Latentne rezerve Nastaju bilo potcenjivanjem aktive, bilo precenjivanjem pasive.

Nije re o tome da se kroz bilans ukae da neto ne postoji; svaka pozicija je u bilansu dokazana, ali osnovica po kojoj je vrena procena nije bila najpreciznija, tako da u preduzeu mogu da postoje bilo latentne rezerve, bilo skriveni gubici.Latentne rezerve i skriveni gubici javljaju se kao razlika izmeu stvarnog i inventarnog bilansa.Problem latentnih rezervi je usko povezan sa pitanjem procenjivanja. VRSTE LATENTNIH REZERVI 1)prinudne latentne rezerve, 2)procenjene latentne rezerve prema pravu izbora, i 3)latentne rezerve po slobodnoj volji Prinudne latentne rezerve nastaju automatski, primenom (porast cena kada su dnevne cene vee od nabavnih, a za preduzee su trokovi nabavke gornja granica procenjivanja) Procenjene latentne rezerve pojavljuju se usled postojanja prava izbora izmeu razliitih zakonski doputenih vrednosti ili usled stvarne procene (acovanja), u sluajevima kada to prilike zahtevaju. Latentne rezerve po slobodnoj volji pojavljuju se u svim onim sluajevima kada se vrednost koja odgovara propisima o procenjivanju ili naelima urednog knjigovodstva samovoljno potcenjuje. Skriveni gubici nastaju precenjivanjem aktive, ili potcenjivanjem pasive Gubitak se nalazi u aktivi i ako on treba da postane skriven, onda je potrebno da ostale pozicije aktive apsorbuju jedan njegov deo. Usled toga, svako precenjivanje aktive ima kao posledicu skrivanje gubitaka. Uzroci latentnih rezervi i SG - berzanske pekulacije i razne poslovne malverzacije - problem podele trokova izmeu obraunskih perioda koji su uslovljeni kako faktorima koji utiu na njihovo troenje tako i primenom razliitih metoda obrauna amortizacije. - primena principa opreznosti. Nastaju po osnovu zakonskih propisa (prinudnim putem) o obavezi ili zabrani bilansiranju - razne poslovno-politike tenje. Naime, preduzee koje u tekuoj godini stvara latentnu rezervu u stvari odlae podelu jednog dela dobitka za kasnije.

Stvarni znaaj skrivanja dobitka i gubitka Preduzee koje je izvrilo potcenjivanje robe na taj nain to je zalihe obraunalo po 20 din., umesto 30 din/kg. i tako smanjilo dobitak od 200.000 din. na 100.000 din. prilikom prodaje mora realizovati latentnu rezervu u iznosu od 100.000 din. Zbog nie procene zaliha robe ono ipak nee tu robu prodati po nioj ceni, ve po onoj koju moe da ostvari na tritu. Preduzee moe da odlae prodaju te robe, ali jednom mora doi do objektiviranja latentne rezerve. Slian je sluaj i sa skrivenim gubitkom. Ako je preduzee potcenilo svoju obavezu u stranom novcu i na taj nain imalo skriveni gubitak u iznosu od 300.000 din., njegova se situacija stvarno noje nita izmenila. Ono e morati jednog dana da izvri isplatu svoje obaveze u stranoj valuti, morae da nabavi devize i tom prilikom platie stvarni kurs. Tada bezuslovno mora da doe do objektiviranja skrivenog gubitka.Ako latentne rezerve i skriveni gubici stvarno ne menjaju finansijsku situaciju preduzea, to ne znai da one ne mogu da uticati na poslovanje preduzea i da time izazovu izmenu u finansijskoj situaciji.Latentne rezerve odnosno skriveni gubici moraju najkasnije prilikom likvidacije doi do izraaja - ukazuje na njihov tranzitorni efekat.U razvijenim zemljama zapada preduzea vode politiku latentnih rezervi iz vie razloga: pitanje poreza i berzanske spekulacije, malverzacije Slini su motivi i kad je u pitanju skrivanje gubitka: pitanje poreza, berzanske spekulacije i interesi raznih direktora
-

Osnovni zahtevi realnosti i ispravnosti bilansa Osnovni bilansni zahtevi realnosti i ispravnosti, obuhvataju u principu problematiku procenjivanja bilansnih pozicija i ispravnosti bialnsa.Procenjivanje bilansnih pozicija sastoji se u primeni odreenih cena na odgovarajue materijalne i ostale poslovno-ekonomske veliine preduzea.Pri procenjivanju se potuju opti principi i metodi procenjivanja pojedinih pozicija bilansa, zakonodavstvo i interna akta preduzea o procenjivanju.Osim pojedinih bilansnih pozicija predmet procenjivanja moe biti i preduzee u celini.

Problem procenjivanja bilansnih pozicija Principi procenjivanja bilansnih pozicija znae, primeniti odreene cene na odgovarajue materijalne i ostale vrednosti, poslovno-ekonomske veliine. Ima vie metoda procenjivanja, vie cena, koje se primenjuju pri procenjivanju.Procenjivanje u bilansu ima karakter procene pojedinih pozicija bilansa po odgovarajuim cenama.Prema autorima: dr P. Gerstner, L. Mayer, H. Knoll, H. reinheimer i U. Franc pri procenjivanju bilansnih pozicija primenjuju se nabavna, odnosno cena kotanja, dnevna i nia cena.Procenjivanje po nabavnoj ceni, odnosno ceni kotanja, zasptupljeno je kod autora: R. Boland i C. Blind.Po K. Vasiljeviu procenjivanje bilansnih pozicija ini se, po principu nabavne cene, korekture

principa nabavne cene, dnevne cene, funkcionalne i likvidacione cene.Metoda procenjivanja bilansnih pozicija teoretski i praktino svodi se na procenjivanje po nabavnoj i dnevnoj ceni, i njihovim varijantama Procenjivanje po nabavnoj ceni Proceniti osnovna, vanposlovna i obrtna sredstva po nabavnoj ceni znai proceniti po kojoj su nabavljene, odnosno po toj ceni se i evidentiraju u preduzeu.ta predstavlja nabavna cena - Prema jednom stavu, pod nabavnom cenom se podrazumeva fakturna cena dobavljaa, a prema drugom fakturna cena uveana za trokove nabavke (trokove dopreme, utovara, pretovara, carine) i lagerovanja (uskladitenja, nabavne slube).Nabavna cena, kao najstariji nain procenjivanja, ima svojih pozitivnih i negativnih crta.najlaka je za odreivanje i najlake se moe kontrolisati, s obzirom da se sredstva preduzea vode po ovoj ceni, na osnovu fakturnog iznosa, uveanog za nastale zavisne trokove.Nestabilnost cena, dovodi do nepovoljnih posledica u pogledu procenjivanja, to izaziva sumnju u tanost procenjivanja po nabavnoj ceni, jer se nabavne cene stalno menjaju. U takvoj situaciji pribegava se iznalaenju povoljnijih reenja, u smislu umanjenja fluktacije cena. Pribegava se procenjivanju po metodama, koje se zasnivaju na principu nabavne cene, te zato imaju karakter varijanti nabavne cene.Varijante nabavne cene: prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (FIFO), poslednja ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (LIFO), najvina ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni (HIFO), po metodi prosene nabavne cene i koeficijenta za revalorizaciju. Prva ulazna jednaka prvoj izlaznoj nabavnoj ceni FIFO Materijal nabavljen po jednoj ceni odlazi u proizvodnju po ceni po kojoj je nabavljen sve dok se time ne iscrpu sve zalihe; tek posle toga dolazi do rasodovanja po ceni druge nabavke itd. Ako cene u svom daljem kretanju pokazuju tendenciju porasta ili pada to se odraava na procenjivanje zaliha i trokova materijalaKada cene rastu, zalihe materijala procenjuju se po docnijim nabavnim cenama, koje su najblie dnevnoj, ali s obzirom na to da nabavne cene i dalje rastu, dolazi do pojave potcenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenog dobitka.Obrnuto, kada cene opadaju dolazi do precenjivanja vrednosti zaliha, tj. pojave skrivenih gubitaka. Kada cene rastu trokovi materijala obraunavaju se po ranijim nabavnim cenama, te je njihov iznos manji, tj. podcenjeni su, to znai pojavu skrivenih gubitaka.Obrnuto kada cene opadaju, trokovi su vii, tj. precenjeni su, a to znai pojavu skrivenog dobitka. LIFO metoda procenjivanje trokova materijala vri po poslednjim a zaliha po ranijim nabavnim cenama. poslednja cena po kojoj materijal ulazi u magacin je prva cena po kojoj izlazi iz magacina u proizvodnju.Ova metoda u prvi plan stavlja raun uspeha.

HIFO metoda sastoji u tome to se obraun trokova materijala vri po najvioj ulaznoj nabavnoj ceni. Znai da je najvia cena materijala istovremeno i prva cena po kojoj se vri procena utroka materijala.Tek nakon iscrpljene koliine po toj ceni, sledi obraun po prvoj nioj. Primena ovog principa dolazi do izraaja kada se cene na tristu esto menjaju, padaju i rastu.Na osnovu ovakvog principa, ukoliko cene pokazuju tendenciju porasta, povoljnije je procenjivanje sa stanovita obrauna trokova materijala, jer se zalihe materijala procenjuju po najniima nabavnim cenama, a obraun trokova materijala po najviim nabavnim cenama, koje se vie pribliavaju dnevnim. Metoda prosene nabavne cene Sastoji se u primeni prosenih nabavnih cena (aritmetika odnosno ponderisana sredina ) na sirovine, materijal, sitan inventar, ambalau i sl. kao i robu, ukoliko se vodi po nabavnim cenama. Iznalaenje prosene nabavne cene posle svake nabavke, znai da se sa svakom nabavkom, ukoliko se nabavne cene menjaju, menja i prosena nabavna cena, po kojoj se vri procenjivanje zaliha i trokova materijala Prosena nabavna cena na kraju meseca, odgovara vrednosti ukupne nabavke u toku meseca, u odnosu na ukupno nabavljene koliine: 530.000 : 500 = 1.060 (prosena nabavna cena na kraju meseca) UTROENO: 300 kom = 310.000 (po prva ulazna jednako prvoj izlaznoj) 300 kom * 1.060 = 318.000 (prosena nabavna cena na kraju meseca) + 8.000 (korektura trokova) Metoda koeficijenata za revalorizaciju Sastoji se u usaglaavanju nabavne i dnevne cene, primenom odreenih koeficijenata na nabavnu cenu.To se postie na taj nain to se nabavne cene pojedinih sredstava mnoe sa jedinstvenim ili razliitim koeficijentima koji treba da izraze stepen rasta cena koje prati statistika.Cena koja se dobija primenom koeficijenata naziva se revalorizaciona. Revalorizaciona cena se najvie primenjuje kod osnovnih sredstava Procenjivanje po dnevnoj ceni Nastala kao posledica negativnih strana primene nabavnih cena u domenu procenjivanja. Proceniti odreene vrste sredstava po dnevnoj ceni znai proceniti ih po trinoj ceni na odreeni dan.Prednost dnevne cene to se moe lako kontrolisati i utvrditi. Meutim, to nije uvek sluaj. Itekako se moe vetaki delovati na porast cena krajem godine. Kao posledica takve situacije i tenje za povoljnije reenje procenjivanja po dnevnoj ceni, pristupilo se primeni prosene dnevne cene

Procenjivanje po nioj ceni Princip nie cene poiva na komparaciji nabavnih i dnevnih cena.Po ovom principu pri procenjivanju bilansnih pozicija treba se opredeliti za onu cenu koja je nia bez obzira kakav karakter ima.Uslov za primenu ove metode procenjivanja je postojanje obe cene, jer bez toga nema mogunosti za izbor nie cen e.

Analiza bilansa uspeha

Pojam i forma prikazivanja bilansa uspeha Znaaj BU naglo poinje da raste u drugoj deceniji dvadesetog veka sa razvojem novih preduzea, konkurencije, i porastom znaaja poslovnog rezultata za budunost firme.Bilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz ijeg sueljavanja se utvruje rezultat koji moe biti pozitivan i negativan.Bilans uspeha moe biti prikazan u formi jednostranog pregleda (forma liste ili tafelna forma) i u formi dvostranog pregleda (forma konta).Za bilans uspeha u formi konta obino se kae da je pregledniji, jasniji iskaz komponenti periodinog rezultata, kao i da je u neposrednoj vezi sa knjigovodstvom Metode prikazivanja prihoda i rashoda Rashodi i prihodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim i saldiranim iznosima. U prvom sluaju (nesaldiranim iznosima) bilans uspeha se sastavlja po bruto, a u drugim sluajevima (saldiranim iznosima) po neto principu.U bilansu uspeha sainjenom po bruto principu ne kompenziraju se pojedine vrste prihoda i rashoda ve se svaka vrsta prihoda i rashoda iskazuje posebno. Bilans uspeha sastavljen po neto principu moe da bude sastavljen na razliite naine. Sadraj bilansa uspeha na osnovu naih propisa Bilans uspeha sadri: Poslovne prihode, rashode i rezultat, Finansijske prihode, rashode i rezultat, Ostali prihode, rashode i rezultat i Ukupni rezultat pravnog lica. Prihodi i rashodi, dakle, po svom karakteru mogu biti poslovni, finansijski i ostali. Poslovni i finansijski prihodi i rashodi imaju atribut redovnih. Poslovni su rezultat osnovne delatnosti preduzea i stalnog su karaktera. Finansijski nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzea sa okruenjem. Vanredni prihodi i rashodi nastaju kao rezultat vanrednih aktivnosti preduzea.

Poslovni rashodi Poslovne rashode (trokove perioda) ine: nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi, trokovi proizvodnih usluga, trokovi amortizacije i rezervisanja nezavisno od momenta plaanja. Korekturom smanjenja odnosno poveanja vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, pri utvrivanju trokova perioda, uz poveanje za iznos nabavne vrednosti prodate robe i materijala, upotpunjava se celina poslovnih rashoda. Rashodi finansiranja Rashodi finansiranja obuhvataju rashode iz odnosa sa povezanim preduzeima, kamate, negativne kursne razlike, rahode po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi od uea u gubitku zavisnih pravnih lica i zajednikih ulaganja koji se obraunavaju korienjem metoda udela i ostali finansijski rashodi. Neposlovni ili vanredni rashodi Vanredne (neposlovne ili ostale) rashode ine gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalmih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, gubici po osnovu prodaje uea u kapitalu i hartija od vrednosti, gubici od prodaje materijala, manjkovi, rashodi po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika, koji ne ispunjavaju uslove da se iskau u okviru revalorizacionih rezervi, rashodi po osnovu direktnih otpisa potraivanja, rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe, ostali nepomenuti rashodi. Poslovni prihodi Poslovni prihodi sadre: prihode od prodaje robe, prihode od prodaje proizvoda i usluga, prihode od aktiviranja uinaka, promenu vrednosti zaliha, prihode od premija, subvencija, dotacija, donacija i ostali poslovni prihodi koji su obraunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate. Finansijski prihodi Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, pozitivne kursne razlike, prihode po osnovu efekata valutne klauzule, prihode od uea u dobitku zavisnih pravnih lica i zajednikih ulaganja, kao i ostale finansijske prihode. Neposlovni i vanredni prihodi Ostale prihode ine: dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, dobici od prodaje uea i dugoronih hartija od vrednosti, dobici od prodaje materijala, vikovi, naplaena otpisana potraivanja, prihodi po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja dugoronih rezervisanja i ostali prihodi. Analiza rashoda bilansa uspeha Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji poslovne, finansijske i ostale. Svi oni su prate poslovanje preduzea. Rashodi preduzea se dele na uslovljeni osnovnom delatnou preduzea. Razgranienje

izmeu pojma rashoda i trokova se zasniva na stavu da onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizvoda, koji moe biti ukalkulisan u cenu kotanja ini kategoriju trokova.Elementi rashodne strane bilansa uspeha - baziraju se na preuzimanju vrednosti iz bilansa stanja po onim vrednostima po kojima se one tamo bilansiraju (npr. po planskim cenama)Proces preuzimanja vrednosti iz bilansa stanja odvija se na dva mogua naina: Prvi: smanjenje vrednosti neke realne imovine Drugi: formiranje neke obaveze Bilans uspeha na rashodnoj strani prima elemente bilansa stanja kojima se smanjuje njihova vrednost, ili pak vri njegovo tereenje putem poveanja obaveza.Bilans uspeha prima elemente bilansa stanja onakve kakvi su bez obzira na to da li oni stvarno treba takvi da budu Trokovi se iskazuju u bilansu uspeha nezavisno od toga da li su uopte uslovljeni odvijanjem bilo kakvih procesa u preduzeu. Dovoljno je samo da su oni nastali. Elementi prihodne strane bilansa uspeha Kod prihodne strane bilansa uspeha znaajno je da se vrednosni iskazi objektiviziraju i iskau po segmentima i nosiocima trokova, odnosno prihoda.Uslovi prodaje se ugrauju u prihodnu stranu bilansa uspeha ako se radi o prodaji na popust ili o bilo kakvim bonifikacijama problemi u praksi: -prodaja koja se realizuje pod specifinim okolnostima (npr. multilevel marketing) -realizacija pod povlaenim komercijalnim uslovima - prihodi se naplauju avansno U svim ovakvim sluajevima javlja se nepotpuna slika za analitiko zakljuivanje, pa se ovakvi bilansi moraju preureivati kada se formira valjan analitiki zakljuak i ocena poslovnepolitike Analiza rezultata poslovanja Prema klasinom shvatanju primarni cilj poslovanja preduzea je da maksimizira profit u korist vlasnika kapitala;je maksimiranje rentabilnosti poslovnih ulaganja. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni i periodini rezultat preduzea Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finasijski i vanredni Po svom karakteru rezultat moe biti uporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaen i nenaplaen, pozitivan i negativan I konano, rezultat preduzea moe biti pozitivan i negativan. Analizom dobitka se izvode konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o njegovom obimu u tekuoj godini, kao i trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu. Raspodela finansijskog rezultata Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom- neto dobit. Neto dobit se rasporeuje na:

Deo na ime dividende (zarada investitora) Deo na ime participacije zaposlenih; Deo na ime jaanja fondova preduzea; Deo na ime ostalih namena; Deo koji ostaje privremeno nerasporeen. Posledice neregularnosti finansijskog rezultata Ako se u bilansu uspeha umanje rashodi finansijski rezultat biti vei nego to bi realno trebalo da bude.Posledica - oni trokovi koje je trebalo ukljuiti u bilans uspeha zadravaju se na zalihama materijalnih vrednosti, ili pak na nekoj neiskazanoj obavezi u bilansnoj pasivi (zalihe repromaterijala ili drugih materijalnih vrednosti su skuplje i sa veom vrednou se unose u bilans stanja). Naredni obraunski period e biti tereen veim trokovima pa e finansijski rezultat perioda biti manji nego to bi trebalo da bude.Ako se prihodi iskazuju nerealno vie, to znai da e potraivanje od kupca po osnovu prodaje biti fiktivno uveano Metode obraunavanja rezultata (metode sainjavanja bilansa uspeha) Obraunavanje periodinog rezultata u bilansu uspeha pretpostavlja suprostavljanje meusobno uporedivih veliina (prihoda i rashoda).Uporedivost se ne postavlja kao pitanje samo kada su proizvedene i prodate koliine u obraunskom periodu jednake.Poto se, po pravilu, proizvedene i prodate koliine ne podudaraju, one se moraju raunski dovesti u sklad da bi periodini rezultat mogao da bude obraunat.To se moe postii primenom dve glavne metode bilansiranja rezultata, i to: 1) Metoda ukupnih trokova, i 2) Metoda prodatih trokova Metoda ukupnih trokova (raun uinaka) MUT se zasniva na stavu da kriterijum za povezivanje sa prihodima predstavljaju ukupni trokovi perioda (ne trokovi prodatih proizvoda).Poslovni rezultat se utvruje suprostavljanjem svih rashoda obraunskog perioda i svih uinaka istog perioda.U bilansu uspeha sainjenom po MUT na strani rashoda iskazuju se ukupni rashodi a na strani prihoda se iskazuju ukupni prihodi ostvareni u toku perioda.Problem s primenom MUT nastaje kada se prodaja koliinski ne podudara sa proizvodnjom u istom periodu, odnosno kada postoje promenjive zalihe uinaka. Raunska uporedivost (u pogledu njihove koliinske komponente) rashoda i prihoda ostvaruje se na taj nain to se prihodima od prodaje dodaje poveanje zaliha uinaka (ako je u toku perioda dolo do poveanja), a oduzima smanjenje stanja zaliha (ako su zalihe uinaka u toku perioda

smanjene).Ukljuivanje promene stanja zaliha u prihode moe biti shvaeno i kao indirektna korektura ukupnih rashoda perioda, ime se oni svode na rashode prodatih uinaka. Sadrina bilansa uspeha, dakle, zavisi od metoda po kojima je sainjen i naina ukljuivanja poreza i doprinosa na finansijski rezultat u bilansu uspeha.Ako se bilans uspeha sainjava po metodi ukupnih trokova mogua je primena ili bruto ili neto principa. Neto princip metode ukupnih trokova Po neto principu iz bilansiranja se iskljuuju poetne i krajnje zalihe materijala i trgovake robe i nabavka materijala i trgovake robe u toku obraunskog perioda. Bilans uspeha po neto principu metode ukupnih trokova moe da se saini na tri naina: 1) sa korekcijom na strani prihoda, 2) sa korekcijom na strani rashoda i 3) sa korekcijom na obe strane. Metoda prodatih trokova (uinaka) - Raun prodaje

Prema ovoj metodi uspeh obraunskog perioda utvruje se suprostavljanjem prihoda od prodaje proizvoda sa rashodima prodatih proizvoda (ne svih rashoda perioda, nego pored onih razgranienih po vremenskom kriterijumu jo samo rashoda koji su nastali po osnovu prodaje proizvoda, usluga, robe).Trokovi prodatih proizvoda zovu se jo i puna cena kotanja prodatih proizvoda. Nju ine proizvodna cena kotanja (trokovi proizvodnje) prodatih proizvoda i poslovni trokovi perioda koji se u datoj fazi prodaje vezuju za prodate proizvode. Po ovoj metodi sadrinu bilansa uspeha ine prihodi od prodaje proizvoda i trokovi prodatih proizvoda, a ne ukupni uinci perioda i ukupni trokovi preduzea, pa u bilansu uspeha nisu potrebne nikakve korekcije na strani prihoda za promenu zaliha uinaka u toku perioda; to ostaje u krugu rauna stanja.Rezultat obraunat po MPT se smatra nepotpunim periodinim rezultatom, jer nedostaju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate zalihe.Da bi raun uspeha postao potpun te da bi se iz njega mogao sagledati uticaj promene stanja zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda na visinu ostvarenog rezultata, a da se pri tome ne izae iz okvira ove metode ine se razne adaptacije rashodne strane rauna uspeha. Tako se npr. ukupnim rashodima proizvodnje odnosnog perioda, korigovanim za promene stanja zaliha nedovrene proizvodnje, dodaju trokovi upravljanja i prodaje i vrednost zaliha gotovih proizvoda na poetku perioda. Doterivanje rauna uspeha po metodi prodatih trokova je uobiajena praksa uanglosaksonskim zemljama, naroito u SAD.Bilansi uspeha se prikazuju obavezno u formi liste, to odgovara metodi, ali uz isticanje poetnih zaliha gotovih proizvoda, trokova ostvarene prozvodnje, i zaliha gotovih gotovih proizvoda na kraju godine, tako da prvi deo rauna uspeha izgleda:

Ralanjavanje u raunu uspeha Sutina ralanjavanja u raunu uspeha je u segmentiranju ukupnog (bruto) rezultata prema unapred izabranim kriterijumima.Zahtev kontrole ostvarenog uspeha namee potrebu ralanjavanja ukupnog uspeha prema podrujima njegovog nastanka (izvora uspeha).Nezavisno od metode po kojoj je sainjen bilans uspeha, prihodi mogu da budu bilansirani po sistemu fakturisane ili naplaene realizacije. Raun uspeha po metodi ukupnih trokova Izgradnja rauna uspeha po ovoj metodi pretpostavlja na samom poetku: 1) izbor forme prikazivanja i 2) izbor varijante metode ukupnih trokova.U upotrebi su obe forme i to forma konta i forma liste.Metoda ukupnih trokova ima dve osnovne varijante. Prva bi se mogla nazvati metodom punih ukupnih trokova, druga metodom nepotpunih ukupnih trokova. Sutina prve je u tome to se na strani rashoda ne pojavljuje skontirana potronja materijala, nego se iskazuje poetno stanje zaliha, ukupna nabavka perioda i korekcija zaliha na kraju perioda. Na taj nain, na strani rashoda se ne prikazuje bruto kretanje nabavke, to je zgodna informacija za kontrolu ulaganja u poslovni proces. Na strani prihoda pojavljuje se korektura zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda.Druga varijanta ove metode se razlikuje od prve po tome to se na strani rashoda ne prikazuje bruto nabavka materijala sa korekturom zaliha, nego samo skontirana potronja materijala. Meusobna uslovljenost bilansa stanja i uspeha Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva meusobno povezana, ali po funkcijama razliita finansijska izvetaja. Bilans uspeha se zatvara na taj nain to se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak, odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula. Bilans uspeha se zatvara na taj nain to se kao njegov krajni rezultat javlja dobitak ili gubitak, odnosno ni jedno ni drugo ako je rezultat nula. U sluaju pozitivnog finansijskog rezultata dobitak se evidentira na strani pasive bilansa stanja i na rashodnoj strani bilansa uspeha.Obrnuto, u sluaju negativnog finansijskog rezultata gubitak se evidentira u aktivi bilansa stanja i na prihodnoj strani bilansa uspeha. Analiza rauna Knjigovodstveni sistem raspolae knjigovodstvenim raunima (kontima ili samo raunima) koji u znaajnoj meri pojednostavljuju nain voenja knjigovodstvene evidencije.Osobenost knjigovodstvenog rauna u tradicionalnom obliku je njegova dvostranost. Kao to bilans ima levu i desnu stranu obeleenu po konvenciji aktiva i pasiva isto tako i rauni imaju levu i desnu stranu koje se po konvenciji obeleavaju sa duguje i potrauje.Razlikuju se rauni bilansa stanja i rauni bilansa uspeha.Rauni bilansa stanja prikazuju pojedine oblike imovine i kapitala preduzea. U zavisnosti od karaktera imovine, odnosno kapitala koji prikazuju, rauni se dele na aktivne, pasivne i aktivnopasivne.

10

Analiza aktivnih rauna Klasa 0: Neuplaeni upisani kapital i stalna imovina 00 Neuplaeni upisani kapital 01 Nematerijalna ulaganja 02 - Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva 03 Dugoroni finansijski plasmani Klasa 1: Zalihe 10 Zalihe materijala 11 Nedovrena proizvodnja 12 Gotovi proizvodi 13 - Roba 14 Nekretnine pribavljene radi prodaje 15 Dati avansi Klasa 2: Kratkorona potraivanja, plasmani i gotivina 20 Potraivanja po osnovu prodaje 21 Potraivanja iz specifinih poslova 22 - Druga potraivanja 23 Kratkoroni finansijski plasmani 24 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 27 Porez na dodatu vrednost 28 Aktivna vremenska razgranienja 29 Gubitak iznad visine kapitala Rauni rashoda koji, takoe, imaju aktivan karakter su sledei: Klasa 5: Rashodi 50 Nabavna vrednost prodate robe 51 Trokovi materijala 52 Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 53 Trokovi proizvodnih usluga 54 Trokovi amortizacije i rezervisanja 55 Nematerijalni trokovi 56 Finansijski rashodi 57 Ostali rashodi 58 Rashodi po osnovu obezvreenja imovine 59 Vanredni rashodi i prenos rashoda Klasa 8: Vanbilansna evidencija 88 Vanbilansna aktiva

11

Analiza pasivnih rauna Klasa 3: Kapital 30 Osnovni i ostali kapital 31 Neuplaeni upisani kapital 32 - Rezerve 33 Revalorizacione rezerve 34 Nerasporeena dobit 35 - Gubitak Klasa 4: Dugorona rezervisanja i obaveze 40 Dugorona rezervisanja 41 Dugorone obaveze 42 Kratkorone finansijske obaveze 43 Obaveze iz poslovanja 44 Obaveze iz specifinih poslova 45 Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 46 Druge obaveze 47 Obaveze za porez na dodatu vrednost 48 Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dabine 49 Pasivna vremenska razgranienja Dodatni finansijski izvetaji Dva tipa ili dve metode analize likvidnosti zasnovane na veliini novanog toka: - Prva se zasniva na veliini novanog toka (cash-flow) a - druga na svim finansijskim tokovima (funds flow). Izvetaj o novanim tokovima (cash flow) Koncept cash flow analize je novijeg datuma (pedesetih godin nastaje) Danas se koristi u velikom broju zemalja kao sredstvo za procenu prinosne snage i za procenu finansijske snage preduzeaCash flow je viak prihoda koji je po odbitku poreza na dobitak, slobodan za isplatu dividendi, uea u dobitku, investiranje u osnovna sredstva i dospelih dugoronih zajmova. Ukoliko postoji neupotrebljeni cash flow on poveava obrtna sredstva i koristi se za isplatu kratkoronih obaveza, za ulaganje u zalihe, za profitabilno plasiranje ili poveanje rezervi gotovine.injenica da postoji nesklad izmeu gotovine i rezultata je uticala da se ustanovi potreba za njihovim posebnim utvrivanjem i prezentiranjem. Namene i sadraj aktivnosti izvetaja o novanim tokovima

12

Cash flow izvetava o svim novanim aktivnostima (primanjima i isplatama) preduzea tokom odreenog perioda.On objanjava uzroke koji su doveli do novanih promena istovremeno pruajui informacije o poslovnim, finansijskim i investicionim aktivnostimaNa visinu gotovine u preduzeu utiu odluke koje proistiu iz poslovnog upravljanja i iz finansijskog upravljanja. Osnovne aktivnosti : Poslovne aktivnosti su glavne aktivnosti preduzea koje donose prihod i druge aktivnosti, osim onih koje su aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. Re je, dakle, o aktivnostima ili transakcijama koje utiu na bilans uspeha. Investicione aktivnosti su sticanje i otuivanje dugoronih sredstava i drugih ulaganja koaj nisu ukljuena u gotovinske ekvivalente. Finansijske aktivnosti su aktivnosti koje dovode do promena u visini i sastavu sopstvenog kapitala i obaveza preduzea po osnovu uzetih zajmova. Gotovinski prilivi Naplata od kupca Naplacene kam.i dividende Ostala poslovna primanja Gotovinski odlivi Got.isplate dobavlj. Got.isplate zaposlenima Plaena kam.i porezi Ost.poslovne got.isplate Prodaja imovine,postrojenja i Kupovina imovine postrojenja i opreme opreme Prodaja hov koje nisu Kupovina hov koje nisu got.ekvivalenti got.ekvivalenti Primanje od otplata zajma zaduivanje Gotov.pozajmice od poverilaca Otplata pozajmljenih iznosa Emitovanje hov Otkup deoniarskih akcija Deoniarskog kapitala Isplata dividendi

Poslovne aktivnosti

Investicione aktivnosti

Finansijske aktivnosti

Izrada izvetaja o novanim tokovima je jednostavna i praktino obuhvata dve faze: 1)prvo,navedu se aktivnosti koje poveavaju gotovinu(tj prilivi gotovog novca) i oni koji smanjuju gotovinu (tj odlive gotovog novca) 2)drugo,izvri se klasifikacija svakog priliva i odliva gotovog novca u jednu od tri kategorije prema vrsti aktivnosti koja je to prouzrokovala:poslovne aktivnosti,investicione ili finansijske aktivnosti. Metode izvetavanja o novanim tokovima 1. metoda indirektnog utvrivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (indirektna metoda)osnovno obeleje indirektnog metoda ogleda se u tome to se tokovi gotovine i ekvivalenti gotovine iz poslovanja utvruju polazei od neto dobitka

13

2. metoda direktnog utvrivanja tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata (direktna metoda)identifikacija gotovine i got.ekviv.iz poslovanja se vri na bazi bruto tokova Utvrivanje cash flow i u jednom i u drugom sluaju se vri raunski na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha

ITG po metodi direktnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja Prema direktnoj metodi, informacije o glavnim stavkama bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine mogu da se utvrde na jedan od sledeih naina: -iz raunovodstvene evidencije preduzea; ili -usklaivanjem prodaje, trokova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i slini prihodi i rashodi kamata i sline naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspeha za: promene u stanju zaliha i poslovnih potraivanja i obaveza u toku perioda; druge negotovinske stavke; i -ostale stavke, gde uinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja. Meuzavisnost IOGT i bilansa stanja Ravnotea u bilansu stanja se moe predstaviti sledeom jednainom: Aktiva (A) = Obaveze (L) + Akcionarski udeo (SE) Gotovina + Bezgotovinska sredstva = Obaveze + Akcionarski udeo[2] Gotovina = Obaveze + Akcionarski udeo Bezgotovinska sredstva Bilo koja promena () u gotovini mora biti praena promenom jedne ili vie stavki na desnoj strani da bi jednaina ostala u ravnotei: Gotovina = Obaveza (L)+ Akcionarskog udela (SE) Bezgotovinskih sredstava(NCA) Iz navedenog proizilazi da je: Promena u gotovini = Promena u svim bezgotovinskim stanjima U knigovodstvu je mogue napraviti pregled svih poslovnih transakcija tokom poslovne godine. Pregled onih transakcija koje ukljuuju gotovinu su oznaene sa zvezdicom (*): *2. Naplate potraivanja *5. Plaanja dugovanja dobavljaima *7. Isplata plata *8. Priznavanje nastale kamate i isplata *9. Priznavanje i isplata poreza na dohodak *11. Nabavka osnovnih sredstava za gotovinu *12. Prodaja osnovnih sredstava po knjienoj vrednosti *13. Izdavanje dugoronog duga

14

*14. Emitovanje obinih akcija *15. Objava i isplata dividendi Izraunavanje gotovinskih tokova iz investicionih i finansijskih aktivnosti Uobiajena pravila koja se koriste prilikom provere stanja gotovine a na bazi analize promena u stavkama bilansa stanja su sledea: 1. Poveanja u gotovini (gotovinski prilivi) proistiu iz: -Poveanja u obavezama ili akcionarskog udela - Smanjenja u bezgotovinskoj aktivi 2. Smanjenja u gotovini (gotovinski odlivi) proistiu iz: - Smanjenja u obavezama ili deoniarskom kapitalu - Poveanja u bezgotovinskoj aktivi moe se uoiti da su na gotovinske tokove iz investicionih aktivnosti ( odliv) i finansijskih aktivnosti ( priliv) kompanije uticale promene na sledeim pozicijama: (a) osnovna sredstva, (b) dugorone obaveze i (c) deoniarski kapital. a. Neto osnovna sredstva poveala su se za priliv u 20x2. Tri stavke obino objanjavaju promene: (1) steena aktiva, (2) prodaja aktive (asset disposition), i (3) troak amortizacije za taj period. Stoga je: Poveanje u neto aktivi imovine (postrojenja) = (Acqusisitions) nabavke prodaje (disposals) rashod amortizacije Elementi u ovoj jednaini objanjavaju investicione aktivnosti kompanije. Praenje gotovinskih tokova iz investicionih aktivnosti zahteva osnovno poznavanje aktivnosti iz te godine. Ponekad imate samo nepotpune informacije a sami morate da doete do nepoznatih vrednosti. Na primer, moda znate poveanje u neto aktivi postrojenja, nabavke novih osnovnih sredstava, i rashod amortizacije a da ne znate o prodaji aktive kompanije. kompanija je poveala knjigovodstvenu vrednost za iznos prodate aktive to znai da se knjigovodstvena vrednost imovine slae sa prodatom vrednosu. No, u praksi su veoma esta odstupanja knjigovodstvenih od prodatih vrednosti kao posledica prodaja koje mogu biti vee ili manje od knjigovodstvene vrednosti. b. Dugorona obaveza (dug) je poveana. Ovo poveanje je nastalo zbog novog dugoronog duga koji je izdat finansijska aktivnost koja je poveala gotovinu. c. Poveanje u deoniarskom kapitalu moe da se objasni pomou tri faktora: (1) emitovanjem deoniarskih akcija, (2) neto dobitkom (ili gubitkom), (3) dividendama. Stoga je: Poveanje u akcionarskom udelu = Novo emitovanje + Neto dobitak Dividende Dakle, finansijske aktivnosti koje utiu na gotovinu su emitovanje novih deonica i isplata dividendi u gotovini. Bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti kompanija nije imala nikakve bezgotovinske investicione ili finansijske aktivnosti. Da bismo ilustrovali injenicu da bezgotovinske investicione i finansijske aktivnosti ne utiu na izvetaj o novanim tokovima pretpostavimo da je kompanija imala sledee aktivnosti:

15

Nabavila je osnovna sredstva emitovanjem obinih akcija.Nabavila je malu zgradu potpisavi hipoteku na odreeni iznosKonvertovala je dugoroni dug u obine akcije. IONT po metodi indirektnog utvrivanja tokova gotovine iz poslovanja Indirektna metoda polazi od toga da se neto novani tok od poslovnih aktivnosti utvruje usklaivanjem neto dobitka ili gubitka za uinke: - zaliha i slinih elemenata, - nenovanih stavki (amortizacija, provizija, odreeni porezi) i drugo, i - svih drugih stavki za koje se novani uinci ulau ili finansiraju novani tokovi. Izrada izvetaja o novanim tokovima po indirektnoj metodi se zasniva na prethodno sainjenom bilansu stanja i bilansu uspeha.Sastavljanje izvetaja po ovoj metodi poinje preuzimanjem neto dobitka iz bilansa uspeha, kao glavnog priliva gotovine iz poslovanja.Zatim se prave dodaci ili odbici za promene u odgovarajuim stanjima aktive ili obaveza, to jest za stavke koje razliito utiu na neto dobitak i neto gotovinski tok. Dobici i gubici - koji se pojavljuju u bilansu uspeha takoe ne utiu na tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti i treba ih iskljuiti iz ovog odeljka izvetaja o tokovima gotovine. Gotovinske naplate nastale iz otuenja imovine koji su rezultirali dobicima ili gubicima prikazani su u investicionom odeljku izvetaja o gotovinskim tokovima.Na primer, u bilansu uspeha je prikazala dobitak u prodaji investicija, i ovo je oduzeto od neto prihoda s ciljem da prizna neto prihod kao neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti.Isto tako, je pokazan gubitak na prodaji imovine, i to je dodato na neto prihod u cilju priznavanja neto prihoda kao neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti. Promene u tekuoj imovini - Umanjenja kod tekue imovine, sem u gotovini, imaju pozitivne efekte na tokove gotovine, a poveanja u tekuoj imovini imaju negativne efekte na tokove gotovine.Na primer, osvrnimo se na bilans stanja i bilans uspeha za Ryan Corporation u primeru 1. i 2. Neto prodaja je u 200X1 bila USD 698.000 i smanjenje potraivanja od kupaca je iznosilo USD 8.000.Dakle gotovinska naplata od prodaje je bila USD 706.000 a kalkulisana je na sledei nain:USD 706.000 = USD 698.000 + USD 8.000 Naplate su bile USD 8.000 vie nego prodaje zabeleene te godine. Zalihe robe mogu biti analizirane na isti nain. Na primer zalihe su poveane za USD 34.000 od 20X0 do 20X1. Ovo znai da je Ryan Corporation potroila USD 34.000 vie u gotovini za kupovine nego to je bilo ukljueno u cenu prodate robe u bilansu uspeha. Kao rezultat ovog troenja, neto prihod je vei od neto tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, tako da se USD 34.000 moraju oduzeti iz neto prihoda.Primenjujui istu logiku, umanjenje od USD 4.000 kod aktivnih vremenskih razgranienja (avansno plaenih trokova) dodato je neto prihodu u cilju prilagodjavanja neto prihoda neto tokovima gotovine iz poslovanja.

16

Promene u tekuim obavezama - imaju suprotan efekat na tokove gotovine od onih u promenama tekue imovine. Poveanja u tekuim obavezama dodata su neto prihodu a smanjenja u tekuim obavezama su oduzeta od neto prihoda da bi uskladila neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti.Koristei se istom logikom, poveanje od USD 3.000 u akumuliranim obavezama dodaje se na neto prihod i umanjene od USD 2.000 u dospelim obavezama iz poreza na prihod se oduzima od neto prihoda da bi se uskladio neto prihod sa neto tokovima gotovine iz poslovnih aktivnosti. Raspored gotovine iz poslovnih aktivnosti - U rezimeu primera 3. se pokazuje da je korienjem indirektne metode neto prihod od USD 16.000 uvean priznavanjem stavki iji je ukupan zbir od USD 14.000 i na taj nain se dobijaju neto tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti od USD 30.000. Ovo znai, da iako je neto prihod bio USD 16.000, Ryan Corporation je zapravo imala neto tokove gotovine raspoloive iz poslovnih aktivnosti aktivnosti od USD 30.000 za korienje u cilju kupovine imovine, smanjenju dugova ili plaanju dividendi.Sumiranje usklaivanja - Efekti stavki bilansa uspeha koji ne utiu na tokove gotovine mogu biti sumirani, na sledei nain: Odreivanje tokova gotovine iz investicionih aktivnosti Bilans stanja iz primera 1. pokazuje da Ryan Corporation ima dugorono investiranu imovinu i postrojenjsku imovinu, ali ne kratkorone investicije. Bilans uspeha u primeru 2. pokazuje da Ryan Corporatin, takoe, ima stavke koje se odose na investicije u formi dobitka u obliku prihoda na prodaju investicija, i gubitak na prodaji poslovne imovine. Stavke na dnu primera 2. koje su vezane za investicione aktivnosti u 20X1su:kupljene investicije u iznosu od $78.000 prodate investicije za $102. 000 koje kotaju $90.000,kupljena poslovna imovina u iznosu od $120 000,prodata poslovna imovina koja kota $10.000 sa akumuliranim umanjenjem vrednosti od $ 2.000 za $5.000.izdatih $100.000 obveznica po nominalnoj vrednosti u bezgotovinsku zamenu za poslovnu imovinu Investicije da bi se objasnilo umanjenje investicija korporacije za potrebno je izvriti analizu poveanja i umanjenja investicionog rauna u cilju odreivanja efekata na raun gotovine. Kupovine poveavaju investicije, a prodaje ih smanjuju Poslovna imovina - U sluaju poslovne imovine, neophodno je objasniti promene kod oba rauna: raunu imovine i odnosnom raunu akumuliranog umanjenja vrednosti. Kupovine uveavaju poslovnu imovinu, a prodaje umanjuju poslovnu imovinu. Akumulirana amortizacija je poveana za iznos trokova amortizacije a umanjena iskljuenjem amortizacije povezane sa poslovnom imovinom koja je prodata. Odreivanje tokova gotovine iz finansijskih aktivnosti Stavke iz primera 2 koje se odnose se na finansijske aktivnosti Ryan Corporation u 20X1 su: 5. izdatih $100.000 obveznica u nominalnoj vrednosti za bezgotovinsku razmenu za poslovnu imovinu;

17

6. otplata $50.000 obveznica po nominalnoj vrednosti po dospeu; -izdato 15.200 akcija od $5.00 nominalne vrednosti u vrednosti obinih akcija za $150.000 -plaene dividende u gotovini u iznosu od $8.000 Obine akcije - Kao i poslovna imovina odnosni rauni akcija akcionara treba da budu analizirani zajedno. Na primer uplaeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajedniki treba da bude ispitivan sa obinim akcijama. Godine 20X1 raun obinih akcija Ryan Corporation je povean za $76.000 i uplaeni kapital iznad nominalne vrednosti, zajedniki povean za $74.000.Ova poveanja su objanjena stavkom 7, koja navodi da je Ryan Corporation izdala USD15.200 deonica stoka za USD150.000. Promena koja belei priliv gotovine je sledea: Nerasporeena dobit neke stavke koje su uticale na nerasporeenu dobit su ve analizirane. Na primer, u sluaju Ryan Corporation, neto prihod je korien kao deo analize tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti.Jedina stavka koja nije objanjena a koja je od uticaja na nerasporeenu dobit Ryan Corporation je plaanje od $8000 u dividendiama u gotovu - (stavka 8.) to se reflektuje u sledeoj transakciji.

Racio analiza likvidnosti Najoptija definicija likvidnosti privrednog subjekta svodi se na njegovu sposobnost da izmiri svoje obaveze.Likvidnost preduzea se ne sme nikako izjednaavati sa likvidnou imovine. Likvidnost imovinskih delova (sredstava, ulaganja) tie se njihovog stanja i oekivane raspoloivosti u novanom obliku.U zavisnosti od toga da li se imovinski delovi u uslovima normalnog odvijanja poslovno-finansijskih procesa, obrnu odnosno pretvore u gotovinu, vri se podela ukupne imovine preduzea na obrtnu (tekuu) imovinu i stalnu (fiksnu) imovinu Na osnovu likvidnosti imovine ne moemo ocenjivati likvidnost preduzea dok ne uzmemo u obzir visinu i rokove dospea obaveza preduzea.Likvidnost preduzea nije statiki ve dinamiki fenomen. Dinamiki gledano, likvidnost preduzea se obezbeuje stalnom usklaenou novanih priliva u preduzee i novanih odliva po osnovu isplata dospelih obaveza preduzea. Racjia likvidnosti preduzea Uvid u likvidnost poslovanja dobija se, u principu, kroz sagledavanje odnosa odreenih sredstava i obaveza.U zavisnosti od toga ta se uzima za sredstva kao likvidna masa, a ta za obaveze i na koji nain, razlikuju se i oblici likvidnosti.Merenje kratkorone likvidnosti preduzea se sprovodi uporeivanjem vrednosti obrtne imovine sa kratkoronim obavezama. Na osnovu navedenih principa i vrsta likvidnosti, kao minimum za praenje platene sposobnosti poslovanja, u analizi godinjih rauna uobiajeno se koriste sledei statiki testovi likvidnosti. To su: 1.Racio tekue likvidnosti, odnosno test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine preduzea, 2. Racio redukovane likvidnosti, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za zalihe. 3. Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za zalihe i potraivanja.

18

4. Racio prinosa neto obrtnih sredstava, test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje. Racio tekue likvidnosti (RTL) Meri se odnosom ukupne obrtne (tekue) imovine i svih kratkoronih obaveza na bilansni dan. Tekua (obrtna) imovina RTL = ------------------------------------Kratkorone obaveze U vrednost brojioca (tekue aktive) moramo ukljuiti stanja svih zaliha (materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda ili trgovake robe ako je preduzee ima), sve date avanse za budue kupovine materijala, usluga ili robe i sva kratkorona aktivna vremenska razgranienja to se tie kratkoronih obaveza dolaze u obzir sve obaveze koje imaju taj karakter, obaveze iz poslovnih odnosa, kratkorone finansijske obaveze i ostale tekue obaveze.Standard za veinu preduzea je da vrednost racia likvidnosti bude vea od 1,00. Da bi se mogao doneti sud o likvidnosti preduzea mora se razjasniti pitanje likvidnosti sredstava koja ine imovinu. Uproeno reeno, sva imovina koja u nekom preduzeu postoji kad-tad e se unoviti, dakle prodati posredno ili neposredno. Zato se sva sredstva koja se javljaju u bilansnoj aktivi mogu razvrstati po kriterijumu unovivosti priblino na sledei nain: -novani oblik; -promptno unoviva aktiva; -aktiva unoviva u roku od 30 dana; -aktiva unoviva u roku od 30-60 dana; -aktiva unoviva u roku od 60-90 dana itd. Raspored likvidnosti sredstava u normalnim okolnostima je sledeci: Novac>hov>roba i gotovi proizvodi>poluproizvodi>repromaterijal>os Racio redukovane (rigorozne) likvidnosti Kratkorona potra. i plasmani + Got. i gotov. ekvival. RRL = -------------------------------------------------------------------------------, ili Kratkorone obaveze Obrtna sredstva - Zalihe RRL = ----------------------------------------Kratkorone obaveze Bez stalnog prisustva makar gvozdenih zaliha (nivo ispod kojeg zalihe ne smeju da padnu) nema kontinuiteta poslovanja preduzea. Zbog toga rigorozniji test likvidnosti zahteva iskljuivanje zaliha iz brojioca za raunanje racia likvidnosti.

19

Ako vai generalno pravilo za ovaj odnos od 1:1, to bankari rado koriste kao orijentacionu vrednost u odluivanju o kratkoronom kreditiranju preduzea, onda vrednost ovog koeficijenta ispod 1 ukazuje da je preduzee ulo u zonu u kojoj poinje da raste opreznost poverilaca.U praksi se mogu sresti i preduzea koja imaju konstantan racio tekue, ali opadajui racio redukovane likvidnosti. Ovo bi trebalo da bude upozoravajui signal, jer predstavlja konstantan rast zaliha na utrb potraivanja. Racio likvidnosti na bazi novanog toka iz poslovanja Novani tok iz poslovanja RLNT = -------------------------------------------------Prosene kratkorone obaveze Novani (gotovinski) tok iz poslovanja predstavlja priliv gotovine iz poslovnih operacija preduzea nakon zadovoljenja potreba finansiranja tekue (obrtne) imovine i podmirenja poslovnih obaveza.Ovaj racio nam pokazuje sa koliko je dinara novanog toka iz poslovanja preduzea pokriven svaki dinar prosenih obaveza u toku godine.Zasnovan na tokovima gotovine i prosenom stanju kratkoronih obaveza, on je, oigledno, manje statian od prethodna dva racia likvidnosti. Racio prinosa neto obrtnih sredstava Proistie iz odnosa tekue (obrtne) imovine umanjene za tekue obaveze i prihoda od prodaje.Naime, neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtne imovine i kratkoronih obaveza preduzea (sa pozicije aktive), odnosno viak dugoronog kapitala (sopstvenog i tueg) sa kojim preduzee raspolae. Neto obrtna sredstva RPNOS=---------------------------x100 Prihodi od prodaje Dok RTL i RRL koriste iskluivo vrednosti iz bilansa stanja, kod racija prinosa neto obrtnih sredstava se ukljuuje i jedna vrednost iz bilansa uspeha.Racio prinosa neto obrtnih sredstava je u mogunosti da prikae trend koji su RTL i RRL propustili. Mogue je imati ak i stabilna oba prethodna racija, a da racio prinosa neto obrtnih sredstava bude opadajui. Ovo se deava kada prodaja ima visoku stopu rasta, a nivo neto obrtnih sredstava ostaje nepromenjen. Tada se moe govoriti o moguoj pojavi overtrading-a.Izraz overtrading se upotrebljava za opisivanje situacije kada nema dovoljno sredstava u bilansu stanja da podri postojei nivo poslovne razvijenosti preduzea.Javlja se u preduzeima koja su rasla prebrzo ili koja imaju nedovoljno kapitala.Simptomi koji se javljaju su stalni nedostatak gotovog novca koji dolazi do izraaja u svakodnevnom poslovanju Poslovni leverid Poslovni leverid je jo jedna od analitikih tehnika koja se zasniva na ispitivanju trokova preduzea. Poslovni leverid predstavla odnos izmeu fiksnih trokova i ukupnih trokova preduzea. Poslovni leverid je u uskoj vezi sa poslovnim rizikom, tj. rizikom uslovljenim postojanjem fiksnih trokova (koji su konstantni sa porastom ili padom obima prodaje).

20

Faktor poslovnog leverida Faktor poslovnog leverida moe se izraunati iz odnosa mare pokrie i poslovnog rezultata (dobitka). Procenat promene poslovnog dobitka Faktor poslovnog leverida = ----------------------------------------------Procenat promene mare pokria Finansijski leverid Finansijski leverid akcenat stavlja na finansijsku strukturu odnosno na prirodnu tenju svakog poslovnog subjekta da "iskoristi" pogodnosti koje mu prua legislativa jedne drave u pogledu vrednovanja kamata na pozajmljena sredstva. Efekat finansijskog leverida Kombinovani (sloeni) leverid se meri pomou faktora kombinovanog leverida koji pokazuje dejstvo ukupnog rizika (poslovnog i finansijskog), tako da svako poveanje obima prodaje direktno utie na poveanje neto-dobitka i stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Pri tome, vai i obrnuto.faktor kombinovanog ili sloenog leverida, a koji je jednak proizvodu poslovnog leverida i finansijskog leverida, to se izraava sledeom formulom : Faktor kombinovanog leverida = Faktor poslovnog leverida x Faktor finansijskog leverida Racio duga prema kapitalu Racio duga prema kapitalu je jedan od fundamentalnih mera u korporativnim finansijama. On predstavlja veliki test za finansijsku snagu preduzea i pokazuje u kojoj meri kompanija koristi dug kao izvor finansiranja. Iako je njegova primena veoma iroka pojavljuje se pod razliitim imenima i izraunava se razliitim metodama.Iako sama ideja o izvoenju i sutini ovog racija deluje veoma jednostavno potekoe se javljaju u dve sporne oblasti i to u: oblasti definisanja duga,oblasti odreivanja formule za izraunavanje racia duga prema kapitalu.Povodom prvog pitanja nailazimo na razliita znaenja pojma duga: Dugoroni zajmovi (obaveze) Dugoroni i kratkoroni zajmovi (sve obaveze sa kamatom) Dugoroni zajmovi plus sve kratkorone obaveze (ukupan dug) Metode izraunavanja racia dug/kapital Metod 1 Racio dug/kapital (D/E - Debt to Equity) Ovo je klasian pristup i ima najiru primenu. Racio dug/kapital se izraunava poreenjem svih obaveza koje sadre i kamatu sa osnovnim kapitalom preduzea. Kada se navede racio duga prema kapitalu, bez navedenog metoda, smatra se da se koristio ovaj metod.

21

Racio dug/kapital = Ukupan dug / Osnovni kapital Metod 2 Kapital naspram ukupne imovine Re je o metodu koji nije u estoj upotrebi. Naime, racio dug/kapital se dobija poreenjem osnovnog kapitala sa ukupnim sredstvima. Rezultat koji se dobija predstavlja skoro recipronu vrednost rezultata iz metoda 3. Racio dug/kapital = Osnovni kapital / Ukupna sredstva Metod 3 - Ukupan dug / ukupan kapital Re je o metodu koji daje jasnu sliku pasive u bilansu stanja. Potrebni podaci za njegovo izraunavanje se relativno lako izvlae i iz najsloenijih knjigovodstvenih rauna. Racio dug/kapital = Ukupna sredstva/ Osnovni kapital Znaaj racia dug/kapital Raciju dug/kapital pridaje se mnogo znaaja jer ukoliko neto krene u neeljenom smeru preduzee e imati dugoroan problem koji moe postati i krajnji.Opte je pravilo da to je vei dug vei je i rizik.Kada preduzee podigne zajam, preuzima obavezu otplate (odliv gotovine) na neki unapred definisani vremenski period. Situacija koja utie na pojavu i poveanje finansijskog rizika je kada preduzee nema zagarantovan priliv gotovine u nekom periodu a ima konstantan odliv gotovine.Postavlja se pitanje koji su razlozi za ulazak preduzea u ovakve aranmane?Uticaj razliitih vrednosti racija duga prema kapitalu na stopu prinosa na akcijski kapital.Ako kao primer uzmemo preduzee koje raspolae sa sopstvenim i pozajmljenim kapitalom u ukupnom iznosu od USD 100.000, prodajom od USD 120.000 i operativnim profitom od USD 15.000 (porez je zanemaren, a kamatna stopa je fiksirana na 10%), efekat koji stvaraju razliiti nivoi leverida prema deoniarima je sledei: Prvo emo analizirati samo jedan nivo leverida iz razloga demonstracije funkcionisanja. Ukoliko imamo ukupnu imovinu u gore spomenutom iznosu, bez pozajmljenog kapitala, stopa prinosa na uloeni kapital je 15%. Ukoliko preduzee pak raspolae sa istim iznosom od ega je 80% sopstvenog kapitala i 20% pozajmljenih sredstava i ostvari isti obim prodaje stopa prinosa na uloeni kapital je sledea: USD 15.000 - USD 2.000 (kamata) = USD 13.000; to nas dalje dovodi da je SPUK 16,25%.Izuzetne stope prinosa na uloeni kapital se mogu ostvariti i kod veoma zaduenih preduzea. Cena ovako visokih stopa prinosa se plaa dodatnim poveanjem rizika poslovanja. Racio solventnosti preduzea Pod solventnou preduzea podrazumevamo njegovu sposobnost da o roku podmiruje trokove kamata i otplate dugoronih obaveza prema ugovorenoj dinamici.Brojni su i sloeni inioci dugorone finansijske sigurnosti preduzea. To su: sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom preduzee raspolae, struktura izvora finansiranja, ili ukupnog kapitala preduzea (vlasnikog i poverilakog), rentabilnost preduzea, odnosno njegova zaraivaka mo.

22

Najvaniji indikatori za analizu solventnosti su: racia pokria imovine i racia izvora finansiranja. Racia pokria imovine U testiranju solventnosti preduzea preko njegove imovinske pozicije posluiemo se: raciom pokria stalne imovine kapitalom (sopstvenim), raciom pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama, raciom pokria zaliha neto obrtnim kapitalom i raciom pokria obrtne imovine neto obrtnim kapitalom. Racio pokria stalne imovine kapitalom (sopstvenim) Kapital-neuplaceni upisani kapital-gubitak Racio pokria stalne imovine=-----------------------------------------------------Stalna imovina Stalna imovina ukljuuje dugorona ulaganja(osnivaka ulaganja,odloeni trokovi istraivanja i razvoja,odloene trokove probne proizvodnje,koncesije,patente,licence i sl.prava,gudvil)osnovna sredstva(zemljite,graevine,oprema itd)i dugorone finansijske plasmane.U osnovi ovog racija se nalazi zahtev da stalna imovina bude finansirana prevashodno iz sopstvenog kapitala.Vrednost ovog koeficijenta oko 1 odnosno 100%,ukazuje na povoljnu solventnost preduzea. Racio pokria stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoronim obavezama Racio pokria stalne imovine i zaliha =(Kapital umanjen za neuplaeni upisani kapital i gubitak+Dugorona rezervisanja+Dugorone obaveze) / Stalna imovina + Zalihe Smatra se da je vrednost racia pokria stalne imovine i zaliha preko 90% visoka vrednost i da uliva poverenje u dugoronu sigurnost (solventnost) preduzea. Racio pokria zaliha neto obrtnim kapitalom Racio pokria zaliha NOK = (Kapital umanjen za neuplaeni upisani kapital - gubitak + Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze) Stalna imovina / Zalihe Neto obrtni kapital predstavlja deo sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala namenjenog za finansiranje obrtne (tekue) imovine.Iznos NOK treba da bude primeren potrebama dugoronog finansiranja dela obrtnih sredstava, odnosno iznosu obrtne imovine koji ne sme biti finansiran iz kratkoronih obaveza.Ukoliko je racio pokria zaliha NOK negativan to znai da zbir kapitala, dugoronih rezervisanja i dugoronih obaveza nije dovoljan za pokrie stalne imovine, odnosno da se iz kratkoronih izvora finansira celokupna obrtna imovina i deo stalne imovine, to je znak niske solventnosti i tekih finansijskih poremeaja

23

Racio pokria obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalom Racio pokria obrtnih sredstava NOK =(Kapital - Neuplaeni upisani kapital - Gubitak + Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze) Stalna imovina / Obrtna imovina RPOS NOK je posebno znaajan za preduzea koja su po svojoj prirodi delatnosti upuena na prodaju na dui poek.Vrednosti ovog racia se porede sa vrednostima ovog racia za industriju SCG i grupacije kojoj preduzee pripada. Racio izvora finansiranja Kao najznaajniji racio pokazatelji ove grupe su: racio sigurnosti dugoronih poverilaca racio sigurnosti svih poverilaca racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja racio pokria kamata zaradom preduzea Racio sigurnosti dugoronih poverilaca Racio sigurnosti dugoronih poverilaca = (Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze) / (Kapital Neuplaeni upisani kapital - Gubitak) Racio sigurnosti svih poverilaca Racio sigurnosti svih poverilaca = (Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze + Kratkorone obaveze) / (Kapital Neuplaeni upisani kapital - Gubitak) RSSP pokazuje stepen ukupne zaduenosti vlasnikog kapitala to je manja vrednost ovako iskazanog racia sigurnosti poverilaca, odnosno racia ukupne zaduenosti vlasnikog kapitala, to je, pod ostalim jednakim uslovima, vea solventnost preduzea odnosno manji rizici poverilaca Staro pravilo je da orijentaciona vrednost odnosa dugovi / kapital treba da bude 1:1 ili 100%. Racio pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja =Novani tok iz poslovanja /(Dugorona rezervisanja+Dugorone obaveze+Kratkorone obaveze) Racio pokria kamata zaradom preduzea=(Neto dobitak+Rashodi kamata+Porez na dobitak)/Rashodi kamata On pokazuje koliko puta je dobitak pre kamata i poreza vei od plaenih kamata. Racio pokria kamata mora biti vei od 1,0 da bi se kamate mogle platiti

24