stekao svoj stan, a radio je tako mnogo, pie u biografiji. Biografi su zaboravili da je Boris Tadi bio vlasnik dvosobnog stana na Novom Beogradu kod "Merkatora", koji mu je poklonio otac Ljubomir, a koji je on ostavio ocu svoje bive supruge Veselinke Zastavnikovi. Nedavno je u imovinskoj karti Borisa Tadia odjednom navedeno da ima 50.000 evra. Otkud mu ta uteevina? Ako je poseduje od ranije, zato nije pokuao da rei stambeno pitanje, jer nije na ponos da za predsednika biramo beskunika u 50. godini ivota. Sumnjivo je puno toga to je Boris Tadi naveo u biografiji. Sran aper radio je kampanju i 2008. godine, i to su uoili, o emu svedoi biografija na sajtu predsednika Republike i na sajtu Fakulteta dramskih umetnosti, gde, navodno, radi kao profesor. 14.04.2004. godine, pojavio se sledei tekst na forumu: Brat od strica Borisa Tadia, Ranko Tadi, radio je dvadeset godina u prislusnom centru Resora dravne bezbednosti, od ega pet godina u Jedinici za specijalne operacije, Milorada Ulemeka Legije. Kao strunjak za te poslove, zbog cega ima nadimak Manijak, osnivao je i paralelni prislusni centar predsednika drave Borisa Tadia, koji slui za prislukivanje njegovih politikih protivnika. Sa njim, u timu, je i Zoran Zagorac, bivi radnik Resora dravne bezbednosti i Slube za informisanje i dokumentaciju u Ministarstvu spoljnih poslova. Dogovor o formiranju te slube sa Borisom Tadicem napravio je Momir Stojanovic, smenjeni direktor Vojne bezbednosne agencije, inae roak Dragana utanovca i prijatelj Borisa Tadia. etvrti zaverenik je Mile Zaric, bivi JULovac i prijatelj Mire Markovi, inae vlasnik hiperbarine komore u Klinikom centru na Banjici. Centar za prisluskivanje nalazi se na brodu Mileta Zarica na Dunavu, preko puta Kalemegdana i u Zoolokom vrtu, a pomoni deo u Centru "Sava". Opremu za Centar nabavili su preko prijatelja Borisa Tadia, Izraelca Arija, koji je prijatelj i Jovice Staniia. Ari je, inae, konzul Republike Srpske u Tel Avivu. Ova ekipa postigla je dogovor o razmenjivanju usluga sa Karlom del Ponte. Mile Zari je putovao u Hag da poseti Jovicu Staniia i sreo se sa Karlom del Ponte, sa kojom se dogovorio da joj daje informacije o Karadicu, a zauzvrat da se Karla del Ponte sloi o putanju na slobodu Jovice Staniia i Franka Simatovia. Sada, umesto da u istranim zatvorima i kazneno-popravnim ustanovama okajavaju grehe iz vremena kada su za potrebe crveno-crne koalicije sejali smrt i progonili, nedodirljivi kadrovi Miodraga Bracanovia, Milorada Ulemeka i Radeta Markovia, pod okriljem Radeta Bulatovia, prave reformu kojoj je cilj da se ni sluajno nita ne promeni. Prvi Bulatovievi reformatori, Mia Viloti i Cvijetin Milinkovi, udarili su na one koji su 2001. godine pokuali da raskrinkaju maineriju smrti, otkrili kreatore "Ibarske" i "heroje" iz Vukovara i Srebrenice. Tako je u BIA smenjen kompletan tim koji je uhapsio Slobodana Miloevia, isterao Legiju iz slube i zamalo priveo ubice Slavka uruvije. Istoga dana kada je osumnjieni za ubistvo Slavka uruvije, Ratko Romi,

dobio od Kostunicinog pravosua nadoknadu od 1.000.000 dinara za "naruavanje ljudskih prava", u centru BIA Beograd smenjen je nacelnik Odeljenja za unutranji ekstremizam i organizovani kriminal Milan Leti, ef tima koji je savesno vodio pomenutu istragu. Istog tog dana, u centru BIA Beograd je sa mesta naelnika Odeljenja smenjen Sran Stamboli, sinovac pokojnog Ivana, bez valjanog objasnjenja. Ista metla iz centra BIA Beograd isteruje Edu Bukia i Dejana Carevia, koji jsu istraivali nereena ubistva julovske kamarile i Radeta Markovia. Bulatoviev naslednik, Saa Vukadinovi, ne pokazuje nikakvu nameru da stane na put zloinakoj kamarili. Da li je to iz neznanja, sluajno ili namerno? Na pitanje novinara lista Kurir 08.05.2008. godine, dva meseca pred imenovanje Sae Vukadinovia, ko je Ranko Tadi, za koga tvrdite da prislukuje politiare po Srbiji?, Tomislav Nikoli je odgovorio: Bliski roak Borisa Tadia, inae ef centra za prislukivanje politikih suparnika DS i graana Srbije. O optem uticaju Radeta Bulatovia, nakon to je reformisao vojni sistem bezbednosti, svedoi injenica da je i ministar Joi imenovao za svog efa kabineta Macu Oraanin, koja je kuma Radeta Bulatovia, a njenog mua, iz penzije, za efa beogradskog sekretarijata unutranjih poslova. Da li je, julovac, Rade Bulatovi sluajno, na Odboru za odbranu i bezbednost i u medijima, priao o privatnim prislunim centrima, a da li sluajno nije otkrio ni jedan? 4. Mlaan Dinki, njegova stranka G17 plus osvojila je oko 7% glasova, ali Dinki se pokazao kao izuzetno vaan i dobar pregovara . Svojoj stranci uspeo je da obezbedi etiri ministarstva plus super ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u koje spadaju ekonomija, ekonomski odnosi sa inostranstvom, regionalni razvoj, turizam i privatizacija. Dinki je pred sebe postavio ambiciozne ciljeve. Prvi je smanjenje nezaposlenosti u Srbiji za pola miliona ljudi, a drugi je besplatna podela akcija prema kojoj je planirano da svaki punoletni graanin nae zemlje dobije akcije u vrednosti od oko 1.000 evra. Iako mu prigovaraju da ga prodaja NIS boli jer umanjuje vrednost besplatnih akcija, jedini je koji se javno usprotivio prodaji NIS za mnogo manje novca od prave vrednosti preduzea. Za slogan svoje stranke da je strunost vanija od politike tvrdi da se dokazao u praksi: Pokazalo se da smo mnogo bolji strunjaci nego klasini politiari koji lepo priaju, a malo rade. Uprkos verbalnih duela sa lanovima vladajue koalicije, sa veinom odlino sarauje. 5. Zoran Drakuli, predsednik kompanije Ist point odustao je od kupovine Rudarsko-topioniarskog basena Bor jer je procenio da bi kupovina, uz investicije i ulaganje u ekologiju, dostigla skoro milijardu dolara. Drakuli se u regionu uvrstio kao lider u renom brodarstvu, najavljujui planove da lidersku poziciju zauzme i u srpskoj pekarskoj industriji, za ta e investirati preko 20 miliona evra u novu fabriku u Beogradu, a irie i maloprodajnu mreu. Ist point je vlasnik vie mlinova u Srbiji, silosa u rumunskoj Konstanci, a u planu im je kupovina silosa u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. Drakuli je prodao Zajearsku fabriku kablova kako bi kupio etiri puta vei Novkabel. Istovremeno je vlasnik Valjaonice Sevojno. Ist point zapoljava 3.600 radnika u osam zemalja i ima godinji promet od 550 miliona dolara. Bogat sam koliko mi treba. Nemam potrebe da imam svoj avion ili jahtu.... A za ono to mene interesuje imam dovoljno para, izjavio je u Drakuli.

6. Filip Cepter, najbogatiji Srbin vie je prisutan u inostranstvu nego u zemlji. Prema poslednjoj listi najbogatijih ljudi u jugoistonoj Evropi koju objavljuje poljski Vprost, Cepter je na 23. mestu s bogatstvom koje se procenjuje na 4,4 milijarde dolara. U 2007. kupio je Centrotekstil za 18,9 miliona evra, a za kupovinu 94,5 odsto beogradskog IMT konzorcijum HA-SIP, u kojem udeo ima i Cepter, ponudio je 121,1 milon evra za kapital preduzea i 10,2 miliona evra za investicije. Cepterova ponuda u nadmetanju za kupovinu Robnih kua Beograd nije bila dovoljna da bi pobedio, a za jo nerealizovanu kupovinu 60,54% vlasnitva Fabrike eera Zrenjanin ponudio je jedan evro. Cepter je ponudu dao preko vajcarske firme UBA holding i spreman je da investira u fabriku 5,7 miliona evra, uz obavezu da ne otpusti nijednog od 230 radnika kao tehnoloki viak. Roen je u Bosanskoj Dubici kao Milan Jankovi. Kada je razgranao poslove u zapadnoj Evropi promenio je ime. Njegova poslovna imperija obuhvata desetine zemalja irom sveta i upoljava 100.000 radnika, uz godinji obrt od preko milijardu dolara. ivi u Monte Karlu. Nosilac je priznanja Vitez rada za doprinos industriji Italije. 7. Milan Beko, esto se pominje ali se retko pojavljuje u javnosti, osim na koktelima na kojima se okupljaju najvaniji ljudi iz politikog i privrednog ivota. Nazivaju ga ovekom iz senke kome su sva vrata otvorena. Bio je u vladi Slobodana Miloevia, ali je za izbore 1993. godine komercijalno radio kampanju DS. Za Beka se tvrdi da se kao vlasnik krije iza nekoliko kompanija, ali zvanino nije vlasnik nijedne. Njegova uloga strunog konsultanta svodi se na to da kupuje i preprodaje firme u Srbiji. Karijeru je poeo u marketinkoj agenciji Spektra, zatim je osnovao firmu Dibek koja je prodavala drvo i farmaceutske proizvode, a najvie uvozila vake. Rukovodio je prodajom 49% Telekoma, pojavio se kao izvrni direktor Investicionog fonda Salford u privatizaciji srpskih mlekara, zatim prilikom preuzimanja aranelovakog Knjaza Miloa 2005. godine od strane FPP Balkan limitida, u privatizaciji Luke Beograd, pa Robnih kua Beograd, kupovini Veernjih novosti i C marketa... 8. Kameron Manter, uloga SAD u reenju statusa Kosova bie presudna, a ambasador SAD u Srbiji, koji je doputovao u Beograd i preuzeo dunost 15. avgusta 2007. godine, je precizan: Stanovite Amerike jeste da bi najbolje reenje koje bi spreilo nestabilnost regiona i pomoglo mirnom reavanju statusa Kosova bilo nadgledana nezavisnost june pokrajine.... Svestan injenice da se sa takvim stavom veina ovdanjih politiara i vei deo javnosti ne slau, ambasador SAD dodaje: Sadanja faza otvorila je mnoga pitanja zbog kojih su odnosi naih zemalja malo zategnutiji, ali emo i ovaj period prevazii, kao to smo prevazili i ranije periode. Siguran sam da emo i dalje saraivati. Kao vii diplomata u Slubi spoljnih poslova SAD bio je zamenik efa misije u ambasadama SAD u Pragu i Varavi, a dobrovoljno je radio kao prvi voa Tima za rekonstrukciju u Mosulu u Iraku 2006. Pre toga 10 godina radio je u Vaingtonu kao direktor za centralnu i istonu Evropu, kao direktor Severnoevropske inicijative i kao ef kabineta u NATO Kancelariji za ratifikaciju proirenja. Ambasador Manter je doktorirao modernu evropsku istoriju na Univerzitetu Dons Hopkins, studirao je i na univerzitetima u Frajburgu i Marburgu u Nemakoj, kao i Univerzitetu Kornel u SAD. Ameriki ambasador Kameron Manter dva puta se u kratkom roku sastao sa

lanovima Kluba Privrednik i poruio im da treba da podre proevropsku vladu, rekao je Politici izvor iz ove neformalne organizacije koja okuplja vie od etrdeset vlasnika velikih srpskih firmi. Kako navodi na izvor, prvi sastanak odran je pre vanrednih parlamentarnih izbora u seditu kluba u ekspirovoj ulici na Dedinju, a drugi posle izbora u restoranu pored stadiona OFK Beograd. Prvom sastanku prisustvovala je veina lanova, dok je drugi odran u uem krugu bili su tu Miroslav Mikovi, Danko uni, Miodrag Babi, Branislav Gruji i Toplica Spasojevi, a ameriki ambasador im je rekao da se od privredne elite oekuje da ima stav o politikim dogaajima i da bi njihov stav trebalo da bude u prilog vlade liste Za evropsku Srbiju i SPS-a. Izvor Politike tvrdi da Manter nije dobio direktan odgovor, ve su mu tajkuni rekli da iako je neophodno da Srbija ima dobre odnose sa EU Srbi ne mogu da budu vei Evropljani nego to je Evropa spremna da ih podri. Evropa nije dovoljno podrala Zorana inia,rekli su oni, kritikujui EU koja je primila Rumune, a Srbiji nije ak olakala ni vizni reim. lanovi kluba su u isto vreme kritikovali ponaanje i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije u kampanji. DS-u su prigovorili da hoe privatizaciju bez privatnika, da stalno govori o novim radnim mestima, a na mitinge vodi sportiste i estradu, dok je DSS kritikovan zbog nepotrebne politizacije kursa prema Evropi. Manter im je na to rekao da ne sede na dve stolice, ve da izaberu na koju e stranu. Ameriki ambasador ovim sastancima prekinuo je politiku svog prethodnika Majkla Polta, koji je neke od srpskih tajkuna Miroslava Mikovia, na primer stavio na crnu listu, zabranivi mu izdavanje amerike vize zbog sumnje da je umean u korupciju.Ono to je za poslove najbogatijeg Srbina mnogo opasnije jeste to je stavljanjem na listu nepoeljnih izgubio i priliku da posluje sa velikim amerikim kompanijama, koje informacije o poslovnim partnerima u inostranstvu trae i od Stejt departmenta. A tu Mikovi, zahvaljujui Poltu, nije ba omiljen. Sadanji ameriki ambasador je privukao panju svojim izjavama, koje je jedan njegov kolega nazvao bizarnim. Re je o bivem britanskom diplomatskom predstavniku u Beogradu ser Ajvoru Robertsu koji se zaudio to je Manterobodrio SPS da ue u vladu sa Demokratskom strankom. U komentaru za Independent Roberts, koji je sada predsednik uglednog Koleda Triniti u Oksfordu, navodi da je Srbija duboko podeljena zemlja koja ne zna da li treba da krene dalje ka pribliavanjuEvropskoj uniji, iponovo zagovarajui podelu Kosova, tvrdi da bez takvog reenja nee biti stabilnosti na Balkanu. Netrpeljivost koju bivi britanski diplomata pokazuje prema amerikom ambasadoru u stvari je netrpeljivost izmeu dve kole diplomatije: tradicionalne u kojoj je ambasador komunicirao gotovo iskljuivo sa predstavnicima vlasti kod kojih je akreditovan, ne meajui se mnogo u politike sporove, i nove intervencionistike u kojoj diplomata koristei znaaj svoje zemlje pokuava da direktno utie na politiku manje drave. Predstavnike ove druge kole nekadanji dopisnik Njujork tajmsa iz Beograda Dejvid Bajnder nazvao je prokonzulima, po starorimskim predstavnicima u zabitim delovima imperije. Bajnder je tu pre svega mislio na biveg amerikog ambasadora Vilijema Montgomerija, koji je obilato uticao na deavanja u Srbiji posle 5. oktobra 2000. Inae, Kameron Manter izjavio je u intervjuu Nedeljnom telegrafu da nema nikakve kontakte sa premijerom Vojislavom Kotunicom. On je odluio, kao i deo njegove vlade, da mi ogranii kontakte. Dakle, to nije moj, ve

njegov izbor, rekao je Manter, uavi u direktan sukob sa premijerom. Potpuno je drugaija bila situacija sa Ajvorom Robertsom dok je bio na elu britanske misije u Beogradu od 1992. do 1997. On je ak izbegavao preterano druenje sa protivnicima vlasti, a u vreme protesta zbog krae glasova na izborima 1996, opozicija se alila na njegovo ponaanje. U jesen te godine on je obiao fabrike Prva petoletka, Magnohrom i Trajal, dok je njegov ameriki kolega Riard Majls obiao Sartid tvravu socijalistike privrede. Ambasadorske posete firmama koje su bile pod kontrolom Slobodana Miloevia i sastanci naslednika tih ambasadora sa privrednicima, i pored razlike u stilu, ne razlikuju se mnogo - interesi trajni. 9. Boidar eli, ...vodi poslove evropskih integracija. Pun samopouzdanja i energije, eli je parafirao sporazum sa EU i veruje da e ga uskoro i potpisati. Mada je ekonomski ekspert kojem niko ne osporava strunost, njegovi politiki protivnici pokuavaju da dovedu u pitanje eliev lini imetak. Bio je direktor najvee evropske banke Kredi agrikol za jugoistonu Evropu, ministar finansija u vladi Zorana inia i bavio se nezahvalnim poslom sreivanja stanja u finansijama. Stekao je nadimak Boa Derikoa, a prestini Forbs ga je svrstao meu 100 mladih svetskih lidera. Usavravao se na najboljim svetskim univerzitetima i specijalizovao kao savetnik za oblasti finansijskih institucija i medija. Sa saradnicima je osnovao Altis grupu koja je savetovala najvee firme u Srbiji. BOIDAR ELI je svima koji ga kritikuju odgovorio u listu Evropa, izrekom ako si pametan zato nisu bogat. Saetije i istinitije niko nije bolje objasnio sutinu drutva u kome ivimo i potenije izrekao vladajuu ideologiju Srbije: bogatstvo je mera svih stvari, i ovek se meri po bogatstvu. Graanima Srbije objasnio je da je njihovo siromatvo posledica slabe pameti i loih radnih navika. Bogatstvo je dakle vrlina i onaj ko ga ima moe za sebe da tvrdi sve najlepe. Ako bi neko osporio neku od vrednosti eka ga pitanje: koliko ste Vi bogati. Ukoliko je bankovni saldo radoznalca tanak, pitanje ne zasluuje odgovor. Oni koji nisu bogati ne samo da slabo stoje sa pameu ve su i siromani vrlinama a, iz perspektive Boidara elia, verovatno su imuni samo manama. Nae drutvo poiva na injenici da li ste bogati ili niste. Angaovanje koje ne donosi velik novac vredno je prezira ili u boljem sluaju strpljive tolerancije. Boidar eli nije postao bogat u inostranstvu. Po njegovoj logici ni on nije bio pametan na Zapadu. Opametio se meu nama. Doao nam je u pomo i obogatio se tek od kada je postao deo vlasti i politikih struktura. Poloaji na elu banaka doli su kao posledica iznenadne pameti i nemaju veze s tim to je prethodno bio ministar finansija i to je u meuvremenu od DS, kojoj je pristupio po atentatu na inia, bio kandidovan za premijera. Niko od velikih eksperata naeg porekla nije na poetku svog boravka u Srbiji propustio da nam kae koliko je novca izgubio bavljenjem Srbijom i svi su ipak ostali meu nama. Niko nije propustio da za kratko vreme kupi svoj deo Beograda i niko od njih nije se vratio u bogatstvo i potovanje, koje su napustili da bi pomogali Srbiji. Bogatstvo nije ni vrlina ni mana, ono je samo injenica po kojoj se ljudi razlikuju. Ima neto i u pitanju kako ste postali bogati. Aristotel, Marks, Andri, Dostojevski, Van Gog, Crnjanski, Koi, opi, Hegel, Kant, nikoga ne odreuju pare ve pamet i dostignue, bar do sada, jer ovo je doba elia, a ta je metafizika prema eliu, nita.

10. Patrijarh Pavle, najcenjeniji je poglavar u pravoslavlju, a uiva potovanje i Katolike crkve. ta o njemu misle drugi poglavari, najbolje je opisao ruski patrijarh Aleksije: Srbi imaju sveca za patrijarha. Roen je 11. septembra 1914. u slavonskom selu Kuanci kao Gojko Stojevi. Patrijarh Pavle naao je svoju meru u postu, molitvi, podvigu, spavanju i u radu. Jedni kau da se travama sam izleio od tuberkuloze koju je dobio kada je skoio u nabujalu Drinu da spase svog aka, a drugi da se molio. U ranom detinjstvu ostao je bez roditelja i sa bratom rastao uz tetku i babu. U koli je imao dvojku iz veronauke, a danas ga smatraju za jednog od najboljih poznavaoca tipika. Kada bih bio i poslednji Srbin, pristao bih da nestanem a da ne bude zloina, Budimo ljudi, Da Bog pomogne i nama i neprijateljima naim, misli su koje patrijarh esto izgovara. Od 13. novembra je na leenju u VMA i redovno se prieuje. Preminuo 16.11.2009. godine i sahranjen uz najvee poasti u porti manastira Rakovica. 11. Vojin Lazarevi, jedan od kljunih ljudi u energetskom lobiju u Srbiji, posle iskustva sa trgovinom strujom, kao suvlasnik firme EFT, preko svoje trgovinske kue Rudnap vratio se u ovaj posao. Najznaajnije aranmane iz ove oblasti ima u zemljama u okruenju, a u Srbiji razvija poslove koje pokrivaju firma Minel kotlogradnja i pet brodogradilita, iji je vlasnik ili zakupac. Prole godine Rudnap je postao strateki partner grke kompanije Lamda koja je kupila Beko a koja planira da investira 150 miliona evra u izgradnju stambenog kompleksa. esto su ga prozivali da je zbog veza sa pojedinim politiarima. Ne odgovara na optube i retko se pojavljuje u javnosti. 12. Miodrag Kosti, u okviru svoje kompanije MK grupa, dri najvee eerane, u kojima je manjinski vlasnik od kako se udruio s nemakim gigantom Nordcuker. Kosti je postao i ozbiljan meunarodni investitor jer je MK grupa krenula sa razvojem agrobiznisa u Ukrajini. Njegova kompanija planira da u narednom periodu u agrobiznis u Srbiji uvede najnovije sisteme razvoja, i da e u fokusu njenog rada bie trgovina i poljoprivreda. Kosti poseduje jo nekoliko preduzea i vlasnik je hiljada hektara oranica u Vojvodini. Nedavno je postao i jedan od tri vlasnika preduzea Beogradelektro koje poseduje tri veoma vredna poslovna objekta, a promet firme je oko 20 miliona evra. 13. Predrag Rankovi Peconi, vlasnik preduzea Invej, izbegava pojavljivanje u javnosti, po istom principu ponaa se i u biznisu. Njegovog imena, zvanino, nema ni iza jedne privatizacije preduzea u Srbiji, mada se zna da je u tome aktivan i uspean. U poslednjih nekoliko godina kupio je brojna preduzea i uspeo da ih podigne na noge, pa sva posluju sa velikim uspehom. Vrednost njegovih kupovina tokom prole godine - Medela, Srbolek, hoteli Kasina i Park, restorani London, Zlatni bokal i Kafe teatar, procenjuje se na 75 miliona evra. Poeo je sa proizvodnjom cigareta, ali se ubrzo proirio na agrarni sektor. Kupio je Rubin, Vital, Ratar, Sunce, zatim Albus, fabriku poreta Milan Blagojevi... 14. Vuk Hamovi, kao i veina modernih biznismena, ne pojavljuje se esto u javnosti. Njegova kompanija danas raspolae sa vie energije od mnogih elektroprivreda u regionu, a pokriva znaajan deo uvoza elektrine energije u Grku, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Sloveniju. U Hrvatskoj i Maarskoj se takoe smatra vodeim trgovcem, a na austrijskoj berzi energije je meu tri

vodee firme po obimu transakcija. Privatnim poslom bavi se od 1989, do kada je bio direktor Energodate, erke firme Energoprojekta, a od 1992. ivi i radi u Londonu. 15. Nenad Popovi, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije i predsednik meunarodne grupacije ABS holding, koja u svojim fabrikama u Rusiji i Srbiji zapoljava oko 5.000 radnika i posluje na tri najvea svetska trita - u Rusiji, SAD i Kini. Godinji promet ABS holdinga iznosi preko 450 miliona dolara. Tokom privatizacije u Srbiji kupio je pet preduzea iz Minel holding. Zalae se za prodaju NIS-a ruskom Gaspromu, obrazlaui da je to neuporedivo bolje od prodaje nekom trgovcu nafte, navodei da bi izgradnja gasovoda Juni potok Srbiji godinje donosila oko 200 miliona dolara. 16. Stajn Erik Velan, generalni direktor Telenora u Beogradu izabran je za predsednika Saveta stranih investitora u Srbiji. Norveka telekomunikaciona kompanija je za Mobi 63 pobedila na tenderu sa cenom od 1,513 milijardi evra. Telenor je jedan od vodeih svetskih mobilnih operatera, sa vie od 133 miliona pretplatnika irom sveta, ukljuujui i vie od 2,8 miliona korisnika u Srbiji. Velan je saoptio da su ukupna ulaganja te kompanije u Srbiji 2007. dostigla skoro est milijardi dinara. 17. Toplica Spasojevi, predsednik Fudbalskog kluba Crvena zvezda i predsednik ITM grupe ija se poslovna imperija protee na relaciji London-BeMoskva. U Srbiju je prole godine investirao oko 15 miliona evra i osnovao dva fonda. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bio proglaen za poslovnog oveka 2006. Jo 1989. bio je proglaen menaderom godine u korporaciji Soni, a osam godina kasnije ITM je postao najbolji distributer kompanije Najki. 18. Miodrag Babi, predsednik koncerna Hemofarma iz Vrca, za koji je nemaka kompanija tada u avgustu 2006. godine isplatila 480,4 miliona evra, to je najvrednija kupovina u istoriji nemake kompanije stare 111 godina. Babi kae da je Hemofarm u protekloj godini ispunio sve ciljeve i ambiciozne planove, te da je vrako preduzee preuzelo vodeu strateku odgovornost za nabavku i proizvodnju za celu grupu tada.Hemofarm planira preuzimanje proizvodnje 20 proizvoda tade koji se plasiraju u zapadnu Evropu. 19. Slobodan Vuievi, predsednik Droga Kolinska, kompanije nastale spajanjem Droge i Kolinske, dve najvee prehrambene industrije u Sloveniji, u kojoj u i dve srpske firme Grand kafa i Soko tark. Predsednik je Srpske asocijacije menadera. Na Srebrnom jezeru, u saradnji sa lokalnom optinom, kupio je 350 hektara zemljita. elim da napravim turistiki brend, da izgradim hotele, golf i teniske terene, kae. Kako je preduzee Grand kafa preuzelo akcionarsko drutvo Soko tark jedan je od modela nezakonitih postupaka u privatizaciji. Na osnovu tube kod Trgovinskog suda i nalaza sudskog vetaka koji je potvrdio osnovanost tube nije bilo uslova za odobrenje javne ponude preduzea Soko tark. To se ipak desilo u nezakonito sprovedenom postupku 2005. godine. Moda bi ova tajkunska operacija prola nezapaeno da u njoj nisu uestvovale poznate linosti, odgovorne pred zakonima ove zemlje za ono to ine. Preuzimanje Soko tarka od Grand kafe desilo se uz odobrenje vladinih slubenika, pre

svega Komisije za hartije od vrednosti i Milka timca, onog istog iz skandala sa prodajom Knjaza Miloa. Sve se deavalo uz blagoslov Vide Uzelac iz Centralnog registra Komisije za hartije od vrednosti. Reenjem iz juna 2005. godine ova komisija odobrila je Grand kafi preuzimanje akcija Soko tarka, mada nije bilo uslova za to jer je u toku bila parnica po tubi 155 akcionara za deonice koje su otplatili od linih dohodaka 1990. godine. Tuioci -akcionari polagali su pravo na 22,8% ukupnog kapitala preduzea, to znai i na teret paketa akcija od 40% koji je bio u posedu drave. Akcionari su traili namirenje svojih potraivanja delom od 60% i delom na teret dravnog paketa akcija od 40%. Komisija za hartije od vrednosti i Ministarstvo za privredu odbili su to. Mada nije bilo mogue zakonito raspolagati ovim kapitalom pre okonanja sudskog postupka, Vladini organi stali su na stranu vlasnika Grand kafe. U ovom sluaju nije bilo potrebnih deponovanih sredstava ni bankarske garancije onoga ko je preuzimao Soko tark, pa je akt Komisije za hartije od vrednosti bio zloupotreba slubenog poloaja, pre svega Milka timca, predsednika komisije, i sekretara Olivere Savovi, a onda i lanova komisije. Ovo je trebalo da povue krivinu odgovornost, ali nije... Iz Soko tarka je izneto 12 miliona evra kapitala. Preduzee je u vreme preuzimanja imalo osnovni kapital od dve milijarde i dvesta miliona dinara, a knjigovodstvena akcija vredela je 701 dinar. Za pola godine, novi vlasnik srezao je ovaj kapital na 856 miliona dinara, a vrednost akcije pala je na 261 dinar. Ostao je i nepokriven gubitak od milijardu i dvesta miliona dinara. Od kojih je para kupila akcije Soko tarka? Na zavrnom raunu iz 2005. Grand kafa nije imala nijednog dinara. Ova firma osnovana je 2004. godine i nije imala promena na raunu kao da nije poslovala. Kako je slovenaka firma Droga Kolinska postala vlasnik veinskog kapitala Soko tarka? Kapital vlasnika Grand kafe uloen je u Droga-Kolinska, ali veinski vlasnik Droge Kolinska je investicioni fond Istra-Benz. Soko tark je mogao biti otuen po zakonu ove zemlje samo na Berzi ili putem Ponude za preuzimanje. Ovo drugo uraeno je mimo zakona. Desilo se to da su srpski dravni instrumenti radili za potrebe vlasnika Grand kafe Slobodana Vuievia, a on je podveo Soko tark slovenakom kapitalu uveren da je vaan faktor u integracijama regionalne privrede. Vuievi je samo najamni radnik mnogo jaeg konzorcijuma. 20. eljko Mitrovi, vlasnik najvee televizijske korporacije u regionu koja obuhvata Pink, Pink Montenegro i Pink BiH. Prole godine lansirao je paket od 11 satelitskih kanala iji su programi veoma gledani u Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, u naoj dijaspori u Evropi, SAD, Australiji i Kanadi. Mitrovi je pokrenuo sopstvenu produkciju, vlasnik je izdavake kue Siti rekords, fabrike za tampanje CD i DVD izdanja, avio-kompaniju Er Pink, velikog filmskog studija PFI u imanovcima i fabrike vaka Strong. 21. Volfgang Iinger, predstavnik EU u posrednikoj trojci Kontakt grupe koja je sainila izvetaj o pregovorima o Kosovu za generalnog sekretara UN. Trenutno je ambasador Nemake u Londonu, 1995. godine je uestvovao u pregovorima u Dejtonu kojima je okonan rat u Bosni. Od 2001. do 2006. bio je nemaki ambasador u Vaingtonu. U vreme sukoba na Kosovu 1999. godine Iinger je bio dravni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. Krajem 2000. je izjavio da je za sada status Kosova dovoljno regulisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da nema povoda da se tu neto menja.

22. Rade Bulatovi , prvi strani dravljanin direktor srpske slube bezbednosti (Bezbednosno-informativne agencije) je prole godine na pitanje kolika je njegova plata odgovorio, kao to je odgovarao i skuptinskom Odboru za odbranu i bezbednost - to je dravna tajna. Na poloaju direktora BIA ostao je i nakon parlamentarnih izbora, mada su analitiari tvrdili da to nee biti mogue, jer je viestruko kompromitovan. esto se pominje po aferam..., a optuuju ga da je 2005. godine naredio da BIA prislukuje poslanike Skuptine Srbije. General, MILAN ZARI prisustvovao je, kao pomonik ministra odbrane SRJ, 50.-oj Generalnoj skuptini Atlantskog pakta u Rimu, 2. decembra 2000, u okviru pristupanja Partnerstvu za mir. Optunica Hakog tribunala protiv Miroslava Deronjia, u taki 2-3 (za ubistvo) navodi: 33. 9 maja 1992, Miroslav Deronji, u kapacitetu predsednika Kriznog taba Optine Bratunac izdao je nareenje za napad i spaljivanje Glogova... Tokom napada... pripadnici Teritorijalne odbrane Bratunca, ukljuujui... Milana Zaria..., uestvovali su u napadu na Glogovo. Nedeljnik Vreme objavio je krajem 2003. godine da su u toku pripreme za slanje srpskih snaga, veliine bataljona (250 ljudi) u Avganistan, gde bi trebalo da budu angaovani u vojnim operacijama protiv Al Kaide i Talibana pod komandom amerike armije i da je to bila ponuda predsednika vlade Srbije Zorana ivkovia tokom posete Vaingtonu. Tada se Savezno ministarstvo odbrane oglasilo da pitanje komande nije reeno i da je general Milan Zari, naelnik ABHO, osoba koja e razgovarati sa Amerikancima. Poetkom 2005. godine, bivi ef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popovi optuio je Vojsku da je uvala Mladia, navodei da je ef bezbednosti Gardijske brigade na Topideru, potpukovnik Branislav Puha, lan Drinske grupe VRS, lini telohranitelj Mladia poslednjih desetak godina. Napravio je greku u prezimenu i sledei dan ispostavilo se da se radi o Puhalu, ali su elnici Vojske negirali njegovo postojanje. Poto je objavljeno da je na suenju za atentat na premijera Srbije Zorana inia vojnik po ugovoru Sinia Glii svedoio da je 12. marta bio u kasarni "Topider" kada ga je pozvao kapetan Branislav Puhalo da ga odveze u Takovsku ulicu, Ministarstvo odbrane je navelo da B92 nije razumeo i da Puhalo postoji, ali da Ministratsvo ne zna gde on radi. U saoptenju se navodi da Puhalo nikada nije radio u Gardijskoj brigadi i u Vojnoj slubi bezbednosti. I doskora komandant Gardijske brigade Radomir osi izjavio je da zna za Puhala, ali da ga nije viao u Topideru. Meutim, delovi 46. logistike brigade, u kojoj Puhalo radi, nalaze se i u kasarni u "Toideru". Ta jedinica zaduena je za snabdevanje i obezbeenje Ministarstva odbrane i Generaltaba. Akcija skrivanja Mladia od Hakog tribunala poinje u junu 2002. U optunici podignutoj sredinom 2006 kao organizatora se navodi njegov roak, penzionisani pukovnik Vojske Republike Srpske Jovo ogo, nekadanji ef Biroa Vojske RS u Beogradu. ogo je Mladia dovezao do kasarne Gardijske brigade u Beogradu, iz jedne kasarne u Kraljevu. Potom Mladi biva smeten u stanu optuenog Ratka Vuetia u Ulici Pee Milosavljevia 24, na Beanijskoj kosi. Na toj adresi je Mladi bio mesec dana.

Istraga je utvrdila da se do oktobra 2002. haki optuenik krio u iznajmljenom stanu kod Trnog centra Piramida na Novom Beogradu. Stanarinu i sve raune plaao je vojni pilot u penziji Stanko Risti. Mladi je odande prebaen na drugu lokaciju u Novom Beogradu, u Trei bulevar, a odatle u Crnotravsku, kod porodice Vaskovi. Optueni Ljiljana i njena deca su roaci Jove oga. Mladi se ponovo prebacuje na Novi Beograd, u stan sina optuenog Marka Lugonje, a zatim u Jurija Gagarina 134. Poslednji dan 2005. Ratko Mladi je proveo u Ulici Jurija Gagarina 118 na Novom Beogradu. Tada se Mladiu gubi trag. Drugo optinsko javno tuilatvo tvrdi da je taj stan preko oglasa iznajmio optueni bivi major vojne slube bezbednosti Stanko Risti. Penzionisani pukovnik VSCG, Jovo ogo, nakon pet meseci u CZ pod sumnjom da je Mladiev jatak, u intervjuu, 28. jun 2006, otkrio je ta je, po njemu, pozadina sluaja: Prava je istina da su sluaj "Mladievi jataci", iskljuivo s ciljem ouvanja svojih pozicija, osmislili i montirali lino Vojislav Kotunica, Rade Bulatovi i Dragan Joi, uz pomo dva najvea pijuna iz Republike Srpske, biveg ministra unutranjih poslova Darka Matijaevia i direktora policije Dragomira Andana. itav "sluaj" proglasili su "dravnom tajnom" da bi prikrili svoju ulogu i uee u "sluaju general Mladi"... Kljuna linost u vezi sa statusom i zatitom generala Mladia od oktobra 2000. do poetka 2005. godine bio je Vojislav Kotunica. itav taj period on to nije radio iz ubeenja i patriotskih razloga, ve iskljuivo iz linih interesa. Dok je na elu Vlade bio Zoran ini, Kotunica, kao predsednik SRJ i glavnokomandujui u Vojsci, lino je odobravao zatitu i pomo generalu Mladiu, a potajno, preko svojih ljudi, vrio je pritisak na Vladu da ona "mora ispuniti svoje obaveze prema Hagu". Cilj je bio prinuditi inia da krene u hapenje generala Mladia, da doe do sukoba i krvoprolia, ime bi ga dalje kompromitovao, a i reio problem za koji je on bio ubeen da se "jednom mora reiti". Istovremeno je kod neobavetenih ljudi o sebi pravio lanu sliku kao o patrioti, a od svega toga on i njegova partija imali su i neposrednu materijalnu korist, jer su pod vidom "pomoi onom oveku" od dobrostojeih pojedinaca i preduzea, gde su bili njihovi ljudi, uzimali nemala finansijska sredstva za svoje potrebe. Radi istine treba rei da Zoran ini nikada ozbiljno nije o tome razmiljao, to mogu da posvedoe najvei funkcioneri iz Republike Srpske, s kojima je tada kontaktirao i kojima je otvoreno govorio da "kad je u pitanju general Mladi, treba nai nain da se to nikada ne desi". Takoe, preko svojih najbliih saradnika nudio je reenje kako da se to realizuje. Oni su ivi i mogu da to posvedoe. ta se promenilo kad je Kotunica doao za premijera? Pravilnije bi bilo rei - kad su ga postavili. On ponovo polazi od stava da se to pre ili kasnije mora zavriti, samo je stvar procene kad mu je to najisplativije. Drugi problem je bio kako obezbediti uslove da on lino i njegova partija ostanu isti, da formalno, u javnosti, prikriju svoju stvarnu ulogu. Prvo pitanje je reeno polovinom 2005. odlukom da je to najbolje zavriti do kraja te godine, jer "do izbora ima jo dve godine", dovoljno vremena da se to zaboravi i medijski opravda, a poeni koji bi se tom prilikom uknjiili, kao to su pribliavanje evroatlantskim integracijama, bili bi dovoljni da se javnosti zamau oi. Drugi problem reen je na nain na koji se u realizaciju zadatka uvlai Vojska, koja bi kao formalno nestranaka institucija bila izvrilac tog

prljavog posla. Zato je na elo Ministarstva odbrane doveden Zoran Stankovi, koji se posle njegovog iznenadnog penzionisanja osetio lino uvreenim i koji je ve i samoinicijativno ponudio svoju "dobru uslugu" Karli del Ponte i nekim zapadnim ambasadorima. Sve se poklopilo i realizacija je mogla da pone. Imate li dokaze za optube na Kotuniin raun? Postoje svi materijalni dokazi i njih u izneti na suenju, pod uslovom da bude javno. U suprotnom, ni ja ni moja odbrana neemo pristati na bilo kakvo suenje... Evo, nedavno je i u Savetu bezbednosti UN reeno da su dobili dokumentaciju od zvaninih organa iz Srbije iz koje je vidljivo da je general Mladi zvanino penzionisan u maju 2002. godine. Istina je da je general Mladi bio aktivni general-pukovnik VJ do marta 2002. godine, kad je u dogovoru Vojislava Kotunice i tadanjeg rukovodstva RS reen nain njegovog penzionisanja i njegov dalji status. Utvreno je, o emu je uredno obaveten Hag, da je general Mladi i posle toga nastavio da koristi vojne objekte i usluge VJ. Pukovnik ogo postavio je nekoliko indikativnih pitanja za srpskog premijera Kotunicu: Ko je mogao da odobri i naredi da general Mladi koristi vojne objekte? Da li ja ili ova deca koju su pohapsili kao taoce? Da li su to bile nae privatne kasarne i da li smo mi bili nadreeni silnim generalima? Ko je, kada i pod kojim uslovima zamolio generala Mladia da napusti vojne objekte i promeni lokaciju? Ko mu je obezbedio uslove i sredstva za promenu lokacije? To su pitanja na koja mora odgovoriti Vojislav Kotunica. Da li je tano da se sve do 2005. godine Zoran Stankovi, sada jedan od glavnih progonitelja, viao s generalom Mladiem, dok dok je od toga imao neposrednu korist? - 21. septembra 2006. na Aerodromu Nikola Tesla spreen je beg Marka Lugonje. Penzionisani oficir Vojske RS je u poslednjem trenutku izvuen iz aviona na liniji za Moskvu. On je bio jedan od najbliih Mladievih saradnika, kome je trebalo da pone suenje za pomaganje. Lugonji se stavlja na teret da ga je skrivao u svom stanu. - 2006. general Milan Zari je zamenik naelnika Generaltaba, Zdravka Ponoa, koga je lino Boris Tadi progurao na to mesto - 10 maja 2007. general Milan Zari uestvovao je na Savetu Evro-Atlantskog Partnerstva u tabu NATO, u svojstvu Stalnog vojnog predstavnika Srbije - 2008. godine Stalna misija Republike Srbije pri OEBS i drugim meunarodnim organizacijama u Beu: ef Misije Miroslava Beham, ambasador Zamenik efa Misije Zdravko Tuvi, ministar savetnik Vojni savetnik Milan Zari, general Savetnik Miodrag Paneski Prvi sekretar Marija Trifunovi-Ljubojevi Trei sekretar Marina Milanovi-Ili Menader kancelarije Branislav Zdravkovi 11.02.2009. general pukovnik Milan Zari je direktor Instituta za strateka istraivanja Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane Srbije.

23. Riard Vi, od 6. novembra 2007. godine generalni direktor US stil Srbija iz Smedereva, najveeg izvoznika srpske privrede koji je prole godine izvezao elik u vrednosti od 664,6 miliona evra u 80 zemalja sveta. Vi istie da je namera ovog giganta, koji poseduje i pogone u apcu i Kuevu, da stvori uslove kako bi tokom 2008. godine proizveo 2 miliona tona elika. Od 2003. do 2007, US stil Srbija je investirala preko 200 miliona dolara u pogone... 24. Danko uni, na godinjoj skuptini srpskog poslovnog kluba Privrednik, ije je sedite u po tajnovitosti ve uvenoj vili u ekspirovoj ulici na Dedinju, Danko uni je ponovo izabran za predsednika kluba privredne elite ove zemlje. uni je nekadanji potpredsednik Savezne vlade, prvi ovek Dilojta za Srbiju i region, suvlasnik TV Avala i Eki investmentsa. 25. Tomislav Nikoli, najozbiljniji protivkandidat Borisu Tadiu za predsednika Srbije. Nikolieve kampanje radi amerika firma Kvin Gilespi & asosijets, koja u Vaingtonu vai za jednu od najmonijih. Oni su savetovali Nikoliu da bude meki i...Nikoli je oko SRS uspeo da okupi vie simpatizera nego Vojislav eelj. Po odvajanju od SRS Nikoli je oko novosnovane SNS sa Aleksandrom Vuiem pridobio po anketama oko 33% birakog tela danas. 26. Radovan Jelai, stabilan dinar, rast deviznih rezervi i prevremena otplata duga Meunarodnom monetarnom fondu u martu 2007. godine, najznaajniji su rezultati koje je Narodna banka Srbije, kojom rukovodi guverner Radovan Jelai, zabeleila prethodne godine. NBS e biti spremna da prema potrebi dodatno pootri mere koje bi bile u funkcije spreavanja rasta inflacije..., kae Jelai. Roen je u selu Baja u Maarskoj, Ekonomski fakultet zavrio je u Beogradu. Bio je najmlai guverner Narodne banke Jugoslavije. Po predaji dunosti guvernera govorilo se da e postati guverner Madjarske Narodne banke. 27. Peter Mati, vlasnik kompanije MPC koja zapoljava oko 1.200 ljudi, bogata je ija fotografija nije objavljena ni u jednom mediju. Procene upuenih kau da spada meu pet najbogatijih ljudi u Srbiji. Vlasnik bive zgrade CK na Uu zida oping mol od 131.000 kvadrata u Beogradu. U njegovom posedu su Imo centri, zgrada BIGZ-a, robne kue Planet u Beogradu i Ni, poslovna zgrada u Novom Beogradu... U knjizi roenih upisan kao PETER MATI, vlasnik i predsednik "MPC holdinga", jedan je od desetak najbogatijih biznismena u Srbiji. Za razliku od svojih kolega, Mati nikada nije dao intervju, niti je njegova fotografija ikad objavljena. Navija za Crvenu zvezdu, ali je dobar prijatelj s generalnim sekretarom Partizana arkom Zeeviem. Zaradio je ogromne pare na vercu cigareta, i on to ne krije, a cigarete i viski su i danas u asortimanu njegovih proizvoda. Roen je u Mariboru septembra 1966. godine. Majka i otac su mu stomatolozi. Iz mladalakog perioda upamen je kao najbri voza motora od ibenika do Benkovca. Naime, Mati je vrlo kratko iveo u Sloveniji. Roditelji su se preselili u Benkovac, gde i on ostaje sve do pred sam rat. Svoju privatnu firmu MPC osnovao je 1989. godine u Hrvatskoj, ali ju je dve godine kasnije preregistrovao i u Beogradu. Mati je prvi veliki biznis napravio kad je pokrenuo lanac maloprodaje sa Italijom. Druini srpskih biznismena, koji su tokom tranzicije pokupovali vei deo srpske privrede, pridruio se do marta 2007. godine i Petar Mati, koji je za 330

miliona kupio BIGZ. Kao vlasnik kompanije MPC Mati se svrstava meu 10 najbogatijih ljudi Srbije. Zakupom tri hektara zemljita na beogradskoj Autokomandi, Petar Mati, vlasnik MPC holdinga, osujetio je plan najbogatijeg oveka u Srbiji Miroslava Mikovia da na tom mestu, izmeu nikog autoputa i Bulevara osloboenja, izgradi trgovinski centar sa dve poslovne palate. Mikovieva "Delta" e morati da se zadovolji samo oping molom, koji e graditi na svom delu. Petar Mati kupio je sarajevski hotel Holidej in (Holiday Inn) od austrijske kompanije koja je taj hotel privatizovala 2003. Mati je jedan od deset najbogatijih srpskih biznismena koji nikada nije dao intervju, niti je fotografisan. Ko je, pre nekoliko godina kupio zgradu CK SKJ, na novom Beogradu. Ovo zdanje izgraeno iz sredstava lanarine koju su plaali lanovi SKJ, posle odranog 14. kongresa obnove, po svim pravnim normama treba da je u posedu Saveza komunista Jugoslavije. Meutim, lanovi ove organizacije, prvo su brutalno izbaeni od strane JUL-a, a potom, pre nekoliko godina, objavljeno je da je kupac zgrade MK Komerc iz Novog Sada. Pitanje vlasnitva nad ovom zgradom i dalje je pred odgovarajuim sudom u Srbiji, ali poto se stalno odlae donoenje presude, ova politika organizacija se obratila i Evropskom sudu u Strazburu. Karakteristino za ovu, i mnoge druge transakcije, gde je u dosta sluajeva drutvena imovina prodavana za veoma male iznose je, da se esto ne zna ko je stvarno kupac, ko stoji iza firmi sa kojekakvih ostrva. Tek e se izgleda saznavati i da iza onih koji se pojavljuju kao kupci, stoji neko drugi. U svemu tome bitno je da se drutvena imovina i dalje prodaje za male iznose krenjem Ustava, jer su u istom svi oblici svojine ravnopravni. Umesto toga, drutvena svojina je degradirana, te unapred proglaena za neprofitabilnu i kao takvu poeli su je "ariti" i prodavati... Da li su to moda seljaci, posednici manjih imanja - do 10 hektara zemlje? Da li e, zbog "uspenosti" buduih veleposednika, navedeni zemljoradnici, ponovo postati bezemljai, pa kao takvi, sa komadom hleba u torbici, na rad kod novih zemljoposednika? Konzorcijum koji ine MPC kompa-nija, Internenel trejding partners iz Londona, MK Komerc iz Novog Sada i Union intertrejd LTD sa Devianskih Ostrva dobio je pravo da za 300 miliona dinara otkupi u bomba-rdovanju oteenu zgradu Poslovnog centra "Ue" i tu izgradi biznis kompleks. Matieva firma je poela sa izgradnjom oping centra od 120.000 kvadrata uz zgradu CK. Taj centar e biti duplo vei od Mikovievog i najvei na Balkanu. Graen je po uzoru na amerike centre, ak su ga Amerikanci dizajnirali. Centar e kotati 120 miliona evra, a bie izgraen uz pomo "sindiciranog kredita", jedinstvenog kredita kojeg daje vie banaka, uz podrku jednog od stubova finansijskog kraha svetske privrede, Meril Lin. Prvi je prodavao italijanske cipele u Benkovcu, Zadru i ibeniku, a kasnije je snabdevao itavu Dalmaciju. Mati u Beograd dolazi pred poetak rata, 1991. godine. Dobro upueni tvrde sa legitimacijom tajne policije! U vreme sankcija najunosniji biznis bio je sa naftom, cigaretama i stranim piima. Petar Mati otvara etiri fri-opa. O tome ko je tada mogao da se bavi ovim poslom, govori i podatak da je jedan od vlasnika ovih prodavnica na graninim prelazima bio i Marko Miloevi, sin predsednika. A jedna od prvih prodavnica koju je otvorio nalazila se u blizini amerike ambasade. Mati je bio blizak i sa srpskim premijerom Mirkom Marjanoviem, a firmu

"Progres" jo uvaju ljudi iz Matievog obezbeenja. Promenu vlasti 2000. godine Mati je doekao spremno, i uz pomo Zorana Janjuevia nesmetano nastavio svoj posao. Kupuje fabriku arapa "Partizanka" i tu gradi apartmane. Na Novom Beogradu, u ulici Duana Vukasovia, gradi novi trni centar. U Knez Mihajlovoj kupuje "Elektrotehnu" i pretvara je u robnu kuu "Planet". Za 2.600 kvadrata platio je 4,5 miliona evra. Strunjaci, tvrde da bi najnia realna cena bila izmeu 15 i 20 miliona evra. Ali, "privatizacija" je izvedena uz podrku vlasti. Sa Miodragom Kostiem, Mati kupuje zgradu biveg Centralnog komiteta, i prodaje Slovencima, a potom kupuje celu zgradu. Na Novom Beogradu, Mati je izgradio nov, supermoderan poslovni objekt. Jedna od investicija je servis "Sitroen" servisa, u koji je, sa Milijom Baboviem, uloio 4 miliona evra. Poslovnu karijeru Petra Matia pre osam godina nakratko je prekinuo 41 dan u pritvoru, od 28. aprila 1998. godine. U obrazloenju reenja o hapenju pie da postoji osnovana sumnja da je utajio porez u visini od tri miliona dinara. 28. Aleksandar Vlahovi, poslanik Demokratske stranke, suvlasnik Eki investments. Bio je ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana inia, a pre toga partner u Dilojt i Tu. lan je Udruenja amerikih procenitelja, Meunarodnog udruenja raunovoa, UO Erste banke, Saveza ekonomista Srbije, Beogradske privredne komore i predsednik SD Crvena zvezda. 29. Radomir ivani, vlasnik Verano motorsa, kupac Robnih kua Beograd, za koju je platio 360 miliona evra. Ovaj beogradski biznismen, poznat pod nadimkom Baja Plavi, pobedio je u nadmetanju Miroslava Mikovia, Filipa Ceptera, Petera Matia, Miodraga Kostia... Iza njegove kupovine stoji grki investicioni fond Marfin. 30. Stanko Suboti Cane, nalazi se na 96. mestu najbogatijih ljudi jugoistone Evrope. Od kada je za njim 15. juna raspisana Interpolova poternica, nalazi se van Srbije. Osumnjien je da je voa jedne od organizovanih grupa koje su se devedesetih bavile meunarodnim vercom cigareta. 31. Dragan Joi , ministar unutranjih poslova Srbije u kabinetu Vojislava Kotunice. I dalje ne eli da kae o emu su on i Rade Bulatovi razgovarali s Miloradom Lukoviem Legijom u noi njegove predaje, i zato nije potovana zakonska procedura. Tabloid 135, 23.08.2007. Dragan Joi roen je u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu. Posle diplomiranja privatno se bavio pravom. Trenutno je potpredsednik Demokratske stranke Srbije, iji je lan od osnivanja. Bio je poslanik u Skuptini Srbije i odbornik Skuptine grada Beograda. Kada je postavljen na mesto ministra unutranjih poslova, nekoliko medija objavilo je da je 1981. godine bio umean u pljaku kioska i zbog toga osuen na uslovnu kaznu od est meseci zatvora. U ovu kaznu uraunata je i osuda zbog krivinog dela uestvovanja u tui, kada je sa svojom bandom uleteo na privatnu urku i tom prilikom jedan mladi izgubio oko. Potvrdio je pisanje tih medija pravdajui se mladou. Zbog njegovog drugog mandata Srbija je bila pola godine bila bez vlade i na ivici otvorene diktature, vladavinom uredbama. Bio je pripravnik u advokatskoj kancelariji Vladana Batia, koji se trudio da od

njega napravi advokata i oveka. Joi mu je grubo okrenuo lea. Kada je Vladan Bati privoen u prostorije UBPOK i zadran pod optubom da je, navodno, zloupotrebio slubeni poloaj, iste veeri oglasio se ministar Joi, i na vanrednoj konferenciji za tampu saoptio da je policija otkrila Batieve zloupotrebe, i da nastavlja intenzivnu istragu. Ve sutradan istrani sudija, na predlog javnog tuioca, oslobodio je Batia odgovornosti. Potpredsednik DSS, narodni poslanik u tri mandata, i predsednik Odbora za bezbednost, sve je to Joi bio, samo nije velika politika zvezda. Bio je potpredsednik Skuptine Beograda u vreme Radmile Hrustanovi. Ona se alila kako tog oveka ne via i ne zna kako izgleda, a konano, kad ga je zapamtila, zakazivala je bezuspene sastanke s njim. I ona je, kao i Vladan Bati, spremna da se zakune kako Joi ispija otra pia u kafanama u radno vreme ali i posle njega. Kad su ga mediji prozvali zbog obijanja trafika, prekorio je javnost: Kako moete da me pitate za trafiku a Hilandar gori?. Tako tragikomino zapoee svoj prvi mandat. U prvih pola godine na mestu ministra unutranjih poslova smenio je 18 naelnika sekretarijata i 15 naelnika uprava policije. Oito, bez jake podrke u tvrdim strujama, posluio se angaovanjem svojih drugara iz mladosti, zapoljavajui ih u policiji uprkos kriminalnim dosijeima. Ivana ivkova je najpre zaposlio u Upravi za obezbeenje a potom u Specijalnoj antiteroristikoj jedinici. ivkov je registrovan kao prodavac oruja. Bio je u Joievoj grupi na Zvezdari. Izazvao je pometnju u redovima policije, kada je na mesto smenjenog hakog optuenika Sretena Lukia postavio potpukovnika Miroslava Miloevia. Ispostavilo se da je veina rukovodilaca koje je ministar Joi doveo na kljune funkcije, radila je u Odeljenju unutranjih poslova Zvezdara. Na ovoj teritoriji je, kao mlad, ordinirao i Dragan Joi. U njegovoj kriminalnoj grupi, koja se bavila deparenjem i obijanjem trafika, bio je i Zoran Amidi, zvani Lole. S njim je Joi, nakon razbijanja njihove grupe, pobegao u Nemaku, gde su nali utoite u grupi Ljube Zemunca. Loleta je ministar Joi zaposlio u Nacionalnoj tedionici Srbije. Umesto smenjenog komandanta andarmerije Gorana Radosavljevia Gurija, postavio je svog roaka Borivoja Teia, koga je preuzeo iz Gardijske brigade Vojske Jugoslavije. Imenovanjem Suzane uleji na mesto naelnika Uprave za ljudske resurse, Joi je poeo da pljaka fondove ministarstva, nabavljajui opremu, oruje, vozila i odevne predmete za potrebe policije. Gospoa ulaji je iz Zrenjanina. U policiji je njen karton debeo. esto se tukla sa svojim muem, od koga se razvela, a Joi ga je potom penzionisao na mestu naelnika OUP Vraar. General Suzana ulaji ostae upamena i po nesvakidanjem potezu. U prostorijama Okrunog zatvora u Beogradu potpisala je ugovor o kupovini opreme od zrenjaninskog biznismena Mileta Dragia, koji je bio uhapen jer je Vojsku Jugoslavije trebalo da ojadi za 250 miliona evra. ulajika mu je dala posao dok je on bio u pritvoru! Taksistu Vladimira Jakovljevia, poznatijeg kao Vlada Klej (lini taksista Vojislava Kotunice do dolaska na vlast), s kojim se druio dok je i sam bio taksista, Dragan Joi primio je u policiju, i pored injenice da je vie puta

krivino osuivan. Unapredio ga je u in majora, a potom postavio za naelnika Uprave za zajednike poslove MUP-a Srbije, u inu pukovnika. Svog paenoga, Mladena Kuribaka, naelnika Odeljenja unutranjih poslova u Kovinu, postavio je za naelnika Uprave policije MUP Srbije, a Nikolu Popovca, komandira ove policijske stanice, za naelnika Uprave policije Policijske uprave za grad Beograd. Naelnik Uprave za ljudske resurse doveden je iz Smedereva, da pokrije kriminal svoje roake Sneane uleji i ministra Joia. Dejan Mati je diplomirani ekonomista, a u MUP-u Srbije zasnovao je radni odnos 2003. godine. U Smederevu je radio u preduzeu Fagram, a potom u Metalimpeks, preduzeu za trgovinu otpadnim materijalom. Ministar policije najvie ima poverenja u ljude s gresima. 36 rukovodilaca u Ministarstvu unutranjih poslova, koje je zaposlio ministar Dragan Joi, ne mogu po Zakonu o policiji obavljati poslove u ovom ministarstvu. Iako po zakonu o policiji njome rukovodi direktor policije, Joi dri sve poluge rukovoenja. Ministar Joi je agresivno primitivan ovek. Okruen je svitom telohranitelja, odlazi u lovita, opija se do besvesti, i pravi terevenke vikendima. Narcisoidan je, i stalno u paranoji da ga prijatelji izdaju. Sukobio se s generalom Miroslavom Miloeviem, koji je u jednom trenutku odbio da izvrava Joieve naloge o progonu policajaca. General je odbio da uestvuje u pljakanju fondova u MUP-u i da potpisuje lane fakture, kao i reenja o otputanju policajaca i inspektora. Da bi predupredio organizovanu pobunu u policiji, ministar meseno donese i po stotinu reenja kojim inspektore i policajce iz jedne policijske stanice alje na rad u prigradske optine, a policajce iz prigradskih policijskih stanica u Beograd. Ministar je naroito osetljiv na sindikalno organizovanje policajaca. Naredio je da se otpusti predsednik Nezavisnog sindikata policije Miloslav Vasi, a nakon trajka policajaca, sve lanove rukovodstva ovog sindikata premestio je u unutranjost. Za efa unutranje Kotunine ene. kontrole postavio je Dragoljuba Radovia, roaka

Inspektori kriminalistike policije klone se da istrauju teke kriminalne prestupe, jer ministar Joi pokriva sve tajkune. Posebno ogorenje ponaanjem ministra je u Slubi za borbu protiv organizovanog kriminala. Najvei broj krenja zakona tajkuna pretoen u krivine prijave, ministar Joi zahteva da budu fiokirane, ili ih, preko specijalnog tuilatva, stavlja ad akta. Unizan je pred Miroslavom Mikoviem. Od njega dobija stotine hiljada evra apanae, koje mu Mikovieva svita prenosi na inostrane raune. Veina organizovanih grupa u izvrnoj vlasti i vrhovima politikih stranaka debelo plaa ministra Joia. U sukob je ministar doao i sa smirenim ovekom, svojim roakom Borivojem Teiem, komandantom andarmerije. Joi je, neovlaeno, Protivteroristiku jedinicu andarmerije izdvojio iz njenog sastava i odluio da on lino njome komanduje. Po zakonu o policiji, svim policijskim slubama rukovodi direktor policije. Direktor policije je iskusni policajac Milorad Veljovi, ali se ministar

protivzakonito mea u rad organizacionih jedinica policije. Na sastancima kolegijuma Joi vrea prisutne, ponaajui se kao uliar. Kada mu naelnici kriminalistikih policija podnose izvetaj o otkrivanju velikih pljaki srpskih oligarha, Joi kae - nemojte to nikome da kaete, ima Voja da me kara. Odeljenje za privredni kriminal Policijske uprave za grad Beograd podnelo je krivinu prijavu protiv bivih rukovodilaca EPS-a. Na ovoj krivinoj prijavi radilo se po nalogu zamenika okrunog javnog tuioca u Beogradu. Postojao je i nalaz Gradskog zavoda za vetaenje u Beogradu, koji je vetaio poslovanje direktora EPS-a po nalogu istranog sudije Neboje ivkovia. Na elu ovog odeljenja bio je mafija Dragoljub Radovi, roak Kotuniine slubene ene. Kada je on unapreen, inspektori ovog odeljenja, na elu s Petrom Damjancem i v.d. naelnikom Dejanom Svilarom, podneli su tuiocu i zvaninu krivinu prijavu. Ministar Joi, koji otvoreno, za velike pare, slui svom sunarodniku Vojinu Lazareviu, odmah je reagovao penzioniui inspektora Damjanca, a naelnika odeljenja je poslao, po kazni, na rad u Obrenovac, i pokrenuo propagandu s ciljem da umesto elektroprivredne mafije, uhapsi inspektore koji su ih prijavili tuilatvu. Supruga ministra policije, gospoa Milana Joi, postavljena je za direktora Zavoda za zatitu kulturnih spomenika u Beogradu. Svuda u svetu je nezamislivo da supruge ministara dobijaju rukovodea mesta u javnim preduzeima... Zbog muevljeve zauzetosti, Milana Joi odala se ivotu. Tahir Hasanovi uspeva da dobije razne dozvole na zgradama pod zatitom drave. Milana tera mua da pezi pred Tahirom. Penzionsiani agent Mosada Meir Avital prenosi u strane banke pare branog para Joi. Dragan Joi je jedan od retkih ljudi koji su s Vojislavom Kotunicom na ti. Oni koji ih bolje poznaju, pamte da je premijer imao strasnu vezu sa svojim ministrom policije. Ne postoji gadost i kriminal koji ministar Joi uini, da premijer Kotunica to ne opravda. U Belanovici se premijer sastaje s glumcem Tikom Arsiem, Joiem, Dejanom Mihajlovim i Aleksandrom Nikitoviem. Ludo se provode, a o tome svedoe kamere vojno-bezbednosne slube. Ministar Joi javno proziva vladu SAD zbog odnosa prema Srbiji i njenim nacionalnim interesima. Bolje upueni znaju da ministar Joi nije izlazio iz pantalona bivem amerikom ambasadoru u Beogradu Majklu Poltu. Ulagivao mu se, a Polt je uspeo da izdejstvuje da srpska specijalna jedinica (SAJ) obavi vebu oslobaanja talaca koji su navodno uzeti u zgradi ambasade. Bio je to prvi sluaj da je policija zemlje domaina ula u neku zgradu amerike ambasade u njenoj istoriji. Kao predsednik Odbora za bezbednost 2001. godine, u vreme pobune crvenih beretki, Joi je neko pismo Milorada Ulemeka Legije tumaio kao vojniko pismo. Nakon to je poelo suenje Ulemeku, kada su u sudnici poeli da se pojavljuju mladii u majicama sa oznakama JSO, od kojih su neki bili aktivni pripadnici andarmerije, Joi je izjavio: To je ipak ratna jedinica, a njihov odnos bih shvatio kao odnos prema jedinici koja je nosila pijetet nesalomive jedinice, to je odnos potpune vezanosti i oduevljenja. Dragan Joi je pomenut je u transkriptu razgovora Dejana Milenkovia Bagzija i advokata Biljane Kajgani kao uesnik pokuaja da se Bagzi nagovori da lano

optui nevine ljude za ubistvo biveg radnika RDB Momira Gavrilovia. Joi smanjuje unutranju kontrolu rada policije. Njegove komunikacije s medijima su skoro nikakve. Ministarstvo unutranjih poslova nema portparola, a konferencije po potrebi, dri ministar Joi. Upravo Joi je podrao zahtev SRS da se iz predloga Zakona o policiji izbaci odredba po kojoj policija moe objavljivati informacije na zahtev pojedinaca i zameni novom po kojoj policija na zahtev pojedinaca, neposredno ili putem sredstava javnog obavetavanja, informie o dogaajima i pojavama iz svog delokruga koje su od interesa za javnost, kao i merama koje se tim povodom preduzimaju. Prenagljeno informisanje koje predstavlja odreenu kakofoniju informacija, moe da teti pogotovo MUP-u i, uopte, pravosuu, jer moe da bude diskreditacija ljudi bez osnova, ree Dragan Joi. Svi pripadnici zemunskog klana, osim Miloa Simovia, Legije koji se predao i Dejana-Bagzija Milenkovia koga su Grci uhapsili, i dalje su u bekstvu. Ubijen je jedan zatieni svedok u procesu za inievo ubistvo. Joi je toliko daleko od stvarnog obrauna s organizovanim kriminalom u Srbiji, da mu se ovde nema ta zameriti. On naprosto ne sme dalje od elja i potreba svojih politikih nalogodavaca. Nakon saobraajne nesree 2008 godine sve manje se vidja u stranci, a na mestu ministra ga je posle izbora zamenio kadar SPS-a Ivica Dai.

32. Velimir Ili, bivi ministar za infrastrukturu i lider Nove Srbije, i jedan od kandidata na predsednikim izborima. Ne odustaje od svoje teke retorike, pa je tako na predizbornom skupu rekao da je dobro to se predsednik LDP edomir Jovanovi kandidovao za predsednika, jer e se na taj nain posle 20. januara tano znati koliko u Srbiji ima narkomana. Bio je gradonaelnik aka, prvi opozicioni gradonaelnik u unutranjosti Srbije u reimu Slobodana Miloevia. Ima velike operativne zasluge za petooktobarske promene 2000. 33. Dejan Cvetkovi, generalni direktor Mikrosoft softvera u Srbiji, i predsednik Amerike privredne komore u Beogradu koja okuplja predstavnike najveih stranih kompanija u Srbiji. 34. orije Nicovi, vlasnik preduzea Irva kupio je u protekloj godini poljoprivredni kombinat Beej, drugi po veliini u Srbiji, posle dravnog PKB, po ceni od 30,1 milion evra. Druga velika Nicovieva kupovina u 2007. bila je konfekcija Prvi maj iz Pirota za 1,7 miliona evra. Hteo je, ali nije uspeo da kupi Si markete od Simpa. ORIJE NICOVI je roen 1951. godine u Kolainu. Srednju kolu je zavrio u Pei, a Pravni fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao. Po zavretku Pravnog fakulteta, orije Nicovi poeo je da radi u Narodnoj banci Jugoslavije. Vrlo brzo je umesto pravnim poeo da se bavi ekonomskim poslovima. kolovao se i obuavao za dilera i brokera. Boravio je i radio nekoliko godina na vodeim svetskim berzama, od Njujorka i Londona, do Ciriha i Tokija. Pohaao je brojne edukacije za dilersko-brokerske poslove u vie vodeih svetskih banaka. Bio je sekretar Udruenja brokera i dilera Srbije i lan Saveta Svetskog udruenja

dilera i brokera. U Narodnoj banci je preao put od dilera i brokera do generalnog direktora sektora za devizno poslovanje. Raspadom bive Jugoslavije 1992. godne, orije Nicovi naputa Narodnu banku i poinje da se bavi privatnim biznisom. U 1995. godini preuzima propalu Kapital banku i od nje za nekoliko godina pravi jednu trino orijentisanu i uspenu banku. 35. Drako Petrovi, generalni direktor Telekoma Srbija od 2000. Telekom je sponzor Fudbalskog, Odbojkakog i Teniskog saveza Srbije, fudbalskih klubova Partizan i Crvena zvezda, Olimpijskog komiteta, tenisera Novaka okovia i Jelene Jankovi... 36. Oliver Regl, predsednik izvrnog odbora Rajfajzen banke dobio je priznanje Naj bankar koje je asopis Ekonomist ustanovio za ukupne poslovne rezultate, etiko poslovanje i odnos prema konkurenciji i klijentima. Rajfajzen banka je do sada u Srbiji plasirala vie od milijardu evra. Proglaen je za bankara 2006. i bio je lan menaderskog tima ove banke u Srbiji od samog poetka, zbog ega je veoma vezan za Rajfajzen banku u Beogradu. Danas ova banka u Srbiji zapoljava 1.700 ljudi. 37. arko Zeevi, bivi generalni sekretar FK Partizan, koji je iz kluba otiao u septembru posle 22 godine rada, i dalje slovi za jednog od najmonijih ljudi srpskog sporta. Spekulie se da bi mogao da postane zastupnik Gasproma za Srbiju i da tu firmu namerava da promovie u glavnog sponzora kluba iz Humske. Za sada, Zeevi nije predstavnik Gasproma u Srbiji, ali je zaposlen u jednoj od sestrinskih firmi ove kompanije. Ni pria o planiranoj izgradnji stadiona nije zavrena, tako da postoji velika verovatnoa da bi Zeevi kroz sportsko drutvo mogao da bude ukljuen u jedan od najveih projekata Partizana. 38. Milka Forcan, biva potpredsednica Delte, najvee kompanije u regionu, istovremeno i najveeg centra moi u Srbiji. U Delti je punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije proao zbog odbijanja pojedinih lanova Saveta da se nau pod njenim vostvom. Zavrila je Ekonomski fakultet. 39. Skip Bornhiter, generalni direktor Duvanske industrije Ni, iji proizvodi ine vie od polovine srpskog trita cigaretama. Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma, DIN, koja posluje u okviru kompanije Filip Moris moi e da osvoji nova trita na Balkanu i proiri izvoz. U poslednje etiri godine u DIN je investirano 600 miliona evra. 40. Ivica Todori, jedan od najveih hrvatskih tajkuna, predsednik koncerna Agrokor, najvee hrvatske privatne firme, koja je vlasnik najveeg trgovakog lanca Konzum u Hrvatskoj, kao i supermarketa Idea u Beogradu. U Srbiji sarauje s mnogim privrednicima, i vlasnik je poslovnog prostora u Luci Beograd i u Novom Beogradu, zrenjaninskog Dijamanta... za velikim planovima u Srbiji. 41. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, jedini lan Kotuniine vlade sa privrednikim iskustvom. Kae da je sada pravi trenutak za ulazak ruskog kapitala na srpsko trite jer su na redu investicije u energetski sektor, ali i da privatizacije javnih preduzea Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije ne moraju da budu obavljene u 2008. godini, kako mnogi navode.

PREDRAG BUBALO roen je 1954. godine u Vladiinom Hanu. Doktorirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Od 2002. godine bio je generalni direktor livnice "Kikinda" u Kikindi. Reporter Kurira obiao je sve lokacije i dobio potvrdu da su komije viale ili Bubala ili lanove njegove porodice kako u razliitim periodima dolazi u "svoje" stanove. Zgrada u Bloku 29 u Novom Beogradu jedna je od najraskonijih i najskupljih u itavoj prestonici. Komije tvrde da je Bubalo kupio stan u centralnom ulazu broja 78. To su najskuplji stanovi u Beogradu, izmeu 150.000 i 200.000 evra. Druga lokacija na kojoj je vian Bubalo ili lanovi njegove porodice je Gospodar Jevremova ulica broj 2 na Dorolu. Veina komija potvrdila je da je Bubalo obitavao u stanu broj 2, u kojem je bio smeten Rukometni savez SCG. Vrata su okreena u belo, za razliku od vrata stanara preko puta, koja su vremenom poutela. Brava je nova, specijalna. Iznad vrata postavljen je mini-reflektor koji radi na senzor i kamera. Druga kamera, koja deluje prilino novo, stoji na ulazu u zgradu iznad interfona. Boidar urkovi, generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije, naglaava da taj stan nije u njihovom posedu ve nekoliko meseci: Mi smo bili samo zakupci i vratili smo ga Diplomatskom stambenom preduzeu. Ne znam ta je dalje bilo s njim. S obzirom na to da samo DIPOS izdaje dravne stanove, zvanino smo proverili ko je vlasnik ovog stana i doli do otkria da je vlasnik Industrija ravnog stakla iz Paneva. Predsednik Upravnog odbora DIPOS Slobodan Kopanja bio je iznenaen: Odgovorno tvrdim da taj stan od oko 100 kvadrata nismo nikome izdali. Zavrili smo njegovo renoviranje i jo ga nismo ni stavili u ponudu. Jedino je mogue da vlasnik, drava Srbija, odlui mimo nas da taj stan izda ili proda. Bubalo navodno ima i stan u arkovu. Izvori tvrde da je bivi ministar kupio bar dva stana, od kojih je jedan u ulici Narodnog fronta, a drugi u Vuka Karadia. S druge strane, bivi ministar otezao je da se iseli iz dravnog stana koji je koristio. Dana 24. novembra 2008. advokatski tim Stanka Subotia Caneta saoptio je da je Predrag Bubalo, u vreme dok je bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, tokom 2004. godine, zatraio da mu Ambasada Nemake obezbedi sastanak s predstavnicima VAC, kako bi ih ubedio da raskinu sve ugovore sa Subotiem, navodei kao razlog optunicu protiv Subotia - koja je podignuta tek 2006. godine. 42. Dragan ilas, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zaduen za nacionalni investicioni plan. Budet NIP za 2008. iznosi 47 milijardi dinara, a bie finansiran 971 projekat. ilas je najavio da e ove godine novana sredstva biti direktno rasporeena i lokalnim samoupravama, a da je 40 miliona dinara minimum koji e optine dobiti. ilas je bio direktor Narodne kancelarije predsednika republike i osniva Dajrekt medije, vlasnika televizijskih prava na prenose sportskih dogaaja i jednog od najveih oglaivaa u pisanim medijima. DRAGAN ILAS, se nakon izbora za gradonaelnika Beograda naao u sukobu interesa. Njegovim privatnim firmama je istog trenutka skoila vrednost. Slubena biografija gradonaelnika Beograda Dragana ilasa govori o mladom i uspenom oveku ija slava tee od 1991. godine i njegovog susreta sa Slobodanom Miloeviem u svojstvu predstavnika pobunjenih studenata protiv ondanjeg reima. Neslubena biografija govori neto drugo. Neverovatno zvui da je ovaj ovek primljen u Demokratsku stranku tek 2004. godine, i da

je odmah postao lan Izvrnog i Glavnog odbora. Sruio je niz optubi na vladu Zorana ivkovia iz pozicije simpatizera stranke, a zapravo lovca na visoku funkciju:"... 'Ajde da budemo potpuno iskreni ! Vlada koju je predvodio ivkovi izgubila je poverenje graana i poslanika u parlamentu i zbog toga smo i imali prevremene izbore. Prema svim istraivanjima, rejting vlade i samog Zorana ivkovia je bio izuzetno nizak, a za posao koji sam ja radio apsolutno je nebitno koliko je on sam kriv za takvu situaciju. To je injenica i gotovo. Zato je sasvim logino da njegovo pojavljivanje u kampanji nije moglo doneti glasove listi DS - Boris Tadi. Pa i samo lanstvo stranke je to mislilo kada je trailo da nosilac liste ne bude ivkovi ve Tadi". Od te 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. godine bio je ministar u Vladi Srbije zaduen za sprovoenje Nacionalnog investicionog plana. Prethodno je na Skuptini Demokratske stranke 18. februara 2006. izabran za lana Predsednitva za Beograda, a juna iste godine i za predsednika gradskog odbora. Svojevremeno je Dragan ilas tvrdio kako je prvi ozbiljan kapital stekao perui prozore u Londonu. Ve 2001. godine, Dragan ilas osniva firmu Dajrekt medija. Neto ranije, imao je marketinku agenciju Ovejn, sa kojom je uao u reklamni prostor medija u Srbiji. Nije ilas imao novac, nego su mu otvorili vrata medija. Od osnivakog uloga, ne veem od par hiljada evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Tek 2005. godine osnovao je poslovni sistem, Multikom group, sa osnivakim ulogom od blizu 1,5 miliona evra, ili 49 % vlasnitva. U sastav Multikom group ula je njegova firma Dajrekt medija, i firma Emoun prodakn, koja ima licencu za sve "rijaliti ou" programe. Multikom group je osnovan 2005. godine, a osnivai su bili Dragan ilas, Dragoslav Ili i Neboja Gari. ilas je uloio oko 1,4 miliona evra, Ili 1,3 miliona, a Gari oko 200 hiljada evra. Multikom group je ve 2006. godine zaradio tano 55 miliona evra, ime je uao meu nekoliko najprofitabilnijih firmi. ilasova, Dajrekt medija u istom periodu imala je ukupan prihod oko 43 miliona evra. Deo Multikom group ine i Ovejn advertajzing i Sparkiventpromoun, iji je prihod 2006. godine bio oko etiri miliona evra. Tokom 2007. godine, ilas je zaradio 83,8 miliona evra, a prihod njegove kompanije povean je za skoro 50% u odnosu na 2006. godinu. ilas, zvanino, poseduje stan na Vraaru od 110 kvadrata, uteevinu od 799 evra i oko milion dinara, automobil "SAAB" iz 2003. i vlasnitvo u firmama Multikom (50%), BBDO Sarajevo (48%), MDI internacional Prag (28%). Njegova supruga ima kuu od 250 kvadrata na Senjaku i automobil Citroen C 3". Narodna kancelarija koju je osnovao Predsednik republike, a vodio Dragan ilas, pretvorila se u sprdnju sa graanima. Javnost nikada nije saznala da li je ova neformalna institucija reila neki ozbiljan problem zbog kojeg pate graani....... ilas je, otvarajui irom Srbije ispostave Narodne kancelarije, stvarao paralelne odbore DS i irio svoju "bazu" koristei ovu budetsku ustanovu za linu promociju. Monopol koji danas ima nad medijskim prostorom u Srbiji poeo je da iri i na druge drave u regionu. Anemina Antimonopolska komisija ne moe ilasu nita. Njegova sloboda da bira koga e da reklamira stvorena je protivzakonito. Firma Dragana ilasa Dajrekt medija zastupa

kompanije Telenor, Henkel, Bajersdorf Hamburg, Apatinsku pivaru, Bambi, Nektar, Loreal, Knjaz Milo, Podravka, tark, Kraftfuds, Delta DMD, Frikom, Imlek, Banka Inteza, Efes Vajfert, EFG Eurobank, Donson i Donson i mnoge druge. Dragan ilas je danas apsolutni monopolista u poslu oglaavanja,u Srbiji. ak 55% reklamnog trita Srbije nalazi se u njegovim rukama. Zato je ba ilas dobio pravo da prodaje televizijske sekunde na dravnoj televiziji, znaju njen bivi direktor Aleksandar Crkvenjakov, i sadanji, Aleksandar Tijani. Bilo je za oekivati da taj monopol ima na televiziji B92 iji je bio suosniva, ali doi u RTS sa monopolom u prodaji reklamnog prostora, mogao je samo neko ko je imao politike koncesije. Osim kontrole elektronskog prostora, novi gradonaelnik Beograda je ovek ije su graditeljske ambicije oigledne. uveni su njegovi televizijski obrauni sa Velimirom Iliem, u kojima ga je Ili redovno nazivao lopovom i prevarantom, razobliavajui njegove poslovne i politike manipulacije, koji su odjednom prestali. Niti Ili vie pominje ilasa, niti ilas progovara o Iliu. Kad je Demokratska stranka izgubila na decembarskim izborima 2006. godine, Dragan ilas je podneo ostavku na mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke zbog loih izbornih rezultata. Posle mesec dana, jedini kandidat za ovu funkciju bio je opet Dragan ilas. Da li je Dragan ilas studirao na Mainskom, kako tvrdi) ili na Poljoprivrednom fakultetu (smer Poljoprivredne maine)? U Kotuniinoj vladi bio je ministar, a njegova supruga Milica, pomonik ministra, a ostali su i u Cvetkovievoj (Tadievoj), dodue kao razvedeni. Dnevnik "Kurir" je odluio da objavi ''detalje'' o slatkom ivotu i o razvodu Dragana ilasa od supruge Milice Delevi-ilas. Ministar je upotrebio svoj autoritet i sve podzemne veze, i ceo tira "Kurira" je iseen, a odtampano, nou, novo izdanje. Sa g. ilasom nema ale. 43. Ruica ini, samo povremeno se ukljuuje u aktivni politiki ivot Srbije, pre svega kroz podrku koju prua politikoj opciji Borisa Tadia. Prva je ena koja je dobila mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i lan je Predsednitva DS. Osniva je i predsednica Udruenja Prvo deca, a aktivna je i u organizacijama koje se bave problemima autistine dece. Koristi odline veze svoga mua u inostranstvu, posebno Nemakoj a njegove poslove i tantijeme prepustila je u nadlenost advokatima. 44. Aleksandar Tijani, direktor Javnog servisa RTS, jedan od najpoznatijih novinara. Uspeo je da se izbori protiv obavezujueg uputstva RRA o prenosu skuptinskih zasedanja i preinai ga u preporuku. Uspeo je i da izdri estoke napade zbog obavezujue TV pretplate, ali i da znaajno podigne gledanost. Kua na ijem je elu uporno proizvodi gubitke. Govoriti o Tijaniu zahteva mnogo vremena ali u najkrae to je ovek za sva vremena i reime koji zna u kome pravcu da se okrene kada duva vetar. 45. Veselin Jevrosimovi, vlasnik kompanije Komtrejd smatra da e najvei poslovni uspeh njegove firme biti realizacija plana o izlasku na Londonsku berzu. Komtrejd je pokrenuo automatizovanu liniju za proizvodnju raunara, prve u Srbiji i jedinstvene u jugoistonoj Evropi. Jevrosimovi je odnedavno sponzor zagrebake Cibone, poto u hrvatskoj njegova firma Kripton sklapa LCD televizore, MP3 plejere i navigacione ureaje. Otvorio je firme i u Bostonu

u SAD i Rijadu u Saudi Arabiji. 46. Bojan Pajti, potpredsednik DS i aktuelni predsednik Izvrnog vea Vojvodine. Jedan od najotrijih kritiara SRS i, kako kae, pogubne politike koju je ova stranka vodila. Takoe je insistirao da se obelodani ugovor o gradnji autoputa Poega-Horgo. Zbog toga je Vojvodina na ime koncesija traila 220 miliona evra. Vai za autonomaa i za sada podrava Tadia u DSu. 47. edomir Jovanovi, lider Liberalno-demokratske partije, kandidat na predstojeim predsednikim izborima, bivi potpredsednik Vlade Srbije u vreme Zorana inia. Uspeo je da grupaciju oko svog LDP-a uvede u Skuptinu Srbije. Jedan od najkontroverznijih politiara danas na srpskoj politkoj sceni. iako je protiv njega podneto desetine krivinih prijava jo se nije naao pred sudijom. Za analitiare, nesumnljivo "ameriki kadar". 48. Volfram Mas, ambasador Nemake u Srbiji. Decidan je u oceni da su reavanje kosovskog problema i evropske integracije Srbije dva potpuno odvojena procesa. Tempo pridruivanja EU diktirae Srbija. Sigurno, podrka na tom putu nee izostati. Moda sam i zbog toga vei optimista kada je u pitanju budunost Srbije nego mnogi Srbi, izjavio je. 49. Branislav Gruji, predsednik Upravnog odbora kompanije PSP Farman holding iz Moskve, koja na tritu Rusije, zapadne Evrope i Srbije pravi obrt od oko 350 miliona dolara godinje. Klub privrednih novinara jednoglasno ga je proglasio za poslovnog oveka 2007. godine. 50. Rasim Ljaji, ministar za rad i socijalnu politiku najavio je da e penzije u Srbiji uskoro biti poveane, i da bi trebalo da bude promenjen nain na koji e se utvrivati visina penzija. Ljaji je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hakim tribunalom i predsednik Sandake demokratske partije. 51. Stefanos Vafidis, prvi ovek Koka-Kola u Srbiji posluje od 1997. a trenutno ima vie od 1.500 zaposlenih i 5.000 poslovnih partnera. Vafidis je predsednik Helenskog poslovnog udruenja u Srbiji. 52. Ivana Veselinovi, generalna direktorka Delta M grupe i neformalno trei ovek nae najvee kompanije. Donedavno je bila jedina ena lan kluba Privrednik. 53. Milan Rodi, vlasnik kompanije MB koja je prodala svoju Pivaru MB iz Novog Sada multinacionalnoj kompaniji Hajneken. Kapital novosadske pivare, prema podacima Agencije za privredne registre, procenjen je na oko 145 miliona evra. Kompanija MB poseduje i ugostiteljske objekte i robne kue. 54. Madlen Cepter, mecena umetnika, najvie u Francuskoj. Od 2003. dodeljuje evropsku knjievnu nagradu Madlen Cepter za roman pisca iz EU preveden i objavljen na francuskom. Vlasnica je prvog privatnog pozorita i opere Madlenijanum u Zemunu. 55. Slobodan Petrovi, generalni direktor Salforda, vlasnika najveih mlekara u Srbiji koji je kupio Bambi i fabriku okolade Banat. Komisije za zatitu konkurencije ispitivala je zastupljenost Salforda na tritu mleka, zbog sumnje da su monopolisti.

56. Bojan Radun, izvrni direktor kompanije Nektar iz Bake Palanke, regionalnog lidera u proizvodnji vonih sokova. Radun je jedan od najmlaih izvrnih direktora u zemlji. Od prole godine je lan Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Istie da je Nektarov slogan nije svejedno postao njegov recept za uspeh. 57. Sulejman Ugljanin, predsednik optine Novi Pazar i lider Liste za Sandak, ije je predsednitvo najavilo je da e zajedno sa DSS i NS na predsednikim izborima podrati Velimira Ilia. Poznat je po zalaganju da Sandak dobije status republike, a za podele unutar islamske zajednice u Srbiji tvrdi da ih podstie ili preutno odobrava svetska antimuslimanska alijansa. 58. Svetlana Vukajlovi, prva ena na elu RZZO u istoriji. Za svog mandata proirila je listu medikamenata koje finansira Zavod i omoguila svim osiguranicima u Srbiji da se lee i na VMA. 59. Sajmon Grej, ef kancelarije Svetske banke u Srbiji. Odbor izvrnih direktora Svetske banke odobrio je Strategiju partnerstva za Srbiju za period 2008-2011. godina, prema kojoj e Svetska banka u naredne 4 godine u Srbiju usmeriti 600 miliona dolara. 60. Vlade Divac, proslavljeni koarka, skaut LA Lejkersa i funkcioner KK Real iz Madrida, osim uspenih humanitarnih akcija ukljuio se i u biznis, postavi vlasnik Voda vode. Vie puta pominjan u medijima u vezi privatizacija nekih firmi pod problematinim okolnostima. 61. Duan Petrovi, ministar pravde, potpredsednik DS i poslanik u Skuptini Srbije. 62. Rodoljub Drakovi, veinski vlasnik koncerna Svislajon-Takovo, jedne od vodeih firmi srpske konditorske industrije. Roeni brat Vuka Drakovia koji je van politike (Svi ljudi koji nisu ulazili u trezor Narodne banke, koji nisu bili vezani uz dravni aparat, koji nisu dobijali povoljne kredite, koji nisu nosili iz trezora dakove deviza, koji se nisu bavili alkoholom, naftom, cigaretama, drogama, prodajom oruja - oni su sauvali slobodu i mogli da posluju, izjavio je). Dragoljub Markovi ustupio je tron kralj jaja Rodoljubu Drakoviu, vlasniku koncerna Svislajon-Takovo. Markovi je Drakoviu prodao 70% svoje firme Eko organik lajf, nekadanjeg Krmivo produkta. Ta firma je i sada lider na tritu u proizvodnji jaja i zauzima negde oko 20 odsto trita. Razlog zbog kojeg je Dragoljub Markovi prodao ovo preduzee jesu finansijske potekoe, u koje je zapao zbog poara koji je februara ove godine unitio farmu u Surinu. Markovi je imao problema sa naplatom osiguranja. Iako su procenitelji ove osiguravajue kue, kod koje je bila osigurana imovina Eko organik lajfa, konstatovali totalnu tetu i mada je polisa za opremu bila na 895.000 evra, isplaeno je svega 100.000 evra. Miroslav Mikovi je od Rodoljuba Drakovia, vlasnika Takova iz Gornjeg Milanovca, oteo sve prodajne objekte. U ovoj zemlji ne mogu biti dva gospodara. Ili e da mi ustupi prodavnice Takova, ili e te Mlaa odmah uhapsiti - bio je Mikoviev ultimatum Rodoljubu Drakoviu. Rodoljub je ustupio sve prodavnice Takova, skoro bez naknade. Rodoljub Drakovi kupuje firmu Euro Food Markt iz Siska za 20 miliona eura, koja se bavi preradom voa i povra i proizvodnjom biskvita, i namjerava

ojaati poziciju Swisliona u Hrvatskoj, koji je ve prisutan na tom tritu preko trgovakog lanca Konzum. Ivica Todori kupio je SL Gros, trgovaki deo poznatog srpskog koncerna Svislajon Takovo iji je vlasnik Rodoljub Drakovi. U trci za kupovinu ovog lanca koji deluje na jugu Srbije bio je i slovenaki Merkator. 2008. istrani organi ponovo ispituju privatizaciju Dijamanta iz Zrenjanina i ulogu rukovodstva fabrike u prodaji hrvatskom tajkunu Ivici Todoriu. Posebno e se ispitati okolnosti vezane za preuzimanje akcija Dijamanta koje su pripadale beogradskoj firmi Drutvo Sadra d.o.o. Beograd, iji je vlasnik bila Ljiljana Kneevi, supruga nekadanjeg direktora Dijamanta Save Kneevia. Zakonitost prodaje akcija Dijamanta u javnosti je dovedena u pitanju 2005. godine, ali naalost, nadleni dravni organi nikad se nisu bavili ovim pitanjem. Podseam da su svi brujali da je Kneevi mimo berze prodao Todoriu akcije, preko, navodno, anonimne firme DSDB. Ova firma je osnovana 31. marta 2005. godine, neposredno pre Todorievog preuzimanja veinskog vlasnitva, a vlasnik je Ljiljana Kneevi, supruga Save Kneevia. ak je i sedite kompanije registrovano na kunoj adresi Kneevievih u Beogradu. Samo mesec dana od osnivanje ove firme u nenovani kapital preduzea upisane su 81.872 akcije Dijamanta, ija vrednost prelazi 10 miliona evra. Zvanino, osniva ovog preduzea je firma Adison intertrejd inc. Trident trust kompani limited sa Devianskih ostrva. Pretpostavlja se da je Ivica Todori, vlasnik hrvatske kompanije Agrokor, veinski udeo u Dijamantu stekao preuzimanjem 26,96% akcija investicionog fonda Saut-ist ei fond,i 24,90% vlasnitva anonimne firme Drutvo Sadra d.o.o. Beograd. Pojedini rukovodioci Dijamanta izjavili su da su Kneevi i Todori prijatelji vie od dvadeset godina i da su smislili nain kako da izbegnu prodaju akcija na berzi. Kneevi je osuen na kaznu od godinu dana zatvora ili uslovno tri godine, dok je drugooptueni uro Kesi, bivi direktor Dijamant banke, dobio kaznu od osam meseci zatvora, uslovno na tri godine. Prema obrazloenju ove prvostepene presude, zloupotreba dvojice osuenih u vezi je s komisionim poslovima izmeu Dijamant banke i Centro banke kojim je Dijamant banka oteena za 1,2 miliona dinara. Optunica protiv Sava Kneevia, podneta maja 2003. za falsifikovanje slubenih isprava i utaju poreza, odbaena je zbog zastarelosti, jer je od injenja dela za koje se teretio prolo vie od deset godina. Kneevia su teretili da je, koristei poloaj direktora i uslove koji nisu bili dostupni drugim radnicima, za vreme upisa druge emisije akcija 1993. kupio 20.336 deonica. Kneevi je u julu 2001. godine, po usvajanju Zakona o porezu na ekstraprofit, da bi izbegao porez, pozvao 27 deoniara ili njihove naslednike i zahtevao da potpiu blanko poreske prijave, na osnovu kojih su raspolagali daleko veim brojem akcija od stvarnog. Na toj listi, pored desetak penzionisanih radnika koji za svoje akcije nisu znali, bilo je i osam pokojnika. Mesna industrija Pro Bekom imala je oko 40 dobavljaa. Lopovskoj umetnosti, Borivoje Beti uio se u Sarajevu, kao magacioner u Beku. Iza Betia su u Beogradu, u koji je doao kao izbeglica, ostale mnogobrojne afere, kao to je neuspeli pokuaj kupovine mesne industrije Mitros iz Sremske Mitrovice sa Dragoljubom Markoviem-Krmojem i danas odbeglim direktorom C Marketa Slobodanom Raduloviem... Poslednja velika prevara tandema Beti-Janji je kupovina zrenjaninske mesne industrije Bek. Kupovina ove firme je ponitena od strane nadlenih organa, ali je Beti, u meuvremenu, iz magacina Bek-a

odneo oko milion konzervi mesnih preraevina, koje je odvezao u ajetinu i nalepio na njih nalepnice preduzea Zlatibor! Pro Bekom je opeljeio 40 dobavljaa, kojima duguje oko 15 miliona evra, na ime isporuene robe, aditiva, maina... Novac je Beti prebacivao na svoju firmu A.D. ajetina. Kakav je kvalitete mesnih preraevina koje Beti prodaje po Srbiji. Kontrole nema, jer Beti ima ogromne pare. U maju 2008. Beti se sastaje sa Boidarom eliem i Rodoljubom Drakoviem, vlasnikom kompanije Svislajon Takovo. Gospodin Drakovi je tako kupio i fabriku mesa Zlatibor, iji su vlasnici Borivoje i Vladan Beti. Fabrika iz ajetine, koju je kupio Rodoljub Drakovi je u blokadi. Evo originalnog reenja koje je Drakovi ponudio dobavljaima u pismu o dobrim namerama 10. oktobra 2008: Obavetavamo Vas da je Koncern Swisslion - Takovo preko svog podreenog drutva Takovo Agrar d.o.o. Beograd, spreman da uestvuje u sanaciji industrije mesa Zlatibor a. d. ajetina. Naime, Industrija mesa Zlatibor a.d. ajetina je u finansijskoj blokadi ve vie od 60 dana, to je osnov za pokretanje steajnog postupka. Meutim, u sluaju pokretanja steajnog postupka, materijalnu tetu e neminovno pretrpeti i poverioci i Industrija mesa Zlatibor a.d. ajetina. Smatramo da je celishodnije i ekonomski racionalnije da se pokrene postupak sanacije, odnosno sveukupne finansijske konsolidacije Industrije mesa Zlatibor a.d. ajetina. Koncern Swisslion Takovo, preko svog podreenog Drutva Takovo Agrar d.o.o. Beograd Vam nudi sledee mogue opcije sanacije: - otkup potraivanja, uz discount; - pretvaranje potraivanja u dugoroni kredit sa grejs periodom, uz minimalnu kamatnu stopu; - konverzija potraivanja u kapital; - otpis potraivanja, na osnovu ugovora o buduoj poslovnoj saradnji; Pored navedenih opcija spremni smo da prihvatimo svaki Va predlog, a koji e neposredno doprineti finansijskoj konsolidaciji Industrije mesa Zlatibor a.d. ajetina. Mnogo ljudi, meu kojima i Milorad Vueli, Aleksandar Vulin, Miodrag Kosti, Nenad anak, Milan Gutovi, Tahir Hasanovi, Rodoljub Drakovi..., guralo se 26.06.2005. ispred studija TV Pink, oekujui poetak snimanja emisije Bijelo dugme i prijatelji. 63. Sran aper, direktor predstavnitva agencije Meken Erikson za jugoistonu Evropu i lan Glavnog odbora DS, bliski saradnik predsednika Borisa Tadia. 64. Novak okovi, trei teniser sveta. Mladi koji uspeno predstavlja svoju zemlju u svetu i zbog koga je tenis postao jedan od najprivlanijih sportova za mlade u Srbiji. Za zasluge dobio ekskluzivni prostor u sred Beograda za izgradnju teniskih terena. 65. Emir Kusturica, proslavljeni reiser koji je sa svojim poslednjim filmom doiveo ovacije u Parizu i irom Evrope, ali nije dozvolio da se prikae u Beogradu. U u svom Drvengradu je pokrenuo filmski festival Kustendorf, na ije otvaranje je doao Vojislav Kotunica. Seljaci iz okoline usprotivili se irenju privatnog preduzea Kustendorf. 66. Fahreta ivojinovi, najpopularnija pevaica svih vremena u bivoj Jugoslaviji. Sa suprugom Slobodanom ivojinoviem vlasnik je vie firmi i stranih predstavnitva, a sa Saom Popoviem osnovala je Grand, najveu produkcijsku kuu u regionu.

Da li su Fahreta Jahi, Slobodan ivojinovi, Miroslav Mikovi i Milija Babovi imali dvadesetak milona evra u gotovini na koje je plaen porez na prihod graana? Ne! I da li je ministar policije preduzeo neka hapenja? Ne! Odakle im tolike pare za otkup? Nema odgovora. Velike svetske modne agencije, poput "Elita" i slinih, imaju vrlo jake pozicije, a Srbija je postala "izvoznik" lepih devojaka i deaka. Kako je ekonomsko i politiko stanje u dravi bivalo sve gore, taj posao bivao je sve unosniji. Poslednjih desetak godina domae agencije aktivno uestvuju u meunarodnoj trgovini "novih lica", gde se esto u ugovorima nalaze razni aneksi i ograde od mogueg "skretanja s pravog puta" angaovanih. U stvari, agencije peru ruke od seks trafikinga, podvoenja u prostituciju i drugih nepodoptina, ega u ovom poslu uvek ima, samo ne u meri i na nain na koji se to danas deava. U dobrom broju sluajeva ulazak u svet modne industrije, "modela" pomau sami roditelji. Starost devojaka esto ne prelazi 16 godina. Re je o vrlo rizinim grupama, koje prie o slavi, novcu i boljem ivotu lako odvode u razne "kompromise". injenica je da su u poslednjih desetak i vie godina iz Srbije uspele tek tri-etiri devojke, napravivi svetsku slavu kao top-modeli (to znai da dovoljno zarauju i za sebe i za druge). Takoe je injenica da je njih na hiljade to isto pokuavalo. Gde su one zavrile i ko je u javnosti uo njihovo iskustvo? Pravilo je da se o tome uti. U Beogradu i Srbiji mnogo toga poinje preko modne agencije "Klik" ili preko Vesne Jugovi (koja nema veze s modom ali ima s angamanom devojaka), uz pomo Verice Rakoevi i slinih. A to nije najsreniji nain da se uspe u ivotu. Dragan ilas poveo se za predlogom branog para ivojinovi - Jahi da poseti njihove terevenke, gde mu je brani par podvodio pevaljke iz Grand produkcije. Uz atmosferu koja prilii balkanskim snobovima, zaljubio se u tek punoletnu pevaljku i u razvodu je od supruge Milice Delevi-ilas, koja je, inae, pomonik ministra inostranih poslova. 67. Dragoljub Vukadinovi, predsednik Uprave kompanije Metalac group i predsednik Akcionarskog drutva Metalac, pune tri decenije je u preduzeu. Metalac je 2007. ostvario 17 miliona evra od prodaje na inostranom tritu, to je 18% vie u odnosu na godinu ranije. 68. Vida Petrovi-kero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, jedna je od osnivaa Drutva sudija Srbije. SONJA MANOJLOVI, sudila je kao sudija Okrunog suda Radomiru Markoviu, Nikoli uriu i Branku Crnom za odavanje slubene tajne i unitavanje dokumenata. Ministarka pravde podnela je inicijativu Vrhovnom sudu Srbije da razrei sudije tog suda Dragiu orevia, Sonju Manojlovi i Miodraga Vientijevia zbog nesavesnog i nestrunog vrenja sudijske dunosti. Oni su dozvolili uslovni otpust biveg naelnika za bezbednost JSO Milorada Bracanovia iz zatvora "Zabela". Okruni sud u Beogradu koji je Bracanovia osudio zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolia i pokuaja ubistva Vuka Drakovia, odbio njegovu molbu za uslovni otpust. Posle albe, VSS je preinaio odluku i reenje. Vrhovni sud se pozvao na to da je Kazneno-popravni zavod "Zabela" predloio u svom izvetaju da se usvoji Bracanovieva molba. Meutim, u izvetaju o njegovom vladanju ne stoji predlog da se on pusti na uslovni otpust

kako je to navedeno u obrazloenju odluke VSS. Sudija Dragia orevi je bio i predsedavajui sudija u albenom postupku optuenima za atentat na Zorana inia. lanovi vea su bile i sudije Sonja Manojlovi i Miodrag Vientijevi. Sudija orevi bio je i predsednik vea koje je ukinulo presudu navijau "Crvene zvezde" Urou Miiu. Ovaj mladi je bio osuen na 10 godina zatvora zbog pokuaja ubistva policajca Neboje Trajkovia na beogradskoj "Marakani". 69. Tomica Milosavljevi, ministar zdravlja svih vlada od 2000. sprovodi reforme u zdravstvu. TOMICA MILOSAVLJEVI, odobrio je, kao ministar zdravlja, medicinske eksperimente u srpskim klinikama. Farmaceutske kue, koje dobiju velike pare za istraivanje novih lekova, sprovode svoje opite nad srpskim pacijentima. Te eksperimente odobravaju Etiki komiteti Klinikog centra Srbije, koji se poveravaju poverljivim profesorima ministra Milosavljevia. Mentor gospodina Milosavljevia, je 76-godinji akademik Ljubisav Raki, lan Munove sekte, koji je pre dvadeset godina, pokuao da u Srbiji, za raun stranih kompanija, izmeu ostalih i ICN Milana Pania, vri opite, odnosno stvaranje novih lekova. Pre dvadesetak godina dekan Medicinskog fakulteta Ljubisav Raki, voa Munove sekte u Srbiji, zapoeo je gradnju zgrade Klinikog centra Srbije, ijih pet spratova jo nije u upotrebi. Tada je Rakiev tim uzeo ogromne pare. Danas se ministar zdravlja sprema da dovri njegovo delo, i osposobi zgradu KCS. List Tabloid pokuavao je da od ministra zdravlja sazna koliko je, za njegovih mandata, obavljeno istraivanja novih lekova, koliko ih je priznato a koliko je skinuto s liste pozitivnih lekova. Ministar nije odgovorio. Nije odgovorio ni koliko je pacijenata umrlo po primeni nepriznatih metoda. Zahvaljujui ministru zdravlja Milosavljeviu, srpskim pacijentima se danas prepisuje nekoliko desetina lekova, na ijim kutijama stoje napomene inostranih farmaceutskih kua da ''nisu za javnu upotrebu'', poput - "avandia" i "actos". koje izdaje primarijs dr Miroslav Vircburger, specijalista interne medicine - endokrinolog u Klinikom centru Zvezdara. Ovaj lek farmaceutske kue iz Filadelfije (SAD), koji nije odobren za prodaju u apotekama, u 43 odsto sluajeva izaziva infarkt kod pacijenta! Teko da Vircburger nije jedini lekar u Srbiji koji pacijentima prepisuje ove lekove, koji u SAD-u nisu odobreni za prodaju, a to pie na kutijama u koje su pakovani. Srpski lekari, davanjem ovih lekova vre eksperimente o njihovom delovanju, koji se uglavnom zavravaju smru pacijenata. Ministar i grupa njegovih profesora Medicinskog fakulteta, uzeli su ovaj ''biznis" pod svoje". Oni se prihvataju da godinje vre, za raun farmaceutskih kua, i po nekoliko ispitivanja lekova koji su prethodno testirani samo na pacovima, i pacijente primoravaju da potpiu da dobrovoljno primaju lekove ije delovanje nije ispitano. U grupi ministra zdravlja Tomice Milosavljevia ima dvadesetak profesora univerziteta, koji uglavnom pokrivaju najvanije klinike centre i institute, i tako pomau Milosavljeviu da nabavkama opreme i lekova zgre velika sredstava. Ministar zdravlja nije odgovorio na pitanje koliko ima stanova u

inostranstvu a koliko u Srbiji. Nije demantovao da je dobio norveko dravljanstvo. Srbija od meunarodnih organizacija dobija donacije za nabavku savremenih aparata za dijagnostifikovanje bolesti i njihovo leenje. apa ministra zdravlja je nad svim tim nabavkama. Jer, re je o milionima evra koji zavre u njegovom depu. Primera radi, navodimo sluaj kupovine PET skenera za Polikliniku (pozitronska emisiona tomografija). Iz donacije je obezbeen milion dolara, banka je odobrila kredit, a dobijena su i sredstva iz nacionalnog plana. Ministar zdravlja je od marta prole godine odugovlaio kupovinu. Naime, ljubavnica profesora Ljubisava Rakia, docent Svetlana uni, zalagala se da se skener nabavi za potrebe nuklearne medicine, da bude pod njenom kontrolom. Doskoranji ameriki ambasador Majkl Polt zalagao se da se skener kupi od firme "General Electric", a ministar zdravlja Tomica Milosavljevi imao je dogovor s proizvoaem "Simensom" (re je o kvalitetnijem skeneru), a "Simens" ministru uobiajeno odobrava proviziju od deset odsto. Odlaskom ambasadora Polta, Tomica Milosavljevi je odmah stavio na dnevni red kupovinu ovog skenera, favorizujui "Simens". Na nabavkama skupih medicinskih ureaja zgru se velike pare. Uglavnom sve nabavke za klinike idu preko ministra zdravlja, zbog provizije. U Klinikom centru u Kragujevcu, za potrebe centra za onkologiju - odeljenje radioterapije, nabavljena je prolog meseca oprema za koju je novac u iznosu od milion evra obezbedila Evropska unija. Kupovina je izvrena preko beogradskog preduzea "Maksi tim". Prema potpisanom ugovoru, oprema je vredna milion evra, a ona koja je dostavljena u Kragujevac ne vredi vie od trista hiljada evra. Da li se ministar zdravlja ugradio? Iz Klinikog centra u Kragujevcu alju lekare na specijalizaciju na Institut za onkologiju i radiologiju u Beogradu, radi obuke za primenu BRAHI terapije, i plaaju se velike pare za njihovo usavravanje, mada takva oprema ne postoji u Klinikom centru u Kragujevcu. Podsea li Tomica Milosavljevia na savremenu verziju nacistikog lekara Joefa Mengelea? Evropska unija finansira tajne eksperimente Tomice Milosavljevia, kontroverznih lekara i farmakomafije. Novosadski lekar Nikola Vukovi, naelnik Klinike za bolesti zavisnosti Klinikog centra Vojvodine i ef "Metadon centra", vratio je terapiju opijatom "metodanom", zabranjenim u savremenoj svetskoj praksi, i to odmah posle ubistva premijera inia i raspada narkotrita. Inae, taj metod leenja narkomana u savremenoj praksi na Zapadu je naputen, a u Rusiji ak i zabranjen. U nedostatku valjanih dravnih planova u borbi protiv narkomanije, u Srbiji se razvio snaan lobi zagovornika upotrebe "metadona" iji se metod ve sprovodi ilegalno na legalnim dravnim klinikama. ovek koji je, izgleda, bogom dan da vodi jedno od najosetljivijih ministarstava, bez imalo stida i srama zapoeo je i svoj etvrti mandat. Milosavljevi nijednoj dosadanjoj vladi nije predloio strategiju o zdravstvenoj zatiti, koja bi dala smernice razvoja zdravstva za desetogodinji period. Ni Zakon o zdravstvenoj zatiti nije proao javnu raspravu, pa su kljuni problemi, kao to je nesaradnja sa zemljama EU u oblasti transplantacije organa, ostali nedoreeni, A Srbija jo uvek nije lanica organizacije "Eurotransplant", zbog

ega nam je trite organa ogranieno. nita nije uraeno ni na otvaranju nae drave za razmenu krvi i krvnih derivata, to je, kako tvrdi, bio zadatak ministra tokom prethodna tri mandata. Milosavljevi je ponovo ministar zahvaljujui jakoj podrci farmaceutskog lobija i sprezi sa stranim centrima moi i finansijskim centrima u zemlji. Reforma zdravstva nije uspena, jer nije zaustavljeno preterano obolevanje i smrtnost graana Srbije, izazvana prvenstveno hroninim nezaraznim bolestima. Da je reforma usmerena pre svega na primarnu zdravstvenu zatitu, smanjila bi se smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja za dva odsto na godinjem nivou. Bolje je proverenim i efikasnim merama spreiti obolevanje ljudi, a ne pre toga ulagati veliki novac u skupu i sofisticiranu opremu. Ministarstvo zdravlja spada u red profitabilnih resora. Taj resor je budetski veoma zahvalan. Tu pare same stiu. Milosavljevi je imao. Medicinskofarmaceutski kompleks dominira naim zdravstvom, a to da li je neko dobar ministar nije toliko bitno. 70. Sran Bonjakovi, generalni direktor Naftne industrije Srbije koja je u 2007. godini ostvarila rekordnu dobit od oko 150 miliona dolara. NIS je najuspenija kompanija u Srbiji i nalazi se na 22. mestu meu 500 najuspenijih kompanija u 19 drava jugoistone Evrope prema listi revizorske kue Dilojt. NIS je dobitnik priznanja za najbolji korporativni brend u Srbiji. 71. Nata Mesarovi, predsednica sudskog vea koja je osudila ubice dr Zorana inia. 72. Boris Nemi, potpisao ek na 320 miliona evra za treeg operatera mobilne telefonije u Srbiji. Nemi je prvi ovek Mobilkom grupe, u vlasnitvu Telekom Austrija, a posluje u Austriji, Sloveniji, Lihtetajnu, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i u Srbiji kao Vip mobajl. 73. Dragan Nikoli, predsednik korporacije Tigar iz Pirota, jednog od najveih izvoznika u Srbiji. Kompanija ve godinama poveava proizvodnju i proiruje delatnost, a od marta ove godine planira i izgradnju pogona za reciklau starih guma i proizvodnju robe od gumenih granulata. 74. Aleksandar Karaorevi, krunski" princ, sin kralja Petra II. kolovao se u inostranstvu, a u Srbiju se vratio 2001. i uselio se u Kraljevski dvor na Dedinju. Sluio u britanskoj armiji, postao kapetan, slubovao u Irskoj kao komandir ete, i u seditu NATO-a kao oficir NATO jedinica. Nakon povratka, a nestankom Jugoslavije umesto jugoslovenskog, proglasio se za "Srpskog prestolonaslednika" ! Jo uvek britanski dravljanin. 75. Vuk Jeremi, ministar inostranih poslova Srbije. Kasnije vie o njemu. 76. Milija Babovi, vlasnik, izmeu ostalog, Fen kompani u ijem su sastavu poslovno-prodajni objekti odee i obue najpoznatijih proizvoaa: Riplej, Levis, Deger, Bata i ezare Paoti. Zatraio je da mu lanovi zemunskog klana, za koje Specijalni sud utvrdi da su odgovorni za njegovu otmicu, isplate 10,5 miliona evra koliko je platio za oslobaanje nakon otmice 2002. 77. Nenad Vuini, predsednik uprave Henkela za Adriatik regiju i Srbiju. U proloj godini preduzee je 27% ukupnog prihoda realizovalo na stranom tritu.

78. Stiven Don Vordsvort, britanski ambasador u Srbiji od 2006. Pre dolaska u Beograd slubovao je u Moskvi. Prethodno je dugo bio angaovan u Forin ofisu, bio je savetnik pri NATO, a Veliku Britaniju predstavljao je u jo nekoliko zemalja. 79. Miljko Radisavljevi, specijalni tuilac za borbu protiv organizovanog kriminala. 80. Aleksandar Vui, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. ALEKSANDAR VUI roen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Sa odlinim uspehom zavrio je Osnovnu kolu Branko Radievi i Zemunsku gimnaziju. Pobeivao je na optinskim, gradskim i republikim takmienjima iz istorije i bio pionirski prvak Beograda u ahu. Diplomirao je u rekordnom roku na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji, i bio stipendista Fondacije za razvoj naunog podmlatka. Kao i Marko Miloevi, u Vuievoj biografiji pie da ve od petnaeste godine paralelno sa uenjem obavlja i razne poslove, od fizikog rada na graevinama do obavljanja ugostiteljskih poslova. Kao i veliki broj privilegovane dece komunistike nomenklature, usavravao se u Brajtonu, u Engleskoj, gde je na kursu engleskog jezika boravio neto vie od godinu dana. Radio je 1992. i 1993. kao novinar na Kanalu S na Palama, Republika Srpska, gde je pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reportae. 1993. godine Vui pristupa Srpskoj radikalnoj stranci, i, kao student tree godine Pravnog fakulteta, biva izabran za poslanika u Narodnoj skuptini Republike Srbije. Dve godine kasnije, sa 24 godine, postaje i njen generalni sekretar. Sa svojom SRS, prolazio je kroz naizmenine periode saradnje sa i opozicije socijalistima. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996, postao je direktor Sportsko-poslovnog centra Pinki. U hali Pinki odrani su neki vieni mitinzi Srpske radikalne stranke, kao i miting u ast an-Mari Le Pena, koji je proglaen za poasnog graanina Zemuna. 24. marta 1998. godine, Aleksandar Vui postaje ministar za informisanje u Vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovia koju ine SPS, SRS, i JUL, i podnosi ostavku na mesto direktora Pinkija. Njegov ministarski angaman ostaje upamen po kontroverznom Zakonu o informisanju, koji je uveo visoke novane kazne za novinare ije se izvetavanje nije uklapalo u propisane okvire, a na osnovu tubi koje bi, pozivajui se na protivdravno i podrivajue delovanje raznih vrsta, podnosili graani ili organizacije, a po kojima su prekrajni sudovi imali obavezu da odlue u roku od 24 asa. Vui na Skuptini Udruenja novinara Srbije (tada bez nezavisnih) 13. juna 1998. istie da su se neki mediji javno stavili u slubu nekih svetskih monika u voenju specijalnog rata protiv Srbije. Zakon je de fakto suspendovao ustavno pravo na slobodu izraavanja, i ukinuo elementarne demokratske principe i meunarodno prihvaene norme. Tri dana po usvajanju Zakona u oktobru 1998, nedeljniku Evropljanin odreena je, retroaktivnim dejstvom Zakona, po tubi tzv. Patriotskog saveza Beograda kazna u iznosu od 2.400.000 tadanjih dinara zbog, kako je navedeno, veeg broja tekstova kojima se poziva na nasilno ruenje ustavnog poretka, na ruenje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ; magazin je ubrzo zatim zabranjen i ugaen. Dve nedelje kasnije, Dnevni telegraf, Slavka uruvije, biva kanjen po tubi Saveza ena Jugoslavije,

kojeg zastupa Bratislava Buba Morina, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije Otpor, ime je ugrozio sve graane, ene i decu. Niz kazni se nastavlja, a sam uruvija je za vreme NATO bombardovanja na SRJ ubijen u centru Beograda 11. aprila 1999. godine, u periodu dok je bio pod prismotrom SDB i javno optuen za izdaju u dravnim medijima. Ukupne kazne izreene po Zakonu o informisanju iznosile su preko 24.000.000 dinara. 13 dana pre Zakona, Vlada je bila donela Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnje oruanim napadima NATO-a, za vreme ijeg vaenja su ukinuti programi Radio Indeksa i jo pet radio-stanica, a Ministarstvo za informisanje je privremeno zabranilo rad Dan Graf-a, Danasa, Dnevnog telegrafa i Nae Borbe. Za vreme primene kontroverznog Zakona o univerzitetu koji je takoe donela ova Vlada, Aleksandar Vui izabran je za lana Upravnog odbora Beogradskog Univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. Vui je bio i na javnoj listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku Uniju. Dok je bio direktor Hale Pinki, Vui je bio predmet kontroverzi oko poslovnog prostora, te oko oglasa u stranakom glasilu SRS Velika Srbija koji je kotao 100.000 dinara. Ovaj sluaj nikada nije do kraja rasvetljen. Vui je biran za poslanika u Saveznoj skuptini SRJ tri puta: u Vee Republika prvi put u februaru 1998, drugi put u maju 2000. kada je Skuptina Srbije oduzela mandate Srpskom pokretu obnove i podelila ih Socijalistikoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci; i konano na saveznim izborima 24. septembra 2000. U maju 2000. godine, Savezna vlada SRJ ga je imenovala za lana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija. U martu 2002. godine Aleksandru Vuiu je odreen porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra, u vezi stana od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada, a koji je potom otkupio ispod trine vrednosti. U julu 2004. godine bio je predmet javnog skandala, kada mu je Telekom Srbije iskljuio telefon zbog neizmirenog telefonskog rauna u iznosu od 150.758 dinara, koji nije plaao 15 meseci. Vui je potom brzo pokrio dug, a kao razlog neplaanja naveo niska primanja u Skuptini Srbije. Na lokalnim izborima 2004. Vui se kandiduje za gradonaelnika Beograda i promovie za sebe urbani imid mladog oveka sa idejom i energijom. 15. septembra 2008. godine, nakon sukoba izmeu elnih ljudi u Srpskoj radikalnoj stranci, Vojislava eelja i Tomislava Nikolia, Vui je podneo ostavku na dunosti u Srpskoj radikalnoj stranci i objavio privremeno povlaenje iz politikog ivota, a ve poetkom oktobra, saoptio je da se prikljuuje osnivanju Srpske napredne stranke Tomislava Nikolia. Na osnivakoj skuptini SNS izabran je za zamenika predsednika Srpske napredne stranke. 81. Dragan utanovac, ministar odbrane DRAGAN UTANOVAC, kum Borisa Tadia, nekadanji izbaciva iz diskoteka, promovisao je Nikevia kao ''oveka od poverenja''. Na platnom spsiku "Jugoimporta SDPR-a" bio je i utanovac. Iako nita nije radio, Nikevi ga je plaao kao specijalnog savetnika. Roeni brat Stevana Nikevia, koji je tragino nastradao u saobraajnoj nesrei, i Dragan utanovac, kum Borisa Tadia, imali su zajedniku firmu koja se bavi prodajom oruja. I eto prilike da savetnik u saveznoj dravnoj ustanovi Dragan utanovac ustupa poslove oko

trgovine orujem samom sebi. Ministar odbrane Dragan utanovac i njegov pomonik i kum Ilija Pilipovi nametaju sve nabavke i prodaju vojne opreme, a vrednost tih poslova dostigla je pola milijarde evra. Svi poslovi uvoza ili izvoza idu preko firme "Jugoimport SDPR", odakle je utanovac doveo Pilipovia, kome tamo miruje status, tvrdi poslanik Srpske napredne stranke, penzionisani general Boidar Deli: Oigledno da Pono nije eleo da uestvuje u nezakonitim radnjama i korupciji, koja direktno utie i na borbenu gotovost vojske. Postoje pisani tragovi da su ljudi iz G ukazivali na zloupotrebe i propuste. Ti ljudi su penzionisani. Dva su posla za nabavku telekomunikacione opreme, jedan vredan 4,5 miliona evra, drugi 50 miliona evra. Prvi posao je dobila firma "Megalink", osnovana 2006. godine sa 500 evra, a potrebno je da ima bilans u poslednje tri godine. Posao nije dobio jeftiniji ponua "Novatel", koji je ispunio sve uslove. Zatim, posao nabavke relejne i optotehnike opreme, vredan 50 miliona, dobile su firme "Tales" i "Tadiran" iako delovi njihove opreme nisu zadovoljili taktikotehnike zahteve, na ta je skrenuta panja ministru. Nabavku borbenih oklopnih tokaa je posao od 360 miliona evra i treba da traje pet godina. Prve godine se isporuuju etiri vozila, sledee 16, i tako dalje. Na tenderu su bili: austrijski "pandur", vajcarska "pirana", finska "patrija" i ruski BTR-90. Sva vozila su kvalitetna, ali izabrano je finsko, mada je duplo skuplje od ruskog. Pri tom, za ruska vozila imamo sopstvenu proizvodnju dela naoruanja i municije, a za finsko moramo i to da kupujemo. Da ne priam da nije moralno da nabavljamo "Ahtisarijeva" vozila od zemlje koja je priznala Kosovo i zbog ijeg patologa Helen Rante su nas bombardovali. Irak je bio zainteresovan da nabavi od Srbije opremu vrednu 235 miliona dolara. Od toga posao za "Kruik" vredi 35 miliona, za "Zastavu" pet miliona, "Utvu" iz Paneva 20 miliona, preduzee "Mile Dragi" iz Zrenjanina 110 miliona dolara, a za ostatak od 65 miliona se ne zna. I kako sve ide preko SDPR, Iraani su sklopili ugovor sa njima kao posrednikom. Narueno je 150.000 pancira i 300.000 ploa koje proizvodi "Mile Dragi". Iraani su bili u Zrenjaninu, dobili uzorke kakve su eleli, izvrili laboratorijska ispitivanja i zahtevali ba tu opremu. Ali pokvarenost predstavnika SDPR je u tome to su otili u Kinu i Izrael i naruili tu opremu po modelu kakav proizvodi "Mile Dragi". Potom u mestu Kisa u firmi "Novoteks" prepakuju, ubacuju uputstvo i nalepnice SDPR i alju kao srpski proizvod. Ne samo da su Iraani prevareni ve je srpska privreda na poslovima sa Irakom mogla da zaposli 10.000 radnika u uslovima svetske krize. Srbija nema plan i strategiju odbrane jo od raspada dravne zajednice SCG. To to imamo odavno je prevazieno i vai za teritoriju SCG, a ne za Srbiju. Sistem odbrane je apsolutno ugroen. Zdravko Pono je bio svestan da e istupom u javnosti ispasti rtva, ali time je ipak uspeo da spase ast oficirskog poziva. Ameriki djak i ovek. 82. Maja Gojkovi, gradonaelnica Novog Sada. 83. Bojan Krito, generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla. Na ovu funkciju

doao je sa mesta direktora Dravne lutrije Srbije, koje mu je bilo prvo radno mesto. 84. Goran Jei, prvi ovek optine Inija. Uspeo je da u ovom gradu organizuje koncert Red Hot ili Pepersa, a grad je postao poznat po velikim investicijama. 85. Bojan Stanojevi, gradski menader Beograda. 86. ivorad Anelkovi, direktor JKP Parking servis. 87. eljko Kneevi, vlasnik Vinarije oka. Privredna komora Srbije uvrstila ga je meu 20 najuspenijih privrednika Srbije. Vlasnik subotike Super TV. 88. Vladimir orevi, generalni direktor Elektroprivrede Srbije. 89. Milan Petrovi, direktor Donkafe, koji posluje kao deo izraelske traus elit grupe, a koja kafom pokriva preko 30% trita kafe u Srbiji. 90. Dragijana Radonji-Petrovi, direktorka brokerske kue M&V investments, ije uee u prometu na Beogradskoj berzi konstantno raste. 91. Dragan Tomi, predsednik Simpa iz Vranja, preduzea koje je protekle godine imalo rast izvoza od 50 odsto i to na podruja koja su najjaa u proizvodnji nametaja - Italiju, Nemaku, Francusku i u skandinavske zemlje. 92. Ana Ivanovi, teniserka koja je sa 20 godina bila prva na svetu. Danas zastupnik nekoliko modnih i kozmetikih firmi i promoter automobila, vea i sl. 93. Jelena Jankovi, etvrta teniserka na svetu, zatitno lice Hjundai, Telekom, Ribok, Prins, Mone... 94. Dragica Pilipovi efi, ef Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji. 95. Nataa Kandi, direktorka Fonda za humanitarno pravo. Jedan od najveih srbomrzaca u "demokratskoj istoriji Srbije". Blizak saradnik Soroa za Srbiju. 96. Duan Stupar, vlasnik kompanije Univerzal holding, bivi naelnik DB Beograda. Kupio je mainsku industriju Panonija iz Inije, trgovinsku firmu Tami iz Senja, tekstilno preduzee ako iz agubice i Tehnopromet. 97. Darko Babi, direktor DHL u Beogradu, preduzea koje belei dvocifreni rast. 98. Jovica Stefanovi Nini, vlasnik pet privatizovanih firmi. Za firme kupljene u Agenciji za privatizaciju potroio je oko tri miliona evra. 22. maja 2003. Jovica Stefanovi - Nini uhapen je u kancelariji svoje kompanije Nini u Niu, odakle je odvezen za Beograd, zbog sumnje da je povezan sa organizovanim kriminalom, koji policija rasvetljava u okviru akcije Sablja. Njegov advokat Ljiljana ivkovi kazala je da je sigurna da on nije priveden zbog privrednog kriminala. Stefanovi se sredinom februara vratio u Ni, poto je 5 godina proveo u prinudnom egzilu. Tada su ukinute nacionalna poternica i reenje o pritvoru, izdati jo 1998. godine zbog toga to je pobegao iz zemlje, neposredno nakon dve krivine prijave zbog privrednog kriminala. Reenje o ukidanju pritvora i poternice doneo je istrani sudija Okrunog suda u Niu, poto je Stefanoviev advokat poloio jemstvo od 250 hiljada evra kao garanciju da ce biti dostupan pravosudnim organima. Stefanovi je 1998. godine osumnjien za zloupotrebe slubenog poloaja i zloupotrebe ovlaenja u privredi teke vie od dva miliona dinara, u poslovanju sa Duvanskom industrijom Ni, Srpskom komercijalnom bankom, i drugim bankama i firmama

u gradu. Stefanovi se sumnjii da je izvesne koliine lekova, nafte, brana i drugih isplativih namirnica prodavao na crno i bez potrebne dokumentacije, i da je za ovu robu utajio porez. arsija je priala da je pre ukidanja poternice, nesmetano prelazio granicu, i vian u Niu, u kojem je njegova porodica i poslovni lanac Nini, koji ine apoteke, drogerije, benzinska pumpa i druge firme. Govorilo se da je Stefanovi bio i jedan od vlasnika MB banke i likvidirane Srpske komercijalne banke u Niu. U duvanskim i naftnim poslovima pripisivana mu je povremena veza Markom Miloeviem, i eljkom Ranatoviem Arkanom. O tome gde se nalazio tokom egzila stizale su protivrene informacije, dok zvanino nije potvreno da je u Makedoniji, i da je tamo postao vlasnik kompanije Jaka 80 iz Radovia. U vlasnitvu Stefanovia su i firme Jugoremedija i Luksol iz Zrenjanina, Vetprom iz Novog Sada, Medela iz Vrbasa, itomlin iz Nia, a kupovao je i akcije Nike pivare i jo nekoliko firmi u Srbiji. Jovica Stefanovi Nini i pored upozorenja Aleksandra Graanca, direktora Akcijskog fonda i Unije radnika i akcionara, da kri sudske odluke, uspeo je da na Beogradskoj berzi proda deo akcija vrbakog preduzea Medela, koje su u vlasnitvu Fabrike lekova Jugoremedija. Zbog toga je zrenjaninskom Optinskom javnom tuilatvu Deuri podneo krivine prijave protiv odgovornih u Jugoremediji, zatim kupca akcija te farmaceutske kue firme Menta iz Padeja, iji je vlasnik Stefanovi, kao i Vide Uzelac, direktorke Centralnog registra zato to je dozvolila krenje privremenih sudskih mera kojima je zabranjena trgovina akcijama Jugoremedije do pravosnanog okonanja spora izmeu menadmenta i akcionara. Prema izvodu iz Centralnog registra, jedan od akcionara Medele je i Jugoremedija, koja poseduje 36,72% akcija ovog preduzea. Na sednici Upravnog odbora Medele, na ijem elu je Stefanovi, odlueno je da se proda deo kapitala koji poseduje zrenjaninska farmaceutska kua, uprkos tome to je beogradski Trgovinski sud odredio privremenu meru kojom se Ninijevom preduzeu Jaka 80 iz Radovia zabranjuje otuenje i optereenje, i raspolaganje na drugi nain imovinom fabrike lekova. Deuri upozorava da Stefanovi ne prestaje da kri zabrane sudova i da pljaka imovinu Jugoremedije. Stefanovi je 2. oktobra prodao deo akcija Medele, u vlasnitvu Jugoremedije, poto se uverio da Beogradska berza, Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar nee preduzeti nita da spree nepotovanje sudske presude, i na berzu je izneo i ostatak akcija Medele. Kupac je opet Menta. Drugim reima, Nini je akcije Medele, u vlasnitvu Jugoremedije, prodao sebi. Reenje Vieg trgovinskog suda u Beogradu, oktobra 2006, kojim se potvruje presuda zrenjaninskog Trgovinskog suda o ponitenju dokapitalizacije Fabrike lekova Jugoremedija, dokaz je da, u ovom sluaju, pravda konano trijumfuje, kae Zdravko Deuri, predsednik Udruenja malih akcionara Jugoremedija 2. Najnovijim reenjem Vieg trgovinskog suda, kao neosnovana se odbacuje alba makedonske firme Jaka 80, na raniju odluku Trgovinskog suda u sporu o vlasnikom statusau u Jugoremediji. Time je potvrena presuda zrenjaninskog suda kojom je ponitena dokapitalizacija fabrike lekova, posle koje je Jaka 80, nikog biznismena Jovice Stefanovia Ninija, postala veinski vlasnik Jugoremedije. Od sada, vlasnici 58% kapitala fabrike lekova ponovo su mali akcionari, koji su to i bili pre fiktivnog uveanja kapitala. Privatizacijom drutvenog dela kapitala koje je Akcijski fond Republike

Srbije prodao 10. septembra 2002. godine, mali akcionari preduzea Jugoremedija AD Zrenjanin su za suvlasnika dobili Jaku 80 iz Radovia. Neispunivi ni jednu od preuzetih obaveza iz kupoprodajnog ugovora, Nini je kao manjinski vlasnik sa 41,93% kapitala uao u Jugoremediju i prvo je izvukao iz magacina preduzea zalihe vredne 11 miliona evra. Prilikom kupovine dravnog dela kapitala Jovica Stefanovic Nini bio je na Interpolovoj poternici zbog kriminalnih radnji u Srbiji. Nedugo zatim protivzakonito vri dokapitalizaciju konverzijom duga Jugoremedije prema Jaki 80 ime preuzima 20% kapitala malih akcionara. Ovom radnjom Nini postaje veinski vlasnik preduzea. Mali akcionari podnose tubu 9. februara 2004. godine protiv Ninija. Ovaj predmet iao je a do Vrhovnog suda dva puta, prvi put jer je zrenjaninski sud osporio legitimnost malim akcionarima, drugi put jer je po albi Jake 80 odbijena privremena mera od strane zrenjaninskog suda. Presuda kojom se brie nezakonita dokapitalizacija, koju je Nini izvrio u Jugoremediji AD, doneta je juna 2006. godine i njom je uvedena privremena mera do okonanja ovog postupka tako to se tuenom zabranjuje preduzimanje bilo kakvih radnji koje bi tetile malim akcionarima i zabranjuje se donoenje odluka na organima upravljanja kojima bi se menjala vlasnika struktura kapitala ili da se menja promena vrednosti strukture kapitala. Nini, koji iako je dobio privremene mere, ponovo kri zakon, jer mimo berzanske prodaje kupovine akcija koja je jedina legalna i zakonita, preuzima akcije jednog dela malih akcionara i prebacuje ih na svoje firme Nini kozmetika i Nini farmacija, Sigmapharm... sve iz Nia, a u tome mu pomo daje Agencija za privredne registre, iako je Centralni registar hartija od vrednosti sve to zabranio. Mali akcionari znaju da je 31. maja 2006. godine Trgovinski sud u Beogradu doneo presudu kojom je raskinut ugovor o kupoprodaji udela metodom javne aukcije zakljuen izmeu Jaka 80 iz Radovia i Akcijskog fonda Republike Srbije od 10. septembra 2002. godine i ugovora o investicionom ulaganju od 02. oktobra 2002. godine takoe izmeu gorepomenutih strana. I ovom presudom uvedena je privremena mera Jaki 80, kojom se zabranjuje otuenje, optereenje i raspolaganje imovinom preduzea Jugoremedija AD do okonanja sudskog spora. Decembra 2005, posle Jugoremedije, Medele, Vetproma i Luksola, Jovica Stefanovi Nini uao je i u farmaceutsku kompaniju Srbolek, gde je postao vlasnik 50,05% akcija. On je preko zateenog Upravnog odbora pre tri dana ak dobio svog oveka za generalnog direktora, iako je po zakonskoj proceduri trebalo da budu izabrani novi organi upravljanja, koji e izabrati i prvog oveka firme. Stari estolani UO, na elu sa Oliverom Maretom, veinom glasova smenio je Ilia, verovatno da se pokae pred Ninijem, koji je prisustvovao sednici. Potpuna promena vlasnitva, nakon Ninijeve sukcesivne kupovine na berzi u roku od samo sedam dana, jo nije u potpunosti ukljiena u Centralni registar. Meutim u MV investmentu, brokerskoj kui koja zastupa firmu Nini, rekli su da je ovaj niki biznismen veinski vlasnik Srboleka postao sa MK komercom i nekim sitnijim akcionarima, meu kojima je sa 1,5% i ova brokerska kua. Drugaije po zakonu i nije moglo, jer je jednom kupcu dozvoljeno da preko berze stekne najvie do 25% akcija s pravom glasa u jednom preduzeu. Jovica Stefanovi Nini stekao je preko svoje firme Nini u Srboleku blizu 50% akcija preko povezanih lica to zakon ne dozvoljava, jer im se stigne do 25% mora da se objavi ponuda za preuzimanje svih akcija.

Poto Nini nije iao tim zakonitim postupkom, morao je da postupi po nalogu Komisije za hartije od vrednosti i do 28. decembra objavi ponudu za sve akcije ili proda sporni udeo. 25. decembra 2007. on je to i uinio, pa je kupovinom na berzi novi suvlasnik Srboleka sa nepunih 24% firma Invej, Predraga Rankovia Peconija, dok se firma Nini vlasnitvo smanjila na dozvoljenih 24,99%. Ova dvojica biznismena verovatno e neformalno udruiti svoje akcije i postaviti zajedniku upravu. Meutim, da bi preli polovinu neko e morati da objavi ponudu to zahteva znatna sredstva. Poznato je da nai tajkuni biraju jeftiniji nain da postanu apsolutne gazde, a to je dokapitalizacija. Mali akcionari moraju da se organizuju i da zajednikim delovanjem onemogue Ninija i Peconija da im na bilo koji nain obezvredi vlasnitvo. Nini je samo simbolino kanjen za prekraj, imajui u vidu da je njegova kupovina akcija Srboleka 2005. godine na Berzi razlog to ovo najstarije farmaceutsko preduzee nije dobilo stratekog partnera, bugarsku kompaniju Sofarmu koja je u isto vreme objavila ponudu za preuzimanje svih akcija, uz garancije za investicije od 20 miliona evra, upoljavanje novih 100 radnika i uvoenje standarda za izvoz u EU. Malverzacije Ninija razobliene su javno tek kada je na Skuptini akcionara hteo da progura odluku o dokapitalizaciji jer se legitimisao kao vlasnik ne samo 24,99%, koliko su znali da ima, nego ak za 48,77% akcija poto ih je u meuvremenu van berze otkupio od Kostia. Sve je uraeno posredstvom firme Marko plus, koju su maja 2006. godine osnovali Kosti i Nini i u nju, kao kapital, uneli akcije Srboleka koje su ranije kupili na berzi. Nini je bio prinuen da proda oko 25% akcija Srboleka nakon to je Udruenje malih akcionara podnelo albu Komisiji za hartije od vrednosti. Nakon toga Komisija je donela reenje kojim se potvruje da je on preko povezanih firmi, vanberzanskom kupovinom od MK komerca postao vlasnik 49% akcija. Po reenju Komisije, za kaznu Nini poslednja tri meseca nije imao pravo glasa u Skuptini akcionara na 227.069 akcija, odnosno na oko 24% koje je nezakonito stekao. Mali akcionari su upravo zbog ovih mahinacija izgubili stratekog partnera. Kupovinu Srboleka, Nini i MK komerc obavili su novembra 2005. godine na berzi u dok je trajala ponuda Sofarme za otkup akcija po ceni od 1.410 dinara. Dok je trajala ponuda Sofarme kupovao je, uz naduvavanje cene do 1.970 dinara, da bi, im je stekao 40%, cena naglo pala. Tada mu je i drava pripomogla i na Berzi prodala pola paketa od 32%. 99. Miodrag Stojkovi, genetiar. Prvi u Evropi uspeo je da klonira ljudske matine elije. 100. Vojin orevi, vlasnik Si&Si koji je u poslovnim nevoljama ostao bez Voda vode. 101. Zdravko oli, najpopularniji domai peva, deo klana Makse atovia 102. Veselin Simonovi, glavni i odgovorni urednik Blica, suprug erke biveg efa VOS, Nedeljka Bokovia 103. Nenad Ceki, predsednik Republike radiodifuzne agencije 104. Radoslav Veselinovi, predsednik Galeb grupe 105. Petar Petrov, generalni direktor Trajala iz Kruevca 106. Draginja uri, direktorka Banke Inteze 107. Sanja Bokan, vlasnica tampe, udovica Vanje Bokana, erka biveg efa VOS, Nedeljka Bokovia 108. Mile Jerkovi, kupio deset firmi

MILE JERKOVI je sinonim za divljaku tranziciju u Srbiji. Sve je stekao otimajui preduzea u kojima bi na sumnjiv nain doao do polovine vlasnikog udela. Poto mu kola nije ila (zavrio je est razreda osnovne kole), jo 1978. godine poeo se baviti privatnim preduzetnitvom, zaloivi, bez saglasnosti, oevu, bratovu i vlastitu imovinu, i dizanjem kredita od 200.000 maraka od kojih je otvorio nekoliko prodavnica i tri restorana u Bakoj Topoli, koji su svi bili manje ili vie neuspeni. Jerkovieva poslovna karijera postaje uspena sredinom devedesetih godina. Kumstvo sa Arkanom donelo mu je poslove sa vercom nafte i cigara, a u Istonoj Slavoniji prodaju ukradenih traktora. Na taj nain se ovaj ovek naglo obogatio. Kada je Arkan ubijen, niko osim njega nije znao koliko para duguje Arkanu. Posle ubistva Arkana, Jerkovi je i uvenom Bomboni ostao duan blizu pet miliona evra. Punih 20 godina Jerkovi je uvek uspevao da sebi obezbedi podrku i zatitu aktuelnih monika. O tome svedoi preko 20 pokrenutih alii nikada okonanih krivinih prijava (kraa i nelegalno posedovanje oruja, kraa i vercovanje motornih vozila, meunarodni verc cigaretama, nuenje i primanje mita, zloupotreba slubenog poloaja, izdavanje menica bez pokria direkciji za robne rezerve, falsifikovanje slubenih isprava, kidnapovanje i protivpravno liavanje slobode). U njegovom vlasnitvu je ak 17 preduzea, koja je veinom kupio za 18 meseci, podiui ogromne kredite u Metals banci, koja i slovi za banku koja je spremna podrati sumnjive transakcije i biznismene. Najzanimljivije su njegove kupovine poljoprivrednih gazdinstava i prevoznikih preduzea, koje je uz pomo Gorana Obradovia iz Agencije za privatizaciju kupovao jednu po jednu, diui niim pokrivene kredite iz Metals banke. U svim novokupljenim preduzeima je potpuno nezakonito, bez saglasnosti ostalih suvlasnika (u svima je vlasnik samo oko 50% akcija) kompletnu imovinu stavljao pod hipoteku Metals banci zaduujui ih i do petostruke vrednosti. Preduzee Topolatrans iz Bake Topole (gde je vlasnik 56% akcija) koje vredi 50 miliona dinara zaduio je kreditima od 450 miliona dinara u Metals banci iji je direktor Ananije Pavievi svesno odobrio ovoliko zaduenje. Zrenjaninskom Autobanatu (Jerkovi je vlasnik 50,04% akcija), gde je uz naoruano obezbeenje preoteo vlast, kidnapovao i drao zarobljenog tadanjeg direktora, odmah je stavio svu imovinu pod hipoteku Metals banci, kod koje je nastavio zaduivanje bez ogranienja (jedna odluka navodne Skuptine glasi Daje se ovlaenje Upravnom odboru i Generalnom direktoru AD Autobanat iz Zrenjanina za podnoenje zahteva i zakljuivanje Ugovora za neogranieno finansiranje i davanje jemstva. odnosno davanje jemstva pravnim i fizikim licima). Preduzee za prevoz putnika 7. juli iz apca, Jerkovi je kupio po poetnoj ceni od 561.700 evra (jedan nov autobus kota oko 350.000 evra) poto mu je prethodno, u saradnji sa lokalnim monicima i upravom preduzea nelegalno i nerealno stvorio ogromna potraivanja, tako da niko nije bio zainteresovan da sa njim ulazi u partnerstvo. Slino je bilo i u Sremekspresu iz Sremske Mitrovice koje je takoe kupio kao jedini ponua i po poetnoj ceni. Kraljem oranica voli sebe da naziva od skandalozne privatizacije Poljoprivrednog preduzea Erdevik (vinogradi i vinarija) u avgustu 2003. godine. Istog dana kada je hrvatski preduzetnik Marinko Zadro kupio 44% dravnih akcija, Trgovinski sud u Sremskoj Mitrovici ozakonio je Jerkoviev dugogodinji zakup. S naoruanim obezbeenjem zauzeo je upravnu zgradu firme, a od lina radnika spasila ga je policija. Na kraju je uz pomo monika

uspeo da otme ovo preduzee. Nakon toga je kupovinom tri poljoprivredna preduzea, Bake u Sivcu, senanske Poljoprivrede i Mladog borca iz Sonte, postao vlasnik oko 8.000 hektara vojvoanskih oranica, etvrti po veliini poseda u vlasnitvu . Izdvaja se kupovina poljoprivrednog imanja Baka u Sivcu kod Sombora, kada je u nadmetanju s predstavnikom porodine imperije Matijevi podigao cenu s poetnih 256,2 miliona dinara na 1,15 milijardi ili 14,4 miliona evra. Suparnici su tada primetili da njive idu u ruke onome ko nema veze s poljoprivredom, dok je Jerkovi komentarisao da e kada Srbija ue u EU hektar vredeti dvadeset hiljada evra. Bolji poznavaoci kretanja novca tvrde da on samo izvrava kupovine za albanske tajkune iz Crne Gore, koji su uspeli da preko nekoliko razliitih kriminalnih grupa pokupuju veliki broj preduzea po Beogradu i Vojvodini i posebno velike povrine obradive zemlje. Drugi u grupi je Milanko Grbi zatitnik radnikih interesa i predsednik pokrajinskog i gradskog sindikata saobraaja koji se kod svake otimaine ili upada u novoosvojeno preduzee pojavljuje da bi ovoj otimaini dao kakav takav legitimitet. Trei u plejadi je Ananije Pavievi koji je kao direktor Metals banke obezbedio, samo u poslednjih 18 meseci, oko 30 miliona evra kredita sa kojima je Jerkovi kupovao izabrana preduzea. Pavievi je svoj deo posla obavljao profesionalno i na vreme tako da Jerkoviu nikada nije falilo para, pa ni kada je imanje u Sivcu od 3500 hektara platio preko 14 miliona evra. Ko je (ili ko su) etvrti sa uvenog logoa ne moe se pouzdano tvrditi, ali je sigurno da su ili iz najviih politikih krugova ili iz sastava neke slube jer su veoma uspeno pokrivali dosadanji rad ove grupe, veliki broj krivinih prijava i suenja koja su u toku i po nekoliko godina. Sigurno je da je u ovom delu angaovan vei broj lica, poevi od onih koji obezbeuju da novac stie u ruke Ananija koji ga dodeljuje Jerkoviu i slinima za kupovinu svega i svaega, pre svega po Vojvodini, do onih koji preko veza i uticaja obezbeuju da lokalne vlasti, policija, tuilatva i sudovi nita ne ine da poremete ove planove. Deo ovih planova razotkrili su ore orevi, bivi obavetajac RDB i Milorad Miri, predsednik odbora za bezbednost Skuptine Srbije, na novosadskim televizijama, apostrofirajui albanski lobi iz Crne Gore i nemake obavetajce kao finansijere ovih aktivnosti. Mile Jerkovi je po zavretku estog razreda osnovne kole odluio da vie da ide u kolu. Vrlo brzo je napredovao pa je osamdesetih uspeo da se zaposli kao pomoni radnik u Industriji mesa u Bakoj Topoli, gde je ubrzo, po odluci direktora, unapreen u vozaa viljukara. Sa svojim bratom, vozaem u Topolatransu je 1991. godine radio na prevoenju penice iz Baranje u Baku Topolu ali je u tom poslu mnogo ita kaliralo, a oni zaradili velike pare. Zatim je sa Arkanom uestvovao u nabavci nafte i kod njega se poprilino zaduio, tako da je Ranatovievo ubistvo za Mileta bilo kao nagrada teka nekoliko miliona maraka. Mile je 2000. godine uestvovao u meunarodnom vercu cigareta i bio uhvaen. Ali, suenje na kome je prvooptueni, nije okonano. 2004. godine napravio je posao sa Direkcijom za robne rezerve, koju je prevario izdavi joj menice bez pokria u vrednosti od oko 60 miliona dinara. Protiv njega je pokrenut postupak tek 2005. godine ali je zatakan. Ni policiju za privredni kriminal, ni sudstvo, ni tuilatvo, ni ministarstvo finansija nije zanimalo to to je neko obmanuo dravu, a i dalje se slobodno eta i sklapa sa njom nove poslove. Mile je zapao za oko direktoru Metals banke Ananiju Pavieviu (G17 plus), koji je sa njim za dvadesetak meseci razvio veliki broj

unosnih poslova. Najpre je Miletova erka Vinja u martu 2005. godine osnovala preduzee Vinja produkt u Novom Sadu sa osnivakim kapitalom od 500 evra (od ega je uplaeno samo pola). U preduzeu u kojem je Vesna direktor nema zaposlenih ali zato ima nekoliko putnikih automobila, jedan dip i jedan kombi, a koristi se preko 70 miliona kratkoronih kredita u Metals banci. Dok Vesna nije postala punoletna sve poslove je vodio tata Mile. Vinja produkt je uz pomo kredita od ika Aneta, koji su odobravani preko noi i sa minimalnom dokumentacijom i bez provere, uspela da kupi oko 170 000 akcija u Topolatransu iz Bake Topole i oko 53.000 akcija u Autobanatu iz Zrenjanina. Jedino to je obavezno kod ika Aneta je biznis plan u plavoj koverti koji, kako tvrde najblii saradnici Jerkovia, za svaki kredit i rebalans kredita vredi 10 000 evra. Poto je bez problema proao sa osnivanjem Vinja produkta i kupovinom Topolatransa, u septembru 2005. godine sa erkama Marijom i Danijelom i Danijelinim muem Uroom Roganoviem osnovao je preduzee Dumetiko sa minimalnim kapitalom od 500 evra (ponovo plaeno samo pola). Nova firma uzela je pare od Topolatransa koje su dobijene od kredita Metals banke i njima, uz strane pritiske, do maja 2006. godine kupila 170.000 akcija Autobanata. U novembru 2005. godine Mile je preko Topolatransa osnovao preduzee DUTP Vojvodina za preko 30 miliona dinara, ponovo od kredita Metals banke. Poto je za direktora postavio Danijelu Grkovi odmah je potpisana zalona izjava i ugovor o kratkoronom kreditu od 45 miliona dinara. Ne treba pominjati kojom brzinom i u kojoj banci. im je novac pristigao preusmeren je na raune Vinja produkta i Dumetika, a potom na vie drugih rauna. Od para izgubljenih u tim prebacivanjima Mile je kupio kuu na Tatarskom brdu u Novom Sadu za 250 000 evra, to je pokrio fiktivnim plaanjem neke robe. Samo ovim akrobacijama Mile je opteretio Topolatrans sa 75 miliona dinara. Krajem aprila i poetkom maja 2006. godine uz ogromnu pomo Metals banke i uz nezakonito poslovanje na berzi, gde je trgovao akcijama izmeu svojih preduzea, i uz pritiske i pretnje akcionarima da ve prodate akcije ponovo prodaju njemu, Mile je uspeo da osvoji 50,04% vlasnitva nad Autobanatom. Poto je pritisak kredita u svim preduzeima postao preteak, nije mogao da eka legalno preuzimanje poslova u Autobanatu pa je krajem maja sa naoruanim licima nasilno upao i preduzee, oteo dokumenta i peate, kidnapovao i drao zarobljenog direktora preduzea, a Upravni odbor skupio na silu i naterao da donese odluke po kojima on sam preuzima celu firmu. Na ovakvo njegovo postupanje nisu reagovali ni MUP ni sud u Zrenjaninu. Za to se, po reima Jerkovia, pobrinuo eljko Malui, koji je u koli imao nadimak Slinavi, ali ga je, poto je postao biznismen, zamenio sa Kamel. On se potrudio da policija ne intervenie ni prilikom evidentnog izvrenja tekih krivinih dela, a da sud ili odbije sve zahteve za zatitom zakonitosti i imovine ili da te zahteve skloni u stranu i odloi njihovo reavanje. Mile je odmah sve raune Autobanata prebacio u Metals banku i bez potrebne dvotreinske veine stavio hipoteku na imovinu preduzea kako bi mogao da nastavi sa dizanjem kredita i daljim zaduivanjem preduzea. Izgleda da su i Mile i Ananije nezadrivi i poeli su da kupuju i najrazliitija preduzea, i to po istom scenariju. Ve postojea preduzea daju fiktivne garancije, odobrava se kredit i na aukciji kupuje novo preduzee, koje se odmah stavlja pod hipoteku Metals banci. Koliko su se zaigrali pokazuje primer Topolatrans koji trenutno duguje

oko 230 miliona dinara na ime kratkoronih kredita i Metals banci plaa preko 3,5 miliona dinara mesene kamate. Pored toga, Metals banka je odobrila i lizing nabavku devet autobusa, pa Topolatrans duguje oko 450 miliona dinara dok je ukupan kapital preduzea oko 50 miliona dinara. Ostaje nejasno ko, u stvari, podrava Ananija i Mileta i omoguava im da razvijaju sumnjive poslove koji se mere milijardama dinara i da nastavlja kupovinu novih preduzea. (primer je Poljostroj iz Odaka koji je kupljen za treinu realne cene, zata se potrudio Goran Obradovi iz Agencije za privatizaciju) 109. Itvan Pastor, predsednik SVM 110. Dragan Markovi Palma, predsednik optine Jagodina DRAGAN MARKOVI zv. Palma je u JNA bio Titov gardista, posle brojnih provera i komplikovane procedure. U gardu nije mogao svako da ue! Pre nego to su me poslali u Pulu proverali su mi sve, ko mo je bio deda, pradeda, ukundeda, da li sam osuivan, sklon samoubistvu... Tu su sve bili zreli mladii od 25 do 26 godina, a ja sam sa 19 bio najmlai. Za mene je bila ast sluiti u Titovoj gardi - s ponosom pria Palma. Markovi je jedan deo vojnog roka odsluio na ostrvu Vanga, na kojem je Josip Broz imao rezidenciju. Zahvaljujui brojnim neregularnostima oko lokalnih izbora 1996. godine, SSJ je dobila jednog odbornika u toj optini u centralnoj Srbiji. A, onda na scenu stupa Arkan sa svojim vaninstitucionalnim metodama i za po 10.000 maraka ili otmicu kao iz holivudskih filmova, uspeva da dovede u SSJ jo est odbornika iz SPO, jednog iz DS i jednog iz SRS, formira veinu sa koalicijom SPS-JUL i preuzima optinsku vlast. Uticajnoj regionalnoj TV stanici Palma plus, koja se vidi u celoj centralnoj Srbiji, na osnovu sumnjive dozvole za emitovanje koju je izdao neko od Miloevievih ministara, u vlasnitvu Dragana Markovia Palme, programski se prikljuuje i TV Jagodina, optinska kua neto slabijeg kvaliteta. Bivi predsednik SRJ, Slobodan Miloevi, lino je odredio kriterijume po kojima e se u izbornoj godini prepoznavati plaenicki i patriotski mediji. Veliki broj elektronskih medija i tampe, kae Miloevi u listu Politika, pod potpunom je finansijskom i politikom kontrolom nekih zapadnih vlada i oni imaju zadatak da podstiu destabilizaciju Jugoslavije. Ovu subverzivnu aktivnost protiv drave spreavali su patriotski organi SPS, JUL i SRS, a posebno Goran Mati i Ivan Markovi, savezni ministri za informacije i telekomunikacije. Pod paravanom sporta i zdravog ivota, u Jagodini se gaji kult nasilja. Lokalni kik-boks klub nosi naziv Tigrovi. Zooloki vrt nosi naziv, stran ovom podneblju a blizak podzemlju - Tigar. Po crnim oldtajmerima i crnim dipovima reklo bi se da je Jagodina neka vrsta Arkanovog muzeja. Dragan Markovi Palma je politiku i poslovnu karijeru napravio kao lan SSJ. Nije udo to e, iz zahvalnosti, doivotno, dobrovoljno, ostati dunik oveku koji ga je stvorio. Na elu optine Palma se pokazao kao sposoban, izvodei radove, pa naknadno naplaujui od optine. udno je samo da to nikome ne ukazuje na pranje para. 111. 112. 113. 114. Mirko Cvetkovi, bivi ministar finansija, sada premijer Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka Aleksandar Pravdi, direktor Galenike iz Beograda Slobodan Petrovi, generalni direktor Knjaza Miloa

115. Neboja ovi, direktor FMP i vlasnik koarkakog kluba 116. Saa Vlaisavljevi, direktor Jat ervejz 117. Iak eps, regionalni direktor Karlzberg 118. Vladika Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski 119. Rase Staranin, kralj teksasa iz Novog Pazara 120. Kamil Befa, generalni direktor cementare Lafar BFC Vlada Srbije i ministarstvo za privredu i privatizaciju, koje je vodio kadar firme Deloite toushe (ista ona koja je vrila "procenu" BFC, pa kada je pukla bruka Vlada Srbije ekspresno je osnovala Agenciju za privatizaciju), Aleksandar Vlahovi, u jesen 2001. godine prihvata posetu francuskog predsednika aka iraka, koji se hvalio kako je spasio mostove oko Beograda. irak tada dolazi sa ciljem: Beoinsku fabriku cementa Srbija mora prodati francuskom Lafaru, inae nema nita od otpisa dugova Pariskom i Londonskom klubu! Te dugove budet drave Srbije zadnjih godina i dalje otplauje Pariskom klubu, a Londonski klub e doi na red 2010. godine. Posle ove posete, Aleksandar Vlahovi daje izjavu: "...Ako Beoinsku fabriku cementa ne prodamo francuskom Lafaru, kako posluje ta kompanija e sama sebe zatvoriti"! Vlahovi je prenebregao injenice: da je infrastruktura BFC u vrlo dobrom stanju, da je prethodnih godina uraeno par kapitalnih remontnih zahvata (jedan je bio vrednosti deset miliona DM), da su kupljeni brojni kamioni za transport, pogoni za proizvodnju, transport, odravanje i injenicu da je ovaj gigant imao najkvalitetnije radnike, da je linija za proizvodnju cementa, sagraena u drugoj polovini '70-tih, kotala je oko 300 miliona DEM, to je kredit koji je tokom osamdesetih godina u potpunosti isplaen sredstvima BFC, i najvanije da je fabrika skoro godinu dana bila u prilici da trino posluje, dakle da sama formira cenu cementa (koju je pre odreivala drava, a esto i dileri cementom mafija)i da bi u takvim uslovima dug BFC bio bi anuliran za manje od godinu dana, a planovi za proirenje kapaciteta i otvaranje pogona za proizvodnju betonske galanterije otvorili bi par hiljada novih radnih mesta. Naravno da je ministar imao vrlo dobru informaciju ali se silno urio da ovaj "posao" privede kraju. Ugovor 5 interesnih strana potpisan je izmeu 4 (nije ga potpisala ondanja lokalna samouprava u Beoinu), ali original tog Ugovora nikada nije prikazan javnosti, a ak ga ni potpisnici nisu videli, ve su stavili "blanko" potpise. 70% BFC-a prodato je za nekih 51,9 miliona USD, 1997. godine postojale su mnogo bolje ponude, pa i od bezmalo 270 miliona DEM (138,1 miliona evra), za 51% BFC-a. Fabrika cementa u Popovcu prodata je za 52 miliona dolara a, po kapacitetu i stanju ove dve cementare, BFC je bila "tea" za oko treinu, a za nju je plaeno - manje. Da li je za beoinsku cementaru bilo "provizionara"? Ako se uporedi kako su proli radnici Apatinske pivare ili Knjaza Miloa, bie mnogo jasnije kako su radnici BFC-a i drava Srbija opljakani. Ministar Vlahovi dao je izjavu kako je i BFC mogla da se privatizuje kao i Apatinska pivara, ali je to izjavio tek kad je posao zavren (a bio meu prvima koji je prijavio "imovinu preko 20 miliona"). U decembru 2001. godine, u Beoin stie ekipa Lafara, na ijem se elu nalazio Dord Bobvo, danas direktor maarskog Trigranita, poto je prethodno najuren iz Erste banke, u pratnji dva eha: Martin Turecki i Ivan Mare, i londonske dive srpskog porekla Tatjane Mihajlov-Pilbim. Moglo se zakljuiti da se radi o potrcima centrale Lafara. 28. marta 2002. godine, Lafar "ulazi u posed" BFC.

Ostala je klauzula kojom se Lafar obavezao da tokom 5 godina nee otputati tehnoloki viak, ali ve u aprilu 2002. godine na glavnoj oglasnoj tabli BFC izlazi nova sistematizacija po kojoj na stotine radnika postaju tehnoloki viak. Ako se znalo da Lafar planira masovno otputanje radnika, kako je pobedio na raspisanom tenderu? Ovo je postalo poznato tek nakon potpisivanja ugovora neko je to krio sve vreme pregovora, a Dord Bobvo je ponovljao srpskim medijima kako u BFC nijedno radno mesto nee biti tehnoloki viak! U jesen 2002. godine, pod pritiskom i torturom, na stotine oajnih radnika uzima mizernu otpremninu. Svi radnici koji nisu "dobrovoljno" napustili kompaniju i uzeli otpremninu bukvalno su zatvoreni u jednu poveu prostoriju, bez stolica i stolova, i najstroe im je zabranjeno kretanje u krugu cementare. Martin Turecki, iz menaderske etvorka Lafara, na jednoj proslavi direktno u diktafon nekog novinara "Politike" izjavio je: Nama niko nita ne moe. Mi smo vas sve platili i ove iz Vlade i sve ovo mi smo kupili. Po privatizaciji Beoinske fabrike cementa Nenad anak otro istupa u javnosti pretnjama "bukagijama". Kome je pretio Nenad anak? Zato je pretio "bukagijama"? Zato je naprasno prestao da preti kada se ekspresno iz garsonjere na "Grbavici" (deo Novog Sada) preselio u elitno novosadsko "Cepter-naselje" u Veterniku gde se kvadratni metar stambenog prostora kotao i preko 2000 evra? Pod obrazloenjem da ne posluje pozitivno Lafar je, tokom 2002. godine, ukinuo pojedina dotiranja lokalnoj samoupravi u Beoinu i isplatu dividende malim akcionarima. Ovde je u pitanju oita la, jer Lafar je platio ugovorenu cenu umanjenu za 19,6 miliona USD deficita BFC, to znai da su krenuli od nule, a pozivali su se na taj dug. Lafar se, s druge strane, hvalio da je ostvarena rekordna proizvodnja od 1,3 miliona tona cementa u 2002. godini, to je, takoe, la jer je rekordna proizvodnja cementa bila 1,6 miliona tona ostvarena jo 1984. godine. Tu takozvanu "rekordnu proizvodnju" BFC je, bez Lafara, ostvarivala svake godine, osim za vreme bombardovanja i sankcija. Istina je bila na drugoj strani. Lafar postie rekordnu maloprodajnu cenu od 64 evra za tonu cementa pa u tom momentu Srbija ima najskuplji cement u Evropi. Cenu prirodnog gasa strana kompanija Lafar plaala je jeftinije nego graani Srbije za domainstva. Svaki radnik koji je napustio BFC "dobrovoljno" i pokuao da uspostavi bilo kakav vid poslovne saradnje preko svog "malog i srednjeg preduzea" sa Lafarom je odbijen. Na stotine radnika sa prebivalitem van beoinske optine radi u remontima BFC, ali ta mogunost nije omoguena nijednom graaninu beoinske optine, bez obzira to su neki decenijama uspeno radili te iste poslove. ak su i strunjaci Lafara priznali da su pogoni za proizvodnju u odlinom stanju - i izvrsno odravani! Politika rukovodstva Lafara bila je jasna: nema posla za radnike sa teritorije beoinske optine. to manje graana Beoina u fabrici, manja je opasnosti od organizovanih protesta graana. Menaderi Lafara nisu osporili tvrdnju da pogoni za proizvodnju klinkera i cementa zagauju ovekovu okolinu u Beoinu i ire. To je to krivino delo. Zakon kae i da je otpad zabranjeno koristiti kao gorivo, a Bojan Pajti nedavno je u Parizu potpisao Ugovor sa Lafarom o spaljivanju otpadnih guma, i ko zna kakvog sve otpada jer u leto 2003. godine ve je izvreno tajno

probno spaljivanje medicinskog otpada u BFC. Podaci Doma zdravlja u Beoinu i Instituta za plune bolesti u Sremskoj Kamenici pokazuju enormno poveanje pacijenata sa problemima disajnih organa od dolaska Lafara. Menaderi Lafara tvrde da im novi filteri radi besprekorno, ali je u septembru 2003. godine optinu Beoina prekrio sloj praine. Mnogi tehnolozi bi mogli da objasne i zato je velikom Lafaru nedavno pao dimnjak, i kakav je uticaj sumporne kiseline, koja nastaje hemijskom reakcijom sumpor-trioksida (od sagorevanja "goriva" - otpada, tipa petrol-koks sa vodom...), i to zatrpavanje prainom 2003. godine vezano za havariju na elektro-filteru pripreme kada su im gotovo sve elektrode unutra - popadale. To je samo jedna u nizu havarija koje su se dogodile od dolaska Lafara u Beoin. U ovom periodu je bilo vie teko povreenih radnika, a jedan radnik je i poginuo na jednom od kopova. Vlada Srbije je u 2008. godini prodala svojih 15% akcija Beoinske fabrike cementa - francuskom Lafaru, van berze. Tako je Lafar, suprotno Zakonu o hartijama od vrednosti, doao u poziciju da nasilno otkupi i preostale akcije malih akcionara i postane 100%-tni vlasnik najvee cementare na Balkanu. Osim to je otetio dravu Srbiju, neko je naneo tetu i malim akcionarima, graanima Srbije, koji su ostali bez line imovine. Mali akcionari morali su jo da plate i sve trokove brokerskim kuama. Pitanje po kojoj je ceni Vlada Srbije prodala svojih 15% akcija i koliko se ona razlikuje od one koja je plaena malim akcionarima, na alost, samo je jedno od otvorenih. 121. Tanja Mievi, direktorka Kancelarije za pridruivanje EU 122. Stanislav Hoevar, beogradski nadbiskup 123. Hamdija Jusufspahi, beogradski muftija 124. Berner Kisler, predsednik Upravnog odbora Sunoko 125. Miroslav Bogievi, predsednik koncerna Farmakom MB 126. Mirko Petrovi, direktor Dunav osiguranja 127. Miroljub Jefti, naelnik VMA 128. Petar Matijevi, vlasnik mesare Matijevi i veliki zemljoposednik 129. Milica Delevi, ekspert za EU 130. Veran Mati, prvi ovek Radio i TV B92 131. Maja Kovaevi-Tomi, portparol Specijalnog suda 132. Boina Radevi, strunjak za transplantaciju jetre 133. Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji 134. Gustavo Navaro, direktor Holcim u Srbiji 135. Vojko uki, direktor Klinikog centra Srbije BORIS STAJKOVAC, predsednik UO u ostavci deje klinike u Tirovoj i direktor nevladine organizacije Centar za brigu o deci je veoma bogat. Javnost je to prvi put saznala kad su objavljene porodine fotografije snimljene u njegovoj, jednoj od najekskluzivnijih, dedinjskoj kui od oko 400 kvadrata, sa ogromnim dvoritem i bazenom. Stajkovac se tada pravdao da je ovoliku imovinu stekao potenim radom i naglaavao da radi od 16. godine: Iako sam zavrio medicinu, veinu svog ivota bavio sam se ureenjem enterijera za kafie i klubove, to je vrlo profitabilan posao. Kalemegdanska terasa, O sinema, Rio Bravo, Leksington i jo mnogi drugi u Beogradu, restoran Mediteraneo, Plava frajla i Opera u Novom Sadu, ardino i Kuba libre u Podgorici, irski pabovi u Beogradu, Niu, Jagodini, na Zlatiboru, samo su neki od lokala koje sam osmislio. Izdavaku kuu Media maks magazins

Stajkovac je osnovao marta 2008. godine na svojoj kunoj adresi u Tolstojevoj ulici 11. Izdaje asopise Best op, Jahting end sejling vorld, Best hom, Glam oping i Men. U Pokret snaga Srbije, Bogoljuba Karia, ulanio se u decembru 2004, kada je izgledao perspektivan, nakon osam godina u Demokratskoj stranci, i napustio ga je tiho. 2005. godine Srbija nije, po 35-godinjoj tradiciji, dobila svoje ampione u kolskom sportu. Prema proceni Saveza za skolski sport i olimpijsko vaspitanje za organizovanje ovih takmicenja, potrebno je oko 5,1 milion dinara, a Ministarstvo prosvete i sporta uplatilo je samo 2 miliona dinara. Boris Stajkovac je bio predsednik Saveza za kolski sport i olimpijsko vaspitanje. Sportske asocijacije? Kako to gordo zvuci? Na sednici OK SCG u Beogradu oktobra 2005. godine, razreen je velikan sporta, Boris Stajkovac, koji je po Zakonu o radu, morao da uzme otpremnine od 8.000 evra. U stranku Bogoljuba Karia, Stajkovac je preao iz DS, i ubrzo je postao lan Predsednitva PSS. Bivi direktor Deije klinike, profesor Duan epanovi, objanjava: Oduvek sam govorio da je on najobiniji kriminalac! Radi se o laovu, manipulantu i prevarantu koji je postao predsednik UO u drugoj polovini 2001. i to je maltene ostao do danas, iako mu nikada nije produen mandat. ovek je sve vreme u protivzakonitom statusu. Tuio sam ga, ali su tube protiv njega zavravale po fiokama, jer ga se pravosue plailo poto je uvek bio u nekoj stranci, a jedno vreme je figurirao i kao kandidat za ministra zdravlja. Seam se da je na posao dolazio uvek drugim automobilima, audijem TT, dipom ili motorima, a poznato je i da ima ogromnu vilu s bazenom na Dedinju. U zajednikoj akciji MUP Srbije i Poreske uprave, Stajkovac je uhapen zbog osnovane sumnje da je u svojstvu vlasnika preduzea Media maks d.o.o., samo u periodu od 1. januara 2006. do 31. decembra 2008. otetio budet Srbije utajivi porez u iznosu od 12 miliona dinara. Njemu su pomagali Mia Stojanovi, odgovorno lice preduzea Protekta, Predrag Jevtovi, vlasnik agencije Jevtovi, Velimir Pantovi, vlasnik agencije Vesko, Enisa Kuevi, vlasnica agencije Ena, Darko Belii, vlasnik agencije Darko, Olivera Radonji, vlasnica agencije Lazana, Asmir Kuevi, vlasnik agencije A-Board i Hedija Kuevi, vlasnica agencije Hedi. Svi oni fiktivno su fakturisali nepostojee usluga. 136. Milanko arani, direktor eleznica Srbije 137. Kori Udoviki, direktorka UNDP za Evropu 138. Atila Mihok, direktor Blic Pressa 139. Jano Kuraji, direktor Petrohemije Panevo 140. Verica Bara, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije 141. Obrad Sikimi, predsednik Dajners kluba u Srbiji 142. Aleksandar Popovi, ministar energetike 143. Slobodan Milosavljevi, ministar poljoprivrede 23.11.2007 . predsednik LDP, edomir Jovanovi podneo je krivinu prijavu protiv zloinakog udruenja, koje, po prijavi ine: 1. 2. Miroslav Vojislav Mikovi, Kotunica, vlasnik Delta holdinga iz Beograda predsednik Vlade Republike Srbije

3. Boidar eli, potpredsednik Vlade 4. Dragan Joi, ministar unutranjih poslova u Vladi 5. Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga u Vladi 6. Slobodan Milosavljevi, ministar poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede u Vladi 7. Mlaan Dinki, ministar ekonomije u Vladi 8. Manojlo Vukoti, direktor i odgovorni urednik Veernjih novosti 9. Aleksandar Tijani, direktor javnog servisa RTS 10. uro Bilbija, glavni i odgovorni urednik lista Kurir 11. oko Kesi, glavni i odgovorni urednik lista Press 12. Antonije Kovaevi, glavni i odgovorni urednik lista Gazeta, 13. eljko Cvijanovi, glavni i odgovorni urednik lista Sutra i nedeljnika Standard zato to su u periodu od poetka 2004. godine... Miroslav Mikovi i... Vojislav Kotunica organizovali zloinako udruenje, a ostali prijavljeni uestvovali kao pripadnici u vrenju krivinih dela za koje se moe izrei kazna zatvora od tri godine ili tea kazna, i to Zloupoteba monopolistikog poloaja iz lana 232. KZ, Zloupotreba ovlaenja u privredi iz lana 238. KZ, Zloupotreba slubenog poloaja iz lana 359. KZ, Poreska utaja iz lana 229. KZ i Pranje novca iz lana 231. KZ, ime su prvo i drugo prijavljeni Miroslav Mikovi i Vojislav Kotunica izvrili krivino delo zloinako udruivanje iz lana 346. stav 1. a ostali prijavljeni krivino delo zloinako udruivanje iz lana 346. stav 2. Krivinog zakonika. U obrazloenju se navodi: ... Kroz dugogodinji odnos vlasnika kompanije Delta Miroslava Mikovia sa predstavnicima vlasti u doba Miloevievog reima kao i kroz identian odnos sa obe Kotuniine vlade, Delta je postala vlasnik Srbije". Takav poloaj Delti su omoguili predstavnici Vlade omoguavanjem nelegalnog poslovanja, zatitom od krivinog gonjenja za najtea krivina dela iz oblasti privrednog kriminala, pritiscima na dravne organe koji nisu pod direktnom kontrolom Vlade, a koji imaju kontrolnu funkciju u drutvu, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za zatitu konkurencije, kao i kroz pritiske na medije koji izvetavaju o ovakvim odnosima Vlade i Delte. Miroslav Mikovi alje svoje emisare u ambasadu SAD u Beogradu, gde za skidanje svog imena sa crne liste nudi kooperativan pristup Srbije u reavanju kosovskog problema", a predsednika Republike Srbije i Vladu predstavlja kao svoje slubenike garantujui za njihovu kooperativnost... ...Miroslav Mikovi je u policijskoj akciji Mrea iz 2002. godine oznaen kao jedan od organizatora verca cigaretama tokom devedesetih godina, a odakle potie i znaajan deo njegovog bogatstva. Zato to pitanje nikada nije procesuirano? Zato to Miroslava Mikovia titi ministar unutranjih poslova Dragan Joi, koji je pripadnik istog zloinakog udruenja. Dokaz za uee ministra Joia u zloinakom udruenju pored ostalog je i izvetaj Sekretarijata unutranjih poslova u Beogradu, UKP - II odeljenje, broj Po-392/01 od 08.06.2001. godine u kome je jasno navedeno da je dokazano da je Delta banka iji je vlasnik Miroslav Mikovi bila vlasnik 50% kompanije Interspid u vremenu u kome se bavila oraganizovanim vercom cigareta...

Advokat Dragani, koji je istovremeno ef pravnog tima Demokratske stranke i Delta holdinga, pretio je javno nezavisnim institucijama, to nedvosmisleno ukazuje na vezu izmeu Demokratske stranke i Delta holdinga. Zato drava ne titi predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije? Zato to su pripadnici zloinakog udruenja Boidar eli, Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljevi dobili od organizatora udruenja nalog da tite interese udruenja tako to e ukinuti Savet. Slobodan Milosavljevi je kao predsednik Privredne komore Srbije uz pomo preduzea Konzit iji je suvlasnik njegova supruga Katarina Andri Milosavljevi uradio narueno istraivanje od strane kompanije Delta po kome ta kompanija ima samo 11 posto trita a ne preko 50% kako je to utvrdila Komisija za zatitu konkurencije. Zatim je kompanija Delta to istraivanje koristila u sudskim postupcima kako bi osporila navode Komisije a u javnosti stvorila lanu sliku kako ta kompanija nema monopolski poloaj. Milosavljevi je 5. oktobar 2000. godine doekao kao svei lan DHSS, Vladana Batia, i bio je uesnik naoruanog preuzimanja Privredne komore Srbije. Njegove veze sa lobijem trgovaca branom (posebno sa firmom Arex), koje je bilo monopolska roba, javno su poznate. U Demokratsku stranku ulanio se tek nakon atentata na Zorana inia (kao uostalom i svi nestranaki ministri Vlahovi, Piti, Lei i eli), kada je zapoet unutarstranaki udar na sve pristalice inieve vizije. Poznata je njegova izjava da kao ministar poljoprivrede ne mora da se razume u poljoprivredu, ve je njegov posao da ima kvalifikovane saradnike. Slobodan Milosavljevi, ministar poljoprivrede, ima paso Norveke i Ujedinjenih Arapskih Emirata! 145. Sran Janjiijevi, direktor Politika - novine i magazini, zet matije Bekopvia 146. Goran Piti, predsednik UO Sosijete eneral banke 147. Vladimir Velikovi, slikar, lan Francuske akademije nauka 148. Harald Hirhofer, ef misije MMF u Srbiji 149. Tomislav Karadi, bivi predsednik FK Partizan sada FSS 150. Gordana Dostani, direktorka Beogradske berze 151. Manojlo Vukoti, direktor i urednik Veernjih novosti Kada je 5. oktobra Miloeviev reim uruen, u zgradu Borbe uao je Manojlo Vukoti, zvani Manjo. Nosio je papir sa peatom Demohrianske stranke, da ga DOS postavlja za prvog oveka svih izdanja Borbe. U tom trenutku Manojlo Vukoti imao je 65 godina i preko 45 godina radnog staa. Radio je paralelne poslove. Bio je novinar i dounik tajne policije, koja ga je slala na specijalne zadatke, te za dopisnika Borbe iz Rima, pa onda za glavnog urednika Blica i Glasa javnosti. ovek koji se u mladosti odrekao oca etnika i nikada se sa njim nije sreo u ivotu, poeo je svoje zemljake da postavlja za urednike i direktore, sa platom od nekoliko hiljada maraka. Svu imovinu kompanije koja se nalazila na teritoriji Crne Gore Manojlo Vukoti poklanja samom sebi, osnivajui novo preduzee, iji je vlasnik. Na konto Manojla Vukotia slilo se nekoliko miliona evra. Od kupovine maine za tampanje Novosti, do izdavanja knjiga... Vlasnik Glasa javnosti Raja Rodi potvrdio je da ga je tajna sluba primorala da Manojla Vukotia postavi na mesto glavnog urednika ovog lista, koji je morao da pokrene nakon to su

dounike aktivnosti Manojla provaljene u Blicu, u kojem je, takoe, poario hiljade evra, stavljajui ih u svoj dep. Manojlo Vukoti ima preko 70 godina ivota. Aleksandru Nikitoviu, iz Bara, iji otac je takoe bio pod udarom zakona, koji kao ef kabineta Vojislava Kotunice kao roj skakavaca pljaka Srbiju, Manojlo je tutnuo nekoliko stotina hiljada evra pa moe do da nastavi da pustoi kompaniju Novosti. Crnogorci u Beogradu, pod zatitom Vojislava Kotunice, otimaju sve to im pod ruku doe. Ostareli Manojlo Vukoti javno trai od Srpkinja da ga u kabinetu zadovoljavaju. Trenutno je smenio konkubinu Jelenu Kosanovi, uz obrazloenje da mora da izjebe sve Srpkinje. Kada je Vlade Divac pokuao da kupi najtiraniji list u zemlji, Vojislav Kotunica je u ime Vlade Srbije naredio da se protiv proslavljenog asa podnese tuba. Ima njegov Aca da odlui kome e ga dati. 152. Milutin Mrkonji, ministar za infrastrukturu, ovek za sve reime, lan SPS 153. Tijana Aneli, direktorka Dravne lutrije Srbije 154. Svetko Kova, naelnik VBA SVETKO KOVA je da je poetkom 2006. godine, u jednom momentu, imao ak tri vane funkcije: bio je direktor VBA, zastupnik ministra odbrane za bezbednost i lan Nacionalnog saveta za bezbednost Srbije. Posle dolaska Zorana Stankovia, koji je ukinuo funkciju zastupnika i preuzeo VBA u nadlenost svog kabineta, Svetko Kova je kao general penzionisan 6. oktobra 2005. godine, ali ga je ve dan kasnije Savet ministara imenovao za direktora Vojno - bezbednosne agencije. U novembru 2007. godine, Kovaeva erka Sanja koja je u maju te godine zavrila diplomatiju na Fakultetu politikih nauka, podigla je diplomu, i ve sutradan je dobila posao savetnika kod predsednika Srbije Borisa Tadia. Ona tamo radi neke administrativne poslove u zgradi Predsednitva, i istovremeno studira na Akademiji za diplomatiju pri Ministarstvu spoljnih poslova. Ovo govori o najtenjim vezama vojne slube i vrha drave. Prolo je nekoliko godina od ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovia, a istraga jo uvek stoji u mestu. Ko je imao motiv da ubije Pavla? U vreme tog dogaaja odnosi izmeu Srbije i Crne Gore su bili na granici kljuanja. Pavle Bulatovi je bio protivnik politike Mila ukanovia, i bio je u izuzetnim odnosima sa Miloeviem i Mirom Markovi. Vojska je u vreme njegovog ministrovanja bila najneprijateljskije nastrojena prema Vladi u Crnoj Gori, remetei poslove sa vercom cigareta u Crnoj Gori. Pavle Bulatovi jeste bio protivnik reima Mila ukanovia, ali je bio poten i astan ovek. U vreme najveih sukoba Srbije i Crne Gore preduzee Habit farm trguje sa VMA, koju kontrolie Vojska, odnosno Mira Markovi, i isporuuje lekove. U saradnji sa najveim miljenikom Mire Markovi i direktorom carine, Laletom Sekuliem. Ba u to vreme posao Habit farma i Sekulieve firme "DMB medical" sa VMA iznosio je tadanjih 200.000.000 DEM. ta je VMA kupovala za toliko novca? To se upitao i Pavle Bulatovi, i pokrenuo je istragu oko trgovine lekovima za VMA! 15 dana nakon toga Pavle Bulatovi je ubijen! Izvesni major Saa Anovi, Bulatoviev telohranitelj, ba te kobne veeri razboli se i ne doe na posao. Saa Anovi je u to vreme bio na platnom spisku Laleta Sekulia. Istragu oko ubistva Pavla vodio je pukovnik Svetko Kova, prijatelj Mirjane Markovi. Sau Anovia posle tri meseci Svetko Kova unapredi! Nije zgoreg napomenuti da je

ubica koristio "kalanjikov" i pobegao u pravcu kasarne koja se nalazi neposredno iza restorana u kojem je Pavle ubijen. Sutradan je Ojdani, pre komemoracije, posle sastanka sa Miloeviem, preuzeo dunost ministra, a Pavkovi mesto naelnika Generaltaba - istog dana! Mnogo sluajnosti. DRAGAN KATANI roen je 14. januara 1956. u Benju kod aka. Kao komandant RV i PVO, krajem 2008. godine poklonio je letaki znak ministru odbrane utanovcu, kao gest kojim se zahvaljuje, pre svega u ime roda RV i PVO. Navodno je Pono dan ranije traio od Katania da ne dodeli poasni znak ministru. Katani je na dodeli rekao da je 2008. za vazduhoplovstvo i Vojsku Srbije uspenija od prethodnih sedam godina. Katani je bio kandidat za naelnika Generaltaba Vojske Srbije. Avgusta 2007. godine General Katani izjavio je da je u poslednje vreme (od dolaska utanovca) nivo osposobljenosti vazduhoplovstva znatno vii. Kada je ovaj ovek mislio ono to govori? Valja se prisetiti uspenih godina, pre, po Kataniu, neuspenih, od 2000, kroz koje je on proveo radei u ovom rodu. Dezerterstvo generala Tusa je za mnoge u RV i PVO posledica kadrovske politike na nacionalnim kljuevima u JNA. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina u vojnom vrhu postojale su tri struje. U prvoj su bili admirali Petar Simi i Boidar Grubei, generali Konrad Kolek i Svetozar Vinji. U drugoj su se nalazili admiral Stane Brovet, general Veljko Kadijevi i general anadi. Treu, najbrojniju grupu predvodili su generali Blagoje Adi, Bozidar Stevanovi, Stevan Mirkovi, Josip Gregoric i kolega iz savezne policije general Petar Graanin. Ostale struje, podeljene po nacionalnom i jugoslovenskom opredeljenju, bile su od minornog znaaja. Afera Opera ukazala je i na dranje generala Zvonka Jurjevia, komandanta RV i PVO. Borbeni avioni JNA nisu smeli da napadaju ustaske polozaje sve dok na njih ne pripucaju sa zemlje. Ovakvo ponaanje generala Jurjevia neki tumae kao izraz tihe simpatije prema Zagrebu, a drugi, kao izvrenje nareenja i stava SSNO da JNA deluje samo posle napada. General Aleksandar Vasiljevi odbijao je odgovornost Uprave bezbednosti UB SSNO za obavetajnu operaciju Opera, jer kae da je to bila delatnost Uprave za moralno vaspitanje i informisanost. Time se dolo i do odgovornosti generala Vuka Obradovia, naelnika ove uprave, koji je podneo ostavku. Da bi se zatakala afera i Armija sklonila iz javnosti, Slobodan Miloevi naredio je da prestanu obrauni unutar KOS. Pukovnici Svetozar Mati i Svetozar Digurski iz KOS-a RV i PVO su penzionisani. General Nedeljko Bokovi dobio je ponudu da asno ode, opet, u penziju, dok je general Boidar Stevanovi to tvrdoglavo odbijao. Njemu je sugerisano da uti. oveka koji nije umeo da kontrolie svoj jezik, sruili su novinari sa kojima je pio. Dada Vujasinovi iz lista Duga je, verovatno po neijem nalogu, jedina od grupe urnalista koji su ga poseivali, objavila neautorizovani intervju sa njim u novosadskom listu Svet. Taj razgovor je fotokopiran i razdeljen po zgradi Generaltaba VJ kao primer neposlusnosti. Skidanje afere Opera sa dnevnog vojnog reda, znailo je olakanje u radu KOS. General Aleksandar Dimitrijevi, ovek Aleksandra Vasiljevia, uspeo je ovim presecanjem sukoba izmeu dve struje unutar Vojske Jugoslavije i samog KOS, da sprei razbijanje vojne tajne slube i da je aktivira. KOS VJ, pored SDB Srbije i SDB Crne Gore, posle razbijanja SFRJ, uspeo je da sauva svoj bezbednosni integritet. Prvi vazduni udari avijacije NATO 24. marta 1999. godine general-

potpukovnika Spasoja Smiljania zadesili su u kancelariji u Komandi RV i PVO u Zemunu. Niko u RV i PVO nije bio iznenaen sa poetkom, modelom i nainom izvrenja prvog udara. Obavetajni organi RV i PVO su mi 19. marta dali informaciju da e bombardovanje poeti tokom narednih nekoliko dana kae Smiljani, general-pukovnik u penziji. Planovi za dejstvo RV i PVO po snagama Alijanse u Albaniji i Makedoniji bili su spremni, ali to predsednik SRJ nije odobrio. DRAGAN HADI ANTI danas ima firmu Trei milenijum, u kojoj je zajedno sa Sretenom Jociem, zvanim Joca Amsterdam, poznatim po tome da je donosio skupe bunde valerki generala Neboje Pavkovia, Lidiji Vukievi. Da li svi oni imaju veze sa gospoom Markovi, ili sa slubama koje su Struju i uputile na bliskost njenoj erki? 26. avgusta 1996. dobro obaveteni Milovan Brki u broju 157. lista Srpska re pie: Po dolasku na elo Saveza komunista Srbije, Slobodan Miloevi je, u ime svoje ideologije, ukinuo sve novine, radio i tv-emisije koje njega i njegovu enu Mirjanu nisu podravale. Oni koji su krenuli za Miloeviem i njegovom enom, odrekli su se moralnih naela i svojih stavova, samo su sluali. Srbija je 9. Marta 1991. godine ustala da zbaci Tiraninove ideologe, Duana Mitevia i urednike TV-Bastilje. Danas se oni, na javnoj sceni, dele na Njegove i Njene ljude, a Dragan Milanovi, Stefan Gruba, Dragan Hadi Anti i Aleksandar Tijani gori od Mitevia, Minovia U svojoj istoriji kua "Politika" nikada na svom elu nije imala oveka kao to je Dragan Hadi Anti. Bio je elektriar u "Elektrodistribuciji", pa honorarni saradnik beogradske rubrike ovog dnevnog lista. Nosio je burek Vibu, popravljao osvetljenje. utao i sluao. Posle je, kau, bio stipendista amerike Vlade - godinu dana je proveo u Americi. U slubenoj biografiji Dragana Antia, zvanog Struja, pie da ga je stipendirala amerika Vlada. Elektricar za niski napon, pa u Ameriku! Oni koji ga bolje znaju, tvrde da je godinu dana kloario drumovima SAD. Posle Njujorka, San Diega, Hjustona, odlazi na Svetu Goru, i od svetih otaca dobija ono "hadzi". Ureuje i "Pravoslavlje", mada ivi bezbonickim ivotom. kola mu nije ila, ali ui su ga dobro sluile. U novinarskoj karijeri nije napisao ni jedan tekst, ne raunajui pijane izvetaje. Kada je na vlast doao Miloevi, od svoje slube Struja dobija zadatak da "bude u blizini predsednikove erke Marije". I bi tako. Gradeci imid kandidata za predsednikovog zeta, Struja, u to vreme sporni novinar "Politike", esto se via sa Marijom Miloevi. Iako izmeu njih nita nije bilo, Struja predstavlja sebe kao budueg zeta. Struja je uao u krevet tamo gde treba, povremeno zamenjujui Zorana Todorovia Kundaka, i pred njim e se otvoriti sva vrata. Polupismeni ovek poinje da se penje u kui "Politika"; bio je glavni urednik dnevne "Politike", pa Radio TV-Politike, direktor kue "Politika", a danas je prvi ovek Novinsko-izdavake i Radio-TV kue "Politika". Struja slovi kao Njen ovek, i to je sasvim dovoljno da radi ta hoe. Mesena plata Dragana Hadi Antia je 15.000 dinara, plus honorari za lanstvo u upravnim odborima "Matroza" i sportskih klubova. Njegov voza prima 4.000 dinara. Ima i svog telohranitelja, iz obezbeenja Kompanije "Braa Kari", koji prima platu od svega 700 dinara, a nije lako ceo dan uati ispred Kluba

knjievnika i drugih elitnih kafana, iz kojih Struja ne izbija. Krkanluci Struje i drutva u kome su Aleksandar Tijani i Bogdan Tirnani redovni gosti, kotaju "Politiku" mesecno oko 65.000 dinara. "Politika" meseno plaa 1.000 maraka za iznajmljivanje stana, koji Struji i njegovim drugarima slui za "odmor i razonodu". Tu su i izdaci za plaanje devojkama iz agencije za pruanje usluga, mesecno 5.000 maraka. ovek koji lii na bure, i koji, od viskija smrdi na kilometar, na elu je "Politike", sa neogranicenim ovlaenjima. Na tom je mestu samo to tako eli Mirjana Markovi. 155. Smiljko Kosti, gradonaelnik Nia 156. Sonja Liht, predsednica Fonda za politiku izuzetnost SONJA LIHT je roena u Subotici. Kao ak osnovne kole, postala je aktivista Crvenog krsta. Susret sa mladalakim zabludama Sonja Liht e doiveti u dogaajima od 1968. koji su joj zauvek promenili odnos prema Titu i Partiji. Kad je ula da je ba u Titovom kabinetu predloena ideja da na pobunjene studente treba pucati bez milosti, danima je plakala. A tako mu je verovala! U kabinetu Ante Markovia, poslednjeg premijera Jugoslavije, videla ga je kao uplaenog starca koji vue Soroa za ruku i objanjava da su ak i Slovenci obine barabe, a ne ljubitelji reformi. Upravo taj berzanski meetar, milijarder, i tajanstveni filantrop Soro, postavie Sonju Liht za eficu svoje organizacije. Blizu milijardu evra dolo je u Srbiju preko fondacije ovog promotera globalizma. Sonja Liht je postala donatorski Dalaj Lama i tuma svih poslanica o ljudskim pravima. Njena pojava na prijemima smatrana je znaajnim drutvenim dogaajem. Zavladala je jedna postkomunistika dekadencija. Poeli su uzajamno da se olajavaju kod Soroa, pa je ovaj doneo odluku da se zahvali Sonji Liht, a beogradskom Fondu za otvoreno drutvo kupio je kablovsku mreu SBB, da se izdravaju. Drugarica Liht postala je u meuvremenu fenomen politike izuzetnosti. Niko nema pojma o emu je re. Iz neobjanjivih razloga ova ena ovenana je silnim nagradama: Nagrade za mir vedskog socijalnog foruma, Nagrade za mir Evropskog rektorskog kluba, Nagrade za ljudska prava Meunarodne lige za ljudska prava, kao i Nagrade za toleranciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG za 2005. godinu, za doprinos...emu god. Konano, drugarica Liht je dobila i najvie odlije Francuske, orden Legije asti, ime je postala vitez, kao posebno priznanje njenom istrajnom angaovanju u odbrani demokratskih i evropskih vrednosti. Sonja Licht (kako pie na zvaninom sajtu) je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala sociokulturnu antropologiju. Kao istraivaica, dugo godina je radila u Institutu za meunarodnu politiku i privredu i Institutu za evropske studije. Autorka je brojnih tekstova u domaim i meunarodnim asopisima, zbornicima i drugim publikacijama. Sredinom osamdesetih uestvuje u osnivanju vie lokalnih i meunarodnih nevladinih organizacija, meu kojima nekoliko enskih. Od 1991. do 1995. bila je kopredsednica Helsinke skuptine graana, koalicije razliitih graanskih organizacija i pokreta iz evropskih i severno-amerikih zemalja. Od samog nastanka Fonda za otvoreno drutvo (Soros fondacije) 1991. godine, Sonja Liht se nalazila na elu institucije, kao izvrna direktorka a potom i

predsednica Fonda - jednog od najveih donatora civilnog sektora u Srbiji i Crnoj Gori. U tom periodu bila je lanica vie upravnih odbora meunarodnih institucija. Fond za otvoreno drutvo naputa 2003, kada osniva Fond za politiku izuzetnost - deo Mree kola za politike studije Saveta Evrope. Sonja Liht, predsednica Fonda za politiku izuzetnost, ujedno je i lan Upravnog odbora East-West Instituta, Saveta Evropske fondacije za kulturu, Savetodavnih odbora enevskog centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga i enevskog centra za bezbednosne politike i Pododbora enskog programa Mree Soros fondacija, a angaovana je u upravnim odborima Narodne biblioteke Srbije, Centra za profesionalizaciju medija, Grupe 484, enskog fonda za rekonstrukciju i Deferson instituta u Beogradu. Jedan od srpskih asaradnika Doda Soroa. Pavluko Imirovi: Miloevi je uspeo da umesto jednopartijskog totalitarizma uspostavi viepartijski totalitarizam, i tako odri kontinuitet totalitarizma. To je mudra formulacija oca Radovana Bigovia, jer takozvana demokratska vlast opstaje upravo zahvaljujuci nikad prekinutoj totalitarnoj vladavini aparata tajne policije. Totalitarni reimi u korenu saseku svaki mogui pokuaj organizovanja u cilju promena? Da, vlasti su odmah posle 1968. odluile da ukinu Savez studenata i Savez omladine Jugoslavije, da bi potom osnovale jedinstvenu organizaciju Savez socijalistike omladine Jugoslavije. Otpor je bio estok, posebno 1974. kada sam izaao iz zatvora, gde sam dospeo po Titovom nareenju da trockizam ne sme da se zapati na ovim prostorima. Sa mnom i Milanom Nikoliem, danas suprugom Sonje Liht, Soroevim stipendistom, zatvorena je i moja pokojna supruga Jelka Kljaji-Imirovi. Osudili su nas za osnivanje inicijativne grupe za Revolucionarnu radniku partiju. Istina je da smo je mi osnovali, ali i da oni za to nisu imali nikakvog dokaza osim lanog priznanja Milana Nikolia da je bio saosniva, naravno u dogovoru sa Udbom, kako bi dobili mene i grupu. Od osude za organizacionu pripadnost branio me i direktor Studentskog kulturnog centra Petar Ignjatovi, izjavom da literatura koju sam itao, a preko koje su me povezivali sa IV Internacionalom, pripada biblioteci SKC-a Svi su bili okirani kada sam za svedoka predloio Nikolievu majku koja je u sud dola na takama. Uplaen mogunou da ga roena majka optui za la, povukao je svoje svedoenje. Sudu to nije smetalo da, koristeci se institutom slobodnog sudijskog uverenja, uvai njegovu prvobitnu izjavu iz istrage i na njoj zasnuje presudu Odbor za odbranu umetnikih sloboda je prva naa nezavisna organizacija, osnovana oko odbrane Gojka oga. Druga je Odbor za odbranu slobode miljenja i izraavanja, takozvani Dobriin (osiev) odbor. Oba Odbora suprotstavljala su se dravnoj represiji. Do osnivanja Jugoslovenskog helsinkog odbora, koji je bio lan Helsinke federacije za ljudska prava, dolazi 1986. U Helsinkiju je deset godina ranije osnovan OEBS, i mi smo to prihvatili kao svoj programski dokument jer je SFRJ bila potpisnik Helsinke povelje. Kao pandan, SKJ osniva Odbor za ljudska i graanska prava pri SSRN, prezentujui ga kao NVO. Predsednik tog dravnog Odbora bio je Vojin Dimitrijevi, a namera mu je bila da nas dezavuie a on dobije mandat u Helsinkiju. Dimitrijevi je tada tvrdio da u Jugoslaviji ima ljudskih prava i sloboda. Helsinka federacija taj Odbor nije priznavala, ve na, jer mi smo

pratili sve politike procese u SFRJ, branili Paragu, eksa, Gotovca, Demaija, etvoricu u Ljubljani... eelj je s nama 1983. pisao peticiju protiv presude islamskim fundamentalistima, odnosno Aliji Izetbegoviu i grupi. A onda je s nama hapen 1984. kada je na Otvorenom univerzitetu govorio Milovan ilas. Osnivanjem Jugoslovenskog helsinkog odbora za ljudska prava, u nau javnost ulazi pojam nevladina organizacija. On je prvobitno oznaavao intelektualnu i politiku nezavisnost od totalitarizma. Ali, NVO su 80-ih postale institucije pod kontrolom MMF i Svetske banke, Soroeve fondacije, UN i raznih CIA-kih organizacija. Podreene su svrsi razaranja socijalnih ustanova i nezavisnih organizacija, pre svega sindikata. Za odbranu politike Vlade Srbije, Veran Mati je angaovao svog druga Velimira urguza Kazimira. Velimir Kazimir poeo je u Marksistikom centru Gradskog komiteta zajedno sa Sonjom Liht.. Uprkos tri decenije u novinarstvu, nije poznat iroj javnosti. Njegovi izvetaji se, uglavnom, stavljaju u dosijea. Uzlaznom linijom karijera g. urguza krenula je kad je uhvaen da kao ovisnik krae po apotekama. Onda je sve je zaboravljeno. Pred njim su u Politici utali. Znali su kuda e to to kau otii. On je bio prijatelj direktora Dragana Hadi Antia i Duana Mitevia. Dok je Politika u Miloevievo vreme iena od nepodobnih, urguz nije imao problema iako je bio u upravnom odboru Soro fonda. Neko je brinuo. 157. Ivan Stankovi, direktor agencije Komjunis 158. Neboja aponji, vlasnik firme Nelt, jednog od najveih uvoznika 159. an-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji 160. Nikola Marjanovi, direktor JP Srbijavode 161. Saa Popovi, suvlasnik Grand produkcije 162. Biljana Srbljanovi, najigranija srpska dramska spisateljica, poznati pjuva po svemu srpskom, zatitnica i promoter enskih lezbo -organizacija 163. Goran Stamenkovi, elni ovek producentske kue Emoun 164. Ljuba Popovi, svetski priznati slikar 165. Vasilije Mii, vlasnik Kompanije Putevi i hotela Palisad 166. Neboja Nedeljkovi, direktor JP Skijalita Srbije 167. Neboja aranovi, direktor Kapa Star Limited 168. Zoran Obradovi, predsednik Petrobart-Avia 169. Nenad anak, predsednik LSV, politiki pustolov i zagovornik "Slobodne Vojvodine" 170. Dragan uri, vlasnik Zekstre i Veterinarskog zavoda 171. ura Obradovi, veliki tranzicioni gazda 172. Aleksandar Nikitovi, ef kabineta premijera Kotunice 173. Stavros Joanu, predsednik Izvrnog odbora Eurobank EFG tedionice 174. Miroslav ivanov, najvei akcionar Agroiva iz Paneva 175. Goran Vukovi, direktor Nisala iz Nia 176. Mile Dragi, proizvoa i trgovac vojnom opremom 177. Ernst Bode, direktor Meser tehnogas Beograd 178. Jirgen Bakeberg, direktor Fabrike cigareta BAT-DIV 179. Boko ukanovi, direktor KBC Dedinje 180. Sran uri, savetnik premijera Srbije za odnose sa javnou, direktor TV Avala 181. Goran Bregovi, na najpoznatiji muziar u svetu i dobar biznismen 182. oro Antelj, vlasnik graevinske firme i Teniskog kluba Gemaks

183. Duan Dunji, kupac nekoliko preduzea 184. Aleksandar Andrejevi, generalni direktor Novosadskog sajma 185. Dejan Ili, direktor ARRI, svetskog lidera u proizvodnji filmske i TV opreme 186. Goran Paskaljevi, posle Kusturice, najuspeniji srpski reditelj 187. Vidoje Vuji, vlasnik fabrike Vuji Valjevo 188. Muamer Zukorli, sandaki muftija i rektor Novopazarskog univerziteta 189. Andrej Jovanovi, vlasnik Kompanije Marbo 190. Vladan ivadinovi, direktor JP Srbijaume 191. Bora Stankovi, poasni predsednik FIBA 192. Sran Bogosavljevi, direktor Stratedik marketinga 193. Srbobran Brankovi, direktor Medijum Galupa 194. Ljubomir Tadi, pravnik i filozof, otac aktuelnog predsednika Srbije, nekadani disident 195. Rade erbedija, na najpoznatiji glumac u Holivudu 196. Rene Miloevi, direktor Intermosta Rene Miloevi roen je 26. februara 1955. godine u abarima kod Velike Plane. Kao etrnaestogodinji deak, s roditeljima je otiao u Francusku. Zavrio je Mainski fakultet u Lionu. U Francuskoj je poeo u velikoj automobilskoj korporaciji Reno, posle koje radi u graevinskom gigantu VINCI. U Srbiju se vraa 2003. godine. VINCI Construction je multinacionalna kompanija koja ima 150.000 zaposlenih u 85 zemalja i ostvaruje godinji promet od 28 milijardi evra, osniva u Beogradu preduzee Intermost. Zahvaljujui ostvarenim poslovnim rezultatima u Srbiji, proglaen je za najuspenijeg menadera kompanije VINCI. Intermost a. d. Beograd je specijalizovano preduzee za izgradnju svih vrsta mostova, hidrotehnikih objekata i objekata niskogradnje i visokogradnje. Izgradnja novog mosta preko Save kod Sremske Rae, ubrzo je bila usporena, a bie i prekinuta ako drava ne izmiri ogromna dugovanja prema izvoau, tvrdi generalni direktor beogradskog Intermosta Rene Miloevi. Sredinom 2006. na konferenciji za novinare ministar za finansije Mlaan Dinki izjavio je da e novac od prodaje Mobi 063 biti uloen u realizaciju Nacionalnog investicionog plana i unapreenje saobraajne infrastrukture, apostrofirajui ve dogovorenu izgradnju mosta preko Save kod Sremske Rae. Rene Miloevi je sponzor Ski festa, koji organizuje Skijaki savez Srbije, iji je predsednik Mlaan Dinki. Inter most mesecima potrauje od Vojvoanskog investicionog fonda i JP Putevi Srbije oko milijardu dinara, to su za nas velike pare. Platili smo PDV avansno tako to smo se zaduili kod banaka uz kamate, dok nam nai dunici stalno obeavaju isplatu potraivanja, ali ne dobijamo nita - kae Miloevi. Kako je ovaj ovek uspean ako nije naplatio potraivanja? 197. Raka Mari, najuticajniji domai estradni menader 198. Den Bejts, direktor TV Foksa u Srbiji 199. Goran iri, direktor JP PTT Srbije 200. Dragana Solomon, direktorka Odeljenja za medije misije OEBS u Srbiji 201. Stevan Nikevi, direktor Jugoimport SDPR STEVAN NIKEVI, direktor ''Jugoimport SDPR", nije usamljen primer da Crnogorci nemilice haraju Srbijom, i vredi rasvetliti uinak koji je Srbiji naneo nenadoknadivu tetu. Stevan Nikevi je radni vek poeo u Resoru slube

dravne bezbednosti Srbije. Podmukao, zao, nezajeljiv. Kao takav brzo je napredovao u slubi. Dogurao je do zamenika Centra bezbednosti RDB-a. Kada je DOS preuzeo vlast, Nikevi se bestidno nudi Srpskom pokretu obnove da rasturi Dravnu bezbednost Srbije, koju je nekoliko meseci ranije napustio. Danica Drakovi ga u oktobru 2000. imenuje za koministra unutranjih poslova prelazne vlade kojom rukovodi Milomir Mini. Sa tog mesta, Nikevi instalira svoju bandu. I onda poinju da se reaju afere, kojima se Stevan Nikevi pere. Podmee dokument o praenju novinara Slavka uruvije. Danica Drakovi naseda na ovu provokaciju. Srpska javnost, edna pravih informacija o likvidaciji uruvije, prihvata dokument RDB o praenju uruvije na dan ubista, sve do smaknua. Kasnije e se ispostaviti da je Nikeviev udeo u uruvijinoj likvidaciji bio nemerljiv. Bio je jedan od rukovodilaca. Nije samo uruvija stradao od Nikevieve ruke. Ali ve je bilo kasno. Ve u februaru Nikevi zaboravlja da se upoznao sa Danom Drakovi i postaje lan Demokratske stranke. Savezna vlada imenuje ga za pomonika saveznog ministra unutranjih poslova Zorana ivkovia. Raspolaui ogromnim koliinama novca, informacijama i dosijeima, Nikevi vrbuje drugog ivkovievog pomonika, pripravnika Dragana utanovca i njegov pir u Srbiji moe da se nastavi. Svi napori da se ubica Slavka uruvije izvede pred sud ostaju uzaludni. Banda Stevana Nikevia sve uspeno sabotira. ak se i Momir Gavrilovi, na dan kada je bio u poseti kabinetu Vojislava Kotunice prethodno sreo, navodno sluajno, sa Nikeviem. Ipak niko nije oekivao da Stevan Nikevi postane direktor najvanije ustanove za bezbednost zemlje i sigurnost njene vojske. Nakon streljanja premijera inia, Boris Tadi postaje ministar odbrane. Taj dan ostae upisan crnim slovima u istoriji vojske. Za svoje savetnike Boris Tadi dovodi kumove, prijatelje, ljude bez staa, iskustva, morala... U "Jugoimportu SDPR" Nikevi kao direktor dovodi tridesetak Crnogoraca iz srpske Slube dravne bezbednosti. Svu dokumentaciju ove savezne ustanove od nacionalnog interesa, koja raspolae namenskom industrijom vojske, Stevan Nikevi predaje tadanjem amerikom ambasadoru u Beogradu Vilijemu Montgomeriju. Nove vlasti u Srbiji potom iz Vaingtona dobijaju nove ucene zbog vojno-tehnike saradnje sa Irakom. A ta saradnja namenske industrije sa Irakom omoguila je da se srpska armija i njeni pripadnici odre u ivotu. Tadanji ministar odbrane Boris Tadi, koristei se statusom svoga oca Ljubomira u Drutvu srpsko - jevrejskog prijateljstva odlazi u Izrael, sklapa neizvrive ugovore o vojno - tehnikoj saradnji, prekidajui ve vrste i zapoete ugovore o vojno - tehnikoj saradnji sa drugim vojnim silama. Ministar Tadi obeava potpuno unitenje nae armije i vojne industrije, posebno namenske. Trai da ga Izraelci podre u amerikom kongresu kao demokratskog vou u Srbiji. U trenutku preuzimanja direktorskog mesta, Stevan Nikevi na raunu "Jugoimporta SDPR-a" zatie 200 hiljada dolara. I novac i imovina ove ustanove bie meta Nikevieve bande. Nakon to je oborena vlada Zorana ivkovia, menja se i sastav Upravnog odbora "Jugoimpoprta SDPR-a". Osim ljudi koje delegira Vlada Crne Gore, u njemu su i ministar unutranjih poslova

Srbije Dragan Joi i ministar odbrane Prvoslav Davini. Od oekivanih Kotuniinih poteza nema nita. Njegov ministar Dragan Joi je dravljanin Crne Gore. Joi o mukama uti kao, i prima lepe pare. Stevan Nikevi poinje da unitava namensku industriju. Smiljeno, hladno, cinino i surovo, obilazi ambasadore. Njegova osionost toliko se smuila i strancima da su zahtevali da hitno bude smenjen. A Stevan Nikevi se toliko trudio da se dodvori stranim slubama i domaim mafijaima da je organizovao i krau tane Jovice Staniia, kada je ovaj iz Okrunog zatvora sproveden u Hag. Na dan kada je sprovoen u Hag, Stanii je sa sobom poneo tanu punu dokumenata. Stevan Nikevi je dobio zadatak da od vezanog Staniia ukrade tanu. I bi tako. Danas je Stanii na slobodi, to gospodina Nikevia strano brine. Smena Stevana Nikevia je bila ve gotova stvar. Njegovo pogubno delovanje bilo je raskrinkano. Ali, 20. septembra 2004. godine Dragan utanovac trai od predsednika Republike da mu bude savetnik za bezbednost. Boris odluuje da se konsultuje sa svojim makroima iz Sjedinjenih Amerikih Drava. Nakon tih konsultacija, on izriito odbija da kuma utanovca imenuje za savetnika, jer to nije dobro zbog javnosti. 22. septembra 2004. godine, kada je smena Nikevia trebalo da se obavi, Dragan utanovac dolazi ponovo u kabinet Borisa Tadia traei od njega da utie da Stevan Nikevi ostane na mestu direktora "Jugoimporta SDPR-a". Sutradan predsednik Republike poziva ministra odbrane Prvoslava Davinia, predsednika Upravnog odbora ove ustanove, insistirajui da se Stevan Nikevi ne smenjuje. Ministar Davini, koji je obeao svojim pretpostavljenima da e smeniti i uhapsiti Nikevia menja odluku i Nikevi ostaje. Prvoslav Davini je oboren sa mesta ministra odbrane koordiniranom akcijom bande Stevana Nikevia i Dragana utanovca. Nikevi je preko svojih ljudi, bivih bezbednjaka i kolega iz crnogorske tajne policije organizovao Davinievo praenje i razgovore sa amerikim ambasadorom Majklom Poltom. U pljakanje "Jugomiporta SDPR-a" ukljuen je ministar policije Dragan Joi. General policije Sneana ulaji sa svojim sugraaninom Miletom Dragiem iz Zrenjanina sklapa poslove za potrebe opremanja srpske policije uz provizije, a Joi uti. Jovo uruvija, brat ubijenog urednika i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka uruvije, u svojim estim obraanjima javnosti i svim dravnim rukovodiocima Srbije, kao sauesnike u ubistvu svoga brata oznaava Stevana Nikevia, biveg zamenika naelnika Centra Resora dravne bezbednosti Srbije. Uzalud Jovo uruvija moli da se Stevan Nikevi makar ispita pred istranim sudijom i objasni po ijem je nalogu naredio viemeseno praenje njegovog brata, a prekinuo ga nekoliko minuta uoi streljanja. U istrazi povodom uruvijinog ubistva, koja je aktivirana dolaskom na vlast premijera inia, sasluani su tadanji rukovodioci Resora dravne bezbednosti, svi osim Stevana Nikevia. Milan Radonji je poetkom aprila 1999. godine, odlukom tadanjeg naelnika Resora dravne bezbednosti Radomira Markovia, postavljen za naelnika Centra Resora dravne bezbednosti Beograda. I on je u istrazi ispitivan vie puta o svojoj ulozi i saznanjima oko praenja Slavka uruvije. On je na sasluanjima, izmeu ostalog, uvek tvrdio i sledee: "Iako sam poetkom aprila 1999. godine

postavljen za naelnika Centra RDB-a Beograda, iako sam poznavao veinu zaposlenih u ovoj organizacionoj jedinici, na sastancima sam im objasnio da sam ja ipak nov na ovom poslu i uputio ih da sve zapoete poslove zavre u kontaktu sa Stevanom Nikeviem, koji je u toku svih operativnih poslova". Novinar Slavko uruvija praen je intenzivno nekoliko meseci po nalogu koji je potpisao Stevan Nikevi. 202. Ivica Dai, predsednik SPS IVICA DAI roen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu. U ranom detinjstvu se sa porodicom preselio u itorau kod Prokuplja, gde je iao u osnovnu kolu. Gimnaziju je zavrio u Niu, a Fakultet politikih nauka u Beogradu 1989. Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a prvi ozbiljniji politiki angaman imao je u mladim socijalistima Beograda. Na toj funkciji ostaje do do 1992. godine. lan SPS-a je od sredine 1991. godine. Iste godine postaje portparol SPS i lan Izvrnog odbora Glavnog odbora ove stranke, da bi postao i urednik u listu SPS "Epoha", koji se ubrzo ugasio. Bio je savezni je poslanik u Veu graana Skuptine SRJ od 1992. godine i predsednik Odbora za javno obavetavanje Vea graana Savezne skuptine. Predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Bio je koministar za informisanje u takozvanoj Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine. Predsednik Socijalistike partije Srbije postaje posle smrti Slobodana Miloevia.Na izborima 1992. i 1993. bio je ef Informativno-propagandnog taba SPS. U najue rukovodstvo stranke, za lana Izvrnog odbora Glavnog odbora, izabran je na Drugom kongresu 26. oktobra 1992. i ponovo na narednom kongresu SPS 1996. Dva puta je biran za predsednika Gradskog odbora SPS-a Beograda, u februaru 2000. i decembru 2002. Savezni poslanik u Veu graana Skuptine SRJ (SCG) je neprekidno od 1992. Bio je predsednik Odbora za javno informisanje 1996, a od juna 1997. i lan Odbora za spoljnopolitike odnose. Od 2000. je bio lan Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba vea Savezne skuptine. Od vanrednih parlamentarnih izbora iz decembra 2003. poslanik je u republikom parlamentu i predsednik poslanike grupe SPS. Na estom kongresu SPS, odranom 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Bio je predsednik koarkakog kluba Partizan i predsednik Sportskog saveza Srbije. Govori ruski i slui se engleskim jezikom. Teko je oekivati od onoga koji vas je bombardovao da odmah prizna svoju krivicu. Meutim, ukidanjem sankcija za meunarodne letove za nau zemlju je jasan pokazatelj da je meunarodna zajednica shvatila da sankcijama ne moe uzdrmati ili oboriti narodnu vlast u Jugoslaviji, izjavio je 11. februara 2000. godine poslednjem radnom danu, koji je proveo kao portparol stranke. Nije prvi put da albanska skuptina na Kosovu i Metohiji proglaava nezavisnost, ali je prvi put da u tome ima otvorenu javnu podrku velikih sila, pre svega SAD. Naravno da ta nezavisnost nikada ne bi ni bila proglaena da nije unapred dogovoren nain zavretka ovog procesa. Meni je drago da neki dravni funkcioneri danas govore slinim renikom kao to je govoreno i u tim godinama kada se branila zemlja. Jasno je bilo i tada, a mislim da je jo jasnije, naalost, i danas, da je u stvari Srbija bombardovana 1999. godine ne zbog tadanje politike dravnog rukovodstva, ne zbog inaenja svetu, ne zbog nedostatka demokratije i ljudskih prava, ne zbog egzodusa Albanaca, nego

zato to su Albanci eleli nezavisnu dravu Kosovo, rekao je posle proglaenja nezavisnosti Kosmeta. Niko kao vrhuka iz SPS ne zna da se bavi podzemnom diplomatijom i kafanskim kongresima. Takozvani uvari nacionalnih interesa dobro su izraunali koliko e svoj patriotizam naplatiti, pa je staro drutvo na elu sa Ivicom Daiem i Zoranom Liliem krenulo u novo zaluivanje ovoga naroda i njegovih pustih snova o socijalnoj pravdi. Uoi napada hrvatske vojske u akciji ''Bljesak" (1. maja) 1995. godine, odran je hitan sastanak u General-tabu Vojske Jugoslavije. Tadanji naelnik Uprave za moral i informisanje, pukovnik Ljubodrag Stojadinovi posvedoio je da je naelnik Obavetajne uprave general Branko Krga referisao da njegovi obavetajci upozoravaju da se hrvatska vojska, uz podrku SAD, sprema da protera Srbe iz Slavonije i Kninske krajine. Naelnik General-taba general Momilo Perii pozvao je telefonom predsednika SR Jugoslavije Zorana Lilia, da ga obavesti o dramatinim dogaajima koji predstoje. Kada je dobio vezu, i predsedniku Liliu saoptio informacije o pokretima hrvatske vojske, predsednik Lili mu je hladno odbrusio - "Momo, boli me ..... za Srbe iz Krajine. Nego, poalji mi po autantu hiljadu metaka, idem u lov na patke''. Pukovnik Stojadinovi je, seajui se ovog munog dogaaja, opisao nelagodu u kojoj se naao naelnik general-taba Momilo Perii, kao i svi njegovi saradnici. Zoran Lili je oduvek bio poznat kao nitarija. Ovih dana, Zoran Lili ponovo mea karte. U njegovom skrovitu u Rakovici skovan je plan razbijanja Srbije. On je naterao Ivicu Daia da ue u koaliciju sa Tadiem i Dinkiem, sa ciljem da Srbija izgubi podrku Rusije i tako ostane bez Kosova, a u dogledno vreme i bez Vojvodine. Mozak ove operacije su bivi predsednik SRJ Zoran Lili i Mia Jovanovi, koji je zajedno sa Liliem vlasnik "Megatrend" univerziteta. Jovanovi je i vlasnik nevladine organizacije "Atlanski savez", koja slui za promovisanje interesa administracije iz Vaingtona. Zoran Lili je iz Brze Palanke. Miloevi ga je koristio kao krpu, postavljajui ga na mesto predsednika Savezne republike Jugoslavije, bez ikakvih ovlaenja. Malo ko se danas sea Zorana Lilia. On se razveo od ene Ljubice, oenio mlaom novinarkom, i posvetio se biznisu. Onom podzemnom. Tandem LiliJovanovi vue konce i tretira sadaenjeg predsednika SPS-a isto kao to je Miloevi postupao sa Liliem. Mia Jovanovi, vlasnik "Megatrend" univerziteta postavio je za ministra prosvete svog pulena, politikologa arka Obradovia, koji je zaposlen kao profesor na njegovom univerzitetu. Tako e Jovanovi povratiti izgubljene akreditacije za neke svoje vie kole i fakultete, i legalizovae biznis. Kakva je uloga Ivice Daia, predsednika Socijalistike partije Srbije, u formiranju vlade sa Tadievom i Dinkievom partijom? Dai je, nakon zavretka studija, postao portparol SPS-a. Trudio se i da svojim stasom i glasom lii na Miloevia. Po nalogu Slobodana Miloevia, tadanji ef Dravne bezbednosti Srbije Jovica Stanii dobio je zadatak da oeni Ivicu Daia. Policija je Miloeviu opisala Malog Slobu kao ''ljubitelja mukog tela''. Pronaena je brzo devojka za njega, tek svrena srednjokolka Sanja. Ivica Dai je polako ulazio i u veliki biznis. Njegova zemljakinja, iz itorae, gde je i on odrastao, Svetlana Velikovi udala se za eljka Ranatovia Arkana, koji je bio komadant Srpske dobrovoljake garde, vlasnik fudbalskog kluba "Obili'' i

vie stambenih i poslovnih objekata. Ivica je bio blizak Ceci, druio se i sa Arkanom, a bio je prisutan i na njenoj svadbi, a i na Arkanovoj sahrani. Poseban biznis poeo je sa Draganom Markoviem Palmom, Arkanovim saborcem. Palma je pripadao svetu podzemlja. Ogromne pare Palma i Ivica Dai zaradili su prodajom uglja koji se vadi u "Resavici". Drava ulae velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na tritu bio jeftin energent. Palma je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomo Daia preprodavao je, po trostruko veoj ceni dravnim preduzeima, iji direktori su morali da sluaju Daieve naloge. Jagodina, uprija i Parain postali su Palmina "zona interesa''. Dai mu je omoguio da dobije dozvolu za regionalnu televiziju "Palma plus'', i Dragan Markovi je poeo da popravlja svoj imid - od nasilnika i ubojice do politiara, narodnog poslanika. Nije sluajno Palma uao u koaliciju sa Daievim SPS-om. Dva ratna druga odluili su da osiguraju svoj kapital. Kada je pokrenuta pria da se srui stadion "Obilia", pod optubom da se nalazi na groblju, umeao se Ivica Dai, i svojim vezama je uzeo Cecu u zatitu. Ceca je lepo platila svom zemljaku za ''zatitu''. Ivica je posredovao i kada je Ceca prodavala fudbalere, i tako, prema nalazima srpske policije, na inostranim raunima ostavila 26 miliona evra. Ivica je Ceci preporuio da na vreme pobegne na Kipar. Spisak afera u kojima se pominje ime Ivice Daia je impresivan. U aferi ''kofer'' od hapenja ga je spasila SMS poruka generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova. U toj akciji policije uhapen je Daiev kum Vladan Zagraanin, koji je u to vreme bio i direktor SPS. Dai nije podneo ostavku na partijsku funkciju. U to vreme Dai je saraivao sa Dinkievim pljakaima. Glavna preokupacija Daia bila je da preuzme ministarstvo unutranjih poslova. Za vreme Miloevieve vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Slavko uruvija, sekretar JUL-a Zoran Todorovi Kundak, ministar odbrane Pavle Bulatovi, naelnik uprave kriminalistike policije Beograda Milorad Vlahovi, naelnik Policijske stanice Savski venac Dragan Simi, zamenik ministra policije Radovan Stoji Bada... Nijedna ova smrt nije rasvetljena, a sva su bila politiki motivisana. Posebno je zanimljiv sluaj ubistva etvorolane porodice brata prve Arkanove ene Natalije. Njen brat je naen mrtav u stanu sa enom i dvoje dece. Tokom akcije ''Sablja'' pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Svetlana Ranatovi, da bi upozorila Arkanovu prvu enu Nataliju da se ne petlja u nasledstvo. Sva ova ubistva Ivica Dai treba da uini trajnim misterijama. Njega posebno zanima ubistvo novinara Milana Pantia, koji je stradao ispred svog stana u Jagodini. Tabloid je svojevremeno objavio imena ubica, i tuen je zbog klevete, ali je presudom Drugog optinskog suda u Beogradu osloboen od krivine odgovornosti. Ministar Dragan Joi sakrio je ovaj predmet, jer je istraga pokazala da je nalog za Pantievo ''privoenje razumu'' dao Dragan Markovi Palma. Panti je istraivao njegove kriminalne radnje, Palma je naao momke da ga prebiju, ali su oni u tome preterali i Milan Panti je na licu mesta ostao mrtav. U Socijalistikoj partiji Srbije mala grupa ljudi, na elu sa Liliem i Daiem, odluuje u ime stranke, ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i da steenu imovinu legalizuje. Kako e Ivica Dai uspeti da sakrije svoje prljave tragove? Novog ministra unutranjih poslova naroito brine poruka,

koju mu je telefonom saoptio Milorad Ulemek Legija. Upueni tvrde da ima puno razloga da Ivica strepi za svoj ivot, jer je sa Legijom bio u mnogim poslovima, dao je mnogo obeanja... GORAN TRIVAN iz SPS postao je nakon izbora te 2008. Gradski sekretar za ivotnu sredinu, u koalicionoj administraciji sa DS. Primenom Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu steenu iskoriavanjem posebnih pogodnosti, u periodu od 26. juna 2001. godine, kada je zakon poeo da se primenjuje, do kraja juna 2002. godine od predvienih 728.726.582 naplaeno je 57.530.742 evra. Funkcioner SPS, Goran Trivan, nije platio dug od 88.000 maraka. 19. avgusta 2008. godine, delegacija Udruenja "Sloboda" posetila je grob Miloevia i poloila venac. U delegaciji su bili Uro uvakovi, Milo Aleksi i Goran Trivan. Jula 1994, Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju krenuo je u ofanzivu: poseuju ga inostrane delegacije, vri kadrovske popravke sistema, i uiva u apsolutnoj medijskoj podrci Politike, Ekspres Politike, Veernjih novosti, TV Politike, Duge, RTS... Za to vreme bogalji rata hodaju ulicama, lopovi sa ratita postaju nove srpske gazde, partijski ideolog dr Mirjana Markovi belei u svoj dnevnik impresije o cveu, godinjim dobima, oblacima i cvrku u rodnoj poarevakoj kui. Njima je na predprolim izborima poverenje poklonilo tek 30.000 ljudi (0,8%), ali su se brave "uticajnih vojnih, pravosudnih i ministarskih kancelarija lako otvarale za one kojie opozicija naziva "mirinim ljudima", a kratkovidi tumai politikih zbivanja- grupom za pritisak. Samo politikim slepilom moe se objasniti teza po kojoj bi Sloba sve uradio za srpstvo, samo da mu nema ene komuniste. Ili, sasvim suprotna - da ga supruga sada vraa na pravi, komunisticki put, iz nacionalistickog blata gde se zaglibio. Nema razlike u doktrini Miloevia i njegove supruge, niti stvarnog pomaka u levo. U to ime menja se ratnika "koulja", a odbacuju se kadrovi upotrebljeni u ratne (ili kriminalne) svrhe. Kao to je Miloeviu svojevremno supruga pripremila klimu za obraun sa Stamboliem, tako mu i sada obezbeuje odstupnicu dnevnikim belekama, nebrojenim intervjuima, ili knjigom "Odgovori". Duvaju mirnodopski vetrovi, ali iz starog centra moci. Najava nove politike bio je raspad koalicije SPS i srpskih radikala. Mirjana Markovi je vou srpskih radikala nazvala primitivnim nacionalistom i tako najavila eelju da je potroen. A pre toga, u SKPJ dolo je do sukoba izmeu utemeljivaa ove stranke, generala Stevana Mirkovia, ubeenog komuniste jugoslovenske orijentacije i ideologa partije Mirjane Markovi. Sukob je razreen odlaskom generala. To je ena iz senke. Ne treba je potceniti, jer je veta, sposobna, pametna i retko gubi koncentraciju. Nisam mogao da razumem zato je uporno bila protiv toga da napadam eelja, kada je on bio ideoloki protivnik nae partije. Njeno objanjenje je tada bilo da je on na naoj strani, to nisam mogao da prihvatim. Kasnije sam razumeo - sve je bilo u funkciji Miloevieve vlasti. Miloevi je drao centar, eelj i Arkan su skupljali simpatije desno, Mirjana levo. Tako je suprugu omogucila da preko nae partije sauva simpatije bivih komunista i jugoslovenski imid. Setite se kako je Arkan imao sjajnu

predizbornu kampanju, a onda je rekao svojim simpatizerima da glasaju za Miloevia. Isto je uradila Mirjana Markovi, kae general Mirkovi. Po reima generala Mirkovia, sadanji SKPJ nema ni lanstvo, ni organizaciju. Utisak, da je re o partiji u ofanzivi, stie se zbog toga to se skoro u privatnom aranmanu, okuplja grupa problematinih ljudi koja pie saoptenja medijima. Za Mirkovia - SKPJ je grupa aktivista koja praktino servisira vladajuu partiju. Zadaci u skupljanju glasova su bili razliito rasporedjeni, a suprunici su od prvog trenutka na zajednikom zadatku. Da bi se postigao utisak o promeni politike, u januaru su posmenjivani generali eksponirani u ratu, a u propagandne svrhe se eelju podilazilo, kada se govorilo da su to "njegovi" generali. Da u toj prii ima istine pokazuje i nain na koji je RV i PVO doiveo kadrovsku obnovu. 29. decembra 1993. godine, u roku od dva sata povuen je general Pavlovi i doveden na elo RV i PVO Ljubia Velikovi, bliski prijatelj sa Mirjanom Markovi. On tokom celog rata ostaje u drugom planu, a sa sobom dovodi ljude koji se u ratu takoe nisu eksponirali. Meu njima je i pukovnik Blagoje Grahovac, iz Nevesinja, koji tokom rata tvrdi da je Jugosloven i da ne priznaje nikakve paravojske. Tu je i Slavko Biga, komandant VO, iz RSK koji ratne dane provodi u Generalstabu. I tako dalje... Tako je dobijeno novo lice stare vojske i tiho najavljeno distanciranje od Karadia i Mladia u Bosni. Pokusaj pua u Banja Luci nije samo uvreeni eelj dovodio u vezu sa SK Pokretom za Jugoslaviju. Zoran iak, aktivista SKPJ, kae :"Bila je to spontana akcija protiv crnoberzijanaca, vercera i Karadica lino, protest naroda koji je bio potpuno opravdan. Lino mi je ao to nije urodio plodom. Rat bi bio zavren. Nacionalnim elitama odgovara rat, da opljakaju svoje podanike. Karadic je za nas sauesnik i treba da odgovara." Kada predsednik Zoran Lili kritikuje "samozvane lidere", koji srpski narod dre kao taoce ratne politike, ili kada direktor kompanije "Politika", Dragan Hadi Anti osuuje Karadica to ne pita narod ta misli o ratnim zloinima i ratnom profiterstvu, miroljubivi graanin trebalo bi da zaboravi kako su do jue isti lideri "uivali apsolutnu podrku graana Srbije", a da se ratnim profiterima i kriminalcima na dravnoj televiziji (i ne samo tu) gradio imid narodnih heroja. Pravi propagandni rat srpski reim vodi protiv Karadica na teritoriji Republike Srpske, koji izgleda odbija da prihvati ulogu potronog dobra. U tom svetlu treba posmatrati formiranje organizacija SPS na teritoriji RS ,a tu se opet neminovno nailazi na pripomo SKPJ. Nikola Dobrijevic, kadar SKPJ, rekao mi je da se dogovarao sa Miloeviem, u njihovoj kui, o formiranju SPS u RSK. Mia Carevi, takoe kadar RSK, deluje sa tih pozicija u Banja Luci, a Radovan Bijeli, osniva organizacije SPS u Republici Srpskoj iako je lan SKPJ, kae Mirkovi. Ko je dotrajao bilo je jasno kada je Duga objavila ve poznati tajni spisak nevaljalih tedia koji su "u nevreme" podigli novac od Dafine, sa namerom da se obelee mangupi iz sopstvenih redova i, uz put, kompromituju opozicione voe. Kad je re o sveim kadrovima, u Srbiji reim ih je sauvao tokom ratnih godina u senci i danas sa njima mae kao nekompromitovanim. ak kada se na stranu stave teze o tajnoj mrei SKPJ, izbor Bore Mikelia za predsednika vlade RSK, ili odlazak Veljka Kneevica u Zagreb indikuju pomenuti metod. Veljka Kneevia je progurala Mirjana Markovi, on je sada njen ovek. Iako

me je jo 1990.godine u Zagrebu upozoravao u kakav nacionalizam ce reim da zapadne. U Beogradu je pokazao apsolutnu lojalnost Miloeviu i SPS. Slino se desilo i sa Borom Mikeliem. Bora je bio najvei Jugosloven, kleo se u Hrvatsku, bio direktor mone firme "Gavrilovi". Sada, poput Knezevia, nema veeg Srbina od njega. Oni su veoma slini, eleli su da budu u naem pokretu, ali su u stvari delovali iz senke, ne eksponirajui se do sada. Kada je SPS formirao vladu, zahvaljujuci iskakanju Nove demokratije iz krila DEPOS, poelo se govoriti o etvorici ministara iz senke, pod komandom SKPJ. U Vladi, meutim, nema lanova ove partije. Ipak, ima onih koji su joj bili i ostali bliski. Dragan Kosti, ministar rudarstva bio je lan SKPJ. Roeni brat ministra pravde, Aranela Markievia, zajedno sa Zoranom Todoroviem (vrlo blizak Mirjani Markovic) poseduje firmu "TiM", otuda se smatra da je ministar pravosua tim kanalom dobio prolaznost. Andra Milosavljevi , ministar za lokalnu samoupravu, bio je na listi SKPJ, a ime Bube Morine koja se u ovom trenutku stara o izbeglicama u Srbiji oduvek se vezivalo za brani par Miloevi-Markovi. Ni grupa"Metropol", svojevrsni politiki aktiv Mirjane Markovic, na koji se naslanjala pre i u toku Osme sednice, nipoto nije u drutvenom zapeku. Zoran Todorovi je pojavno stradao u sukobu sa Radoem Smiljkoviem i Aleksandrom Bakoeviem, ali i dalje ima znaajan uticaj. Zlatan Perui smestio se u direktorsku fotelju "Beobanke", Sneana Aleksi je pomonik ministra za trgovinu i turizam, Tahir Hasanovi je generalni sekretar Nove Demokratije, a Goran Trivan je pomocnik generalnog direktora "Srbijaume". Slobodan erovi, deo tadanje ekipe i direktor "Metropola" bio je nedavno "vien" za mesto predsednika Izvrnog saveta Beograda i nije proao. Rado Smiljkovi je ambasador u Bugarskoj, analizirao je general Mirkovi. Mirnodopske promene i kadrovska osveenja osea i unutranjost. Posle intervjua koji je Mirjana Markovi dala listu na albanskom jeziku Bujku, protresen je i Kosovski Okrug, a smenjen je naelnik, Milo Simovi, koji je bio prepreka dijalogu sa Albancima. Preduslov za tako mirno "ienje" bio je ekonomski predah i socijalni mir koji je reimu obezbedio Avramoviev program. U meri u kojoj se SPS crpi snagu iz Avramovicevog programa, u toj meri SKPJ nalazi oslonac u firmi "Komet". eelj kae da je SKPJ "zloinaka i teroristicka organizacija koja je nezakonito prisvojila drutvenu imovinu, oformila teroristiku organizaciju "Komet" koja se bavi ucenjivanjem, iznuivanjem i razbijanjem trajkova, infiltriranu u sve pore privrede i drutva". Dok je za neke Komett skup 3oo ljudi naoruanih dugim orujem i spremnih da likvidiraju protivnike i izvre narueno ubistvo, za druge je to firma koja obavlja poslove obezbeenja ambasada i drugih objekata. Od "Kometa" smo trebali da ivimo, ali njega je uzeo u svoje ruke bivi direktor "Komunista", opasan tip, Miodrag Tomaevi i nista nismo dobili, kae Mirkovi. Mi nemamo predrasude o privatnicima, prilagoavamo se novom vremenu, sasvim suprotnog je miljenja iak. "Komet" je osnovao Jugoslovenski odbor SKPJ poetkom 1991. godine, a na raunu firme u septembru iste godine nasla se suma od 10 miliona dinara, skupljena "pod moranje" od pripadnika Armije, kao lanarina, to je tada iznosilo vie od milion maraka. Krajem 1991. godine isknjiena je celokupna imovina SKPJ iz knjigovodstveme evidencije i preneta na "Komet", pa je "Komet" postao vlasnik 15,5 spratova poznate zgrade CK na Novom Beogradu, i zadrao je i sredstva od prodaje 243 stana stambenog fonda. "Komet" prelazi u Holding kompaniju ,

a Miodrag Tomaevi (Mirin covek) poslovni prostor koristi kao uee "Kometa" u zajednikim projektima sa raznim firmama. Tako 340 kvadrata dobija "First YU Swiws Bank", oko 150 kvadrata preduzee "PhilipWilson", prostor na prvom spratu postaje osnivaki ulog u Polikliniku "Ue", a prostor na XXIII spratu, sa terasom , postaje vlasnitvo preduzea "Komet-BTC". Vlasnik firme BTC je dr Nenad orevic, jedan od najimucnijih ljudi Srbije (na listi Mirinih ljudi) ija se imovina procenjuje na 12o miliona dolara. On je karijeru poeo u SDB, kao profesor u Vioj koli unutranjih poslova. Da bi se stanovnitvo prevelo iz borbene gotovosti na eljeni novi kurs, mediji moraju biti na usluzi. Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, iako nema svoje glasilo, a njihov Radio "Koava" je tek u osnivanju, nije morao da vodi pravu borbu za medije. Istina je da imamo uticaj na medije i to kroz line simpatije koje pojedini urednici prema nama gaje. Tako je, na primer, Tijani prijatelj nae partije, nemamo razloga da se alimo na tretman u programima TV Politike, komentarisao je iak. U tom kontekstu treba posmatrati nimalo nenu bitku izmeu TV Politike i NTV Studija B. Studio B je poklonio Tijaniu lutku, mukarca u bodi-kostimu sa reskom porukom: "Prvi srpski muki bodi, novinaru koga njena ruka vodi..." Od 28.juna RTV Politika vidi se i slua do aka, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Kraljeva. Istog dana je Studio B obaveten je da je Ministarstvo za saobraaj i veze Republike Srbije promenilo svoju odluku o proirenju mree repetirtora, to je znailo da Savezna uprrava za radio i veze nece izdati dozvolu za irenje repetitora preko Goa, Rudnika i Fruke Gore. Tijani, urednik "televizije kojoj se veruje", pojavljuje se i kao kolumnista u novom listu "Telegraf", i ovaj list je pridodat spisku medija na koje Mira ima "stanovit uticaj". Nije tano da sve drimo u rukama, Milorad Vueli, direktor dravne televizije, je svakako meu pet najmonijih ljudi u Srbiji, a ne voli nas. Lino se nadam da Vueli nee biti direktor Televizije, jer bi se smanjila ratna propaganda... gradonaelnik, Neboja ovi...nismo zadovoljni, ali bolje nego Grudenka... Radmilo Bogdanovic je profesionalni policajac, sa njim imamo dobre odnose, pao je kao rtva intriga, pre svega u sopstvenoj partiji... Ne moemo raditi sa Vueliem ili Mihajlom Markoviem koji je zagazio u nacionalizam... Iz SPS treba da odu svi koji su povezani sa nacionalistikim krugovima ili kriminalom, govorili su aktivisti SKPJ, koje su bili tumai nove politike starog suprunikoh para. Onima koji nemaju tako kratko pamenje ostalo je da prebrojavaju mrtve, i da prihvate nove stare usreitelje, ako ne ele eelja ili Arkana. Izbor nije lak, ali se pokazalo - svi smo mi pomalo socijalisti. SNEANA ALEKSI, biva lanica Direkcije JUL, Velibor Veljkovi, iz Skupstine "Beopetrola" i Ljubia Risti predsednik JUL, poslednji su se govorima oprostili od Zorana Todorovia. Sneana Aleksi podsetila je na poetke politike karijere svog druga iz studentskih dana i istakla kako je tim sa Beogradskog univerziteta i sa Osme sednice ulazio, pritisnut drutvenom zbiljom i raspadom Jugoslavije, u nove jo neizvesnije i tee bitke Retki su takvi timovi u politici, koji su bez predaha proiveli prethodnu deceniju, retki su, gotovo neponovljivi ljudi poput tebe, Zorane, koji si ovom timu davao nesebian doprinos, snagu i posebnu boju. Pored kovega, pokrivenog zastavom Jugoslovenske levice, partijski drugovi drali su neku vrstu poasne strae u kapeli. U masi sveta bili su pored srpske

dravne elite (Zoran Lili, Milan Milutinovi, Mirko Marjanovi, Nikola ainovi, Gorica Gajevi, Dragan "Jugopetrol" Tomi, Milorad Vueli...) i bivi ef beogradske policije Marko Nicovi, direktor RTS Dragoljub Milanovi, prvi ovek Kompanije "Politika" Dragan Hadi Anti, i lider Srpske radikalne stranke Nikola Pai, Sinia Vuini... Predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta Dragan Kianovi saoptio je da e na olimpijskim igrama u Sidneju uestvovati 109 sportista iz SR Jugoslavije, to je za 40 vie nego na prethodnim igrama 1996. u Atlanti. Kada je Predsednitvo JOK odluilo da pres-atae naih sportista u Sidneju bude Boidar urkovi, usprotivila se Sneana Aleksi, predsednik Upravnog odbora Rukometnog saveza Jugoslavije, iji je urkovi generalni sekretar, te se otvorenim pismom, objavljenim u Politici, obratila predsedniku JOK-a Draganu Kianoviu zahtevajui hitan opoziv svog generalnog sekretara. U zabrinutom tonu predsednica UO RSJ kae da nije imala ast (!) da prisustvuje sastanku Predsednitva JOK-a, jer nije dobila pismeno, a ni usmeno obavetenje, ali da se zato izvinjava zbog odsustva predstavnika RSJ. Uz ovo obrazloenje sledi i dodatno da izbor gospodina Boidara urkovia nije prikladan obavezama i nivou profesionalnosti koje podrazumeva pres-atae u rukovodstvu Misije JOK u Olimpijskom selu... Sigurna sam da ete u konsultacijama sa Saveznim ministarstvom za sport za pres-ataea odrediti osobu koja e na dostojanstven, visoko profesionalni nain, a u skladu i cilju dravnih interesa Savezne Republike Jugoslavije i naih olimpijaca, asno obavljati profesionalnu dunost. Na pomenutom sastanku Predsednitva JOKa, Velizar eri, savezni ministar za sport, istakao je da je Ministarstvo za sport bilo u stalnom i svakodnevnom kontaktu sa sportskim savezima i da je sa svim realizacijama zakljuilo 31. jula. Bolje obaveteni tvrde da je ministar eri bez pogovora prihvatao sve elje Sneane Aleksi, i kada je nedavno smenjen dr Branislav Pokrajac, savezni rukometni selektor. Drugarica Sneana Aleksi bira za koje novine eli da govori. Bolje sree bili smo u razgovoru sa Radetom uriem, predsednikom Skuptine RSJ iz Podgorice. Ja ve mesecima govorim o ponaanju Sneane Aleksi. Ona je mimo Statuta postavila sebe za predsednika Upravnog odbora RSJ, ne obazirui se na svoja stvarna ovlaenja i realne moi. Ona ne moe nekontrolisano initi ta joj je volja sa RSJ i rukometom, niti moe privatno miljenje iznositi u javnost kao stav Saveza. Takvo ponaanje direktan je pokazatelj haosa u koji je ona dovela Savez i rukomet uopte. Sneana Aleksi, predsednik UO RSJ i lan Direkcije JUL-a, nee poput ostalih predsednika sportskih saveza putovati u Sidnej, kako tvrdi u pismu upuenom Draganu Kianoviu, predsedniku JOK, preokupirana je dogovorom oko stvaranja uslova da se svim naim sportistima omogui ispunjenje patriotske i graanske dunosti - da im se omogui da 24. septembra glasaju na izborima. Putovao je Rade Bulatovi da vrbuje sportiste za SPS i JUL. Oktobra 2003. rukovodstva SLOBODE i SPS odrali su dva sastanka u prostorijama SLOBODE, o nainima saradnje u podrci borbi i za Slobodana Miloevia, borbi koja predstavlja nadu za porobljenu zemlju i njen narod. Rukovodstvo SPS izrazilo je poast SLOBODI za dosledne i odlune aktivnosti i obealo punu podrku u budunosti. Oba sastanka prisustvovali su visoki zvaninici dve organizacije: Bogoljub Bjelica, profesor Mirko Zurovac, Vladimir

Krljanin, Dragutin Milovanovi, Sneana Aleksi and Uro uvakovi ispred SLOBODE a Ivica Dai, Zoran Anelkovi, arko Obradovi, Milorad Vueli, Duan Bajatovi and Branko Rui ispred SPS. Svetlana Kiti, nekada najbolja rukometaica sveta, 2007. je poslanik u Skuptini Srbije: Sa Mrkom sam, kad je bio direktor CIP, saraivala kao direktor Radnikog i direktor dravnog tima, Sneana Aleksi mi je kuma, sa Goricom Gajevi sam bila nerazdvojna... Roena sam u Tuzli. U tom gradu mi i sad ive roditelji. Od 14. godine igrala sam rukomet za Jedinstvo, a godinu dana kasnije doli su po mene ljudi iz Radnikog... Bila je to moja prva selidba na toj relaciji... Posle mnogih ivotnih razoaranja u Tuzlu sam se, iz Beograda, vratila 2000. godine, a krajem 2006. u Beograd me pozvao Milutin Mrkonji, moj prijatelj iz Radnikog... 203. Vukoje Muhadinovi, direktor Topole iz Bake Topole 204. Vladimir Lui, direktor MTS 205. Gorica Mojovi, lan gradske vlade Beograda 206. Vlada Miki, uvoznik cigareta 207. Demail ahovi, vlasnik fabrike Dalas 208. Rodoljub abi, poverenik za informacije od javnog znaaja 209. Sreko Nijemevi, generalni direktor Ikarbusa 210. Vladika Artemije, episkop rakoprizrenski i kosovskometohijski 211. Robert oban, predsednik Kolor pres grupe 212. Ivan urkovi, predsednik OKS 213. Slobodan Ivanovi, vlasnik klinike Anlave 214. Nemanja Vidi, najbolje kotirani srpski fudbaler u svetu 215. Zvezdan Terzi, predsednik FSS 216. Mia Luki, direktor agencije Leo Barnet 217. Matija Bekovi, pisac i akademik MATIJU BEKOVIA je svojevremeno, kao mladog pesnika, UDB-a zaduila da zavede drugaricu Stanku Veselinov i provodi se s njom u ozvuenom stanu. Nakon toga ovaj svreni gimnazijalac postao je urednik asopisa Zum reporter, gde je pisao lascivne prie Odatle do SANU put je bio trasiran uz pomo firme. U junu 1985, formiran je Odbor za izradu nacrta dokumenta po imenu Memorandum SANU, neka vrsta kritike analize postojeeg stanja u zavladaloj jugoslovenskoj anarhiji, posebno birokratskom haosu. Odbor je imao 16 lanova i svi su imenovani od strane odelenja Akademije. Za predsedavajueg ovog odbora izabran je Antonije Isakovi, knjievnik i potpredsednik SANU. Mada mnogi danas misle da je glavna linost u toj prii bio Dobrica osi, on nije bio lan Odbora. Njega je Akademija tretirala kao disidenta, te "...da ne bi provocirao vlast", nije uzet u krug izabranih. Postoji teza da je osi ipak bio uesnik na izradi ovog dokumenta, "spolja" sugeriui ta treba da pie. Glavni autori "Memoranduma" bili su Vasilije Kresti, Kosta Mihailovi i Mihailo

Markovi. Kresti kasnije nije krio da je autor najspornijih pasusa ovog dokumenta, koji e potpaliti matu radoznalih. Glomazna propagandna maina bive SFRJ krenula je u svakodnevnu osudu "Memoranduma", to je samo davalo na popularnosti tom dokumentu.? Malo ljudi je znalo ta tamo pie. Tamo nije reeno nita od onoga to javnost nije ve znala. Ali ovaj zbir optih mesta postaje nekakav nemuti manifest srpskih nacionalista, nevaan po sadraju, bitan iz inata, ali i hrana ovinistima iz drugih jugoslovenskih republika. Ovaj dokument napali su svi, a i akademici. Bili su to Pavle Savi, uveni fiziar i Vasa ubrilovi, jedini ivi svedok sarajevskog atentata 1914. SANU je svesno pomogla ustolienje Slobodana Miloevia kao neprikosnovenog vladara, a Dobrica osi javno egzaltira izjavom da se radi o savremenom Milou Obiliu. Ve u decembru 1986., godinu dana nakon galame oko "Memoranduma", zakazana je vanredna skuptina SANU, a politiko rukovodstvo Srbije ekalo je da dokument bude osuen. To se nije dogodilo. "Organizacija u organizaciji" pod imenom "Odbor za odbranu slobode misli" u kojoj je bilo puno lanova SANU, estoko je ustalo u odbranu "Memoranduma". Osam akdemika potpisalo je pismo u kome je pisalo da nedovren dokument u stvari ne postoji. Bili su to Desanka Maksimovi, Dragoslav Srejovi, Ivan Anti, Milka Ivi, Stevan Raikovi, Olga Jevri i Irena Grickat- Radulovi. Pismo je proitao Matija Bekovi. General u penziji i akademik SANU Gojko Nikoli smatrao je da atmosfera progona "Memoranduma" ima sve elemente staljinizma iz 1948. Dobrica osi osuuje srpsko rukovodstvo "zbog katastrofalne politike koju uporno sprovodi" i govorio o pravu SANU da brine o budunosti svoga naroda. Glasanje koje je usledilo bio je amar ondanjem srpskom rukovodstvu, rejting Akademije dignut u nebesa, a uvertira za dolazak Slobodana Miloevia odsvirana. Ostvarena je kompromitacija postojeeg politikog poretka, a naivnih falilo. "Memorandum" nikada nije objavljen. Nastao kao fantomski, tako je i zavrio. Za vreme dugotrajnog predsednika SANU Duana Kanazira instalirana je nova politika linija prijema u lanstvo ove institucije. Devedesetih godina u Akademiju su uli i neki lanovi SPS po partijskoj liniji, a pokojni knjievnik Miodrag Bulatovi pravdao je svoje lanstvo u toj partiji tako to je smatrao da mu je to jedini put do statusa "besmrtnika". Milo Crnjanski nikada nije primljen u SANU. Zato su potonji prvoborci nacional-socijalizma ulazili kao u kulturno - umetniko drutvo. Posle 5. oktobra 2000. godine premijer srpske vlade Zoran ini postavio je pitanje dalje budetske egzistencije Akademije, i okrenuo je protiv sebe kompletan orkestar salonskih nacionalista, to je bilo dovoljno da postane arhineprijatelj jedne uspavane ustanove koja vie nije bila potrebna politikim elitama. SANU je na izvestan nain rehabilitovana pod vladom Vojislava Kotunice, ali njena dalja perspektiva nije izvesna. Prodajnu mreu otrgnuli su od Politika novine i magazini a da nisu pitali "Politiku" a.d. kao suvlasnika i UO Akcionarskog drutva koji je predstavlja, a koji je na Skuptini od 30. jula 2005. izabran u novom sastavu na elu sa predsednikom Emirom Kusturicom i lanovima Matijom Bekoviem, Aleksandrom Simiem, Predragom Mihajloviem i drugima. Da bi uspeli u pljaki tekoj vie miliona evra, o kojoj su akcionari obavestili nadlene organe gonjenja i sve vane politike faktore, akteri sumnjive rabote bezobzirno su

krili normativna akta i zakone. Celu ovu mutljavinu transparentnom je uinio Marko Hini, analitiar koji je, za potrebe menadmenta razotkrio hronoloku genezu ove protivpravne otimaine. Iz njegovog Pregleda transakcije prodaje "Politika Prodaja" d.o.o. jasno se vidi da je u strukturi prihoda u 2004. prodaja duvanskih proizvoda imala uee od 34,2%, dok su izdanja PNM-a (15,7%) i ostala izdanja (28,4 %) u prihodu zajedno imala 44,1%. Hini je naveo da je beogradska firma "Appraisal Associates" 30. juna 2005, na dan kada je Udruenje akcionara izabralo novu upravu, poslala izvetaj o "fer proceni" vrednosti osnivakog kapitala PNM-a u "Politika Prodaji". Taj kapital procenjen je na 2,5 miliona evra, a imovina koja se prenosi iz PNM-a na "Politika Prodaju" vredela je 8,6 miliona evra. Kako je dug "Politike"a.d. VAC-u, navodno, iznosio tri miliona evra (za uzeti kredit), ispalo je da su Nemci toliko platili "Politika Prodaju" (a stvarno je taj dug "prelomljen"). Gde je onda "nestala" razlika od 5,6 miliona evra (do prenesene vrednosti od 8,6 miliona evra), i kakva je u svemu ovome uloga Branka Pavlovia, koga su za isplaenih 1,5 milion dinara angaovali da akcije malih akcionara realizuje prodajom na Berzi, a on ugovornu obavezu nije ispunio. ta je i sa zahtevom za raskid kuporodajnog ugovora izmeu "Politike" i VAC-a, koji je ba Branko Pavlovi podneo Trgovinskom sudu u Beogradu? Oni u koje smo se najvie pouzdavali stvarni su grobari "Politike". Poev od Emira Kusturice kao predsednika UO, do Matije Bekovia koji je tu da bi pokrivao sumnjive radnje svog zeta Srana Janiijevia, Aleksandra Simia koji je eksponent interesa aktuelne vlasti, suprotnih interesima 6.366 akcionara koji su nekada imali vie od treine, a sada svega 24 odsto akcija na papiru, i Predraga Mihajlovia koji zastupa interese Komercijalne banke, negdanjeg poverioca "Politike". Svi oni, zajedno sa direktorom "Politike" a.d. zubarom Zoranom Vaciem, koji osim zuba vadi i "vilice" i sa Brankom Pavloviem, koji je prelaskom u njihov tabor doao u otvoren sukob interesa i gladnim penzionerima mora da vrati uplaene lanarine od po 1.000 dinara zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, moraju da odu. Ako ne drugaije, prisiliemo ih na taj in trajkom glau, tvrdio je predsednik Skuptine akcionara. Kad se u politiko, duhovno, estradno- medijsko zameateljstvo ukljue i porodini odnosi, dobijamo spektakl koji najbolje opisuje izjava jednog od najveih srpskih narodnjaka: Na Marijinoj i Draganovoj svadbi, Boris i ja smo pevali u duetu (Miroslav Ili o erki Mariji, zetu Draganu utanovcu i Borisu Tadiu). Zgodan primer je porodica Bekovi. Akademik Matija Bekovi je srpskoj javnosti odavno poznat kao podravalac politike premijera Vojislava Kotunice. Njegovu ker, Olju Bekovi, autorku emisije Utisak nedelje na TV B92 i politiari i javnost Srbije obino svrstavaju u tabor DS, dakle Tadievaca, iako se sama nikada nije izjasnila. Zet Matije Bekovia (suprug druge akademikove keri), generalni je direktor Politike, novine i magazini d.o.o, a akademik Bekovi lan je UO Politika a.d. U javnosti Bekovii su, za razliku od Ilia, poznati po tome to nikad ne govore jedni o drugima. Pred izbore DSS podrava Velju Ilia, bar u prvom izbornom krugu. Posebno ako se ima na umu Kotuniino slikanje sa Zdravkom oliem, pa koncert Cece Ranatovi koji je izazvao buru i u samom DSS, i zavrna konvencija na kojoj su se pojavili Emir Kusturica i Dejan Bodiroga. 218. Olivera Jevti, najbolja atletiarka Srbije

219. Goran Stojiljkovi, direktor Zdravlja aktivis 220. Vojin Starevi, vlasnik Polimarka 221. Ljiljana Smajlovi, glavna urednica Politike 222. Aleksandar Borii, predsednik Odbojkakog saveza Srbije 223. Borislav Radosavljevi, direktor OMV u Srbiji 224. Ljuboja Stefanovi, vlasnik preduzea Steko 225. Zvonimir Nikezi, direktor Ces Mekona 226. Branka Vidi, direktorka Instituta za veterinu Novi Sad 227. Milenko Kosti, vlasnik Auto aka Uprava za javne prihode je odluila da preko 200 luksuznih automobila za pojedine ministre i svu silu direktora, budu iskljuivo marke koda. Kao to je poznato, u estokoj konkurenciji zvunih imena iz automobilskog biznisa, za ugovor teak oko 2,2 miliona evra pobedio je uvoznik kode za Srbiju, Auto aak. Dok pojedini uesnici upozoravaju da je nemogue da jedan ponua bude najbolji u desetak propisanih kategorija i najavljuju tube, zli jezici tvrde da je na tenderu stvar malo pogurao ministar za kapitalne investicije Velimir Ili, inae zemljak i prijatelj Milenka Kostia Koleta, vlasnika Auto aka. Ipak, ovaj aanin, koji vai za jednog od pet najbogatijih privrednika u moravskom kraju, bio je znamenit i pre no to je postao ekskluzivni dobavlja limuzina za dravu. Pre tri godine se u javnosti digla (a potom i slegla) velika praina, jer je Milenko Kosti u rodnom selu pored aka podigao crkvu na temeljima bogomolje iz 18. veka. Iako je bio duan da konzervira srednjevekovne ostatke, on ih je poruio, a u novoj crkvi je umesto ikona osvanula freska na kojoj je - sam ktitor sa porodicom! Kosti je iste godine kupio i tzv. gradsku kuu, iz koje je izmetena etnografska postavka Narodnog muzeja, a direktorka muzeja Nevenka Bojovi uzalud upozoravala da e, ukoliko aanska optina ne donese odluku o realizovanju memoranduma o namerama koji je ve potpisan, ovaj grad izgubiti izlobeni prostor i deiji vrti, a Kostiu morati da plaa ekonomsku cenu zakupa. Pravi zlobnici danas tvrde da je tihi partner Auto aka, a time i liferant vozila za dravne organe, Milorad Lukovi Legija. umadijski Kole je zbog veza sa komandantom crvenih beretki ve hapen u policijskoj akciji Sablja, posle atentata na premijera Zorana inia. Kole je puten posle nekoliko nedelja, zajedno sa jednim upravnikom zatvora i dvojicom lokalnih biznismena, a pred medijima ga je branio tadanji gradonaelnik aka. U emisiji RTV B92 Velja Ili je rekao da nije on (Kosti) kriv to je Legija ruao u njegovom restoranu prilikom boravka u aku... To je javni restoran, kod njega je ruao Jovica Stanii za vreme jednog boravka pre atentata, kad se sreo sa Emirom Kusturicom. Kosti je i godinu dana ranije bio pod istragom Okrunog javnog tuilatva u postupku protiv Branislava Uskokovia, biveg direktora Elektrodistribucije Beograd, zbog potkradanja ovog javnog preduzea. Bivi direktor EDB teretio se i da je od Kostia naruio 6 kamiona mercedes, iako nisu bili potrebni EDB-u. U meuvremenu, Kostiu je zabranjeno i da bude finansijer fudbalskog kluba Borac jer je napao sudiju na utakmici. Uprkos svega, vlasnik Auto aka pobeuje na tenderima.

228. Vasiljka Radulovi, generalna direktorka Fidelinke iz Subotice 229. Bosa Nenadi, predsednica Ustavnog suda Srbije 230. Vladimir upi, predsednik Izvrnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke 231. Milorad Pavi, najprevoeniji srpski pisac 232. Radislav Rodi, vlasnik Glasa javnosti i Kurira 233. Predrag Ejdus, upravnik Narodnog pozorita 234. Ljubica Markovi, direktor agencije Beta 235. Dragan Daji, fudbalska legenda 236. Zoran Vinji, generalni direktor Unika osiguranja Srbije 237. Duan Kovaevi, najpoznatiji dramski pisac 238. Jovan irilov, dramaturg 239. Isidora ebeljan, kompozitorka i najmlai akademik 240. Aca Buli, predsednik Zajednice prvoligaa 241. Slobodan Mii, vlasnik agencije Kontiki 242. Duan Ivkovi, selektor koarkake reprezentacije 243. aklina Nikoli-Kui, vlasnica agencije Publicis 244. eljko Obradovi, trener Panatinaikosa, prvaka Evrope u koarci 245. Ratko Butorovi, biznismen iz Novog Sada 246. Bojan Bokovi, generalni menader Egzita 247. Aleksandar Stojanovi, vlasnik firme Zlatiborac 248. Aleksandar Milievi, predsednik UP Elektromrea Srbije 249. Miroslav uki, selektor fudbalske reprezentacije Srbije 250. Aleksandar otar, pomonik ministra za omladinu i sport 251. Milorad avi, najbolji srpski pliva i evropski rekorder 252. Marija erifovi, pobednica Evrosonga 2007. godine 253. Aleksandar api, najplaeniji vaterpolista na svetu 254. Mirko Todorovi, vlasnik modne konfekcije Todor 255. Milorad Majki, vlasnik lanca kockarnica Aleksandar MILORAD MAJKI roen je 1950. u Viegradu, otuda ne udi to se izjanjava kao Bosanac. Zavrio je srednju kolu. ta je sve radio, poznato je, verovatno, samo njemu. Ono to je procurelo u javnost - ovek je imao restoran u Zagrebu, gde je iveo do poetka raspada Titove Jugoslavije. Po dolasku u Srbiju, za nastavak uspene poslovne karijere zafalilo mu je para, pa ih je pozajmio od onih koji su imali. Tako je otvorio prvi lokal - kockarnicu "Aleksandar", pored menjanice pokojnog Arkana, u umievom sokaetu. Majkiu su cvetale rue. Lepo je proirio posao, na Terazijama 43, Ulici 29 novembra, ali i u JU Biznis centru... Osim lanca kazina "Aleksandar", otvorio je i nekoliko istoimenih zlatara. Njegove su kockarnice, na Terazijama i u Ulici 29.

novembra, u noi izmeu 16. i 17. marta 1998. demolirane, kada su napadai s automatskim pukama izreetali automate za igru. iroke narodne mase uli su za njega posle spektakularnog hapenja, januara 2002. godine, u umievom sokaetu, zbog sumnje da je falsifikovao isprave, u pritvoru je odleao ceo mesec, a sve se deavalo zbog sudskog spora s "Geneksom", koji je je zapoeo 18. oktobra 1989. godine. Pria izmeu "Geneksa" i "Kin Stiba" poela je potpisivanjem ugovora ove dve firme o ulaganju stranog lica u otvaranje kockarnice u hotelu "Interkontinental". U ime "Geneksa" ugovor je potpisao Zoran Koji, tadanji direktor "Interkontinentala", uz odobrenje Milorada Savievia, prvog oveka "Geneksa". Vlasnik "Kin Stiba", pokojni or Jablan, obavezao se da e hotelu, narednih pet godina, plaati 500.000 dolara godinje i 20% od zarade. Kazino u koji su, po tadanjem zakonu, mogli da ulaze samo stranci, radio je do sankcija, onda je zatvoren. Za 1.600.000 dolara Majki je od Jablana (inae Jugovia po poreklu) otkupio prava iz ugovora i decembra 1994. s Kojiem potpisao aneks ugovora o ulaganju sredstava stranog lica. Majki je na kraju i pobedio u sporu s "Geneksom". Ali, umesto da dobije odtetu - 4. 330.000 dolara, (isplaeno mu je 1.300.000 dolara), dobio je zatvorsku kaznu, jer su "geneksovci" tvrdili da firma "Kin Stib" u Kinasi ne postoji. Kupio je za 2,4 miliona evra i hotel "Union" u Beogradu. Milorad Majki, imenovan je za poasnog konzula Konga u Bosni i Hercegovini. Vee ministara odobrilo je Majkievo imenovanje 26. augusta 2004. godine. Takvom odlukom Majki je dobio pravo na zatitu koja diplomatima pripada u skladu sa Bekom konvencijom o olakicama, privilegijama i imunitetu. Izaslanstvo DR Kongo u Beogradu zapoelo je akciju za imenovanje Majkia 2002. godine, uz pomo srpskih zvaninika u organima vlasti BiH. Brzo se ispostavilo da je u pitanju osoba sumnjive prolosti, a zagrebaki biro Interpola je vlastima BiH dostavio podatke kako je Majki, dravljanin BiH i SCG, prijavljivan kao viestruki uinilac krivinih dela u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je izvrio dela silovanja, prevare, falsifikovanja dokumenata i novca te davanja mita, naruavanje javnog reda i mira, i vreanje policajca. Zbog svega ovoga u vie navrata su mu izricane zatvorske i novane kazne. Ove informacije prikrio je zamenik ministra bezbednosti BiH Dragan Mekti, a Majkia nije bilo ni u krivinoj evidenciji beogradske policije, niti Ministarstva pravosua Hrvatske. Direktor "Genexa", Milorad Savievi, tvrdio je da je Majki bio osoba koja je uivala potporu Slobodana Miloevia, i paravojnih grupa koje su delovale u Srbiji. Uprkos spornim detaljima o Majkiu, stav Ministarstva spoljnih poslova BiH bio je da nema pravnih prepreka za njegovo imenovanje na dunost poasnog konzula Konga. 256. Slobodan ivojinovi, predsednik Teniskog saveza Srbije 257. Branislav Stojakovi, direktor Eurosalona 258. ivorad Mihajlovi, vlasnik Korporacije Stankom Na sednici Glavnog odbora SPS, 19.10.2000. godine proao predlog tvrdog krila da se Milomir Mini predloi za predsednika prelazne republike vlade. Sastanak je vodio predsednik stranke Slobodan Miloevi. Sednica je prola tzv. "uzavreloj atmosferi" sa dosta runih rei lanovima IO GO koji su doli iz

pobunjenih odbora. Naime, u sedite stranke je stiglo veliki broj albi i zahteva optinskih odbora koji su zahtevali smenu rukovodstva. Nije traena decidirana ostavka predsednika Miloevia, ali jeste da svi koji su se nalazili u njegovom okruenju budu izbaeni iz stranke, pre svega Tomi, Marjanovi, Mini... Slubenici u novom seditu SPS u zgradi JUMBES banke saoptavali su da nema sastanaka, ali su iz zgrade izali visoki funkcioneri SPS ivorad Mihajlovi zvani ika mutikla, Dragan Tomi, Milomir Mini, Zoran Anelkovi i eljko Simi. Oktobra 2005. reorganizovana Naftna industrija Srbije poela da radi pod rukovodstvom "osveenog" kadrovskog tima. NIS je podeljen na dva javna preduzea i jedno akcionarsko drutvo. U NIS-u a. d. formirana je jo jedna celina da bi se pronalo mesto za jednog biveg direktora. Premijer Vojislav Kotunica u ovom meanju karata nije zaobiao ni poslanike iz Drakovievog SPO, pa je poslanik Sanja ekovi (koja je stavljala, pa vadila karticu na glasanju o NIS-u) zamenila Milana Boia na dunosti lana UO JP za istraivanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa NIS-a. Osim "fotelja" za bive poslanike SPO-a na elu sa Verkom Stevanoviem, u najnovijoj raspodeli solidno su proli i SPS-ovci, koji podravaju manjinsku vladu Vojislava Kotunice. Tako je... vlasnik "Stankoma" ivadin Mihajlovi, poznatiji kao ika Mutikla, ija se firma osim gradjevinarstvom poela da bavi i gasifikacijom, naao mesto u Akcionarskom drutvu za istraivanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraivanje i proizvodnju prirodnog gasa. Vlasnik kompanije Stankom ivadin Mihailovi zvani ika Mutikla ispitivan je polovinom avgusta 2006. zbog sumnji da je ta kompanija finansijski pomagala skrivanje Ratka Mladia, saznaje Blic od izvora bliskih vlastima u Srbiji koji su ukljueni u potragu za najtraenijim hakim optuenikom. Veruje se da je njegova kompanija Stankom glavni partner firme Impakt, iji je vlasnik Mladiev sin Darko. Inae, firma Darka Mladia se sumnjii da je bila finansijer mree pomagaa Ratka Mladia u njegovom bekstvu. injenica je da je najvei broj prevara registrovan u sistemu prodaje jo neizgraenih stanova. Nije redak sluaj da investitor oglasi prodaju samo na osnovu odobrenja za gradnju zgrade na odreenoj lokaciji, dakle za objekat koji je tek u planu da se gradi ili kada su tek poeli da se kopaju temelji. Takvi stanovi na tritu su znatno jeftiniji, pa nije mali broj graana koji u tome vide ansu za reavanje svog stambenog problema. Meutim, dogaa se da investitor, poto uspeno okona fazu prodaje jednostavno nestane sa novcem. Slian rizik je i kod kupovine stanova u sivoj fazi koji su, takoe, znatno jeftiniji jer se investitor obavezao da e zavriti samo grube radove, dok kupac, prema svojim mogunostima, kreira raspored i stepen opremljenosti. To ima svojih prednosti, ali veliki nedostatak u tako sklopljenom poslu je to su ugovori, po pravili nejasni, pa i kada se takav stan nae u posedu kupca, teko je utvrditi da li je investitor zavrio sve ugovorene radove. Ipak, u poslednje vreme, prevareni kupci ugovorenih i uplaenih stanova su kolateralna teta navodnih sukoba izmeu investitora i podizvoaa. Najsveiji i najdrastiniji primer, koji je udruio oko hiljadu nesuenih vlasnika stanova, jeste sluaj Stankomovih lamela u naselju Filmski grad u Beogradu. Stankom je 2004. godine poeo izgradnju blokova na pet lokacija, ukupne povrine koja

premauje 40.000 kvadrata sa 1.105 jedinica meu kojima dominiraju stanovi, ali ima i garaa i lokala. Za realizaciju tog posla uzeo je podinvestitora, firmu Delta legal (firma osnovana iste godine sa osnivakim ulogom od 4.527 evra) a ugovorom izmeu ta dva pravna lica precizirano je da e za izvedene radove Stankom podinvestitoru preneti utvreni broj kvadrata. Delta legal je izaao sa tim na trite i prodato je vie od 900 stanova i lokala, a ukupna vrednost naplaenih kvadtrata kree se oko 43 miliona evra. Meutim, i pored toga to je veina kupaca izmirila svoje obaveze u celosti, stanovi koji je trebalo da budu zavreni do kraja 2005. godine, jo nisu primili svoje stanare, a krajem prole godine Stankom je osporio prodaju tvrdei da je nelegalna i da Delta legalu nisu preneti ugovoreni kvadrati. Zbog toga je raskinut ugovor o suinvestiranju, a Stankom uzima novog partnera za taj posao - Urban legal (vlasnik tog preduzea je firma iz Vaingtona, Artcom LLC, sa osnivakim ulogom od 2.032 evra), koji se, gle sluajnosti, nalazi na istoj adresi na kojoj je registrovan i Delta legal (ulica Vase Pelagia 54). Zbog te udne koincidencije, kupci jo nezavrenih stanova tvrde da su nesuglsice izmeu Stankoma i Delta legala iskonstruisane i da te dve firme rade zapravo zajedno. Potvrdu za tu konstataciju nalaze i u tome, to se po istoj formuli, Stankom ogradio od prodaje stanova na drugim lokacijama, gde su mu partneri bili Kuming, Sumiks i Pionir invest, pa oteeni smatraju da je mala verovatnoa da etiri suinvestitora preveslaju tako iskusnog vlasnika Stankoma, ivadina Mihajlovia, poznatijeg kao ika mutikla. U to zameateljstvo uvlae se i brojni podizvoai, koji su takoe svoje radove naplatili (prema ugovoru sa Stankomom) u kvadratima, ali koji nekom sluajnou nisu preneti tim preduzeima, pa se ispostavilo da su i ona nelegalno prodavala stanove. Po istom principu, Stankom je optuio i suinvestirora zgrada u ulici Aribalda Rajsa, pa kupce koji u svojim stanovima ive ve dve godine, pokuava nasilno da iseli i ospori im pravo vlasnitva. Re je o sistemskoj prevari u koju su dravne institucije umeane do gue. Ako elite da kupite stan na nekoj od lokacija u optini ukarica, to je mogue samo od Stankoma, jer jedino ta firma, bez tendera, dobija dozvole za gradnju na tom podruju. Zapanjujua je i inertnost dravnih institucija, koje bi trebalo da reaguju. Iako je re o velikom broju prevarenih graana, mi smo upueni jedino na pojedinane sudske sporove. Veliki broj kupaca obratio se sudu, ali je udno kod tako iznosa ne reaguje tuilatvo. U toku je spor i sa Pionir invest zbog slinih problema u izgradnji objekata u Ulici kneza Vieslava, a dugo traje spor i sa metanima arkova, bivim vlasnicima zemlje na ijim parcelama se grade ova naselja. Kada je Javno gradsko pravobranilatvo pregledalo dokumentaciju ustanovilo je da postoji osnovana sumnja da se radi o prevari ogromnih razmera , i o tome je obavestilo i nadleno tuilatvo. Medjutim Mihajlovi ostaje nedodirljiv i u posao vodjenja njegove imperije ubacuje svoga sina Aleksandra. 259. Srdan Golubovi, reditelj Klopke iji su scenario otkupili Amerikanci 260. Veselin Veskovi, direktor Tarketa iz Bake Palanke 261. Slobodan Jolovi, predsednik optine Luani i organizator Sabora u Gui 262. Branko Kovaevi, rektor BU 263. Dejan Stojanovi, direktor Poreske uprave 264. Jelena Drakuli, direktorka dnevnih izdanja Blic Pressa

265. Aneta Ivanovi, direktorka kue Adrenalin 266. Ljubia Vuleti, direktor Zavoda za izradu novanica i kovanog novca 267. Predrag Petronijevi, direktor Uprave carine 268. Don Dejvis, potpredsednik Intela 269. Dragan olak, direktor SBB, najveeg kablovskog operatera 270. Vladika Grigorije, episkop zahumskohercegovaki i primorski 271. Jelica Mini, ekspert za pitanja EU 272. Sreten Mitrovi, direktor one klinike ABM 273. Gili Deker, direktor Erport siti Beograd 274. Marina Abramovi, svetski priznati multimedijalni umetnik 275. Zvonimir uki ule, lider benda Van Gog, dobitnik MTV nagrade 276. Entoni Barnet, direktor Bol pekiding Jurop 277. Tadai Nagai, ambasador Japana, jedan og najveih donatora u Srbiji 278. Roksanda Nini, ambasadorka Srbije u EU 279. Vesna Dini, direktorka Agencije za privatizaciju 280. Radmila Marinkovi-Neduin, rektorka Univerziteta u Novom Sadu 281. Hans Ole Urstad, ef OEBS-a u Beogradu 282. Vuk Drakovi, lider SPO, bivi ef diplomatije 283. Joakim Riker, ef Unmika na Kosovu 284. Nada Kolundija, ef poslanike grupe DS Tvrdimo da je u dravnom interesu da se formira evropska vlada i oekujemo da e tako biti, rekla je nakon izbora Nada Kulundija (DS), nagovetavajui odmah posle izbora veinu u vlasti na osnovi saradnje Demokratske stranke i Socijalistike partije Srbije. Nada Kulundija, inae bivi anonimni matiar u mesnoj zajednici Pali i aktivista Saveza sindikata Jugoslavije, bila je leva i desna ruka druga ovia, gde je nauila mnogo ili sve od svoga tadanjeg efa, da bi ga napustila i prela u DS i postala ef poslanike grupe DS u Skuptini Srbije. ta je onda prirodnije nego da Kulundija iz sve snage u DS zagovara savez sa Daiem i Palmom? 285. Mladen Radojevi, olimpijski prvak u matematici 286. ore Balaevi, najpoznatiji domai kantautor 287. Sran Dragojevi, uspeni reiser 288. Marijana Pajvani, pravni ekspert 289. Hristos Panagopulos, ambasador Grke 290. Damir Firt, predsednik UO Metro ke end keri 291. Mirjana Savi-Udovii, zastupnik Elita u Srbiji 292. Zlata Stepanov, vlasnica M plasta

293. Svetlana Velmar-Jankovi, naa najuglednija knjievnica 294. Milan alasan, srpski fudbalski menader 295. Bane Stojanovi, direktor Siti rekordsa 296. Nikola Pili, savetnik teniske reprezentacije 297. Ana Peikan, ministarka nauke 298. Dragoljub arkovi, urednik nedeljnika Vreme 299. Milorad Vueli, funkcioner SPS Izgubili svaku nadu da e se Milorad Vueli ikada postideti i prestati da vie, dok ga Milan St. Proti nije na televiziji nagazio pitanjem na koje Vuela nije imao odgovor. Pitanje se odnosilo na 800.000 evra, investirane u kolarinu Vueline erke. Bako-palanaka gimnazija obrazovala je krajem ezdesetih godina ekipu: Jovica Stanii, Milorad Vueli, Mihalj Kertes, Radovan Pankov, Mile Isakov... Jovica i Vuela idu u Beograd na studije. Obojica su dooi crnogorskog porekla iz moralno-politiki besprekornih porodica, ambiciozni, bistri i vredni. Jovica se odluuje za karijeru u Slubi dravne bezbednosti. Vuela se odluuje za javnu karijeru, i ve 1973. pojavljuje se, misterioznim putevima, kao glavni urednik "Studenta". Odmah je stavio do znanja ogorenim uvodnikom "Ne dam Jugoslaviju!", iz kojega nije jasno kome i zato ne da Jugoslaviju, da se nekome preporuuje za uvara. Od 1973. po zanimanju je istomiljenik: sa ezdesetsetosmaima, sa disidentima, sa nacionalistima, sa komunistima, sa Francuskom 7, sa Patrijarijom, sa NIN-om, sa umetnicima, sa novinarima, sa pesnicima i sa celokupnom politikom elitom sedamdesetih i osamdesetih u Beogradu. Vuela se nametnuo u razne ekipe: oko "Vidika" i knjievnikointelektualno-umetniarski polusvet koji je parazitirao na komunistikim jaslama kao "crkva koja se jo nije odvojila od drave" (Duko Radovi, 1973). Pratio je modu: malo "Praksis", malo Kardelj; malo Markuze, malo Dobrica. Eto ga uskoro u Studentskom kulturnom centru, bivem Domu Udbe, u svojstvu sekretara. Tada ga je krenulo: sa trokovima, zapoljavanjima, projektima. Pokriven ugledom SKC kao avangardne institucije u real-socijalistikoj kulturi, Vuela je diskretno, vredno glodao. Bilo ga je svud, meu "disidentima", neto manje meu pravim disidentima, ali "leviar" svakako upav i glasan, u farmerkama i izbledeloj "vijetnamci", sa svojom amerikom vojnikom torbicom o ramenu. Poetkom osamdesetih Vuela je bio spreman, sa akreditivima liberala, demokrate, disidenta, svaijeg drugara i urednika koji im je svima neto objavio, leviara i armera. Ve je bio ljubimac intelektualno-politike arije. Sredinom osamdesetih, Vuela je: umetniki direktor Zvezdara teatra, umetniki direktor Grada teatra u Budvi, glavni urednik "Knjievnih novina", urednik kulturne rubrike "NIN"-a; sve to u jednom trenutku zajedno i sa etiri pune plate. I dalje se oblai "leviarski" oputeno i gaji imid "radikalno ik", ali torbica mu je ve ula u legendu. Politiki je liberalniji nego ikad: ima ga svuda, osim da potpie neke peticije, to je tada bilo u modi i relativno bezopasno, ako ovek nije sklon da se preterano impresionira od informativnih razgovora u Dravnoj bezbednosti. U jednom od tih sluajeva, vezanom za Duana Bogavca, potpisnici su bili sveano najureni iz Saveza komunista; osim

Milorada Vuelia. Na pitanje kako njega nisu izbacili iz SK, odgovorio je: "Ha, ha, ha!". Kao urednik kulturne rubrike NIN-a, to je bilo mesto od posebne bezbednosno-politike osetljivosti, Vuela se pokazao kao prorok. Neki Ninovci to nisu razumeli, ali tadanji glavni urednik, Teodor Aneli, jeste, zato to su on i Vuela radili zajedno na istom projektu. Vuela je propovedao 1988. i 1989. da e se Jugoslavija raspasti u krvavom ratu; da e se Srbija otcepiti, ako treba, a oni nek' vide ta e; da Srbe svi mrze itd. Na pitanje ta se nas tiu njihove komunistike svae izmeu republikih partija, Vuela se smejao: "Vi ete da ginete u tom ratu, a ne mi." Na pitanje zato svi "mrze Srbe", pa i saveznici iz dva svetska rata, Vuela bi na kraju odgovorio: "Zato to imamo duu onu stvar!" Kad se sve obistinilo, Vuelia je krenulo: SPS, RTS itd. Iz Bake Palanke dolazi Bracika Kertes, zanimanje Maar; Jovica postaje Naelnik. Iz izbledele amerike jakne M-65 Vuela prelazi u odela i kravate. Vikao je Vuela sa TV ekrana tih godina; bilo ga je svuda; vozao se u crnim limuzinama i leteo; uao je ak i u estradu i tamo ostavio utisak. Izgleda da mu je opreznost popustila u jednom trenutku (ili je video dalje?): Miloevi ga izbacuje iz SPS iz razloga neke politike svae, iji je predmet irelevantan, kao i sve za Vuelu ako nije novac. To je doba sankcija, kvota i kontingenata; doba verca kao jedine grane koja donosi profit; lepe sankcije... Sluba dravne bezbednosti ve je prela na samofinansiranje: prvo su reketirali po principu "bespovratnog kredita"; onda su stavili na verc cigareta, tenih goriva i stratekih roba svih vrsta. Po prirodi stvari, oruje i heroin bili su sledei. Bracikina carina pleni i isporuuje heroin Staniievoj Slubi; iznajmljeni avioni lete okolo sa lanim tovarnim manifestima; bratske slube mirkaju na jedno ili oba oka. Sve se plaa u gotovom. Vuela se tu ugrauje kao pouzdani prijatelj iz detinjstva. Opredelio se za duvan. Kao trenutno marginalizovan iz politike, sa pokriem suvlasnika producentske kue Komuna, Vueli se javlja kao poverljivo lice Jovice Staniia s jedne i izvesnih meunarodnih veletrgovaca duvanom, s druge strane. To stanje, "nema Boga, pa je sve dozvoljeno", opisao je Brana Crnevi, koji je i sam bio u toj prii. U jednom trenutku 1997, u Budvi, dva nepoznata poinioca izreetali su iz automatskog oruja lep putniki automobil "audi". Vozilo je pripadalo Miloradu Vueliu. Legenda koja krui kae da je dolo do nesporazuma izmeu tri strane umeane u izvestan posao. Jedna strana trebalo je da drugoj strani posredstvom tree strane isplati znatnu sumu gotovog novca za pruenu uslugu - povlaenu prodaju cigareta na teritoriji pod kontrolom prve strane. Trea strana je kasnila. Dva neprijatna telefonska razgovora reila su taj mali problem, a kao "ukor" stradalo je motorno vozilo. Vladimir Beba Popovi optuio ga je da je od Slube ukrao etrdesetak miliona maraka. ak se i Miloradu Vueliu mogu zaepiti usta, treba samo argumenata. 300. Dragoljub Markovi, Agroiv- najvei proizvoa jaja u Srbiji PRST U OKO Jedini kriterijum na osnovu koga se moe odmeriti vitalnost nekad jugoslovesnke sada srpske elite jeste uspenost te zajednice u ostvarivanju ciljeva. Nije potrebno objanjavati da se u srpskom drutvu, oigledno, jedino

ostvaruju ciljevi i interesi pripadnika najmonijih i raznih apartika , dok su u milosti, a zajednica ve treu deceniju, od kada je veina ovih ljudi postala elitni segment drutva, vidno stagnira. Pitanje je ima li drutvo snage za izlaznu strategiju, kada okona privatizacija drave i, sa njom povezana, partitokratija, ili e biti preputeno spontanim istorijskim procesima, koji su neumitni. Ima li ko da brine? Ako se uzdamo samo u popis monih listova poput Blica, trebalo bi da se seamo da je ista novina, ne samo u vlasnitvu Igora Lupia, bio i jedan od poligona za medijsko obruavanje na Zorana inia, koji je imao nezahvalan zadatak da se suprotstavi upravo najmonijima. Sluajno ili ne, lista koju ova novina plasira sadri sportiste i umetnike, ali ne i neke linosti za koje svi znaju da su veoma mone i iji pipci nisu preseeni. RADMILO BOGDANOVI roen je 7. oktobra 1934. u Konarevu, kraj Svetozareva. Otac Jovan bio je poljoprivrednik, majka Desanka domaica. Osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u rodnom gradu. Potom je zavrio Uiteljsku kolu. Vanredno je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirao 1976. s tezom Vaspitno-obrazovni rad u ustanovama za maloletnike. Oenjen je ivkom, nastavnicom. Poeo je kao uitelj u peterskim selima, onda su ga, kako kae, drugovi pozvali da pree u policiju: Naelnik SUP Svetozarevo postao sam 4. februara 1966, kad je sklonjen Rankovi. Vrene su promene svih naelnika SUP-a. Bogdanovi je pre toga bio sekretar u Optinskom komitetu SK. Usledila je funkcija predsednika SO Svetozarevo, koju je obavljao 8 godina. Zatim je 7 godina bio sekretar republike Uprave za unutranje poslove, pa naelnik Uprave za strance, gde je kontrolisao prelaske granice i kretanje stranaca. Onda je postao zamenik republikog sekretara za ONO i DSZ, da bi 1988. doao za ministra policije. Zbog dogaaja od 9. marta 1991. s mesec dana zakanjenja podneo je ostavku. Po penzionisaju dobija sijaset zaduenja - poslanik u republikom i saveznom parlamentu, predsednik Odbora za saradnju sa Srbima van Srbije, pa Odbora za narodnu odbranu i bezbednost. Predsedavao je u UO Jugoeksport, Jugoslavija komerc, Fonda kapetan Dragan, lan je uprave Crvene zvezde. Biran je i za lana Saveta Univerziteta u Kragujevcu, emu se Savez studenata tog univerziteta usprotivio zbog uloge u nasilju marta 1991. SK me esto drao na nianu, iako sam bio dobar lan i nisam stigao da budem lan CK, alio se. U Glavnom odboru je SPS-a. Za Slobodana Miloevia je tvrdio: Mnogo je mekan. Znam koliko je esto svima opratao greke, ja bih ih, brate, smenjivao. Govorio je da je Vuk Drakovi pre na rumunski nain juriao na TV Bastilju, a danas je miran ko jagnje... i da je eelj bez bontona, stalno me napadao, nita nije dokazao. Upueni tvrde da Bogdanovia na mesto ministra policije nije lansirao Miloevi, ve general Petar Graanin. Jednom, govorei o 9. martu, priznao je: Druga je stvar da li je trebalo drugaije da reagujemo. Ako narod tri puta juria na Televiziju, ako narod nee Mitevia, onda on, j... ga, ima da podnese ostavku, bio kriv ili ne... Deveti mart nije moja rana. To je cena slube. Njegovo ime dovodilo se u vezu sa blokadom Banjaluke, izborom Milana Martia, s uzimanjem para od Dafine, optubama inspektora Dragana Mladenovia (1996.) da je policija organizator kriminala, i Marka Nicovia, tada lana Direkcije JUL, da su kriminalci vei profesionalci od policije.

Oni koji ga ne vole tvrde da je njegova mo i dalje velika. Prijatelji ga znaju kao drutvenog. I jedni i drugi sigurni su da Radmilo zna mnoge dravne tajne. Na napade da ima ogromnu kuu u Jagodini odgovorio je: Nisam imao sree ni da kolujem decu, ni da ispraam u vojsku, ni da pravim svadbe, to mi je sve. O Radmilu je snimljen je i dugometrani dokumentarni film za njegov 60 roendan kad je postao poasni graanin Jagodine kojom je dugo vedrio i oblaio. Jagodina nije dareljiva po pitanju poasnih graana i dodeljene su tek etiri titule. Poasni graani Jagodine su narodni heroj general Petar Graanin, Radmilo Bogdanovi, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev i direktor Beogradskog zoo-vrta Vuk Bojovi. Kako su se menjale politike garniture u Srbiji, Vojvodini i na Kosmetu, tako su se menjali i ministri policija i naelnici tajnih slubi. Poslednjih tridesetak godina, srpski ministri policije bili su Slavko Zeevi, otac arka Zeevia, iz politike garniture Kragujevca, Viobran Stanojevi, sekretar OK SK Zajear, Svetislav Lalovi, optinski funkcioner iz Aranelovca, Radmilo Bogdanovi nastavnik i policajac iz Svetozareva i Zoran Sokolovi, funkcioner iz Zajeara. Kada su odlazili Draa Markovi i Petar Stamboli, povukli su se i Slavko Zeevi i Viobran Stanojevi. Kada su pali Ivan Stamboli i Dragisa Pavlovi pomereni su i Svetislav Lalovi i Branko Kosti. Kada je dolazio Slobodan Miloevi, doli su i Radmilo Bogdanovi i Zoran Janakovi. Prema reima Boe Spasia, biveg efa tima za borbu protiv emigracije SDB SSUP, tajna policija planirala je likvidaciju ustakog teroriste Mire Bareia, koji je u Stokholmu ubio naeg ambasadora. Savezna policija angaovala je grupu beogradskih kriminalaca, a crnogorska policija poslala je na taj zadatak Ratka okia (nedavno ubijenog u Stokholmu). Sasvim sluajno, oki se sa likvidatorima iz Beograda sreo u jednom kafiu u Malmeu. Zadaci su otkriveni i akcija je propala. Zbog ovog sluaja nastali su veliki problemi meu tajnim policijama, koje je imala svake republika bive SFRJ. Nakon toga doneta je odluka da sve specijalne poslove u inostranstvu preuzme Savezna tajna policija. Sve policije Zapada i dan-danas su sigurne da su likvidaciju Stjepana urekovia, direktora INA, koji je pobegao iz zemlje sa vojnim planovima, izvrili pripadnici beogradskog podzemlja, iako nikada nisu imali potvrdu za to. Pojedini kriminalci su na ovoj likvidaciji napravili slavu, a da nisu ni bili blizu mestu ubistva. U emigrantskoj tampi pisalo se da je tu likvidaciju izvrila grupa ora Boovia Gike i da je za to imala logistiku pomo nekog nemakog kriminalca. Spekulisalo se i da je glavni ista u ubistvu urekovia bio kasnije poznati srpski slikar, Dragan Maleevi Tapi, koji je 2003. godine umro u prostorijama beogradskog SUP-a. navodi bivi ef specijalnog tima SDB SSUP. eljko Ranatovi Arkan, ore Boovi Gika i Dragan Maleevi Tapi otvorili su, uz pomo Slube, krajem osamdesetih godina, noni klub Amadeus. Gika je tada bio u zatvoru, a Tapi je bio glavni menader. Ubrzo je ustanovljeno da se osim normalnih poslova kluba razvijaju i drugi poslovi, koje, kako tvrdi Spasi, Sluba nije mogla da dozvoli. U Nemakoj je tada uhapen ika ivac sa 10 kilograma heroina, za koji je izjavio da ga je dobio u Amadeusu sa zadatkom da ga prebaci u Nemaku. Posle ove informacije, klub je zatvoren. Prema Spasievim reima, Sluba je u to vreme poela da gubi kontrolu nad kriminalcima, koji poinju da se vraaju u zemlju i da se po Beogradu organizuju u gangove. Stvaranjem kriminalnih organizacija zapoinju i prvi meusobni obrauni. Solo-igra Ranko Rubei

zapoeo je prvi vatreni obraun u Beogradu. On je ispalio nekoliko hitaca u noge dvojici mlaih kriminalaca, koji vie nisu meu ivima, Jovi Simendi i Mirku Vasiljeviu. Nakon nekoliko spektakla Ranka Rubeia, odran je tajni sastanak bosova beogradskog podzemlja, gde je dogovorena njegova likvidacija. To je bila prva od kriminalnih likvidacija, koje su kasnije zapljusnule beogradski asfalt. Ubistvo Andrije Lakonia u kafiu Nana na Senjaku, 23. marta 1990. godine, za koje je bio optuen pa osloboen Darko Aanin sa svojom grupom, prvi put je javnosti otvorila pitanje veze tajne policije i kriminalaca. Tadanji ministar unutranjih poslova Radmilo Bogdanovi iskoristio je ovo ubistvo kako bi se obraunao sa tajnom policijom, na ijem elu se nalazio Hrvat Zdravko Musta. Bogdanovi je za nekoliko meseci i sam stupio u kontakt sa podzemljem za stvaranje parapolicijskih snaga. On i Arkan u to vreme viani su zajedno u loi Crvene zvezde. Arkan je ubrzo dobio Erdut za obuku dobrovoljaca. Dr.Jovan Rakovi, predsednik krajikog SDS, u elji da izbegne sukob, predlae Babiu da narod legne pred vozila hrvatske policije. Nemamo vremena za mirne proteste, odgovorio je Babi, dolo je vrijeme da se Srbi sami brane. Babi je proglasio ratno stanje. Podruja pod kontrolom SDS u kninskom regionu odvojena su od ostalih delova Hrvatske i stvorena je granica koju je trebalo braniti. Rat u Hrvatskoj zapoeo je bez opaljenog metka. Radmilo Bogdanovi, srpski ministar policije, prepriao je novinarima kako je na to reagovao hrvatski ministar policije Josip Boljkovac. Ja, Radmilo, neu krv! Da sam htio, mogao sam lako da izvrim Tumanovu naredbu i sa hiljadu ljudi zauzmem milicijsku stanicu u Kninu. Ali, tu bi pala krv. A ja sam ratovao u partizanima protiv ustaa i dobro znam ta znai kada pone da se gine i na jednoj i na drugoj strani. U Hrvatskoj e se ginuti tek u proljee naredne godine. U Bosni iste jeseni. Zato je za dan Jedinice izabran ba 4. maj, a ne neki datum vezan za Kninde ili Golubi? Da li zbog toga to su u sukobu u Borovom Selu, dva dana ranije, uestvovali i saradnici DB-a koji e kasnije initi jezgro Jedinice? Ili je Stanii tada i formalno potpisao odluku o njenom formiranju? U svakom sluaju, oko Miloevia se u ovom periodu okuplja grupa saradnika od najveeg poverenja. Oni e uz pomo Jedinice razraditi mehanizam za finansiranje krajikih oruanih sastava i reima u Srbiji pomou dravnog verca oruja, nafte, cigareta i sline robe. Ta grupa nezvanino je nazvana vojna linija i inili su je, pored Staniia i Frenkija, predsednik Odbora Skuptine za Srbe van Srbije Radmilo Bogdanovi, ministar bez portfelja Mihalj Kertes i komandant Specijalne antitreoristike Jedinice MUP Srbije Radovan Stojii Bada. Vojnoj liniji je bilo jasno da u istonoj Slavoniji rukovodstvo SDS nema ni autoritet ni sposobnost da organizuje srpsku vojsku, niti da Jedinica moe biti formirana kao u Kninu. Zato je na to podruje morao biti upuen neko s mnogo veim ovlaenjima od onih koje je imao Frenki. Energian, opsedenut borilakim vetinama i cenjen posle slamanja trajka albanskih rudara u Starom Trgu, Bada se nametnuo kao izbor. Dana 9.04. 1994. Boidar Andreji pie: Da li je zapoeo srpsko-albanski dijalog o Kosovu? Iako ima pozdanih vesti da su kontakti davno zapoeli i da je ovih dana bilo i prvih pregovora - pominju se i imena ljudi iz srpskog rukovodstva koji u njima uestvuju (Radmilo Bogdanovi), provere na terenu to uglavnom ne potvrdjuju, ali nema ni demantija. Analitiari se slau da srpsko-albanski dijalog nee biti ekskluzivno pravo dveju strana. Za njega su

sve zainteresovanije velike sile. Operie se sa tzv. planom 2K koji predstavlja vrstu vezanog ugovora u irim pregovorima i uproeno znai Kosovo kao Krajina ili Kosovo za Krajinu. Advokat Borivoje Borovi izjavio je da je ubistvo eljka Ranatovia izvedeno na visoko profesionalan nain i izrazio sumnju u pogledu mogunosti da e MUP doi do pravih tragova o naruiocu i organizatoru ubistva. Re je o ubistvu efa politike partije, rekao je Borovi. Tree optinsko tuilatvo u Beogradu odustalo je od krivinog gonjenja Ranatovia koji je bio pod istragom zbog ometanja slubenog lica u vrenju dunosti za vreme tue navijaa Obilia i OFK Beograda. injenica da je tom prilikom izabrao mene za advokata navodi na zakljuak da Arkan nije uivao naklonost vlasti u Srbiji, kazao je Borovi i dodao da su Arkanovi odnosi sa crnogorskom vlau bili izvanredni. Visoki funkcioner Socijalistike partije Srbije, Radmilo Bogdanovi, negirao je tvrdnje da je ubistvo eljka Ranatovia Arkana dokaz da se u Srbiji sprovodi dravni terorizam. On je ocenio da je opoziciji najlake da to proglasi dravnim terorizmom, te da ne vidi da to uopte moe da se dovede u vezu. Nikome nije palo na pamet da tako neto ustvrdi kada su ubijeni zamenik ministra policije (Radovan) Stoji, Zoran (Todorovi), ni kad je ubijen pukovnik policije (Milorad) Vlahovi i mnogi drugi. Po mom miljenju nema te cene za koju ovek treba da izgubi glavu. Ako je uinio i neku greku ak i stvari koje su protivzakonite, onda tu postoje normalni uslovi izvoenja na sud i izricanja kazne Na to pitanje mora da se odgovori ozbiljnom analizom, ozbiljnom policijskom i sudskom istragom. Mnogobrojna ubistva uznemiravaju graane i neko treba da d odgovor ta se deava u naem drutvu. Radmilo Bogdanovi je, o izboru Duana Mihajlovia za republikog ministra unutranjih poslova, 12. januara 2001. rekao: Duko je imao vezu sa policijom, i nije ovek koji prvi put tu dolazi. Radio je pet godina kao operativac u Dravnoj bezbednosti, zna onoliko koliko mu treba. Mislim da je dobro da u trenutku kada su previranja u toku, bude na tom mestu ovek kome nije nepoznata ta oblast. To oroavanje mi se ne dopada, tu treba da bude ovek koji e etiri godine da radi. Ministar policije je ovek koji treba da primeni zakon, za njega su filter tuioci i sud. On treba da bude poten, struan i organizator da moe da mobilie pripadnike MUP da rade svoj posao. 2001. godine u podrumima Narodne banke Srbije pronaena je arhiva, koja ukazuje da su Stani, ainovi, Mrkonji.., kreirali Dafiment banku. Komisija Narodne banke Jugoslavije otkrila je u podrumima Narodne banke Srbije arhivu sa oznakom strogo poverljivo. Ovi papiri sadre beleke sa sastanaka Dafine Milanovi, formalne vlasnice Dafiment banke, sa vanim ljudima iz tadanjeg dravno-politikog establimenta Srbije. Ove beleke potpisivao je zapisniar koji je Mlaanu Dinkiu, guverneru NBJ, potvrdio autentinost dokumenata. Sastancima su esto prisustvovali Radmilo Bogdanovi, Miodrag Zeevi, Mihalj Kertes i Nikola ainovi, a svi zapisnici su obavezno noeni tadanjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloeviu. Redovni uesnici ovih stanaka, pored Dafine Milanovi, bili su Milutin Mrkonji, Milomir Mini, Nikola Stani, a esto i Dragomir Tomi, direktor Simpa iz Vranja. Kada se 1989. polako javlja politiki pluralizam, Arkan se, navodno po zvezdakoj liniji, upoznaje sa ministrom unutranjih poslova Srbije Radmilom Bogdanoviem. Zna se iji je klub Zvezda bila i koliko je znailo biti blizak

njenoj upravi. Poto su Zvezdini navijai, Delije, poeli da skreu politiki ka SPO i radikalstvu, Radmilo moli Arkana da uvede red. On to postie veoma efikasno, u svojstvu voe Delija. U to vreme Arkan i Radmilo su najbolji prijatelji: ljube se i grle javno, na utakmicama, Arkanova zvezda raste. Otvara poslastiarnicu u okviru svog imanja, na uglu Ljutice Bogdana i Sokobanjske, uz pomo zvezdaa. Prava prilika otvara se 1990. kada Miloeviev reim donosi odluku da organizuje oruanu pobunu Srba u Hrvatskoj. Tada nastaje Srpska dobrovoljaka garda, formacija koju Arkan osniva u najuoj saradnji sa MUP Srbije i onim to e kasnije postati poznato kao vojna linija Miloevievog reima. JNA je 3. novembra 1991. zajedno sa Arkanovim Tigrovima, eeljevim dobrovoljcima i drugim srpskim nacionalistima krenula u ofanzivu na Vukovar, od koga su napravili Staljingrad. Najodgovorniji iz JNA za stradanje Vukovara, ivota Pani i Blagoje Adi, bezbedno uivaju generalske penzije. elnici Ministarstva unutranjih poslova Srbije koje je regrutovalo dobrovoljce za Vukovar, Radmilo Bogdanovi i Zoran Sokolovi, takoe nisu kanjeni. Radmilo Bogdanovi izjavio je 15. maja 2003. da je razgovarao sa istraiteljima Hakog tribunala, ali da im nije interesantan jer je otiao u penziju 31. maja 1991. i nije bio akter dogadjaji koji njih zanimaju. On je istakao da zbog toga ne moe biti ni svedok u Hagu protiv Miloevia, dodavi da se u Tribunalu sigurno ne bi pojavio kao svedok da je u neemu uestovao. Bogdanovia Tuilastvu Hakog suda pominje kao lana grupe, u kojoj su Jovica Stanii i Franko Simatovi, osumnjiene za udruivanje radi zajednikog zloinakog poduhvata u Hrvatskoj i BiH. On je rekao da je ve bio u penziji kada je Stanii doao ne elo Dravne bezbednosti, kada je sa Simatoviem formirana specijalna jedinica i kada je poeo rat. Bogdanovi je ocenio je da je Slobodan Miloevi mogao da sprei prekomernu upotrebu sile tokom sukoba u bivoj SFRJ. Njemu nije imao ko da se usprotivi, on je iz okruenja pomerio one koji su imali stav i onda je sam sebe doveo u situaciju u kojoj je. Miloevi nije prihvatao niije savete, a sve to je zamislio moralo je da se sprovede, rekao je Bogdanovi. Za rezultate istrage atentata na Zorana inia, kazao je da nije oekivao da se tako daleko ilo i da ga je iznenadila sudbina biveg predsednika Predsednitva Srbije Ivana Stambolia. Jugoslovenska i srpska tampa, poetkom devedesetih godina, dovodila je Staniia u vezu: za dovoenje kapetana Dragana iz Australije u Srbiju i Krajinu, za aktiviranje Sime Dubajia, generala Duana Pekia, eljka Ranatovia, za naoruavanje Srba u Bosni, za voenje rata preko generala Boidara Stevanovia u RV i PVO JNA, kao i za dranje na vezi komunista i socijalista u Banjaluci. Sam Stanii govorio je hakim istraiteljima da je kapetana Dragana ili Dragana Vasiljkovia poslao u Knin po nareenju Radmila Bogdanovia, ministra srpske policije: Posle mesec-dva, gospodin Vasiljkovi je napravio neki politiki problem u tom kampu, moe se rei neku pobunu protiv politikog rukovodstva i ja sam dobio zadatak da ga vratim. Ja sam boravio u Kninu 1. avgusta 1991. i povukao sam gospodina Vasiljkovia. Rekao im je da ga je Radmilo Bogdanovi kao ministar prislukivao jer se 1990. sumnjalo da je on dounik CIA. Osloboen je tih sumnji i Zoran Sokolovi ga je predloio za efa Resora dravne bezbednosti. Radmilo Bogdanovi deceniju i po se drao zakona utanja, jer je verovao da se samo tako moe nanosati glave, kako od protivnika, tako i od svojih, pa i Slobodana Miloevia... Bogdanovi je bio ministar policije iz najmonijeg

perioda vladavine Slobodana Miloevia. Posle nereda 9. marta 91. Radmilo Bogdanovi je izjavio da nereda ne bi bilo da je Arkan bio u Beogradu. Arkan je tada bio voa navijaa Zvezde. Na konferenciji za novinare u vladi Srbije 10. marta 1991, ministar policije Radmilo Bogdanovi izjavljuje: Ne oseam se krivim i ne mislim o ostavci, a ostao je upamen kao ministar koji je podneo ostavku posle demonstracija 9. marta 1991. godine, zbog ega ga je aplauzom ispratila ondanja skuptinska opozicija. Miloevi ga je, koju godinu kasnije, izbacio iz Izvrnog odbora SPS, posle ega se Bogdanovi povukao iz partije, bez obzira to je bio jedan od osnivaa, i pribliio JUL-u. Razgovor za Kurir, jula 2007. godine, Bogdanovi je prihvatio pod uslovom da govori o Kosovu, navodei da kao policajac tano zna genezu ovog pred im smo danas kao narod i drava u emu smo greili, u vreme Tita, pa Miloevi, i ovi danas. Kriza na Kosovu otvorena je krizom slubi bezbednosti? Dve godine posle pada Aleksandra Rankovia, 1968, na Kosovu je to iskorieno za jednu vrstu obrauna sa Slubom dravne bezbednosti, na koju su bili ogoreni zbog njenih stalnih akcija na prikupljanju zaostalog i tajno sakrivenog oruja. Tada su odrane demonstracije koje u odnosu na one iz 1981. godine nisu bile toliko nasilne, ali su ukazivale na jedan bes koji su na taj nain ispoljavali. Onda je to bio jedan od glavnih razloga smeni Aleksandra Rankovia? Ja to sada itam u novinama. To su priali i Titu o rigoroznim merama koje je navodno Rankovi sprovodio na Kosovu. Oni nisu drali vezu sa rukovodstvom u Beogradu, ali su mnogim potezima nastojali da dobiju i na kraju su dobili lokalnu samoupravu, jer oni mogu najbolje da razumeju probleme sugraana. Seate se kada su bile organizovane meovite patrole u kojima je iao jedan Albanac i jedan Srbin... U mestima gde ima vie Muslimana ili su Srbin i Turin... Sve u cilju da se izbegne preterana intervencija... Da li je tada bilo incidenata na nacionalnoj osnovi koji su moda skrivani od javnosti? Bilo je, ali verovatno ni javnost nije pravovremeno obavetavana, mada ih nije bilo u nekoj veoj meri. Moda kasnije... Govorimo o prvim masovnim demonstracijama na Kosovu i Metohiji. Kasnije je sve to kulminiralo! 1968. godine niko nije ni spominjao samostalnost, ali je ve 1981. godine na mnogo masovnijim demonstracijama glavna parola bila Kosovo - republika! Pozivajui se na onaj nakaradni Ustav iz 1974. godine, oni su traili otcepljenje od Srbije. Da li je policija u periodu 1968-1981. imala kontrolu i na teritoriji Kosova i Metohije? Tamo su bili lokalni organi vlasti koji su bili duni da potuju kontrolu zakonitosti koju su radili republiki organi vlasti. Tada smo mogli da doemo sa ekipom i da pruimo pomo u sprovoenju zakonitosti. Postojala je vertikalna hijerarhija. Ali samoorganizovanje i suzbijanje kriminaliteta i druge aktivnosti na terenu je sprovodila lokalna policija! Da li je Dravna bezbednost i dalje nesmetano radila i na tom terenu? Ona je radila do 1968. godine. Kasnije su ti kadrovi zamenjeni, posle smene Rankovia. Njihova vertikalna hijerarhija je jaa od javne bezbednosti, ali su i

oni imali pokrajinske sekretarijate Dravne bezbednosti koji su dole radili na terenu. I bez njihove saglasnosti oni gore nisu mogli da rade, recimo, na nekom krupnijem predmetu... Oni su obezbedili pobunom iz 1968. godine, posebno posle 1981. godine, da se i ova sluba organizuje na pokrajinskom nivou. Moj pomonik Boro Tomi je 1989/90. godine bio tamo kad su prvi put na demonstracijama pucali na policiju u Uroevcu. On me pita: ta da radimo? Ja mu odgovaram, gledajte da onog ko puca na policiju odgovorite, ubijte njega, a ne nekoga ko ne puca... im je uzvraena vatra, oni su prestali. Mi smo njihove mnogo lake razbijali nego ove nae demonstrante! Nisu oni nikad bili mnogo hrabri. Nije li to legalno razvlaivanje slubi bezbednosti? Da. Kad se vidi Ustav iz 1974. godine, mi nismo mogli mnogo vie ni da uradimo dole. Jer, i kad su dolazile delegacije u Beograd, u srpsko i jugoslovensko rukovodstvo, da se ale na stanje na Kosovu, mi smo vie dole ili savetodavno nego to smo mogli operativno da neto uradimo. Sve se ostavljalo lokalnim organima. Ispada da su to, u stvari, legalni zaeci rada na njihovoj stvari, institucionalno i vaninstitucionalno, gde su sredstva za formiranje ilegalnih vojnih formacija obezbeivana trgovinom narkoticima i drugim kriminalnim aktivnostima... Sve do 1981. godine nije bilo tih organizovanih kriminalnih grupa. OVK se pojavio tek krajem osamdesetih godina, kada mi praktino nismo vie ni imali prave ingerencije. Ali, osealo se ta se sprema. Godine 1981, kada sam ja bio na Kosovu, njihov pokrajinski sekretar bio je Mehmed Malii. Kasnije je bio Karakui. Da li ste imali prave informacije o tome ta se dole deava u tom periodu... Normalno je bilo da neku dublju operativu ima SDB. to se tie javne, sve je bilo na lokalnim organima vlasti, koji su mogli da trae samo pomo od nas. Kad su traili nau pomo, dobijali su je, ali su sve manje to od nas traili. Mi smo 1981. godine imali po skoro svim mestima zamenika komandira i glavnog inspektora, koji su bili naa veza dole na terenu. To je bila naa pomo, ali smo time imali i uvid na terenu. Taj period osamdesetih obeleili su teki incidenti na nacionalnoj osnovi (sluaj Martinovi) i Miloevieva poseta Srbima u Kosovu Polju i njegova uvena reenica: Vas niko ne sme da bije! Imate li utisak da nas je to mnogo kotalo? Ne znam koliko nas je kotala ta reenica, ali je to podbunilo Srbe malo vie nego to je bilo normalno. I za najmanji incident odmah su se skupljali i dolazili u Beograd. Mi smo vodili jedan normalan postupak protiv Vlasija, Kavaje i drugih to su materijalno ugrozili ivote rudara i proizvodnju u rudniku. Gonili smo ministra prosvete koji je uneo ilegalno program iz Albanije na pritinski univerzitet. Mi smo sve to potkovali dokazima u krivinim prijavama... A oni dolaze ispred savezne skuptine, Miloevi dolazi u pola noi i kae da e on uhapsiti Vlasija? On je nama time naneo veliku tetu. Nama koji smo radili na tom sluaju. Kako se desilo da je ba Miloevi otiao meu Srbe u Kosovo Polje?

Taj detalj ne znam, jer tada jo nisam bio u rukovodstvu partije. Znam da je sve do tada Slobodan govorio da je bilo mlako. Naravno, jer mi smo imali jedan broj ljudi sa Kosova u Beogradu koji su bili i na platnom spisku, koji su stalno dolivali na postojee informacije i podigli su atmosferu. Ne kaem da nije bilo incidenata... Bilo je tekih sluajeva. Koliko je bilo dobro zatiti Srbe, toliko je sve to iritiralo iptare. I posle, koliko se dalje ilo... Ali, do 1989. godine nije bilo pucnjave. Kako-tako, ali smo drali red. ta zamerate Miloeviu? Miloevi je nastojao da u Beogradu dri vezu sa odreenim brojem iptara. Meutim, kad sad analiziramo, shvatam da su to bili probrani iptari, koji nisu bili predstavnici svojih nezadovoljnih sunarodnika sa Kosova. To su bili Memet Ajeti, Lugii, Ilijaz Kurtei, koji je bio vie u Beogradu nego tamo, pa Ali ukrija takoe. Sad vidim da je to bila velika greka, prvo Slobodanova i kompletnog srpskog rukovodstva, to nismo uli u njihove porodice i to im nismo omoguili da oni odaberu svoje rukovodstvo, nego da im ih iz Beograda nameemo. I ti koji su ovde bili, oni nisu imali uporite tamo. Neki nisu smeli na Kosovo ni da idu. Trebalo je prvo da vidimo koji iptari tamo imaju ugled a hoe da podre Beograd i vezu sa njim. To Slobodan nije uspeo. Mi smo se zadovoljili onima koji su dolazili viui Mi smo za vas!, a nisu imali uporite na terenu. U Prvom optinskom sudu 1998. sudilo se predsedniku Helsinkog odbora za ljudska prava u Sandaku, efku Alomeroviu, po privatnoj tubi za klevetu biveg predsednika SRJ Dobrice osia i njegovog savetnika Vladimira Matovia. Alomerovi je izjavio da je otmica planirana u osievom kabinetu i na suenjima je obrazlagao kako je u Sandaku za vreme osievog mandata bilo najvie nerasvetljenih ubistava, otmica, diverzija, paljenja kua. Posle otkazivanja suenja Alomerovi je izjavio kako ve peti put izlazi na sud koji bi, da je bio tako revnostan u vreme dok je osi bio na vlasti, ve odavno osudio naredbodavce i izvrioce otmice u trpcima umesto da sudi meni zbog klevete. Ovu tvrdnju argumentovao je odnosom suda prema Neboji Ranisavljeviu, jednom od optuenih za uee u otmici. Njemu se suenje umesto u Bijelom Polju, gde je sprovedena istraga i podignuta optunica, zakazuje u njegovom rodnom Svetozarevu. Indikativno je da iz jagodinskog kraja potie nekoliko uesnika otmice i da je siva eminencija reima Radmilo Bogdanovi takoe iz Jagodine, a zna se Bogdanoviev doprinos u zatakavanju istrage o slucaju trpci. Poznato je da je prilikom ekstradicije Milana Lukia, jednog od prvooptuzenih u ovom sluaju, Radimilo Bogdanovi astio flaom viskija sudiju Okrunog suda u Beogradu za uspeno obavljen posao. O tome je pisao nedeljnik Vreme. Agencija Bina je 30. januara 1993. godine objavila studiju, prema kojoj SPS vlast funkcionie kao korporativna struktura koja koristi naciju kao ideologiju, a novac i crno trite kao sredstvo vlasti... Lobistima srpskog jada o dovravanju pljake nije nimalo vano kojih e dimenzija Srbija na kraju biti. Dimenzije vlastitog finansijskog kraljevstva nadoknadie im gubitak teritorije i propast otadbine... Unutranja organizacija nomenklature je korporativistika, definisana kao sistem spojenih sudova oligarhije. Novac, mediji i delegiranje autoriteta politikog vrha odreuje distribuciju uticaja u strukturi vlasti. Prema ovoj analizi, vrh srpskog politikog lobija tada inili su Slobodan Miloevi,

Dobrica osi, Mihajlo Markovi i akademik Ljubia Raki, za koga je navedeno da je mason. Sloenim sistemom, za taj vrh su bile vezane SPS, meu ijim tadanjim bitnim lanovima je naveden kao mason Radmilo Bogdanovi, DEPOS, meu ijim znaajnim lanovima je kao mason oznaen Duan Mihajlovi, a iz Demokratske stranke akademik Ljubomir Tadi, takoe imenovan kao mason. Od uticajnih pojedinaca izvan politikih stranaka u strukturi srpskog politikog lobija povezani sa vrhom nomenklature Srbije, kao masoni tada su navedeni princ Aleksandar Karaorevi, Zoran Nenezi, Milan Pani i eljko Ranatovi Arkan. U strukturi finansijskog lobija, na ijem se vrhu pominje Slobodan Miloevi, prema istoj analizi, kao masoni se navode ore Zeevi, Duan Mihajlovi, braa Kari, Zoran ini, Desimir Toi, Jovica Stanii, Vladislav Jovanovi i Vladimir Cvetkovi. U istrazi u kojoj se Daji, Cvetkovi i Marinkovi sumnjie za malverzacije prilikom transfera Zorana Njegua u Atletiko iz Madrida sasluani su svedoci, a meu njima i Radmilo Bogdanovi, koji je bio lan UO Crvene zvezde. Veina svedoka izjavila je da se ne sea pojedinosti vezanih za transfer Zorana Njegua u paniju. Bivi elnici crveno-belih osumnjieni su da su zloupotrebom poloaja prisvojili tri i po miliona maraka. Da li je Naser Ori bio pripadnik specijalne jedinice Saveznog ili Republikog MUP-a? Bie Republikog. Da li je Naser Ori napustio zemlju i otiao u BiH preko tadanjeg muftije beogradskog, Hamdije Jusufspahia? Da li je Hamdija Jusufspahi prijatelj Radmila Bogdanovia, tadanjeg ministra unutranjih poslova Srbije (istovremeno i zamenik ministra odbrane Srbije)? Da li je Naser Ori odravao vezu sa Markom Miloeviem? Da li je tana tvrdnja Sretena Jocia da je Naseru Oriu isplaeno, preko Pala, 5 miliona DEM u Tursku Republiku Severni Kipar od strane duvanske mafije, za Srebrnicu? Zar nije i pokojni Arkan deo iste mree savezne SDB (saradnik Dolanca), kojoj pripada i Radmilo Bogdanovi? Da. Danica Drakovi, dugo vremena potpuno nepoznata supruga Vuka, pravnica bila je siromana graanka, sve dok porodino nisu poeli da se bave politikom u ime stranke SPO. Ona je radila najprljavije poslove stranke. Tajno se sastajala sa Mirom Markovi, sa Jovicom Staniiem, sa Legijom, sa Radmilom Bogdanoviem. Njen pokojni brat Veselin, rekatirao je vlasnike kioska, prodavnica, pumpi, kontrolisao je bespravnu gradnju i rasprodao hiljade stanova i poslovnih prostora. Kada je postao naelnik optinske slube u SO Savski venac, nije imao ni pristojno odelo, za samo nekoliko godina postao je veoma bogat. Na sramostu Srpske pravoslavne crkve, od opljakanog novca podigao je crkvu, u koju su, suprotno kanonu, preneti njegovi posmrtni ostaci. Vojislav eelj je 9. avgusta 2002. optuio policiju da se ne trudi da pronae ubicu Boka Buhe iako ministar i kljuni policijski generali znaju da je to eljko Maksimovi Maka. Lider radikala optuuje i Marka Nicovia da se stavlja u zatitu ubice: Otvoriemo Nicoviev dosije, pa emo javnosti ukazati ta je sve radio i ta radi. Nicovi je svojevremeno bio visoki funkcioner beogradske policije. Bio je zaduen da se bori protiv trgovaca drogom, ali je prerastao u najveeg trgovca. On zapleni drogu, pa je preko svojih dounika u podzemlju ponovo puta na trite. Zbog toga je pre petnaestak godina eliminisan iz policije. Nastavio je da obavlja svoj prljavi posao. Radmilo Bogdanovi, bivi ministar MUP-a, lino mi je priao da je nakon odlaska u penziju policija osam

puta spremala klopku da na djelu uhvati Nicovia. Ali je on to tako veto radio da nisu uspeli da ga uhvate. Eliminisali su ga bez dokazivanja krivice. Pre nekoliko godina bio je visoki funkcioner JUL-a pokuavajui da se domogne funkcije ministra MUP-a. Miloeviu je neko skrenuo panju na njegovu prolost i kriminalni dosije, pa je od toga odustao. Nakon toga Nicovi naputa funkciju, podsea eelj upozoravajui da e rasvijetliti Nicovievu ulogu u privatizaciji preduzea Zetatrans, trgovini cigaretama i njihovom prevozu za Vanju Bokana. IVORAD KOVAEVI roen u Jagodini 30. maja 1930. Novinarska i diplomatska visoka kola, Univerzitet u Beogradu, 1952. Magistratura, Politike nauke, Kalifornijski univerzitet, Berkli, 1960. Specijalizacija, Meuodnosi, Harvardski univerzitet, 1963. Generalni sekretar 1967.-1972. Stalne konferencije gradova i optina Jugoslavije,

Potpredsednik Skuptine grada Beograda, 1973.-1974. Predsednik Skuptine grada Beograda, 1974.-1982. lan Saveznog izvrnog inostranstvom, 1982.-1986. vea, predsednik Komisije za odnose sa

Ambasador SFRJ u Sjedinjenim Amerikim Dravama, 1987-1989. - povuen na pritisak Slobodana Miloevia i Predsednitva SR Srbije Predsednik konsultantske firme Proman, 1989-1991. Otiao u prevremenu penziju 1991. Potpredsednik Meunarodnog saveza gradova i lokalnih vlasti, 1975.-1982. Predsednik Drutva za saradnju sa susednim narodima, 1993-1995. Predsednik Foruma za meunarodne odnose, 1996-1999. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, 1999.lan Saveta Igmanske inicijative, 2000.Predsednik Diplomatske akademije, Beograd, 2000.Dana 7. septembar 2007. je osnovan Spoljnopolitiki savet Ministarstva spoljnih poslova, a prvi predsednik je ivorad Kovaevi. Koordinator kursa meunarodno pregovaranje Diplomatske akademije MSP, iako bez relevantnog akademskog zvanja ivorad Kovaevi, srpskim diplomatama predaje neverovatnu listu predmeta: Uvod u predmet; Polarne strukture i krize i njihov uticaj na proces pregovaranja Preventivna diplomatija; Multilateralna diplomatija,Samitska diplomatija; Mirovne konferencije, Struktura pregovaranja; Posrednici, Metodi pregovaranja; Pregovarako umee, Pregovaraki proces, Jezik pregovaraa i diplomate, Tajna diplomatija Shuttle diplomatija; Alibi diplomatija, Reavanje graninih sporova; Pregovori o disoluciji, sukcesiji i ponovnom ,Pregovori o ivotnoj sredini; Trgovinski i dugovni pregovori, Pregovori o evropskoj integraciji; Pregovori sa teroristima

Raspad Jugoslavije se verovatno nije mogao izbei, ali definitivno nije morao biti krvav. Ne samo pliani razvod eke i Slovake, ve jo ubedljivije, primer mirnog i kontrolisanog raspada neuporedivo sloenijeg Sovjetskog Saveza, uverljivo ukazuje da je to bilo mogue i u Jugoslaviji sa vie pameti i drugaijim liderima, i uz veu panju i delotvorniju podrku meunarodne zajednice. Smrt Jugoslavije ipak je primer samoubistva, a ne ubistva koje je izvrio neko drugi, pie na koricama knjige Amerika i raspad Jugoslavije, ivorada Kovaevia. Istu ocenu ponovio je obraajui se lanovima Rotari kluba Zrenjanin. Objanjavajui svoj pokuaj naunog osvetljavanja ove teme, bivi gradonaelnik Beograda i bivi ambasador Jugoslavije u Vaingtonu, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i prvi ovek Spoljnopolitikog saveta i Diplomatske akademije, rekao je da je knjigu posvetio deci nae dece, da vide koliko je neodgovorna bila politika njihovih predaka, koja je uspela, za istorijski vrlo kratko vreme, da od jedne lepe i mirne zemlje naini razbojite i groblje. Predsednitvo Nacionalnog konventa o EU ine eminentni predstavnici nevladinog sektora i dravne uprave koji su u svom dosadanjem radu ostvarili zavidne rezultate i uspehe u evropskim integrativnim procesima Srbije u Evropsku uniju. Oni, pored nesumnjivog liderstva u voenju drutva tekim i trnovitim evropskim putem, predstavljaju i promotere evropskih ideja i vrednosti: Boidar eli, potpredsednik Vlade Republike Srbije Slavica uki Dejanovi, predsednica Narodne skuptine Republike Srbije Milica Delevi, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije ivorad Kovaevi, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Sonja Licht, predsednica Beogradskog fonda za politiku izuzetnost Nenad Milenkovi, predsednik Stalne konferencije gradova i optina Predsednitvo uestvuje u radu NK EU u toku godine jer se redovno obavetava o radu Radnih grupa i dostavljaju mu se preporuke. LJUBOMIR MIHAJLOVI roen je 1941. u selu Bube kod Kosovske Mitrovice. Zavrio je Ekonomski fakultet u Pritini. Jedno vreme gau da je radio kao upravnik policijske ispostave u Pei. Potom se zapoljava u filijali Jugobanke u Kosovskoj Mitrovici, da bi uskoro postao direktor. Potom us pomo partijskih drugova je postavljen za direktora predstavnitva Jugobanke u Frankfurtu. Tamo ne gubi vreme i osniva sopstvenu banku tedionicu koja ima ime 1+2 (AJNS-plusZWEI) .Od 1985. do 1987. godine bio je direktor filijale Jugobanke u ulici Radivoja Koraa u Beogradu, iz koje je nastala Komercijalna banka. Predsednik Komercijalne banke postao je 1992. po povbratku iz Nemake. Ljubomir Mihajlovi jedna je od najkontroverznijih finansijsko-politikih figura protekle decenije. 11.02.2008. sada bankar Ljubomir Mihajlovi, poznatiji kao Ljuba iptar, due vreme je u inostranstvu. Ispostavlja se da je to mudra odluka, jer se naao na udaru istranih organa i MUP Srbije posle hapenja elnika Crvene zvezde. Senka sumnje na bankara svih bankara pala je zbog otvaranja lanog rauna na ime fudbalera Gorana Drulia u Komercijalnoj banci na ijem se elu Mihajlovi tada nalazio. Vest da je obuhvaen istragom zatekla ga je u Skoplju, gde ivi i radi vie od godinu dana. Dok u policiji nezvanino

najavljuju mogunost podizanja krivine prijave, Mihajlovi im preko novina poruuje da ko god eli da ga nae moe to da uradi vrlo lako. Ne krijem se i spreman sam da se odazovem na svaki zvanini poziv koji budem dobio od policije ili tuilatva, istakao je i dodao da e im ga nadleni pozovu prvim avionom poleteti za Beograd. Priznao je novinarima da je imao ulogu u realizaciji ugovora sa panskom Saragosom. Kae da je iskoristio svoj uticaj u Doje banci, i novac je, umesto za nekoliko godina, legao na raun za nekoliko meseci, meutim porie da se naao s druge strane zakona. Pretpostavlja da je neko iz Crvene zvezde lanim potpisom obmanuo alterskog slubenika: Da sam znao za to, isterao bih i njega i sebe. Mihajlovi se iz javnosti povukao u maju 2004. godine, kada je predao direktorsko mesto u Komercijalnoj banci. Posle 12 godina provedenih na elu ove banke podneo je ostavku. Dobro obaveteni izvori tvrdili su da je Mihajloviu ponueno da se sam povue, a u suprotnom mu je poslata poruka da e biti smenjen. Iako je tada tvrdio da se umorio od bankarstva nastavio je karijeru u brani, ali van Srbije. Dunost je predao ali ne akcije ove banke koje prema procenama evrede viee od 10 miliona evra. Sluba ga je prvo odvela u Banjaluku, a potom i u Makedoniju, gde i sada boravi. Njegova izjava kada je u sefu, posle 5. oktobra, policija pronala 600 kilograma heroina koje je Dravna bezbednost tu ostavila, bila je suluda za sve normalne ljude: Policija donela, policija odnela. Bio je i predsednik UO BK Telekom i UO Politike. Bio je blizak reimu Slobodana Miloevia i porodice posebno Marka i Marije koje je obilato pomagao . U vreme sankcija, bio je na listi osoba kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU. DUAN MIHAJLOVI roen je 27. septembra 1948. Prve politike lekcije Mihajlovi je savladao u rodnom Valjevu. Partijsku knjiicu zasluio je u treem razredu gimnazije, zahvaljujui ozbiljnoj dozi iskazanog aktivizma (u prvom razredu gimnazije napravio je Drutvo prirodnjaka koje se bavilo arheologijom, u drugom razredu je bio izvia, pa istraiva) i uprkos looj oceni iz vladanja i velikom potovanju prema vladici Nikolaju Velimiroviu i Crkvi. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nekoliko godina radio je u Slubi dravne bezbednosti u Valjevu. Prve ozbiljne politike funkcije Mihajlovi je zabeleio u takoe u Valjevu, gde je bio potpredsednik, pa predsednik gradske vlade, a onda i gradonaelnik. U vreme zavretka Mihajlovievog gradonaelnikog mandata, Slobodan Miloevi, tada (1989) na vrhuncu svoje popularnosti, je doao na ideju da mu ponudi funkciju potpredsednika prve nepartijske, tranzicione vlade koja je trebalo da obezbedi reformu i prelazak iz komunistikog u viepartijski sistem parlamentarne demokratije. Poetkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republikog izvrnog vea, u vreme kad je istu funkciju obavljao i Miroslav Mikovi. Prva saradnja sa Miloeviem zavrila se relativno brzo, zbog stvaranja Socijalistike parije Srbije i preuzimanje imovine i Saveza komunista i Socijalistikog saveza, suprotno Mihajlovievom (Dobrice osia) zalaganju da se SK transformie u socijaldemokratsku partiju, a da se imovina Socijalistikog saveza d opoziciji. Mihajlovi je osnovao jednu od prvih politikih partija osnovanih u Srbiji po uvoenju politikog pluralizma. U stvari, deo bive omladinske organizacije SK osnovao je Socijaldemokratski savez mladih Srbije, koji se, potom, 10. jula 1990, udruio sa nekoliko gradskih pokreta, od kojih je najvei nastao u Valjevu). Ime stranci dao je Mihajloviev lini prijatelj Dobrica osi. Program je, najveim delom, napisao takoe prijatelj Ljuba Tadi, a na osnivakoj

skuptini govorio je Mihajloviev prijatelj Matija Bekovi. Niko od njih, kao ni drugi Mihajlovievi prijatelji zvunih imena, kao to su Ljuba Popovi, Desanka Maksimovi ili Brana Crnevi, nije se ulanio u Novu Demokratiju. Saradnju sa Miloeviem obnovio je u februaru 1994. U skuptinu Srbije ND je tada ula kao lanica opozicionog DEPOS, a meu 4 poslanika glasa koji su obezbedili SPS-u veinu za izbor predsednika Skuptine bili su glasovi minorne ND. Sa opozicione liste, ND je ula u vladu. Mihajlovi je bio prinuen da ue u koaliciju sa socijalistima kako bi njegova firma Lutra (Vidra) izala iz nevolja (pominjao se kredit od oko 500.000 DEM, dobijen od Kari banke, koji je valjalo vratiti). Tih godina, Lutra (formirana 1991.) nije imala preteranog uspeha u poslovima sa malinama i bikovima, a profitirala je samo na cementu. Sloga je trajala do sledeih izbora, na kojima je ND izala u koaliciji sa SPS i JUL, tako to je Miloeviev ulazak u savez sa radikalima, najavio novu ratnu fazu, oznaila kraj participacije ND u vlasti. Govori se o bogatstvu Duana Mihajlovia, i drugih lanova stranke, za koju se veruje da je pre interesna organizacija. Broj Mihajlovievih firmi koji se otkriva mogao bi porasti sa pominjanih 16 na ak 36 ili vie. Kao ministar unutranjih poslova, Mihajlovi je prikrio pismo Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala maarske policije, kojim se trai provera nekih transakcija sa rauna Nemanje Kolesara i Zorana Janjuevia, i tako je pokuao da zataka pranje novca. Zloupotrebljavajui slubeni poloaj, omoguio je firmi Arius, pod njegovom vlasnikom kontrolom, da na tenderu za nabavku informatike opreme za MUP dobije posao u vrednosti od oko dva i po miliona evra. Mihajlovi je u aprilu 2001, po stupanju na dunost ministra, otuio svojih 6% u firmi Arius, tvrdio je njegov advokat Aleksandar Lojpur. Prebacivano mu je da koristi poloaj u vladi, da bi u stranim privrednim delegacijama pronalazio kupce za 3500 junadi i bikova koje usluno tovi sedam srpskih farmi. Sa svojim najbliim saradnicima Radovanom Tufegdiem i Raom Lazareviem, prevario je za vie miliona evra panskog dravljanina Pedra Huana Martineza, u iju je ast ND priredila novogodinju urku (pod sloganom ist kapitalizam) na kojoj su kubanske plesaice zabavljale vie od 1500 gostiju u Klubu poslanika na Dedinju. Oglasio se i Samostalni sindikat kompanije IMPA iz Zemuna, koji podsea na tender za nabavku i opremanje policije s poetka 2002, u ijem je delu, vezanom za nabavku 23.000 depnih vienamenskih peroreza, i ta kompanija uestvovala. Posao je dobila Lutra iz Valjeva, iako je imala ponudu skuplju za etiri marke po komadu. Tezu o Mihajlovievom poslovnom umeu potvruju i naduvavanje faktura sa 140.000 na 287.000 evra prilikom sprovoenja tendera za izgradnju magistralnog vodovoda Maki Mladenovac, pri emu je posao iao preko firme Kolubara doo, Mionica, iji je veinski vlasnik Miroslav Stefanovi, funkcioner LS, a manjinski Duan Mihajlovi. Vojislav eelj je tvrdio da se u Beogradu sukobljavaju, poslednjih godina, dve masonske loe, od kojih je jednu okarakterisao kao Tapijevu, isto kriminalnu, gde je bio i odreen krug politiara, dok je opisujui drugu naveo imena niz poznatih politiara, meu kojima i Mihajlovievo. Sam Mihajlovi rekao je da u masoneriji nije bilo neasnih radnji u smislu da je neko pratio va rad ili bio dounik, kao i da su za njega masoni udruenje graana, kao i drutvo golubara. Otvoreno se spekulie da je preko, Mileta Tomia, direktora republike direkcije za imovinu iz DSS, obezbedio sebi novanu nadoknadu za

lansiranje prie o Vladimiru Popoviu kao uesniku atentata na Zorana inia. Malo je poznato da je, nakon to je predlog Vojislava Kotunice da ministar policije bude Gradimir Nali odbijen, Mihajlovi bio predlog DSS. SLOBODAN VUETI roen je 10. oktobra 1941. godine u Vilusima, u Crnoj Gori. Gimnaziju je zavrio u Vrbasu, a Pravni fakultet u Beogradu. Bio je u novembru 1989. godine protivkandidat Slobodanu Miloeviu za predsednika Predsednitva Srbije, na predreferendumskom izjanjavanju o kandidatima u okviru ovog tela. Bio je kandidat SPS na prvim viestranakim izborima, ali nije izabran, pa je napustio 1991. godine. Sudija Ustavnog suda postao je 1991, iako nema poloen ak ni pravosudni ispit. Krajem 1999. razreen je sudijske funkcije zbog lanstva u Drutvu sudija Srbije i kao jedan od osnivaa i lan Upravnog odbora ekspertske grupe G17 plus, koja je nastala 1999. godine kao udruenje strunjaka u cilju izrade projekata reforme drutva, prolo je vie od godinu dana nakon uspostavljanja nove vlasti da 2000. bude vraen. U tom periodu Vojislav Kotunica je izjavio da mu se ne dopada Vuetievo slaganje sa independitizmom koje zastupa crnogorski predsednik Milo ukanovi.. U oktobru 2005. godine lider DHSS Vladan Bati najavio je podnoenje krivine prijave protiv Slobodana Vuetia: U nameri da pomogne grupi iz Vlade Srbije, Specijalnog tuilatva za organizovani kriminal i UBPOK, koja je organizovala hapenje predsednika DHSS, Vueti je svesno obmanuo javnost tvrdnjom da je reenje USS, kojim je odreeno ukidanje policijskog pritvora, stupilo na snagu ne 5. juna 2003. kad je doneto, ve 10. juna 2003. kad je objavljeno u Slubenom glasniku Srbije Reenje USS o neustavnosti policijskog pritvora do 90 dana dostavljeno je MUP-u Srbije odmah po donoenju, 5. juna 2003. i istog dana poelo je putanje iz pritvora. Problem je to ovek koji je stekao uslov za penziju jo predsedava ovom institucijom i nikad na dnevni red ne stavlja teme vezane za opstanak aktuelne vlasti. Oduzimanje mandata poslanika, TV pretplata i drugi zakonski faulovi kada su mediji u pitanju, protivustavno ovlaenje ministra pravde da predlae razreenje nosilaca pravosudnih funkcija samo su neki od primera. Kao sudija USS, dok jo nije postao penzioner, postao je lan UO JO Slubeni glasnik i pie kolumne za dnevni list Blic. Vueti uao u pravnu istoriju kada je odluku o uvoenju vanrednog stanja, nakon indicija o politikoj pozadini atentata na predsednika vlade Srbije, Ustavni sud, pod njegovim predsednitvom, proglasio kao protivustavnu. DRAGAN KOJADINOVI, iji je zet visoki oficir vojne obavetajne slube, ministar informisanja u vladi Vojislava Kotunice nakon atentata na inia, odgovoran je za programski, finansijski i kadrovski raspad Studija B od 1993. do 1996. godine... On je iz Studija B oterao vie od sto ljudi. Odgovoran je za promociju ratnog lobija, pretvarajui Studio B u eeljevu, Arkanovu i Karadievu televiziju. U njegovoj kancelariji osnovano je Gazda Jezdino carstvo, jer je Jezda Vasiljevi prvi telefon, prostor i promociju dobio u Studiju B... Privatizujui program i kasu doveo je zaposlene na ivicu bede, a Studio B do finansijskog kraha, pa je postao lak plen za tadanju ovievu gradsku skuptinu..., napisala je novinarka Lila Radonji u otvorenom pismu Vuku Drakoviu jo 1997. godine postavila nekoliko veoma neugodnih pitanja u vezi sa Kojadinoviem. Ova novinarka tada je tvrdila da je Kojadinovi na mesto urednika Studija B 1990. godine doao "voljom i potpisom" biveg generalnog sekretara JUL-a, pokojnog Zorana Todorovia Kundaka. Njen kolega i najblii

saradnik sa Studija B Zoran Ostoji je izdeklamovao broj krivine prijave "KI-1192/01 Okruni sud Beograd", ne elei da objanjava o emu je re. Nekadanji urednik Studija B i dananji urednik dopisnitva "Radija Slobodna Evropa" u Beogradu Slobodan Areina otkrio je aprila 2004. godine da su ga u junu 2001. godine ispitivala dvojica policajaca iz saveznog MUP-a o novcu sa rauna Studija B u Segedinu: Interesovalo ih je da li je Studio B dobio nekakve pare sa tog rauna. Koliko je meni poznato, vodila se istraga o tome, a ta je sada s njom, nije mi poznato. BRANKO RADUJKO, bivi generalni sekretar predsednika Republike a odskora direktor JP Telekom Srbija, roen je 1974. godine u Kninu. Pravni fakultet u Beogradu studirao je skoro deset godina, a diplomu je dobio na Pravnom fakultetu u Podgorici. Bez zavrene visoke kole, zahvaljujui svojoj sestri Renati koja se udala za Bojana Milia, sa nepunih 26 godina, Branko savetuje predsednika vlade, doktora nauka Zorana inia! Branko je, kada je pala vlada premijera ivkovia, kome je on bio ef kabineta, preao kod Borisa Tadia u kabinet, kao savetnik za Kosovo. esto je dolazio u Komesarijat za izbeglice. Roditelji Branka Radujka i dobili su stan, kao izbeglice. Posle godinu dana predsednikovanja, Boris Tadi dovodi nesvrenog studenta Branka Radujka, kao prvog oveka njegove administracije! Kada je Boris Tadi odluio da Branka Radujka postavi za generalnog direktora Telekoma Srbije, svi su bili okirani. O kakvom je strunjaku re, svedoe njegove izjave, poput one na pitanje, da li e JP Telekom Srbija postati lider u regionu, Radujko je genijalno odgovorio: "Posmatramo situaciju". Porodica Radujko jedna je od najuticajnijih porodica: - Supruga Branka Radujka postavljena je za glavnog urednika informativnog programa TV Avala. Aleksandra Radujko je pre promene reima bila portparol omladine Jugoslovenske udruene levice (JUL-a). Bila je jako uspena, svi su je u JUL-u voleli. - Sestra gospodina Branka, Renata Radujko-Mili, postavljena je za gradskog sekretara za finansije u Beogradu! Pre toga radila je u poreskoj slubi, odakle su je najurili, ali kao lo poreznik ona, kada to DS odlui, moe da bude dobar gradski sekretar za finansije! - Suprug gospoe Renate, Bojan Mili, predsednik je trenutno najkorumpiranije beogradske optine Rakovica. NOSIOCI SRPSTVA IZ AVNOJEVSKOG JUGOSLOVENSTVA U monolitnoj SANU pojavio se novembra 1991. rascep, kada je 18 lanova SANU uputilo apel za mirno reavanje sukoba u Jugoslaviji: Ne verujemo u svrsishodnost ovog rata. Ne verujemo u one koji ga vode. Ne verujemo u one koji ga, svesno ili nesvesno, potpiruju. Ne verujemo u pobede koje vode u nove ratove. Apel su potpisali R. Anus, I. Anti, M. Garaanin, M. Gai, M. Pavlovi, P. Palavestra, M. Panti, B. Peki, B. Popovi, S. Raji, B. Relji, S. Seleni, M. Simi, Lj. Simovi, M. Srbinovi, D. Srejovi, D. Stefanovi i N. Tasi. Na redovnoj sednici, meutim, Akademija se ogradila od ovog antiratnog apela, a generalni sekretar SANU, Dejan Medakovi, naglasio je tada da apel ne predstavlja stav institucije, ve samo potpisnika. Godinama su poznati akademici podravali Slobodana Miloevia i, kao

portparoli politikog establimenta, dokazivali su: da je donoenje novog ustava pree od prvih viestranakih izbora; SANU je duvao u ratne trube i pozivao "u boj za narod svoj"; Dobrica osi i Milorad Ekmei jo poetkom 1992. predlau deobu BiH da bi "Srbi suvereno stali na svoje mee"... Na Skuptini 4. juna 1992. dolazi do politikog rascepa u SANU, kada je proitan zahtev 65 akademika kojim trae ostavku Slobodana Miloevia. Predsednik SANU, Duan Kanazir, bezuspeno je traio, "zbog delikatnosti tematike", da se diskusija zatvori za javnost. Ovaj apel akademika za smenu Slobodana Miloevia potpisala su mnoga poznata imena, a svojevrsnu senzaciju izazvala je vest da se ovom krilu pridruio i knjievnik Antonije Isakovi, jedan od osnivaa Socijalistike partije Srbije, koji je u dva mandata bio potpredsednik SPS i poslanik u skuptini Srbije. Akademik Mihailo Markovi minimizirao je ne samo znaaj peticije koju je potpisalo 50 akademika (za njega je treina SANU-a izgleda "aica"), ve nedelikatno je u banjalukim "Nezavisnim novinama" prokomentarisao da je Antonije Isakovi "mnogo bolestan i da su ga moda nagovorili da im se pridrui". Peticija je ponuena na potpis i Dobrici osiu. Odbio je da potpie jer mu se intonacija kojom se trai Miloevieva ostavka ini - suvie blaga. PRVOSLAV DAVINI, lan G17 i bivi ministar odbrane Srbije i Crne Gore, roen je 1938. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Na istom Fakultetu doktorirao je 1976. godine na temu meunarodno-pravna pitanja nuklearnog naoruanja. Univerzitet drave Pensilvanije (SAD) dodelio mu je 1994. titulu doktora nauka iz oblasti meunarodnih odnosa. Naunim radom poinje da se bavi u Institutu za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu, a nastavlja ga u Stokholmskom meunarodnom institutu za istraivanje mira (SIPRI). Od 1976. do 1999. godine radi u Ujedinjenim nacijama, u okviru Departmana za razoruanje, na ije elo ga 1991. godine postavlja generalni sekretar UN. Od 1999. godine radio je kao ambasador u Ministarstvu inostranih poslova. Objavio je veliki broj naunih radova u domaim i stranim publikacijama iz oblasti razoruanja i meunarodne bezbednosti. Uestvovao je na meunarodnim konferencijama iz oblasti razoruanja i meunarodne bezbednosti u periodu od 1976. do 1998. godine. 2006. godine optuen je za uee u aferama Pancir i Satelit. MIRKO CVETKOVI je roen 16. avgusta 1950. godine u Zajearu, od oca koji je bio ekonomista i majke apotekarke. Dobio je ime po svom dedi, kragujevakom nastavniku koga su Nemci streljali 20. oktobra 1941. tokom Krvave bajke.Posle zavretka gimnazije, odlazi u Beograd, gde upisuje Ekonomski fakultet. Diplomirao je, magistrirao, i doktorirao (doktorska teza: "Doprinos modeliranju energetskog sektora Jugoslavije") na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U toku 1985. godine kao istraiva je proveo jedan semestar na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Manester u Velikoj Britaniji. Jedan je od naih eksperata konsultanata srednje generacije koji je osamdesetih godina radio kao eksterni konsultant za Svetsku banku na veem broju projekata u Pakistanu, Indiji i Turskoj, kao i za UNDP u Somaliji, na projektima firmi RCG (Vaington) i IDEA (Madrid) i na projektima u Ukrajini (Zaporoje) i Adigeji (Maikop). Radni sta zapoeo je u Rudarskom institutu, gde je radio deset godina. Potom prelazi u Ekonomski institut, gde radi est godina, da bi karijeru konsultanta u narednih sedam godina nastavio u

konsultantskoj kui CES Mecon. U poslovnim krugovima, od tada, ima nadimak patrijarh konsultantskih poslova. Od 1998. do 2001. godine radi kao savetnik za ekonomska pitanja u Rudarskom institutu. Od januara 2001. radi na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. U periodu od 2003. do 2004. godine bio je direktor Agencije za privatizaciju RS. Nakon toga vodi agenciju za konsalting Intercon, Na dunost ministra finansija, sa kvote Demokratske stranke (formalno nije lan), izabran je 15. maja 2007. godine. lan je resornog odbora Demokratske stranke za privredu, a po pozivu prisustvuje sednicama Glavnog i Izvrnog odbora DS, iako nije lan. Posle mesta ministra finansija 2008. godine predsednik Republike Boris Tadi poverio je Mirku Cvetkoviu mandat za sastav Vlade Srbije. PETAR KUNDRI je ministar rudarstva i energetike u trenutnoj Vladi Republike Srbije iji je predsednik dr Mirko Cvetkovi. Roen je 21. februara 1947. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Tehnolokometalurkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Redovni je profesor tog fakulteta i poasni profesor sanktpeterburkog Tehnolokog univerziteta, najstarijeg tehnolokog instituta i univerziteta u Rusiji. Objavio je vie od 200 naunih i strunih radova, studija, elaborata i projekata. lan je vie strukovnih udruenja i redakcija struno-naunih asopisa. Bio je jedan je od osnivaa i prvi generalni sekretar SPS, upamen po govoru na Kontramitingu na Uu 1991. DRAGOLJUB MIUNOVI roen je 1930. godine u Topolici, na jugu Srbije. Rano detinstvo proveo je u Skoplju, gde mu je otac bio u dravnoj slubi. Nakon bugarske okupacije Makedonije, njegova porodica je proterana u Srbiju. Kao prognanici nastanjuju se u mestu Merdare, gde je pohaao gimnaziju. Po zavretku Drugog svetskog rata kolovanje nastavlja u Kurumliji i Prokuplju. U mladosti je robijao na Golom otoku, zato to je 1948. godine odbio preporuku nekog stareine iz Okrunog komiteta da bojkotuje dalju roaku iji je mu podrao rezoluciju Informbiroa. Miunovi, inae lan KPJ, opsovao je majku stareini. Prvotno je izbaen iz komunistike partije, a zatim osuen na 20 meseci zatvora. S Golog Otoka vraa se 1950. godine, polae maturu u Prokuplju i upisuje studije filozofije na beogradskom Filozofskom fakultetu. Kao student objavljuje knjievne kritike i filozofske tekstove. Diplomirao je 1954. godine i odlazi u Kruevac gde tri godine predaje filozofiju i psihologiju u Uiteljskoj koli i gimnaziji. S grupom intelekturalaca pokree list Bagdala, pie pozorine kritike i reira predstave u lokalnom pozoritu. Istovremeno studira pravo na beogradskom Pravnom fakultetu. Nakon isteka tri godine vraa se u Beograd i radi u Zavodu za kolstvo i Pedagokom institutu. Na poziv svojih bivih profesora prijavljuje se za asistenta na katedri za filozofiju. Na beogradskom Filozofskom fakultetu brani doktorsku tezu iz oblasti logike drutvenih istraivanja i predaje istoriju socijalnih i politikih teorija na Odeljenju za filozofiju i sociologiju. Aktivan je u redakciji asopisa Filozofija, savetu asopisa Praxis i u odboru korulanske filozofske kole. U politike vode uao je 1968. godine kao jedan od voa studentskog pokreta kada je bio predsednik Akcionog odbora. Uhapen je i oduzet mu je paso. Januara 1975. godine Skuptina SR Srbije donosi odluku kojom proglaava Dragoljuba Miunovia, i jo sedam profesora, politiki nepodobnim za profesorski rad. Nakon toga Miunovi odlazi u Nemaku na Univerzitet u Konstancu. Nakon povratka u Beograd 1983. godine bavi se naukom na Institutu za filozofiju i

socijalnu teoriju na mestu direktora. Godine 1988. postaje lan dravnog Jugoslovenskog foruma za ljudska prava. Prvi od 8 izbaenih profesora bio je vraen, po dolasku Miloevia, na rad na fakultetu sa treinom radnog vremena. LJUBOMIR TADI roen 1925. u Smrijenu, u Crnoj Gori. Sa esnaest godina prikljuio se partizanskom pokretu. Nakon rata, studirao je u Sarajevu i Beogradu, jedno vreme radio je u Sarajevu i bio prvi sekretar Univerzitetskog komiteta i po partijskoj liniji urednik "Osloboenja". Doktorirao je filozofiju prava u Ljubljani. Kao nauni saradnik, bio je lan Ustavne komisije koja je pripremila Ustav iz 1963. Kritiko pisanje za asopis "Praxis" i odluka da, kao profesor Beogradskog univerziteta, podri studentski protest 1968. (po sopstvenom priznanju, on, a ne Dragoljub Miunovi, autor je naziva "Crveni univerzitet Karl Marks") razlozi su zbog kojih je svrstan u grupu prvih disidenata komunistikog reima i jedan od osam profesora koji su 1975. godine izbaeni sa Filozofskog fakulteta. Zajedno sa nekolicinom istomiljenika potom pokree u Engleskoj "Praxis International", a u zemlji sa Dobricom osiem pokuava da pokrene asopis "Javnost". Uestvuje u "komeanjima" osamdesetih godina: pokree inicijativu za kritiko preispitivanje uloge Josipa Broza Tita, kritikuje "konfederalistiki karakter Ustava iz 1974, koji izraava tendenciju raspada Jugoslavije" i "u jugoslovensko drutvo unosi nepravdu po kojoj je Srbija bila diskriminisana u odnosu na ostale republike", potpisuje peticije za odbranu Vojislava eelja, Alije Izetbegovia i Dobroslava Parage, pokrenute u uverenju da je razlog njihovog progona bio verbalni delikt. Za "teorijski zasnovanu kritiku svih oblika otuene i postvarene dominacije" autor koga je, nakon 26-godinjeg lanstva u tada jedinoj partiji, komunistiki reim drao na spisku nepodobnih dobio je Sedmojulsku nagradu.Kad je dolo vreme za viestranaje u Srbiji, 1989. godine, uestvuje u obnavljanju Demokratske stranke (kae da je gnev Nikole Miloevia navukao na osnivakoj skuptini DS zbog toga to je podrao kandidaturu Dragoljuba Miunovia za predsednika DS, ocenivi da Kosta avoki, koga je Miloevi eleo da vidi na tom mestu, "ima viak strasti i viak ambicija"). Iako je imao primedbe na nain na koji je Zoran ini doao na mesto predsednika DS, ipak ne odlazi iz stranke sa svojim bliskim prijateljem Miunoviem, zato to je video da kod Miunovia "nacionalni momenat ne igra nikakvu ulogu i da se pribliava anacionalnoj politici Graanskog saveza". Uprkos injenici da je jedan od osnivaa DS, kae da je sve vreme svesno zadrao poziciju marginalnog lana Glavnog odbora. Takva pozicija mu je, osim uea u brojnim politikim polemikama, omoguila i da nastavi i spisateljski rad. Ljubomir Tadi, savetnik je bio predsednika Crne Gore Filipa Vujanovia, sa mesenom zaradom od 2.500 evra, a istovremeno je njegov sin bio predsednik Srbije? NAKNADA AUIMA Imajui u vidu, uee javnih preduzea i agencija u BDP i u novanom toku, pitanje da li se apartici, postavljaju tamo samo zarad line blagodeti ili i zarad neeg drugog? AERODROM NIKOLA TESLA Direktor aerodroma - 4.390 evra. Prema zvaninom sajtu beogradskom

aerodroma, poteni a nemoralni Bojan Krito je i dalje direktor. O Upravnom odboru, njegovom predsedniku i broju lanova nema ni rei. Moda je dravna tajna? Predsednik UO Miodrag Trikajlo 2.300 evra, devet lanova UO po 1.760 evra. Anamarija Mati, menaderka za odnose sa javnou, preporuuje: pogledajte Slubeni glasnik, poslednji ili pretposlednji broj i to je sve to Aerodrom Nikola Tesla ima da porui javnosti. Na godinjem nivou direktor aerodroma zaradi 52.680 evra, za pet godina 263.400 evra, a predsednik Upravnog odbora 27.600 evra za godinu dana, a za mandat 110.400 evra. lanovi i saradnici prime za 12 meseci 168.960 evra, u toku mandata 675.840 evra. Ukupno: 1.049.640 EUR. JAVNI SERVIS RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE Direktor Aleksandar Saa Tijani, bivi predsednik Akcione konferencije Saveza komunista Politike, ima 2.930 evra meseno. Predsednik UO Nika Stipevi 1.550 evra, devet lanova UO po 1.000 evra. Na zvaninom sajtu RTV Srbija ne postoji nijedan podatak o poslovodstvu. ef je Tijani, ostalo su sitnice, pa nae pravo da znamo sve ne podrazumeva i informacije o Upravnom odboru, broju lanova i sastavu. Ni u Poslovniku o radu UO radiodifuzne ustanove Srbije RTS nema podatka o broju lanova UO. To ne ometa Niku Stipevia da operie pojmovima: veina, dvotreinska veina, jedna treina lanova, dovoljan broj lanova, kvorum, ukupan broj lanova. Ipak, posle tridesetak klikova saznajem da ima devet lanova meu kojima je i nacionalni radnik Duan Savi, bivi fudbaler, aktuelni desniarski aktivista koji ne odbija 1000 evra u borbi za srpsku stvar. Tijaniu dajemo godinje 35.160 evra, odnosno 175.800 evra dok ne proceni da je vreme za novi prelet, a Stipevi nas godinje kota 18.600 evra, to je 74.400 evra za 4 godine. Na Upravni odbor ode 96.000 evra i 384.000 evra tokom mandata. Ukupno: 634.200 EUR. SLUBENI GLASNIK Direktor i glavni urednik Slobodan Gavrilovi ima mesenu platu od 2.839 evra. Ovaj kolekcionar funkcija, bivi marksista, svoje pare slave stekao je podrkom Slobodanu Vuksanoviu i Grupi 37 u borbi protiv Zorana inia. Kada su se stekli koalicioni uslovi (2003 - 2008) da se jedini demokratski premijer pokopa dublje od dva metra, Gavrilovi se iskazao, izbacujui mrtvog inia sa spiska najznaajnih Srba. Slubeni glsnik, zato, tampa knjige Slavie Lekia, ime se zabavljaju istrani organi. Predsednik UO dr Vukain Pavlovi prima 1.023 evra, a 7 lanova UO po 764 evra. Gavrilovi godinje kota dravu 34.068 evra i dok ga ne zamene ceh e dostii 170.340 evra. Predsednik UO e primiti 12.276 evra za godinu dana ili 49.104 evra tokom mandata. Upravni odbor staje 55.008 evra godinje i 220.032 evra dok ne doe nova kona garnitura. Ukupno: 439.476 EUR.

AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU Direktorka Vesna Dini, bliska saradnica Mlaana Dinkia prima 3.470 evra. Vesna Dini je u vreme kada je Dinki bio guverner Narodne banke Srbije bila direktorka Agencije za osiguranje, sanaciju steaja i banaka, a zatim direktorka Trezora za vreme njegovog mandata kao ministra finansija. Na zvaninom sajtu Agencije za privatizaciju postoji broj telefona ali jedina informacija koju moete dobiti je: tutu.... ena od Dinkievog poverenja, svoje usluge naplauje 41.640 evra za godinu i naplatie 208.200 evra ukoliko patrona Mlaana ne oteraju pre vremena. Ako predsednik/ca UO ili zamenik direktorice zarauje dvostruko manje od vene pratilje, to je godinje 20.820 evra, do neke nove funkcije 104.100 evra. Ukupno: 312.300 EUR. AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE Direktor Zvonko Obradovi 2.736 evra. Na zvaninom sajtu Agencije pie da da u okviru registra koji vodi, APR omoguava besplatnu pretragu javno dostupnih podataka, ali nigde nema ko je direktor/ka agencije, niti podataka o Upravnom odboru. U okviru pretrage privrednih subjekata, na upite moete dobiti samo: Nijedan podatak ne odgovara kriterijumima pretrage. U izvetaju za poslovnu 2007, opet neete saznati ko upravlja agencijom, tj. pomonim poslovima za funkcionisanje drave. Osim ukoliko se direktor ne zove Zakonski Zastupnik (potpis neitak). Napokon, u jednoj vesti iz Ibarskih novosti,moe se proitati sledee: Stranka G 17 plus saoptila je nedavno na konferenciji za novinare da je njen kandidat na predstojeim izborima za predsednika optine Kraljevo Zvonko Obradovi, diplomirani pravnik iz Kraljeva. Zvonko Obradovi je roen 1966. a Pravni fakultet je zavrio u Kragujevcu. Pet godina je bio advokatski pripravnik i advokat, tri godine predsednik Izvrnog odbora SO Kraljevo, potom jo tri godine struni konsultant neega to se zove STW Fondacije-Nemaka. Od 2003. savezni je poslanik u Skuptini Srbije i Crne Gore. Svestrani Obradovi bio je i dravni sekretar za odbranu u Vladi Vojislava Kotunice. lan je najueg rukovodstva G17+. Legalno je da direktor Obradovi17+ prihoduje 32.832 evra godinje i 164.160 evra za mandata, ali koliko je to legitimno u zemlji gde je 600.000 ljudi na ivici siromatva? Ukupno: 164.160 EUR. AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA Predsednik UO Nikola Stankov obavlja ujedno i direktorske poslove i za to prima 5.368 evra, dok lanovi UO dobijaju po 1.908 evra. U sluaju tajne organizacije AKL ak i internet posustaje. Podatka o broju lanova Upravnog odbora nema nigde, a koliko novca primaju, je misterija i pored Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Stankov godinje zaradi 64.416 evra, to na petogodinjem nivou iznosi 322.080 evra.

Ni lanstvo u UO nije za bacanje. Za godinu dana nadoknada UO, kada bi imao samo 5 lanova bila bi 91.584 evra, za etiri godine 366.336 evra. Ukupno: 688.416 EUR. REPUBLIKA AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE Direktor agencije i predsednik UO funkcije su spojene u linost dr Jovana Radunovia ija je plata 2.300 evra. Tu su jo i izvrni direktor i 4 lana Upravnog odbora. Ako pretpostavimo da Izvrni prima dvostruko manje a lanovi UO etiri puta manje od, raunica je sledea: Na direktora i predsednika UO. poreski obveznici izdvoje godinje 27.600 evra a za njegov petogodinji rad 138.000 evra. Izvrni direktor vredi godinje 13.800 evra, to se za etiri godine penje do 55.200 evra. Za lanove UO godinje treba spremiti 27.600 evra a dok ne dou neki drugi, jo 138.000 evra. Ukupno: 331.200 EUR. ZAVOD ZA UDBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA Direktor Miloljub Albijani nasledio je decembra 2007. Radoa Ljuia. Sa radom Zavoda bio je upoznat u svojstvu predsednika UO ove firme. Nije mogue doi do podatka koliko prima na ime naknade za rad u UO a kao direktor prima 2.563 evra. Upravni odbor u punom sastavu broji 5 lanova i njime predsedava zamenik. Na upit o podacima koji se tiu primanja lanova UO, na adresu e-novina stigao je mail koji niko ne potpisuje u kome direktor i zamenik predsednika, moe se utvrditi da za Zavod vreme poinje da tee od 1. decembra 2008. Za Albijania je poela nova era. Odjednom je prosena neto zarada postala Albijanieva biblija sa tri sveta slova RZS (Republiki zavod za statistiku). O ekstremnim vrednostima u oktobru i pre toga, nema nijedne rei. Bar da su nam udbenici dobri. Jo kad iz njih, po uzoru na Gavrilovia, izbace da je Zoran ini ubijen u nerazjanjenom atentatu... Zanimljiv je stid i bes slubenika Zavoda, koji se itaju izmeu redova ograde: napominjemo da lanovi Upravnog i Nadzornog odbora iz redova zaposlenih ne primaju naknadu. Polazei od pretpostavke predsednik UO prima makar polovinu Albijanievih prihoda a naknade lanova UO iz redova partijskih etvrtinu, izvedena raunica pokazuje da se na Albijania godinje baci 30.756 evra, odnosno u petogodinjem mandatu 153.780 evra. Predstavnicima stranaka je do 1. decembra, razume se, pripadalo 30.756 evra godinje i 123.024 evra za pun mandat. Ukupno: 276.804 EUR. PROSVETNI PREGLED Direktorka Vesna Antelj 1.897 evra. Prosvetni pregled nema Upravni odbor. Za godinu dana rada direktorka Antelj zaradi 22.764 to za pet godina iznosi: 113.820 EUR. ELEZNICE SRBIJE

Direktor Milovan Markovi zarauje 3.586 evra. Markovi je poslanik u Narodnoj skuptini Republike Srbije, zamenik predsednika Odbora za saobraaj i veze, lan skuptinskog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, i ef Optinskog odbora DS u Valjevu. Ranije je bio direktor Direkcije za izgradnju u Valjevu, iz ega proizilazi osposobljenost za upravljanje poslovima u eleznikom saobraaju. Predsednik UO Zoran Anelkovi 1.380 evra, 11 lanova UO po 1.070 evra. Direktor derutne eleznice godinje zaradi 43.032 evra. Za etiri godine unapreivanja eleznikog saobraaja suma je 172.128 evra. Reanimirani Anelkovi trpne 16.560 evra godinje, ili, 66.240 evra dok ne ode u neki novi UO. lanovima UO se za godinu dana nadoknadi 128.400 evra. Za etiri godine 513.600 evra. Ukupno: 751.968 EUR. REPUBLIKA DIREKCIJA ZA IMOVINU Direktor zarauje 1.724 evra, zamenik direktora 1.264 evra a predsednik UO 1.260 evra. Pretpostavka je da lanovi UO primaju dvostruko manju nadoknadu od predsedavajueg i da ih ima ne manje od pet. Godinja zarada direktora iznosi 20.688 evra a za pet godina sumica dostie 103.440 evra. Zamenik direktora primi 15.168 evra tokom godine i 75.840 za vreme trajanja mandata. Predsedniku UO se nadoknadi 15.120 evra za jednu, i 60.480 evra za etiri godine. lanovima UO sleduje 30.240 evra za godinu i 120.960 za ceo mandat. Ukupno: 360.720 EUR. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI Direktorka Vida Uzelac kao direktorka Centralnog registra hartija od vrednosti meseno zarauje do 14.000 evra, istovremeno kao predsednica UO prima 4.080 evra. VIDA UZELAC bila je programer u slubi automatske obrade podataka Slube drutvenog knjigovodstva (kasnije Zavod za obraun i plaanja). Do 1996. radila je etiri sata dnevno, navodno zbog problema sa srcem. Kada je te godine usvojen rigorozniji zakon o radu, naprasno je ozdravila. Dva dana nakon to je poela da radi u SDK, bivi diplomata SFRJ Budimir Lonar, kao prijatelj njenih roditelja, zvao je da se raspita kako se snala na radnom mestu. Uzeleva nikada nije bila rukovodilac, ali je uvek bila proteirana. Njeno devojako prezime je Zec. Roditelji su joj bili uveni crnogorski komunisti. Sama se hvalila da je kao mala letovala u mondenskim letovalitima blizu Dubrovnika i da ju je Koa Popovi uio da skae na glavu. Poznata je po dobrim vezama sa strankom Vojislava Kotunice, i druenju s Dinkievom suprugom Tanjom. Na veliki etvrtak, kad su svi ve poeli da spajaju praznike, sa sajta Centralnog registra uklonjena je zabrana trgovanja akcijama Novosti AD, poto je prethodno sporni deo od 37% dravnog vlasnitva preknjien sa SCG na Srbiju, Navodno po nalogu Direkcije za imovinu Republike Srbije iako bi u ovom sluaju jedino merodavna mogla da bude odluka suda. Tad jo o incidentu na sajtu Centralnog registra neobavetena Komisija za hartije od

vrednosti imala je samo da kae da e saekati zvanino obavetenje, pa obaviti kontrolu akcionarskog vlasnitva sa novim stanjem i onda, ta joj drugo, nego da razmotri ponudu za preuzimanje akcija Novosti. Dok traje razjanjavanje, na sajt Centralnog registra volebno se, kako je i nestala, vraa zabrana trgovanja akcijama Novosti (sad je navodno sporno vlasnitvo 10% PIO fonda). Samo je pao sistem, rekla je Vida Uzelac. A kad padne sistem ispada da to selektivno potkai samo Novosti. TANJUG Direktor 1.530 evra. Predsednik UO 356 evra, lanovi UO ne primaju nadoknadu za rad. Dravna informativna sluba naizgled je najskromnija od svih pomenutih preduzea. Meutim, kada se ima u vidu doprinos Telegrafske agencije bive Jugoslavije, svaki cent je baen novac. Da je pameti pa da je istinita informacija kad kliknete na rubriku O Tanjugu: The page you are looking for might have been removed. Do tada, direktor e zaraivati 18.360 evra godinje i 91.800 evra za ceo mandat. Godinja nadoknada predsednika UO je 4.272 evra i 17.088 evra etvorogodinjem mandatu. Ukupno: 108.888 EUR. Plate direktora i nadoknade lanova Upravnih odbora dravnih firmi nisu jedino zbog ega bi poreski obveznici trebalo da brinu . Probrani o istom troku raspolau i reprezentacijom: NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 2.091.954 evra. TELEKOM SRBIJE 850.600 evra. SRBIJAUME 550.000 evra PTT SRBIJE 483.000 evra RTS 287.000 evra EPS 253.000 evra JAT 195.000 evra SRBIJAGAS 184.000 evra ELEKTROMREA 150.000 evra AERODROM NT 126.000 evra AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA 95.000 evra SLUBENI GLASNIK 76.000 evra ZAVOD ZA UDBENIKE 69.000 evra AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU 69.000 evra AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE 50.000 evra TANJUG 17.000 evra. Ovih 16 firmi potroile su samo na jelo i pie 2.604.000 evra - 6.602 prosene plate . u

Spisak lica kojima je kao bliskim reimu i ije aktivnosti podravaju reim Slobodana Miloevia, bio zabranjen ulaz u zemlje Evropske Unije : Pomonik direktora Beogradske banke Slobodan Aimovi Gradonaelnik Suve Reke Stanislav Anelkovi Generalni direktor Politika a.d. Hadi Dragan Anti Direktor Zastave Milan Beko Direktor pres-centra hotela Metropol Aleksandar Bogdanovi Gradonaelnik Lipljana Ljubinko Boi Visoki funkcioner JUL Bratislava Buba Morina Predsednik Srbijaume Dobrivoje Budimirovi Zvaninik Jugoimport SPDR Jovan ekovi Gradonaelnik Kline Sveta Dabiljevi Portparol SPS Ivica Dai Glavni urednik Ilustrovane politike Jevrem Damjanovi Sudija Vrhovnog suda Srbije Blagoje Danilovi Direktor za inostrane poslove Narodne banke Jugoslavije Gavrilo edovi Direktor Takova Ivko onovi Direktor Komercijalne banke Ljubia orevi Glavni urednik Borbe ivorad orevi Gradonaelnik Deana Milivoje urkovi Zvaninik Beogradske banke Aleksandar Dobri Gradonaelnik Vuitrna Slobodan Dokni Predsednik Izvrnog odbora Beogradske banke Drago Draga Funkcioner SRS Stevo Dragii lan Glavnog odbora SPS Oskar Fodor Generalni sekretar SPS Gorica Gajevi Predsednik Vrhovnog suda Srbije Bala Govedarica Direktor marketinga PGP RTS Slaana Ivanevi Potpredsednik SPS ivorad Igi Direktor Ist Point Holding Zoran Ivkovi Gradonaelnik Leposavia Dragan Jablanovi Direktor kreditne linije Beogradske banke Duica Jakovljevi Generalni direktor PTT Srbija Milorad Jaki Predsednik Regionalnog odbora SRS umadije Nataa Jovanovi ef JUL Jagodine ivotije Jovanovi

Vlasnik srpske firme u Libanu Zoran Jovanovi ef SPS za Kosovsku Mitrovicu Selimir Kaljanin lanovi porodice Kari: Dragomir, Milanka, Sreten i Zoran Kari Direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes Viceguverner NBJ Ljubia Krgovi Dravni tuilac Srbije Dragia Krsmanovi Direktor Galenike Marija Krstaji Zvaninik Beogradske banke Ivan Lazarevi Funkcioner JUL Tatjana Lenard Funkcioner NBJ Dragan Lijeevi Zvaninik Beogradske banke Vladimir Linevski Direktor Geneks hotela Vladimir Ljubii Direktor Slobode iz aka Radomir Ljuji lan Direkcije JUL Neboja Maljkovi Predsednik Osiguravajue kompanije Dunav Neboja Maljkovi Portparol JUL Ivan Markovi Izvrni direktor Beogradske banke Zoran Markovi Zvaninik Beogradske banke Suzana Martinov Zvaninik Beogradske banke Olivera Mati Direktor elezare Smederevo Duan Matkovi Izvrni direktor Komercijalne banke Ljubomir Mihajlovi Menader u EPS Radoslav Mihajlovi Direktor Pekabete Nena Mihaljevi Urednik TV BK-Telekom Dejan Milekovi lan Glavnog odbora SPS Milivoje Mileti Predsednik Privredne komore SRJ Mihajlo Milojevi Gradonaelnik Obilia Zoran Miloevi lan Glavnog odbora SPS Dragoljub-Minja Milovanovi lan Glavnog odbora SPS Milomir Mini Direktor Delta banke Miroslav Mikovi Vlasnik TV Pink eljko Mitrovi Direktor CIP Milutin Mrkonji Direktor B-92 Aleksandar Nikaevi Gradonaelnik Kosovske Mitrovice Vojislav Noji lan Glavnog odbora SPS Radovan Pankov

Urednik Srpske rei Bogoljub Peji lan Glavnog odbora SPS Goran Perevi Gradonaelnik Gnjilana Bogdan Peri Predsednik Beogradske banke Zlatan Perui Zvaninik Beogradske banke Gordana Popovi ef Pekog okruga Jovo Popovi Spiker Televizije Politika Sanja Puri ef Patriotskog saveza Beograda Milorad Radevi lan Glavnog odbora SPS Dejan Radenkovi Direktor C-marketa Slobodan Radulovi lan Glavnog odbora SPS Tomica Raievi lan Glavnog odbora SPS Aleksandar Raievi Predsednik JUL Ljubia Risti Vlasnik Rodi MB Milan Rodi lan Glavnog odbora SPS Gordana Roza Despotovi lan Glavnog odbora SPS Hajrije Rugova Gradonaelnik Pritine Duan Simi Gradonaelnik Srbice Sima Simi lan Direkcije JUL ivko oklovaki lan Direkcije JUL Vladimir tambuk Viceguverner NBJ Nikola Stani lan Direkcije JUL Srboljub Stankovi Gradonaelnik akovice Momilo Stanojevi Zvaninik Beogradske banke Vesna Stevovi Direktor C-marketa Tihomir Todorovi Izvrni direktor Beogradske banke Ljiljana Tomaevi Gradonaelnik Podujeva Milovan Tomi ef Okruga Kosovske Mitrovice Zdravko Trajkovi Prvi viceguverner NBJ arko Trbojevi Direktor Grmea Rajko Unanin ef Saveta za informisanje SPS Slavko Veselinovi Guverner NBJ Duan Vlatkovi Direktor Beogradske banke Borka Vui Bankar Milija Zeevi Bankar Miodrag Zeevi

Direktor GSB Milan ivanovi lan Glavnog odbora SPS ivota ivkovi lan SPS ivota Cvetkovi direktor Geneksa, Radoman Boovi savetnik direktora Beogradske banke, Zoran iak privatni bankar, ore Nicovi predsednik SPS u Niu, Duan Radovanovi biznismen iz eneve, suvlasnik Nivade, Boidar Vuurevi Pretpostavljate zato ! Zbog nelegalnog dranja para Srbije, traje sudski spor protiv Laiki (Popular) banke. elni ljudi kiparske bive Popular banke pokuavaju da zatru trag tom poslu i spojili su se sa finansijskom grupom Marfin, pod izgovorom stvaranja velike bankarske grupe. Glavni cilj Laiki banke jeste da se kroz nastanak nove finansijske grupacije pravno oslobode plaanja tete koja je Srbiji, njihovim posredstvom, naneta do 2000. Po objavljivanju planova Laiki banke niko od srpskih zvaninika nije reagovao . Milijarde dolara iznete su iz Srbije preko Beogradske banke koja je na Kipru nelegalno osnovala of-or firme Anteksol, Braunkort... koje su imale preko 250 takoe nelegalnih rauna u Popular banci. Te firme osnovala je Borka Vui preko advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa, sada predsednika Kipra . U spajanju sa Marfinom uestvuje Kikis Lazarides, predsednik Laiki banke, koja menja naziv zbog naruene reputacije u Evropskoj uniji (pranje Miloevievih para). Popular banka pokuala je da stvori privid da se radi o drugoj banci. Meutim, to nije bilo dovoljno jer se njena reputacija srozava u uticajnim medijima, poput Fajnenel tajmsa i Forbsa, koji objavljuju dokumenata iz sudskih sporova protiv Popular, a sada Laiki banke, koji dokazuju osnivanje osam Miloevievih of-or kompanija. Ideju Lazaridesa, i utanje finansijskih vlasti Srbije, ugroavaju i sudski sporovi protiv Popular banke na Kipru. U sporu koji vodi srpski dravljanin protiv ove banke i firme Anteksol svedoio je i bivi srpski ministar pravde Vladan Bati, koji je od Karle del Ponte dobio dokaze o nestanku srpskih milijardi kroz osam paravan of-or kompanija, od kojih je najznaajnija bila - Anteksol. Taj sudski spor spreava da legne praina na istinu o nestanku milijardi dolara iz Srbije, i dokazuje se da je Popular banka neautorizovano otvarala raune, preputajui njihovu kontrolu osobama koje na to nisu imale pravo. Velika odgovornost za sav novac Srbije, deponovan pa skinut sa rauna, jeste na Laiki banci, koja pokuava da skine odgovornost sa sebe. Laiki Popular banka, ponudom za preuzimanje, kupila je 90,4% akcija srpske Centrobanke za 33,5 miliona evra. Za ovu transakciju dobila je saglasnost Narodne banke Srbije. Na sajtu Laiki grupe, advokatska kancelarija Papadopulos jo je njihov pravni zastupnik. Mihalj Kertes je u istrazi potpisao stenogram, koji daje osnov za obelodanjivanje gomile mahinacija, a meu njima i Radomira Markovia, biveg efa RDB: Novac sam usmeravao po usmenim nalozima Miloevia, Zebia ili ainovia. Javili bi mi: dolazi taj i taj ovek daj mu iznos koji trai. Mi bi pare davali na priznanicu u dva primerka, jedan onome koje novac uzeo,

a drugi primerak je ostajao nama....Ubrzo je u SUC doao jo jedan nalogodavac. Bio je to Rade Markovi, novopostavljeni ef Dravne bezbednosti. Markovi mi je rekao kako je Miloevi naredio da, pored potreba vojske i policije, carina i za potrebe DB treba da nabavlja pare. Kertes je rekao da je nalog proverio kod Miloevia i od tada mu je kad god je DB ostajala bez novca, otprilike jednom nedeljno, dolazio saradnik Radeta Markovia, Marijan Zovi. NOKTOM PO DUBINI Svedoci smo da Srbija nikako ne uspeva da napravi pomak ka funkcionalnoj dravi, uprkos redovnim promenama vlasti? Kao objanjenje pominju se argumenti vezani za linosti koje vre vlast, za politike organizacije u okviru kojih su organizovani oni koji politiki deluju, kao i postojanje establimenta koji, iz sopstvenih interesa, onemoguava normalno funkcionisanje drave. Tani ili ne, pomenuti argumenti ne bave se sutinskim pitanjem: kako to da postoji sistem koji permanentno propada skoro etiri decenije, a da se vodea elita regrutuje iz istog kruga, na koji propadanje drave i nacije ne ostavlja vidljive posledice? Teoretiari i praktiari zanemaruju neke pojave koje se ispostavljaju kao obrasci, bez obzira na lica i partije, i izostavljaju takvo stanje stvari iz analiza. Bilo da se prati Nova srpska politika misao ili Evropski pokret, bez obzira na sutinska neslaganja, upadljivo zanemaruju sutinski ilegalan nastanak Republike Jugoslavije, tokom i nakon II Svetskog rata, i sutinski prestanak kontinuiteta drave Srbije. Oigledno je da i sve partije u Srbiji nastoje da ouvaju pravni kontinuitet sa tako nastalom dravnom tvorevinom. Posledica toga je da i sistem koji je ustanovljen na zasedanju Anti-faistikog vea u Jajcu, 1943. godine, na kome iz Srbije, za razliku od drugih, od tada federalnih elemenata, nisu uestvovali civilni predstavnici, uspeva da se odri. Vremenom, taj sistem prerastao je u konzervativni drutveni establiment u Srbiji, kojoj ne dozvoljava da razvija i unapreuje drutvene odnose. Sveti apostol Pavle, u svojoj poslenici Rimljanima, bavi se i odnosom hriana prema svetovnoj vlasti. On, u sutini, ui da bi svaka vlast trebala imati pozitivnu ulogu, u suzbijanju zla i nepravde., U Starom zavetu, pitanjem svetovne vlasti sam Gospod Bog bavi se tek od svog formalnog odnosa sa ljudima, koji nije imao od izgona Adama iz Rajskog vrta. Bog je, tokom istorije, stvorio tri zasebna Zaveta sa ovekom - ali tek posle Velikog potopa. Prvi Zavet bio je sa Nojom, drugi sa Avramom, Mojsijem i ostalim Jevrejima, a trei sa celim oveanstvom, preko Gospoda Isusa Hrista. U kontekstu shvatanja vlasti, vane su Boije rei: vema se treba Bogu pokoravati nego ljudima... U sluaju kao kod Hitlera, kada vlast postaje uasno svirepa i bezbona, Bog jasno kae da je ne smemo sluati niti slediti! U antikoj Grkoj pojavio se izraz tiranija, koji ne oznaava da je neka vlast loa ili nedemokratska, ve da je nezakonita, odnosno da nije utemeljena na vladavini prava. Tiranija zapravo nije vlast, nego samovlae pojedinca ili grupe nad nekim narodom ili teritorijom. Takva vlast ne moe da se tretira kao data od Boga, jer Bog ne poznaje samovlae kao kategoriju vlasti. Diktatura, i kad je najgora, potuje zakone, makar oni bili loi i nepravedni, i moe se posmatrati kao vlast koju je Bog dao narodu da ga kazni. Zakon je dat od

Boga, a ne vlast. Vlast je tu da bi sprovodila zakone. Car Irod bio je tiranin, ne zato to je bio lo ili dobar, nego zato to nije potovao zakone, ak ni one koje je sam doneo. Stavljajui se tako iznad svakog oveka, pa i samog Boga, izgubio je zatitu svakog zakona, svetovnog i svetog. Tiranicid se ak nije tretirao kao kanjivo delo, jer tiranin, kao neko ko sebe i svoju vlast stavlja iznad zakona, ne uiva pravnu zatitu nepovredivosti linosti. Ono to je vailo tada, verovao neko u Boga ili ne, vaie za sva vremena. Vlast koja nije zasnovana na vladavini prava nije anarhija (anarhija je nepostojanje vlasti), nego tiranija. Takva vlast ne mora se trpeti, ni po domaem, niti po meunarodnom pravu. Za primer dananje Srbije, korisno je prisetiti se vladavine porodice Medii u enovi, koja je opisana kao kartel porodica, jer vladajua kua bez interesne podrke drugih familija nije mogla da ostvaruje vlast. U interesnoj simbiozi, koja je ostvarena meu grupom porodica, pojavljuje se progon, u nelegitimnom i nelegalnom vidu, zbog same injenice da neka kua ne pripada nekoj interesnoj grupi. Sluaj lorda Kromvela i kabale u Engleskoj, drugi je istorijski primer organizovanog progona, interesantan za dananju situaciju u Srbiji. Progon, kao metod, uvek se svodi na upotrebu raspoloivih sredstava jedne grupe protiv druge grupe, bez zakonskog osnova koji bi opravdao upotrebu sredstava, a kamoli legitimisao progonjenu grupu kao takvu. U Srbiji, progon ne vri vlast, na legalan nain, koji bi rezultirao otklon ili represiju prema drutveno patolokim pojavama ili grupama. Vlast u Srbiji formirana je u ideoloki neprofilisanoj (dakle nepolitikoj), interesnoj grupi, koju povezuje korist koju crpi iz jednopartijskog monopola i interes da se drutvena mo uspostavljena na goloj prinudi transponuje u drutvenu mo izraenu u finansijskoj moi. Tako uspostavljena grupa ima dve odlike koje ine neophodnim progon svih koji mogu ili ele da uzdrmaju tako uspostavljen monopol, a to su izolacionizam, prema spolja, i ekskluzivitet, iznutra. U situaciji jednopartijske drave, ova grupa je bila prinuena da neto stvara, ime je imala dodirnih taaka sa radnim i stvaralakim delom stanovnitva. Rasporeivanjem u vie partija, koje listom poivaju na tzv. policentrikom etatizmu i tzv. demokratskom centralizmu, predstavnici nomenklature, koja je 1981. zapoela pomenuti istorijski proces pretvaranja javnog u privatno posredstvom dravne prinude i nacionalizacije, predstavljaju svojevrsnu aristokratiju, koja praktino koi, iako zagovara prelazak u kapitalizam. Kome ovo nije jasno, neka pogleda ima li ideolokih razlika izmeu partija i neka potrai dravu u kojoj je jedini osnov za upravljanje dravnim i drutvenim procesima pripadnost partiji, ali i poreklo vodeeg nevladinog sektora. U smislu navedenog, progon predstavlja racionalan pokuaj plutokratije, u partijskoj dravi, da odstrani i pacifikuje sve koji bi mogli biti smetnja vrenju vlasti, ne kao javne funkcije, ve kao kanalisanja koristi. Drutveni sukob iz takvog iskljuivanja stanovnitva, izuzev privilegovane grupe, dovodi preduzetne ljude i radnitvo da lini napredak ne mogu da ostvare bez da razbiju barijere koje ih iskljuuju iz preraspodele drutvenog blagostanja. Pitanje je samo da li e taj scenari biti voen jasnom ideolokom alternativom ili, po Hobsu, protiv svakog. Bavljenje pojedinanim sluajevima progona samo maskira sutinu sukoba, koji je posledica horizontalne entropije u koje je

drutvo zapalo poetkom sedamdesetih, a ega su bili svesni oni koji su iz promena nameravali da svoj poloaj pretvore u dominaciju sebe i svojih potomaka, zauvek.