LATICE HlLJA^Ul LOTOSA EDICIJA SPTRJTUIALNOSTI ISTOGA

TAI CI UAN I JMBDITACIUA

Da L/M
Sa engleskog prevela Branislava Jurain

Naslov originalnog izdanja: T'AI CHI CH'UAN AND MEDITATION Routledge & Kegan Paul Ltd, London, 1987.

tog mog uverenja jeste da ova knjiga ne sadri samo praktine opise metoda meditacije i vebi, ve i objanjenje teorije koja stoji iza njih i iz koje one potiu, to e itaocu omoguiti da se bavi ovim tehnikama na jedan dublji nain. Ova knjiga moe da se smatra nastavljanjem i daljim razvojem ideja sadranih u mojoj prethodnoj knjizi, koju sam gore pomenuo. Poto je ta knjiga sadravala detaljan opis izvoenja vebi Tai Ci uana, to ovde neemo ponavljati. Meutim, odabrao sam neke vane pokrete i doveo u vezu njihove spoljanje pokrete sa unutranjim kretanjem aa, te i sa tim kako oni pomau meditaciji. Izvori teorije koja e biti objanjena u ovoj knjizi ukljuuju ne samo ing, ve i dijagrame poznate pod imenom Tai Ci Tu, kao i komentare koji ih objanjavaju, a koje su sastavili neokonfuijanski filozofi dinastije Sung. Ovi dijagrami i komentari otelovljuju ovu teoriju neposrednije i jasnije nego// ing. Mnogi taostiki uitelji svedoili su i svedoe o vanosti telesnih vebi u vezi sa praktikovanjem meditacije. ao Pi en, autor Taoistike joge (Taoist Yoga, New York, 1980), sveobuhvatnog izlaganja o metodama taostike meditacije, naglaava da bi onaj koji meditira morao da se bavi fizikim vebama, da bi ojaao telo i pomogao da se otvore psihika sredita koja su vana za meditaciju, i to mnogo uspenije nego samo praktikovanjem meditacije. Dragi uitelji su takoe svedoili o uspenosti dopunjavanja meditacije i fizikih vebi kao stoje Tai Ci Cuan. Meu njima se nalaze i uveni Li ing Juen, za koga se kae daje iveo dvesta pedeset godina (1678-1930), poznati uitelj Li Su ian, koji je bio duboko zaao u devedesete, te savremeni uitelj Vang Huej Mien, koji jo uvek veba i predaje Tai Ci uan i meditaciju u svojoj osamdeset petoj godini. Meutim, moja sopstvena ubedenja o odnosu izmeu Tai Ci uana i meditacije ne potiu ni od klasika, niti iz svedoenja drugih. Ova knjiga ne izvetava o mojim istraivanjima niti prouavanjima. Ona je rezultat mog sopstvenog bavljenja ovim disciplinama i

njihovog poduavanja tokom proteklih pedeset

godina. Namera mi je da pokaem da, na svom najviem nivou, bavljenje Tai Ci uanom ima za cilj isto ono to i meditacija, i da itaocima pruim detaljan i razumljiv izvetaj o praktinim odnosima izmeu ove dve tehnike.

2,/tHVALNOST

eleo bih da se zahvalim ljudima koji su pomogli da ova knjiga bude potpunija: dr Semjuelu Donsonu, dr Vih'jemu aou, Rouzmeri Birardi, Stivenu Berku, C.T. angu, dr Suzan Delon, Jorgu Drajzorner-Luisu, eron Viler Hedli, Rediju Deksonu, Kao Ju Jing Liju, Polu Knopfu, dr Donu Lau, dr Margot Leer, Robertu Harku, Din Metjuz, Donu Luisu i Karmen Gonzales Tepalian. Ovu knjigu sam pisao tokom perioda od deset godina; rukopis sam nekoliko puta preraivao. Mnogi ija imena nisu ovde navedena takoe su mi pomogli, te i njima dugujem svoju zahvalnost.

T/tl Cl ULAN

l ^M ITAC ED IJA

TAI C-l UAN I ^MEDITACIJA

UVOD

podstie svoje strasti niti da razbuktava svoja oseanja, i da treba esto da sedi u tiini i da svoj um uini mirnijim. Budui da je Huang Ti sledio njegove savete, a i bavio se svojim vebama, njegov ivot bio je zadivljujui. Njegova carska vladavina trajala je sto godina. Imao je preko sto ena. Naposletku je postao besmrtan i otiao je na nebo na leima zmaja. Kada su ljudi videli da odlazi, zvali su ga i traili da ostane, jer su ga toliko voleli da nisu eleli da ode. Tako im je, kao svoj poslednji dar, Huang Ti bacio svoje cipele. Grobnica za koju se smatra da uva te cipele jo uvek postoji u provinciji anksi. Vebanja kojima se bavio Huang Ti bila su vesnici i prethodnici metoda taoistike meditacije i onog vida vebanja koga poznajemo pod imenim Tai Ci uan. Meutim, ona se nisu rairila za vreme vladavine utog Cara; smatra se ak da je on pokuao da ih sauva kao tajnu. Puni razvoj taoizma desio se tek mnogo kasnije, kao to emo videti u prvom poglavlju. Teorija iz koje su prostekla ova vebanja zasnovana je konano na osnovnom naelu taoistike filozofije, naelu koje podrazumeva Tao kao spajanje suprotnosti. Dve suprotne pojavnosti Taoa, zvane jin i jang, imaju sveopti znaaj i odnose

no je jin. Svetio i jasno vreme je jang; tamno i olujno vreme je jin. Kada posmatramo ivi svet, muko je jang, a ensko jin. Duh je jang, a telo jin. Suprotnosti se odnose i na delove tela i njihove funkcije. U cirkulatornom sistemu, arterije su jang, vene su jin. Kod disanja, isputanje vazduha je jang, a udisanje jin. to se ljudskog delanja tie, pokret je jang, a odmaranje jin. Sistematini opis odnosa izmeu jina i janga nalazimo u heksagramima Ji Dinga, najstarije i najvanije knjige kineske filozofije. Sami heksagrami nastali su nekoliko vekova pre vladavine Hunag Tia. Gotovo da nema sumnje da su njegove vebe za zdravlje, koje su sastojale od smenjivanja pokreta i odmaranja, te oblik vebi koji je podrazumevao udisanje i izdisanje, bih' zapravo neposredno primenjivanje naela jin -jang.

Ovo naelo predstavlja osnovu kineskog razumevanja zdravlja i bolesti jo od drevnih vremena. Dobro zdravlje zahteva ravnoteu izmeu sila jina i janga unutar tela. Ako jedna ili druga sila preovlauje, posledica je bolest, a cilj je medicinskih nauka, ukljuujui i akupunkturu i leenje biljem, da otkriju izvor te neravnotee i da ponovo uspostave te sile u njihovoj pravilnoj srazmeri. Meutim, taoistika filozofija, koja se nalazi u pozadini vebanja Tai ci uana i meditacije, podrazumeva neto sloeniju teoriju odnosa izmeu jina i janga unutar tela. Taoizam ne porie da je opta ravnotea izmeu ovih sila neophodna da se izbegne bolest. Pa ipak, na neki nain, cilj je meditacije da znatno povea jang i da umanji jin. Jedno od osnovnih verovanja taoistike filozofije jeste da je razlog to ljudi stare, postaju slabiji i naposletku umiru, zapravo nedostatak seksualne energije. Ovo objanjenje zasnovano je na uvidu da je fizika reprodukcija samo jedan vid procesa odravanja ivota i stvaralake moi pojedinca. Kada smo mladi, nae seksualne aktivnosti prirodno stvaraju monu energiju koja proima sve vidove naeg ivota, kako fizikog, tako i duhovnog. Proizvoenje ove energije

deava se pri stvaranju seksualnih esencija: sperme kod mukarca i menstrualne tenosti kod ene. Obe ove supstance jesu jang. Kako starimo, i kako se umanjuje i oteava stvaranje tih esencija, ovaj prirodni izvor energije postaje sve slabiji i nemoniji. Samim tim, seksualnu esenciju moemo da shvatimo kao neto slino gorivu za motor. Kada vie nema goriva, motor ne moe da se kree. Meutim, taj gubitak energije nije neizbena posledica starenja. Jo od drevnih vremena taoistika filozofija se bavi pitanjem kako da stvori i odri tu vrstu energije, da bi na taj nain produila ivot i stvaralaku mo pojedinca. Odgovor na to pitanje dae metodi taoistike meditacije, u kojima se spoj pokreta, disanja, i duhovnog usredsreivanja koristi da bi se proistila seksualna esencija i da bi se izdvojio njen isti jang aspekt - to e rei, ista ivotna energija - i da bi se prenela kroz osam psihikih kanala do svake elije u telu. Konani, vrhovni cilj takvih metoda, prema klasinim taoistikim raspravama, zapravo je nita manje nego postizanje
1 5

TAI CI CLtAN l MEDITACIJA

(AVOD

fizike besmrtnosti. Nema nikakve sumnje o tome da taoizam ve dugo sobom nosi uverenost, ubedenost da je to zaista mogue. Naravno, takav ovek bi trebalo da bude istinski izuzetan, neka osoba slina Huang Tiu, da bi ostvario tu mogunost. Pa ipak, redovno bavljenje ovim metodima zaista je pokazalo da za posledice ima dug ivot, dobro zdravlje, ustrinu, iv i budan duh, i stvaralake mogunosti znatno vee od onih koje veina ljudi doivi. Zapravo, ono moe da u velikoj meri produi trajanje seksualne moi i aktivnosti, kao to emo videti u jednom od sledeih poglavlja. Da bi se bavljenje ovim vebama moglo da iskoristi u potpunosti, neophodno je i od sutinske vanosti razumevanje naela koja se nalaze u pozadini tih metoda. Otuda, cilj je ove knjige ne samo da opie metode meditacije i vebaaja, ve i da objasni na koji nain su oni zasnovani na filozofiji taoizma. Veoma vaan uvid koji moe da se postigne kroz razumevanje ove filozofije u vezi je sa nainom na koji bi bavljenje vebama kakve su Tai Ci Cuan i meditacijom trebalo da se dopunjuju. Njihov meusobni odnos izraava se kao tanano tkanje suprotnih (jin i jang) tenji. Ovaj odnos moe da se vidi u uvenom dijagramu koji se zove Tai Ci Tu (dijagram vrhovne konanosti). Ovaj se dijagram sastoji od dva ribolika oblika unutar kruga - jedan je cm, a drugi

beo. Crni oblik, koji predstavlja odmaranje, zove se Vei jin', a beli oblik, koji predstavlja pokret, naziva se Vei jang1. Unutar oba oblika nalazi se manji krug suprotne boje, koji moe da se vidi kao oko ribe. Crni krug unutar bele figure zove se 'manji jin', a beli krug unutar crne figure naziva se 'manji jang'. Ovi unutranji krugovi predstavljaju nain na koji svaka od suprotnih sila, jin i jang, sadri unutar sebe svoju suprotnost, te i neprestano prozilazi iz svoje suprotnosti u beskrajnom krugu. Kod bavljenja Tai Ci uanom i meditacijom, odnos izmeu pokreta i mirovanja treba da odrazi meusobnu protkanost janga i jina koja je predstavljena na ovoj slici. Tai Ci uan, u svojoj sutini pokret, predstavlja jang, beli obik. Meditacija, koja podrazumeva mirno stajanje ili sedenje, predstavlja jin, crni oblik. Meutim, ovo razlikovanje uzima u obzir

samo spoljanje vidove ovih aktivnosti. Da bi neko mogao ispravno da se bavi vebanjima Tai Ci uana, mora da bude veoma smiren iznutra dok izvodi spoljanje, vidljive pokrete. Slino tome, onaj koji meditira mora da koristi disanje i koncentraciju da bi pokrenuo ivotnu energiju kroz psihike kanale, dok je spolja gledano u stanju potpunog mirovanja. Samim tim, unutranji vid svake od ovih delatnosti suprotan je njegovom spoljanjem vidu, ba kao to vei jang sadri u sebi manji jin, i obratno, kako je prikazano na dijagramu. Ako se posmatra is drugaijeg ugla, ova slika predstavlja nain na koji vebe i meditacija izrastaju jedno iz drugog i dopunjuju se.

Pokreti Tai Ci uana tee da, stvarajui sve vie i vie energije i vitalnosti, poveaju jang stranu ravnotee jin - jang u telu, Naposletku, kada jang dostigne veoma visoku taku, on stvara potrebu da se ovek smiri i proisti tu energiju. To se ini putem meditacije, koja stvara mnogo mirnije stanje, poveavajui na taj nain jin stranu ravnotee. Kada jin dostigne visoku taku, stvara se potreba da se jang ponovo povea. Na taj nain, naizmeninim bavljenjem ovim suprotnim metodima, mogu da se postignu
1 7

TAI CI ULAN I MEDITACIJA

UVOD

blagotvorne posledice, koje podrazumevaju i dug ivot. Postizanje dugovenosti putem smenjivanja jin i jang aktivnosti tako je zasnovano na osnovnom naelu taoistike filozofije. u Tun-i (1017-1073), veliki neokonfuijanski filozof dinastije Sung, objasnio je to naelo u svojoj raspravi Tai ci tu uo (Objanjenje dijagrama vrhovne konanosti): Vrhovna konanost kroz pokret stvara jang. Posle tog pokreta, kada on dosegne granicu, sledi mirovanje, a kroz mirovanje ona stvara jin. Kada mirovanje dosegne svoju granicu, vraamo se pokretu. Na taj nain pokret i mirovanje, smenjujui se, postaju svaki izvor onog drugog. Razlika izmeu jina i janga je odreena, i njihova dva oblika pred nama su otkrivena.1 Ova teorija smenjivanja jina i janga u skladu je sa naelima Tai Ci uana i meditacije. Posle bavljenja Tai Ci uanom trebalo bi da se umirimo i bavimo meditacijom. Tada, poto smo postali veoma smireni kroz meditaciju, trebalo bi jo jedanput da vebamo pokrete Tai Ci uana da bismo podstakli krvotok, oslobodili se fizike nepokretnosti, i opustili svoj um. Filozofiju u Tun-ia i drugih taoistikih uitelja razmotriu detaljnije u jednom od kasnijih poglavlja, kada e postati jasnije ta sve podrazumevaju ova dva oblika, jin i jang. Meutim, osnovno naelo mnogo je starije od napisa u Tun-ia. Zapravo, ono moe da se nae i u samom Ji Dingu. Kao to je naunik iz sedamnaestog veka Vang Cuan-an istakao, Ji ing nikada ne govori o 'raanju i unitenju', ve samo o smenjivanju, 'dolaenju i odlaenju1.2 A i sam tekst Ji Dinga govori o istom naelu u komentaru trideset drugog heksagrama, koji se zove Heng (Dugotrajnost): "Dugotrajnost znai ono to traje dugo. Snani je gore, slabi dole; ...Neni i u pokretu. Snani i slabi se dopunjuju: to oznaava

dugotrajnost."3 Reci 'snani' i 'u pokretu' predstavljaju vebanje; 'slabi' i 'neni' predstavljaju meditaciju. Zajedno oni donose dugotrajnost, trajanje, to jest, dugovenost.

-BELBK.E

1.Citirano u Istanji kineske filozofije (A history of Chinese Phttosophy) Fung Ju-lana, knjiga druga (Princeton University Press, 1953), str. 435. 2.Vidi delo Dozefa Nidema, Nauka i civilizacija u Kini (Joseph Needliam, Science and Ch'ilization in China, Cambridge Universitv Press, 1959), knjiga druga, str. 512. 3.Ji ing, prevod Riarda Vilhelma i Keri Bejns (Princeton University Press, 1967). Svi sledei citati su iz ovog izdanja.

* Mi smo nazive heksagrama prihvatili iz prevoda Davida Albaharija, koji je 1980. godine tampala Kultura iz Beograda.
18

ISTOUJA MEDITACIJE I VEBANOA

( KINI

1STVRJM J^iBDTTAC.lJE I VEBANJA Ui KJN1

Meditacijom su ljudi u Kini poeli da se bave jo u preistorijskim vremenima. Naelo na kome je zasnovana moe da se nade u Ji Dingu, koji je napisan pre vie od tri hiljade godina -najmanje dva veka pre legendarne vladavine utog Cara. Nekoliko heksagrama Ji Dinga, koji su postojali i pre njega, predstavljaju i opisuju kako bavljenje meditacijom, tako i procese koji se odigravaju u telu kao posledica tog bavljenja. Kao primer nam moe posluiti peti heksagram, Sji (Proraunato nedelanje). Kineski karakter za ovaj heksagram predstavlja oveka koji meditira u sedeem poloaju. Tekst heksagrama, a naroito presuda, odnosi se na tok ivotne energije od jednog psihikog kanala do drugog, stoje proces koji se odigrava tokom meditacije. Mnogi heksagrami Ji Dinga odnose se na meditaciju. Peti heksagram, Sji, od naroitog je znaaja. On predstavlja proces meditacije ne samo u komentaru o presudi, slici, linijama, ve i u
5. Sji l Proraunato nedelanje (Hranjenje)

samom obliku kineskog karaktera. Svaki potez tog karaktera predstavlja oblik onoga koji meditira. Prvi potez predstavlja glavu, drugi i trei ramena i rake, etvrti i peti potez predstavljaju kimeni stub i rebra, esti i sedmi klupu na kojoj onaj koji meditira sedi, a osmi noge. Komentar presude prua nam osnovno naelo koje opisuje proces meditacije. "Proraunato nedelanje znai uzdravanje" odnosi se na doputanje da ci sazri tako da bude dovoljno jak da krene nagore. "Opasnost u izgledu" upozorava onoga koji meditira da dolazi do opasnih posledica kada se meditacijom bavi kako ne treba. Meutim, za one koji se koncentriu i odre mirnou tokom meditacije, u komentaru pie: "Ako ste iskreni, doi ete do svetla i uspeha. Istrajnost donosu dobru sreu." Sji ima i drugo znaenje: Hranjenje. Ovo je od posebnog znaaja poto je Vei Tok (koji emo kasnije razmatrati) meditacije zapravo proces hranjenja na viem nivou. Komentar slike petog heksagrama otkriva nam ceo proces meditacije. "Oblaci se diu do neba" prestavlja energiju onoga koji meditira kako se die prema gore, prema glavi, gde se destilie u nektar nalik na pljuvaku (to se spominje u izrazu "pravi ovek jede i pije"), koji se vraa u abdomen. "Covek napreduje ako prede veliku vodu" odnosi se na prelaenje velike vode abdomena i usta. Shodno tome, svaka od linija ukazuje na izvesna mesta kod onoga koji meditira koja slede jedno drugo. Prva linija govori o "Nedelanju u polju", to se odnosi na abdomen, polje eliksira. Trea linija, "Nedelanje u blatu", je hui-jin, ili Kapija smrtnosti, to je zapravo perineum (medica). etvrta linija kae: "Nedelanje u krvi. Izlazimo iz ponora." Ovde se ing

(seksuana esencija)pretvara u ci (ivotnu energiju) dok prolazi kroz vei-liu, krsnu kost, takoe nazvanu Kapijom repa, i putuje uz kimeni stub prema glavi. U petoj

liniji, "Nedelanje tokom jela i pia" govori se o tome da ci postaje pljuvaka - ono to taoisti zovu 'vinom dugovenosti'. Onaj koji meditira guta je kao da pije vino.
21

TAI 1 CIAAN I MEDITACIJA

esta linija kae "Nedelanje u ponoru", to se odnosi na pljuvaku koja se sputa niz grlo i ide u tan-tien, ili abdomen. "Stiu tri nepozvana gosta" se odnosi na tri 'cveta' koja se sastaju na vrhu glave: ing (seksualna esencija), ci (ivotna energija), i en (duh). Dalji tekst este linije glasi: "Ukazi im poasti, i naposletku e doi do dobre sree." Tokom tog vremena onaj koji meditira treba da bude potpuno miran i da ga ne uznemirava nita iz njegove okoline, te e mu na taj nain biti osiguran uspeh. Ovim se zavrava proces koji se zove Vei nebeski tok za meditaciju. Jo jedan primer stvaranja pljuvake i toplote u abdomenu moemo nai u ezdeset treem heksagramu, koji se zove i i (Posle kraja). U ovom heksagramu gornji trigram je Kan (Voda), a donji je Li (Vatra). Zajedno, oni predstavljaju proces kojim se toplota stvara u abdomenu tako to se usredsreivanjem uma isparava vlaga i alje nagore, to za posledicu ima tok pljuvake u ustima. Meutim, ovi uvidi nisu oigledni iz teksta Ji Dinga. Kao i uvek, tumaenje Ji Dinga tanano je i sloeno. Da bismo sistematino i detaljno objasnili kako se heksagrami odnose prema meditaciji, bila bi nam neophodna posebna knjiga. Doprinos Huang Tia je lake razumeti, poto je njegovo delanje otelovilo sutinska svojstva pokreta i disanja na nain koji se moe neposredno povezati sa kasnijim razvojem tehnika meditacije.
LAO 1

LSTOHIJA MEDITACIJE I VE&ANJA Ui KJNI

Deseta glava Tao te inga uglavnom se bavi meditacijom, ali se zamisli u njoj dovode u vezu i sa naelima Tai Ci uana. Ako pokuate da bukvano proitate tu glavu, izgledae vam besmislena; meutim, Lao u govori metaforino: Umete li da odrite duh i telo na okupu? Umete li da usmerite svoj um da koristi dah, i da ga uinite nenim i tihim kao u deteta? Umete li da proistite svoje razmiljanje i da ga sauvate od virova? Umete li da volite ljude i da vladate dravom ne delajui? Nebeska kapija se otvara i zatvara. Umete li da budete kao ena? Umete li da budete prosvetljeni i da prodrete svuda bez znanja?... * "Umete li da odrite duh i telo na okupu?" Ovo je osnovna zamisao taoistike meditacije. Taoisti su verovali da telo i um treba da budu ujedinjeni da bi se postigla dugovenost i besmrtnost. "Umete li da usmerite svoj um da koristi dah, i da ga uinite nenim i tihim kao u deteta?" "Dah" ovde nije samo obian dah; on prvo mora da postane unutranja energija.1 uang u kae da obini ljudi diu iz grla i nastavlja da su istinski ljudi drevnih vremena disali iz svojih peta. Detinjstvo je doba kada je telo neno i podlono, a um miran i nevin. Slika deteta dalje se odnosi na 'sveti fetus', koji kroz meditaciju sazreva da bi se pojavio kao duh-dete. Ovo je i osnovno naelo Tai Ci uana.
* Dostupni su mnogi razliiti prevodi Tao te inga. Kao to Ji ing kae: "Dobar ovek ga otkrije i zove dobrim; mudar ovek ga otkrije i zove mudrim; obini ljudi ga koriste svakoga dana i nisu toga svesni." Dalje tumaenje ovog odeljka nai ete u dvanaestom poglavlju.

Pre nego to razmotrimo kasniji razvoj tehnika, moramo da pomenemo filozofiju Lao Cua. Ovaj veliki uitelj, koji je iveo u estom veku pre nae ere, bio je jedan od prvih koji su se bavili filozofijom taoizma. Naela i gledita koje je izloio u svojoj uvenoj knjizi, Tao te ingu, u velikoj su meri uticala na taoistiku misao posle njega. Lao u je naglaavao da "meko prevladava tvrdo". Kasnije su mnogi taoisti razvili ove zamisli u Tai Ci uan i meditaciju.

ZZ

TAI Cl CIAAN I MEDITACIJA

iSTOfLIJA JMEDITACIJE I VEJBANJA IA KINI

"Umete li da proistite svoje razmiljanje i da ga sauvate od virova?" Kada ovek meditira, javljaju mu se hiljade misli koje treba izbei. Ovi virovi moraju da se oiste, kao to i ogledalo mora potpuno da se izbrie od estica praine da bi moglo da prui istu sliku. "Umete li da volite ljude i da vladate dravom ne delajui?" Za vreme vladavine dinastije in (u etvrtom veku), uveni taoista i alhemiar Ko Hung napisao je knjigu, Po pu e, u kojoj je rekao: "Covekovo telo je kao drava, duh (um) kao kralj, krv kao oficiri, a cl kao narod." Veina taoista koristila je ovu sliku o narodu i dravi da bi opisali telo i a. Pedeset sedma glava Tao te inga ovako objanjava koncept nedelanja: Utoliko ukoliko se predam nedelanju, ljudi sami postanu razvijeni. Utoliko ukoliko volim mir, ljudi sami postanu pravedni. Utoliko ukoliko ne diem prainu, ljudi sami postanu bogati. Utoliko ukoliko sam slobodan od elja, ljudi sami ostaju jednostavni. "Nebeska kapija se otvara i zatvara. Umete li da budete kao ena?" Ovaj red iz desete glave odnosi se na najvii cilj taoistike meditacije. Kada 'sveti fetus' dovoljno sazri, on se rada iz vrha lobanje (ni-van).2 "Umete li da budete prosvetljeni i da prodrete svuda bez znanja?" Evo ta uang u misli kada meditaciju zove 'sedenjem i zaboravljanjem': "ovek puta telo da padne i odagnava sluanje i gledanje. Izbegava oblike i tehnike. To je kao veliko prodiranje."3 esnaesta glava Tao te inga govori da "da bismo postigli cilj apsolutne praznine, treba da se drimo stanja savrenog mira. Sve stvari dolaze na svet, te ih onda vidimo i kako se vraaju.

Pogledajte sve ono to je cvetalo; sve se vraa svojim korenima. Putovanje nazad ka svojim korenima zove se mir; to znai okretanje sudbini." Ovo je naelo meditacije. Sve su ovo samo naela, a ne detalji. Dva veka kasnije, uang u ih je pojasnio. U Posle Lao Cua, drugi veliki uitelj taoizma bio je uang u. Njegovi spisi, iako strogo posmatrano ne predstavljaju komentare Tao le inga, u potpunosti se slau sa zamislima Lao Cua i izraavaju ih na proireni i uopte jasniji nain. Primena shvatanja uang Cua na teoriju vebanja i meditacije nije uvek jednostavna ni neposredna. Mnogi itaoci, pa ak i neki prevodioci, nisu najbolje shvatili znaaj kljunih odeljaka, ve su ih doivljavali kao nejasne ili metafizikog karaktera. Jedan takav odeljak moemo da naemo u poglavlju pod naslovom Ta cung si ("Najvei i najpotovaniji uitelj"): "Disanje pravog oveka duboko je i tiho. Disanje pravog oveka dolazi iz njegovih peta, dok ljudi obini diu iz svojih grla."4 Mnogi ljudi, koji odbijaju da veruju da telo moe zaista da die iz peta, shvataju ovo kao metafora za neku metafiziku ideju. Meutim, kada se to razmatra u vezi sa poetkom vebe Tai Ci Cuana, dolazimo do smisla koji je potpuno jasan. Na poetku vebe ovek stoji sa stopalima vrsto na zemlji, koja se nalaze tano ispod ramena. Kada pone da udie, podie ruke i ispravlja kolena. Dejstvo je toga da se ivotna energija podie iz prstiju preko peta i nogu i onda dalje na gore kroz trup. Tokom izdisanja koje posle toga sledi, ruke se sputaju na dole i kolena savijaju, to ima za posledicu sputanje ivotne energije kroz telo i noge, i ponovo do peta. Stvar je u tome da se pri vebanju i meditaciji 'disanje' ne odnosi samo na kretanje vazduha kroz plua, ve na proces koji obuhvata elo telo, ukljuujui i dotok kiseonika u udove puteni krvi.

uang u govori o ovom toku ivotne energije kroz telo i u dragim odeljcima. U poglavlju pod nazivom

Jangeng u ("Naela

2A-

Z5

T/il Cl VLAN l MEDITACIJA

tee kroz telo i da blagotvorno deluje. uang u nastavlja i govori o onima

zdravlja i dugovenosti") nalazimo sledei savet: "Koristite svoj um da biste neprestano prenosili ivotnu energiju na gore kroz Tu Mo. Ovo moe da odri vae telo zdravim i da va ivot uini dugim." Bilo je teko za one prevodioce koji ne razumeju taoistika naela koja se tu podrazumevaju da prenesu ove njegove reci. a-Fu Feng i Dejms Legi koriste nejasni izraz 'srednji put' (vidi uang u, Unutranja poglavlja, str. 53).5 Zapravo Tu Mo ima veoma jasno odreeno znaenje predstavlja jedan od osarn psihikih kanala kojima tee ivotna energija. On se naziva kanalom kontrole i prua se du leda, od trtine kosti na donjem delu kime pa sve do vrha glave. Tai Ci uan nije se zapravo razvio sve do nekoliko vekova posle uang Cua. Meutim, postoje jasni dokazi da je uang u bio upoznat sa metodima vebanja usklaenih sa disanjem kojima su se ljudi bavili u njegovom vremenu i koje se mogu smatrati prethodnicima Tai Ci uana. Jedan odeljak u poglavlju pod naslovom Ko-i ("Ukorenjene zamisli") opisuje delanja onih koji hrane telo i ude za dugovenou. Takvi ljudi provode svoje vreme "udiui i izdiui, izbacujui stari dah i uzimajui novi," i kreu se kao "pospani medved" i "proteu i krive svoj vrat kao ptica." Ovaj odeljak nam ukazuje na to da postizanje dugovenosti (i zdravlja) zahteva i vebe disanja i telesne pokrete. Medved i ptica se oigledno odnose na pokrete iz vebi dobro poznatih uang Cuu. Bio je obiaj da metodi vebanja obuhvataju pokrete sline pokretima ivotinja i ptica6. Postoji nekoliko primera za to u vebama Tai Ci uana, koji ukljuuju pokrete kao to su 'Dovedi tigra do planine', 'Zmija se sputa', 'Uzmakni i odbij majmuna', 'Beli dral iri krila', i 'Zlatni petao na jednoj nozi'. Neke druge ivotinje se pominju u Klasicima Tai Ci uana Vang Cung-jua, koji, na primer, govori o pokretima kao u make. Svrha ovih pokreta jeste da pomognu da se disanje i cirkulacije vode tako da ivotna energija moe da

ISTO&IJA MEDITACIJE I VEBANJA

KJNI

koji postiu dugovenost upravljanjem (dahom); koji zaboravljaju na sve stvari, pa ipak poseduju sve stvari; ija blagost je neograniena, dok ih sve stvari koje vrede pohode; - takvi ljudi slede put neba i zemlje, i pokazuju vrline mudraca. Otuda se kae: "Blagost, ravnodunost, tihost, mirnoa, potpuna praznina i nedelanje: - to su svojstva koja odravaju stepen neba i zemlja i sutina su Taoa i njegova svojstva." ... U njegovoj nepokretnosti vrlina mu je vrlina Jina, a u pokretu rasprostranjenost mu je slina Jangu."7 Ako pokret predstavlja Tai Ci uan, a smirenost predstavlja meditaciju, bavljenje oboma je, samim tim, uspenije u smislu postizanja dugovenosti. U jednom dragom odeljku, on pie o Konfuijevom ueniku Jen Huiu, koji govori o "sedenju i zaboravljanju" kao o nainu da se ovekovo bie oslobodi tela i uma i da postane jedno sa beskonanim. 8 Ovaj odeljak ini oiglednim da je uang u smatrao meditaciju nainom da se

postigne stanje mirnoe i praznine sledei taoistiku zamisao o nedelanju i nepostojanju. uang u opisuje dva oveka u dravi Lu. San Pao je iveo meu stenjem i pio samo vodu. U sedamdesetoj je jo uvek imao kou kao u deteta. Na nesreu, ubio gaje i pojeo tigar. iveo je tu i ang Ji, koji je radio za druge ljude. Kad je imao etrdeset godina, razboleo se od groznice i umro. San Pao je hranio svog unutranjeg oveka, a tigar je pojeo njegovog spoljanjeg. dok je ang Ji hranio svog spoljanjeg oveka, a bolest je napala njegovog unutranjeg. Obojica su zapostavili da "osinu ovce koje zaostaju." ang u ovde ukazuje na to da ovek treba da se bavi i meditacijom i vebama. uang u je iveo tokom doba zaraenih drava, to se nastavilo do 221. godine pre nae ere, posle kratkotrajnog ujedinjenja pod dinastijom in, koja je bila zbaena. Sledea etiri veka, tokom kojih je Kinom vladala dinastija Han, bila su doba mira i stvaralatva u nauci i umetnosti. Za vreme istone vladavine dinastije Han (nazvane tako stoga to je tada prestonica bila u
Z7

TA1 Cl ULAN l MEDITACIJA.

ISTORJJA ^MEDITACIJE I VERANJA 1 K,INI

istonim provincijama) veliki filozof Vei Pojang napisao je veoma vanu i od velikog znaaja knjigu pod naslovom Can tung ci, to bi moglo da se prevede "Srodnost Trojstva, ili Usklaenost Knjige pramena sa pojavama sloenih stvari." Ova knjiga razvija metod meditacije zasnovan na // Dingu, a u njoj se nalazi i obilje obavetenja koja se odnose na alhemiju i bavljenje njome. Vei je doveo u vezu zamisao o ivotnoj energiji (ci) koja tee kroz psihike kanale sa osnovnim silama koje vladaju kosmosom. Tako je on opisao proces meditacije i povezao ga sa filozofijom jina i janga, sa pet elemenata, i sa rastom i opadanjem Neba i Zemlje. Njegova zamisao o tome da telesni procesi odslikavaju ista naela koja vae i za ceo kosmos imala su veliki uticaj na sva kasnija miljenja o teoriji meditacije. Slinu zamisao isticao je jo jedan filozof iz doba vladavine dinastije Han, Liu An, u svojoj uvenoj knjizi Huei-nan u. Neki delovi u Veiovom radu ukazuju na to da je on smatrao vanim da se vebanjem ovek bavi u sprezi sa meditacijom. Na primer, u jednom poglavlju on kae: "Gradite zid oko grada da bi narod bio bezbedan." Znaenje ovih njegovih reci nije odmah jasno, ali uz pravimo tumaenje mogue je razumeti ovu metaforu. Misao o graenju zida oko grada (to je bila esta pojava u starim vremenima, kako u Kini, tako i na Zapadu) predstavlja korienje vebi da bi se telo uinilo snanim i zdravim spolja i da bi se spreila bolest. Misao da e narod biti bezbedan predstavlja smirenost uma u zdravom telu, to doputa duhu da bude delatan i da postigne usredsreivanje neophodno za uspeno bavljenje meditacijom.

U treem veku nae ere vebe nazvane Pokret pet ivotinja osmislio je lekar Hua To. Njegov doprinos razvoju Tai Ci Cuana bili su pokreti ivotinja kao to su medved, tigar, majmun, jelen, i ptica. Niz od osamnaest oblika zdravstvenih vebi koje je stvorio alhemiar Ko Hung (radio je 325. godine nae ere) dovrio je razvoj Tao Jina. Njegov rad otkriven je na slikama na svili u

drevnoj grobnici u provinciji Hunan 1974. godine. Koove vebe namenjene su samo zdravlju, a ne samoodbrani. Veoma vaan dogaaj koji se odigrao tokom vladavine dinastije Han bilo je uvoenje budizma u Kini. Ve pre kraja estog veka nae ere budistika religija bila je od podjednake vanosti kao i taoizam i konfuijanstvo u kineskoj religioznoj i filozofskoj tradiciji. Budizam je neposredno uticao na razvoj meditacije u Kini stoga to je imao svoje sopstvene tradicionalne metode, koji su nastali u Indiji potpuno nezavisno od razvoja slinih metoda u Kini. Budisti su zagovarali postizanje mira i smirenosti putem odricanja od elja i oslabaanja ogranienog pojedinanog ega. Budisti su kao sredstvo za postizanje tog cilja koristili meditaciju. Naroito vaan razvoj u tradiciji budistike meditacije bio je pronalazak metoda vabanja nazvanog ao Lin. Bilo je to delo uitelja Ta Moa (takoe poznatog pod imenom Danima), koji je doao

u Kinu iz Indije oko 530. godine nae ere i ustanovio kolu zen budizma u manastira koji se zvao ao Lin. Dok je kaluere poduavao meditaciji i enu, postao je svestan da njegovi aci postaju telesno slabiji. Njihova tela postajala su tanka kao suvo drvo, lica su im bledela, i mnogi su bili bolesni. Ta Mo je dugo razmiljao kako da im povrati zdravlje. Legenda kae da je devet godina sedeo pred zidom i meditirao. Reenje do koga je naposletku doao predstavljalo je primer osnovnog naela filozofskog shvatanja da iz smirenosti izrasta pokret. On je razvio jednostavan oblik vebanja koji e podstai cirkulaciju, razgibati zglobove, i povratiti ivotnu snagu. Kalueri su uskoro otkrili da im je bavljenje ovim vebama omoguilo da meditiraju veoma dugo, a da to nema nikakve neeljene posledice. Kasnije su Ta Mo i njegovi sledbenici ove vebe uinili napornijim, te su i razvili metode boksovanja i korienja oruja kao to su noevi i tapovi. Tako su vebe ao Lina postale borilaka vetina.

Z8

TAI CI IAAN I MEDITACIJA

Nekoliko stotina godina kasnije, dolo je do slinog razvoja u okviru tradicije taostike meditacije. Veliki taoistiki uitelj ang San-feng, koji je posedovao znanja o svim drevnim oblicima mudrosti, ukljuujui Ji ing, konfuijanstvo, budizam, taoizam, stvorio je, posle dugog razdoblja meditacije, vebe poznate pod imenom Tai Ci uan. Namera mu je bila slina Ta Moovoj: da razvije oblik vebanja koji e dopunjavati bavljenje meditacijom, a koji bi blagotvorno uticao i na zdravlje. Ono to je iz toga proisteklo (ove vebe se zovu i Vu Tang, po planini tog imena u provinciji Hubei na kojoj se nalazila kola u kojoj je ang poduavao) drugaije je od ao Lina i ima prilino razliito dejstvo. Pokreti kod ao Lina su obino veoma naporni i ponekad vrlo brzi. Redovno bavljenje ovim vebama ima za posledicu jaanja udova i poveanje obima miia. Kod Tai Ci uana, s druge strane, pokreti se rade polako, neno, te ujednaeno od poetka do kraja, a svaki stav tela odvija se istini neprekidnim ritmom. Posledica je poboljanje cirkulacije i disanja i jaanje unutranih organa, ali bez poveanja miia. Upravo zbog ove suprotnosti, Tai Ci uan se nekad zove Unutranja kola, a ao Lin Spoljanja kola. Uprkos ovim razlikama, obe kole predstavljaju, na svom najviem stupnju, oblike duhovne discipline, i obe su prvobitno nastale da bi pomogle kod bavljenja meditacijom. Naposletku su vebe i ao Lina i Tai Ci uana postale poznate irom Kine, emu su prethodila mnoga pokazivanja vetine samoodbrane onih koji su njima ovladali. Na nesreu, ovo je navelo ljude da zaborave da su te vebe bile namenjene da pomognu kod bavljenja meditacijom. Mnogi ljudi koje je zanimala samoodbrana doli su izdaleka da bi nauili te vebe. Neki su eleli da ih iskoriste za osvetu. Neki su eleli da ih koriste u ratu. Drugi su hteli da otvore svoje sopstvene kole borilakih vetina ili da poduavaju ovim vebama druge ljude da bi zaradili za ivot. Veoma malo njih imalo je strpljenja ili elje da se naue meditaciji.

Uprkos tome, taoistiki i budistiki uitelji nauili su ovim vebama mnoge ljude, te su oni opet poduavali druge, i tako je to teklo generacijama. Nije prolo mnogo vremena i stvorile su se
3>

ISTORJJA ^MEDITACIJE I VEteANJA

KINI

31

mnoge razliite kole i stilovi vebi za samoodbranu, ali veina ljudi koja se njima bavila nije bila svesna odnosa izmeu vebi i meditacija. Slino je i danas. Pa ipak, neprestano smo okrueni dokazima da su i meditacija i vebe neophodni da bi se uspeno bavilo i jednim i drugim. To nam pokazuju blagodeti zdravlja, ustrine i dugovenosti onih koji se svesno bave obema disciplinama. Pokazuju nam to i iskustva uitelja, koji su otkrili da se to dvoje na najviem stupnju nesvesno i spontano meaju. uveni uitelj Jin Si u umro je nedavno, pre nekoliko godina, u Kini. Bio je prosvetljen i u budistikoj i u taoistikoj meditaciji, kojima se bavio tokom mnogih godina. Napisao je knjigu o svojim iskustvima pod naslovom Eksperimentalna meditacija Jin Si Cua za poboljanje zdravlja, ije je delove na engleski preveo Lu Kuan Ju u svojoj knjizi Tajne kineske meditacije. U tim delovima on izvetava kako je, poto je meditirao mnogo godina, usmeravajui se na otvaranje osam psihikih kanala da bi omoguio energiji da tee kroz njih, dospeo u stanje u kome je, oseajui kako nema teine i kako mu je veoma toplo, iznenada primetio da njegovo telo izvode pokrete vebanja poptpuno nesvesno i nevoljno. Pisao je: Ovi nevoljni kruni pokreti bili su zaista boanstveni i nezamislivi. Kada je (oseaj treperenja) stigao do prstiju na rukama i nogama, oni su se irili, dok su mi se noge na smenu savijale i ispravljale.... Svi ti pokreti u desno i levo imali su prirodno isti broj okretaja u svakom pravcu.... Posle se taj oseaj preselio u udove, te su mi se rake kretale brzo u krugovima u levu i desnu stranu dok su mi se noge savijale i ispravljale, a onda su prvo prsti, pa zatim peta jednog stopala udarali drugo...? Savremeni uitelj ena, Huej-in Nan, takoe se bavio prouavanjem taoizma. On predlae bavljenje meditacijom i vebama u isto vreme: "Posle dovoljno sna, kada se ivotna snaga obnovi, trebalo bi ponovo da se meditira. Ako otkrijemo,

TAI Cl ltAN l MEDITACIJA

meutim, da nam ni glava ni telo nisu umorni, bolje je da ustanemo i uradimo neke vebe. Poto nam se duh tako uzdigne, moi emo da postignemo odgovarajue i stabilno stanje smirenosti."10 Uitelj Nan pominje u svojoj knjizi da meditaciji pomae ako se pre toga bavimo Ci Kungom (kineske vebe) i jogom. Takoe preporuuje lagane vebe posle meditacije. Tai Ci uan su umerene i lake vebe koje se dobro dopunjuju sa meditacijom.

TAI Cl -. Vf&iOVNE

<DIJAgtAJVl KjONANOSTI

1. Vidi knjigu Vilijema aoa Naelo ivotne energije (WUliam Chao, ThePrindple of Life Energy, Taipei, Chao, 1985). 2. Vie o raanju svetog fetusa moete nai u Tajni zlatnog ci'eta u prevodu Riarda Vilhelma i u knjizi Taoistika joga, alhemija i besmrtnost u prevodu Lu Kuan Jua (The Secret of the Golden Flower; Taoist Yoga, Alchemy and Immortality, New York, Weiser, 1970). 3 Tekstovi o taoizmu, prva knjiga (The Texts of Taoism, . 4. New 5 York, Dover Publications, 1962), str. 256-257. , 6. Ibid, str. 238. 7. Ibid, str. 198. 8. Ibid, str. 364. Ibid, str. 257. Ibid, str. 364. 9.Lu Kuan Ju, Tajne kineske meditacije (The Secrets of Chinese Meditation, New York, Weiser, 1964), str. 197. 10.Huej-in Nan, Tao i dugovenost (Tao and Longevity, New York, Weiser, 1984), str. 8.

U svojim pokuajima da simboliki predstave i da opiu neprestano suprotstavljanje i meudejstvo izmeu osnovnih sila jina i janga u kosmosu, veliki kineski filozofi drevnih vremena razvili su nekoliko dijagrama iji delovi predstavljaju razliite vidove ovog odnosa. Iako su ti dijagrami bili razliiti, svi su nosili isto ime: Tai Ci Tu. Ovaj naziv se razliito prevodio; Dozef Nidem koristi izraz 'dijagram vrhovnih polova', dok se Fung Ju-lanu vie dopada 'dijagram vrhovne konanosti', a Riard Vilhelm predlae ime 'simbol velikog prvobitnog poetka'. Meutim, poto nijedan od ovih naziva nije ba jasan, ovde emo jednostavno koristiti kineski naziv. Tai Ci Tu ima veoma veliki kulturni znaaj i smisao. Takvi dijagrami se nalaze u raspravama kao deo objanjavanja procesa koji se deavaju u kosmosu, i u njima svetli i tamni delovi odreeno predstavljaju nebo i zemlju. S druge strane, esto moemo da ih vidimo kako ukraavaju deju odeu, jer se smatra da im donose dobru sreu i da odagnavaju zlo i bolest. Ovi dijagrami su naroito znaajni za one koji se bave taoizmom kao religijom, i esto se nalaze u

hramovima i nose na odei koja ukazuje na potovanje religije. Sve to ima svoju osnovu u/i Dingu, gde u
3 Z

petom poglavlju

3 3

TAI CI U-AN l MEDITACIJA

Ta itana (Velike rasprave} itamo: "Ono to doputa da se sad tama sad svetio pojavljuju jeste Tao." Koncept Taoa je i svet i tajanstven. On predstavlja jednu od sredinjih religijskih zamisli Istoka, ne samo u Kini, ve i u drugim istonoazijskim zemljama, ukljuujui Japan, Indokinu i Koreju. Tai Ci Tu se pojavljuje ak i na korejskoj zastavi, ukazujui na to da ovaj koncept ima kako religijska, tako i politika znaenja na tim prostorima. U dananje vreme je ova struja stigla i do Zapada, gde mnoge knjige imaju neku vezu sa Tai Ci Tuom i u tekstu i na koricama. Ovaj simbol moemo da vidimo i na nakitu, na privescima, kopama, kouljama, majicama. Ukratko, uticaj ovog oblika proirio se na ceo svet.

samom vrhu krova, gde se dva kosa dela krova sreu. Ova greda deli krov na dve vode; svaka strana gleda u suprotnom pravcu. Zbog toga kako sunce ija 34-

HAZVOJ TAI CI
Prema tradiciji Tai Ci Tu nastao je jo u praistoriji, i ljudi su jo u drevnim vremenima koristili okrugli simbol sa svetlom gornjom polovinom, koja je predstavljala nebo, i tamnom donjom polovinom, koja je predstavljala zemlju. eli simbol predstavlja ljudsko bie, koje je jedinstvo svetla i tame. Iako moda ima neke valjanosti u tom predanju, njega ne podravaju jasni istorijski arheoloki dokazi. U svakom sluiaju, najstariji pismeni izraz naela koje je osnova ovih dijagrama dostupan je u M Dingu, u jedanaestom poglavlju Da Duana: "U promenama je veliki prvobitni poetak (Tai Ci). On stvara dve osnovne sile. Ove dve osnovne sile stvaraju etiri slike. etiri slike stvaraju osam trigrama." U samom // Dingu ne moemo nai dijagram Tai Ci Tu, ali ovaj odeljak koji smo upravo naveli u vezi je sa dijagramima na nain koji e postati jasan kroz sledee objanjenje. Prema miljenjima nekoliko naunika koji se bave kineskom kulturnom istorijom, izraz tai ci se prvobitno odnosio na slemenjau, horizontalnu noseu gredu na

TAI CI

>1 1 VRHOVNE

na kuu, jedna strana je svetlija i predstavlja jang, dok je druga tamnija i predstavlja jin. Naravno, sve se to stalno menja kako sunce putuje preko neba. Ona strana koja je okrenuta prema izlazeem suncu i koja u poetku predstavlja snani jang, polako postaje tamnija kako se sunce penje, dok druga strana, koja predstavlja snani jin ujutru, postepeno postaje sve svetlija, te se tako uvee sve menja i odnos je suprotan. Samo u jednom jedinom trenutku, moda tano u podne, obe strane krova budu podjednako svetle. Na taj nain, krov kue koga deli slemenjaa moe da se smatra simbolom venog kruga smenjivanja koji se neprestano deava izmeu ove dve osnovne sile, jina i janga. Do poetaka vladavine dinastije Sung (960 - 1279. godine nae ere) bili su ve razvijeni sloeni dijagrami i napisani opirni komentari da bi se objasnilo njihovo znaenje. Od posebne vanosti su dijagram i komentar pod nazivom Tai ci tu uo (Objanjeni dijagram vrhovne konanosti) koji je sastavio u Tun-i, veliki neokonfuijanski filozof koga smo ve ranije pomenuli u uvodu. u objanjava kako dijagram predstavlja stvaranje i razvoj svih stvari. Prazan krug na vrhu predstavlja Vrhovnu Konanost (tai ci), koja kroz pokret stvara jang i kroz mirovanje stvara jin. Krug ispod njega, u kome se nalaze pojasevi crnog i belog koji se smenjuju, predstavlja suprotnost i sadejstvo, meusobne uticaje jina i janga. Obratimo panju na to da jang strana sadri u sebi jin, a jin strana sadri u sebi jang, ba kao i kod Tao Ci Tua. Ispod ovog kruga nalazi se oblik koji sadri pet manjih krugova, a oni predstavljaju pet elemenata, koji nastaju sadejstvom i meusobnim delanjem jina i janga. Kao to u objanjava: Preobraajima janga, i njegovim sjedinjavanjem sa jinom, nastaju voda, vatra, drvo, metal i zemlja. Ovih pet elemenata postaju rapreni u skladnoj ureenosti, i etiri godinja doba im slede.

TAI CI ULAN I MEDITACIJA N a Beskonanost! Pa ipak i Vrhovna Konanost! e l o

i Naelo Kuti postaje enski element

G e n p o s t a j e m u k i e l e m e n t
:

Jang Kretanje

C i Jin Mirovanje T u p r e m a u T u n i u D i j a g r a m

Nastanak i Razvie Svih Stvari T a

V r h o v n e K o n a n o s t i Izvor: htorija kineske filozofijeFung Ju-lana, knjiga druga(A Historyoj LninesePhilosophy, Princeton, Princeton University Press,1953),

TAI Cl TU* <DMAgi.AM VRHOVNE KDNACf^OSTT

Pet elemenata proslavljaju jin i jang; jin i jang predstavlja ju vrhovnu konanos t: a vrhovna konanos t u svojoj utim jeste beskona nost. Pet elemenata nastaju i svaki ima sebi svojstvenu prirodu.1 Veliki krug ispod pet manjih predstavlja ujedinjeno muko i ensko. Samim tim, pet elemenata nastaju jo jednom iz jina i janga. Najnii krug predstavlja posledice sjedinjavanja enskog i mukog (jina i janga): stvaranje sledee generacije u carstvu oveka i u kosmosu,

stvraranje i razvoj svih stvari. Kasnije su taoisti sledili zamisli izloene u ovom dijagramu i njegovom komentaru da bi stvorili Tai Ci uan. Ovaj dijagram je u bliskoj vezi sa Tai Ci uanom. Vang Cung-jueh u svojoj knjizi Klasici Tai Ci uana kae: 'Tai Ci (Vrhovna konanost) nastaje iz Vu Cia (Beskonanosti); majka je jinu i jangu. U kretanju oni se razdvajaju, u mirovanju su 2 sjedinjeni." Najvii krug predstavlja prazninu vu ci. Na poetku Tai Ci uana onaj koji veba stoji mirno, ispranjenog uma. Pokreti Tai Ci uana odgovaraju crnim i belim poljima koja se smenjuju u drugom krugu ovog

dijagrama. Pokreti povlaenja i pokreti na dole predstavljaju jin, dok pokreti na gore i napred predstavljaju jang. Pet elemenata u pet manjih krugova ipod njih odgovaraju pokretima stopala koji se izvode, dok osam trigrama Ji Dinga predstavljaju osam pokreta ruku.* Prave i dijagonalne linije koje povezuju pet malih krugova ukazuju na neprestano smenjivanje koraka onoga koji veba. Naposletku, krug na dnu odgovara kraju Tai Ci uana - povratku mirnoi.
* Pet pokreta stopala: 'Napred', "Nazad', 'U levo', 'U desno', i 'Sredinja ravnotea'. Ovih pet koraka odgovaraju elementima: metalu, drvetu, vatri, vodi, i zemlji. Osam pokreta ruku: 'Gurni gore', 'Povuci nazad', 'Pritisni napred', 'Gurni napred', 'Povuci dole', Deljenje', 'Udarac laktom' i 'Udarac ramenom1.

3 6

1 CI UAN I JMEDIT ACIUA

VRHOVN E KONA. NOSTI

Smirenos t

Stvaranje i razvoj svih stvari

TAI

ci

JUA

O
Tai Ci Tu en Tuana Dijagram Vrhovne konanosti koja prethodi nebu

Izvor: teorija kineske filozofije Fung Ju-lana, knjiga druga, str. 439.

ien (stvaranje) naelo postaje muki element

Kun(primanje) naelo postaje enski element

Posle smrti u Tun-ia nekoliko naunika je otkrilo da su se u nekim svetim knjigama taoizma, napisanim mnogo pre vremena u kome je u stvarao, ve nalazili dijagrami vrlo slini onima koje je on sastavio. Najvaniji od tih dijagrama je onaj koji se pripisuje velikm taoistikom filozofu i matematiaru en Tuanu (oko 906 -989). (Vidi sliku.) Pouzdani kineski istoriari iz sedamnaestog veka izvetavaju: en Tuan je, dok je iveo na uvenoj 'svetoj planini'

Huan San u oblasti ensi, sproveo u delo urezivanj e ovog dijagram a na jednoj steni. On se, kau, sastojao od nekolik o slika ureeni h prema ovom raspore du: 1) na dnu se nalazio krug koji je bio oznae n natpiso m "Vratnic e tajanstve nog enskog" ; 2) iznad njega nalazio se jo jedan krug, gde je bilo urezano:

"Promena sutine da bi se preobrazila u ivotnu silu; promena ivotne sile da bi se preobrazila u duh"; 3) sledei deo bio je sredinji i predstav ljao je element a drvo i vatru na levoj strani, metal i vodu na desnoj, i zemlju u sredini, koji su svi bili povezani linijama; taj deo bio je naslovljen "Pet sila skupljenih na izvoru"; 4) iznad toga nalazio se krug (ili verovatno nekoliko koncentr iih krugova)

, sastav ljen od meu sobno povezan ih crnih i belih traka, sa natpiso m: "Uzima nje od Kan (voda) da bi se dopunio Li (vatra)"; 5) najvii krug nosio je natpis "Prome na duha tako da moe da se preob rati u
38

praznin u; okretan je i vraanj e u Beskon ano".3 Ovo se oigledno odnosi i na meditaciju. en Tuan je bio prosvetljeni taoista i filozof Ji Dinga. On je prihvatio zamisao Fu Hsia da je stvaranje kole simbola i broja vana istorijska veza izmeu tradicionalne i formalizovane kineske filozofije i nauke. On je prihvatio Prvobitno ureenje Fu Hsia da bi stvorio Tai Ci Tu

TAI Cl LtAN I ^MEDITACIJA

TAI Cl

VKHOVN

taoizma (vidi ilustraciju) za taostiku meditaciju. Fu Hsi je stvorio osam trigrama/z Dinga.
SIJVIBOL '<DVOSnUAX.E 2JBE1

Najuveniji Tai Ci Tu je krug koji sadri 'dvostruku ribu', o kome smo razgovarali u uvodu. Meutim, i dragi su imali velikog uticaja na kinesku misao, te emo ih docnije opisati. Svi ovi dijagrami slini su u tome da se sastoje od belih i crnih polja, gde crna polja predstavljaju jin, a bela jang. Dvostruka riba predstavlja Tai Ci simbol. Bela riba ima crnu taku ili oko; to znai da jang u sebi sadri jin. Ovo predstavlja Tai Ci uan, u kome se telo spolja kree, ali um miruje. Crna riba predstavlja jin, mirnou, i meditaciju, dok jang taka ili oko predstavlja kretanje. Meditacija nije prazna; um se koristi da bi se vodio dah koji unutra kree. Delovi jin -jang dijagrama spojeni su u jedno da bi se predstavio oblik sveopteg.

Manji Nebeski tok

Dvostruka Riba: Simbol Tai Ci uana I Meditacije

Ova slika pokazuje Tai Ci uan i meditaciju ujedinjene u jednom simbolu. Upravo iz ovog simbola sam preuzeo tu zamisao i spojio ova dva vebanja u jednu knjigu - Tao Ci uan i meditaciju. Slika Manjeg Nebeskog Toka slina je simbolu dvostruke ribe (vidi str. 32) izuzev po tome to crna taka na belorn polju postaje crna linija, a bela taka u crnom polju postaje bela linija. Slika pokazuje meanje 'postnatalnog' i 'prenatalnog' disanja, do koga dolazi kod taoistike tehnike dubokog disanja. Beli krug u sredini predstavlkja pupak. Crna linija koja se prua od vrha velikog kruga do pupka predstavlja postnatalno (obino) disanje. Bela linija ispod toga predstavlja prenatalne (fetusno) disanje. Kod obinog disanja kiseonik se udie i uvlai do pupka. Istovremeno, fetusno disanje dolazi nagore do pupka. Obian dah se izdisanjem vraa napolje, a fetusni dah se vraa u donji stomak. Kruenje kiseonika i fetusnog daha obino se naziva sjedinjavanjem Vode (Kan) i Vatre (Li). Trigram Kan, prikazan na dnu bele linije, sastoji se od dve jin linije spolja i jang

linije unutra.
4-)

4-1

TAI .1 JAAN I ^MEDITACIJA

Belo je boja janga. Samim tim, bela linija predstavlja Kan, ili prenatalni (fetusni) dah. Trigram Li, prikazan na vrhu crne linije, sastoji se od dve jang linije spolja i jin linije unutra. Crno je boja jina, te samim tim crna linija predstavlja Li, ili postnatalno disanje. Ovo sjedinjavanje Vode i Vatre zove se Manji Nebeski Tok. Samo oni koji su dobro usavrili tehnike taoistike meditacije i Tai Ci uana mogu da koriste tehniku prenatalnog disanja. Tek kada onaj koji se bavi ovim tehnikama stigne do odreenog stupnja, tek tada disanje moe da doe do pupka i prenatalni dah moe da se podigne, izvue do tog istog dela.

OSNOVE K.INESK.E

BELE&6E
1.Navedeno u Istoriji kineske filozofije Fung Julana, knjiga draga, str. 437. 2.Ibid. 3.Istoriari Huang Cung-jen (1616-1686) i u Ji-cun (16291709) citiram su u delu Fung Ju-lana, str. 441.

Da bi se uspeno savladale taoistike discipline meditacije i vebanja, veoma je vano da znamo osnovne koncepte kineske fiziologije. Ovaj zahtev slian je zapadnjakoj ideji da se ne mogu lako razviti atletske vetine ako nismo svesni procesa koji se deavaju u telu, to se postie prouavanjem anatomije i fiziologije. Kako meditacija, tako i sa njima povezani oblici vebanja kao to je Tai Ci uan podrazumevaju protok energije kroz telo. Da bismo doiveli taj protok, neophodno je da imamo tanu sliku o razmetaju posebnih taki i o putevima ili kanalima izmeu tih taki kojima energija protie. Tradicionalni kineski koncept ljudskog tela unekoliko se razlikuje od zapadnjakog. Najvanija razlika jeste da kineski opisi u fiziologiji koriste izraze i ideje koje ljudi na Zapadu doivljavaju kao da pripadaju svetu duhovnog ili psihikog. Na primer, ci, ili ivotna energija, ne odnosi se na nekakvu fiziku veliinu koja se moe odrediti ili meriti naunim

sredstvima. Ona predstavlja nevidljivu psihiku supstancu koja se moe samo osetiti u telu dok protie psihikim kanalima. Slino tome, pet taaka, osam psihikih kanala, i dvanaest meridijana koji se pruaju povrinom tela, nevidljivi su i ne mogu se izmeriti

fizikim metodima. Zapadnjaki nauni um, koji tei tome da telo posmatra kao hemijsku mainu, sklon je tome da takve psihike koncepte prihvata sa velikom sumnjiavou. Meutim, oni su od velike

TA1 CI IA.AN I MEDITACIJA

se u genitalnim organima, i on se

vanosti za kinesku misao, jer ne samo da imaju sutinsku vanost u teoriji meditacije, ve ine i osnovu teorije koja se nalazi u pozadini veoma napredne i vrlo osmiljene medicinske tehnologije, koja podrazumeva i akupunkturu i akupresuru. (Nije jedino kineska kultura razvila takve koncepte u prouavanju ljudskog tela. Indijska tradicija joge koristi sline ideje, iako je terminologija koju koristi sasvim drugaija. Istonjake borilake vetine - japanski aikido i dudo, korejski Ta Kuan Tao i vijetnamski boks takoe koriste meditaciju kao sredstvo postizanja najvieg stupnja vetine.) OSAM PS'MIKJM K,ANALA Osam povezujuih puteva, koji i prenose i uvaju energiju, smeteni su u trupu, rukama i nogama. Kroz njih energija moe da stigne do svake elije u telu. Metod sistematskog kruenja ivotne energije opisao je, i dokazao njegovu delotvornost, uveni taoistiki uitelj Jin Si u, koji je tek nedavno umro, u svojim raspravama o metodima meditacije. Imena i razmetaj osam psihikih kanala su ovde navedem. 1.Tu Mo, ili kanal kontrole, prua se du kimenog stuba, od trtine kosti do vrata i Jen lobanje, i preko vrha glave do svoda usta. 2.Den Mo, ili kanal funkcije, nalazi se u prednjem sredinjem delu tela. Njegov donji kraj nalazi

OSNOVE KINESK.E FIZ,1OLOQIJE

prua sve do osnove usta. Kada je jezik oslonjen na nepce on ini most izmeu kanala kontrole i kanala funkcije. 3. Tai Mo, ili kanal pojasa, nazvan je tako zato to opasuje struk. Poinje ispod pupka, gde se deli u dve grane koje pruaju oko struka do krsta.
ueng Mo

TA1 Cl MAN I MEDI TACIJ A

OS NO

4.

S.JangJu VeiMo, ili pozitivni kanal ruke, takoe poinje ispod pupka, prolazi kroz grudi do ramena, i sputa se du spoljanje strane ruku do vrha srednjeg prsta, a onda prelazi do sredine dlana. 6. Jin Ju Vei Mo, ili negativni kanal ruke, prua se du unutranje strane ruku, od dlanova do ramena, i zavrava se

TaiMo ueng Mo, ili kanal prodiranja, prolazi kroz sredite tela, ispred kanala kontrole i iza kanala funkcije. Njegov donji kraj nalazi se kod genitalija, i on se prua nagore i zavrava se tik ispod srca.
4-5

Deo pozitivnog kanala ruke

u grudima. Deo negativnog kanala ruke

VE

7.Jang iao Mo,

FIZIOLOGIJE

Jang iao Mo
4 -

Jin iao Mo

1 CI U,AN I ^MEDITAC IJA

OSN OVE &IN ESK JE.

Ovih osam kanala zajedno ine meusobno povezanu mreu puteva kojima ci moe slobodno da tee tokom meditacije. (Tehnike za pospeivanje ovog toka energije detaljno su opisane u kasnijim poglavljima.) Moda su najvaniji od ovih psihi kih kanala Tu Mo i ju-en Den ni-van ai-i un-fii hsuanVei-lu ming-tang Mo tao-tao hsu zbog toga to su du njih

vrh kime tik isp od sre din e ki me sre din a ki me tik izn ad sre din e ki me ispod vrata pot ilja k tem

smeteni dvanaest psihikih centara, koji imaju posebnu vanost u meditaciji. Du kanala kontrole nalaze se sledei centri:

e izm e u ob rva Du k a n a l a f u n k c i j e n a l a z e

s e o v i c e n t r i : t a n u n g u g r u d i m a

ung-huan iznad pupka en-ueh u pupku i-hai oko sedam centimetara ispod pupka Ovi psihiki centri igraju naroito vanu ulogu u proiavanju ivotne energije. (Vie o tome nai ete u sedmom poglavlju.) Ovi centri su predstavljeni na razliite naine u taoistikim spisima. Predstavljaju ih i dvanaest heksagrama Ji Dinga, koji takoe predstavljaju i dvanest meseci u godini i dvanest doba u danu. Samim tim, kruenje ivotne energije kroz dvanaest psihikih centara odraava cikline obrasce kosmikih procesa

koji donose

smenjivanje svetla i tame, kao i smenu godinjih doba. Usklaivanje toka energija unutar tela sa kosmikim procesima od sutinske je vanosti za postizanje jedinstva sa Taoom, to je krajnji cilj meditacije. Sledei dijagram povezuje dvanest psihikih centara sa dvanaest heksagrama koji ih predstavljaju, i ukazuju na to kako ovaj ciklus odraava doba dana i godine.
Heksagram

Kun 10 i-Hai

T A

Rast i smanjivanje neba i zemlje

Prema kineskim astrolozima jang pokret poinje sa jedanaestim mesecom, koji je poistoveen sa heksagramom Fu.Jang pokret raste i poveava se kroz dvanaesti mesec, Lin, sve do etvrtog meseca, kada potpuno preovladava. U petom mesecu, Gou, jang pokret poinje da opada, da se smanjuje, sve do desetog meseca, kada jin potpuno preovlada. S druge strane Jw pokret poinje da se smanjuje u jedanaestom mesecu i to se nastavlja sve do etvrtog meseca, u kome je jang najjai. U petom mesecu, Gou, jin poinje da se poveava i da raste, sve dok u desetom mesecu, Kun, on ne bude najjai.

OSN OVE KJNE SX FIZI OLO GIJE

Ime
MSC

Fu 11

Lin 12
un-fu

Tai 1
Hsuan-hsu

Meridijan plua

Centar Vei-lu

4-9
Tan-ung Ime Mesec 5Gou ung-huan en-ueh

Centar Ni-van

Veliki meridijan creva

'DVANAEST ^MERIDIJANA
Osim psihikih kanala koji se nalaze unutar tela, postoji i dvanaest staza ili puteva energije na povrini tela, koji se zovu meridijanima. Oni su povezani sa unutranjim organima srednjim cirkulatornim stazama. Ovih dvanaest meridijana nazvani su prema unutranjim organima kojima odgovaraju. Akupunktura i akupresura jesu u svojoj sutini naini regulisanja i usklaivanja raspodele energije kroz unutranje organe, zahvaljujui uticaju na kljune take koje se nalaze du ovih dvanaest meridijana. Ovih taaka ima oko hiljadu. Postoje tri glavne vrste: take podsticanja, putem kojih energija moe da se povea ako je ima manje, take smirivanja, putem kojih energija moe da se umanji ako je ima previe, i izvorine take. Svaki od ovih meridijana ima utvren pravac, koji je odreen ili kao centrifugalni ili kao centripetalni. Ne samo to, ve je svaki i povezan sa jednim od pet elemenata, i odreen bilo kao jin, bilo kao jang, to zavisi od svojstava energija koja tee kroz njih. Odnos izmeu jin i jang oblika energije bio je malo opirnije opisan u Uvodu. Dalje razmatranje regulisanja ravnotee izmeu ovih energija prevazilazi temu ove knjige i zahtevalo bi detaljno bavljenje akupunkturom. Ovde emo jednostavno navesti tih dvanaest meridijana i opisati gde se nalaze uz pomo slika. Meditacija je povezana sa anatomijom oveka. 1.Meridijan plua je jin, centrifugalnog pravca, i povezan sa elementom metalom. On poinje izmeu drugog i treeg rebra blizu pazuha, zatim se penje do ramena i onda sputa niz ruku, zavravajui se na dnu palca. 2.Meridijan bubrega je jin, centripetalnog pravca, i povezan je sa elementom vodom. On poinje na tabanu, prua se unutranjom stranom nogu do sredita tela neposredno iznad genitalija, i prua

se du grudi, zavravajui se izmeu kljune kosti i prvog rebra.

TA1 Cl JULAN I MEDITACIJA

OSNOVE K.INES&E FIX1OLOQ1OE

3. Veliki meridijan creva je jang, centripetalnog pravca, i povezan sa metalom. On poinje u korenu nokta kaiprsta, prua se uz ruku do ramena i vrata, i zavrava se neposredno iza nozdrva. 4. Meridijan slezine je jin, centripetalni, i povezan sa zemljom. On poinje u korenu nokta palca za nozi, prua se du nogu i nastavlja du strana tupa, te se zavrava ispod pazuha.

5. Meridijan zucne kese je jang, centrifugalni, i povezan sa drvetom. On poinje u spoljanjem uglu oka, prolazi kroz nekoliko taaka na glavi, sputa se niz telo i noge, i zavrava se u drugom lanku domalog prsta na nozi. Trostruki topli meridijan Meridijan srca

Meridijan une kese

Meridijan

6. Trostruki topli meridijan je jang, centrifugalni, i povezan sa vatrom. On poinje na spoljanjoj strani domalog prsta (prema malom prstu) i prua se uz ake i ruke do glave, zavravajui se tik ispod obrva. 7. Meridijan srca je jin, centrifugalni, i povezan sa vatrom. On poinje u pazuhu i sputa se unutranjom stranom ruku do poetka malog prsta.

5Z
53

TAI CI IAAN I ^MEDITACIJA

OSNOVE KJNESK. FIZ,1OLOQIJE

S. Meridijan beike je jang, centrifugalni, i povezan sa vodom. On poinje u unutranjem uglu oka, penje se do vrha lobanje, sputa se niz kimu i niz zadnju stranu nogu, zavravajui se u korenu nokta malog prsta na nozi. 9. Meridijan eluca je jin, centrifugalni, i povezan sa zemljom. Poinje ispod oka i sputa se niz grudi i abdomen, du prednjeg dela nogu do poetka prsta na nozi neposredno do palca.

10. Mali meridijan creva je jang, centripetalni, i povezan sa vatrom. On poinje u korenu nokta malog prsta, prua se uz ruke do vrata, onda prelazi na prednju stranu lica i vraa se do uiju, gde se zavrava.

Meridijan eluca

Meridijan

Mali meridijan creva Meridijan vladara srca

11. Meridijan vladara srca je jin, centrifugalni, i povezan sa vatrom. On poinje na grudima i sputa se niz ruke do osnove srednjeg prsta.

64-

55

 1 CI UAN I ^MEDITACIJA

etvrto

TAO <5

(Cl)

Meridijan jetre

12. Meridijan jetre je jin, centripetalni, i povezan sa drvetom. On poinje u osnovi palca na nozi u prua se uz noge i abdomen do grudi blizu bradavica.

1. U knjizi Lu Kuen Jua, Tajne kineske meditacije (Secrets of Chinese meditation), moemo nai prevode nekih delova Jinovih rasprava. Vidi naroito str. 194.

Disanje je vaan predmet prouavanja u Kini ve vie od pet hiljada godina. Naroito su taoisti koristili i koriste tehnike disanja da bi spreili bolesti, produili mladost, postigli dugovenost, i dostigli najvii cilj -besmrtnost, l mnoge kole borilakih vetina, a ne samo Tai Ci uan, koriste disanje da bi poboljale tehnike i odbrane i napada. Ali mnogi uitelji pomno uvaju svoje tajne, nikada ih ne zapisujui, ve ih samo usmeno prenose najvernijim uenicima. Moda je to zbog toga to disanje podrazumeva mnoge aspekte o kojima nije lako pisati. Poslednjih godina zanimanje Zapada za ovaj predmet je postalo vee, i mnogi lekari su postali svesni da duboko disanje moe da sauva zdravlje i izlei bolesti; ali oni ne opisuju koriene tehnike niti daju detaljna uputstva. Meutim, kako se uticaj kulture Istoka irio, tako se u mnogim knjigama i asopisima sve ee pominje ovaj predmet. Pa ak i tako, do sada nisu postojali jasan i sistematian opis ili nauna analiza tehnika disanja. U ovom poglavlju detaljno u opisati korienje disanja kao osnove za meditaciju, Tai Ci uan, i kole borilakih vetina ao Lin. Oim kiseonika, vazduh koji udiemo sadri mnoge elemente, ukljuujui gvoe, bakar, cink, fluor, kvare, i magnezijum. Ovi elementi zadovoljavaju vane potrebe tela. Korienjem kombinacije vebi i

disanja taoistike tehnike pruaju valjan i uspean metod za uzimanje ovih dragocenih elemenata i oslobaanje od tetnih materija i otrova. Ove

tehnike, kao to 57

TAI CI CU-AN l ^MEDITACIJA

uang u kae, "izbacuju staro, uzimaju novo."1 Budisti porede telo sa 'prljavom konom vreom' zato to ono sadri razne vrste tvari - otrove, tetne materije, kosti, tkiva i krv. Pravilno iskorien dah moe da proisti, popravi i oisti ovu 'prljavu vreu'. Taoistike tehnike disanja podrazumevaju ne samo disanje nosem i ustima, ve i fetusno ili unutranje disanje, to emo razmatrati kasnije u ovom poglavlju. Kineska re ci uvek se nalazi u svakom opisu taoistikih vebi ili tehnika disanja. Tu re predstavljaju dva ideograma, koji su blisko povezani i imaju isti izgovor. Prvi ideogram, ^, ima znaenje disanja, vazduha, pare, ili gasa, i koristi se kada elimo da oznaemo atmosferu koju udiemo ili sam in disanja - to jest, uzimanje vazduha u plua, ili ono to se naziva postnatalnim disanjem u taoistikoj terminologiji. Drugi ideogram, , opisan je kao neto to se 'koristi u taoistikim vradbinama'. On se odnosi na ivotnu energiju time to se ing (tenost) pretvara u ci (para). Koncepti prenatalnog i postnatalnog disanja javljaju se u taoistikim spisima i predstavljeni su u dijagramima kakav je onaj na kraju drugog poglavlja. Pre roenja, embrion ne mora da udie niti da izdie, jer mu dah njegove majke krui telom. Do njega dolazi krv bogata kiseonikom kroz pupanu vrpcu i ulazi u njegov stomak na pupku. Samim tim, prenalalno disanje se obavlja kroz stomak. Posle roenja, naravno, ovaj metod disanja nije nam vie dostupan, postoje pupana vrpca preseena. Stoga moramo da se oslonimo na disanje kroz plua, koje se naziva postnatalnim disanjem. Mnogi ljudi mogu da diu samo grlom i pluima, tako da se prenatalni dah krije u stomaku, nikada se vie ne zdruivi sa postnatalnim dahom. Meutim, ova mogunost igra veliku ulogu u bavljenju meditacijom, tako da za meditaciju i Tai Ci uan moemo da kaemo da dovode do sjedinjavanja prenatalnog i postnatalnog disanja,

to znai da tokom udisanja, kako onaj koji meditira uvlai postnatalni dah u plua i do pupka, prenatalni dah se die iz donjeg stomak do

TAO VIANJA (CI)

pupka, gde se spaja sa postnatalnim dahom. Kod izdisanja, kako se postnatalni dah die i izlazi iz plua, prenatalni dah se sputa ponovo u predeo donjeg stomaka. Sjedinjavanje prenatalnog i postnatalnog daha tokom meditacije sikovno je predstavljeno na razliite naine. O njemu se govori kao o sjedinjavanju Vatre i Vode (Li i Kan). Opisuje se i izrazom 'Sunce boravi u Meseevoj palatf. U dijagramu Tai Ci Tu koji se nalazi na kraju drugog poglavlja tanka tamna linija u belom delu kruga predstavlja prenatalni dah. dok tanka bela linija u tamnom delu kruga predstavlja postnatalni dah. U trigramima Li SS i Kan SS prenatalni dah predstavljen je jang linjom izmeu dve jin Unije trigrama Kan, a postnatalni dah jin linijom izmeu dve jang linije trigrama Li. Na vrlo napredam stupnjevima meditacije dolazi do pojave koja se zove fetusno disanje, gde onaj koji meditira, kao i embrion, moe da die bez udisanja ili izdisanja. Na ovom stupnju, koga
SS

takoe odlikuje odsustvo pulsa, onaj koji meditira potpuno prevazilazi svesnu misao i postie stanje koje se zove Veliko mirovanje. To je najvii oblik prosvetljenja i konani cilj taoistike meditacije. (Slini koncept postoji i u budustikoj tradiciji meditacije, ali se koristi drugaija terminologija.) Najranije zamisli u vezi sa disanjem pripisuju se Huang Tiu, utom caru. Budui prethodnica kineske medicinske nauke, Huang Ti je naglaavao medicinske i zdravstvene ciljeve disanja. On je tu tehniku nazvao Tu na. Tu znai 'izdahnuti', a na 'udahnuti'. Za njega se smatra da je vladao sto godina koristei te tehnike. Moda je koristio i seksualne metode, poto se za njega kae i da je imao sto ena. Jednoj od ena sa njegovog dvora (moda je bila konkubina), Ju Ni (Devojka od zada), pripisuju se Ju Nu ing, zabeleke o seksualnim tehnikama, pisane u obliku pitanja koja postavlja Huang Ti i odgovora koje daje Devojka od zada. Prevedene su na japanski i engleski.2 Meutim, postizanje ciljeva ovih seksualnih tehnika zavisi od ispravnog disanja.

Stotinama godina posle Mencija, tokom vladavine dinastije Han (200 god. p.n.e. 200 god. n.e), napisane su mnoge knjige koje su opisivale meditaciju i disanje, kao to su Kineska istorija belei ivot Peng Cua koji je iveo vie od osam stotina godina, od vremena dinastije Jao (2357 - 2283. godine pre nae ere) pa negde do doba dinastije ang Jin (1783 -1054. godine p.n.e). Njega pominju i Konfuije i uang u. Iako se malo zna o njegovom ivotu, smatra se da je razvio tehniku disanja koja mu je pomogla da ostvari tako dug ivotni vek. Iako Lao u nije odredio ni jednu posebnu tehniku vebanja, on je opisao zvuke fu i si, koji su postali osnova sistema zvukova terapeutskog disanja koji je uang u naglaavao: "FU, SU, HU, i SI - duvanje i disanje otvorenih ustiju; udisanje i izdisanje daha -isputanje starog daha i uzimanje novog. ..."3 uang Cuov doprinos je i dalje odreenje razvoja Tao Jina: "pravi pokrete penjanja kao medved, protezi se kao ptica." 4 Tao Jin nije samo pokret, ve treba da se dopunjuje disanjem. Jedan komentar ovog odeljka uang Cua opisuje prirodu pokreta: "Tao znai vodeno disanje koje pobuuje sklad a Jin znai meke i ravnomerne pokrete pruanja i skupljanja koje ine telo mekanim."5 Tako je ritmino bavljenje vebama postalo vani vid Tai Ci uana. Ci Vu Luen poredi ci sa vetrom, jer stie svuda, u svaku upljinu u telu - ne samo do usta i nozdrva, ve i do uiju i unutranjih organa. Kada se die iz kanala kontrole, Tu Mo, ci moe da stigne ak i do peta. Mencije, konfuijanski filozof, tvrdio je da je um gospodar ivotne energije i da ci ispunjava elo telo. Mencije je znao kako da koristi ci, i iveo je osamdeset etiri godine, jedanaest godina due od Konraija. Njegove ideje kasnije su postale jedan od najvanijih izvora obavetenja u vezi sa Tai Ci uanom. Can tung ci Vei Po-

(CI) janga i mnoge knjige ang Tao Linga, vraa i alhemiara, koji se u svojim spisima bavio meditacijom i vradbinama. U svojoj knjizi Po pu e veliki alhemiar Ko Hung jasno i sa naunog stanovita raspravlja o tehnikama disanja. Mnoge od svojih zamisli stekao je posmatrajui ivotinje kao to su strpljiva kornjaa i smireni dral. U poglavlju pod naslovom "Rasprava o besmrtnicima" Ko kae: "Besmrtnici su koristili bilje i hranu da nahrane telo. Koristili su tehniku (disanja i vebi) da produe ivot, da spree bolest da se razvije unutar tela, i da onemogue da neto telu nakodi spolja."6 Vebe disanja i telesna vebe ine telo zdravim i snanim i tite ga. Na primer, kada je hladno na ulici moete da vidite nekoga ko je sav zamotan u kaput, al, kapu, dok je neko drugi lagano obuen. Razlika izmeu njih je u tome da je jednom telo zdravo a drugom nije. Slino tome, neko moe da se razboli, a neko drugi, koji ivi u istim okolnostima i okruenju, da ostane zdrav. To je stoga to je telo onoga prvog neotporno na bolest, dok je telo drugog otporno. Zdravo telo ima jak odbrambeni sistem. U poglavlju pod naslovom "Potpuno logino" Ko Hung pie: "Svako je u vazduhu i vazduh je u svakome. I nebeska i zemaljska i sva druga stvorenja zavise od vazduha. Onaj ko se bavi disanjem na pravi nain osnauje svoje telo iznutra i titi ga od loih uticaja spolja. Ljudi ga (fetusno disanje) koriste svakoga dana, ali to ne znaju."7 Vazduh spolja je atmosfera na Zemlji. Vazduh unutar tela je kiseonik i prenatalne ili fetusno disanje. Svako shvata vanost kiseonika, ali veoma mali broj ljudi je svestan vanosti prenatalnog disanja. Kada neko umre prirodnom smru, to se desilo stoga to se njegovo prenatalne disanje iscrpio. Budisti kau "Kada ulja vie nema, lampa ne svetli." Tehnika meditativnog disanja moe da povea koliinu ulja, tako da lampa uvek svetli -to znai da pospeuje dugovenost.

61

TAI I

(donji stomak) do lea, a onda do temena i dole do usta. (Poto se pljuvaka skuplja u ustima,

TAOISTIKD 'DISANJE
Razmatrali smo taoistiko korienje disanja sa teoretskog stanovita. A sada da pogledamo neke praktine vebe.

Iako se ova tehnika obio svrstava pod meditaciju u sedeem poloaju, ovde se njome bavim kao oblikom meditacije u stojeem poloaju zbog toga to moemo njome da se bavimo bilo kada i bilo gde. Naroito je uspena kada je primenjujemo u prirodi ili u bati gde je vazduh bogatiji kiseonikom. Poto je prati pokret, ova tehnika je jednostavna za poetnike. Moe da se primenjuje i pri sedenju i stolici i u poloaju za spavanje. Meutim, poloaj kao kod meditacije je najuspeniji. (Vidi esto poglavlje o meditaciji u stojeem poloaju.) Ovu tehniku ja primenjujem svakoga dana. Kada se time bavim mogu stvarao da osetim krv kako mi tee kroz vene i arterije, i stopala mi uvek postanu veoma topla. Ako bi vas zanimao detaljniji teoretski pogled na ovu tehniku, moete da ga naete u Taoistikoj jogi (Taoist Yogd) Lu Kuan Jua. i tan-tin cLlsa,yye. Ova tehnika moe da se primenjuje u sedeem, stojeem, hodajuem ili leeem poloaju. Moe da se radi bilo gde i onoliko esto koliko to elite. Udahnite, koristei svoj um da povuete kiseonik i fetusno disanje do pupka. Onda upotrebite svoj um da prenesete ci do tan-tiena. Drite ga tamo jedan minut ili due. Tada izdalmite. Kada osetite da vam je elo telo oputeno, udahnite. Iskoristite svoj um da dovedet d kroz tan-tien

TAO 'DISANJA (I)

odela (nazvanim tako zato to je bio toliko

6 3

progutajte je i poaljite u stomak.) Onda ponovo izdahnite i nastavite da vebate. Posle bavljenja ovom vebom krae vreme, osetiete da vam je elo telo oputeno i toplo. Moi ete i da ujete zvuk grgoljenja u stomaku. "Disali/c od, mozga do bubraaVeina ljudi udie kroz nos do tan-tiena, niz prednji deo tela. Ova tehnika menja taj redosled, tako da se dah kree gore u glavu i sputa se niz lea do bubrega. Udahnite, koristei svoj um da biste podigli ci do ela i temena, pa ga onda sputajte niz Tu Mo (kanal kontrole). Izdahnite do bubrega. Unda udahnite ponovo, koristei svoj um da biste d povukli do glave i onda spustili do nosa. Tada izdahnite. Kada udiete, va um e se oseati jasnim i mirnim. Bubrezi su vaniji i od srca i od stomaka. Budisti kau "Bubreg je koren lotosa. Srce je cvet lotosa." Dodao bih tome da su plua listovi lotosa. Vanije je nahraniti koren nego zaliti listove i cvetove.

I 1 ~BORJLA.CK.IJU VETINAJviA

Za mnoge zapadnjake vid istonjakih borilakih vetina koji ih najvie zadivljuje predstavlja nain na koji se one oslanjaju na snagu i mo d&. Kada ga je telo puno, ono postaje veoma snano -snano kao gume kamiona kada se napune vazduhom. Kada su gume pune, kamion moe da prenosi teke tovare na velike razdaljine. Ali ako gume ispuste vazduh, one ne mogu ni sebe da dre, a kamoli da nose kamion. Mo ia najbolje moe da se prikae kroz podvige najnaprednijih poklonika borilakih vetina. Postoji priao o Sau, Uitelju gvozdenog

TAI CI UAN I MEDITACIJA

TAO VIANJA

(CI)

JI

JANG
Disanje od mozga do bubrega: Tu Mo i Den Mo Izvor: Preneto iz Osnova joge (Fundamenta* ofVoga) dr Ramamurti Mi.

neustraiv kao da je gvozdena odea titila njegovo telo), koji je koristio drveni trupac da bi pokazao svoju tehniku. Trupac koji bi drala dva snana oveka udario bi u njegov stomak. On bi ostao nepovreen i miran. Veliki uitelji Tai Ci uana takoe su koristili snagu i mo cm. Vang Cung-jueh je u svom komentaru o "Trinaest poloaja" napisao: "Kada se priprema za napad, sauvaj (udahni) ci kao da zatee luk. Istovremeno tiho mrmljaj 'Han1. Kada napada, otpusti (izdahni) ci kao da gaa strelom, i istovremeno uzvikni 'Ha'."8 Postoji i pria da je uitelj Jang ien Hu jednom kada je bio u dvoritu i putao uenika da ga udara u stomak, iznenada uzviknuo Ha. Uenik je bio baen unazad dvadesetak stopa, toliko je jaka bila mo cm isputena kroz ovaj zvuk. Ci mora da se prikuplja i gomila postepeno i polako. Kao to uang u kae za vetar: "Tako je sa jaanjem vetra; da vetar nije veliki, ne bi imao snagu da podrava velika krila."9 Od slabog povetarca vetar mora postepeno da postane tornado. Slabi povetarac ne moe da pomeri travu. Ali kada se povetarac pojaa i postane tornado, on upa drvee iz korena, pomera kue, obara zgrade. Mencije kae za ci: "Izuzetno je

veliki i izuzetno je jak. Kada se hrani ispravnou i kada ga nita ne vrea, on ispunjava sve izmeu neba i zemlje."10 Da bi se ci nagomilao u telu, neophodno je stalno i redovno bavljenje vebama, bez pourivanja. Mencije je pisao: "Ne dopustite umu da zanemari svoj rad, ali ne dozvolite ni da se u urbi potpomogne tom razvoju."11 Pri bavljenju vebama nikada ne treba pokuavati da se do rezultata doe na silu.

Mencije nastavlja: "Ne treba da budemo kao onaj ovek iz drave Sung. Taj ovek iz Sunga, kome je bilo ao to njegovo mlado ito nije vie, otiao je na njivu i vukao ga u vis. Poto je to zavrio, vratio se kui, izgledajui vrlo glupo i rekao svojima: "Umoran sam danas, ceo danas sam pomagao itu da poraste." Njegov sin je otrao da pogleda ito, a ono je ve bilo poelo da se sui."12 65

TAI CI IMN I

DISANJA (.1)
dr Raroamurti Mire.

JI

JANG
Disanje od mozga do bubrega: Tu Mo i Den Mo Fzvor: Preneto iz Osnova joge (Fundamemah ofYoga)

neustraiv kao da je gvozdena odea titila njegovo telo), koji je koristio drveni trupac da bi pokazao svoju tehniku. Trupac koji bi drala dva snana oveka udario bi u njegov stomak. On bi ostao nepovreen i miran. Veliki uitelji Tai Ci uana takoe su koristili snagu i mo ia. Vang Cung-jueh je u svom komentaru o 'Trinaest poloaja" napisao: "Kada se priprema za napad, sauvaj (udahni) ci kao da zatee luk. Istovremeno tiho mrmljaj 'Han'. Kada napada, otpusti (izdahni) ci kao da gaa strelom, i istovremeno uzvikni 'Ha'."8 Postoji i pria da je uitelj Jang ien Hu jednom kada je bio u dvoritu i putao uenika da ga udara u stomak, iznenada uzviknuo Ha. Uenik je bio baen unazad dvadesetak stopa, toliko je jaka bila mo aa isputena kroz ovaj zvuk. Ci mora da se prikuplja i gomila postepeno i polako. Kao to uang u kae za vetar: "Tako je sa jaanjem vetra; da vetar nije veliki, ne bi imao snagu da

podrava velika krila."9 Od slabog povetarca vetar mora postepeno da postane tornado. Slabi povetarac ne moe da pomeri travu. Ali kada se povetarac pojaa i postane tornado, on upa drvee iz korena, pomera kue, obara zgrade. Mencije kae za ci: "Izuzetno je veliki i izuzetno je jak. Kada se hrani ispravnou i kada ga nita ne vreda, on ispunjava sve izmeu neba i zemlje."10 Da bi se a nagomilao u telu, neophodno je stalno i redovno bavljenje vebama, bez pourivanja. Mencije je pisao: "Ne dopustite umu da zanemari svoj rad, ali ne dozvolite ni da se u urbi potpomogne tom razvoju."11 Pri bavljenju vebama nikada ne treba pokuavati da se do rezultata doe na silu. Mencije nastavlja: "Ne treba da budemo kao onaj ovek iz drave Sung. Taj ovek iz Sunga. kome je bilo ao to njegovo mlado ito nije vie, otiao je na njivu i vukao ga u vis. Poto je to zavrio, vratio se kui, izgledajui vrlo glupo i rekao svojima: "Umoran sam danas, ceo danas sam pomagao itu da poraste." Njegov sin je otrao da pogleda ito, a ono je ve bilo poelo da se sui."12

TAI CI ULAN l MEDITACIJA

TAO VIANJA (CI)

-BELESK.E
1. uang u. 2.Vidi prevod Akire Iihare i Hauarda S. Levija Tao seksa (Akira Ishihara, Howard S. Levi; The Tao of Sex, New York, Harper and Row, 1968). 3.uang u. 4.Ibid. 5.Li. 6.Ko Hung. 7.Ibid. 8.Vang Cung-jueh. 9.uang u. 10.Mencije, Kineski klasici, knjiga draga, Mencijevi spisi, prev. Dejms Legi (Mencius, Chinese Classics, The Works of Mencius, Hong Kong, Hong Kong Universitv Press, 1960), str. 190. 11.Ibid. 12.Ibid.

Sa pokazuje snagu ia. Izvor. Uao a Pu Sun Linga, knjiga pria iz ranog perioda

v l

67

nazad nazvali su prodiranjem."1 6 8

peto

TLAST l SMANJIVANJE NEBA I ZEMLJE

Jedan od mojih uitelja Tai ia i meditacije jednom mi je rekao: "Ako eli da naui meditaciju, prvo mora da proita Ji ing, Tao te ing, i druge spise koje govore o Taou." Rekao je i da treba da itam knjige u vezi sa medicinom, fiziologijom, anatomijom oveka, a naroito one koje se bave akupunkturom. Ta znanja su od sutinske vanosti za razumevanje psihikih kanala i duhovnih sredita u telu koji se koriste pri meditaciji. Ovde emo razmotriti znaaj Ji Dinga za Tai Ci uan i meditaciju. Kineska shvatanja meditacije prvenstveno potiu iz Ji Dinga. Ova shvatanja nalazimo i u Velikoj raspravi i u heksagramima Ji Dinga, slikama od est linija koje se sastoje od prekinutih i neprekinutih linija. Naroitu vanost imaju dvanaest 'kalendarskih' heksagrama, koji predstavlaju mesece u godini, poto oni odgovaraju psihikim sreditima (centrima). Oni predstavljaju i proces rastenja i smanjivanja iena (jang), stvralakog naela, i Kun (jin), naela prijemivosti. U Velikoj raspravi se kae: "Samim tim, nazvali su zatvaranje kapija Prijemivim (izdisanje) i otvaranje kapija Stvaralakim (udisanje). Smenjivanje otvaranja i zatvaranja nazvali su promenom. Neprestano kretanje napred i

HAST I SMANJIVANJE NEBA l ZEMLJE

Prema Vilhelmu, najpoznatijem prevodiocu Ji Dinga, zatvaranje i otvaranje kapija predstavlja disanje. Kretanje napred i nazad je kljuno naelo bavljenja Tai Ci uanom. Prodiranje se odnosi na onaj stupanj u meditaciji na kome se dostie potpuno ovladavanje i nad psihikim i nad fizikim i kada onaj koji meditira moe da se kree unapred i unazad u vremenu. Kod heksagrama poveanje jang (pozitivne) snage, koje se prikazuje napredovanjem neprekinutih linija sa dna do vrha heksagrama, predstavlja rast neba i smanjivanje zemlje. To se deava u prvih est meseci godine kako svaki sledei heksagram dobija jo po jednu vrstu liniju. Kada je faza janga najjaa, heksagram se sastoji samo od vrstih Unija, te tada snage jina (predstavljene prekinutim linijama) poinju da jaaju, a jang se umanjuje. Sada Kun raste, a ien se smanjuje. Ovo kretanje u skladu je sa napredovanjem sila prirode, i itava godina je simbolino predstavljena kroz nastajanje, klijanje, rast, cvetanje, donoenje ploda i etvu. O skladu izmeu godinjih doba i meditacije dalje svedoi i naslov jednog spisa o taoistikoj meditaciji koji je preveden kao Tajna zlatnog cveta, u kome se meditacija poredi sa biljkom koja raste, vene, i ponovo se rada. Dakle, u meditaciji se eliksir (tari), ili duhovna sila, shvata kao neto to pripada prirodi, to raste i to mora da se gaji. Ciklus meditacije poinje u sreditu tela koja se zove tan-tien, polje (deri) u kome se sadi eliksir. Ovo podruje smeteno je oko etiri centimetra ispod pupka. I kod Tai Ci uana i kod meditacije koristi se um da bi se dah spustio do tan tien&. Dah (ci) korisiti se kao vo koji e uzorati polje. Budistiki spisi esto govore o /u kao 0velikom belom volu koji ore polje gde se sadi seme, koje poinje da klija pod zemljom i da puta korenje. Korenje je predstavljeno

prvim 'kalendarskim' heksagramom koji se zove Fu i koji odgovara 1psihikom sreditu pod imenom vei-lu, vrhu kime. Vei-lu znai 'Kapija repa', jer tamo protok eliksira pri meditaciji poinje.
6 9

TAI J IAAN I

70

Heksagram Fu sastoji se od gornjeg trigrama Kun (zemlja) i donjeg trigrama Den (drvo). Dva sredinja trigrama su oba Kun. Samim tim, znaenje celog heksagrama je 'korenje duboko ispodzemlje'. U Tai Ci Cuanu ovaj heksagram predstavlja stopala na koja se vrsto oslanjamo kao drvo iji su koreni duboko u zemlji. Klasicima Tai Ci uana U kae se: "Snaga (energija) je ukorenjenastopalima, razvija se u u nogama, a njome upravlja struk." Dakle, ivotna snaga se vodi kroz korene, preko vei-lua, i do drugihpsihikih sredita. Heksagram Fu odgovara kineskom jedanaestom mesecu, vremenu zimske ravnodnevice, kada na granama drve nema a lia, ali kada njihovi koreni po da se bude. On inju predstavlja i pono, kada je sve mirno i oporavljanje poinje. Jin, ili negativno, u najnioj taki svoje je oseke. Jang, ili pozitivno, poinje da raste. Taoisti veruju da je to najbolje vreme da se pone sa meditacijom,jer upravo tad unutranji eliksir poinje da a buja i ci je najsnaniji.

LIN

5 5

Sledei heksagram po kalendaru je Lin, u kome se dodaje jo jedna neprekinuta liniji vrstoj liniji sadranoj u heksagramu Fu. Dakle, ovaj heksagram se sastoji od dve vrste linije ispod prekinute, to etiri predstavlja dalji razvoj janga. Ovde je gornji trigram dok je Kun, donji trigram Duei (radost). Donji sredinji trigram se koji sastoji od dve prekinute linije iznad vrste je Den, dok je gornji sredinji trigram Kun. Dakle, vrsti element, neprekinuta linija, raste i prodire. Komentar na presudu heksagrama Lin e: "vrsto ka prodire i raste." U Tai ci uanu energija prodire iz stopala u noge. U Komentaru takoe pie: "vrsto je u sredini. ..." Samim tim, energija treba da bude smetena u sredinu nogu. Naposletku, u

RAST l SMANJIVANJE NEBA I Z,E>MLJE

71

Komentaru se kae: '"Veliki uspeh kroz ispravnost': to je put neba." Kod bavljenja i Tai Ci uanom i meditacijom ako uspemo da zadrimo ispravan stav, poinje da raste i da es ci die kroz kanalkimenog stuba prema napred, sve dok ne stigne do tan tiena, putem koji nam je poznat pod imenom Vei nebeski tok. Heksagram Lin odgovara un-fuu, sledeem psihikom sreditu (posle vei-lu&)u ovom toku. TAI Sledei heksagram, Tai (mir) dodaje jo jednu neprekinutu liniju svom prethodniku. Ovaj novi heksagram sastoji se iz tri neprekinute linije dole i tri prekinute linije gore. Donji trigramien (nebo), je dok je gornji trigram ponovo Kun. Heksagram Tai povezan je sa prvim mesecom kineske godine (to bi bili februar na - mart), koji se smatra poetkom prolea. Ovaj heksagram takoe predstavlja sledee psihiko sredite, koje se nalazi u donjoj sredini kimenog stuba, hsuan-hsu. U Komentaru se ka "Na taj nain nebo i zemlja se e: ujedinjuju, i sva bia stiu se u jedinstvo." I kroz meditaciju i krozTai Ci Cuan postie se jedinstvo. U Komentaru se takoe kae: "Vie i nie se ujedinjuju, i imaju jednu volju." I pri meditaciji i kod bavljenja Tai Ci uanom moramo da imamo jednu volju -moramo da se usredsredimo i da ne dopustimo umu da luta. Komentar dodaje da je "snaga iznutra a posveenje spolja ..." Dakle, onaj koji se bavi Tai Ci uanom mora da bude mek iznutra i vrst spolja. Naposletku, tri prekinute linije gornjeg trigramaukazuju na to da dah moe neometen da proe do donjeg stomaka, dok tri neprekinute linije donjeg trigrama ukazuju na vrstinu donjeg dela tela. Jo neto to ne moemo a da ne pomenemo u vezi ovim a s heksagramom jeste sledee: ako drugu liniju zamenio petom, dobijamo trigram Li (vatra) kao donji, poto imamo dve neprekinute linije izmeu kojih se nalazi prekinuta; gornji trigram

TAI CI UAN I ^MEDITACIJA

ovek to ne ini." Komentar jo dodaje: "Jarac nasre na ogradu i rogovi mu se zapliu." Dakle, onaj ko se

je Kan (voda) i sastoji se od dve prekinute linije izmeu kojih se nalazi neprekinuta. Heksagram koji smo dobili predstavlja ujedinjavanje vode i vatre. U celini posmatrano, ovo znai da vatra, koja potie iz predela srca, ide u podruje vode, u donji stomak. Na taj nain ing, ili seksualna energija, biva proiena vatrom i postaje ci, ivotna energija koja krui celim telom tokom meditacije. (Uz to, toplota koja se stvara u telu tokom bavljenja Tai Ci uanom i meditacijom slui i tome da ispari suvinu vodu, koja moe da izazove mnoge bolesti.)

<DA
Heksagram koji sledi posle ovog je Da Duang, ili Mo velikog, koji odgovara i drugom mesecu i sledeem psihikom sreditu u sredini gornjeg dela kime, koji je poznat kao ai-i. Gornji trigram je Den (onaj koji raste, koji se die); donji trigram je ien, stvaralaki, snaan, i vrst; sredinji trigrami su ien i Tui (radostan). Samim tim, struktura ovog heksagrama veoma je jaka, i odgovara kimenom stubu onih koji se bave meditacijom i Tai Ci uanom. Neprekinute linije, koje predstavljaju jang i ien, jo uvek rastu. Ci nastavlja svoj pokret prema gore du kimenog stuba. U Komentaru na ovaj heksagram pie: "Snaga u nonim prstima. Nastavljanje donosi nesreu." Ovo se odnosi na neophodnost da onaj ko se bavi Tai Ci uanom odri ravnoteu, ali da se ne zadri predugo u jednom datom poloaju, ve da svoje pokrete uini mekim i kontrolisanim. U drugom redu Komentare pie: "Devet na drugom mesru znai da istrajnost na pravom putu donosi sreu zato to linija zauzima sredinji poloaj." Ovo je u skladu i sa naelima Tai Ci uana i meditacije, to e rei da moramo da usredsredimo i um i telo. U treem redu Komentara moemo da proitamo: "Obian ovek dela kroz mo. Pravi

TLAST l SMANJIVANJE NEBA I ZEJVLLJE

bavi Tai Ci uanom nikada ne koristi snagu miia u pokretima ili u samoodbrani, ve bi trebalo da bude popustljiv i prijemiv, ali jak iznutra. Ni onaj koji meditira ne srne da koristi snagu volje niti svesno tei tome da oisti svoj um. Sve to za posledicu moe imati samo tetno meanje ega. U etvrtom redu Komentara pie: "Ograda se otvara; vie nema zapletenosti." Onaj ko poputa i preputa se kad je napadnut spae se od zapletenosti i povrede. Naposletku, u Komentara pie o jarcu koji nasre na ogradu da "ne moe da se pomeri ni napred ni nazad." Time su i oni koji se bave Tai Ci uanom i oni koji se bave meditacijom upozoreni da ne izgube ravnoteu prekomernim trudom i naporom. Onaj ko se bavi Tai Ci uanom i izgubi ravnoteu, zaplee se; onoga ko se bavi meditacijom i suvie se trudi mogu da zadese fizike i duevne potekoe.

Heksagram Guai sastoji se od pet jang linija na ijem vrhu je jedna jin linija. Gornji trigram je Duei, a donji ien, dok su oba sredinja trigrama ien. Samim tim ovaj heksagram ima jo veu snagu od one koju predstavlja prethodni. Poto ovde jang linije samo to potpuno ne izbace jin, ovaj heksagram se zove Odlunost. U Klasicima Tai Ci Cuana nalazimo da energija (ci) moe da se nagomila dugim i odlunim bavljenjem; putem dugog bavljenja meditacijom i Tai Ci uanom telo postaje jako, a um odluan i moe da dela sa radou. U Komentaru se kae: "Jaina i snaga - one znae odlunost i sklad." Kada se uporno bavimo Tai Ci uanom i um i telo postiu sklad. Heksagram Guai odgovara treem mesecu kineske godine, kao i psihikom sreditu koje je poznato pod imenom tao-tao, koje je smeteno na mestu gde se vrat spaja sa telom.

guiAi
72,
73

TAI CI CUAN I MEDITACIJA

KAST I SMAHJIVAHJE NEBA I ZEMLJE

IEN

Konano, esti heksagram u nizu koji predstavlja rast i razvoj janga je ien, Stvaranje, koji odgovara etvrtom mesecu i psihikom sreditu ju-en, koje je smeteno u unutranjosti lobanje, tamo gde se mozak spaja sa kimenom modinom. Poto se satoji od est neprekinutih linija, ien predstavlja istu pozitivnost. Ji ing kae: "Ove neprekinute linije znae prvobitnu snagu, snagu koja daje svetlost, koja je delatna, mona, i pripada duhu." Ovaj stupanj odgovara nivou razvoja na kome majstor Tai Ci uana ili meditacije poseduje um ispunjen duhom, telo izpunjeno energijom, kosti ispunjene sri. Na ovom stupnju onaj ko je zagospodario ovim vetinama je popustljiv, ali vrst i otporan kao elik. Jedan taoistiki besmrtnik iz doba vladavine dinastije Tang bio je nazvan Lui un Jang, ili 'ista Pozitivnost'. Kasnije, tokom vladavine dinastije Sung, ang San-feng, jedan od onih od kojih je Tai Ci uan potekao, bio je prozvan i un Jang-cu, 'Gospodarem iste Pozitivnosti'. Klasici Tai Ci uana smatraju da je duh vrhovni voda tela i uma. Svaki onaj ko previe naglaava energiju nee napredovati. Dakle, na najviem nivou, uitelja ili majstora Tai Ci uana koji je

postigao stupanj iste pozitivnosti vodi duh. i njegovo telo i um postaju isti, vrsti i otporni. Taoisti imaju jo jedan izraz za ovaj stupanj i zovu ga eti jen, 'pravi ovek'. Budisti su nazvali ovaj stupanj nivoom in kong, ili kao zlato i dijamanti', neunitiv. (Slino tome, sanskrtski izraz vajni koji znai 'dijamant', esto se primenjuje na duhovne uitelje, a odnosi se i na etiri uvara budistikih hramova, divova po snazi.) Neko ko se nalazi na ovom stupnju je nepobediv i postaje "besmrtnik'.

Heksagram ien povezan je sa duhovnim stoga to jang nastavlja da se kree na gore du Veeg nebeskog toka do sredita koje se zove ni-van i nalazi se na vrhu glave. U Tai Ci uanu kada je kimeni stub uspravljen i usmeren od vei-lua. do ni-vana, prolaz duhovnog je olakan. Meutim, kada se stigne do ove visoke take, dolazi do promene. Jin sada poinje da raste, a jang da se umanjuje. Ovu promenu predstavlja heksagram Gou, Susret, koji ima jednu prekinutu liniju na prvom (donjem) mestu. Ni-van predstavlja i poslednji stupanj Tu Moa, ili 'koatrolisanog puta' Veeg nebeskog toka, i poetak Den Moa, ili 'nevoljnog puta' koji se sputa niz prednji deo tela. Samim tim predstavlja i mesto gde se udisanje i izdisanje sreu i kao takvo i mesto na kome se deava kljuni preobraaj ivotne energije. Kao to smo ve rekli, u ni-van\i ci je najpozitivniji i najduhovniji; preobraen je u en (duh). Sada kada poinje da se kree svojom stazom prema dole, preko nevoljnog puta izdisanja, poinje da se

pretvara u su (prazninu). Gou, koji predstavlja poetak ovog preobraaja, ima za svoj donji trigram Sun (Vetar), koji je prazan. U Komentaru za ovaj heksagram se kae: "Slabo napreduje da bi se srelo sa jakim." Dakle, kontrolisani put sree se sa nevoljnim, udisanje se sree sa izdisanjem, a en polako postaje su. Taoisti bi rekli da vatra poinje da se povlai. I kod Tai Ci uana i kod meditacija vrat mora da bude neprestano uspravan i oputen (i jak i slab) da bi a stigao do vrha glave i onda otpoeo svoje sputanje. Zanimljivo je da sa ovim u vezi primetimo da taoistike kategorije janga i jina imaju izvesnu slinost sa zapadnjakom predstavom o anatomiji oveka. Prema zapadnoj nauci krv koja sobom nosi kiseonik tee kroz telo do vrha glave i onda se vraa u srce. Ovo odgovara protoku janga kroz telo do vrha glave i onda njegovom preobraavanju u jin kada pone da se sputa.

TAI J UAN I ^MEDITACIJA

TLAST l SMANJIVANJE NEBA I ZEJ^iLJE

Sledei heksagram na tom putu nanie je Dun (Povlaenje), koji ima dve prekinute linije na prvom i dragom mestu, to oznaava da jin nastavlja da raste. Ovaj heksagram odgovara mingtangu, centra izmeu oiju, i kineskom estom mesecu. Gornji trigram je ien (Nebo), a donji je Gen (Planina). Dakle, slika koju nam predstavlja je planina pod nebom. Ona simbolizuje ispravan stav onoga ko se bavi Tai Ci uanoni i prema protivniku i prema uitelju. Ba kao stoje i nebo izvan domaaja planine, tako je i onaj ko se bavi Tai Ci uanom izvan domaaja svog protivnika. "Kada se obian ovek pribliava uitelju, osea da je razdaljina meu njima neverovatno velika. Kada se povlai od njega, osea da je uasno kratka," kau Klasici Tai Ci itana. U Komentara na ovaj heksagram pie: "'Povlaenje. Uspeh.' To znai da uspeh lei u povlaenju." Onaj ko se bavi Tai Ci uanom ne pokuava da odmeri snage sa protivikom, ve se radije povlai i ostaje prijemiv. Ovo povlaenje ne smemo da zamenimo sa nasuminim begom; ono je kontrolisana i mona uzdranost. Ni pri meditaciji nita ne treba pokuavati da se postigne na silu. Ne smemo da koristimo snagu volje, jer nam ona nee doneti prosvetljenje. Heksagram Dun predstavlja i stav u Tai Ci uanu koji se zove 'Uzmakni i odbij majmuna1,

to je niz pokreta povlaenja. U ovom stavu ako stopala stalno drimo tako da su usmerena prema napred, a noge savijene, vei-lu, ili Kapija repa, bie otvorena, to omoguava da ci prolazi uz kimu. Dakle, ak i u povlaenju onaj ko primenjuje Tai Ci uan bie pun ivotne energije.

U sledeem heksagramu, Pi, jin je porastao do treeg mesta. Ovaj heksagram odgovara sedmom mesecu, kao i tan-ungu, koji se nalazi u sredini gradi. Slika ovog heksagrama je Zastoj ili Stagnacija. To je zbog toga to se gornji trigram, Nebo, i donji trigram, Zemlja, ne ujedinjuju, ve stoje jedno nasuprot dragog. Ovaj heksagram je suprotan heksagramu Tai (Mir), i ukazuje na greke koje treba izbegavati kod bavljenja Tai Ci uanom i meditacijom. U Komentara se kae: "... nebo i zemlja se ne ujedinjuju, i niko ne moe da postigne jedinstvo. ... Senka je iznutra, svetio spolja; slabo je iznutra, jako spolja." Ovo je naravno u suprotnosti sa onim to zahteva Tai Ci uan. I gornji deo heksagrama je preteak, a sam heksagram jak gore i slab dole. U Tai Ci uanu treba da budemo podloni i prijemivi iznad pupka i vrsti ispod njega. Ako zamenimo mesta petoj i dragoj liniji,

imaemo Li gore i Kan dole. To znai vatra iznad i vodu dole, ono stanje koje vlada kod obinog oveka koji se ne bavi nikakvim tehnikama, poto ono ne podrazumeva ujedinjenje vode i vatre. Ovakvo ponaanje ne koristi kod pretvaranja inga. u ci.

Heksagram Guan znai Razmiljanje. On odgovara osmom mesecu i psihikom sreditu pod imenom ung-huan koji se nalazi izmeu solaraog pleksusa i pupka. Poto je jin linija u ovom heksagramu porasla i stigla do etvrtog mesta, gornji trigram je Sun (Drvo), gornji sredinji trigram je Ken (Mirovanje), dok su donji sredinji trigram i donji trigram Kun (Zemlja). Iako nam moda izgleda da i ovaj heksagram, kao Pi, ima preteak gornji deo, ovde to nije sluaj. Gornji trigram je prijemiv i podloan.

77

TA1 CI IAAN I MEDITACIJA Predstavljena je slika nekog mekog, nenog drveta kao to je vrba kako se savija na vetru (gornji trigram ima znaenje i vetra). Ovaj heksagram je od velike vanosti i za Tai Ci uan i za meditaciju, jer su razmiljanje i mirovanje, zastoj, njihova dva osnovna naela. Uvebavanjem usredsredivanja samo na jednu stvar i odbacivanja svih drugih misli, to se zove i ih ili 'zaustavljanje' uma, onaj koji meditira umiruje svoj lutajui um i 'izravnava' svoju svest. ih-kuan je predstavljao vaan deo bavljenja meditacijom u koli budistike meditacije Tien Tai u Kini. Naelo usredsredivanja veoma je vano i kod Tai Ci uana. U Komentaru na ovaj heksagram se kae: "Divan pogled je gore. Odanost i nenost." "Divan pogled je gore" ima znaenje 'gledanje napred'. Onaj ko se bavi Tai Ci uanom treba da usredredi svoj pogled pravo napred. "Odanost" se odnosi na usredsreivanje bez napetosti. "Nenost" omoguava ueniku da posmatra protivnika i da primeti oseanja i namere koje njegovo lice odaje. Ako dalje posmatramo ovaj heksagram, videemo da spoj gornjeg trigrama, Sun, koji oznaava vetar, i gornjeg sredinjeg trigrama, koji, uz svoja mnogobrojna draga znaenja, takoe znai i 'prst', ukazuje na to da onaj ko se bavi Tai Ci uanom i stigne do izvesnog stupnja moe da, ako se takva potreba ukae, prodre u protivnikovo telo kroz prst svojom unutranjom energijom. Naposletku, trebalo bi da primetimo da je ovaj heksagram veoma znaajan u taoistikoj religiji. U Komentaru se kae: "Razmiljanje. Obred je obavljen, ali rtva nije prinesena. Puni poverenja gledaju u njega." Ovo se ne odnosi samo na razmiljanje ve i na verski obred, poto pre meditiranja moramo da proistimo telo i um. Komentar nastavlja: "Oni ispod gledaju prema njemu i preobraavaju se. On im prua pogled na boanske puteve neba..." To znai da onaj ko meditira nudi pogled na nebo i besmrtnost. Sa ovim u vezi je znaajno i da Guan

takoe oznaava taoistiki hram.

TLAST I SMANJIVANJE NEBA I ZEMLJE

Sledei heksagram, u kome je jin linija stigla do petog mesta, jeste Bo, povezan je sa kineskim devetim mesecom i sa psihikim sreditem poznatim kao en-ueh smetenim u pupku. Gornji trigram ovog heksagrama je Ken (Planina), dok su svi drugi trigrami Kin (Zemlja). Poto su sve linije osim este jin, znaenje ovog heksagrama je Odvajanje ili Propadanje. Meutim, ona jedna jang linija koja je ostala ukazuje na to da veliki plodovi nisu pojedeni. Dakle, seme janga je tu, iako je jang u opadanju. U Komentaru ovog heksagrama moemo da proitamo: "Nema koristi od kretanja ni u jednom pravcu." Dakle, kada se bavimo Tai Ci uanom i kada nam je gornji deo preteak, ne treba ni da pokuamo da se pomerimo. Slino tome, ako

nam je um suvie delatan tokom meditacije, ne moemo da napredujemo. Poto jin ili podloni, prijemivi element menja jaki, tako treba i oni koji se bave Tai Ci uanom ili meditacijom da popuste, ostanu mirni, i ne preduzirnaju nita. Ovaj heksagram je slian heksagramima Tai, Pi i Fu po tome to ukazuje na vreine smanjivanja ili rasta, kada se stanje pribliava praznim ili punoi.

Poslednji heksagram u ovom nizu je Kun. U ovom heksagramu sve su linije jin, te tako Kun predstavlja isto poputanje i preputanje, istu negativnost, i istu prazninu. On odgovara kineskom desetom mesecu (novembar decembar), kada je propadanje koje donosi jesen zavreno, a klijanje jo nije poelo. Ovaj heksagram odgovara psihikom sreditu koje se zove i-hai, ili 'More daha', i nalazi se oko sedam centimetara ispod pupka.

78

79

TAI CI L-lAN I ^MEDITACIJA Sa heksagramom Kun stigli smo do kraja ciklusa. Polja su prazna, ito sklonjeno, a seme, uspavano, eka da doe vreme da ponovo proklija. Dakle, pozitivno (jang) nalazi se u stanju iejdvanja i nedelanja. Samim tim, telo i um onoga ko se bavi Tai Ci uanom i meditacijom takoe treba da budu prazni i prijemivi. Dah treba da se neometan spusti do i-haia. Lao u kae: "Stvari izgledaju mnogostruke i raznovrsne, ali naposletku se vraaju svom zajednikom korenu. Kada se vrate svom zajednikom korenu, dolazi do mirovanja. Stanje mirovanja zove se ispunjenjem ivota."2 Dakle, i onaj ko se bavi Tai Ci uanom i onaj ko meditira treba da pokuaju da postignu stanje mirovanja (jin). Iz tog stanja e pozitivno (jang), koje predstavlja prosvetljenje i duhovnu mo, izrasti. Dakle, heksagrami//)/nga, u kojima se ogleda godinji ciklus rasta i propadanja, takoe odraavaju i ciklinu prirodu meditacije (kroz^ procvat i propadanje eliksira u Veem Nebeskom Toku) i Tai Ci uana (kroz ciklino smenjivanje pokreta i mirovanja: povratak na poetak kada se vebanje zavrava).

esto

JMEDTTACIJA 1 STOJEEM
PO LO AJUL

1.// ing, prevodioci Rihard Vilhelm i Keri F. Bejns (Richard Wilhelm, Cary F. Baynes), knjiga druga, str. 318. 2.Lao u, Dela Lao Cua, prevodilac ang Liu (Lao Tzu, The Works ofLao Tzu, Taipei, World Book Co), str. 25.

Klasini metodi meditacije podrazumevaju bavljenje meditacijom u sedeem poloaju. Meutim, mogue je da se meditira i u stojeem poloaju i tokom kretanja, i korienje takvih metoda moemo da pratimo unazad sve do drevnih vremena u Kini. Slini metodi bili su razvijeni i u tradiciji joga meditacije u Indiji. U ovom poglavlju opisau metod meditacije u stojeem poloaju u kome su pokreti tela slini pokretima koji se izvode na poetku i na kraju Tai Ci uana i koriste se da bi se protok ivotne energije, Ci, potpomogao i vodio kroz osam psihikih kanala. Da bi se otpoelo sa meditacijom, treba da stanemo blago savijenih kolena, teine podjednako rasporeene na obe noge, sa stopalima koja se nalaze tano ispod ramena. Ruke treba da oputeno vise sa strane, a dlanovi da budu okrenuti prema nazad. Um treba da se usredsredi na psihiko sredite poznato pod imenom tan-tien koje je smeteno otprilike etiri centimetra ispod pupka, gde je ci smeten. Polazei od poetnog poloaja, polako udahemo, istovremeno polako podiui ruke prema gore i napred i ispravljajui kolena. Kada se potpuno ispravimo, ruke treba da nam budu u visini ramena, dlanovi okrenuti prema dole, i udisaj treba da bude zavren. Tokom ovog

pokreta, unutranji dah zajedno sa

81

TAI CI CU,AN J MEDITACIJA usredsredenim umom podie ci iz tan-tiena prema podruju solarnog pleksusa, gde je smeteno psihiko sredite poznato pod imenom li. Ovo psihiko sredite nalazi se u takozvanom Seditu Vatre, blizu srca, i njega predstavlja trigram Li, ije je osnovno znaenje Vatra'. Sledei korak je da izdahnemo, privlaei istovremeno zglavke ramenima, blago ispravljajui prste, i onda ponovo sputajui ruke sa strane. Dok radimo te pokrete rukama, noge treba da blago savijemo, vraajui ih u prvobitan poloaj. Tokom ovih pokreta, spoljanji dah zajedno sa usredsredenou uma vodi ci nanie iz solarnog pleksusa do donjeg stomaka, gde se nalazi psihiko sredite pod imenom kan. Ovo se sredite nalazi u Seditu Vode, u blizini bubega, i predstavlja ga trigram Kan, ije je osnovno znaenje Voda'. Ovi pokreti prema gore i dole treba da se ponove mnogo puta, da bi se na taj nain obezbedio protok i'a izmeu solarnog pleksusa i donjeg stomaka. Ovo je prvi ciklus proiavanja, poznat pod imenom Manji Nebeski Tok, koji se opisuje i kao sjedinjavanje vatre i vode. Bavljenje ovim pokretima proiava ci i priprema ga za sledei korak u preiavanju, kada prolazi kroz svih osam psihikih kanala i kroz svih dvanaest psihikih sredita. To se zove Vei Nebeski Tok. Poreklo izraza 'Vei' i 'Manji' moe da se otkrije u nainu na koji ovi ciklusi odraavaju ciklino kretanje nebeskih tela. Manji Nebeski Tok odnosi se na kretanja Sunca i Meseca, koja se deavaju u jednom danu. Vei Nebeski Tok odnosi se na obrazac kretanja koja se deavaju tokom ele godine. Isti ovi pokreti koji su gore opisani mogu da se koriste da bi vodili otpoinjanje ovog protoka putem pravilne usredsreenosti uma. Tokom udisanja i kretanja na gore doivljavamo kako se ci prvo sputa iz tan-tiena, kroz Kapiju Smrtnosti na samom dnu trupa, pa nazad u donji kraj Kanala Kontrole (Tu Mo) kod trtine kosti, pa onda nagore du tog kanala, preko kimenog stuba do

vrha glave. Tokom izdisanja i pokreta na dole, doivljavamo ci kako se sputa od vrha glave do poetka usta, gde ulazi u Kanal

^MEDITACIJA Ui STVJEEJM. POLOAJU, Funkcije (Den Mo), onda se sputa niz taj kanal, koji prolazi kroz sredinu tela do Kapije Smrtnosti. Da bi se nastavio Vei Nebeski Tok i da bi a proao kroz preostalih est psihikih kanala, trebalo bi ovako da nastavimo. Sledei udisaj dovodi ci do Kanala Pojasa (Tai Mo), koji okruuje struk kao pojas. Dok polako udiemo, podiemo ruke dok ake ne budu u visini pupka. Ovim pomaemo da se ci podigne od Kapije Smrtnosti do tan-tiena, gde ulazi u Kanal Pojasa. Dok nastavljamo da udiemo, pokrenemo laktove blago unazad kako se ci deli u dve grane ba ispod pupka i kree sa obe strane stomaka do donjeg dela lea. Jo uvek nastavljajui sa udisanjem, podiemo ruke i ispravljamo kolena da bismo poveli ci gore uz leda, gde se Kanal Pojasa konano zavrava na ramenima. Kako poinjemo da izbacujemo dah, pokretri ruku i nogu su isti kao kod prvog izdisaja. Meutim, ovoga puta usredsreujemo svoj um na to da dopustimo da ci tee od oba ramena niz Pozitivne Kanale Ruku (Jang Ju Vei Mo) du spoljanje strane ruku, preko nadlanica pa sve do vrhova prstiju, i onda da se spusti do sredine dlana. Sledei korak je da povuemo ci iz dlanova u Negativne Kanale Ruku (Jin Ju Vei Mo) du unutranje strane ruku, pa sve gore ponovo do ramena. Ovo radimo prilikom udisanja, istovremeno ponavljajui pokrete ruku i nogu kao kod prvog udisaja. Kada ponovo izdahnemo, jo jedanput ponavljajui pokrete ruku i nogu usmerene nanie, ci se sputa iz ramena do ispod pupka, gde se njegova dva toka ponovo ujedinjuju, i onda se sputa jo dalje, do podruja u kome se nalaze genitalije, kada je spreman da ude u Kanal Prodiranja (ueng Mo). Kanal Prodiranja ide navie od genitalija, prolazi kroz sredite tela izmeu Kanala Kontrole i Kanala Funkcije, i zavrava se u solarnom pleksusu neposredno ispod srca. Da bismo podigli ci ovim kanalom, treba da udahnemo i da ponovimo pokrete ruku i nogu usmerene prema gore. Meutim, veoma je vano da & ne povuemo vie od

solarnog pleksusa. Da bismo bili sigurni da nam

83

TAI CI CIAAN I ^MEDITACIJA

MEDITACIJA

( STOJECEJM

se to nee desiti, treba da pazimo da ne podignemo ruke iznadvisine dijafragme tokom ovog udisaja. Sledeim izdisajem ponovo sputamo ci, ovoga puta sve dopodruja u kome se nalaze genitalije, gde se deli na dva toka i dalje se sputa Pozitivnim Kanalima Nogu niz spoljanju stranu nogu zglobova, i preko risa, do prstiju, kada se sputa u upljinu Jung uan, smetenu na tabanima. Dok izdiemo, ponavljamo pokrete ruku i nogu prema dole. Iz upljine Jung uan se die, prolazi ci kroz Negativne Kanale Nogu (Jin iao Mo) du unutranje strane nogu, preko genitalija, gde se njegova dva toka ujedinjuju, i onda gore do tan-tiena.Da bi se to postiglo, treba da udiemo dok ispravljamo kolena i podiemo ruke sve do nivoa pupka. Poslednjim izdisajem sputamo ponovo ci do Kapije Smrtnosti, a ruke i noge zauzimaju poetni poloaj. Ovim se zavrava jedno kruenje Veeg Nebeskog Toka. U vezi sa ovim procesom trebalo bi da naglasimo neke stvari koje su od vanosti da bi se izbegao nesporazum. Na prvom mestu da je se proticanje ia kroz psihike kanale ne deava nuno kao puka posledica pokreta ruku i nogu i pravilnog disanja, ve seci kree kroz kanale uz pomo moi uma da se usredsredi isposobnosti da se to uskladi sa disanjem. Spoljanji pokreti pomau i vode unutranje usredsredivanje. Takva pomo moe dabude od velike vanosti, a naroito za

poetnike, da bi se bolje osetilo i doivelo proticanje ia. Meutim, ona nije neophodna. Vei Nebeski Tok moe da se ostvari bez bilo kakvog spoljanjeg pokreta, ve samo uz pomo snage unutranjeg usredsreivanja idisanja, i to bilo u 1 stojeem, bilo u sedeem poloaju. Na drugom mestu je injenica da pokreti koje sam opisao predstavljaju zapravo pokrete samog poetka vebanja Tai Ci uana. Meutim, kao to sam ve pomenuo, Tai Ci uan moemo ispravno smatrati metodom meditacije u pokretu. I mnogi drugi pokreti Tai Ci uana isto su tako uspeni u cilju otpoinjanja i pospeivanja protoka ia kroz psihike kanale. Naroito je to sluaj
84

kod pokreta kao to su Beli dral iri krila, Igla na dnu mora, Ruke lepeza, Lepa gospa radi kao 2 na razboju, Ruke kao oblaa.

85

1. Vidi Taoisti ku joguLu Kuan Jua, tree poglavlje. 2 Dalje podatke o tome kako treba koristiti ove i druge pokrete bi se vodio Ve i da Nebeski Tok moete da naete u mojoj knjizi Tai Ci uan i M ing (Tai CM Ch'uan and I Ching, New York, Harper& Row, 1978), naroito na str. 81-83.

mo

^MEDITACIJA 1 SBDECEJvt

SEDE EM

Se MEDITACIJA Ui d

POLOAJU ,

Tradicionalni metod meditacije, koji je posebno pomenut u drevnim spisima klasika taoizma, podrazumeva sedei poloaj i ne ukljuuje kretanje udova kao ono koje smo pomenuli kod stojeeg ploaja u prethodnom poglavlju. Protok da, koji pokreti udova pospeuju, ovde se postie iskljuivo disanjem i usredsreivanjem. Iako je metod meditacije u sedeem poloaju tei za poetnika, mnogo je pogodniji na kasnijim, naprednijim stupnjevima bavljenja meditacijom. Usredsreivanje uma koje se zahteva kod meditacije veoma je tanano. Klasici taoizma smatraju da nije mogue postii ga ako usredsredimo panju na bilo kakav odreeni predmet ili poseban sadraj; treba da sve zaboravmo, da ne mislimo ni na ta. Iako je to duboko istinito, moramo da povedemo rauna o tome da pogreno ne protumaimo takve izreke. Svako ko je to ikada pokuao zna kako je teko isprazniti svoj um, izbrisati iz svesti sve misli po elji. ak i kada postanemo veoma smireni, verovatno emo otkriti da nam navire mnogo nasuminih misli i daje vrlo teko osloboditi ih se a da ne pomislimo neto drugo, jer ak i zamisao o uzdravanju od misli je sama po sebi misao. Mnogo se razgovora i rasprava vodilo o ovom problemu u zapadnoj filozofskoj literaturi, i neki pisci su smatrali da je

nemogue um potpuno osloboditi misli. Meutim, neobino je vano da shvatimo da se nita slino tome ni ne zahteva niti podrazumeva kod taoistike meditacije. Stanje praznine i potpunog zaborava odnosi se na krajnji cilj i najvii stupanj bavljenja meditacijom, postizanje stanja koje je poznato pod imenom Velika Smirenost. Meutim, za poetnika predstavlja pogreku da pokuava da se bori protiv skretanja panje ili da se oslobodi svih misli, ve je pre stvar u tome da treba da pokua da se usredsredi na procese koje meditacija podrazumeva: lagano, ritmiko disanje i protok energije kroz psihike kanale. Usmeravanje panje upravo na to ima za posledicu smirivanje uma i omoguava onome koji meditira da zaboravi - barem privremeno - strahove, brige i misli koji pripadaju obinom, svakodnevnom ivotu. Samim tim, neka vrsta smirenosti i oseanie praznine su blagodati koje mogu da se osete cal: i na samim poecima bavljenja meditacijom. Meutim, razvijanje ovog doivljaja i napredovanje u tom smislu zahteva svakodnevno vebanje tokom dugog vremenskog perioda, i ne moe da se postigne samom voljom, kao ni da se iznudi. Ovo poglavlje opisuje kako da ponemo bavljenje meditacijom u sedeem poloaju i razmatra neke tradicionalne naine razmiljanja u vezi sa napredovanjem u okviru tih tehnika i njihovim poboljavanjem. ISPRAVNI ULSLDVl ZA. MEDITACIJU, Nisu sva mesta i sva doba dana podjednako pogodna za meditaciju. Poetniku je naroito vano da se bavi meditacijom negde gde je tiina. Kako stiemo sve vie iskustva, postaje nam lake da se ne osvremo na zvuko\'e okoline koji mogu da stvore ozbiljne potekoe kada tek poinjemo. To mesto ne bi trebalo da bude suvie hladno, vetrovito ili vlan^o. Treba da se postaramo da soba budu ista i da ne bude zatrpana stvarima, kao i da ne bude suvie svetla ni suvie tamna.

Direktno, jarko svetio naroito treba

87

TA.I CI JAAN I J'AEDITA CIJA

da se izbegava, jer ometa usredsredivanje. Dobro je ako u blizini ima biljaka, jer one daju kiseonik. Meutim, kuni ljubimci i druge ivotinje su nepoeljni, jer predstavljaju izvore buke, prljavtine i klica. Ako ima nekih mirisa koji bi rnogli da nam odvuku panju, treba da ih uklonimo tako to emo zapaliti miriljave tapie. Povrina na kojoj emo sedeti treba da bude neto meke, na emu moemo dugo da sedimo, a da nam ne bude neudobno, ali treba i da nam prui vrsti oslonac. Neko drveno postolje prekriveno sa nekoliko slojeva ebadi bi bilo savreno. Naa odea i pojas treba da budu dovoljno iroki da moemo sa lakoom da duboko diemo. Poto pun stomak ometa i protok energije i disanje, treba da izbegavamo da

jedemo sat mnog ili dva pre im ljudi ma je neop hodn o da spava ju u to doba dana zbog njihov ih obav meditiranja. eza i Meutim, posla. da ne Za bismo njih je postali obin suvie o isto edni, toliko trebalo bi uspen da uzmemo o da aj ili toplu meditir vodu. aju Prema rano tradiciji, ujutru, najbolje vreme ubrzo za bavljenje po meditacijom je bue izmeu nju. jedanaest sati uvee i jedan sat ujutru, na Po poetku to jang doba smo dana. izvril Meutim, i

odgovarajue pripreme, poinjemo jednostavno tako to zauzmemo ispravan sedei stav i ponemo da polako i duboko diemo. Ispravan sedei stav je veoma vaan. Telo treba da bude uspravno, kima prava, a glava u sredini. Oi treba da budu otvorene, ali ne previe, i usredsreene nanie, na vrh nosa. Nos treba da bude u liniji sa sredinom tela. Usta treba da budu zatvorena, ali ne i stisnuta, a jezik treba da biago dodiruje nepce. Ramena treba da budu oputena i uravnoteena, u istoj ravni. Ruke treba da budu oputene i savijene u laktoviraa. ake treba da budu sklopljene tako da ine simbol Tai Ci Tu: 1) dodirnite srednji prst leve ruke vrhom desnog palca; 2) spustite lovi palac preko desnog; on treba da dodiruje unutranju stranu prvog

U,hioand l.on^'^ -SEDE 4\. Al I / v o r : ' l ' 4 i > i d u & J \ Y V o r k B e a c h , 1 9 8 4 ) .

vimuJ \Volsor. Ine,

Pol oaj 'loto sov cvet ' Poloaj 'polulotosov cvet'

Posna noga pivk

88

TAI CI JAAN l J^iE'DTTACIJA

zgloba srednjeg prsta na levoj ruci; 3) blago savijte prste leve ake i desnom akom obuhvatite levu. Postoje tri razliita poloaja nogu koja se mogu smatrati ispravnim. Iskusni obino sede u poloaju 'lotosov cvet'. Poetnici ili starije osobe, iji zglobovi moda nisu dovoljno pokretljivi da bi sa lakoom zauzeli taj poloaj, mogu jednostavno da prekrste noge i da se nameste u 'turski sed' za poetak. Kako se polako sve vie navikavamo na sedenje, postepeno postaje sve lake da sednemo u polu-lotosov poloaj, a vremenom i u puni lotosov poloaj. Bolje je da nam je udobno nego da tetive i ligamente isteemo preko njihovih prirodnih mogunosti, to moe da ima za posledicu bol u nogama koji e omesti usredsredivanje naeg uma. Poetnicima se esto deava da dugo sedenje u istom poloaju ometa protok krvi u nogama, to dovodi do utrnulosti koj a je bolna i na koju moramo da obratimo panju. Meutim, ako budemo uporni, posle nekoliko nedelja ta utrnulost prolazi sama od sebe. Tada postaje mogue da satima sedimo a da nem ne bude neudobno. U meuvremenu moemo da se posluimo nekim od naina da se bol umanji. Jedan od njih je da ispruimo noge ispred sebe, koje su pribliene li se ne dodiruju, spojimo ake i podignemo ih iznad glave tako da su dlanovi spolja. Drugi je da stanemo na desnu nogu i da kratko protresemo levo stopalo i levu aku, a onda da promenimo nogu na kojoj stojimo. Oba ova naina imaju za posledicu trenutno poveanje protoka krvi kroz noge. Jo vaniji od pravilnog poloaja je ispravan nain disanja. Od sutinske vanosti je da udiemo na nain koji potpomae tok ivotne energije kroz telo i postizanje smirenog uma. Pre nego to ponemo da meditiramo treba da snano izdahnemo na usta, ime se izbacuje sav stari vazduh iz plua. Prema tradicionalnim shvatanjima taoizma treba da izdahnemo est puta, koristei usta tako da svaki put oblikujemo drugi glas. Ovo se zove 'est zvukova za dobrobit unutranjih organa'.1 Posle ovih izdisanja treba da ponemo

uobiajeno disanje kroz nos. Disanje treba da bude lagano i ne duboko, tak da se ne uje nikakav zvuk. Treba da bude
90

ravnomerno i jednolino. Moe da bude od koristi da brojimo dahove, to nam pomae da postignemo lagani stalni ritam disanja. Jedan udisaj i jedan izdisaj broje se kao jedan dah. Moemo da brojim od jedan do deset, pa onda ispoetka, ili, ako nam je tako lake, do pedeset ili do sto. Brojanje nam pomae i da izbegnemo sanjarenja ili obraanje panje na neto drugo. Postepeno jasnoa misli koje nam odvlae panju sve e vie bledeti zbog lagane jednolinosti brojanja. Kada koristimo taj nain, treba da pazimo da ne postanemo toliko mirni da nas savlada san. Meditacija zahteva budni i isti um. Disanje treba da bude duboko tako da vazduh ispunjava donji stomak, a ne grudi. Veina ljudi obino die veoma plitko, kao da vazduh ne uvlae dalje od grla. Kada pokuaju da duboko diu, obino im se grudi raire i postanu nadute. Metod dubokog disanja koji je neophodan pri meditaciji mnogo je oputeniji. On upuuje vazduh u sredinu donjeg stomaka, tan-tien. Poto se naviknu u odreenoj meri na poloaj i disanje, poetnici treba da ponu da se usredsreuju na tok ivotne energije u telu. U prvo vreme ovo se zapravo odnosi na korienje koncepata psihikih kanala, kao i Manjeg i Veeg Nebeskog Toka. Onaj koji meditira svesno misli o toku energije kroz krugove koji teku od srca do bubrega i du kime. Obe struje pripadaju Veem Nebeskom Toku, kojim ci prolazi kroz sva psihika sredita u skladu sa ritmom disanja. Naposletku onaj koji meditira poinje da osea da dah stvara snanu toplotu, koja sama od sebe krui kroz telo. Ovo ukazuje na to da se proces proiavanja ivotne energije odvija. Meutim, potrebna je duga veba da bi dolo do toga da ovo opazimo. Dakle, poetnici ne treba da sa nestrpljenjem iekuju rezultate i ne treba da preteraju sa ovim vebanjem. Pravi napredak se javlja tek onda kada bavljenje meditacijom postane

navika koja se prirodno uklapa u nau svakodnevicu. Posle meditacije trebalo bi da nastavimo da sedimo jo neke vreme pre nego to ustanemo i ponemo da se bavimo svojim svakodnevnim poslovima. Izdisanje na usta u ovom periodu 91

TAI Cl U-AN l JVtHDI77tCIJ/t pomae da se razveje toplota koju meditacija prouzrokuje i omoguava se telu da povrati svoju normalnu temperaturu. Trebalo bi da tada i protresemo glavom i da blago nekoliko puta pokrenemo ruke da bismo uspostavili uobiajeni protok krvi. Posle nekoliko trenutaka biemo sposobni da otponemo sa naim uobiajenim delatnostima, uz obnovljenu snagu i oseanje da smo se u velikoj meri osveili.
NAPREDAK ,

hranu, alkohol, i teku hranu bilo POLOAJU koje vrste. I u drugim delovima ivota posveeno , bavljenje meditacijom vodi

POBOLJANJE KOD MEDITACIJE

Napredak kod meditacije dolazi veoma sporo i zahteva istrajnost i posveenost. Meditacija je u sutini proces proiavanja u kome se itig preobraava u ci, koji moe da protie kroz osam psihikih kanala kada se zdrui sa dahom. Protok ia ga proiava, naposletku ga preobraavajui u en (duh). Na najviem stupnju en postaje su (praznina). Ali da bismo primetili posledice ovog procesa proiavanja a treba mnogo puta da krui kroz psihike kanale. Jo jednom treba naglasiti da je neophodno da se bavljenje meditacijom uini nerazluivim delom naeg svakodnevnog ivota. Ovde se ne radi samo o tome da svakoga dana odvojimo vreme potrebno za meditaciju. Iz nje prozilaze stavovi koji utiu na na nain ivota na mnogo razliitih naina. Kao i svi ostali, i onaj koji meditira zavisi od hrane koju unosi da ga hrani i da mu da energije. Poto proces meditacije podrazumeva proiavanje energije, ona ne moe da se uspeno sprovodi ako ostanemo bez energije zbog nedovoljne ishrane. Glad je bolna i ometa usredsreivanje uma tokom meditacije. S druge strane, ako je stomak pun i ako imamo potekoe sa varenjem, tok energije u abdominalnom delu bie u velikoj meri ometen. Samim tim, onaj ko ozbiljno izuava meditaciju stvorie naviku da uzima ono to je hranljivo i lako svarljivo, kao to su integralni pirina i povre. Trebalo bi da izbegavamo slatkie, zainjenu

MEDITACIJA
umerenosti, naroito kada se radi o lakomislenom rasipanju energije. Poto se svakodnevno bavljenje meditacijom ustali, onaj koji meditira e poeti da primeuje poboljanje, koje se moe opaziti u odreenim stupnjevima. U poetku neemo moi da spontano osetimo protok ia i umesto toga moramo da se oslonimo na svesno zamiljanje tih tokova u skladu sa disanjem. Meutim, kada se time bavimo due vreme, navala toplote uz lea i niz prednji deo tela moe da se oseti nezavisno od svesnog razmiljanja. Ovo je drugi stupanj razvoja. Na naprednijem stupnju doivljava se znatno snanije oseanje. U abdomenu postaje veoma toplo, gotovo vrue, i iznenada oseamo navalu ivotne energije u podnoju kime, a onda uz Tu Mo do vrha glave. Kako prelazi teme i ulazi u Den Mo, oseamo veliku koliinu vrlo iste pljuvake slatkastog ukusa kako se skuplja u ustima. Ona je dobijena od ia, koji tee niz Den Mo u obliku vode. Ovakva pljuvaka vrlo se esto zove boanskim nektarom u taoistikim spisima o meditaciji. Druge pojave koje mogu da se priraete na naprednijem stupnju ukljuuju vibracije u stomaku, drhtanje celog tela, i nevoljne pokrete udova. Meutim, ove uzgredne pojave nisu od sutinske vanosti za proces meditacije. Moemo da ih osetimo, ali i ne moramo, to zavisi od naih godina i tclssnc grae. Taoistika knjievnost i umetnost koriste nekoliko razliitih slika da bi metaforiki opisale napredovanje kod meditacije i njene posledice. Tri stupnja napredovanja koja srno ovde pomenuli opisuju se na naroito matovit nain u raspravi o meditaciji pod naslovom Hsin Ming Kuei Ci, koja potie iz cba vladavine dinastije Ming. Tu se doivljaj onoga koji meditira predstavlja kolima koja vuku razliite ivotinje na razliitim etapama puta. Na prvom stupnju, tokom koga se zahteva svesna misao, kola vue ovca. Na dragom stupnju, tokom koga ne osea navala toplote, kola vue jelen. Na

treern stupnju vue ih krava. Krava, koja ima vanost simbola i u budistikoj tradiciji, igra ulogu i u taoistikoj 11 = VaznObl s>uuw"sliku nas*. simbolici. (Vidi . - ctr

Q ^

93

TAI CI U./IA/ l

MEDITACIJA 1 SEDECEM. POLOAJU,

T r I

P osl edi ca pro i

ke nis u jed ine koj e su pri sut ne na ov oj ilu str aci ji. Pre dst av e na njo j su vrl o slo e ne. On a po dra zu me va i izv est an bro j pe sa m a

bo g sm enj iva nja go di nji h do ba bil jke se raz vij aju od izd an ka do se me na po ob ra sc u ko ji je i sa m us kl a en sa go di n ji m

THI CI UAN I

M, 5DEJVt

S p e r( iTi nh 8oSa mp ea rs U n g )

Kameni reljefu Hramu Belog

Oblaka, Peking

poboljavati svaki godine. Ovo poboljavanje je postepeno, a brzina zavisi od raznih inilaca kao to su vreme i uslovi zemljita. Meutim, vaan inilac je i vetina onih koji se staraju o biljkama. Slino tome, ako se meditacijom odano bavimo svakoga dana, rezultati ciklusa proiavanja ia e se postepeno poboljavati. Meutim, kojom e brzinom dolaziti do napredovanja ne moe da se predvidi za sve sluajeve, i zavisi od mnogih inilaca kao to su godine i zdravstveno stanje onoga koji meditira, kao i od njegove mudrosti. Jedna jo ubedljivija analogija koristi se veoma esto u klasinim raspravama o taoistikoj meditaciji. U njoj se porede procesi kojima se proiava psihika energija sa postupcima u alhemiji. Alhemija je bila veoma razvijena u drevnoj Kini. Bilo je mngo sloenih postupaka, ali su oni uglavnom podrazumevali kombinovanje elemenata

i proiavanje te smese tako to se ona zagrevala stalno iznova u razliitim sudovima. Ova analogija poredi telo onoga ko meditira sa laboratorijom u kojoj se deavaju procesi proiavanja. Dvanaest psihikih sredita su kao boce u kojima se energija preiava. Dah je kao vetar i vatra, kao meh koji stvara i upravlja jainom toplote koja zagreva boce. Psihika energija je kao tena smesa koja se postepeno proiava zagrevanjern svake boce redom. Stupnjevi meditacije slini su fazama alhernijskog procesa. Prvo se elementi smeaju. Telo zdruuje hranljive materije uzete iz hrane sa razliitim tonostima koje lue lezde i unutranji organi. Tako se stvaraju i krv i seksualna esencija (ing). Sada se ta smesa izlae toploti: toplota daha preobraava seksualnu energiju u ci. Tada smesa prolazi kroz ciklus proiavanja tako to prelazi iz jedne boce koja se zagreva u drugu. Drugim recima, ci krui kroz svih dvanaest psihikih sredita dok se kree uz Tu Mo do vrha glave i sputa niz Den Mo da bi se vratio u abdomen. Slika na 101. strani pokazuje gde je smeteno tih dvanaest psihikih sredita i kako ci moe da proe kroz njih dok tee navie i nanie glavnim psihikim kanalima.

87

TAI CI IAAN l MEDITACIJA

Alhemijski postupci se zavravaju kada se proiena tvar uzme iz boce i upotrebi ili negde drugde smesti. Tako i pri meditaciji, ono to nastaje proiavanjem a'a, en (duh), naposletku se stvara - posle mnogih krugova - dok ci ide uz Tu Mo do vrha glave. Tada ovaj zgusnuti oblik psihike enrgije moe da se koristi na razne naine, ili moe da nastavi da tee niz Den Mo do abdomena. Nastavljajui svoj tok, ova dinamika energija moe da se sauva za neku buduu upotrebu.

Osmo

PET /46

1. Tih est zvukova su: HA (blagotvoran za srce), HU (za slezinu), (za solarni pleksus), S (za plua), SU (za jetru), i FU (za bubrege); o njima vie moete nai u mojoj Knjizi taoistikih vebi za zdravlje (Taoist Health Exercise Book, New York, Quick Fox, 1974) na 62. strani.

Pri meditaciji treba da se duhovno i fiziki usredsredimo na neku posebnu taku da bismo postigli svoj cilj. Razliite kole meditacije naglaavaju razliite take. ak i u okviru iste kole razliiti uitelji se medu sobom ne slau. Zapravo svaka od tih taaka ima svoju posebnu vanost. Usredsredivanje koje je usmereno na jednu posebnu taku dovee do razliitih ossanja i posledica. Moja preporuka je da se onaj ko se ozbiljno bavi meditacijom odlui za jdnu ili dve take kojima e ovladati korak po korak. 1. Ni-van. Kada se krene od gore, prva taka je ni-van, smetena na temenu. Ova taka se zove pei-vid u kineskoj akupunkturi. Pei znai 'sto', a 'sretanje'. Mnoge arterije, vene i nervni zavreci sreu se u ovoj taki u glavi. U jogi se ona naziva sahasrara ili temena akra. Kada ponete da se usredsreujete na ovu taku, osetiete da vam je koa napeta. Kasnije ete osetiti znoj i vlanost. Prem taoistikim verovanjima, kada postignete najvii stupanj meditacije, va duh naputa telo u toj taki. Osetiete sjaj na svojoj glavi kao sunce. Taoistiki svetenik Lu Tuan Pin je rekao da ako se usredsredite na ovu taku, oseaete da vam je um veoma svetao iznutra i neki unutranji beli sjaj. Neke kole meditacije smetaju ovu taku malo napred, na mestu gde se nalazila fontanela, ili meko mesto na glavi novoroeneta. Lao u ovu taku zove Kapijom Neba.

&9

TA1 CI VLAN l ^MEDITACIJA

2.Cu-iao. Druga taka je smetena u sredini glave, izmeu i malo ispod obrva. Zove se cu-iao. Usredsreujui svoj um i delimino zatvorivi oi moete da pogledate na unutra. U zapadnjakoj anatomiji ova taka je poznata pod imenom hipofiza. U jogi se zove 'tree oko' ili ajna akra. Usredsreujui se na ovu taku mo da stvarate hormone, te naposletku i ete eliksir. Nedavno se pojavilo nekoliko lanaka o ovoj pojavi koji su ukazivali na vanost ove take. U taoistikoj terminologiji ova take je poznata kao gornji tan-tien. 3.ung-kuang:srednji tan-tien.Trea taka, smetena izmeu grudne kosti i solarnog pleksusa, zove ung-kuang,to se znai 'sredinji dvorac', ili 'srednji tan-tieri.U Indiji se zoveanahata ili akra srca. U drevnim vremenima se smatralo da je srce smeteno u ovoj taki. U to vreme su smatral su srce i i da um jedno. Meutim, kasnije su obrazovani ljudi opovrgli tvrdnju da je um smeten u srcu. Ova taka se nalazi na istom mestu na kome je, prema zapadnjakoj anatomiji, smetena grudna lezda. Grudna lezda je veoma vana za regulisanje imunolokog sistema tela. U taoistikoj terminologiji ova taka odgovara trigramu Li (vatra). U meditaciji se ova taka (vatra) zdruuje sa

etvrtom takom (vodom) da bi stvorile toplotu koja zagreva abdomen. 4.etvrta taka, donji tanmingt'ang

yu-chen wei-lu mienchia-chi t'ao-tao men Yang Yu Wei Mo

Yang Chiao Mo

Yin Chiao Mo

tien, u jogi se nazivamanipuraili akra pupka. Ova taka je smetena oko etiri centimetra (u nekim tekstovima se kae da je to oko sedam centimetara) ispod pupka. Ona se nalazi negde izmeu pupka i bubrega, na

sedamdeset posto udaljenosti od prednje strane i trideset posto udaljenosti od leda. Ona odgovara trigramu Kan. Voda i sperma i jajne elije stvaraju se u ovom podruju. Kao to smo ve napomenuli, usredsreivanje na ovu taku tokom meditacije zdruuje vatru i vodu, srce i bubrege. Kada se postigne ovladavanje, elementi iz svih unutranjih organa se zdruuju da bi stvorili spermu ili jajne elije, koji se preobraavaju u eliksir ili 'lek'. U drugoj fazi ovog hemijskog procesa eliksir se pretvara ci, ili ivotnu snagu. Ovaj proces u stvara upljinu koja se zove i-hsueh.Veina onih koji meditiraju koriste

PET USR.EDSRIVAKJA

Ni-van

yung-ch'uan

T/ti CI 1 J

KELEJCE

ovu taku u poetku. Usredsreivanje na ovu taku prua smirenost, zagreva abdomen, i osnauje Um tada vodi ci. S kroz petu taku do kimenog stuba da bi se postigao Vei Nebeski Tok. Ovaj proces se esto deava sam od sebe. Mnogi taoisti govore ovom podruju kao o o pei ili kazanu, bakrau kome vatra zagreva u vodu, koja, kada toplota postane dovoljno velika, stvara paru. S.Jang-kuan.Peta taka se zovejang-kuan,ili upljina ivota ili Smrti. Slina je indijskoj muladharaili korenskoj akri. Smetena je izmeu anusa i pubine kosti. Ovo podruje je taka u kojoj tokia skree. Rada ivotna snaga stvorena meditacijom

1.Lu Kuan Ju,Taoisiika joga,str. 9-20. 2.Lu kuan Ju, Tajne kineske meditacije, str. 167.

toz

stigne do te take, ona moe da izae kao sperma, a kada se ujedini sa jajnom elijom, dolazi do zaea. Zaee znai roenje za bebu, ali smrt za mukarca ilienu jer gubitak ivotne snage skrauje *^ u x; n; ,ntna snaga oroe kroz ovu taku i vrati se kroz Ki meni SLUU ua m ^ ^,^, . se produ i da se naposletku postigne besmrtnost. i Ososba koja meditira mo da koristi bilo koju taku e usredsre ivanja i to bilo kojim redom. Prema knjizi Taoistikajogatreba da se pone od druge take, 1 cu-iao. Kada se usredsreivanjem na ovu taku cilj postigne, onaj koji meditiratreba da udrui usredsreivanje na drugu taku sa etvrtom takom - donjim tan-tienom. U Tajnama kineske meditacije taoistiki uitelj Jin ih u zagovarao je stanovite da treba poeti sa donjim tan-tienom (etvrta taka) i onda premestiti usredsreivanje na srednji tan-tien 2 (trea taka).

TA.1 CI LLAN I

Ciljevi meditacije su da se pobolj zdravlje i produi ivot. a Ono to se deava unutar tela vea je opasnost po zdravlje nego tosu to njegova okolina ili povrede. Procesi koji se deavaju u naemtelu opasni su zbog toga to ih esto potcenjujemo. Oni koji pate bolesti unutranjih od organa u poetku oseaju samo neznatne tegobe. Oni odlau odlazak kod lekara sve do trenutka u komeunutranji su organi ve nepopravljivo oteeni. Tada je obino suvie kasno da se neto uini u vezi sa boleu bez skupih lekova ili operacije. Ozbiljnije bolesti unutranjih organa mogu da dovedu i smrtnog ishoda. Svoj nemar do plaamo novcem, vremenom i bolovima, to sve moe da se znatno umanji ili izbegne putem ispravnih i valjanih tehnika meditacije. Izvor bolesti mora da se odredi. Stagnacija unutra organa njih slabi otpornost tela prema bakterijama i virusima, koji onda mogu lake da ih napadnu. Tuberkuloza plua, irevi u digestivnom traktu, rak, samo su neke od bolesti unutranjih organa do kojih moe da doe. Moemo da koristimo metode meditacije da bismo spreili takve bolesti. Na cilj je dvostruk: da 1) spreimo prodiranje klica uunutranje organe, i2) ako su klice ve prisutne, da ih odstranimo unutranjih iz organa. Taoistiki pristup proiavanju unutranjih 103

organa i oslobaanju od klica podrazumeva Brzo Disanje. Kratko, brzo disanje, nalik dahtanju psa, tokom nekoliko minuta oslobaa telo od klica kroz suzne kanale i sluzokou nosa. Neto slino nalazimo i kod joge. Oblik meditacije u kome se koristi Brzo Disanje unekoliko se promenilo tokom vekova. U drevnim vremenima taoisti su palili miriljave tapie, a onda bi usredsredili pogled na uareni vrh tapia, i disali vrlo brzo dok im suze ne bi potekle. kodljivi elementi iz tela bili bi na taj nain izbaeni kroz suze, a druge klice bile bi izluene kroz mukus iz nosa. Meutim, dim miriljavih tapia imao je svoje loe strane, jer je uticao

na oi iz okoline, a ne iznutra, i kodio im; uz to, dovodio je i do kaljanja. Umesto miriljavih tapia koristila se i kristalna kugla ili lopta hipnotizera. Glatka povrina kugle odbijala je svetio u koje bi se onaj ko meditira zagledao. Ovom meditacijom bavim se dva puta dnevno - ujutru kada ustanem i uvee pre nego to legnem. Meutim, ne koristim kristalnu kuglu, poto je tako neto teko nai u obinoj prodavnici, a nije samo po sebi neophodno. Umesto toga upotrebljavam pregorelu sijalicu koja je privrena na bambusov tap ili na valjak od kartona dug izmeu trideset ili etrdeset centimetara. Pri toj duini kugla moe da stoji na razdaljini od pola metra ili manjoj (do trideset centimetara) od lica. Teniska loptica ili neto slino ne bi mogla da poslui, poto kugla mora da odbija svetlost. Usredsreujem oi na sijalicu i diem

brzo kroz nos nekoliko minuta, sve dok suze ne poteku i dok ne pone mukus da se izbacuje iz nosa. Neki od mojih uenika su se alili da odravanje brzog disanja tokom perioda od sedam do deset minuta zahteva veliku koliinu energije. est minuta je sasvim dovoljno. Brzo Disanje slino je uzburkanoj vodi, dok Sporo Disanje umiruje i obnavlja. Kada Brzo Disanje deluje, ono to je kodljivo se izbacuje iz tela kroz oi i nos, sva ula bruje od energije, i stvara se velika koliina telesne toplote. Tada postaje vano da se smanji

-DLS/tMJE l JVlEDIT/tCiJA ( SlMfel ZtDRAVLJA poviena telesna temperatura i da se telo ponovo vrati u obinije stanje. Diem polako kroz nos, usmeravajui svoj um i dah i ivotnu snagu nazad u abdomen. Poto se telo dovede u smirenije stanje, um iskusi neobinu mirnou. Odnos izmeu Brzog Disanja i Sporog Disanja je otprilike pet prema jedan. Ako se bavim Brzim Disanjem est minuta, na primer, njemu treba da sledi otprilike pola sata Sporog Disanja. Poto sam se bavio ovom meditacijom tokom nekoliko godina, otkrio sam da mi oi ostaju nezamuene, da manje iskaljavam, i da

mi se telo osea zdravim. Naposletku, kao to je objanjeno u Taoistiko] jogi, "ovo usredsreivanje treba da traje dok se shvatanje sebe i dragih potpuno ne izbrie i dok telo i um ne prestanu da postoje. Tek tada moe usredsreivanje da bude 1 uspeno."

105

1O4-

tokom nekoliko delova vebanja Tai podrazumevaju pokrete kao to su

Ci

uana,

'Deseto

TAI CI CIAANA Z,A JVLBDITACIM

U estom poglavlju opisao sam metod meditiranja u stojeem poloaju. Veoma vana odlika ovog metoda jeste korienje pokreta ruku i nogu da bismo pomogli disanju i unutranjem usredsreivanju koji vode a kroz psihike kanale tela u ciklusima koji su nam poznati kao Vei Nebeski Tok i Manji Nebeski Tok. I pokreti udova i nain na koji se oni usklauju sa disanjem potpuno su istovetni kao pokreti koji ine poetak i kraj vebi Tai Ci uana. Pokreti su prilino jednostavni i podrazumevaju samo savijanje i ispravljanje kolena i sputanje i dizanje ruku. Pa ipak, ako ih obavljamo na nain koji sam opisao, oni mogu da budu veoma uspeni u upravljanju protoka ia kroz sve psihike kanale. Sve nam to govori ne samo da procesi proiavanja energije, koji su od sutinske vanosti za meditaciju, mogu da se deavaju i u pokretu i u mirovanju, ve, to je jo vanije, da ako se spoljanji pokreti tela usklade sa unutranjim usredsredivanjem i disanjem, oni mogu da potpomognu protok ivotne energije, koji je neophodan da bi se sami ti procesi proiavanja odigrali. Za nekoliko vrsta pokreta tela i udova, uz one koje smo ve opisali, utvreno je da su veoma uspeni u tome da potpomognu tok ia. pri meditaciji. Mnogi od njih izvode se

 TAI I UANA 2,/t JttEDIT/iCIJIU,

07

premetanje teine sa jedne noge na drugu, okretanje tela u levo ili u desno, iskorak, kretanje napred ili nazad, i razliite pokrete aka i stopala, koji su svi usklaeni i udrueni u manje ili vie sloene nizove i grupe. Prouavao sam rad ang San-fenga, taoistikog besmrtnika koji je stvorio Tai Ci uan, i uveren sam da je razlog koji se nalazi u pozadini njegovog velikog dostignua upravo to to se bavio i Tai Ci uanom i meditacijom. Pria glasi da je jednoga dana dok je meditirao video zmiju kako se pojavljuje iz rupe, a onda je ptica sletela sa drveta da se bori sa zmijom.1 Posle borbe, ptica je

Igra ptice i kornjae Izvor: Hsin Ming Kuei Ci, knjiga prva, str. 17.

TAI CI ULAN I ^MEDITACIJA

TAI CI UANA ZA ^MEDITACIJU-

odletela natrag na drvo, a zmija je otpuzala nazad u svoju rupu. Sledeeg dana sve se to ponovilo. Iz ang San-fengovog posmatranja ovog prizora proistekao je Tai Ci uan. Jedan od mojih uitelja, prosvetljeni taoista, rekao mi je da ptica predstavlja srce, a kornjaa predstavlja bubrege; njihova borba predstavlja sadejstvo srca i bubrega. Tako je ang Sanfeng stvorio vebe Tai Ci Cuan da pomognu da se postigne svrha meditacije. Tokom godina mojih istraivanja odnosa izmeu Tai Ci uana i meditacije otkrio sam da mnogi pokreti Tai Ci uana olakavaju protok ia kroz telo. Sled u vebama i meditaciji gotovo je istovetan. Na primer, u meditaciji protok ia poinja Manjim Nebeskim Tokom, koji se postepeno razvija i postaje Vei Nebeski Tok. Da pogledamo prvo Poetak vebe Tai Ci uana koji se nalazi u vezi sa Veim Nebeskim Tokom meditacije. Pre nego to ponemo, treba da stanemo i da se opustimo i da pokuamo da iz uma proteramo sve misli. Tada emo biti spremni da ponemo sa prvom vebom, Poetkom Tai Ci uana. Dok stojimo uspravno sa rukama koje slobodno vise sa strane i blago savijenih kolena (slika 1), treba polako da udahnemo i da podignemo ruke do visine ramena (slika 2). Kad izdiemo treba polako da spustimo ruke u poetni poloaj i da savijemo kolena jo malo, uvek vodei rauna da nam je kima prava. Ovaj pokret rukama podie ci iz njegovog prvobitnog poloaja u tan-tienu do pupka, i onda ga vraa nazad u tan-tien. Ovaj proces se u terminologiji meditacije ponekad zove sjedinjavanje Kan i Lia. Kan, koji predstavlja vodu i

bubrege, odnosi se i na podruje donjeg abdomena, gde se tan-tien nalazi. Li, koji predstavlja vatru i srce, predstavlja sredite srca. Tako Poetak Tai Ci uana oznaava kruenje ia izmeu dva ivotno vana sredita. (Kod meditacije vazduh (postnatalno disanje) dolazi u nozdrve i sputa se do pupka. Ci (prenatalno disanje) dolazi iz tan-tiena i die se do pupka.) Moda emo hteti da nekoliko puta ponovimo ovaj pokret pre nego to nastavimo i preemo na 'Uhvati ptiji rep', kojim se ci utvruje u tantienu kada se desna ruka sputa nadole du tela (slika 3). Kada se ci utvrdio, i um i dah su usredsreeni na
lO S

abdomen. U taoistikoj terminologiji to se zove Vatra boravi u mestu vode'. Tako se i abdomen zove 'pe' u meditaciji i ima sposobnost da zagreje vodu, koje tu ima u obilju, da bi se stvorila para. Time se smanjuje voda i poveava energija, to moe da sprei mnoge bolesti i predstavlja nerazluivi deo proiavanja inga (seksualne energije) u ci (energiju). ezdeset trei heksagram-tf Dinga, Vei i (Posle kraja)*, predstavlja sliku vatre iznad vode. Savremeni primer bio bi parni generator. Sledei niz pokreta poinje sa 'Gumi gore1 i nastavlja da potpomae tok aa u Manjem Nebeskom Toku. Okrenite se u desno (slika 4) i onda desnu ruku podignite pravo ispred tela, Manji Nebeski Tok

* U pitanju je ezdeset etvrti heksagram, koje se zove Vei i (Pre kraja). Prim. prev.

iOS

T/il -I U.AN I ^MEDITACIJA

TAJ CI 1

ZA Jrf.EDirAC.IJLL

dovodei na taj nain ci iz abdomena do pupka (slika 5). Tada treba izvesti "Povuci nazad1 (slike 6 i 7), usredsredui svoj um i disanje na pokret leve ruke, koji vodi ci od pupka nazad u abdomen. Leva raka krui (slika 8) i spaja se sa desnom, dlanom o dlan, u visini gradi (slika 9). Ovaj poloaj naziva se 'Pritisni napred' i ponovo vodi ci iz abdomena do pupka. Sada zakoraite unazad i odvojte ake (slika 10); ci se vraa u abdomen tako to sledi pokret tela koje se kree unazad. Sledei poloaj je 'Gurni napred' (slika 11), koji jo jednom aje ci do pupka. Ovaj niz pokreta se zove 'Gurni gore, Povuci nazad, Pritisni napred, Jedan zamah' (skraeno 'GPPJ'). Moete da ponovite 'GPPJ' jednom ili nekoliko puta, da ponete od 'Gumi gore' ili ak i od Poetka da biste postigli Manji Nebeski Tok. Onda moete da nastavite sa 'Okreni telo' i 'Jedan zamah' (slike 12 i 13). 'Okreni telo' oznaava taku preokreta u kojoj poinje novi proces - Vei Nebeski Tok. Ovaj proces poinje posle 'Jednog zamaha' kada rairite rake sa obe strane, obrazujui polukrug (slika 14). Desna noga je 111

Manji Nebeski Tok (nastavak)

TA1 CI I otvorena, i u ovom poloaju a prodire u elo telo. Kada

Manji Nebeski Tok (nastavak)

POKRETI TAI CI CULANA ZA ^MEDITACIJU,

podie do prednjeg dela glave. Ovaj pokret rukom na gore vodi ci iz donjeg abdomena do ela du kanala Den Mo. Kako se veba nastavlja, desno koleno se savija nie, desna ruka sputa, i trup se okree u desno (slika 19). Ovi usklaeni pokreti vode ci ponovo na dole du kanala Den Mo, od ela do donjeg abdomena. Tada, skoro pri kraju okretanja u desno, desna raka se blago pomera iza lea. Svrha ovog pokreta je da vodi ci od donjeg abdomena kroz pubisno podruje do donjeg kraja kime. Ovaj niz se nastavlja iskorakom leve noge; tada, kada je teina prebaena na levu nogu, leva ruka prolazi pored levog kolena, a desna ruka krui nazad i

je teina tela oslonjena na levu nogu, pokreete obe ruke i desnu nogu prema sredim u vebi koja se zove 'Sviraj gitaru' (slika 15). Levi dlan nalazi se nasuprot desnom laktu, a desna noga je blago oslonjena na petu. Ci poinje da se usredsreuje du Den Moa. U drugom nizu vebi Tai Ci uana isto ovo kretanje ia - prvo otvaranje i irenje celim telom, a onda zatvaranje i usredsredivanje du Den Moa - postie se u poloajima 'Koso letenje' (slika 25) i 'Sviraj gitaru'. Niz vebi nastavlja se posle 'Sviraj gitaru' pokretima 'Povuci nazad' (slika 16) i 'Korakni napred i udari ramenom' (slika 17), koji predstavljaju vezu izmeu Manjeg i Veeg Nebeskog Toka. Vei Nebeski Tok zapravo poinje pokretom 'Beli dral iri krila1 (slika 18). U ovoj vebi teina se oslanja na desnu nogu i desna ruka se
tZ

Vei Nebeski Tok napred, prolazei pored uveta da bi gurnula napred. Ova veba, koja se zove 'Okrzni koleno i gurni napred', vodi a du kanala Den Mo od donjeg kraja kime, du kimenog stuba, do vrha glave (slika 20). Ovaj pokret se ponavlja tri puta u kratkom obliku i pet puta u dugom obliku, pri emu se leva i desna strana smenjuju. Zapravo, ona moe da se ponovi bilo koji neparni broj puta. U Tai Ci uanu ima nekoliko poloaja koji predstavljaju prelazak od 13

TAI Cl LCAN I MEDITACIJA

TAI .I UANA ZA

Manji Nebeski Tok (nastavak)

otvorena, i u ovom poloaju / prodire u elo telo. Kada je teina tela oslonjena na levu nogu, pokreete obe ruke i desnu nogu prema sredim u vebi koja se zove 'Sviraj gitaru' (slika 15). Levi dlan nalazi se nasuprot desnom laktu, a desna noga je blago oslonjena na petu. Ci poinje da se usredsreuje du Den Moa. U drugom nizu vebi Tai Ci uana isto ovo kretanje aa - prvo otvaranje i irenje celim telom, a onda zatvaranje i usredsreivanje du Den Moa - postie se u poloajima 'Koso letenje' (slika 25) i 'Sviraj gitaru1. Niz vebi nastavlja se posle 'Sviraj gitaru' pokretima 'Povuci nazad' (slika 16) i 'Korakni

napred i udari ramenom1 (slika 17), koji predstavljaju vezu izmeu Manjeg i Veeg Nebeskog Toka. Vei Nebeski Tok zapravo poinje pokretom 'Beli dral iri krila' (slika 18). U ovoj vebi teina se oslanja na desnu nogu i desna ruka se
122-

podie do prednjeg dela glave. Ovaj pokret rukom na gore vodi ci iz donjeg abdomena do ela du kanala Den Mo. Kako se veba nastavlja, desno koleno se savija nie, desna ruka sputa, i trup se okree u desno (slika 19). Ovi usklaeni pokreti vode ci ponovo na dole du kanala Den Mo, od ela do donjeg abdomena. Tada, skoro pri kraju okretanja u desno, desna ruka se blago pomera iza leda. Svrha ovog pokreta je da vodi ci od donjeg abdomena kroz pubisno podruje do donjeg kraja kime. Ovaj niz se nastavlja iskorakom leve noge; tada, kada je teina prebaena na levu nogu, leva ruka prolazi pored levog kolena, a desna ruka krui nazad i

Vei Nebeski Tok napred, prolazei pored uveta da bi gurnula napred. Ova veba, koja se zove 'Okrzni koleno i gurni napred', vodi a du kanala Den Mo od donjeg kraja kime, du kimenog stuba, do vrha glave (slika 20). Ovaj pokret se ponavlja tri puta u kratkom obliku i pet puta u dugom obliku, pri emu se leva i desna strana smenjuju. Zapravo, ona moe da se ponovi bilo koji neparni broj puta. U Tai Ci uanu ima nekoliko poloaja koji predstavljaju prelazak od
13 2

TAI CI JAAN I MEDITACIJA

TAI CI UANA Z,A

se snienjuje sa vebom 'Okrzni koleno i gurni napred'. Niz pokreta u vebi koju smo upravo opisali naroito je osmiljen da bi sluio da vodi protok ia, kako prema gore i prema dole, tako i napred i nazad. Poto ste po poslednji ponovili vebu 'Uzmakni i odbij majmuna', spustite desnu ruku do levog boka i kruite levom

prvog dela ka drugom. Ako nam je svrha meditacija, moemo da preemo odmah sa 'Okrzni koleno i gurni napred1 na 'Uzmakni i odbij majmuna'. U tom poloaju kretanje ia opisujemo kada opisujemo pokrete raku. Desna ruka se sputa do bokova, kree unazad i die do vrha glave, a onda se sputa napred nadole, vraajui se u poetni poloaj, l levom rukom isto tako kruimo (slike 21, 22 i 23). Meutim, kada se desna ruka nalazi u visini glave, leva ruka se nalazi kod bokova. Odnos izmeu leve i desne ruke moemo da shvatimo kao odnos dva paoka toka, jedan naspram drugog, dok bi kretanje samog toka predstavljalo kruenje ia kroz Vei Nebeski Tok. Ova veba moe da se ponovi tri, pet, ili sedam puta, i moe da

rukom tako daje spustite na desni runi zglob (slika 24). Okrenite telo u desno dok iskoraujete desnom nogom i premestite teinu na tu nogu. Istovremeno se desna ruka, dlana okrenutog prema gore, kree dijagonalno ispred tela i sputa se u visini ela; taj

pokret nalikuje na let ptice du obale reke. Leva ruka prolazi pored levog kolena i zaustavlja se na levoj strani. Ovaj pokret, koji se zove 'Koso letenje', otvara elo telo i omoguuje da ci prodre u svaki deo Sada iskoraite levom nogom i prebacite veinu svoje teine na tu nogu. Istovremeno se obe ruke i desna noga kreu prema sredini, zauzimajui poloaj 'Sviraj gitaru' (slika 15). Leva aka nalazi se nasuprot desnog lakta, desno stopalo se oslanja samo na petu. Ovim pokretom ci se usmerava du kanala Den Mo. U sledeem pokretu, 'Povuci nazad', ruke i noge se povlae (slika 16) i ci se sputa u abdomen. Kada izvodite 'Korakni napred i udari ramenom' (slika 17), teina tela premeta se na desnu nogu i ci se sputa do Kapije Smrtnosti ili meice.

TAI CI ULAN l MEDITACIJA.

TAl Cl CUANA Z>A ^MEDITACIJU,

'Beli dral iri krila'je sledei ploaj u ovom nizu. Sada se javlja po drugi put i ovde predstavlja sutinu vebe postizanje Veeg Nebeskog Toka. ela teina tela oslonjena je na desnu nogu, a leva noga se kree prema sredini i blago oslanja na prste (slika 18). Istovremeno se desna ruka, dlana okrenutog nadole, die pravo do ela. Ovi pokreti, udrueni sa usredsreivanjem uma, podiu ci iz Kapije Smrtnosti i kroz abdomen i srce vode ga do vrha glave (ni-van). Ovo je negativno kretanje du kanala Den Mo. Oi gledaju prema gore kao da pokuavaju da vide teme. Treba da zamiljamo potpuno usredsreivanje uma i z'a u taki ni-van. Oi su veoma vane kod meditacije jer predstavljaju um i vode ci kroz telo.2 Oi su od velike vanosti i kod Tai Ci uana. Uitelji Tai Ci uana uvek kau da kada nae oi vide neku taku u prostoru, um moe da dosegne tu taku, a njega e ci slediti do tog mesta. Kako se veba nastavlja, desna ruka se okree i pada pored desne strane tela, dok se leva ruke podie ispred tela. Dlanovi su jedan naspram drugog i u poloaju kao da pridravaju veliku loptu

Vei Nebeski Tok (nastavak) 1

TAI CI CU,AN I MEDITACIJA

TAI CI 1

ZA MEDITACIJU,

(slika 19). Uz ovaj pokret um, disanje,ci se sputaju i do KapijeSmrtnosti du kanala Den Mo, ovoga puta u pozitivnom pravcu. Kao i ranije, 'Okrzni koleno i gurni napred' predstavlja slede i poloaj. Desna ruka se kree unazad, diui ci od Kapije Smrtnostido vrha kimenog stuba. Desna ruka nastavlja da se kree unazad, okree se i podie da bi opisala veliki krug, koji prolazi pored uha i kree se do prednjeg dela tela. Leva ruka prolazi nep osredno pored levog kolena (slika I 20). mata i pokreti tela dovode od vrha kimenog ci stuba do vrha glave du kanala Tu Mo, a pravac jepozitivan. Sada pokrenete desnu nogu napred i oslonite na nju svoju teinu. Leva aka je poloena na desnu ruku i lo telo se sputa, kolena se savijaju e (slika 26). Ovaj poloaj se zove 'Igla na dnu mora'. Igla predstavlja a, dno mora je donji deo abdomena, ili i-hai, More daha. Oi su usredsreene na vrh prstiju leve ruke, te se a sputa od vrha tako glave, du kanala Den Mo, do Kapije Smrtnosti. Ovo kretanje du kanala Den Mo zavrava pozitivni Vei Nebeski Tok za meditaciju. Sada uspravite telo i iskoraknite levom nogom, otvarajui ruke u pokretu 'Ruke kao lepeza' (slika 27). Desna ruka podie ci iz i-haia do glave u negativnom pravcu du kanala Den Mo, a oi i um se jo jednom usredsreuju na nivan. Sada zabacite pesnicu do zadnje strane glave (slika 28). Oi slede tok energije koja se sputa od glave niz leda, ici sledi pesnicu niz lea do kraja ki me. Ovo je negativni pokret du kanala Tu Mo, ime se zavrava Negativni Vei Nebeski Tok. Ci se sada nalazi usredsreen na kraju kime. Telo zavrava ovaj okret prema zadnjoj strani (slika i a 29)

pravi mali krug u Kapiji Smrtnosti. Iskoraknite levom nogom i zamahnite pesnicom (slika 30). To dovodi ci iz Kapije Smrtnosti ui-hai. Sada se povucite unazad na desnu stranu, ime se ci dovodi ponovo do Kapije Smrtnosti. Iskoraite desnom nogom, podiui u ruke 'Gurni gore' (slika5). Ci se kre od Kapije Smrtnosti e preko i-haia. i tan-tiena. do sredita srca. Sada izvedite 'Povuci nazad' (slike 6 i 7) sa rukama na levoj strani i teinom oslonjenom na levu

nogu, ime se ci dovodi nazad do Kapije Smrtnosti. Tada izvedite'Pritisni napred' sa rukama u visini grudi koje vodeci nazad u sredite srca (slike i 9). Povucite 8 se unazad i razdvojte ruke (slika i ci se vraa do 10), Kapije Smrtnosti. Izvedite 'Gurni napred' (slika 11) i ci se jo jednom penje na gore do srca. Sada se povucite unazad, dovodei ci do Kapije Smrtnosti. U ovoj taki moete da ponovite ovaj niz jo jednom ili vie puta od poloaja 'Beli dral iri krila' da biste postigli Vei Nebeski Tok za meditaciju. Posle poslednjeg ponavljanja 'Gurni napred' izvedite 'Okreni telo' do poloaja 'Jedan zamah' (u skraenom obliku 'Okreni telo i utni') i ponite novi proces sa poloajem 'Ruke kao oblaci' da biste postigli 'Okretanje 1. toka pravde s leva na desno i nazad Mnogi od onih koji meditiraju upoznati su sa im Ve Nebeskim Tokom spreda prema pozadi od pozadi i prema spreda. To se zove

'Okretanje toka pravde od pozadi prema spreda i nazad'. Meutim, tek ali b roj njih m zna za 'Okretanje toka pravde s leva na desno i nazad'. To je predstavljeno i opisanoknjizi u Hsin Ming Kuei Ci (vidi sliku) i koristi 'Ruke kao oblaci'. U ovom poloaju leva ruka se kree od donje straneabdo m ena, p reko tela do strane, onda uz grudi pa nazad preko tela do leve strane i ondaponovo dole kada zakora ite u levo (slika 31). Sada pribliite desnu nogu levoj i premestite teinu na nju. Desna raka izvodi suprotni pokret u levo, poinjui sa donje desne strane abdomena, prelazi telo na levu stranu, ide gore do grudi i vraa se preko tela do desne strane i ponovo dole (slika Pokret 32). ruku opisuje obliktoka u vazduhu, to navodi ci da se kree u obliku toka u telu -postiui na taj nain 'Okretanje to ka pravde s leva na desno i
1

TAI CI CUAN I ^MEDITACIJA

TAI CI Z-A MEDITACIJU.

Okretanje toka pravde s leva na desno i nazad Izvor: Hsin Ming Kuei Ci, knjiga druga, str. 12.

nazad'. Ovaj pokret nastavlja se koliko god to vreme i prostor dozvoljavaju. Kada ne moemo vie da se kreemo u levu stranu, moemo da obrnemo pravac i da se kreemo u desno. Ukoliko je prostor veoma skuen, ovaj pokret moe da se radi iz utvrenog poloaja, tako to usredsreujemo um i pokreemo samo ruke s leva na desno. Veoma je uspean kada se izvodi na sveem vazduhu, ali moe da se radi bilo gde, pa ak i u kancelariji. Sada ste postigli i Vei Nebeski Tok i 'Okretanje toka pravde s leva na desno i nazad'. Ova dva toka predstavljaju osnovu za protok Mao Ju kojim se ci dovodi u svaki deo tela ba kao to se planete kreu svojini putanjama (vidi sliku). U meditaciji ovo je najvii stupanj, a odgovarajua veba u Tai Ci uanu je 'Lepa gospa radi na razboju1, koja dolazi u poslednjem delu. Ime 'Lepa gospa radi na razboju' opisuje same pokrete, u kojima se okreemo prvo u levo, pa u desno, pa onda ponovo u levo i ponovo u desno, to podsea na pokrete unka napred-nazad i levo-desno. Niz okreta koji sainjavaju ovu vebu moe da se koristi da vodi ci da tee dijagonalno kroz trup. Kada otpoinjemo ove pokrete od kraja vebe 'Jedan zamah' prvo se okreemo u desno, obrui se na desnoj peti i pomerajui levu ruku ispred stomaka sa dlanom
1ZO
1, 21

TAI CI CUiAN l MEDITACIJA

TAI CI tAANA ZA. MEDITACIJU

pomera preko leve strane leda. Kako se teina premeta na desno, to je praeno okretanjem u struku na desnu stranu, podizanjem desne rake do ela, levim dlanom idemo ukoso napred u desnu stranu, te se tako ci penje ukoso preko lea do desnog ramena (slika 35).
2,2,

Okretanje Toka pravde s leva na desno i nazad prema gore, to vodi ci na dole i on se usredsreuje u desnoj strani donjeg abdomena. Tada, posle malog iskoraaja desnom nogom i iskoraaja levom nogom u pravcu severoistonog ugla, teina se premeta na levu stranu, telo se okree u: struku, dok se istovremeno leva ruka kree prema gore levo (sika 33). Ovaj niz pokreta alje ci prema gore, dijagonalno preko prednjeg tela tela do levog ramena. Poto smo to uradili, premetamo teinu na desno, okreemo se u desno tako to se obrnemo na levoj peti, emu sledi veliki iskorak u desno (slika 34). Tokom ovog okreta i iskoraka leva raka se sputa ispod ramena, a desna ruka preko prednjeg dela tela, vodei ci ukoso do desnog dela donjeg stomaka i onda oko donjeg desnog dela leda. Kada se telo okree dalje u desno posle velikog iskoraaja desnom nogom, ci se

Ostali pokreti vebe 'Lepa gospa radi na razboju' jo jednom ponavljaju ovaj protok. Posle iskoraka prema jugozapadnom uglu levom nogom ci prelazi ukoso preko prednjeg dela tela do levog ramena (slika 36). Tada, tokom okreta u desno, on se sputa prvo do desne strane donjeg abdomena, onda prelazi pozadi (slika 37), pa onda jo jednom ukoso preko lea do desnog ramena (slika 38). Ovo dijagonalno kruenje /a koje ova veba podrazumeva opisano je u knjizi Hsin Ming Kuei Ci kao Palindromski Tok, ime se povezuje sa drevnom kineskom astronomskom napravom koja je predstavljala putanje zvezda i planeta na nebu. Protok koji smo upravo opisali moe da se nazove i Putanjom Unutranjeg Prostora kada ci krui kroz trup. Protok Mao Ju moe da se proiri i na stopala i na prste na rukama, te se u tom sluaju zove Putanjom Spoljanjeg Prostora. To bismo mogli ovako da opiemo. 1.Poinjui ponovo od pokreta 'Jedan zamah', ci sledi levu raku do desne strane donjeg abdomena dok se okreemo na desnoj peti. Okretanje prstiju desne noge alje ci nazad, i sputa se do desnog stopala kako se teina prebacuje na desnu nogu. Tada,

kako iskoraite prema uglu levom nogom i oslonite teinu tela na nju, leva ruka se kree do ela, a desna raka ide ukoso napred prema levoj strani. Tokom ovih pokreta ci se penje od desnog stopala preko noge i prelazi ukoso do levog ramena i kroz ruku dolazi do vrhova prstiju (slika 33). 2.Iz ovog poloaja okreete se na levom stopalu, sputajui levu raku. Ci sledi levu raku do donje leve strane abdomena. Kada se okrenete na prstima desne noge ci krui do zadnjeg dela tela, i kako premetate teinu na levu nogu, sputa se u nju (slika 34). Sada iskoraite ukoso desnom nogom, ime se ci podie do donjeg dela leda kada vam raka stie do ela. Tada, kada levom rakom krenete ukoso napred prema desnoj strani, ci prelazi preko lea ukoso do desnog ramena i du ruke sputa se do prstiju (slika 35).
23 Z

TAI CI UAN i MEDITACIJA

TAI CI ITANA Z-A ^MEDITACIJU.

Protok Mao Ju

3.Kada povuete unazad levu ruku, ci se sputa do leve donje strane abdomena, i kada iskoraite u levo desnom nogom, ci krui do zadnje strane tela. Kada premestite teinu tela na desnu nogu, ci se sputa u nju. Sada ukoso iskoraite levom nogom, podiui na taj nain ci do donjeg dela lea dok vam leva ruka stie do ela. Tada, kada krenete desnom rukom ukoso napred na levu stranu, ci se ukoso penje uz lea do desnog ramena i preko ruke stie do vrhova prstiju (slika 36). 4.Ci sledi desnu raku i sputa se u donju desnu stranu abdomena dok se okreete na levoj nozi. Ci krui do zadnjeg dela tela dok se okreete na peti (slika 37). Kada prebacimo teinu tela na levu nogu ci se sputa do nje. Tada, kada ukoso iskoraite desnom nogom i podignete desnu raku do ela, ci se penje uz levu nogu. Naposletku, kada krenete levom rukom ukoso napred u

Patindrom

Izvor: Hsin Ming Kuei Ci, knjiga trea, str. 11. 12A-

TAI CI ULAN I

T A I

c i C U L A N AZ A

J C/
Krue nje

horizontalnom ravni

desnu stranu, ci se penje uz leda ukoso do desnog ramena, i ide du ruke do vrhova prstiju (slika 38). Ovom sledi 'Uhvati ptiji rep' koji jo jednom usredsreuje ci u abdomenu. Iza ove vebe dolazi niz vebi 'GPPJ1 to nam omoguuje da izvedemo vebu 'Lepa gospa radi na razboju1 onoliki broj puta koliko to elimo. Poto ste po poslednji put uradili 'Jedan zamah', moete da nastavite da radite 'Zmija puzi dole', 'Korakni napred', 'Sedam zvezda', 'Jai tigra do planine', 'Okreni telo' i 'Udari nogom kao lotos'. Kada izvodite okretanje, desna noga vam slui kao osovina a leva ruka se okree kao toak, to slui tome da vodi i ci i telo (slike 39 i 40). Ci krui oko struka, a telo se okree za trista ezdeset stepeni. Ovo predstavlja kruenje horizontalnom ravni i zavrava potpuni Protok Mao Ju.

12,6

Vredi naglasiti da vebe Tai Ci uana pospeuju tok ia. u svakom delu tela, a ne samo u kanalima kontrole i funkcije i u levom i desnom delu stomaka. Moe da nam bude od koristi analogija sa protokom saobraaja kroz zemlju: uglavnom se odvija na glavnim, velikim putevima, ali se iri i na manje, zabaene puteve. Pa ipak, veoma je korisno, naroito kada tek uimo da osetimo tok kroz psihike kanale, da stalno iznova ponavljamo one delove vebi koje pospeuju kruenje naroite vrste. Da biste to postigli, moete da udruite nekoliko pokreta koje ete ponavljati, umesto da izvodite celokupni niz pokreta uobiajenim redom. Postoje naini da to lako izvedete, ak i ako vam je prostor ogranien. Na primer, Vei Nebeski Tok moe da se ponavlja tako to ete izvoditi 'Okrzni koleno' i 'Gurni napred1 prvo desnom, pa onda levom rukom, i tako dalje. Kada nema mesta za pokrete u levo, moete da nastavite tako to ete prei na 'Uzmakni i odbij majmuna'. Kada vie nemate prostora da idete unazad, ponite jo jednom 'Okrzni koleno' i 'Gumi napred'. Za protok sa leva na desno moete da izvodite 'Ruke kao oblaci' nekoliko puta i to tako to, kada nemate vie mesta za kretanje u levo, napravite iskorak u desno i nastavite da se kreete u tom pravcu. to se tie Protoka Mao Ju, oigledno je da 'Lepa gospa radi na razboju' moe da izvodi unedogled a da ne prekoraite granice sasvim malog kvadrata. Neophodno je da razumemo da su uloge uma i ia vanije ak i od samih pokreta. Klasici Tai Ci uana kau: "Um upravlja iem a ci pokree telo." Um zaista vodi ci do svakog dela tela, ukljuujui i najmanje upljine i kosti. Tokom izvesnih pokreta ci moe da ima nekoliko odredita. Na primer, kod vebe 'Lepa gospa radi na razboju' ci moe da tee kroz trup i oko njega, ah' um moe i da upravi ci ak do prstiju na rukama i nogama. Dok spoljanji pokreti ostaju isti, unutranje kretanje ia. moe da ode dalje i dublje. Um upravlja i disanjem, to je veoma vano kod bavljenja i Tai Ci Cuanom i meditacijom, jer je spoljanji dah jedan od inilaca stvaranja energije (o). Nisam pomenuo disanje u gornjim opisima vebi da bih

izbegao zbunjivanje italaca. 1Z7

TA1 CI LLAN l JM.EDITAC1UA

U ovoj knizi se nalaze i slike pokreta Tai Ci uana, koje ukazuju na odnos izmeu spoljanjih pokreta usaglaenih sa disanjem, ili aem, koji su unutranji. Isprekidane linije sa strelicama ukazuju na spoljanje pokrete, a poloaj samih strelica predstavlja pravac kojim se ci kree: gore, dole, levo ili desno. Ovo nam sve pokazuje da izmeu pokreta i da ili disanja postoji tesna povezanost. Ne samo da d upravlja pokretima, ve pokreti pospeuju njegov unutranji tok. italac moe lako da postigne ovaj cilj.

jedanaesto j^Lovj^

SVAKODNEVNI IVOT-. SEDENJE, STAJANJE, ETANJE,

&ELE1CE

SPAVANJE

1.Zmija predstavlja mukarca, a kornjaa enu, tako da ovi simboli mogu da zamene mesta u slikama koje predstavljaju ovu priu. 2.Ovaj proces se do sitnice opisuje u knjizi Ju Kuan Jua, Taoistika joga,str. 62-64.

Svakodnevni ivot ljudi koji se bave meditacijom ne razlikuje se od ivota drugih ljudi - oni sede, stoje, etaju se, i spavaju kao svi ostali. Meutim, oni koji meditiraju koriste ove radnje da im pomognu da dostignu ciljeve meditacije. Meditacijskom sedenju, meditacijskom stajanju, meditacijskom etanju i meditacijskom spavanju oni koji su dalje otili u tome dodaju i meditacijsko uanje.1

MEDITACIJSKJD SEDENJE
Postoje dve vrste sedenja. Jedna je namenjena odmoru. Da biste to postigli, moete da sedite u bilo kom poloaju koji vam je udoban. Mnogo vaniji od poloaja je miran um, osloboen misli i zebnji. Usmerite um i disanje na tan-tien li abdomen da biste se oseali odmornim. Druga vrsta sedenja je meditacijsko sedenje. Ono utie na mnoge nervne meridijane, poev od stopala do nekih gornjih podruja tela kao to su bubrezi, jetra, slezina. Toplota koju ova veba oslobaa pojaava cirkulaciju krvi i pomae stomaku da 1Z8 1Z9

TAI CI CIAAN I ^MEDITACIJA svari hranu. Ovim metodom mogu da se izlee i spree reumatizam i artritis. Kod meditacijskog sedenja veoma je vaan pravilan poloaj. Poto ste zavrili sa jelom, sedite uspravno na stolicu odgovarajue visine koja e vam omoguiti da stopala odmarate na podu. Usmerite um i disanje do tantiena i postavite jezik uz nepce da biste skupljali pljuvaku. Kada se proguta, ona stvara ivotnu snagu ili seksualnu sutinu. Prekrijte kolena dlanovima, a prste oslonite na udubljenja na poetku aica kolena. Izvrite blagi pritisak koristei srednja tri prsta obe ake. Domalim prstom treba da pritisnete upljinu sa spoljanje strane kolena (zvanu tu-pi ili 'nos teleta'), srednjim prstom upljinu u sredim (ih-ia), a kaiprstom unutranji zglob (ih-jen 'oi kolena'). Meditacijsko sedenje je zgodno i lako da se izvede. Moemo da se njime bavimo bilo gde, ak i kada sedimo u kancelariji ili u spavaoj sobi pred spavanje. Moete da nastavite da pritiskate meridijane u kolenima koliko god elite, ime ete poboljati cirkulaciju i pomoi unutranjim organima u abdomenu da dobro funkcioniu.
JMEDITAC.IJSKD STAJANJE

vam prui mogunost da ovladate mnogim metodima disanja.

Mnogi ljudi stoje u loem poloaju, ne razmiljajui kako to utie na kimu i unutranje organe. ak i kada samo stojite bez ikakvog odreenog cilja, trebalo bi da obratite panju na neke stvari. Drite glavu uspravno i kimeni stub pravo. Ne naginjite se unazad, unapred, ili u stranu. Usmerite teinu tela na noge umesto da zadrite napetost u ramenima. Ukratko, budite uspravni i vrsto oslonjeni na zemlju kao bor. Meditacijsko stajanje moe da se izvodi u razliitim okolnostima. Najbolje je da se time bavite na sveem vazduhu i suncu. Okolina, drvee i biljke, bie vam u tome od pomoi. Vremenom meditacijsko stajanje moe da

SVAKODNEVNI IVOT

Sunevi zraci veoma su blagotvorni za meditacijsko stajanje. Taoisti veraju da se jang, 'sutina iz neba', prenosi iz suneve svetlosti u telo. Mudro je baviti se meditacijskim stajanjem u ranim jutarnjim satima kada je vazduh sveiji i istiji. Pre izlaska sunca nebo je crvenije, samim tim i snanije. Ako je to mogue, trebalo bi da stojite na otvorenom pre nego to sunce izae da biste primili njegovu energiju kroz duboko disanje. U podne e korist od sunevih zraka biti vea ako se okrenete prema jugu. Udahnite duboko do abdomena i 'progutajte' dah. U veernjim asovima treba da se okrenete prema suncu i da gutate vazduh kad udiete. ak i pri zalasku sunca suneva energija moe da se primi iz poslednjih tragova ute i crvene boje na nebu na zapadu. U drevnim vremenima taoisti su verovali da suneva svetlost samo prenosi duhovnu sutinu sa neba. Danas je ustanovljeno da suneva energija moe da se koristi da se zagrevaju kue i pokreu maine. Savremena medicinska nauka zakljuila je i da suneva
13O

energija uz ultraljubiaste zrake dovodi do hemijskih promena u telu, te da stvara vitamin D, unitava klice, i aktivira stvaranje seksualnih hormona. Jedan drugi oblik meditacijskog stajanja koristi prednosti kiseonika koji stvaraju biljke. U toistikim uenjima unutranji eliksir odavno je uporeen sa biljkama po tome to buja, cveta, i stvara seme. Ako duboko diemo ispred drvea i biljaka, smatrali su taoisti, sutina se iz biljaka prenosi na onoga koji meditira da bi obnovila njegovu telesnu energiju. Danas, naravno, nauno je dokazana injenica da biljke stvaraju kiseonik, koji isti krv koja tee svim telesnim tkivima. Dakle, taoisti su bili u pravu kada su preporuivali da treba da stanemo ispred drvea i biljaka, da udiemo duboko do abdomena, i da gutamo vazduh. Ovaj oblik meditacijskog stajanja najuspeniji je u prolee, kada drvee olista i procveta. Jo jedna praktina prednost meditacijskog stajanja je da moe da pomogne onome ko meditira da veba razliite vrste disanja. Jedan metod disanja je relativno jednostavan. Stanite uspravno sa
11 3

TAI Cl JAAN l MEDITACIJA

da vodimo ci nazad do

stopalima u visini ramena. Stavite dlanove na abdomen, telo blago savijte prema napred, i izdiite kroz nos da biste izbacili ustajali vazduh. Sada stanite uspravno, ruke su vam sa strane, i udiite sve vazduh kroz nozdrve, usmeravajui um i dah do abdomena. Izdiite i udiite na ovaj nain tri puta. Najbolje je ovu vebu izvoditi ujutru. Ako se bavite meditacijskim stajanjem u mirnoj okolini i smirenog uma, moete da pokuate da izvedete i niz sloenijih tehnika disanja. Ponite time to ete udahnuti vazduh duboko u abdomen dok, recimo, ne izbrojite polako do pet; zadrite dah dok ne izbrojite ponovo do pet; izdahnite stari vazduh istom brzinom. Kako postajete vetiji u tome, moete da pokuate da zadrite dah u abdomenu due nego to udiete ili izdiete. Naposletku e tan-tien postati topao. Ali zadravanje daha mora da se izvede na prirodan nain, jer ako pokuate da to na silu izvedete, moe doi do tetnih posledica. Oni koji su veoma napredovali u meditaciji mogu da koriste meditacijsko stajanje da bi usmerili ci u razliite delove tela sa svrhom ienja. Prvo treba da poveamo toplotu u abdomenu time to emo upotrebiti um da usmerimo ci do tan-tiena. Sada treba da vodimo ci i um od tan-tiena do nogu dok izdiemo, a onda da ih vodimo nazad do abdomena dok udiemo. Ovo proiava prednji deo tela. Takoe treba da koristimo um i disanje da bismo prodrli do zadnjeg dela tela. Nastavljajui na ovaj nain, treba da udahnemo kroz nozdrve i da polako usredsredimo svoj um na vrat i lea. Kada stignemo do donjeg dela leda, treba da izdahnemo i da opustimo um na kratko. Tada treba da udahnemo i da polako vratimo um iz donjeg dela leda do glave i kroz nozdrve. Ovo je jedna celina. Treba da tako nastavimo tri, pet, ili sedam puta, da bismo se proistili i prodrli u Tu Mo, kanal kontrole. Usredsredivanje uma i ia moe da se koristi i da proistimo glavu. Udahnimo kroz nos i usmerimo misli i dah gore do vrha glave, pa nazad do produene modine. Izdahnimo poto je dah stigao da zadnjeg dela glave, koristei um

SVAKODNEVNI -JVOT

vrha glave i kroz nos. Ovo treba da ponovimo tri, pet, ili sedam puta da bismo poboljali koncentraciju, proistili um, i uinili ga mirnijim. Meditacijsko stajanje na ovaj nain oslobaa put za meditaciju u sedeem poloaju o kojoj smo ranije govorili, a koja dovodi ivotnu snagu iz zadnjeg dela tela ili kanala Tu Mo kroz glavu do prednjeg dela - zavravajui na taj nain Vei Nebeski Tok.
ETANJE

Svakodnevno, obino etanje drugaije je od meditacijskog etanja. Kada, na primer, idete peice na posao, esto ste izloeni zagaenju i guvi. Va umje najverovatnije usmeren na va cilj, na odredite na koje morate da brzo stignete. Ali postoji valjani nain hoda, ak i kada krenete da neto obavite. Drite glavu i kimeni stub uspravnim. Usmerite teinu na noge, a ne na ramena i glavu. Oslonite stopala

vrsto na zemlju da biste uspostavili dobra ravnoteu, a svoj um odrite mirnim i budnim. Svakoga dana ve vie od dvadeset godina hodam tako a da nijednom nisam pao. Za meditacijsko etanje dobro je da se etate kroz batu. U okolini vlada mir, vazduh je istiji naego na ulici, a okome biljke poveavaju koliinu kiseonika. Usredsredite svoj um bez napetosti. Usmerite pogled prema napred i uprite jezikom o nepce. Hodajte uspravnog tela, oputenih ramena, olabavljenih laktova i kolena. Pustite ruke da vam prirodno padnu sa strane, i nemojte ih previe pomerati, bilo napred bilo nazad, ve u skladu sa korakom. Kao i kod Tai Ci uana. prsti ne treba da budu razmaknuti, ve prirodno blago savijeni. Usmerite vei deo teine tela ispod pupka. Stopalo koje dodiruje zemlju treba da nosi teinu, a drugo stopalo treba da ostane lako i bez optereenja. Treba da nosite cipele koje su dovoljno udobne da bi prsti i stopala mogli da vam se udobno kreu. Na taj nain, kada se celim tabanom oslonite na zemlju dok hodate, pritisak samog koraka

13Z

133

TAI CI JUIAN I MEDITACIJA

SVAK&DNEVNI IVCT

podstie vene, arterije, nervne zavretke i lezde koje se tamo nalaze. Meditacijsko etanje moe da poslui kao pomo meditaciji u sedeem poloaju. Pri meditaciji u sedeem poloaju, sami ste i mirni; kao to smo ve naveli u prethodom poglavlju, poetniku se deava da mu misli lutaju. Meutim, meditacijsko etanje deava se na sveem vazduhu i prua vebe za svaki deo tela. Dok etate, um, ci i pokreti su usklaeni. Krv krui iz stopala i nogu kroz elo telo, ime se odrava i duevno i fiziko zdravlje. Kad se telo i um osvee, poetniku je lake da zauzme poloaj za meditaciju u sedeem stavu i da se usredsredi istoga uma.

Spavanje je naroito umirujue za one koji rade i na poslu prolaze kroz stres, umor, iscrpljivanje energije. Mnogi ljudi gube dragocenu ivotnu snagu zbog toga to pate od nesanice i uzimaju pilule da bi spavali; drugi su na gubitku zbog nonog odavanja, otputanja energije. Moja Knjiga taoistilh vebi za zdravlje opisuje dva oblika spavanja koja su zdrava. Prema jednom metodu, jastuk je podignut da bi se olakalo disanje. Leite leima na krevet ili pod i pokrijte abdomen dlanovima. Kada izdiete, blago pritisnite da biste izbacili ustajali vazduh; kada udiete, prestanite sa pritiskom. Ovaj pokret podsea na delanje meha; zagreva tan-tien i pomae disanju. Ovo treba da se ponovi desetak puta. Drugi metod spavanja koristi se kad spavate sa strane. Uverite se da vam jastuk nije ni previsok ni prenizak. Oslonite obraz strane na kojoj leite na otvoreni dlan ruke. Blago savijte kolena (donja noga treba da vam je vie pruena), a drugu ruku smestite na bok tako da vam bude udobno. Neto sloenije od ovoga je meditacijsko spavanje. Kao i meditacija u sedeem poloaju, ovo zahteva veliku vetinu i samo oni koji su vrlo uznapredovali u taoistikim vebama treba da

pokuaju da to izvedu. Ono to je ovde navedeno treba da vam poslui samo kao obavetenje, a nikako da vas navede da to pokuate. Neki taoistiki uitelji dolazili su do ivotne snage kroz meditacijsko spavanje, koje predstavlja jedno od sredstava da se postignu ciljevi meditacije. Na primer, mnoge kineske knjige pripisuju en Tuanu besmrtnost. Tvrde daje, meditirajui, mogao da spava danima i godinama bez prekida. A za ivotni vek ang San-fenga kae se da se protegao od dvanaestog do etrnaestog veka ukljuujui kasnu dinastiju Sung, dinastiju Juan, te ranu dinastiju Ming - zahvaljujui meditaciji i meditacijskom spavanju. U svojim spisima i uenjima toisti su vrlo turo opisivali metode koje su veliki uitelji koristili da bi usavrili taj oblik meditacije. Godinama sam smatrao da zapravo sebino uvaju tajnu dugovenosti. Meutim, naposletku sam shvatio i razumeo opasnosti koje takva meditcija podrazumeva i razloge za njihovu uzdranost. Jedan od najprosveenijih taoista opisao mi je en Tuanov metod meditacijskog spavanja ovako: kada uitelj spava na desnoj strani, desni obraz dri dlanom desne ruke. Blago pritiska upljinu odmah ispod uveta desnim palcem. Ova upljina - gde je vilica povezana sa lobanjom - u akupunkturi je poznata ksLOJi-fung. Obe noge su savijene, a levo koleno je malo iznad desnog. Uitelj dri gornji deo leve noge levom rukom i i blago palcem pritiska meki deo unutranje strane kolena. Blagi pritisak njegovih paleva na ove nervne meridijane blagotvoran je za bubrege, usklauje rad unutranjih organa, poboljava spavanje i pomae da se postigne unutranji eliksir. Dok se uspavljuje, uitelj razmilja o "boanskom fetusu1 u tan-tienu. Pri opisivanju en Tuanovog metoda meditacijskog spavanja nije izostalo ni vrlo ozbiljno upozorenje. Ako se neispravno radi ili ako um nije dovoljno miran, lako moemo da podlegnemo opasnostima. Na primer, kada je en Tuanova meditacija postigla najvii stupanj, on je

ve bio prikupio dovoljno energije da

14 3-

135

TAI .1 /tN I

prehrani i odri svoje telo tokom dugih perioda spavanja, a da mu to ne nakodi. Ovo produeno spavanje je kao meditacija. Malo je verovatno da italac ima takvu disciplinu i vetinu da prikupi tako velike koliine energije i da ih koristi tokom spavanja. Ne samo to, ve su en Tuanovi uenici vodili rauna o svakoj njegovoj potrebi, titei ga od smetnji spolja (kao to su buka i vremenski uslovi) i budei ga kad god je to bilo neophodno. Ukoliko ne moete da se oslonite na nekoga ko bi predviao vae potrebe i neprestano vas titio tokom dugih vremenskih perioda, bolje je da ovaj oblik meditacije izbegavate.

Njegova ivotna snaga bila je toliko jaka da bi njegov abdomen bio vru koliko i kipua voda. Tada bi U unuo kao majmun da bi izveo niz vebi disanja. Vrata

JVlEDIT/iCMSKO U-ANJE
uanje je blagotvorno i za zdravlje i za meditaciju. Jednostavno uanje, kao to je pomenuto u mojoj Knjizi taoistikih vebi za zdravlje, zdravo je jer ispravlja kimu, usklauje disanje, i donosi smirenost. Meditacijsko uanje ve dugo primenjuju kalueri u budistikim hramovima u Burmi. Sa rakama sklopljenim u visini oiju, ti kalueri izgledaju kao da se mole. Ovom obliku meditacije poduavao je i uitelj Du. Meutim, meditacijsko uanje moe da bude veoma opasno za poetnika. Moe da dovede i do ludila nekoga ko nije ovladao sloenom duhovnom disciplinom usredsreivanja i unutranjeg mira. Ne preporuujem vam da pokuate da izvedete ovu vebu, te je ovde opisujem samo radi zadovoljavanja radoznalosti. Jang enova knjiga Zapisi dvadesetpetogodinjaka (objavljena na kineskom) sadri opise uitelja Li ing Juena kako se bavi meditacijskim uanjem da bi odnegovao fetusno disanje. Li je poinjao u poloaju meditacije u sedeem poloaju da bi postigao da zaboravi svoju okolinu, pa ak i samog sebe. U ovom stanju ivotna snaga prikupljena u tan-tienu uinila bi udisanje i izdisanje nepotrebnim, te bi prestao da die.

SVAK&DNEVNI IVCT

uvuenog u trup, zgrbljenih ramena, disao bi iz peta. Na prvom stupnju disao bi na taj nain dvanest puta, uvukao donji stomak, i stisnuo miie mara. Umom bi vodio 'kipuu' energiju iz tan-tiena do donjeg kraja kime (vei-lu). Ponovo bi disao dvanaest puta iz peta, ovoga puta vodei vrelu ivotnu snagu iz abdomena do sredine kime - poznate pod imenom ai-i ili i-ung. Trei niz od dvanaest udisaja i izdisaja iz peta usmeno bi snagu do zadnje strane glave, ftijii-en. Ova veba zavravala se sa dvadeset etiri udisaja i izdisaja iz peta i devet treptaja. Treptaji su pomagali da se ivotna snaga dovede izju- do vrha glave

(ni-vari). Mona snaga tada je putovala niz sredinu ela (ming-tang), kroz nos, do usta. Poto je jezik bio oslonjen na nepce, ova energija se skupljala kao pljuvaka, te bi bila progutana i vraala se u abdomen. Ovo se smatralo jednim krugom toka. Kae se da kada se mirnog uma bavi meditacijskim uanjem dugo vremena, to vodi dugovenosti.

-&ELEK.A. 1. Detaljnije o ovome ete nai u mojoj Knjizi taoistilh vebi za zdravlje, str. 21-44,63-64.

136

137

'Dvanaesto

SEKSUALNA ENERGIJA

ENERGIJA-. STVARANJE, PREOBRAAVANJE,

Taoisti veruju da su muko i ensko neophodni jedno dragom i da niim ne mogu da se zamene. Seksualnost nije vana samo za odravanje zdravog i srenog ivota, ve naposletku moe da za posledicu ima i postizanje dugovenosti. Car i mudrac Huang Ti, koji je napisao prvu knjigu o kineskoj medicinskoj nauci, N&. ing, smatrao je da je seks blagotvoran za zdravlje, u skladu sa naelima jina i janga. On je izveo mnoge eksperimente sa svojim pomonicama i kroz svoj rad je razvio i filozofske ideje i poloaje koji se koriste pri voenju ljubavi. Ove njegove ideje zabeleene su u knjizi pod imenom Su nu ing, ili Knjiga besprekorene devojke, koja je u obliku dijaloga izmeu Huang Tia i njegove pomonice i konkubine, Su Nu. Oni razgovaraju do u detalje o ispravnim oblicima seksualne aktivnosti i blagodatima njihovog valjanjog izvoenja. Ova knjiga prevedena je na japanski pod imenom Iinho, a na engleski pod imenom Tao seksa (Tao of Sex), i mnogo je detaljnija od mnogih savremenih seksualnih prirunika.

Kasnije su taoistiki lekari i alhemiari pojasnili i razradili ove drevne zamisli. Njihov je stav bio da je seksualna energija veoma vaan inilac u postizanju dugovenosti i besmrtnosti; smatrali su da ako se ing podigne do mozga, tada moe da se postigne dugovenost. (Kod mukaraca ing je sperma, a kod ena jajna elija i menstrualna tenost.) Dzozef Nidem pommje ovu tehniku u drugom tomu svoje knjige Nauka i civilizacija u Kini, ali izraava sumnju da je taj proces fiziki mogu. Naravno, za obinog oveka to nije lako; on mora da ui od strunjaka i da veba tokom dugog vremenskog perioda, ba kao to neki naunik mora da dugo ui i da izvodi eksperimente u laboratoriji da bi postigao svoj cilj. Mnoge taoistike knjige opisuju tehniku proiavanja mga, koji se preobraava u ci i konano u en, to vodi dugovenosti i odrava izgled i ivotnu snagu mladosti. tavie, taoisti naglaavaju da onaj ko nema sposobnost da stvori dete ne moe da postigne ni besmrtnost. an Sanfeng je rekao da ako ing tee nadole, postaje dete, a ako tee nagore, stvara besmrtnost. Konfuije je verovao da je ono to se odigrava izmeu mukarca i ene poetak neba i zemlje. U svom spisu Cung-jung, Doktrina sredine, on kae: "Put ispravnog oveka moe da se nae, u svojim jednostavnim iniocima, u odnosu izmeu obinog oveka i ene, ali u svojim najviim dostignuima, on blistavo ija izmeu neba i zemlje."1 U svom spisu Ta uan, ili Velikoj raspravi o Ji Dingu, on izjednaava odnos izmeu neba i zemlje sa odnosom izmeu mukarca i ene: "Uitelj je rekao: Nebo i zemlja se sjedinjuju, i sve stvari uzimaju oblije i nalaze svoj lik. Muko i ensko menjaju svoje seme i sva bia uzimaju oblije i raaju se."2 tavie, slika

jedanaestog heksagrama, Tai, kae: Nebo i Zemlja se ujedinjuju: slika Mira."3 Heksagram Tai, ili Mir, oznaava vreme sklada i procvata ivotnih snaga. Suprotno tome, dvanaesti

heksagram, Pi, kae: "Nebo i Zemlja se ne ujedinjuju: slika Zastoja."4 Tako heksagram Pi oznaava nenapredovanje i propadanje.

13S

139

TAI CI UAN I MEDITACIJA.

SEKSUALNA ENERGIJA

Iste ideje mogu da se nadu u budizmu, naroito u njegovom ogranku koji je poznat pod imenm tantrizam, a koji naglaava vanost odnosa izmeu mukarca i ene. Verovalo se da je bog (ili buda) stekao boansku snagu zagrlivi boginju, ili aku. U jednom od najvanijih budistikih tantrikih tekstova, Gujasamaja Tantra ili Tathagatagujaka, nalazimo zamisli koje su sline taoistikom zanimanju za disanje i seksualnu aktivnost. U tantrikoj teoriji muki kvalitet je praznina (sunjata), a enski kvlitet je ivot i saoseanje (karuna). Jedinstvo (advaja) se postie kroz seksualni in. Tako se za sjedinjenje polova kae da je sutina tantrizma.5 Kao i taoizam, i tantrizam je ohrabrivao i ene da se njime bave, kao i mukarce. Oni su i na opipljiv nain predstavljali ove zamisli u bronzanim statuama koje su prikazivale seksualno sjedinjavanje boga i boginje. One su bile naroito este i rairene u kineskim budistikim hramovima, a primere za to moemo da naemo u amerikim muzejima, kao to je Prirodnjaki muzej u Njujorku. I u tantrizmu i u taoizmu naglaava se vanost bavljenja onim to se zove 'dvostruka meditacija', u kojoj su zajedno mukarac i ena. Kod bavljenja 'jednostrukom meditacijom' doivljaj i mukog i enskog odvija se unutar tela jedne osobe koja meditira. Seksualno sjedinjenje trebalo bi da se odigra unutar njegovog ili njenog tela, bez bilo kakavog spoljanjeg uticaja. Neke knjige o meditaciji daju uputstva samo za mukarce. Tek tokom pozne vladavine Sung dinastije (oko 1200. god. n.e.), Sun Pu Er, ena Ma Tan Janga, najveeg od sedam besmrtnika severae taoistike kole, pisala je o vanosti mukarca i ene jedno za drugo u svojim pesmama. Za ene je proces meditacije u svojoj sutini isti kao i za mukarce; tek nekoliko stvari je drugaije. Kada postignu besmrtnost, grudi im postanu manje, a menstrualna tenost postane bela kao da su trudne. Ova promena oznaava kretanje prema besmrtnosti.

KAKO SJVOHTU SEKSUALNU, U skladu sa taoistikim verovanjima, kao to smo ve rekli, kada se seksualna energija oslobaa na uobiajeni nain, ona vodi stvaranju deteta; kada se njen pravac okrene, moe da postigne besmrtnost. Samim tim, lake je za mlade ljude da postignu taj cilj meditacije nego starijima. Stari ljudi ne stvaraju seksualnu energiju, te tako i ne mogu da lako postignu taj cilj meditacije. Veina ljudi je svesna toga da su najvaniji ciljevi meditacije zdravlje i dugovenost. Meutim, moe da im se desi da smatraju da je suvie kasno, jer ak i ako imaju elju da postignu taj cilj, nemaju sposobnost.6 Meutim, korienjem metoda kruenja daha kroz osam psihikih kanala, koji su opisani u poglavljima koja se bave meditacijom u sedeem i stojeem poloaju, seksualna energija moe da se izazove i kod starijih ljudi.7 Na ovaj nain kanali prestanu da budu neophodni i protok seksualne energije je neometan. Opisaemo sada druge metode za stvaranje ove energije. 1. Sedei na ivici stolice visine vaih kolena, uspravnog tela i stopala vrsto oslonjenih na pod, stavite ruke, sa dlanovima nadole, na kolena. Lagano nagnite trup napred i onda se polako diite u uspravan poloaj. Dok se podiete, udiite; kad se naginjete, izdiite. Ponovite ovo dvanaest puta. Onda radite suprotno: izdiite kada se podiete, i udiite kad se naginjete napred. Na ovaj nain izvlaite energiju iz stopala i nogu do genitalnog predela. Postepeno poveavajte broj vebi na osamnaest, pa na dvadeset etiri puta. Ove vebe treba da se rade svakog jutra i veeri, i to pored otvorenog prozora da bi ulazio sve vazduh. Mukarac koji radi ovu vebu treba da koristi svoj um da bi usmerio energiju od glansa svog penisa do meice (perineuma).

14i

TAI Cl l 2. Vebajte Tai Ci uan. Prvi stupanj je da nauite vebu i daje ispravno radite. Drugi stupnj je da koristite svoj um da usmeravate a kroz telo dok vebate. U Klasicima Tai Ci uana, u poglavlju pod imenom "Komentar o korienju uma i tela za vebanje trineast pokreta Tai Ci uana", nalazi se sledei odeljak: Um (volja) usmerava ci, dah, doputajui mu da se spusti dole (do abdomena), koji na taj nain prodire sve do kostiju. ... Um je primaran, a telo sekundarno. Abdomen je oputen i ci prodire do kostiju. Um ostaje miran, a telo je oputeno. ... Pokreti napred i nazad vode ci do leda i usredsreuju energiju u kimenom stubu. Tai Ci uan koji se veba na ovakav nain veoma je uspean. Ja ove vebe radim svaki dan. Osetiete kako vam elo telo postaje toplo, a naroito genitalni deo. Ova toplota ukazuje na to da se stvara seksualna energija. I Tai Ci uan i veba opisana u gornjem odeljku bave se skupljanjem ivotne snage da bi postala sr u kostima. Veina ljudi ne razume daje kotana sr u vezi sa seksualnom energijom. Neko ko je snaan i ima seksualne energije, ima i snane noge. Neko ko je bolestan, star, i bez seksualne energije, slab je u nogama. Zbog toga toliko mnogo starih ljudi pada i lomi noge. 3. Seksualna energija je u bliskoj vezi i sa mozgom. Ako neko ima seksualne energije, onda je i inteligentan. Kada je osoba stara, bolesna, ili slaba, pamenje slabi. Zapadnjaka nauka nedavno je potvrdila ovu vezu koju su drevni narodi poznavali. Odnos izmeu

mozga i seksualne energije ovako se opisuje: (Sutinska) priroda je duhovna ivotna snaga u srcu koja se izraava kroz dva kanala iz sredita mozga. Kada se vienje usredsredi na taku izmeu oiju, svetlost (sutinske) prirode se izraava, te e se, posle

SEk^SlAALNA

dugog vebanja, ujediniti sa (venim) ivotom da bi postali jedna celina.8 I sam sam primetio ovo naelo u svojim meditacijama, kojima se svakodnevno bavim tridesetak ili etrdesetak minuta. Posle mesec ili dva, moja seksualna energija postala je vrlo snana, um mi je postao veoma bistar, a pamenje vrlo dobro. Mogao sam da radim a da se ne osetim umornim. Meutim, ovu energiju je veoma teko zadrati. Oseao sam elju za enom i imao sam none polucije koje su mnogo puta dovele do toga da izgubim seksualnu energiju. Poto se to desilo, naumio sam da spreim da se to ponovi. Pa ipak, opet nisam mogao da kontroliem polucije ili svoje elje poto bi mi seksualna energija dostigla najviu taku, to je bila posledica meditacije. Zbog toga sam odluio da koristim drevnu tehniku dvostruke meditacije, u kojoj mukarac i ena meditiraju zajedno. Poeo sam da meditiram sa svojom partnerkom, ali posle kratkog vremena ona je odustala. 14-Z

Pokuaj mi je ponovo propao. Dobro je ako imate stalnog partnera. 4. Svako moe da stvori seksualnu energiju posmatranjem erotskih slika ili kroz dodir (kakav je igranje) sa nekim suprotnog pola. Kada se elja podstakne, postoji nekoliko tehnika koje mogu da se upotrebe da bi se zadrala seksualna energija. Moete da se usredsredite na upljinu izmeu ivota i smrti (izmeu anusa i genitalija) i da skupite amls prema unutra. Poto ste savladali ovu tehniku, moete da iskoristite svoj um da preobrazite seksualnu energiju u ivotnu snagu i da je povuete du kimenog stuba do glave. Lui Tung Pin, koji je iveo u doba vladavine dinastije Tang, bio je jedan od mnogih taoistikih besmrtnika koji je upranjavao ovu tehniku. Provodio je dosta svog vremena pijui i provodei se sa enama. Postoji legenda da je jednom zaveo prelepu mladu devojku pod imenom Beli Bour. Drugi jedan taoistiki besmrtnik iz doba vladavine dinastije Sung, Liu Hai an, koji je proveo mnogo vremena po bordelima, postao je duhovni voa i poglavar june taoistike kole. On se uzdravao

4-3

TAI CI LCAN I MEDITACIJA

SEKSUALNA

od odnosa; kada bi se seksualno uzbudio, podigao bi svoju energiju prema gore. Postoje dve vrste odnosa - fiziki i duhovni. Obini ovek moe da koristi duboko disanje i usredsredivanje uma da bi zadrao seksualnu energiju; sledea vebanja mogu da upranjavaju da bi se ova energija rasporedila kroz elo telo. * Usredsredite se na genitalno podruje dok radite vebe Tai Ci uana 'Beli dral iri krila1, 'Ruke kao oblaci1, 'Uzmakni i odbij majmuna'. * Ako iz bilo kog razloga ne moete da radite ove vebe, pokuajte sa ovom: rairite ruke kao da drite veliku loptu, i lagano irite i skupljajte ruke kao da su meh. Kad ih irite, udiite, a kad ih skupljate, izdiite. Dok ovo radite, usredsreujte se na genitalno podruje. Ova veba vam moda izgleda suvie jednostavna da bi bila uspena. Meutim, ona je osnova Tai Ci uana i zasnovana je na drevnom naelu opisanom u li Dingu:"... nazvali su zatvaranje kapija Uzvraanjem (Primanjem), a otvaranje kapija Stvaranjem."9 Ove vebe su veoma uspene ne samo za spreavanje polucija, ve pomau i kod stvaranje seksualne energije.
K,AKO Z,A<DfL,ATI SEKSUALNU ENERGIJU

Teko je stvoriti seksualnu energiju, ali ju je jo tee zadrati. ak i uiteljima taoizma se deavalo da izgube svoju seksualnu energiju, to su nazivali lu-tan, 'gubljenje eliksira1. Mnogi taoisti koji meditiraju sede dan i no i izbegavaju spavanje iz straha da ne izgube seksualnu energiju. Neki koriste i posebnu napravu da bi izbegli polucije. Mukarac moe da izgubi seksualnu energiju iz bilo kog od nekoliko razloga. Sluajni telesni dodir sa enom jedan je od

primera. Postoji priao o budistikom kaluderu koga je posetila lepa mlada ena. Klekla je pred njega, i kada je krenula da ustane, dotakla mu je nogu da bi se pridrala. Kad ga je dodirnula, kod kaludera je dolo do ejakulacije. Drugi jedan primer, koji potie iz mog sopstvenog iskustva, jeste za deavanja tokom noi. Ako je temperatura niska i telo dobro pokriveno, i ako tokom noi temperatura poraste, doi e do polucije. Zimi se deava suprotno - pad temperature tokom noi imae istu posledicu. Kada je temperatura niska i spavate skupljenih nogu, pritisak koji se u ovom poloaju vri na podruje u kome vam se nalaze genitalije moe takode da dovede do ejakulacije. Naposletku, otkrio sam i da ako ste veoma umorni i vrlo duboko spavate dolazi do ejakulacije u snu. Postoji i pria u Taoistikoj jogi da je jedan od najboljih uenika taoizma izvestio svog uitelja da je izgubio seksualnu energiju dok se bavio porodinim poslovima. Postoji nekoliko metoda da se sprei gubitak seksualne energije: 1. Nemojte da se previe uzbuujete u prisusutvu suprotnog pola. Pokuajte da vam um bude miran. Izbegavajte itanje ljubavnih pria, gledanje pornografskih materijala, ili prianje o seksu pre nego to odete na spavanje. Ne mislite o prolim ili sadanjim ljubavnim doivljajima pre nego to zaspite. Umesto toga itajte taoistike knige. 2.Ako se oekuju promene temperature u toku noi, pripremite pokriva u skladu sa tim. Pre nego to krenete na spavanje nemojte da se prejedete. eludac bi trebalo da vam bude skoro prazan. 3.Organizujte tako svoj raspored poslova da ne budete

preoptereeni, naroito ne u poslepodnevnim satima. Izbegavajte naporne vebe. Uvee se lagano proetajte ili uradite neke lake vebe. Pre odlaska na spavanje redovno meditirajte da biste smirili

i opustili svoj um. Ako ve moete da preobrazite seksualnu energiju u ci, vebajte protok aa kroz telo nekoliko puta. U taoistikoj terminologiji to se zove 'okretanje vitla'. Ako ste
4-5

TAI CI UAN I ^MEDITACIJA

SEKSUALNA ENERGIJA

poetnik, koristite duboko disanje i vebe opisane na str. 141. da biste rasprili seskualnu energiju.
SEKSUALNE ENERGIJE

itav proces meditacije zapravo je proces preobraaja, alhemijski proces. Na prvom stupnju ovog procesa elementi, unutranji organi, udruuju se da bi svorili spermu ili jajne elije. Ba kao to zemljom prekrivena trupla ivotinja hiljadama godina kasnije postaju sirova nafta, koja se onda preiava i postaje benzin, tako i hrana postaje energija. uang u uporedio je sledei stupanj preobraaja seksualne energije sa procesom u kome se riba iz 'Severnog okeana' pretvara u pticu.10 'Severni okean1 predstavlja abdomen, koji je podruje vode. Konfuije u svojoj Doktrini zlatne sredine takoe opisuje ovaj proces preobraaja. Govorei o iskrenosti ili usredsreivanju kao stavu koji je neophodan da bi se preobraaj postigao, on kae: "...Ova iskrenost postaje vidljiva. Postavi vidljiva, postaje oigledna. Postavi oigledna, postaje blistava. Postavi blistava, ona pokree druge. Pokrenuti, oni se menjaju. Promenivii se, oni su preobraeni."11 Usredsreivanje i iskrenost su od sutinske vanosti za meditaciju. Da bi se postigli prosvetljenje i preobraaj, um mora da usmeri sve to se deava iz medice (perineuma) u tan-tien ili donji abdomen. Taj deo tela, poznat pod imenom bakra, postaje vru pri meditaciji, kao da je ukljuen u neki izvor elektrine energije. Sama toplota, meutim, nije dovoljna da dovede do preobraaja. Potreban je vetar, ili dah, da povea i pojaa tu toplotu. Treba mnogo vremena da bi se dostigao taj stupanj preobraaja seksualne energije u ci. Meditacija mora da se nastavi bez prekidanja, to zavisi od pojedinca. Konfuije kae sledee o ovom vidu tog procesa: "... svoj iskrenosti tu prilii neprekidnost ... ne prekinuvi se, dugo se

nastavlja. Nastavljajui se dugo, pojavljuje se. Pojavivi se, dosee daleko. Dosegnuvi daleko, postaje veliko i mono, postaje visoko i blistavo."12 Dakle, uz iskrenost i neprestanu vebu, seksualna eneregija moe da se preobrazi u ci. Poto se to desi, ci mora da krui du kimenog stuba i kroz elo telo, ba kao to benzin mora da stigne do motora da bi se automobil pokrenuo. U svom komentara o taoistikom postupku slanja seksualne energije do mozga, Dozef Nidem je napisao da je nemogue da sperma doe do mozga i da se tu zadri. U stvari, mi i ne aljemo samu spermu ili same jajne elije do mozga, ve a u koji su se te elije preobrazile tokom meditacije.
KZUENJE SEKSULALNE ENERGIJE

I Tai Ci uan i meditacija predstavljaju sistem postupaka za stvaranje, preobraavanje, i kruenje seksualne energije. Poto ceo taj proces zahteva neprestanu promenu, bavljenje ovim disciplinama mora biti redovno i neprekinuto. Ako se seksualna energija ne pretvori u ci, ne moemo je zadrati. Ba kao to e se voda u ai preliti kada je ima previe, tako i seksualna energija postaje tena (semena ili menstrualna tenost) koja e otei. Meutim, kada se preobrazi u ci, ona postaje unutranja sila. Ovaj proces moe da se uporedi i sa zagrevanjem vode, koje daje paru. Ako se para ne usmeri u cevi, ona e uludo ispariti; ili, kada voda kljua a poklopac se ne ukloni, sila vodene pare e ga podii i oboriti. Meutim, ba kao to vodena para ponovo postaje tenost kada voda prestane da kljua, tako i ci ponovo postaje sperma ako se vebanje ne nastavi. Dakle, a mora da se preobrazi u en da bi se postigao najvii cilj meditacije. Tehnike koje podrazumevaju i Tai Ci uan i meditacija zahtevaju da um i dah delaju zajedno i u skladu sa propisanim postupcima. Kod meditacije ovaj postupak se sastoji od toga da dopustimo umu da vodi kruenje daha do odreenih sredita u telu kroz niz kanala ili staza koji povezuju ta sredita. Kruenje ili

14-6

14-7

TAI Cl lAAN I JM.ED1TAC.IUA

S&LSULALNA ENERGIJA

proces preobraaja deava se u dva stupnja. Na prvom stupnju um usmerava ci ili dah iz podruja srca i plua do podruja genitalija i bubrega i onda nazad do srca. To se zove Manji Nebeski Tok. Na drugom stupnju, koji se zove Vei Nebeski Tok, ci se usmerava iz genitalnog podruja do donjeg kraja kime, pa onda nagore uz kimeni stub do vrha glave, gde se preobraaa u en. Sen se tada preobraava usu, ili prazninu. Su se usmerava od vrha glave prema grlu, gde postaje pljuvaka, i naposletku niz grudi do abdomena. Staza Veeg Nebeskog Toka moe da se uporedi sa smenjivanjem godinjih doba. Od abdomena do kime je prolee; od kime do vrha glave je leto; od vrha glave do grudi je jesen, a od grudi do abdomena je zima. U taoistikim spisima Vei Nebeski Tok esto se pominje kao trista ezdeset dana. Manji Nebeski Tok moe da se uporedi sa jednim danom. Srce je sunce, a jetra je mesec. Gore opisani postupci odnose se na meditaciju. Pokreti Tai Ci uana takode daju podstreka ovom procesu. Jedno od klasinih dela Tai Ci uana koje se zove Pesma trinaest pokreta kae: "Kada je donji deo kime uspravan, ci, ivotna snaga, stii e do vrha glave" (Tu Mo - kanal kontrole). Jedna rasprava o Tai Ci uanu kae: "Kada je vrat uspravan, upotrebite svoj um da usmerite ci do vrha glave, a onda da ga spustite do abdomena (tan-tien)" (Den Mo - kanal funkcije). Na taj nain i kod Tai Ci uana potpuni protok je istovetan kao i kod meditacije. To je Vei Nebeski Tok koji ine Tu Mo i Den Mo. Mnogo je knjiga napisano o seksu i meditaciji. Naroito popularna knjiga u Americi je Tao ljubavi i seksa,13 koja ima zanimljiv predgovor i pogovor koje je napisao Dozef Nidem. Autor ove knjige govori o korienju dubokog disanja uz pomo dijafragme da bi se produilo seksualno zadovoljstvo. Meutim, stvaranje, zadravanje, te preobraavanje sperme u ci se i ne pominje. Bez celog tog procesa postizanje cilja meditacije nije mogue.

Tehnika koja se zove 'dvostruka meditacija', u kojoj seks moe da se koristi kao meditacija, mora da se veba tokom dugog vremenskog perioda (najbolje bi bilo da se tim bave mu i ena), da bi bila uspena. Neto opirnije o ovoj tehnici moete nai u jedanaestom poglavlju, koje kae: "Drevni uitelji taoa ljubavi smatrali su ljubav, hranu, i vebu trima stubovima koji odravaju ovekov ivot." Mi smo pomenuli vebe Tai Ci uana, a tao ljubavi je dvostruka meditacija. Deseto poglavlje knjige Tao te ing, koje smo pominjali u prvom poglavlju ove knjige, sadri veoma vane stvari koje treba istai u vezi sa tehnikama i meditacije i Tai Ci uana. Stotine prevodilaca, i Kineza i Zapadnjaka, davali su drugaije verzije, a tekst je ostao nejasan. Dejms Legi, jedan od tih prevodilaca, rekao je da ak ni Ku Su, trei mudrac konfuijanske kole, "nije mogao da na zadovoljavajui nain to objasni uenicima". Mnogi naunici naglaavali su samo duhovni vid, a naroito konfuijevci, koji nisu imali potpuna saznanja o meditaciji i kineskoj medicini. Proverio sam svaki originalni kineski karakter u renicima i knjigama o medicini, i to poglavlje Tao te inga trebalo bi da se ovako prevede: Moe li da povue duh sa tokom ivotne snage (a) i da ga ujedini sa telom da bude jedno, a ne da budu razdvojeni? Cilj taoistike meditacije je da se duhovno i telesno odgajaju zajedno. uang u pominje Kuang eng Cea kada kae Huang tiu, utom cara: "Duh e ti ouvati telo i telo e ti iveti dugo."14 Ume li da usredsredi svoj ivotnu snagu da postane nena kao novoroene: 'nean1 se odnosi na Tai Ci uan, a novoroene na duhovni fetus.15

1-4-8

14-9

TAI Cl CUAN I MEDITACIJA

SEtLSIAALNA ENERGIJA

Svojstva Tai Ci uana su nenost i svetlost. Tela mladih su nena; tela starih su kruta. Jedan od ciljeva Tai Ci uana je podmladivanje. Ume li da oisti svoj um i da ostane bez mrlja? Ovaj red odnosi se na taoistiku meditaciju gde je telo mirno i um smiren, kada se hrani duhovni fetus. Ume li da voli ljude i da upravlja dravom bez pameti? Ovaj red odnosi se na dravu kao na elo telo i ljude kao na organe unutar njega. (Vidi i poslednji odeljak pedesed sedmog poglavlja Tao te inga) Kapija Neba se otvara i zatvara. Ume li da bude kao ena? Kapija Neba nalazi se na vrhu glave, odakle treba da se rodi duhovno novoroene.16 Ume li da postane prosvetljen i do dosegne svuda bez znanja? Sve ovo moe da se uporedi sa naim savremenim sistemom industrije. Prvo moramo da doemo do poljoprivrednih proizvoda, to bi bilo ekvivalent ingu. Sledei korak je razvoj proizvedenih roba, to bi bio ci ili ivotna snaga. Tada sledi proces raspodele, koji je ekvivalentan protoku i preobraaju u en. Poslednji korak je pretvaranje robe u novac. To bi bilo iskazivanje su, praznine. Novac tee natrag i stvara poveanu proizvodnju i kapital. 1.Dejms Legi, Kineski klasici, knjiga prva (James Legge, Chinese Classics, Hong Kong, Hong Kong Universitv Press, 1960), str. 393. 2.Vilhelm, Ji ing, str. 342-343. 3.Ibid, str. 49. 4.Ibid, str. 53. 5.Vidi Nidem, Nauka i civilizacija u Kini, knjiga druga, str. 426-427. 6.Vidi Lu Kuan Ju, Taoistika joga, str. 20-25. 7.Ljudi preko osamdeset godina koriste poseban metod da bi se bavili meditacijom. ang San-feng koristio je tehniku masturbacije. (Vidi Taoistiku jogu) 8.Taoistika joga, str. 2. 9.Vilhelm, Jiing, str. 318. 10.Tekstovi o taoizmu. Deo Prvi: Spisi uang Cua, prev. Dejms Legi, str. 164. 11.Ibid, str. 417. 12.Ibid, str. 419. 13.Doan ang, Tao ljubavi i seksa (Joan Chang, The Tao of Love and Sex, New York, Dutton, 1977), str. 102. 14.Tekstovi o taoizmu. Deopn>i, str. 299. 15.Taoistika joga, str. 14. 16.Ibid.

60

151

TAI Cl ULAN I MEDITACIJA

SPREAVANJE I LEENJE ~BOLEST1

Trinaesto

I LEENJE -BOLESTI

posebne trehnike za postizanje duevnog stanja smirenosti, koje moe da pomogne u spreavanju i leenju bolesti. Tai Ci uan ujedinjuje telo i um, disanje i pokret, ruke i noge. elo telo postaje ujedinjeno i moe da se kree kao jedno. Um se koristi da usmerava ci i da pokree udove tela. Pokret podstie kretanje krvi kroz sistem. Pokret pomae i funkcionisanje unutranjih organa.

Od samih svojih poetaka pre etiri hiljade godina kineska medicina priznavala je i duhovni i fiziki vid bolesti. Tradicionalno, duevno se stanje pacijenta smatralo ak i vanijim od telesnih simptoma. Nedavno se pojavilo jedno novo polje u medicinskim istraivanjima na Zapadu koje se zove psihoneuroimunologija. Psihoneuroimunologija predstavlja prouavanje uticaja oseanja na bolest. Prema izvetaju u Njujork Tajmsu "nova prouavanja ukazuju ... da doslovno na svaku bolest koja moe da zahvati telo, od obine prehlade do raka i sranih bolesti, moe da utie, bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu, duevno stanje te osobe."1 U dananje vreme, sve vie lekara i profesionalnih psihijatara na Zapadu priznaje ulogu due u spreavanju i teenju bolesti. Meditacija i Tai Ci uan predstavljaju

Otvoreni i zatvoreni pokreti Tai Ci uana usklaeni su sa disanjem i podseaju na meh. Plua se nikada ne odmaraju. ak i kada spavamo, ona nastavljaju da rade. Duboko disanje koje podrazumeva Tai Ci uan sputa dah do tan-tiena, tako da su plua izloena manjem pritisku, te samim tim dobiju priliku za odmor. Jedan uveni uitelj tai Ci uana imao je tuberkulozu kada je bio mlad i bio je poeo da pljuje krv. Nauio je Tai Ci uan i ne samo da se izleio, ve je postao i uitelj.

S&CE
Srane bolesti, moemo slobodno da kaemo, haraju Amerikom. To je drugi po redu najei uzrok smrti. Duboko disanje koje je odlika Tai Ci uana pomae da se spree i izlee ove bolesti. Time to koristimo um da usmerimo pokrete udova i da ujednaimo disanje, stvara se a. Ci pomae cirkulaciju krvi, to

smanjuje optereenje srca. J.T. Liu, jedan moj prijatelj, oboleo je od srca kad je imao preko ezdeset godina. Ni zapadnjaki ni kineski doktori nisu mogli da mu pomognu. Prouavao je Tai Ci uan godinu dana, i na kraju tog perioda njegovo srano oboljenje bilo je potpuno izleeno. Doao je u Ameriku i poeo da poduava Tai Ci uan. Danas ima devedeset i etiri godine i jo uvek to radi. Tai Ci uan ne samo da moe da sprei oboljenja srca, ve moe i da izlei srane bolesnike do njihove potpune rehabilitacije.

OETfLA
Jetra je od velike vanosti za telo, kao i srce i bubrezi. Ona lui u, pretvara eer u glikogen, i utie na funkcionisanje odbrambenog sistema. Ako jetra prestane da radi kako treba, posledica moe da bude ozbiljna bolest. Jedan od mojih uenika,

1 5

TAJ CI U,AN I

I LETENJE 'BOLESFL

koji je imao oboljenje jetre, iao je na ispitivanja sedam puta. Svakog puta bi mu uzeli po deli tkiva iz jetre. Naposletku mu je doktor rekao daje njegovo stanje beznadeno. On je tada poeo da pohaa moje asove Tai Ci Cuana. U poetku mu je lice bilo potpuno crveno i jedva daje mogao da ustane iz stolice. Postepeno je stanje poelo da mu se poboljava, i posle est meseci mogao je normalno da se kree. Posle godinu dana bio je izleen.

Veoma je uspean u nekim posebnim stanjima i oboljenjima. Na primer, nedavno su lekari poeli da savetuju pacijentima sa artritisom da se kreu blago i polako. Ako se kreu previe brzo, njihovo stanje e se pogorati. Ako se uopte ne kreu, artritis e napredovati i moe da im se desi da potpuno nestane pokretljivost udova. Tai Ci uan predstavlja savren oblik vebi za pacijente koji boluju od ove bolesti.

Drevni taosti govorili su o bubrezima kao o izvoru ivota. Ako su bubrezi slabi, i telo je slabo. Ako bubrezi ne rade kako valja, ovek e se uvek oseati umornim i bie impotentan. U taoistickoj terminologiji se o bubrezima govori kao o mesecu i vodi, a o srcu kao suncu i vatri. Kada se voda i vatra ujedine, oni stvaraju veliku snagu. Kod dubokog disanja pri bavljenju Tai Ci uanom i meditacijom, usredsreenje uma je usmereno ka donjem abdomenu, ka podruju bubrega. Posledica ovog zagrevanja donjeg abdomena je da se voda i vatra udruuju. Drugi jedan moj uenik, koji je imao oboljenje bubrega, bio je izuzetno slab. ena se razvela od njega zato to je bio impotentan. Poto se godinu dana bavio Tai Ci uanom i meditacijom, povratio je svoju snagu i sada je ponovo sreno oenjen i ima dvoje dece. Tai Ci uan kroz blage unutranje i spoljanje pokrete spreava bolest, ojaava unutranje organe, i ini um smirenim.

Pokreti Tai Ci Cuana treba da budu uravnoteeni i usredsreeni. Klasici kau da ako vam je kimeni stub ispravan i u sredini, ci e stii do vrha glave. U meditaciji ci postaje duh (en) kada stigne do vrha glave. Na ovaj nain se odrava ravnotea, te mogu da se izbegnu povrede udova i bolovi u kimi. Pa ipak, mnogim ljudima se deavaju povrede nogu. Kod mladih ljudi do povreda najee dolazi zbog toga to izgube ravnoteu ili zbog toga to su suvie napeti. Kod starijih ljudi kotana sr je suva, ligamenti su skraeni, a zglobovi kruti, to vodi mnogim povredama kostiju i kuka. Mnogim ljudima, a naroito starijima, noge su obino hladne. To znai da cirkulacija ne dosee do stopala. Tai Ci uan i meditacija usmeravaju cirkulaciju krvi do stopala, to ne samo da ih zagreva ve i pojaava kotanu sr u nogama i spreava njeno iscrpljivanje. Stopala onoga ko se bavi Tai Ci uanom i meditacijom trebalo bi da su uvek topla. Tai Ci uan je naroito uspean u tome da odrava telo oputenim i u dobroj

ravnotei, tako da su padovi izbegnuti. Kada sredoveni ili stariji ljudi padnu, to moe da prouzrokuje ozbiljne povrede, koje mogu da dovedu ne samo do slomljenih kostiju, ve i do visokog krvnog pritiska, modanog udara ili sranog napada. Kada ljudi ostare, kosti su im krte, suve, krvni sudovi postaju zakreeni, a tela su im tea i nesavitljivija. Pokreti Tai Ci Cuana pojaavaju cirkulaciju krvi i spreavaju zaguenja. Mir meditacije stvara ci, koji obnavlja kotanu sr. Nei ing kae: "Pokret rada vatra. Vatra znai snagu. Mir rada vodu. Voda znai sr." Tai Ci uan je pokret i snaga; meditacija je mir i stvara sr. Bavljenje njima moe da bude veoma uspeno u spreavanju i leenju bolesti.

U Kini se ve vekovima koristi taoistika meditacija da bi se spreile i izleile bolesti. Poslednjih godina je i zapadna medicina poela da prihvata i priznaje terapeutske vrednosti meditacije. Dr
155

TAI CI ULAN J MEDITACIJA

umom voeno
156

Herbert Benson sa Medicinskog fakulteta na Harvardu u svojoj knjizi Reagovanje relaksacijom kae da meditacija (koju on naziva 'reagovanje relaksacijom') "moe da se koristi kao novi pristup da bi se pospeilo leenje, a moda i spreavanje bolesti kakva je hipertenzija."2 Prema podacima zasnovanim na naunim istraivanjima koje su sprovodili dr Benson i njegove kolege, redovno bavljenje tehnikama meditacije sniava krvni pritisak, usporava ritam disanja, i relaksira pacijenta. Reagovanje relaksacijom doputa telu da pone samo sebe da leci. Dr Benson kae: 'Treba nam relaksaciono reagovanje... jer na se svet menja sve veom branom. Drutvo bi trebalo da odredi vreme tokom koga bismo se bavili reagovanjem relaksacijom."3 Latinska re medicus odnosi se na ono to leci ili isceljuje. O meditaciji se ponekad govori kao o alhemiji, koja se smatra drevnom prethodnicom hernije. Znamo da naa tela sadre mnoge hemijske elemente kao to su ugljenik, gvoe, cink, i tako dalje. Naroito unutranji organi sadre, ali i stvaraju ove elemente. Svaki element ima razliitu funkciju - da izgrauje ili oporavlja elije, da stvara kiseonik, da izbacuje otrove iz krvotoka. Prema kineskoj medicini, postoji pet elemenata koji predstavljaju pet unutranjih organa - vatra je srce, drvo je jetra, metal su plua, zemlja je slezina i eludac, a voda bubrezi. Teorija leenja bolesti i u akupunkturi i u medicini zasniva se odravanju ravnotee izmeu tih pet elemenata. Meditacija podrazumeva korienje uma da se dah usmeri tako da se svi elementi u telu okupe, zagreju, i preobraze u eliksir. Ovaj eliksir taoisti nazivaju 'zlatnom pilulom' ili 'zlatnim cvetom'. Ako hoemo da upotrebimo savremeni nauni izraz, eliksir je zapravo seksualna energija. Prisustvo ili odsustvo seksualne energije veoma je vano za zdravlje i blagostanje tela. Kada je seksualna energija na visokom nivou, telo e biti zdravo; kada je iscrpljena, telo umire. Unutranji eliksir moe da se stvori meditacijom i Tai Ci uanom. Oba metoda koriste ispravne vebe i

SPREAVANJE I LEENJE BOLE5T7

peva i udara po zdeli. Kada ga je upitao da li je tuan zbog smrti ene, odgovorio je da mu se ena odmara u najveem
157

disanje da bi izleila bolesti kao to su bolovi u kimi, na ta se veliki broj ljudi danas ali. Prema jednoj proceni ak sedam i po miliona Amerikanaca pati od bolova u leima. Kad se bavimo meditacijom i Tai Ci uanom lea, ili kimeni stub, drimo uspravno, ali ne i ukoeno, te se on i ojaava i osnauje. U dananje vreme svedoci smo mnogih vesti o tome kako tetne hemikalije prouzrokuju ozbiljne bolesti, pa ak i smrt. Mnogi ljudi su bili preseljeni zbog zagaenja nuklearnim otpadom u blizini njihovih domova. Mrestilita riba su zatrovana industrijskim hemijskim otpadom. Agencija za zatitu okoline upozorila je javnost o tetnosti dioksina. Dolo se i do otkria da su mnogi konzervansi u hrani i zainima koji se slue u restoranima izuzetno opasni. Kada ovi otrovi dospeju u organizam, mogu da nanesu veliku tetu. Redovno bavljenje Tai Ci uanom i meditacijom moe da pomogne telu da se oslobodi tih kodljivih hemikalija tako to e ih neutralizovati, jer pomae varenju. I Tai Ci uanom i meditacijom trebalo bi da se bavimo svakodnevno. Ako prestanete da zalivate cvee, ono e se sparuiti i uvenuti.

EST 05
Tai Ci uan i meditacija mogu i da pomognu da spree i izlee duevne patnje koje prouzrokuju est oseanja. Ove tehnike mogu da se koriste da se postignu skromnost i nepristrasnost, izdvojenost. Kao to sledee prie o uang Cuu pokazuju, prosvetljeni, ravnoduni stav prema patnji oslobaa nas patnje.

JUGA,
Hui Si otiao je da izjavi sauee uang Cuu zbog smrti njegove ene i zatekao ga je kako

TAI CI UAAN I MEDITACIJA

SpUE AVANJE l LEENJE

BOLE577

od svih prostranstava i da bi, kad bi je alio i tugovao, pokazao da ne razume Sudbinu.4 Ljudi koji su izgubili nekog bliskog srodnika kao to su suprug, supruga ili dete, oseaju tugu; to oseanje lako moe da odvede u psihiku ili fiziku bolest. Jedan moj prijatelj poremetio je pameu kada je njegov sin umro. erka drugog mog prijatelja poinila je samoubistvo, a on je nedugo zatim dobio rak. Kod smrti nema pomoi. Ono stoje izgubljeno izgubljeno je. uang Cuov odgovor u vezi sa smru ene primer je taoistike ideje daje ivot putovanje a da je smrt povratak kui. ak i konfuisti veruju da je smrt prirodna, kao onaj Konfuijev uenik koji je naveo drevnu izreku "Smrt i ivot imaju svoju sudbinu."

su otkrili da ako vojnicima daju bilo ta drugo, to zapravo ima samo placebo efekat, njima bol umine.
UUUNJA

STUMi
Dva lika iz uang Cuovih spisa iznenada dobiju tumor na laktu. Kada jedan pita drugog daji on mrzi svoj tumor, ovaj odgovara: "Ne. Zato bih? ivot svam po sebi je samo pozajmica. Uzmemo ga i ivimo. ivo bie nije nita drugo do praina i prljavtina. Smrt i ivot mogu da se uporede sa danom i noi, i dok smo mi posmatrali preobraaj, preobraaj me je sustigao. Zato bih to mrzeo?"5 U ovom uang Cuovom dijalogu njegov lik je ravnoduan prema svom tumoru i ne plai se da umre. Veoma je vano da se pacijent ne plai, bez obzira na svoju bolest. Smireni um moe da pomogne telu da samo sebe prirodno izlei. Najbolji lekari pokuavaju da utee i smire svoje pacijente - ak i kada je bolest veoma ozbiljna, oni ih ohrabruju i govore im da ne brinu. Psihologija esto moe da zauzme mesto medicini. Tokom drugog svetskog rata u Kini nije bilo dovoljno medicinskog materijala, te esto nije bilo sredstava protiv bolova ni za teko ranjene. Lekari

uang u je pecao na reci Pu kada su dva poslanika iz zemlje u zatraila da doe i da bude jedan od dravnih ministara. uang u, nemajui nikakvu elju da bude umean u dravne poslove, odgovorio im je: "ujem da u dravi u postoji sveti kornjain oklop iji je vlasnik, kornjaa, umrla pre tri hiljade godina. I ujem da kralj koji vas je poslao uva taj oklop -u hramu svojih predaka u svetoj korpi pokrivenoj svetom tkaninom. Da li je bolje bilo za kornjau da umre i da ostavi svoj oklop da bi ga ljudi tovali? Ili bi bilo bolje za nju da je nastavila da ivi i da vue svoj rep po blatu?"6 uang Cua nija zanimao visoki i vani poloaj koji mu je kralj ponudio. Veina ljudi bi pomislila da je lud to ne prihvata takvu poast. Meutim, kada se nekome iznenada ponudi visoki poloaj, on (ili ona) postanu suvie uzbueni; jednom kada dobiju taj poloaj, nailaze na mnoge potekoe i pritiske koji im ne doputaju da budu snalaljivi i matoviti. Ako jednoga dana napuste taj poloaj, postaju veoma tuni. Mnogi politiari koji su na poloaju ostare i oslabe. Jednom kada vie nisu nisu na poloaju, oni naglo fiziki i psihiki propadaju i izgledaju dvadeset godina stariji nego to to zapravo jesu. udnja podrazumeva i elju za bogatstvom ili ljubavlju. Kada ljudi iznenada postanu bogati ili se zaljube, oni su sreni i uzbueni. Ali kada izgube novac ili ljubav nekoga do koga im je stalo, oni su toliko oajni da mogu da se razbole ili ak i pomere pameu.

l SS

1S9

TAI CI U-/W I MEDITACIJA

l LEENUE -BOLESTI

(NAPETOSTI
Kada pijani ovek ispadne iz kola on ne zadobije povrede koje bi nekog drugog snale. uang u kae da je to zbog toga to "On ne zna nita ni o vozilu ni o padu. Briga za ivot ili smrt nije ni dospela do njegovog uma. Samim tim, on se ni ne plai sudara sa stvarima."7 Pijani ovek iz ove prie bio je oputen, te se zbog toga nije povredio. Treba da izbegavamo brige i napetost. Prema uang Cuu, ako se ne brinete, ni ne plaite se. Meutim, postoji razlika izmeu ovoga i preduzimanja mera opreza da se spree povrede. U Kini postoji pria o deaku koji je bio sam kod kue na selu. Njegova porodica radila je daleko od kue, i deak je zapalio vatru da bi mu bilo toplo. Iznenada se glava vuka pojavila izmeu vrata kue. Deak nije znao da je to vuk, ve je mislio da je u pitanju pas. Zgrabivi jedan kraj zapaljenog drveta iz vatre, uperio ga je pravo prema vuku i rekao: "Izgoreu te." Prestraen, vuk se udaljio od vatre, i vrat mu se zaglavio izmeu vrata. to je vie pokuavao da se povue, tim mu se glava sve vie zaglavljivala u vratima. Naposletku je poeo da zavija od bola. Susedi su to uli i brzo doli da vide o emu se radi. Kada su videli telo vuka zaglavljeno u vratima, ubili su ga. Deak

je bio spaen. Hrabrou i brzim razmiljanjem deak je sebi spasao ivot. Briga i napetost, koje je vuk oseao, kotale su ga ivota. Tai Ci uan i meditacija pomau nam da postanemo smireni i da nam um bude bistar.

BHS
Si eng Ci otiao je da poseti mudraca Lao Cua. Poto je stigao posle dugog putovanja uinilo mu se da Lao u nije mudrac i uvredio ga je. Sledeeg dana se vratio i povukao svoje reci. Lao u mu je odgovorio: "Da si me jue nazvao volom ili konjem, i ja bih bio sebe nazvao volom ili konjem." Prema zapadnjakoj medicini bes utie na unutranje organe i predstavlja opasnost i za psihu i za telo. Neki ovek je jednom bio toliko besan daje lupao pesnicom po stolu, te je i oslepeood snage svojih udaraca. Kada se dva oveka razbesne, skloni su da se pobiju i mogu da povrede ili ubiju jedan drugog. Hriansko verovanje kae da ako vas neko udari po desnom obrazu, treba da mu pruite i levi. Izbegavanjem besa mogu da se spree mnoge spoljanje potekoe, a i

unutranje povrede. Svako zna da kornjae dugo ive. One se nikada ne razbesne i nikada se ne tuku. ak i ako ih neko povue za vrat, one jednostavno uvuku glavu u oklop. S druge strane, divlje svinje vole da se tuku i lako se razbesne. One ne ive dugo, a esto se deava da njihovo meso sadri otrovne i kancerogene supstance.

SfLEA
Lao u kae: "Uivanje mnotva na gozbi Velikog rtvovanja, ili tokom prolenog slavlja, mene, na alost, ostavlja ravnodunim, ini usamljenim, kao dete koje se nikada nije nasmejalo."8 Ovaj odeljak sadri predstavu sree koja se uvelike razlikuje od zapadnjake. Za taoistu ravnodunost je srea. Ako vam je um miran a telo odmorno, moete da spreite preterano uzbuenje i umor. Primetio sam da mnogi ljudi u Americi bivaju veoma sreni pre nego to odu na odmor, ali kada se vrate, esto su bolesni. To je

 1 CI M.AN I ^MEDITACIJA naroito primetno kod ljudi koji idu na skijanje. Kada se vrate, ili imaju povrede ili prehlade.

SPREAVANJE l LECENJE "BOLESTI kiseonika i dvojica su morali da ga podignu i proetaju pre nego to je ponovo mogao da doe do daha. Tai Ci uan i taoistika meditacija naglaavaju ravnoteu i sklad. Treba da vebamo polako i da napredujemo korak po korak, te na taj nain da izbegnemo mogunost fizikih ili duhovnih problema. za Kinu, dr u, vredno se bavio meditacijom uprkos tome to je imao preko osamdeset godina. Dok je meditirao, nestalo mu je

-BLAGODATI ^MEDITACIJE

uang u i Lao u bili su mudraci najvieg stupnja. Obini ljudi ne mogu da ive kao oni. Meutim, njihove predstave mogu da se psiholoki razumeju. Karl Jung, opisujui tekst Tajne Zlatnog cveta, drevne taoistike rasprave o meditaciji, napisao je: "Oni ne samo da se nalaze daleko iza granica svega to je poznato 'akademskoj' psihologiji, ve su prekoraili i mee medicinske, strogo line, psihologije."9 Ameriko udruenje za psihijatriju priznaje terapeutsku vrednost meditacije. Godine 1977. ono je naimenovalo grupu strunjaka koji e se baviti prouavanjem meditacije. Nazvali su je "korisnom procedurom za postizanje oseaja smirenosti i u nekim sluajevima za oslobaanje od stresa i anksioznosti."10 Ova grupa strunjaka takoe je izdala i upozorenje u kome se opisuju "stanja rastrojstva tokom bavljenja meditacijom koja mogu da dozive osobe ije je duevno zdravlje ve pomueno." Istina je da mnogi ljudi koji se bave meditacijom mogu da dozive halucinacije iluzije koje mogu da ih odvedu u duevne probleme. To se deava zbog toga to se u mnogim kolama meditacije suvie naglaavaju duhovne ideje, kao to je verovanje u reinkarnaciju. Meutim, taoistika meditacija uravnoteuje duhovno i fiziko u svom preobraavanju seksualne energije u dah ffi ivotnu snagu i napostetku u duh. Meditacijom moramo da se oprezno bavimo. Brat jednog od mojih uenika ozbiljno se bavio indijskom meditacijom. Duevno je oboleo i bio je smeten u bolnicu. Poto mu se stanje poboljalo, otputovao je u Indiju, ali su morali da ga vrate kui i ponovo smeste u bolnicu. U bolnici je ve dvadeset godina. Bivi zastupnik SALT-a

1.New York Times, 24. maj 1983, str. Cl, C8. 2.Herbert Benson, The Relaxation Response. 3.Ibid. 4.Tekstovi o taoizmu. Deo drugi: Spisi uang Cua (Texts of Taoism, Part H: The Writings of Chuang Tzu), str. 4. 5.Ibid, str. 5. 6 Da Liu, Tai Ci uan i Ji ing (Tai Chi Ch'uan and I

Ching, New York, Harper & Row, 1972), str. 8. 7.Tekstovi o taoizmu. Deo drugi, str. 13. 8.Tao Te ing (Tao Te Ching), prev u Ta-Kao (New York, Samuel Weiser), str. 30. 9Tajna zlatnog cveta, prev Rihard Vilhelm, komentar K. G. Jung (Secret of Golden Flovver, New York, Harcourt Brace Jovanovich, 1962), str. xiii. 10Ameriki asopis za psihijatriju (American Journal of Psychiatry), br. 134, jun 1977, str. 720.

12 6.

163

etrnaesto

pokrete, i dobro usklaeno disanje (udisaj,

PITANJA

PITANJE: uo sam da se Tai Ci uan opisuje kao 'unutranje vebe', a druge vetine, kao to je ao Lin, zovu se 'spoljanje' vebe. Moete li da objasnite tu razliku? ODGOVOR: Postoji nekoliko razloga za razlikovanje izmeu unutranjih i spoljanjih vebi. Kao i taoizam i konfuijanizam, i filozofija Tai Ci uana potekla je iz Kine. ao Lin je ime budistikog hrama u kineskoj provinciji Honan, ali je osniva vebi bio indijski kaluer Ta Mo. Kao i ao Lin, i Tai Ci uan sastoji se od mnogih pokreta tela. Meutm, spoljanje vebe tee tome da razviju miice i ojaaju udove, dok pokreti Tai Ci uana koriste um da utie na disanje i cirkulaciju krvi i da pospee ivotnu snagu i duh. Tai Ci uan podrazumeva pokrete koji pomau unutranjim organima, a ne samo da telesnom razvoju. Onaj ko se bavi Tai Ci uanom pokuava da razvije mirno stanje uma, a ne da se pokazuje da bi zaradio aplauz i priznanje drugih. Konfuije je davno primetio: "U drevnim vremenima ljudi su uili zbog sebe; danas ue zbog divljenja." Zdravo telo i smireni um kao ciljevi koji se postiu Tai Ci uanom usmereni su u abdomen. Disanje, um, i pokret zajedno pomau da se postignu ciljevi meditacije - dobro zdravlje i dugovenost. Tai Ci uanom treba da se bavimo na tihom mestu i smirenog uma, kao i kod meditacije. Izvoenje ovih vebi uz istinsku smirenost, ispravne

zadravanje, izdisaj) tee je od bavljenja meditacijom u sedeem poloaju. Ali ako je svaki od ovih inilaca ispravno udruen, bavljenje Tai Ci uanom imae skorije rezultate od meditacije u sedeem poloaju. PITANJE: Kako se treba baviti Tai Ci uanom kao oblikom meditacije u pokretu? ODGOVOR: U poetku treba da obavite nekoliko vebi disanja kao oblik meditacije u stojeem poloaju. Kasnije treba da udruite nekoliko pokreta u vebu, koje ete izvoditi zajedno. Treba da zaponete sa oblikom meditacije u stojeem poloaju 'udahni, zadri dah, izdahni'. Zatim treba da nastavite tako to ete vebati poetne korake Tai Ci uana: 'Gurni gore', 'Povuci nazad', 'Pritisni napred', 'Gumi napred'. Ponite sa pokretom 'Gurni gore'; udahnite kad zapoinjete pokret, zadrite dah kad dlanovi stignu do visine brade, i izdahnite dok radite 'Povuci nazad'. Kad radite 'Pritisni napred', udiite dok pokret ruke ne bude devedeset posto obavljen; tada zadrite dah. Izdiite dok se ruke razdvajaju i dok

pomerate teinu na zadnju nogu, 'kao kod sedenja'. Izvedite 'Gurni napred' ponovo, udiui sve dok ne zavrite pokret. Sve je ovo u skladu sa tradicijom, onako kako se uilo u drevnim vremenima. Zbog toga se Tai Ci uan smatra 'unutranjom' vebom. PITANJE: Kada ljudi vebaju Ta Ci uan tokom dugog vremenskog perioda, esto im se deava da podrignu i da puste vetar. Neki su mi rekli daje to dobro, a drugi opet da nije. Koje od njih u pravu? ODGOVOR: I kada se to desi i kada se ne desi, u oba sluaja je to dobro. eludac i organi za varenje, unturanji organi, spadaju u 'nevoljne' organe: samo bavljenje fizikim vebama tokom bilo kog vremenskog perioda ne moe da ih pokrene. Ali kada se pokreti Tai Ci uana izvode kako valja i kada um usmeri ci u abdomen, ovi organi mogu da se ire i skupljaju. Udiui svezi vazduh i izdiui ustajali, vi zapravo aljete proienu krv i ivotnu snagu do tih organa. Posledica toga je da je varenje hrane i stvaranje otpadnih

14 6-

166

TAI CI VLAN I ^MEDITACIJA

P IT A N J A i

o D g cw o n,i

materija ubrzano. Kao i izduvni gasovi automobilskog motora, tako su i ovi gasovi sporedni proizvod procesa varenja. Poto podrigivanje i putanje gasova oznaava nain na koji se telo oslobaa neistoa, oni su zdravi i dobro vam ine, uprkos tome to nije ba utivo da vam se to desi u drutvu. Na viem stupnju, kada se pokreti izvode sa vie vetine, i kad su bolje usklaeni sa umom i disanjem u abdomenu, deava se neto drugo. Moete da upotrebite um da spustite ci dole do tan-tiena da bi se izbeglo podrigivanje. Tada um usredsredite na to da skupite sfinkter tako da taj prolaz ostaje zatvoren, ime se onemoguava da gasovi tuda izau. Vazduh tada moe da se sauva unutar tela i da bude jedan oblik energije. To znai da ste postigli fenomen meditacije. PITANJE: Koji je ispravan metod da se vazduh zadri u tantienul ODGOVOR: Ovaj metod se zove u-iao. Su znai 'uvati' ili 'zadravati'; iao znai 'upljina' ili 'sredite1. Zapravo, postoji mnogo upljina u telu, kao to su ni-van (vrh glave), mlen-tang (neznatno iznad sredita oiju), tanung (solarni pleksus), te tan-tien, ispod pupka. Diite kroz nos. Udahnite otprilike do sedamdeset ili osamdeset procenata svojih kapaciteta. Umom usmerite ci do abdomena, zadrite ga tamo, pa onda izdahnite. Ovaj postupak se opisuje u jednom prethodnom poglavlju kao oblik meditacije u stojeem poloaju. Kada se ovim bavite u kratkom vremenskom periodu, moete da nagomilate energiju. Ali kada se pravilno izvodi tokom duih vremenskih perioda, ovakvo disanje moe da stvori dovoljno toplote da bi se stvorio eliksir. Moi ete da osetite eliksir u abdomenu kao neku tvrdu tvar veliine zrneta kikirija ili malo vee. Vremenom eliksir moe da se kree kao tok, struja vreline do drugih delova tela. Ova ivotna energija moe da izlei ili sprei mnoge bolesti i da doprinese dugovenosti.

PITANJE: Zato ljudi Tai Ci uan zovu 'meditacijom u pokretu'? ODGOVOR: Oblik vebi Tai Ci uana nalikuje meditaciji. Telo je uspravno, um je smiren, a ci i znojenje odreeni su naom okolinom, duevnim stanjem, fizikom spremnou. Uitelj se veoma malo znoji jer je njegov um smiren, a telo mu je mirno i oputeno. ak ni spoljanji pokreti vebi nee uznemiriti ovu njegovu unutranju smirenost, zbog toga to ci - a ne fizika snaga pokree njegove udove. Ovo se smatra viim stupnjem bavljenja Tai Ci uanom. PITANJE: Kada meditiram, uvek se znojim - bez obzira kolika je temperatura u sobi ili koje je godinje doba. Ponekad se veoma obilno znojim. Da li je to dobro ili ne? ODGOVOR: Meditacija od vas zahteva da mirno sedite. ak i kada je spoljanost vaeg tela potpuno smirena, znojiete se kada stvarate toplotu iznutra. U taoistikoj terminologiji toplota koju ci stvara u tan-tienu zove se Vatra'.1 Da bi se proistila seksualna energija i unutranja sila ia potrebne su velike koliine toplote. Ako toplota nije dovoljno velika, upotrebite disanje kao to je Vetar iz meha1 da biste pojaali vatru i doveli do vreline dovoljne da se 'gvoe istopi1. Topljenje seksualne sutine da bi se dolo do ivotne snage ima za posledicu stvaranje eliksira. Znojenje nije tetno. Neke kole meditacije preporuuju znojenje u velikoj meri, jer je ono blagotvorno za zdravlje tela, izbacivanje otrova, i neohodno za meditaciju. Meutim, pre nego to ponete sa meditacijom, trebalo bi da se zatite od promaje i hladnoe. Uverite se da je soba ista. Otvorite prozor koliko je dovoljno za provetravanje, ali nikako toliko da bi vetar mogao da ue u sobu. Prilagodite temperaturu u sobi da vam bude prijatno, dakle ne iznad dvadesetak stepeni i ne ispod deset stepeni. Posle meditacije obriite telo pekirom i saekajte malo pre nego to izaete napolje da biste izbegli

prehladu.

166

167

TAI Cl CU.AN I MEDITACIJA

PITANJA

PITANJE: Izgleda zaista udno i tajanstveno da disanje i um mogu da stvore toplotu unutar tela tokom meditacije. Moete li da to objasnite? ODGOVOR: Prema prouavanjima anatomije oveka, ljudski mozak ima dva dela - jedan koji prima poruke iz celog tela i drugi koji upravlja delanjem tela. Samim tim, mnoga oseanja mogu da izazovu fizike reakcije. Na primer, ako oseate krivicu ili bes, telo vam se zagreva; kada ste uplaeni, telo vam drhti od hladnoe. Kada ste zbunjeni ili posramljeni, lice vam se zacrveni; kada ste uplaeni, prebledite. Umna aktivnost tokom meditacije moe da stvori toplotu u telu. Dolazi do promena u elektrinim strujama kada um i ci podstaknu nervna vlakna. (Vidi sliku) PITANJE: Kod bavljenja meditacijom i Tai Ci uanom aljemo energiju kroz kimeni stub do vrha glave. Ali ovo podruje se uglavnom sastoji od kostiju. Kako ivotna snaga uspeva da stigne do vrha glave? ODGOVOR: Kao to sam ve rekao, ivotna snaga u abdomenu postaje veoma vrela tokom bavljenja meditacijom ili Tai Ci uanom, to omoguava seksualnoj sutini i drugim hemijskim elementima u tan-

tierm da postanu ci, ivotna snaga. Um sprovodi ovu unutranju silu kroz telo kao elektricitet. Kada stigne do trtine kosti, ili donjeg kraja kime, ivotna snaga koju vodi um moe da ude u izvestan broj siunih otvora koji zapravo predstavljaju ulaz u kimeni stub. Put prema gore, du kimenog stuba, zahteva mnoge postepene korake i dugu vebu. Tokom vremenskog perioda koji traje godinama, neprestana veba moe da nam omogui da vodimo ci prema gore i da prelazimo jedan po jedan niz prljenova, to e postepeno utabati put kojim e ivotna snaga naposletku stii do svog konanog cilja, vrha glave. Ovo predstavlja teak zadatak, ali je mogue izvesti ga.

68

PITANJE: Ako elim da se bavim i meditacijom i Tai Ci uanom, od ega bi trebalo da ponem? ODGOVOR: Razlika je gotovo zanemarljiva, ali mogu da vam predloim neto zasnovano na sopstvenom iskustvu. U jutarnjim asovima obavite prvo meditaciju, a onda neto kasnije vebajte Tai Ci uan; tada ete biti spremni da dorukujete ili da

poete na posao. U veernjim asovima Tai Ci uanom moete da se bavite pre meditacije, posle ega bi trebalo da budete spremni za poinak.
Poetna promena toka elektrine struje u nervnom vlaknu Nauno posmatrano, usredsredivanje, ili slanje neije zamisli do odreenog mesta, treba da da podsticaj nervnom sistemu u tom podruju. Prema shvatanjima savremene neurologije, nervna vlakna se smatraju upljim cevima, koja obino imaju pozitivno naelektrisanje na spoljanjoj strani i negativno naelektrisanje na unutranjoj povrini. Kada doe do podsticaja, naelektrisanje se promeni u jednom malom delu. Izvor: Pretampano iz knjige ang un-juana Kreativnost i taoizam (Creativity and Taoism, The Julian Press, 1963).

f"1' i So rce _ L * -

inli
W

(Soera Sin t ^

r (. _ ) - jH

169

TA1 CI CIA,AN I MEDITACIJA

meditacijom zaista se suprotstavljaju seksualnim odnosima. Oni veraju da je

PITANJE: Kada ljudi vebaju Tai Ci uan u veernjim asovima, nou mogu da im se dese polucije. Zato se to deava i kako to moe da se regulie? ODGOVOR: Jedan od uzroka nonih polucija je fiziki napor. Ako se neko suvie ustro bavi Tai Ci uanom, dolazi do podsticaja skrotuma (monica), te e se vie sperme osloboditi tokom spavanja. U drugim sluajevima suvie duhovnog uzbuenja tokom vebanja moe da dovede do nonih polucija. Naposletku, neki ljudi koji preterano mnogo rade i koji su iscrpljeni spavaju suvie tvrdo da bi mogli da se kontroliu. Postoji nain da se izbegnu none polucije posle bavljenja Tai Ci uanom u veernjim asovima. Vebanje treba da se obavi smirenog uma i oputenog tela i ne previe ustro. Ako ste previe umorni, trebalo bi da se odmorite pre izvoenja vebi ili da izvedete samo ogranieni broj pokreta. PITANJE: Erotske misli povremeno naruavaju moje usredsredivanje tokom meditacije ili vebi Tai Ci uana. Kako mogu to da izbegnem? ODGOVOR: U poglavlju koje se bavi meditacijom u sedeem poloaju opisao sam metode koji nam pomau da um oslobodimo misli. Meutim, za poetnike je teko da meditiraju ili da se bave Tai Ci uanom a da im panja ne odluta. Ako vas tokom meditacije misli dovedu do seksualnog uzbuenja, moete da pribegnete brzom disanju - da vie izdiete na usta nego to udiete - da biste se toga oslobodili. PITANJE: Neke kole joge dozvoljavaju seksualne odnose izmeu mukaraca i ena. Meutim, uo sam da taoisti koji se bave meditacijom zabranjuju parovima da u tome zajedno uestvuju. Moete li o tome neto da kaete? ODGOVOR: Postoje dve razliite kole miljenja medu taoistima u vezi sa ovim pitanjem. Taoisti koji se bave

najbolje nagomilavati i zadravati spermu unutar tela, te je proistiti da bi postala unutranja sila a'a. U svom najistijem obliku ci postaje duh, koji se vraa u prazninu i naposletku ponovo postaje sperma. Ako se ovo ponavlja iz godine u godinu, sperma se zgunjava u eliksir. Druga taoistika kola smatra da mukarac i ena predstavljaju jin i jang. Oni su miljenja da ako nisu u paru, oni ne mogu jedno drugom da pomognu da postignu ciljeve meditacije. U odbranu ovog stanovita Sun Pu Er, ena Ma Tan Janga, sainila je sledee stihove:
Neophodno je imati drutvo rurputu za Peng-Tao: 2 Usamljeni patnik ne moe da dosegne vrh. Kada mislimo da stazom meditacije moramo da idemo sami To je kao da hoemo da preemo reku bez skele.3

I Ma Tan Jang i njegova ena koristili su ovaj metod kao 70

pomo u postizanju besmrtnosti. Ovaj par postao je poznat kao dvoje od sedam prosvetljenih uitelja, a vlada je nagradila Sun Pu Er poastima koji su svedoili o njenoj savrenosti. Meutim, trebalo bi da se napomene da ovaj metod meditacije koji dozvoljava seksualnu igru izmeu mua i ene ne podrazumeva i potpuni seksualni in izmeu partnera. Mukarac mora da se uzdri od ejakulacije tako da sperma moe da se vrati do mozga kao vii oblik energije.4 Jedan ogranak ove kole dozvoljava svojim sledbenicima da imaju decu. Li ing Juen, o kome smo ranije rekli da je iveo dvesta pedeset godina, enio se etrnaest puta. ivi primer moe da nam bude i general Jang-en, koji ima devedeset est godina, na desetine ena i vie od pedesetoro dece. Meutim, ne smemo da zaboravimo da je potrebna posebna obuka da bi se seksualna aktivnost udruila sa prihvaenijim oblicima meditacije.

171

TAI CI UAN I MEDITACIJA

PITANJA

JETTANJE: Mnoge taoistike knjige pominju prosvetljene taoistike uitelje koji su iveli a da nisu uzimali nikakvu hranu. Kako je to mogue? ODGOVOR: Kada taoistiki uitelj postigne najvii oblik prosvetljenja, on ima dovoljno energije da ivi a da ne bude gladan i da ne uzima hranu. Savremena nauka kae da je atom veoma mali, ali da moe da oslobodi ogromu koliinu energije. Nuklearne podmornice, na primer, mogu da se kreu veoma dugo koristei nuklearnu energiju. Po toj analogiji ljudsko telo moe da funkcionie dug vremenski period uzimajui malo ili ni malo organske hrane. Post zapravo moe da uini telo lakim i da ga vodi na putu ka dugovenosti i besmrtnosti. Gerontolozi kau da stari ljudi umiru ne samo zbog bolesti ve i zbog hrane koju uzimaju. Na primer, suvie kalcijuma koji potie od uzimanja punomasnog mleka ini krvne sudove starijih ljudi krtima. Za takozvanu 'brzu hranu' zna se da doprinosi bolesti i starenju. Ako jedemo malo ili uopte ne jedemo takvu hranu telo e nam biti zdravije i mlade. Mnoge knjige pominju da taoisti jedu plodove i seme borovog drveta i biljke kao to su ginseng i druge. Sun Pu

Er preporuuje oskudnu ishranu koja se sastoji od nekuvane hrane i vazduha:

Kada ste puni duha jer se hranite vazduhom, Uvek vam je prijatno i oseate se istim, Zaboravite svaku okolnost, oseate se praznim i lakim. Jedite sirovi krompir ujutra, arobne gljive uvee: Kuvana hrana spreie vas da postanete besmrtni.5

Progutajte sve vazduh umesto hrane. Za sve vazduh se veruje da sadri mnoge blagotvorne elemente. Upijajte jutarnju rosu i suneve zrake6 da biste smanjili svoju zavisnost od organske hrane. Ispravan metod i uslovi za gutanje vazduha opisani su ranije u ovoj knjizi.

PITANJE: Toliko sam sluao o taoistima koji postaju besmrtni. Kako to postiu? ODGOVOR: Besmrtnost se postie putem brojnih disciplina - koje ukljuuju i kontrolisanje disanja, temperature, i zdravlja. Kao to smo ve pomenuli, mi vebamo disanje da bismo njime upravljali. est uzrok smrti su bolesti disajnih organa. Prosvetljeni budistiki i taoistiki uitelji uspevaju da postignu veliku smirenost, te da se po nekoliko dana uzdravaju od disanja. Vano je i ovladavanja toplotom i hladnoom. Ranije sam opisao kako onaj koji meditira dobija toploru iz unutranjosti svog tela: ak i kada mirno sedi, on se znoji. I suprotno tome, kako smo primetili, smirenim vebanjem Tai Ci Cuana znojenje moe da se izbegne. Uitelji koji mogu da upravljaju temperaturom svog tela nose istu odeu preko ele godine. Dvadesetih godina u Pekingu i sam se u to uverio; video sam Vong in Caa, koji je nosio odeu od lana ak i tokom zime. Taoisti

koriste i meditaciju i Tai Ci uan da bi izbegli bolesti. Iako ja sam nisam dostigao prosvetljenje, uvek sam bio dobrog zdravlja. Nisam proveo ni dana u bolnici, niti sam bio podvrgnut bilo kakvoj operaciji. Na najviem stupnju prosvetljenja taoistiki uitelji mogu ak da upravljaju silama ivota i smrti. Mogu da ive onoliko dugo koliko to ele, a ako ele da umru, mogu da dovedu do toga da im duh napusti telo. ao Pi en ima priu koja pokazuje kako duh moe da izae; ona je o Kuei Ji Cuu, ije je telo sedelo u sobi dok je njegov duh izaao na ulicu i kupio krastavac.7 Jo jedan primer je Hui Meng (638-713. god. n.e), esti i poslednji poglavar zen budizma, koji je iveo za vreme vladavine dinastije Tang. Danas se njegovo telo nalazi u budistikom manastiru Nan Va u kantonskoj provinciji; iako mu je duh napustio telo, ono opstaje ve hiljadu godina. A 1976. godine je asopis World Journal preneo priu iz Tajpeha o kalueru koji je umro pre osamdeset godina ali ije telo jo uvek postoji i ija kosa i nokti jo uvek rastu.

TAI CI lAAN I

PITANJA

PITANJE: Poznajem ljude koji se bave meditacijom i Tai Ci uanom, ali nisam sreo nikoga ko je postigao dugovenost i besmrtnost. Zato je to tako? ODGOVOR: Postoji kineska poslovica koja kae: "Ljudi koji se bave meditacijom i Tai Ci uanom ima koliko i dlaka na kravi, ali onih koji postignu prosvetijenje i besmrtnost ima koliko i rogova na kravi." Drugim recima, od miliona ljudi, samo jedan ili dvoje postignu ove ciljeve. Da bi se postiglo prosvetijenje i besmrtnost, moraju da budu prisutna etiri osnovna uslova: znanje, novac, uvar, i mirno mesto za meditaciju. 1) Treba da vas ispravno i valjano poduava prosvetljeni uitelj. esto ljudi koji poduavaju tehnikama meditacije i Tai Ci uana ni sami nisu bili u osnovi podueni kako treba. Kako onda mogu da vas upute na pravu stazu koja vodi prosvetljenju? Nemojte da se dovedete u situaciju da 'slepac vodi slepce1, ve se potrudite da naete zaista prosvetljenog uitelja. 2) Novac je takoe vaan. Ako elite da postignete pravo prosvetijenje, morate da se bavite meditacijom svakoga dana tokom mnogo godina. Samim tim, ne moete da se bavite problemima preivljavanja. Morate da budete

finansijski nezavisni da biste mogli da postignete ozbiljan napredak prema ovim ciljevima. 3) Sadrug ili uvar takoe je neophodan - neko ko bi vam pomogao u odravanju vaeg svakodnevnog ivota, obavljao poslove za vas, kuvao vam, istio kuu, i tako dalje. Kada onaj ko meditira stigne do najvieg stupnja prosvetljenja, duh moe da napusti telo. U to vreme uvar je naroito vaan, jer e telo biti tako duboko utonulo u san da e izgledati beivotno.8 uvar mora da zatiti vae telo od svega onoga to moe da mu nakodi -promaje, promene vremena, pa ak i sahranjivanja. 4) Naposletku, mesto na kome meditirate utie na vau sposobnost da postignete prosvetijenje i besmrtnost. Da biste uspeli treba da pronaete mesto koje je mirno i tiho, slino uslovima koji vladaju u nekom budistikom ili taoistikom manastiru. Priroda moe da vam prui najdostupniju alternativu, ako je na tom mestu tiho i ako ima

mnogo biljaka koje daju kiseonik. Vie o blagodatima koje vam moe pruiti mirno i tiho mesto nai ete u poglavlju koje se bavi meditacijom u sedeem poloaju. PITANJE: Da li su ova etiri uslova zaista neophodna da bi se postigla besmrtnost? Ako je tako, onda su bogati i moni kao uveni car in ih Hvang Ti mogli lako da postanu besmrtni. Zato nisu? ODGOVOR: Car in ih Hvang Ti bio je zaista moan vladar. Vladao je od 246. do 212. godine pre nae ere, ujedinio kineske teritorije i skupio veliko bogatstvo. Mnoge taoiste je zaposlio da nau eliksir koji bi mu obezbedio veni ivot, ali bez uspeha. Istina je da je imao sva etiri uslova koja sam pomenuo - taoistike uitelje, novac, uvare, i tihe hramove u kojima je mogao da meditira. Meutim, to su samo spoljanji uslovi. On nije

posedovao sutinski unutranji uslov potpune smirenosti i mirnog uma, bez misli, oseanja, ili elja. I budisti i taoisti kau da treba ukloniti est oseanja - ljubav, mrnju, veselost, bes, radost, tugu - i zameniti ih ne-mislirna, ne-voljom, ne-postojanjem. Samim tim, in ih Hvang Ti bio je suvie obuzet strau za moi da bi postigao unutranji mir koji je neophodan da neko postane besmrtan. Visoki zvaninici mnogih dinastija napustili su svoje poloaje i povukli se iz drutva da bi postali besmrtni. Imam na umu primer vojnog i politikog stratega ang Lianga. Oko 200. godine pre nae ere pomogao je Liu Pangu da zbaci dinastiju in i da postane prvi car dinastije Han. ang Liang odbio je da prihvati visoki poloaj upravljaa zemlje. Umesto toga, povukao se iz vlade, otiao u planine i kao pustinjak krenuo stazom besmrtnosti.

7HI

1.Jo o ovome moete nai u knjizi Lu Kuan Jua Taoistika joga na str. 41-61. ' 2.Peng-tao je mitoloka planina besmrtnosti. 3.Knjiga o meditaciji za ene, Sun Pu Er (izdato na Tajvanu na kineskom). 4.Vidi Nidemovu Nauku i civilizaciju u Kini, str. 146-152. 5.Knjiga o meditaciji za ene. 6.Nidem govori o obiaju 'noenja sunevih zraka1. Nauka i civilizacija u Kini, str. 145. 1. Lu Kuan Ju, Taoistika joga. 8. Dalje o ovome vidi u Taoistikoj jogi, str. 160-173.

LATICE UILMDIA LOTOSA

EDICIJA SPIRITUALNOSTI ISTOKA
ArturOzborn: RAMANA MAHARII PUT SAMOSPOZNAJE Ozbom je najpoznatiji biograf indijskog Mudraca, ovek koji je prvi zapadu preneo spiritualno uenje Ramane Maharija. Ozbom je iveo pored njega 30 godina a ovo delo predstavlja verovatno najbolju knjigu i o ivotu i o uenju Ramane Maharija. Obim: 200 sir. meke korice EKSTAZA KROZ TANTRU Kreativni spoj transform isue mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj prirunik iz pera strunjaka, je pisan sa ciljem da utie na proirenje svesti i spiritualnu iluminaciju itaoca. Opremljen sa desetinama crtea i mnotvom fotografija u boji tantnkih poza.Spmtuamo ime autora je Svami Anandakapila i uenik je Svami Satjanande (Biharska kola joge). Obiin: 200 str. meke korice 1. Namkai Norbu: KRISTAL I PUT SVETLOSTI(Sutra, Tantra i Dzogen) Namkai Norbu je danas najpoznatiji Lama i spiritualni uitelj koji na zapadu iri tibetanski budizam - Dzogen ili "Veliko Savrenstvo". Kroz izlaganje prepuno anegdota, spiritualnih nektara, prolaza kroz vizije i snove, ova knjiga po sveini i prikazanim idejama daleko prevazilazi povrni prilaz Tibetu. Delo prua koncizan uvod u spiritualnu tradiciju Tibeta, budui da istrauje razliite nivoe spiritualne staze sa take gledita najvieg uenja, kroz direktni odnos Majstora i uenika. Obim: 200 str. meke korice

176

Rosi Filip Kaplo: ZEN - STAPANJE ISTOKA I ZAPADA Najznaajnija knjiga savremenog prosvetljenog zen-majstora, zapadnjaka koji se ostvario na istonoj Stazi ena. Potpuno praktina knjiga o enu, po mnogima enciklopedija ena - jednom reju, najvanija knjiga o enu na naem jeziku. Obim: 300 str. meke korice Ramana Mahari: SVESNA BESMRTNOST Knjiga razgovora sa Ramana Mahariijem u kojoj veliki indijski Uitelj objanjava sve aspekte spiritualnog ivota, stupnjeve i prepreke na Stazi Maha Yoge- Direktne Staze, h sadraja: Znaenje Religije, Miisticizma i Filozofije, Iluzija iskustva sveta, Potreba za Ultra Misticizmom itd. Obim: 200 str. meke korice ri Ramakrina: PRIE I PARABOLE Zbirka kratkih parabola kojima je veliki indijski Uitelj, poput koana, vajao i preobraavao svest uenika i sledbenika. Osobenost Ramaknnc je bila da je za transformaciju svesti i spiritualnu poduku davao puno primera iz ivota, pristupanih svim slojevima ljudi. Obim: 250 str. meke korice

VIZIJE RI RAMAKRINE Izvod iz Je\>andclja velikog indijskog Savrenog Uitelja Ramakrine, koji opisuje njegove vizije boanstava, ekstatine uzlete u vie svetove, fenomene i uda po kojima je postao uveni ekstatini svetac prolovekovne Indije. Obim: 150 str. meke korice Ekanath & Tej Baba: NEZABORAVNI SAI BABA IZ IRDIJA Knjiga o kod nas malo poznatom, ali u Indiji uvenom vodeem Savrenom Uitelju, poglavaru unutranje spiritualne hijerarhije svoga doba (napustio fiziko telo 1918.). Delo detaljno predstavlja ivot i rad jednog Sadgurua, njegova uda, moi i spiritualno vodstvo uenika. Obim: 150 str. meke korice Bau Kaluri: SAVRENI UITELJI Knjiga o ivotima i delima petoro Savrenih Uitelja, koji dok su inkarnirani u telima na Zemlji upravljaju celpkupnom spiritualnom hijerarhijom Univerzuma. Poetkom ovog veka oni koji su spustili iz boanskih visina svest Avatara Meher Babe: Hazrat Babaan, Imperator; Narajan Maharad, Gospodar Srca; Taudin Baba, Kruna Proroka; Upasni Maharad, Kralj Jogija i najvei od svih, Sai Baba iz Sirdija, Alahov Fakir. Obim: 150 str. meke korice ZABLUDA PROSVETLJENJA- neracionalne ideje Ju Dija Prva knjiga najkontroverzniie figure dananje spiritualne scene i istoka i zapada, zvanog "prorok anti-mudrosti", oveka koji predstavlja najveu opasnost za svejspiritualne tragaoce". Ju Diobjanjava da je ono to mnogiguru iu zabludi zovu "prosvetljenje" zapravo isti bioloki fenomen. Jedino onda kada smo potpuno slobodni od razliitih uslovljenosti nae telo sa sopstvenom "izuzetnom inteligencijom" moe da oslobodi ljudsko bie i uini da ono bude u prirodnom stanju. Obim: 150 str. meke korice UM JE MIT - Uznemirujui razgovori sa ovekom zvanim Ju Di Draga knjiga oveka koga su nazvali i "razulareni iva", unititelj Svetova i svih spintualnih iluzija. Ako volite pobunu, bure radikalizma, totalno razbijanje iluzija, voleete i ovu kritiku naih ivota i stavova. Ju Di razbija svaku sigurnost, krisva pravila i nemilosrdno razotkriva nae unutranje slabostikoje rabe trgovci u "svetom biznisu". Obim: 150 str. meke korice Tej Baba: VATRENA STAZA - RITUAL HODANJA PO VATRI Knjiga o ritualu koji potie iz drevnih amanskih vremena, obred proienja celokupnog tela i svih nivoa svesti, koji je upravo autor (Duan Doblanovi Jimmv) pre 7 godina doneo i u nau zemlju i postao njegov najpoznatiji majstor. Jo jedna Staza za neustraive i knjiga koja vas odvodi na nju. Obim: 120 str. meke korice

CIP - , 294.3 LIU.Da Tai Ci uan i meditacija / Da Liu; sa Engleskog prevela Branislava Jurasin. - [1. Izd-J. - Beograd : Esotheria, 1997 (Beograd : Junior). - 176 str.: ilustr.; 21 cm. - (Latice hiljadu lotosa: edicija spiritualnosti istoka) Prevod dela: T'ai Chi Ch'uan and Meditation. - . YU ISBN 8681585-94-0