lan 1 Opti principi Kosovo treba da bude multietniko drutvo koje De, preko svojih zakonodavnih, izvrnih i pravosudnih

institucija, i uz puno potovanje vladavine prava, sprovoditi svoju demokratsku vladu. Vrenje javne vlasti na Kosovu treba da se zasniva na jednakosti svih graana i maksimalnom potovanju meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i na unapreenju i zatiti prava i doprinosa svih njegovih zajednica i njihovih pripadnika. Kosovo treba da usvoji ustav. Ustav Kosova treba da propie i garantuje pravne i institucionalne mehanizme koji su neophodni da se osigura da se Kosovo vlada po najviim demokratskim standardima, i da se promovie miroljubiva i prosperitetna egzistencija svih njegovih stanovnika. Ustav treba da sadri, ali da nije ogranien samo na principe i odredbe koje su iznete u Aneksu I ovog reenja. Kosovo treba da ima otvorenu trinu ekonomiju sa slobodnom konkurencijom. Kosovo treba da ima pravo da ugovara i sklapa meunarodne sporazume i pravo da trai lanstvo u meunarodnim organizacijama. Zvanini jezici Kosova treba da budu albanski i srpski. Kosovo treba da ima sopstvene, posebne, nacionalne simbole, ukljuujuDi tu zastavu, grb i himnu, koji De odraavati njegov multietniki karakter. Kosovo ne sme da ispostavlja teritorijalne zahteve protiv i ne sme da trai ujedinjenje ni sa kojom dravom ili delom neke drave. Kosovo treba u potpunosti da sarauje sa svim entitetima koji su ukljueni u implementaciju Reenja i da preduzme sve obaveze iz Reenja. Kosovo i Republika Srbija se pozivaju da u dobroj veri sarauju po pitanjima vezanim za implementaciju i realizaciju uslova ovog reenja. Meunarodna zajednica De vriti nadzor, nadgledanje i imaDe sva neophodna ovlaDenja da osigura delotvornu i efikasnu implementaciju ovog reenja, kao to je izloeno u Aneksima ID, D i DI. Kosovo takoe treba da uputi poziv meunarodnoj zajednici sa ciljem da mu pomogne da uspeno ispuni svoje obaveze. lan 2 LJudska prava i osnovne slobode Kosovo treba da unapreuje, titi i potuje najvii nivo meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujuDi ona prava i slobode koje su iznete u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima, i Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih Protokola. Kosovo treba da preduzme sve neophodne mere za ratifikaciju Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih Protokola.

Sva lica na Kosovu imaju prava na ljudska prava i osnovne slobode bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu rase, boje koe, pola, jezika, vere, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, povezanosti sa zajednicom, imovine, roenja ili drugog statusa. Sva lica na Kosovu su jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zatitu zakona. Principi nediskriminacije i jednake zatite pred zakonom treba posebno da se primenjuju i potuju u oblasti zapoljavanja u javnoj administraciji i javnim preduzeDima, i u pristupu javnim finansijama. Ustav Kosova treba da propisuje pravne i institucionalne mehanizme za zatitu, unapreenje i sprovoenje ljudskih prava svih lica na Kosovu, kako je izneto u Aneksu I ovog reenja. Kosovo treba da unapreuje i u potpunosti potuje proces pomirenja izmeu svih zajednica i njihovih pripadnika. Kosovo treba da ustanovi sveobuhvatni pristup, uz odgovarajuDe ukljuenje polova, radi bavljenja svojom proloDu, gde treba da je obuhvaDen irok spektar inicijativa u sferi tranzicione pravde. Svi nadleni organi Kosova treba da sarauju i da obezbede neometani pristup meunarodno priznatim mehanizmima ili organizacijama za nadgledanje ljudskih prava. lan 3 Prava zajednica i njihovih pripadnika Stanovnici koji pripadaju istoj nacionalnoj ili etnikoj, jezikoj, ili verskoj grupi koja je tradicionalno prisutna na teritoriji Kosova (u daljem tekstu: zajednice) treba da imaju posebna prava kako je izneto u Aneksu II Reenja, pored ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su opisane u lanu 2 Aneksa I Reenja. Kosovo treba da garantuje zatitu nacionalnog ili etnikog, kulturnog, jezikog i verskog identiteta svih zajednica i njihovih pripadnika. Kosovo, takoe, treba da ustanovi ustavne, pravne i institucionalne mehanizme koji su neophodni za unapreenje i zatitu prava svih lanova zajednica i u smislu njihove zastupljenosti i delotvornog ueDa u politikim i procesima donoenja odluka, kako je izneto u Aneksu I i II ovog reenja. Organi vlasti na Kosovu treba, u njihovoj politici i praksi, da se upravljaju prema potrebi da se unapredi duh mira, tolerancije i meukulturnog i meuverskog dijaloga izmeu zajednica i njihovih pripadnika. lan 4 Prava izbeglica i interno raseljenih lica Sve izbeglice i interno raseljena lica sa Kosova treba da imaju pravo na povratak i povraDaj njihove imovine i linih poseda u skladu s unutranjim i meunarodnim pravom. Kosovo treba da preduzme sve mere koje su neophodne da se olaka i da se stvori pogodna atmosfera za bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i raseljenih lica, na bazi njihovih slobodnih i dobro informisanih odluka, ukljuujuDi tu i napore da se unapredi i zatiti njihova sloboda kretanja i sloboda od zastraivanja. Kosovo treba u potpunosti da sarauje s visokim komesarom Ujedinjenih nacija za izbeglice, koji De nadlenim organima pomoDi da se proiri zatita i pomoD povratnicima, i koji De, izmeu ostalih stvari, vriti periodine ocene i izdavati javne izvetaje o uslovima povratka i situaciji interno raseljenih lica na Kosovu, i isto tako proiriti saradnju sa drugim organizacijama koje su ukljuene u proces povratka.

lan 5 Nestala lica Kosovo i Republika Srbija treba, u skladu sa unutranjim i meunarodnim normama i standardima, da preduzmu sve mere koje su neophodne da se utvrde i obezbede informacije o identitetima, verovatnim mestima, i sudbinama nestalih lica, uz potpunu saradnju sa Meunarodnim odborom Crvenog krsta (ICRC) i ostalim relevantnim meunarodnim partnerima. Kosovo i Republika Srbija treba da nastave da uestvuju svrsishodno, delotvorno i bez nepotrebnog odlaganja u Radnoj grupi za nestala lica koja je obrazovana u okviru Bekog dijaloga, kojim je predsedavao ICRC, ili u slinim buduDim mehanizmima koji mogu biti obrazovani. Kosovo i Republika Srbija treba da jaaju njihove nadlene vladine institucije koje De imati zadatak da daju doprinos ovim nastojanjima svojim zakonskim mandatom, ovlaDenjima, i resursima koji su neophodni da se odrava i pojaa ovaj dijalog, i da se osigura aktivna saradnja svih bitnih administracija. lan 6 Lokalna samouprava i decentralizacija Optine treba da obrazuju osnovne teritorijalne jedinice lokalne samouprave na Kosovu. Lokalna samouprava na Kosovu treba da se bazira na principima dobrog upravljanja, transparentnosti, i efikasnosti i efektivnosti javne slube, uz poklanjanje posebne panje specifinim potrebama i brigama neveDinskih zajednica i njihovih lanova. Optine na Kosovu treba da imaju pravo na meuoptinsku i prekograninu saradnju u vezi stvari od zajednikog interesa prilikom vrenja njihovih dunosti, kako je izloeno u Aneksu III ovog reenja. Nove optinske granice treba da se iscrtaju u skladu sa Prilogom uz Aneks III ovog reenja. lan 7 Versko i kulturno naslee Kosovo treba da osigura autonomiju i zatitu svih verskih ispovesti i njihovih objekata na svojoj teritoriji. Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu (SPC), ukljuujuDi tu njene duhovne voe i pristalice i njihove aktivnosti i imovinu, treba da se obezbedi dodatna bezbednost i ostala zatita radi punog uivanja njihovih prava, privilegija i imuniteta, kako je izloeno u Aneksu V ovog reenja. SPC treba da bude iskljuivi vlasnik svoje imovine na Kosovu, sa iskljuivim diskrecionim pravom da upravlja svojom imovinom i ima pristup svojim objektima, kako je izneto u Aneksu V ovog reenja. Meunarodni civilni predstavnik (MCP) treba da obrazuje VeDe za implementaciju i nadgledanje (VIN) da nadgleda i olaka punu implementaciju specijalnih mehanizama i zatita koje su obezbeene za SPC i srpska verska i kulturna mesta, kako je izneto u Aneksu V ovog reenja. lan 8 Ekonomska i imovinska pitanja Kosovo treba da sprovodi ekonomsku, socijalnu i fiskalnu politiku koja je neophodna za odrivu

ekonomiju. Naroito da bi podralo odrivi sistem javnih rauna, Kosovo treba sa Evropskom komisijom, i uz tesnu saradnju sa Meunarodnim monetarnim fondom, da ustanovi fiskalni nadzorni mehanizam. Prilikom pripreme svog budeta Kosovo treba da se konsultuje sa MCP. Svaki meunarodni dug Republike Srbije koji bude dodeljen Kosovu kao posledica procesa izmirivanja duga, kako je izneto u Aneksu VI ovog reenja, treba se smatrati finansijskom obavezom Kosova. Nepokretna i pokretna imovina Savezne Republike Jugoslavije ili Republike Srbije koja se nalazi na teritoriji Kosova u vreme ovog reenja treba da se prenese na Kosovo. Javna preduzeDa (JP) i povezane obaveze, i drutvena preduzeDa (DP) i njihova imovina, koja je trenutno pod nadletvom Kosovske poverilake agencije (KPA), treba da se urede onako kako je izloeno u Aneksu VII ovog reenja. Kosovo treba da prizna, titi i sprovodi prava lica na privatnu pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na Kosovu, u skladu sa utvrenim meunarodnim normama i standardima. Zahteve u vezi privatne nepokretne imovine, ukljuujuDi tu poljoprivredno i graevinsko zemljite, gde je to prikladno, treba i dalje da reava Kosovska poverilaka agencija (KPA), u skladu sa Aneksom VII ovog reenja. Kosovo treba da reava pitanja za povraDaj imovine, ukljuujuDi, kao prioritetnu stvar, i ona koja se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, u skladu sa Aneksom VII ovog reenja. Kosovo i Republika Srbija treba da nastoje da neposredno ree sve zahteve izmeu njih, koji nisu na drugi nain reeni u ovom reenju, uz zajedniki sporazum, imajuDi u vidu relevantne meunarodne norme i standarde. Od Kosova i Republike Srbije se oekuje da osiguraju pravino i nediskriminatorsko postupanje prema imovinskim i finansijskim zahtevima graana sa obe strane, i da osiguraju pravian i nediskriminatorski pristup njihovim sudovima i mehanizmima za reavanje zahteva. lan 9 Bezbednosni sektor Osim ukoliko nije drugaije utvreno u ovom reenju, Kosovo treba da ima vlast da sprovodi zakon, bezbednost, vodi pravosue, javnu sigurnost, obavetajnu, i slubu civilne zatite u vanrednim okolnostima i pograninu kontrolu na svojoj teritoriji. Kosovske bezbednosne institucije treba da rade u skladu sa meunarodno priznatim demokratskim standardima i ljudskim pravima, i treba da osiguraju pravinu zastupljenost svih zajednica u svim njihovim redovima. Meunarodni civilni predstavnik (MCP) i meunarodne vojne snage (MVS), u skladu sa odredbama ovog reenja i u saglasnosti sa njihovim odgovarajuDim mandatima, treba da vre nadzor i da vode osnivanje i razvoj bezbednosnih institucija Kosova. Treba da se obrazuju nove profesionalne i multietnike Kosovske bezbednosne snage (KBS), i treba da se razvije lako naoruana komponenta sposobna za specifine bezbednosne funkcije, u skladu sa Aneksom VIII ovog reenja. Kosovo treba da ustanovi civilnu organizaciju vlade koja De vriti civilnu kontrolu nad KBS, u skladu sa ovim reenjem.

KZK, poto je veD izvrio svoje ciljeve, ukljuujuDi tu olakavanje oporavka Kosova posle sukoba, treba da se rasformira u roku od godinu dana posle stupanja na snagu ovog reenja. Sve organizacije koje po zakonu nisu ovlaDenje da obavljaju aktivnosti u bezbednosnom sektoru na Kosovu treba da prestanu da funkcioniu. lan 10 Ustavna komisija i izbori Odmah posle stupanja na snagu ovog reenja, predsednik Kosova, u konsultaciji sa predsednitvom Skuptine Kosova, treba da sazove Ustavnu komisiju da sastavi ustav, u konsultaciji sa meunarodnim civilnim predstavnikom (MCP), u skladu sa ovim reenjem. Ustavna komisija treba da se sastoji od dvadeset jednog (21) lana Kosova, koji treba da imaju odgovarajuDe profesionalne kvalifikacije i ekspertizu koji su neophodni za ovu svrhu, i koji treba da odraavaju raznolikost kosovskog drutva uz duno potovanje meunarodno priznatih principa jednakosti polova, kako je to izraeno u instrumentima ljudskih prava koji su pomenuti u lanu 2 Aneksa I ovog reenja. Petnaestoro (15) lanova odreuje predsednik Kosova, u konsultaciji sa predsednitvom Skuptine. Tri (3) lana odreuju poslanici Skuptine koji zauzimaju mesta rezervisana za zajednicu kosovskih Srba, a tri (3) lana odreuju poslanici Skuptine koji zauzimaju mesta koja su rezervisana za druge zajednice koje nisu u veDini na Kosovu. Komisija treba da ustanovi svrsishodne mehanizme da obavetava javnost o svom radu. MCP treba da odredi predstavnike koji De Komisiji pomagati u radu, ukljuujuDi tu izradu poslovnika o radu i ocenjivanje raspoloivih meunarodnih modela za sainjavanje ustava. Skuptina ne sme zvanino da usvoji ustav sve dok ga MCP ne overi da je u skladu sa uslovima ovog reenja. Skuptina treba zvanino da usvoji ustav u roku od 120 dana od stupanja na snagu ovog reenja u sastavu sadanjih poslanika Skuptine Kosova sa dvotreDinskom veDinom glasova prisutnih poslanika, posle odgovarajuDih konsultacija sa poslanicima zajednica u Skuptini koje nisu veDina na Kosovu. Posle zvaninog usvajanja, smatraDe se da je ustav usvojila Skuptina Kosova i on De stupiti na snagu prvog dana odmah posle zavretka prelaznog perioda, kako je definisano u lanu 14.1 ovog reenja. Najkasnije devet meseci od stupanja na snagu ovog reenja, Kosovo treba da organizuje opte i optinske izbore u skladu sa uslovima ovog Reenja i novim optinskim granicama, kako je definisano u Aneksu III ovog reenja. Izbore treba da overi nadleni meunarodni organ vlasti u smislu da zadovoljavaju meunarodne standarde. lan 11 Meunarodni civilni predstavnik Meunarodna upravna grupa (MUG), koja se sastoji od kljunih meunarodnih aktera treba da naimenuje Meunarodnog civilnog predstavnika (MCP), i za ovo naimenovanje De traiti odobrenje od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. MCP i specijalni predstavnik Evropske unije (SPEU), koga naimenuje Savet Evropske unije, treba da bude isto lice.

MUG treba da da podrku i smernice Meunarodnom civilnom predstavniku za ispunjenje njegovog/njenog mandata. MCP treba da ima sveukupnu odgovornost za nadzor, i treba da bude konana vlast na Kosovu u pogledu tumaenja ovog Reenja, kako je izneto u Aneksu ID, posebno u lanu 2, ovog reenja. Kao to je izloeno u Aneksu ID ovog reenja, MCP je povereno da vri neka ovlaDenja da osigura i vri nadzor potpune implementacije ovog reenja, ukljuujuDi tu ovlaDenja da, po potrebi, preduzme mere da sprei i otkloni povrede ovog reenja. OvlaDenja treba isto tako da se prenesu na MCP i u njegovom/njenom svojstvu kao SPEU, kako je izneto u Aneksu ID ovog reenja. MCP treba da ima sveukupnu koordinacionu ulogu nad aktivnostima ostalih meunarodnih organizacija na Kosovu, ukoliko se one odnose na odgovornost MCP, da vri nadzor i osigura potpunu implementaciju ovog reenja, kako je izneto u Aneksu ID. Mandat MCP treba da se nastavi sve dok Meunarodna upravna grupa (MUG) ne utvrdi da je Kosovo ispunilo uslove ovog reenja. MUG treba da da uputstva za okonanje funkcije MCP. MUG treba da izvri prvu reviziju mandata MCP, na bazi stanja implementacije ovog reenja, i to najkasnije u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog reenja. lan 12 Meunarodna podrka u oblasti vladavine prava Evropska unija treba da ustanovi Misiju Evropske bezbednosne i odbrambene politike (EBOP) u oblasti vladavine prava. Misija EBOP treba da pomogne vlastima Kosova u njihovom napretku ka odrivosti i odgovornosti i u daljem razvoju i jaanju nezavisnog pravosua, policijske i carinske slube da osigura da ove institucije budu slobodne od politikog meanja i da budu u skladu sa meunarodno priznatim standardima i evropskom najboljom praksom. Misija EBOP treba da podrava implementaciju ovog reenja i da obezbedi obuku, nadgledanje, i generalno savetovanje u oblasti vladavine prava, i da zadri izvesna ovlaDenja, naroito u sferi pravosua, policije, carine i kazneno-popravnih ustanova, po modalitetima i na vremenski period koji De utvrditi Savet EU, u skladu sa Aneksom ID i D ovog reenja. lan 13 Meunarodne vojne snage NATO treba da obrazuje Meunarodne vojne snage (MVS) radi podrke implementacije ovog reenja, kako je izloeno u Aneksu DI. Ove MVS treba da budu snage pod vostvom NATO i da funkcioniu pod nadzorom, i direktnom politikom kontrolom Severnoatlantskog saveta, na bazi komandnog lanca NATO. Vojne snage NATO na Kosovu ne iskljuuju moguDnost neke buduDe vojne misije, uz reviziju mandata, pod vostvom druge meunarodne bezbednosne organizacije. MVS treba tesno da sarauju sa, i podravaju rad MCP, Misiju EBOP, i druge meunarodne organizacije koje mogu biti prisutne na Kosovu, i da nadgledaju i osiguraju punu implementaciju ovog reenja.

MVS treba da budu odgovorne za obezbeenje bezbednog i sigurnog okruenja na celoj teritoriji Kosova, i da u saradnji sa MCP podravaju kosovske institucije, sve do onog vremena kada De kosovske institucije biti sposobne da preuzmu odgovornost, na bazi svakog pojedinanog sluaja, za bezbednosne zadatke koje vre MVS. Kosovo, uz podrku MCP i MVS, treba da razvije proces da se obezbedi tranzicioni plan da se tokom vremena izvri prenos bezbednosnih odgovornosti MVS. MVS treba da imaju sveukupnu odgovornost za razvoj i obuku Kosovskih bezbednosnih snaga, a NATO treba da ima sveukupnu odgovornost za razvoj i ustanovljenje organizacije pod civilnim vostvom vlade koja De vriti civilnu kontrolu nad ovim snagama, ne iduDi na utrb odgovornosti MCP, kako je to izneto u Aneksu ID ovog reenja. lan 14 Prelazni sporazumi i zavrne odredbe Posle stupanja na snagu ovog reenja, treba da postoji prelazni period od 120 dana: Tokom prelaznog perioda, UNMIK treba da nastavi da vri svoj mandat u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN (SBUN), u konsultaciji sa meunarodnim civilnim predstavnikom (MCP). MCP treba da ima ovlaDenja da nadgleda implementaciju ovog reenja tokom prelaznog perioda i da daje preporuke UNMIK-u o akcijama koje treba preduzeti da se osigura potovanje ovog reenja. Ustavni okvir za privremenu samoupravu i drugi vaeDi zakoni treba da ostanu na snazi do kraja prelaznog perioda, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim reenjem. Skuptina Kosova treba zvanino da usvoji novi ustav pre zavretka prelaznog perioda, u skladu sa uslovima ovog reenja. Ukoliko do kraja prelaznog perioda novi ustav ne bude zvanino usvojen, UNMIK treba da izmeni Ustavni okvir za privremenu samoupravu, u skladu sa uslovima ovog reenja. Izmenjeni Ustavni okvir za privremenu samoupravu treba da ostane na snazi sve dok Skuptina ne usvoji novi ustav. Tokom prelaznog perioda, Skuptina Kosova, u konsultaciji sa MCP, treba zvanino da usvoji neophodne zakone, naroito one koji su izloeni u Aneksu DII ovog reenja, da u potpunosti implementira uslove ovog reenja. Ovakvi zakoni, koji ne treba da zahtevaju dodatno odobrenje, ili proglaenje, od strane UNMIK-a, smatraDe se da su zvanino usvojeni od strane Skuptine Kosova i treba da stupe na snagu odmah posle zavretka prelaznog perioda, ukoliko su u skladu sa ovim reenjem i novim ustavom ili ustavnim okvirom za privremenu samoupravu sa amandmanima UNMIK-a. Dok ovakvi zakoni ne stupe na snagu, nadleni organi na Kosovu treba da preduzmu sve mere koje su potrebne da se osigura da ne budu preduzete akcije koje su suprotne odredbama ovog reenja. f) Tokom prelaznog perioda UNMIK i MCP, ili njegov/njen predstavnik, treba da predsedavaju radnim grupama koje De raditi na formulisanju detalja i modaliteta prenosa ovlaDenja na Kosovu. g) Na kraju prelaznog perioda UNMIK-ov mandat treba da istekne i sva zakonodavna i izvrna vlast koju je imao UNMIK treba da se prenese en bloc na vladajuDe organe Kosova, ukoliko to nije drugaije odreeno u ovom reenju. U ovom trenutku, MCP i MVS treba da preuzmu potpunu odgovornost za obavljanje njihovih mandata, kako je izloeno u ovom reenju.

h) Pravni reim koji ureuje reavanje svih preostalih odgovornosti UNMIK-a treba da se ustanovi tokom prelaznog perioda na bazi sporazuma izmeu UN (UNMIK-a) i Kosova, u konsultaciji sa MCP. U tesnoj saradnji sa MCP, UNMIK treba da osigura uredan prenos pravnog okvira koji je trenutno na snazi na pravni okvir koji je obrazovan na bazi ovog reenja. UNMIK-ove Uredbe koje je proglasio SPGS, shodno RSB UN 1244, ukljuujuDi tu Administrativne direktive i Izvrna reenja koja je izdao SPGS, i proglaeni zakoni koje je usvojila Skuptina Kosova treba i dalje da vae, osim ako nije drugaije odreeno u ovom reenju, sve dok nihova vanost ne istekne, ili dok ne budu ukinuti ili zamenjeni zakonima koji ureuju istu predmetnu stvar u skladu sa odredbama ovog reenja. Kosovo treba i dalje da bude obavezno, na bazi recipronosti gde je to prikladno, po svim meunarodnim sporazumima i drugim mehanizmima u oblasti meunarodne saradnje koje je zakljuio UNMIK za i u ime Kosova, i koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog reenja. Finansijske obaveze koje je preduzeo UNMIK za i u ime Kosova po ovim sporazumima ili mehanizmima Kosovo je duno da potuje.

ANEKS I - USTAVNE ODREDBE BuduDi ustav Kosova treba da sadri, ali da nije ogranien na, sledeDe principe i elemente

lan 1 Osnovne odredbe Ustav Kosova treba da: Bude dosledan u svim svojim odredbama sa ovim reenjem, i da se tumai u skladu sa ovim reenjem; u sluaju protivrenosti izmeu odredaba ustava i odredaba ovog reenja, prednost ima Reenje. Sadri odredbe koje su iznete u lanu 1, Optim principima, ovog reenja. Potvruje da je Kosovo multietniko drutvo koje se zasniva na jednakosti svih graana i najviem nivou meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i na unapreenju i zatiti prava i doprinosa svih njegovih zajednica i njihovih pripadnika. Potvruje da Kosovo nema zvaninu religiju i da De biti neutralno po pitanjima religioznih verovanja. Potvruje odgovornost vlasti Kosova da unapreuju i olakaju bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i interno raseljenih lica sa Kosova, i da im pomogne da vrate njihovu imovinu i posede. Obezbedi pravo za sve graane bive Savezne Republike Jugoslavije koji su stanovali na Kosovu na dan 1. januara 1998. godine i njihove direktne naslednike da dobiju dravljanstvo Kosova bez obzira na njihovo

sadanje mesto stanovanja i bilo koje drugo dravljanstvo koje moda imaju. lan 2 Odredbe o unapreenju i zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Ustav treba da obezbedi da prava i slobode koje su iznete u sledeDim meunarodnim instrumentima i sporazumima budu neposredno primenljive na Kosovu i da imaju prioritet nad svim drugim zakonima; nikakvi amandmani u ustavu ne smeju da umanje ova prava: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima; Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni Protokoli; Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i njegovi Protokoli; Okvirna konvencija Saveta Evrope za zatitu nacionalnih manjina; Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije; Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena; Konvencija o pravima deteta; Konvencija protiv muenja i drugog surovog, nehumanog ili poniavajuDeg postupanja ili kanjavanja: Ustav treba da potvrdi princip da sva lica na Kosovu imaju prava na ljudska prava i osnovne slobode kako je izloeno u lanu 2.1 ovog aneksa bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu rase, boje koe, pola, jezika, vere, politikog ili drugog miljenja, nacionalnom ili socijalnom poreklu, povezivanja sa zajednicom, imovine, roenja ili drugog statusa. Ustav, takoe, treba da potvruje princip da su sva lica na Kosovu jednaka pred zakonom i da imaju pravo na jednaku zatitu zakona, bez ikakve diskriminacije. Ustav treba da sadri lan 1 do 3 iz Prava zajednica i njenih pripadnika, kako je izloeno u Aneksu II ovog reenja. Ustav treba da obezbedi prava pojedinaca koji tvrde da su javni organi vlasti povredili njihova prava i slobode koje imaju po ovom ustavu, i da imaju pravo da podnesu albu Ustavnom sudu, kada iscrpe sva ostala pravna sredstva. lan 3 Skuptina Kosova to se tie Skuptine Kosova, ustav treba, izmeu ostalih stvari, da obezbedi da: Skuptina ima 120 poslanika koji su izabrani tajnim glasanjem, na bazi otvorene liste, od kojih se 100 raspodeljuju izmeu svih partija, koalicija, graanskih inicijativa, i nezavisnih kandidata proporcionalno broju vaeDih glasova dobijenih na izborima za Skuptinu. Liste kandidata treba da potuju meunarodno priznate principe jednakosti polova, kako su oni izraeni u instrumentima ljudskih prava, i pomenuti u lanu 2 ovog aneksa. Za prva dva izborna mandata posle usvajanja ustava, Skuptina Kosova treba da ima dvadeset (20) mesta rezervisana za predstavnike zajednica koje nisu u veDini na Kosovu, i to na sledeDi nain: deset (10) mesta treba da se dodeli strankama, koalicijama, inicijativama graana i nezavisnim kandidatima koji su izjavili da zastupaju zajednicu kosovskih Srba, a deset (10) mesta treba da se dodeli drugim zajednicama i to na sledeDi nain: zajednici Roma jedno (1) mesto; zajednici Akalija jedno (1) mesto; zajednici

EgipDana jedno (1) mesto; i jedno (1) dodatno mesto treba da se dodeli ili zajednici Roma, Akalija ili EgipDana koja ima najveDi broj glasova; Bonjakoj zajednici tri (3) mesta; Turskoj zajednici dva (2) mesta; i Goranskoj zajednici jedno (1) mesto. Svako mesto koje je dobijeno na izborima treba da bude preko onih deset (10) rezervisanih mesta koja su dodeljena zajednici kosovskih Srba, odnosno drugim zajednicama. Posle prva dva izborna mandata: Partije, koalicije, graanske inicijative i nezavisni kandidati koji su se izjasnili da zastupaju zajednicu kosovskih Srba treba da imaju ukupan broj mesta koja su dobijena na otvorenim izborima, sa minimalno deset (10) zagarantovanih mesta ukoliko je broj osvojenih mesta manji od deset (10). Partije, koalicije, graanske inicijative i nezavisni kandidati koju su izjavili da zastupaju ostale zajednice treba da imaju ukupan broj mesta koja su osvojili na otvorenim izborima, sa minimalnim brojem zagarantovanih mesta, kako je izloeno u lanu 3.2, ukoliko je broj osvojenih mesta svake zajednice manji od broja mesta predvienih u lanu 3.2. Grupa poslanika Skuptine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za zajednicu kosovskih Srba, kao i grupa poslanika Skuptine koji zauzimaju mesta koja su rezervisana ili zagarantovana za druge zajednice treba svaka da ima najmanje jednog (1) predstavnika u Predsednitvu Skuptine. Najmanje jedan potpredsednik svakog skuptinskog odbora treba da bude iz razliite zajednice u odnosu na predsednika. Sadanja ovlaDenja i procedure Odbora za prava i interese zajednica treba i dalje da ostanu na snazi. to se tie njegovog sastava, lanovi Odbora treba da budu zastupljeni, ali najvie jedna treDina (1/3) lanova Odbora za prava i interese zajednica treba da predstavlja grupu poslanika Skuptine koji zauzimaju mesta koja su rezervisana za zajednicu kosovskih Srba, i najvie jedna treDina (1/3) njenih lanova treba da predstavlja grupu poslanika Skuptine koji zauzimaju mesta koja su rezervisana ili zagarantovana za druge zajednice koje nisu u veDini na Kosovu. Za usvajanje, izmene ili ukidanje sledeDih zakona potrebno je kako veDinsko prisustvo poslanika Skuptine iz veDinske zajednice tako i veDinsko prisustvo poslanika Skuptine koji zauzimaju mesta koja su rezervisana ili zagarantovana za predstavnike zajednica koje nisu u veDini na Kosovu: a. Zakoni kojima se menjaju optinske granice, obrazuju ili ukidaju optine, definie opseg ovlaDenja optina i njihovo ueDe u meuoptinskim i prekograninim odnosima; b. Zakoni kojima se implementiraju prava zajednica i njihovih lanova, osim onih koja su izloena u ustavu; c. Zakoni o upotrebi jezika; d. Zakoni o lokalnim izborima; e. Zakoni o zatiti kulturnog naslea;

f. Zakoni o verskoj slobodi ili o sporazumima sa verskim zajednicama; g. Zakoni o obrazovanju; h. Zakoni o upotrebi simbola (ukljuujuDi tu simbole zajednica) i o javnim praznicima. Uprkos odredbama lana 3.7 ovog aneksa, svi oni zakoni koji treba da implementiraju uslove ovog reenja, kako je izloeno u Aneksu XII, neDe se podvrgavati, prilikom njihovog prvog usvajanja, zahtevima lana 3.7 ovog aneksa. Niti zakoni koji podleu zahtevima lana 3.7, niti bilo koji predlog koji je u suprotnosti sa bilo kojom odredbom ovog reenja ne mogu se podneti za referendum. Skuptina treba da ustanovi svoj sopstveni pravilnik o radu, koji treba da bude u skladu sa principima otvorenosti i transparentnosti i demokratskim donoenjem odluka. lan 4 Predsednik Kosova to se tie predsednika Kosova, ustav treba, izmeu ostalih stvari, da obezbedi da: Predsednik Kosova treba da predstavlja jedinstvo ljudi. Predsednik Kosova moe da vrati Skuptini na ponovno razmatranje bilo koji zakon za koji smatra da je tetan po legitimne interese jedne ili vie zajednica. lan 5 Vlada Kosova to se tie vlade Kosova, ustav treba, izmeu ostalih stvari, da obezbedi da: Treba da bude najmanje jedan (1) ministar iz zajednice kosovskih Srba i jedan (1) ministar iz druge neveDinske zajednice na Kosovu; ukoliko ima vie od dvanaest (12) ministara, onda treba da postoji i treDi ministar koji predstavlja neveDinsku zajednicu na Kosovu. Treba da postoje najmanje dva pomoDnika ministara iz zajednice kosovskih Srba i dva pomoDnika ministara iz drugih neveDinskih zajednica; ukoliko postoje vie od dvanaest (12) ministara, onda mora da postoji i treDi pomoDnik ministra koji De predstavljati zajednicu kosovskih Srba i treDi pomoDnik ministra koji De predstavljati drugu neveDinsku zajednicu na Kosovu. Sastav javne slube treba da odraava raznolikost ljudi Kosova, uz duno potovanje meunarodno priznatih principa jednakosti polova, kako je to izraeno u instrumentima ljudskih prava koji su pomenuti u lanu 2 ovog aneksa. Nezavisni nadzorni odbor javne slube treba da osigura potovanje pravila i principa koji ureuju javnu slubu, i on sam treba takoe da odraava raznolikost ljudi Kosova. lan 6 Ustavni sud i pravosudni sistem to se tie Ustavnog suda Kosova, ustav treba izmeu ostalih stvari da obezbedi da: Ustavni sud treba da se sastoji od devet sudija, koji treba da su istaknuti pravnici najvieg moralnog

karaktera. estoro (6) sudija treba da naimenuje predsednik na predlog Skuptine. Od estoro sudija koji se za prvi mandat naimenuju posle stupanja na snagu ovog ustava, dvoje (2) sudija treba da rade bez moguDnosti reizbora tokom perioda od tri godine, dvoje (2) sudija treba da rade bez moguDnosti reizbora tokom perioda od est godina, i dvoje (2) sudija treba da rade bez moguDnosti reizbora tokom perioda od devet godina. Posle toga, svaki sudija koji je naimenovan u Ustavni sud treba da se naimenuje bez moguDnosti reizbora na rok od devet godina. Sudije iji mandat istie na kraju prvog perioda od tri ili est godina biraju se rebom od strane predsednika Kosova odmah posle njihovog naimenovanja. to se tie etiri (4) od est (6) sudijskih pozicija, za odluku da se neko lice predloi za sudiju Ustavnog suda potrebna je dvotreDinska veDina glasova u Skuptini: to se tie druge dve pozicije, potrebna je saglasnost veDine poslanika Skuptine, ukljuujuDi saglasnost veDine poslanika Skuptine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike zajednica koje nisu u veDini na Kosovu. Troje meunarodnih sudija postavlja predsednik Evropskog suda za ljudska prava, uz konsultacije sa Meunarodnim civilnim predstavnikom. Deset ili vie poslanika Skuptine, izmeu ostalih stvari, treba da imaju pravo da ospore ustavnost pred Ustavnim sudom svakog zakona ili odluke koje je usvojila Skuptina, kako zbog materijalne tako i zbog proceduralne povrede prava. Optine mogu da ospore ustavnost zakona ili akata vlade pred Ustavnim sudom koje povreuju njihove odgovornosti ili umanjuju njihove prihode. to se tie pravosudnog sistema na Kosovu, ustav treba, izmeu ostalih stvari, da obezbedi da: Sudije i tuioce treba da postavlja i razreuje predsednik Kosova samo na predlog Kosovskog pravosudnog veDa (KPV). Sva upranjena mesta za mesta sudija i tuilaca moraju javno da se oglaavaju i da budu otvorena za sve kvalifikovane kandidate, koji De se birati na predlog KPV na bazi zasluga u skladu sa vaeDim zakonom i odredbama lana 6.6 ovog aneksa. Kosovsko pravosudno veDe treba da ima punu nezavisnost pri obavljanju svojih funkcija u cilju osiguranja integrisanog, nezavisnog, profesionalnog i nepristrasnog pravosudnog sistema, radi osiguranja pristupa pravosuu svim licima na Kosovu i garantovanja da Kosovski pravosudni sistem bude sveukljuiv i da potpuno odraava multietniki karakter Kosova. Ovo ne treba da ide na tetu ustanovljenja, u nekoj kasnijoj fazi, posebnog entiteta odgovornog za stvari u vezi naimenovanja, disciplinskih mera i razreenja tuilaca, koji, ako bude ustanovljen, treba da uiva istu nezavisnost u vrenju svojih funkcija. U pogledu upoljavanja, izbora, naimenovanja, unapreenja i premetaja sudija i tuilaca, relevantni organi Kosova treba da osiguraju da slube pravosua i tuilatva odraavaju multietniki karakter Kosova i potrebu za pravinom zastupljenoDu svih zajednica na Kosovu, uz duno potovanje meunarodno priznatih principa jednakosti polova, kako su izraeni u instrumentima ljudskih prava koji su pomenuti u lanu 2 ovog aneksa. Sadanja ovlaDenja i uloga ombudsmana treba i dalje da postoje. lan 7

Centralna izborna komisija Komisija treba da ima devet (9) lanova, ukljuujuDi predsednika Centralne izborne komisije koga naimenuje predsednik Kosova izmeu lanova Vrhovnog suda i okrunih sudova. est (6) lana naimenuju est najveDih parlamentarnih grupa koje su zastupljene u Skuptini, koji nisu imali prava da uestvuju u raspodeli rezervisanih mesta. Ukoliko je manji broj grupa zastupljen u Skuptini, najveDa grupa ili grupe mogu da naimenuju dodatne lan(ove). Jednog (1) lana naimenuju poslanici Skuptine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za zajednicu kosovskih Srba, a jednog (1) lana poslanici Skuptine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za druge zajednice koje nisu u veDini na Kosovu. lan 8 Decentralizacija/Lokalna samouprava to se tie lokalne samouprave na Kosovu, ustav treba, izmeu ostalih stvari, da obezbedi da: Kosovo treba da se sastoji od optina koje treba da uivaju visok stepen lokalne samouprave i koje podstiu i obezbeuju aktivno ueDe svih graana u demokratskom ivotu. Kompetencije i granice optina odrediDe se po zakonu. Optine imaju pravo na lokalne izvore prihoda i da dobijaju odgovarajuDa finansijska sredstva od centralnih vlasti. Optine imaju pravo na meuoptinsku i prekograninu saradnju u oblastima njihove i ire nadlenosti. lan 9 Ekonomske odredbe to se tie ekonomskog/finansijskog sektora Kosova, ustav treba, izmeu ostalih stvari, da obezbede da: Kosovo treba da koristi jednu valutu kao pravno sredstvo. Kosovo treba da ima nezavisnu slubu centralne banke. Kosovo treba da obrazuje nezavisna trina regulatorna tela. lan 10 Ustavni amandmani to se tie amandmana na ustav, ustav treba, izmeu ostalih stvari, da obezbedi da: Za svaki amandman na ustav potrebno je odobrenje dvotreDinske veDine poslanika Skuptine, ukljuujuDi tu dve treDine poslanika Skuptine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike zajednica koje nisu u veDini na Kosovu. Nikakav amandman na ustav ne sme da umanji bilo koja prava i slobode koja su pomenuta u lanu 2 ovog aneksa. lan 11 Prelazne odredbe Ustav treba takoe da obezbedi da svi organi vlasti na Kosovu sprovedu u delo odluke i akta meunarodne vlasti koja ima mandat da vri nadzor implementacije ovog reenja i da potuju sve obaveze Kosova po ovom reenju.

ANEKS II - PRAVA ZAJEDNICA I NJIHOVIH PRIPADNIKA

lan 1 Osnovne odredbe Stanovnici koji pripadaju istoj nacionalnoj ili etnikoj, jezikoj ili verskoj grupi koja je tradicionalno prisutna na teritoriji Kosova (zajednice) treba da imaju specifina prava kao to je izloeno u ovom aneksu, pored ljudskih prava i osnovnih sloboda koja su predviena u lanu 2 Aneksa I ovog reenja. Svaki pripadnik zajednice treba da ima pravo da slobodno izabere da se s njim postupa ili ne postupa kao pripadniku date zajednice i iz tog izbora niti od koriDenja prava koja su povezana s tim izborom ne bi trebalo da usledi nikakva diskriminacija. Pripadnici zajednica treba da imaju pravo da slobodno izraavaju, neguju i razvijaju njihov identitet i svojstva zajednice. KoriDenje ovih prava treba sa sobom da nosi dunosti i odgovornosti da postupaju u skladu sa zakonom Kosova, i da ne povreuju prava drugih lica. lan 2 Obaveze Kosova Kosovo treba da stvori odgovarajuDe uslove koji De omoguDiti zajednicama i njihovim lanovima da uvaju, tite i razvijaju njihove identitete. Vlada je duna da naroito podrava kulturne inicijative zajednica i njihovih lanova, ukljuujuDi tu i finansijsku pomoD. Kosovo treba da promovie duh tolerancije, dijalog i da podrava pomirenje izmeu zajednica i da potuje standarde koji su izloeni u Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope za zatitu nacionalnih manjina i Evropskoj povelji za regionalne ili manjinske jezike. Kosovo treba da preduzme sve neophodne mere da zatiti lica koja mogu biti izloena pretnjama ili delima diskriminacije, neprijateljstvima ili nasilju usled njihovog nacionalnog, etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta. Kosovo treba da usvoji adekvatne mere koje mogu biti neophodne za unapreenje potpune i delotvorne jednakosti izmeu pripadnika zajednica u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, politikog i kulturnog ivota. Ovakve mere ne bi trebalo da se smatraju aktom diskriminacije. Kosovo treba da promovie ouvanje kulturnog i verskog naslea svih zajednica kao integralni deo naslea Kosova. Kosovo treba da ima posebnu dunost da osigura delotvornu zatitu objekata i spomenika od kulturnog i verskog znaaja za zajednice.

Kosovo treba da preduzme delotvorne mere protiv svih onih koji potkopavaju uivanje prava lanova zajednica. Kosovo treba da se uzdri od politike ili prakse koje imaju za cilj asimilaciju lica koja pripadaju zajednicama protiv njihove volje, i treba da zatiti ova lica od svake akcije koja ima za cilj takvu asimilaciju. Kosovo treba da osigura, na nediskriminatorskoj osnovi, da sve zajednice i njihovi lanovi mogu da koriste njihova prava kako je u daljem tekstu utvreno. lan 3 Prava zajednica i njihovih lanova lanovi zajednica treba da imaju pravo, pojedinano ili u zajednici, da: a. Izraavaju, odravaju i razvijaju njihovu kulturu i uvaju sutinske elemente njihovog identiteta, naime veru, jezik, tradiciju i kulturu; b. Imaju javno obrazovanje na jednom od zvaninih jezika Kosova po njihovom izboru na svim nivoima; c. Imaju predkolsko, osnovno i srednje javno obrazovanje na njihovom jeziku u meri koja je propisana zakonom, s moguDnoDu da u tu svrhu obrazuju posebne razrede ili kole iji nivo je nii od obino predvienog za obrazovne ustanove; d. Obrazuju i upravljaju njihovim sopstvenim privatnim obrazovnim i ustanovama za obuku za koje se moe dobiti javna finansijska pomoD, u skladu sa zakonom i meunarodnim standardima; e. Koriste njihov jezik i pismo slobodno kako privatno tako i u javnosti; f. Koriste njihov jezik i pismo u odnosima sa optinskim vlastima ili lokalnim kancelarijama centralnih vlasti u oblastima gde predstavljaju dovoljan udeo stanovnitva u skladu sa zakonom. Trokove za usluge tumaa ili prevodioca treba da snose nadleni organi; g. Koriste i istiu simbole zajednice, u skladu sa zakonom i meunarodnim standardima; h. Imaju lina imena upisana u izvornom obliku i pismu na njihovom jeziku kao i da povrate izvorna imena koja su prinudno promenjena; i. Imaju lokalne nazive, nazive ulica i drugih topografskih oznaka koje odraavaju i osetljive su na multietniki i multijeziki karakter date oblasti; j. Imaju zagarantovan pristup, i specijalno predstavljanje u javnim medijima kao i programe na njihovom jeziku, u skladu sa zakonom i meunarodnim standardima; k. Imaju pravo da obrazuju i koriste njihove medije, ukljuujuDi tu pruanje informacija na njihovom jeziku, i koriDenje rezervisanog broja frekvencija za elektronske medije u skladu sa zakonom i meunarodnim standardima; l. Uivaju neometane kontakte izmeu njih na Kosovu i sklapaju i odravaju slobodne i miroljubive kontakte sa licima iz bilo koje drave, naroito sa onima sa kojima imaju zajedniki etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet, ili zajedniko kulturno naslee, u skladu sa zakonom i meunarodnim standardima; m. Uivaju neometane kontakte i uestvuju bez diskriminacije u aktivnostima lokalnih, regionalnih i meunarodnih nevladinih organizacija; n. Obrazuju udruenja za kulturu, umetnost, nauku i obrazovanje, kao i kolska i druga udruenja za izraavanje, negovanje i razvoj njihovog identiteta.

lan 4 UeDe zajednica i njihovih lanova u javnom ivotu i donoenju odluka Zajednice i njihovi lanovi treba da imaju predstavnike u Skuptini. Zakon, kako je posebno istaknuto u ustavu, ne moe se doneti niti izmeniti bez saglasnosti veDine poslanika Skuptine koji zauzimaju mesta koja su rezervisana ili zagarantovana za zajednice, kako je izloeno u lanu 3.7 Aneksa I. Sastavljanje vlade i proces naimenovanja sudija i tuilaca treba da obezbede posebne modalitete koji De osigurati ueDe zajednica i njihovih pripadnika, kako je izloeno u Aneksu I i IV. Treba da postoji Konsultativno veDe za zajednice pod okriljem predsednika Kosova u kome De zajednice biti zastupljene. Ovo Konsultativno veDe za zajednice treba da se sastoji, izmeu ostalih stvari, od predstavnika udruenja zajednica. Mandat Konsultativnog veDa za zajednice treba da obuhvata sledeDe: Obezbeenje mehanizma za redovnu razmenu miljenja izmeu zajednica i Vlade Kosova; Pruanje prilike zajednicama da u ranoj fazi daju komentare na zakonodavne ili politike inicijative koje moe pripremiti vlada, da daju predloge za ovakve inicijative, i da trae da se njihovi stavovi unesu u relevantne projekte i programe. Sve druge odgovornosti i funkcije kako je propisano u ovom reenju, ili u skladu sa zakonom. Zajednice i njihovi pripadnici treba da imaju pravo na pravinu zastupljenost pri zapoljavanju u javnim organima i javnim preduzeDima na svim nivoima, ukljuujuDi naroito u policijskoj slubi u oblastima gde ivi data zajednica, uz potovanje pravila u pogledu sposobnosti i integriteta koja se primenjuju za javnu administraciju. U optinama gde najmanje deset odsto graana pripadaju zajednicama koje nisu u veDini u tim optinama, mesto potpredsednika Skuptine optine za zajednice treba da bude rezervisano za predstavnika iz tih zajednica. Mesto potpredsednika treba da zauzme kandidat iz neveDinske zajednice koji je dobio najvie glasova na otvorenoj listi kandidata na izborima za Skuptinu optine. Potpredsednik za zajednice treba da promovie dijalog izmeu zajednica i da slui kao zvanino kljuno mesto za reavanje briga i interesa "neveDinskih zajednica" na sednicama Skuptine i u svom radu. Potpredsednik treba takoe da bude odgovoran za preispitivanje pritubi zajednica ili njihovih pripadnika u kojima se ale da su akta ili odluke Skuptine optine povredile njihova ustavom zagarantovana prava. Potpredsednik je duan da ovakve stvari prosledi Skuptini optine da ona sama ponovo razmotri takav akt ili odluku. U sluaju da Skuptina optine odlui da ne razmotri ponovo svoj akt ili odluku, ili ukoliko potpredsednik smatra da rezultat, i posle ponovnog razmatranja, i dalje predstavlja povredu ustavom zagarantovanih prava, onda potpredsednik moe da podnese stvar direktno Ustavnom sudu, koji moe doneti odluku da li da prihvati stvar radi preispitivanja.

ANEKS III - DECENTRALIZACIJA

Da bi se reili legitimni interesi kosovskih Srba i drugih zajednica koje nisu u veini na Kosovu kao i njihovih lanova, da bi se podstaklo i osiguralo njihovo aktivno uee u javnom ivotu, i ojaalo dobro upravljanje i efektivnost i efikasnost javnih slubi na celom Kosovu, potrebno je da se ustanovi usavren i odriv sistem lokalne samouprave na Kosovu u skladu sa sledeim principima i odredbama: lan 1 Osnovne odredbe Samouprava na Kosovu treba da se bazira na principima Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i, naroito, na principu supsidijarnosti. Lokalna samouprava na Kosovu treba da titi i promovie meunarodno priznate standarde ljudskih prava, uz poklanjanje posebne panje potrebama neveinskih zajednica i njihovim pripadnicima na Kosovu. Osnovni principi decentralizacije treba da se ugrade u ustav, kako je izloeno u lanu 8 Aneksa I ovog reenja. lan 2 Kosovsko zakonodavstvo o lokalnoj samoupravi Kosovo treba da donese novi zakon o lokalnoj samoupravi u roku od 120 dana od stupanja na snagu ovog reenja, koji daje vea ovlaenja i jaa organizaciju optina, kako je izloeno u ovom aneksu i aneksu XII. Kosovo treba da donese novi Zakon o optinskim granicama u roku od 120 dana od stupanja na snagu ovog Reenja, koji treba da razgranii nove optine, kako je izloeno u ovom aneksu i aneksu XII. Kosovo treba da donese osnovne zakone, u skladu s principima koji su izloeni u ovom aneksu da bi osiguralo pravino postupanje i minimalne standarde za sve optine u pogledu ureenja i upravljanja javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti, uz posebno potovanje principa supsidijarnosti. lan 3 Nadlenosti optina Optine na Kosovu treba da imaju potpuna i iskljuiva ovlaenja, u stvarima koje su od lokalnog interesa, uz potovanje standarda koji su izloeni u vaeim zakonima u sledeim oblastima (u daljem tekstu pomenute kao njihove sopstvene nadlenosti): a. Lokalni ekonomski razvoj; b. Urbano i ruralno planiranje; c. Korienje i razvoj zemljita; d. Implementacija graevinskih propisa i kontrola graevinskih standarda; e. Lokalna zatita ivotne sredine: f. Obezbeenje i odravanje javnih slubi i komunalija, ukljuujui tu vodosnabdevanje, kanalizacione odvode, ienje kanalizacije, upravljanje otpadnim materijalima, lokalne puteve,

lokalni transport, i lokalne sisteme za grejanje; g. Lokalnu civilnu zatitu; h. Obezbeenje javnog predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, ukljuujui tu registraciju i davanje licence obrazovnim institucijama, upoljavanje, isplata plata i obuka nastavnog osoblja i administratora; i. Obezbeenje javne primarne zdravstvene zatite; j. Porodine i druge slube; k. Javni smetaj; l. Javna zdravstvena zatita; m. Davanje licenci lokalnim slubama i objektima, ukljuujui one koje se odnose na zabave, kulturne i rekreativne aktivnosti, hranu, smetaj, pijace, ulinu prodaju, lokalni javni prevoz i taksi slubu; n. Davanje naziva putevima, ulicama, i drugim javnim mestima; o. Obezbeenje i odravanje javnih parkova i prostora; p. Turizam; r. Kulturne i rekreativne aktivnosti; s. Sve one stvari koje nisu izriito iskljuene iz njihove nadlenosti niti su poverene nekom drugom organu. lan 4 Sopstvene proirene optinske nadlenosti Izvesne optine na Kosovu treba da imaju sopstvene nadlenosti koje su proirene na sledei nain: Optina Severna Mitrovica treba da ima nadlenost za visoko obrazovanje, ukljuujui tu registraciju i izdavanje licence obrazovnim institucijama, upoljavanje, isplatu plata i obuku nastavnog osoblja i administratora; Optine Severna Mitrovica, Graanica, trpce treba da imaju nadlenosti za obezbeenje sekundarne zdravstvene zatite, ukljuujui tu registraciju i izdavanje licence zdravstvenim ustanovama, upoljavanje, isplatu plata i obuku zdravstvenih radnika i administratora; Sve optine u kojima je zajednica kosovskih Srba u veini treba da imaju: a. Ovlaenja da budu odgovorni za voenje poslova u oblasti kulture, ukljuujui tu, u skladu sa odredbama Aneksa V ovog reenja, zatitu i promovisanje srpskog i drugog verskog i kulturnog naslea na teritoriji optine, kao i da daju podrku lokalnim verskim zajednicama; b. Vea prava da uestvuju u izboru i razreenju komandira policijskih stanica, kako je izloeno u lanu 2.6 Aneksa VIII ovog reenja. to se tie ovih proirenih sopstvenih nadlenosti Kosovo treba da donese okvirni zakon koji e obezbediti jednak pristup javnim slubama; minimalne kvalitativne i kvantitativne standarde u obezbeenju javnih usluga: minimalne kvalifikacije osoblja i objekata za obuku; opte principe o izdavanju licenci i akreditacija za pruaoce javnih usluga. Optine koje vre sopstvene proirene optinske nadlenosti mogu da sarauju sa bilo kojom drugom optinom radi obezbeenja ovakvih usluga. lan 5 Poverene optinske nadlenosti Centralne vlasti na Kosovu treba da povere odgovornost optinama za sledee nadlenosti, u skladu sa zakonom:

a. Katastarske knjige; b. Matine knjige graana; c. Registracija glasaa; d. Registracija firmi i izdavanje licenci; e. Raspodela naknada socijalne pomoi (osim penzija); f. Zatita uma. Centralne vlasti mogu poveriti dodatne nadlenosti optinama, po potrebi i u skladu sa zakonom. lan 6 Administrativna revizija optinskih aktivnosti Administrativna revizija optinskih aktivnosti od strane centralnih vlasti u oblasti njihovih sopstvenih nadlenosti treba da je ograniena na osiguranje potovanja ustava Kosova i vaeih zakona. Nadzorni administrativni organ moe zahtevati da optina preispita odluku ili drugi akt za koji se smatra da nije u skladu sa ustavom ili zakonima koji su usvojeni u skladu sa ovim reenjem. U ovakvom zahtevu treba da se navede navodna povreda ustava ili zakona. Zahtev ne bi trebalo da odlae izvrenje optinske odluke ili drugog akta. Ukoliko, shodno zahtevu koji je podnet na bazi lana 6.1.1 ovog aneksa, optina prihvati zahtev, onda ona moe odluiti da odloi izvrenje odluke ili drugog akta dok to ne ree optinski organi. Ukoliko optina odbije zahtev ili zadri svoj stav u pogledu odluke ili akta i posle revizije, nadzorni administrativni organ moe da ospori odluku ili drugi akt pred okrunim sudom koji je nadlean za teritoriju date optine. Okruni sud moe da naloi, kao privremenu meru, da se odlae primena sporne odluke ili drugog akta. to se tie poverenih optinskih nadlenosti, centralne vlasti mogu da preispitaju celishodnost date optinske odluke ili drugog akta u pogledu potovanja ustava Kosova i zakona usvojenih u skladu sa ovim reenjem, i mogu sledstveno tome ukinuti, izmeniti, ili zameniti, kako je ve prikladno, izvrenje optinske odluke ili drugog akta. lan 7 Obrazovanje to se tie nastavnog plana u kolama na Kosovu u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku: kole u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku mogu da primenjuju nastavni plan ili udbenike koje je uradilo Ministarstvo prosvete Republike Srbije, poto o tome obaveste kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. U sluaju prigovora od strane kosovskog Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije zbog primene posebnog nastavnog plana ili udbenika, stvar treba da se prosledi nezavisnoj komisiji za reviziju pomenutog nastavnog plana ili udbenika da utvrdi saglasnost sa ustavom Kosova i zakonima koji su usvojeni u skladu sa ovim reenjem. Nezavisna komisija treba da se sastoji od tri (3) predstavnika koje su izabrali poslanici Skuptine Kosova koji zauzimaju mesta koja su rezervisana ili zagarantovana za zajednicu kosovskih Srba, tri (3) predstavnika koje je izabralo kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, i

jednog (1) meunarodnog lana koga je odabrao i koji predstavlja meunarodnog civilnog predstavnika. Komisija treba da donosi sve odluke na bazi veine glasova, i njen predsednik treba da se menja svake godine tako da jednu godinu predsednik bude predstavnik koga su izabrali poslanici Skuptine Kosova koji zauzimaju mesta koja su rezervisana ili zagarantovana za zajednicu kosovskih Srba, a druge godine predstavnik koga je izabralo kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. to se tie javnog univerziteta na srpskom jeziku: Univerzitet u Severnoj Mitrovici treba da bude autonomna ustanova za visoko obrazovanje. Univerzitet treba da donese statut u kome odreuje svoju unutranju organizaciju i upravu, i procedure i uzajamne veze sa javnim organima, u skladu sa centralnim okvirnim zakonom, koga treba da ispita nezavisna komisija kako je izloeno u lanu 7.2.2 ovog aneksa. Odluke o saglasnosti statuta sa centralnim okvirnim zakonom, evropskim standardima i najboljom praksom, i o stvarima u vezi akreditacije univerziteta u okviru univerzitetskog sistema Kosova treba da donese nezavisna komisija sastavljena od tri (3) predstavnika koje je odabrao univerzitet, tri (3) predstavnika koje je odabralo kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, i jednog (1) meunarodnog lana koga je izabrao i koji predstavlja meunarodnog civilnog predstavnika. Komisija treba da donosi sve odluke veinom glasova, i njeno predstavnitvo treba da se menja svake godine izmeu predstavnika koje je odabrao univerzitet i predstavnika koje je odabralo kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. Optina Severna Mitrovica treba da ima ovlaenja da obavlja odgovornosti za ovaj javni univerzitet na srpskom jeziku, u skladu sa lanom 4.1.1 ovog aneksa. Optina treba da ima pravo da naimenuje dva lana u Univerzitetski odbor, koji treba da se sastoji od ukupno devet lanova. Optina treba isto tako da osigura da univerzitet dobije adekvatne prostorije i finansije za svoj rad. Optina Severna Mitrovica moe da sarauje sa bilo kojom drugom optinom u pogledu rada Univerziteta. lan 8 Lokalne finansije Optine treba da obrazuju sopstvene budete za pokrie poslova koji spadaju u njihovu nadlenost. Centralni zakon treba da izloi osnove upravljanja javnim finansijama i zahteve u pogledu odgovornosti koji vae za sve optine, u skladu sa meunarodnim standardima. Optine treba da imaju pravo na sopstvene finansijske resurse, koje treba da obuhvata ovlaenja da uteruje i prikuplja lokalne poreze, namete i provizije. Optine ne bi trebalo da uteruju ili prikupljaju carine, poreze na prihode od fizikih i pravnih lica, PDV i akcize, poreze na kapital osim poreza na nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji optine, niti bilo koje druge namete koji imaju ekvivalentno dejstvo kao takve dabine i porezi. Postojei sistem prvenstveno za odreena centralna davanja treba da se revidira i da se uvede pravian i transparentan sistem blok davanja, koji e osigurati veu autonomiju optina pri raspodeli i troenju sredstava iz centralnih fondova. Formula raspodele u blok davanju treba zakonski da se ustanovi u skladu sa meunarodnim standardima, s tim da se uzme u obzir potreba adekvatne raspodele sredstava za neveinske zajednice u datim optinama, potreba za

pravinim ujednaenim sistemom, i koji e obezbediti razuman stepen stabilnosti optinskog prihoda. Uprkos odredbama lana 8.3 ovog aneksa, optine koje imaju odgovornosti za sopstvene proirene nadlenosti, kako je izloeno u lanu 4 ovog aneksa, treba da imaju pravo na dodatna sredstva iz centralnog fonda u okviru granica utvrenih po standardima za minimalni kvalitet i kvantitet pri obezbeenju javnih usluga u sferi vrenja ovih odgovornosti, u skladu sa centralnim okvirnim zakonom. Optine treba da osiguraju nezavisne i objektivne unutranje kontrole najmanje jednom godinje, i treba da podleu iznenadnim, nezavisnim, spoljnim inspekcijama koje vri autonomni organ vlasti da osigura delotvorno upravljanje javnim resursima, i rezultati ovih inspekcija treba da se objavljuju. lan 9 Meuoptinska saradnja Na bazi principa Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, optine treba da imaju pravo da sarauju i sklapaju partnerstva sa drugim optinama Kosova sa ciljem da iznau zajednike interese, u skladu sa zakonom. Optinske odgovornosti u sferi njihovih ili proirenih sopstvenih nadlenosti mogu se vriti preko optinskih partnerstava, sa izuzetkom vrenja osnovnih optinskih ovlaenja, kao to su izbori optinskih organa i naimenovanje optinskih zvaninika, optinski budet, i usvajanje regulatornih akata koji se odnose generalno na sve graane. Optinska partnerstva mogu da preduzmu sve mere koje su neophodne da implementiraju i vre njihovu funkcionalnu saradnju preko, izmeu ostalih stvari, obrazovanja organa za donoenje odluka koji e se sastojati od predstavnika koje naimenuju skuptine optina saradnica, upoljavanja i otputanja administrativnog i savetodavnog osoblja, i odluka o finansiranju i drugim operativnim potrebama partnerstva; Odluke i aktivnosti partnerstva treba da podleu zahtevima izvetavanja nadlenih centralnih vlasti, i administrativnoj reviziji u pogledu saglasnosti sa zakonom, u skladu sa odredbama lana 6.1 ovog Aneksa. Na bazi principa Evropske povelje za lokalnu samoupravu, optine treba da imaju pravo da obrazuju i uestvuju u udruenjima optina Kosova radi zatite i promovisanja njihovih zajednikih interesa, u skladu sa zakonom. lanstvo u ovakvim udruenjima treba da se ogranii na optine na Kosovu. Ovakva udruenja mogu da sarauju s njihovim meunarodnim partnerima. Ovakva udruenja mogu da ponude svojim lanovima odreene usluge, ukljuujui tu obuku, razvoj kapaciteta, tehniku pomo, istraivanje vezano za nadlenosti optina i politike preporuke. Optine koje su stupile u partnerstvo ili udruenje, shodno odredbama lana 9.1 i 9.2 ovog aneksa, treba da objave sve informacije u vezi aktivnosti i budeta partnerstva/udruenja, u skladu sa zakonom.

lan 10 Saradnja sa institucijama Republike Srbije Optine treba da imaju pravo da sarauju, u sferi njihovih sopstvenih nadlenosti, sa optinama i institucijama, ukljuujui tu i vladine agencije, u Republici Srbiji. Ovakva saradnja moe da poprimi oblik obezbeenja finansijske i tehnike pomoi od strane srpskih institucija radi implementacije optinskih nadlenosti. Optine treba unapred da obaveste Ministarstvo lokalne uprave Kosova o nameri da se ukljue u ovakvu saradnju. Uz obavetenje treba da se priloi nacrt sporazuma izmeu optine i predloene srpske partnerske institucije. Nacrt sporazuma o saradnji treba da definie oblasti planirane saradnje, obezbeenje osoblja i opreme, nivo finansiranja i procesne mehanizme, i druge relevantne proceduralne stvari, u skladu sa zahtevima upravljanja javnim finansijama koji vae za sve optine. Ovakva namera za saradnju i pratei nacrt sporazuma mogu biti podvrgnuti reviziji od strane kosovskog Ministarstva lokalne uprave u pogledu saglasnosti sa centralnim okvirnim zakonom. Uprkos odredbama lana 6.1 ovog aneksa, Ministarstvo, shodno ovakvoj reviziji, moe da unese izmene u nacrt sporazuma o saradnji, ili, ukoliko se ozbiljne povrede zakona ne mogu na drugaiji nain otkloniti, Ministarstvo moe da ukine planiranu saradnju. Optina moe da uloi albu na ovakvu meru Ministarstva, pred Okrunim sudom koji je nadlean za teritoriju optine. Partnerstva izmeu kosovskih optina treba da imaju prava na direktne odnose sa institucijama u Republici Srbiji samo u meri koja je neophodna za sprovoenje praktinih aktivnosti partnerstva. Potrebno je da se obrazuje zajednika komisija Republike Srbije/Kosova radi negovanja ovakve saradnje sa institucijama u Republici Srbiji i reavanja posebno osetljivih pitanja izmeu Pritine i Beograda po pitanju ove saradnje. lan 11 Finansiranje optinskih aktivnosti od strane Republike Srbije Optine treba da imaju pravo da dobijaju finansijske donacije od Republike Srbije, na bazi sledeih odredbi: Sve finansijske donacije optinama na Kosovu od strane Republike Srbije treba da su ograniene u njihovim namenama na vrenje optinskih odgovornosti u oblastima njihovih sopstvenih nadlenosti, i treba da su transparentne i da se objave u javnosti. Optine mogu da dobiju finansijske donacije od Republike Srbije preko rauna u poslovnim bankama, koje treba da overi Centralna bankarska sluba Kosova. Svi ovakvi prijemi treba da se prijave Centralnoj blagajni. Optine koje dobijaju finansijske donacije od Republike Srbije treba da prijave ovakve donacije, zajedno sa odgovarajuim rashodima, u njihovim optinskim budetima. Finansijske donacije Republike Srbije optinama na Kosovu ne bi trebalo da utiu na raspodelu davanja i drugih resursa koja se obezbeuju optinama shodno lanu 8.3 i 8.4 ovog aneksa, i ne treba da podleu porezima, provizijama ili dabinama bilo koje vrste koje namee bilo koja

centralna vlast. Pojedinani prenosi novca, ukljuujui tu i penzije, pojedinim graanima Kosova mogu se vriti sa rauna iz Republike Srbije. lan 12 Ustanovljenje novih optina Potrebno je da se ustanove nove optine, kako je iscrtano u prilogu ovog aneksa, i treba da se izloe u novom zakonu o optinskim granicama. Posle stupanja na snagu zakona o optinskim granicama, vlasti Kosova i Meunarodni civilni predstavnik (MCP) treba da preduzmu sve neophodne pripreme da osiguraju da do vremena lokalnih izbora, budu raspodeljeni i ustanovljeni resursi, imovina, i administrativne strukture koje su potrebne za ustanovljenje i funkcionisanje ovih novih optina. Ovakve pripreme treba da sadre sledee: MCP treba da naimenuje, u konsultaciji sa lokalnim zajednicama u novim optinama, ili, u sluaju Novog Brda, u novim katastarskim zonama, i Ministarstvom lokalne uprave, Optinskim timovima za pripremu (OTP) da pripreme ustanovljenje njihovih novih optina i ostale povezane zadatke koje odredi MCP. Tokom ovakvih priprema, izvrne funkcije u pogledu novih optina i obezbeenje javnih usluga u njima ostae u nadlenosti bivih optina, u konsultaciji sa MPT. to se tie sadanje optine Mitrovice/Mitrovice, planovi za ustanovljenje Severne Mitrovice/Mitrovice treba da se sastoje od onih koji su izloeni u lanu 13 ovog aneksa. Ovi i drugi prelazni mehanizmi izmeu bivih i novih optina treba da budu izloeni u Zakonu o optinskim granicama. Odmah po zavretku lokalnih izbora, sve izvrne funkcije i nadlenosti treba da se prenesu sa bivih optina na novoizabrane organe vlasti novih optina u skladu sa ovim Reenjem. Kosovske centralne vlasti treba da osiguraju da se sva finansijska sredstva raspodele i prenesu na nove optine, i treba da preduzmu sve neophodne mere da osiguraju da nove optine mogu da ponu da rade kao delotvorne teritorijalne jedinice lokalne samouprave. Uprkos odredbama lana 12.1 ovog aneksa, Kosovo treba da se ukljui u konsultacije sa neveinskom zajednicom, gde takva zajednica ini najmanje 75 odsto stanovnitva u koncentrisanom naselju, koje ukupno ima najmanje 5000 stanovnika, s ciljem da se obrazuju druge nove optine. lan 13 Mitrovica Na teritoriji sadanje optine Mitrovice, treba da se obrazuju dve nove optine Mitrovica, sa odgovarajuim optinskim granicama kako je iscrtano u prilogu ovog aneksa III. Potrebno je da se obrazuje zajedniki odbor optine Severna Mitrovica i Juna Mitrovica koji e da vri funkcionalnu saradnju u oblasti njihovih sopstvenih nadlenosti kako se o tome dogovore optine. Zajedniki odbor treba da se sastoji od jedanaest (11) lanova, sa po pet (5) predstavnika koje

bira svaka optina i jednim (1) meunarodnim predstavnikom koga bira MCP. Zajednikim odborom treba da predsedava meunarodni predstavnik. MCP treba da otvori terensku kancelariju u Mitrovici, koja treba da se fokusira, naroito, na oblast bezbednosti/vladavine prava, slobode kretanja/povratka, stambeno/imovinskih prava, i ekonomskog razvoja, kako je izloeno u Aneksu IX ovog reenja. Tokom prelaznog perioda od 120 dana, SPGS treba da obrazuje privremene optinske strukture, u koordinaciji sa MCP, za novu optinu Severna Mitrovica, sa njenim granicama kako je iscrtano u prilogu ovog aneksa. Posle zavretka prelaznog perioda, ovakve privremene optinske strukture treba da budu pod nadletvom MCP, do vremena odravanja prvih lokalnih izbora u toj optini. lan 14 Popis stanovnitva i revizija odredbi o decentralizaciji Godinu dana posle stupanja na snagu ovog reenja Kosovo, u konsultaciji sa MCP, treba da organizuje popis stanovnitva, koji treba da se obavi u skladu sa meunarodnim standardima i da ima meunarodne posmatrae. U tom kontekstu, Republika Srbija i druge susedne zemlje treba kod meunarodne agencije da daju ovlaenje za upis izbeglica i interno raseljenih lica (IRL) koja ele da se vrate na Kosovo. Odredbe ovog aneksa u vezi obrazovanja novih optina, ukljuujui njihove granice, mogu se preispitati, i revidirati ako je potrebno, od strane MCP, u tesnoj koordinaciji s Vladom Kosova i Konsultativnim veem za zajednice, u roku od est meseci od podnoenja konanih rezultata o popisu na Kosovu. Prilikom preispitivanja treba da se razmotre demografska kretanja i, posebno, povratak izbeglica i IRL u optinama, kao i funkcionalnost i odrivost optinskih organa vlasti i njihovih aktivnosti.

Katastarska podruja (KP) unutar svake optine navedena su u daljem tekstu: Graanica (16) KP Badovac KP Batuse KP aglavica (kao to je obeleeno u priloenoj karti III A), KP Dobrotin KP Graanica KP Donja Guterica KP Gornja Guterica KP Laplje Selo KP Lepina KP Livae

KP Preoce KP Skulanevo KP Suica KP Suvi Do KP Radevo KP Ugljare Novo Brdo (24) KP Bostane KP Boljevce KP Buince KP Carevce KP Draganac KP Izvor KP Jasenovik KP Klobukar KP Koretite KP Gornje Kusce KP Labljane KP Donji Makre KP Gornji Makre KP Maniince KP Miganovce KP Mozgovo KP Novo Brdo KP Paralovo KP Prekovce KP Stanior KP Straa KP TrniDevce KP Tirince KP Zebince Ranilug (13) KP Boevce KP Domorovce KP Drenovce KP Glogovce KP Odevce KP Gornje Korminjane KP Donje Korminjane KP Pancelo KP Rajanovce KP Ranilug

KP Veliko Ropotovo KP Malo Ropotovo, KP Tomance Parte (3) KP Donja Budriga KP Pasjane KP Parte Klokot/Vrbovac (8) KP Grnar KP Klokot KP Letnica KP Mogila KP Saare KP Vrbovac KP Vrnavo kolo KP Vrnez Mitrovica/Severna Mitrovica KP Mitrovica (kao to je obeleeno u priloenim kartama III B, C) KP Gornji Suvi Do (kao to je obeleeno u priloenim kartama III B, C) KP Donji Suvi Do (kao to je obeleeno u priloenim kartama III B, C)

ANEKS IV - PRAVOSUDNI SISTEM

lan 1 Struktura sudova Vrhovni sud prilikom reavanja albi podnesenih u skladu za zakonom garantuje doslednu i istovetnu primenu zakona. Najmanje (15 odsto) sudija Vrhovnog suda, ali nikako manje od troje (3) sudija, su sudije iz zajednica koja nije veDinska zajednica na Kosovu. Najmanje petnaest procenata (15 odsto) sudija svakog okrunog suda, ali nikako manje od dvoje (2) sudija su sudije iz zajednica koja nije veDinska zajednica na Kosovu. Ukoliko na teritoriji novouspostavljenih optina shodno Aneksu III ne postoji sud, optina moe, na osnovu odluke optinske skuptine podneti zahtev Kosovskom pravosudnom veDu (KPV) za donoenje odluke o ustanovljenju suda unutar njene teritorije ili za dodeljivanje jurisdikcije nekom od veD postojeDih sudova na teritoriji druge optine nad teritorijom nove optine. Isto pravo ima i optina koja

veD postoji, a gde je veDina stanovnitva iz redova zajednice koje nije veDinska zajednica na Kosovu i koja na svojoj teritoriji nema svoj sud. 1.3.1 Kosovsko pravosudno veDe (KPV) odobrava takve zahteve, ali ne i u sluaju kada oceni da zahtev za otvaranje novog suda za takvu jurisdikciju nema dovoljan obim posla ili broj predmeta koji trebaju da opravdaju postojanje posebnog suda. Ukoliko KPV odobri zahtev za otvaranje novog suda, nadlene vlasti preduzimaju sve neophodne mere kako bi zagarantovale da svaki novi sud postane funkcionalan u roku od est meseci od dana donoenja odluke. Ukoliko KPV ne odobri zahtev za uspostavljanje novog suda, ili ukoliko optina trai da postojeDi sud ima jurisdikciju nad njenom teritorijom, nadlene vlasti preduzimaju sve neophodne mere kako bi usred posledice geografske izolacije, nedostatka bezbednosti ili ostalih relevantnih faktora poboljale zajednicama pristup pravosuu. Takve mere mogu ukljuiti otvaranje Odeljenja suda na teritoriji nove optine iju jurisdikciju je nova optina traila nad njenom teritorijom, ili da obezbedi moguDnost zasedanja suda na teritoriju nove optine. lan 2 Sudije i tuioci Sastav sudija i tuilaca predstavlja etniku raznolikost Kosova i potrebu za jednakom zastupljenoDu svih zajednica, potujuDi u isto vreme meunarodno priznata naela ravnopravnosti polova, kao to je to i izloeno u instrumentima o ljudskim pravima, a na koje se odnosi lan 2 Aneksa I ovog predloga reenja. Kosovske institucije pravosua naroito odraavaju etniki sastav u oblasti svoje jurisdikcije. Kosovsko pravosudno veDe preduzima mere koje su neophodne za poveDanje broja sudija i tuioca iz kosovskih zajednica koje trenutno nisu dovoljno zastupljene meu sudijama i tuiocima koji rade na Kosovu. Da bi do kraja ispunio svoje obaveze, KPV, inter alia, daje prednost jednako kvalifikovanim kandidatima za sudije i tuioce, koji pripadaju zajednicama koje nisu dovoljno zastupljene. Pruanje prednosti jednako kvalifikovanim kandidatima iz zajednica koje nisu dovoljno zastupljene primenjuje se sve dok je procenat sudija i tuioca iz redova ostalih zajednica koji ne pripadaju veDinskoj zajednici ispod 15 odsto, i/ili kada je procenat sudija i tuioca iz redova srpske zajednice ispod 8 odsto. lan 3 Postupak naimenovanja sudija i tuilaca Trenutna, jedina, sveobuhvatna procena koje se sprovodi irom Kosova o podobnosti svih kandidata za stalna naimenovanja sudija i tuioca sve do starosne dobi potrebne za ostvarivanje prava na penziju ("Postupak naimenovanja"), nastaviDe da se odvija u skladu sa Administrativnim uputstvom 2006/18 i na ovaj postupak neDe imati uticaj prestanak mandata UNMIK-a ili stupanje na snagu novog ustava, kao to je to i predvieno lanom 14 ovog predloga reenja, osim ako ovim Aneksom to nije odreeno drugaije. Sve uspene kandidate koje SPGS naimenuje ili reimenuje kao sudije i tuioce u postupku naimenovanja nastaviDe da obavljaju svoje mandate sve do isteka njihovog naimenovanja, ili sve dok ne budu razreeni

svoje dunosti u skladu sa zakonom. Nakon zavretka mandata UNMIK-a kao to je to predvieno u lanu 14 ovog predloga reenja, Nezavisna komisija za imenovanje sudija i tuioca (NKST) podnosi Kosovskom pravosudnom veDu (KPV) pismenu preporuku o kandidatima za imenovanje ili reimenovanje, koje ima zavrnu re u predlaganju kandidata za imenovanje ili reimenovanje sudija i tuioca predsedniku Kosova. Svi uspeni kandidati koji su imenovani ili reimenovani kao sudije i tuioci od predsednika Kosova, a na predlog KPV-a kao deo postupka naimenovanja, nastaviDe da rade na ispunjavanju svojih mandata sve do isteka njihovog naimenovanja ili dok ne budu u skladu sa zakonom razreeni svoje dunosti. Nakon zavretka perioda tranzicije, kao to je to i predvieno lanom 14 ovog predloga reenja, sastav KPV-a i njegov postupak naimenovanja sudija i tuioca za pripadnike zajednica koje nisu veDinska zajednica na Kosovu, ustanoviDe se i izvriti u skladu sa odredbama lana 4 ovog aneksa. lan 4 Kosovsko pravosudno veDe Kosovsko pravosudno veDe (KPV) je odgovorno, inter alia, za donoenje odluka o predlogu kandidata u sudstvu, unapreenje, razmetaju sudija i za disciplinske postupke koji se vode protiv sudija. OvlaDenja i postupci KPV-a, ukljuujuDi stvari koje se odnose na disciplinski postupak i razreenje dunosti svojih lanova, biDe odreeni zakonom. KPV je potpuno nezavisno prilikom obavljanja svog rada. KPV u svom sastavu ima trinaest (13) lanova. Od trinaestoro lanova, pet (5) lanova biDe kosovski lanovi pravosudnog i tuilakog saveta koje je NKST ocenilo tokom prve i druge faze u postupku imenovanja, a u skladu sa Administrativnim uputstvom 2006/18. Od ovih petoro lanova, jedan (1) sudija i jedan (1) tuilac, sluajno izabrani, radiDe u KPV-u sve do isteka njihovih mandata, kada De biti zamenjeni jednim (1) sudijom i jednim (1) tuiocem iju je kompetentnost ocenio NKST i koje su izabrale njihove kolege nakon metoda koji su imali za cilj da osiguraju najiru zastupljenost sudija i tuioca. Preostalo dvoje (2) sudija i jedan (1) tuilac, od petoro kosovara NKST-a, radiDe u KPV-u u periodu od dodatnih godinu (1) dana nakon isteka njihovih mandata, posle ega De biti zamenjeni istim postupkom kao njihove prethodne kolege iz NKST-a. U sluaju da bude ustanovljeno telo koje je odgovorno za pitanja koje se odnose na naimenovanje, disciplinski postupak i razreenje dunosti tuilaca, svo petoro preostalih lanova KPV-a biDe sudije. Meu preostalih osam lanova, dvoje (2) lanova izabraDe poslanici Skuptine Kosova, koji dre rezervisana mesta ili mesta koja su zagarantovana za pripadnike srpske zajednice, dvoje (2) lanova izabraDe poslanici Skuptine koji dre poslanika mesta rezervisana ili zagarantovana za ostale zajednice i dvoje (2) lanova izabraDe skuptinski poslanici koji su izabrani za poslanike tokom redovne raspodele poslanikih mesta. U svakom sluaju, najmanje jedan od dvoje lanova biDe sudije koje je procenio NKST. Dvoje (2) meunarodnih lanova, od kojih De jedan biti sudija bira MCP i Misija EBOP-a. Svi lanovi Kosovskog pravosudnog veDa imaDe potrebne profesionalne kvalifikacije i strunost koja je neophodna za rad KPV-a. Kandidati za sudijska i tuilaka mesta koja su rezervisana za pripadnike zajednica koje ne predstavljaju

veDinsku zajednicu na Kosovu, a koje su izabrali skuptinski poslanici koji dre poslanika mesta rezervisana ili zagarantovana za pripadnike zajednica koja nije veDinska zajednica na Kosovu, mogu biti naimenovani od strane svih lanova KPV-a ili veDinom lanova KPV-a. Ukoliko ova grupa KPV-a lanova ne nominuje kandidata na dva uzastopna zasedanja KPV-a, svi lanovi KPV-a imaju prava da nominuju kandidata za ta mesta. Takvi kandidati biDe izabrani od kvalifikovanih kandidata koji ispunjavaju sve uslove predviene zakonom. Kandidati za sudijska i tuilaka mesta za sudove ija jurisdikcija pokriva teritoriju jedne ili vie optina gde je veDina stanovnitva iz redova srpske zajednice mogu biti naimenovani samo jednoglasnom i zajednikom odlukom celokupnog Kosovskog pravosudnog veDa i od strane dvoje lanova KPV-a koje su izabrali skuptinski poslanici koji imaju rezervisana mesta ili mesta koja su zagarantovana za zajednicu kosovskih Srba. Ukoliko ova dva lana ne nominuju svog kandidata na dva uzastopna zasedanja KPV-a, svi lanovi KPV-a imaju pravo da nominuju kandidate za ta mesta. Takvi kandidati biDe izabrani iz grupe kvalifikovanih kandidata koji ispunjavaju sve uslove predviene zakonom. Sudija protiv svoje volje ne moe biti razreen dunosti ili premeten na drugo radno mesto osim ako to nije na predlog Kosovskog pravosudnog veDa i u skladu s ustavom i zakonom. Sudija koji nije zadovoljan takvom odlukom ima pravo ulaganja albe Vrhovnom sudu Kosova.

ANEKS V - VERSKO I KULTURNO NASLEE lan 1 Naziv, unutranja organizacija i imovina Srpske pravoslavne crkve Srpska pravoslavna crkva (SPC) na Kosovu uiva svu zatitu, prava, privilegije i imunitet kao to je to i predvieno ovim aneksom. Takva prava, privilegije i imunitet vrie se u skladu sa dunostima i obavezama predvienim zakonom Kosova i tom prilikom nee kriti prava ostalih. Kosovo priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu, ukljuujui manastire, crkve i ostala mesta koja se koriste u verske svrhe, a koja predstavlja sastavni deo Srpske pravoslavne crkve sa seditem u Beogradu. Kosovo e potovati naziv i unutranju organizaciju Srpske pravoslavne crkve, ukljuujui njenu hijerarhiju i aktivnosti. Kosovo e garantovati da pokretna i nepokretna imovina i ostala imovina Srpske pravoslavne crkve bude nepovrediva i da nee biti predmet eksproprijacije. Srpska pravoslavna crkva na Kosovu ima potpuno diskreciono pravo na svoje vlasnitvo i pristup svojim prostorijama i objektima. Kosovske vlasti imae pristup ovim mestima koje su vlasnitvo Srpske pravoslavne crkve Republike Srbije samo sa pristankom Crkve, i u sluaju izdatog

sudskog naloga koji se odnosi na navodne nezakonite aktivnosti, ili u sluaju neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje. lan 2 Ekonomska i ostala podrka Srpska pravoslavna crkva na Kosovu je slobodna da prima donacije i ostalu podrku od bilo koje institucije unutar ili van Kosova. Takve donacije pruae se na potpuno transparentan nain. Kosovo Srpskoj pravoslavnoj crkvi prua carinske i poreske olakice za privredne aktivnosti Crkve, pored onih koje imaju sve ostale vere na Kosovu, a koje su vane za njenu samoodrivost, kao to su vezovi, svetenika odora, svee, ikonostas, rad u drvetu i drvodeljski zanat, vina, rakije, med i ostali pelarski proizvodi. Ove privilegije odnose se na uvoz i kupovinu relevantnih proizvoda, materijala, maina i alata; i izvoz proizvoda koji su rezultat gore navedenih aktivnosti. lan 3 Bezbednost za verska i kulturna mesta Srpska pravoslavna crkva, njeni manastiri, crkve i ostala verska i kulturna mesta od posebne vanosti za zajednicu kosovskih Srba imae svu potrebnu bezbednost. Glavna odgovornost garantovanja bezbednosti kosovskom verskom i kulturnom nasleu bie na kosovskim agencijama za odravanje reda i mira, a naroito na Kosovskoj policijskoj slubi (KPS). Zatita srpskih verskih i kulturnih spomenika predstavljae poseban operativni zadatak KPS-a. Misija vladavine prava EBOP-a u konsultaciji sa Meunarodnim vojnim snagama (MVS), nadgledae, voditi i savetovati KPS prilikom implementacije ovog zadatka. U periodu odmah nakon Reenja statusa, MVS pruie bezbednost manastiru Graanica, manastiru Devi, manastiru Zoite, manastiru Svetih Arhangela, manastiru Budisavci, manastiru Gorio, manastiru Visoki Deani, Pekoj patrijariji, memorijalnom spomeniku na Gazimestanu. Pruanje bezbednosti ovim mestima nastavie se sve dok MVS nakon konsultacija sa MCP-om i Misijom EBOP-a ne odlue da su steeni uslovi da se ove odgovornosti prenesu na KPS. Nivo i trajanje ovih predvienih odreenih mera u cilju garantovanja fizike bezbednost mesta od strane MVS-a uzee u obzir, inter alia: I) procenu opasnosti koje bude sprovele MVS;II) preporuke koje bude dao Savet za implementaciju i nadgledanje, shodno lanu 5 ovog aneksa. MVS imaju za cilj da izgrade vie nivoe poverenja i pouzdanja i rade na normalizaciji bezbednosne situacije oko tih mesta. Kapaciteti KPS-a bie proireni to je bre mogue kako bi se omoguilo MVS-u da se iskljui iz ovih zadataka koji nisu vojne prirode. 3.2 Kosovo e garantovati slobodu kretanja svetenstvu i pripadnicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pruie kada je to potrebno neophodne bezbednosne mere za takvo kretanje. lan 4 Zatiene oblasti Odreenom broju manastira, crkava i ostalim verskim mestima Srpske pravoslavne crkve, kao i istorijskim i kulturnim mestima od posebne vanosti za zajednicu kosovskih Srba, uspostavljanjem zatienih oblasti bie pruena posebna zatita. Ciljevi zatienih zona su: da

obezbede mirno postojanje i funkcionisanje zatienih mesta; da se ouva njihov istorijski identitet i prirodno okruenje, ukljuujui monaki ivot svetenstva; da se spree nepovoljni razvoji oko njih, dok u isto vreme omoguuje najbolje mogue uslove za harmonian i odrivi razvoj zajednica koje ive u oblastima koje se nalaze oko takvih mesta. Uivanje imovinskih prava u zatienim oblastima moe biti ograniena sledeim: Zabranom svake nove aktivnosti u ovim oblastima: Industrijska izgradnja ili razvoj, kao to su: iskopavanje minerala; izgradnja elektrana ili elektrinih mrea ili dalekovoda, ciglana i fabrika. Izgradnja ili razvoj ostalih struktura, kao to su: strukture ili graevine koje su vie od manastira/ crkve/ kulturnog spomenika koji treba da se zatiti; upotreba opasnih materijala prilikom svake izgradnje (ukljuujui objekte u kojima se boravi); prolazak puteva, benzinske stanice i automehaniarske radnje; supermarketi, noni klubovi, itd. Javna izgradnja ili razvoj koji vodi ka sei uma u seoskim oblastima. Svaka nova aktivnost u sledeim oblastima moe biti ograniena na osnovu novonastalih okolnosti. Pre zapoinjanja svake aktivnosti u sledeim oblastima, nadlena optina vri konsultacije sa Srpskom pravoslavnom crkvom ili srpskom zajednicom: Komercijalna izgradnja ili izgradnja puteva, skladita, radionica, prodavnica, restorana, barova, kafia, piljarnica i kioska, ili nekih drugih konstrukcija veih razmera u seoskim oblastima; Javna okupljanja, rekreacija i zabava; Urbanizacija poljoprivrednog zemljita. Kosovo e garantovati da su prostorni planovi za oblasti unutar zatienih zona u skladu s ogranienjima koja su navedena u lanovima 4.1.1 i 4.1.2 Zatiene zone za sledea mesta bie definisane sledeim kartama koje se se nalaze u prilogu: Manastir Visoki Deani Peka patrijarija, Pe Manastir Graanica, Pritina Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, Lipljan Manastir Devi, Srbica Manastir Gorio, Istok Manastir Budisavci, Klina Manastir Sokolica Zvean Manastir Draganac, Gnjilane Manastir Svetih Arhangela, Prizren Manastir Banjska, Zvean Manastir Zoite, Orahovac Selo Velika Hoa, Orahovac Manastir Duboki, Zubin Potok Crkva Svetog ora Gornje Selo, Prizren Manastir Soanica, Leposavi Isposnica sa crkvom, Uljarice, Klina Memorijalni spomenik Gazimestan, Obili Srednjovekovna tvrava Zvean, Zvean Srednjevekovni grad Novo Brdo, Novo Brdo

Srednjovekovni most Vojnovia, Vuitrn Koria, isposnica Svetog Petra, Prizren Za sledea mesta zatiena oblast bie ograniena u krugu od 100 metara: Manastir Svete Petke Leposavi, Manastir Vraevo Leposavi, Manastir Svete Bogorodice Hvosno Srbica, Manastir Svetog Marka kod Korie Prizren, Manastir Svetog Trojstva, Muutite Suva Reka, Crkva Svete Bogorodice Sredska, Manastir Uspenija svetog Uroa, Nerodimlje, Uroevac, Monastir Bina ili Buzovik, Vitina. Za sledea mesta zatiena zona bie ograniena u krugu od 50 metara: Manastir Dolac, Klina Crkva Svetog Nikole, urakovac, Istok Crkva Bogorodice Odigitrije, Muutite. Suva Reka Crkva Svetog Nikole, trpce Crkva Svetog Teodora Donja Bitinja, trpce Crkva Svetog Nikole Gotovua, trpce Bogorodiina crkva, Gotovua, trpce Crkva Svetog ora, Gornja Bitinja, trpce Crkva Svetog Nikole Munikovo, Prizren Crkva Svetog Nikole, Bogoevci, Prizren Crkva Svetog Nikole, Drajii, Prizren Crkva Svetog Nikole, Sredska, Prizren Crkva Svetih apostola, Munikovo, Prizren Crkva Svetog ora, Sredska, Prizren Zatienu oblast za istorijski centar Prizrena ustanovie optinske vlasti Prizrena u saradnji sa MVS-a i ukljuivae Srpsku pravoslavnu crkvu, otomansku i katoliku, domaa i ostala mesta od kulturnog znaaja. Sledea srpska kulturna i verska mesta bie ukljuena u zatiene zone: Crkva Bogorodice LJevike; stara Mara mahala; Crkva Svetog Spasitelja; Bogoslovija Svetih irila i Metodija; Crkva Svetog ora u seditu Episkopije. U skladu sa lanom 5.2 UNMIK Uredbe 2000/45 o samoupravi optina na Kosovu, selo Velika Hoa u konsultacijima s optinom Orahovac, imae pravo da vri ograniena ovlaenja prilikom vrenja aktivnosti u oblasti zatite i unapreenja verskog i kulturnog naslea i seoskog planiranja svoje zatiene zone. U skladu sa lanom 5.4 ovog aneksa Savet za implementaciju i nadgledanje (SIN) prilikom konsultacija prua pomo. lan 5 Savet za implementaciju i nadgledanje Osnovae se Savet za implementaciju i nadgledanje (SIN) koji se redovno sastaje i iji je zadatak da nadgleda i olakava implementaciju odredbi ovog predloga reenja, a koji se odnosi na zatitu srpskog verskog i kulturnog naslea na Kosovu. SIN-om predsedava Vii meunarodni zvaninik koga naimenuje meunarodni civilni predstavnik (MCP) na Kosovu. Sastav SIN-a ine sedmoro (7) lanova pored predsedavajueg. Predstavnici sledeih institucija obavljae dunosti u SIN-u: Ministarstvo kulture Kosova, Institut za zatitu spomenika u

Pritini, Srpska pravoslavna crkva, Institut za zatitu spomenika u Leposaviu, OEBS, Savet Evrope i UNESKO. Savet za implementaciju i nadgledanje (SIN): Savetuje i daje preporuke MCP-u o implementaciji odredbi predloga reenja, a koje se odnose na zatitu srpskog verskog i kulturnog naslea na Kosovu; Nadgleda odreivanje zatienih oblasti na terenu i njihovu implementaciju; Preporuuje promene na pograninim linijama zatienih zona i ogranienja koja se primenjuju unutar njih ukoliko okolnosti to dozvoljavaju; Pomae pri razreavanju sporova izmeu Srpske pravoslavne crkve i centralnih i lokalnih vlasti na Kosovu u pogledu implementacije ovog aneksa; Preporuuje MCP-u mere koje treba da isprave mogue nedostatke u implementaciju odredbi predloga reenja, a koje se odnose na zatitu srpskog verskog i kulturnog naslea na Kosovu; Savetuje kosovske slube za odravanje reda i mira, meunarodno vojno prisustvo i Misiju EBOP-a o pitanjima bezbednosti koje mogu imati uticaja na mesta verskog i kulturnog naslea. Podrku u radu SIN-a prua Sekretarijat koji je odgovoran za svakodnevno nadgledanje implementacije ovog aneksa, a njegov sastav ine lanovi meunarodnog i lokalnog osoblja koje predsedavajuem direktno podnosi izvetaj. Kosovo i srpske vlasti pridravae se trenutnog mehanizma radova na obnovi mesta Srpske pravoslavne crkve, a za koje je odgovorna Komisija za implementaciju radova obnove ili njen naslednik. SIN blisko sarauje s Komisijom za implementaciju radova obnove ili njenim naslednikom na ouvanju i obnavljanju srpskog verskog i kulturnog naslea. lan 6 Vraanje arheolokih i etnolokih predmeta Republika Srbija vratie arheoloke i etnoloke predmete, koji su uzeti kao pozajmica iz muzeja Kosova za privremene postavke u Beogradu u 1998-1999. u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog predloga reenja.

ANEKS V - VERSKO I KULTURNO NASLEE

lan 1 Naziv, unutranja organizacija i imovina Srpske pravoslavne crkve Srpska pravoslavna crkva (SPC) na Kosovu uiva svu zatitu, prava, privilegije i imunitet kao to je to i predvieno ovim aneksom. Takva prava, privilegije i imunitet vriDe se u skladu sa dunostima i

obavezama predvienim zakonom Kosova i tom prilikom neDe kriti prava ostalih. Kosovo priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu, ukljuujuDi manastire, crkve i ostala mesta koja se koriste u verske svrhe, a koja predstavlja sastavni deo Srpske pravoslavne crkve sa seditem u Beogradu. Kosovo De potovati naziv i unutranju organizaciju Srpske pravoslavne crkve, ukljuujuDi njenu hijerarhiju i aktivnosti. Kosovo De garantovati da pokretna i nepokretna imovina i ostala imovina Srpske pravoslavne crkve bude nepovrediva i da neDe biti predmet eksproprijacije. Srpska pravoslavna crkva na Kosovu ima potpuno diskreciono pravo na svoje vlasnitvo i pristup svojim prostorijama i objektima. Kosovske vlasti imaDe pristup ovim mestima koje su vlasnitvo Srpske pravoslavne crkve Republike Srbije samo sa pristankom Crkve, i u sluaju izdatog sudskog naloga koji se odnosi na navodne nezakonite aktivnosti, ili u sluaju neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje. lan 2 Ekonomska i ostala podrka Srpska pravoslavna crkva na Kosovu je slobodna da prima donacije i ostalu podrku od bilo koje institucije unutar ili van Kosova. Takve donacije pruaDe se na potpuno transparentan nain. Kosovo Srpskoj pravoslavnoj crkvi prua carinske i poreske olakice za privredne aktivnosti Crkve, pored onih koje imaju sve ostale vere na Kosovu, a koje su vane za njenu samoodrivost, kao to su vezovi, svetenika odora, sveDe, ikonostas, rad u drvetu i drvodeljski zanat, vina, rakije, med i ostali pelarski proizvodi. Ove privilegije odnose se na uvoz i kupovinu relevantnih proizvoda, materijala, maina i alata; i izvoz proizvoda koji su rezultat gore navedenih aktivnosti. lan 3 Bezbednost za verska i kulturna mesta Srpska pravoslavna crkva, njeni manastiri, crkve i ostala verska i kulturna mesta od posebne vanosti za zajednicu kosovskih Srba imaDe svu potrebnu bezbednost. Glavna odgovornost garantovanja bezbednosti kosovskom verskom i kulturnom nasleu biDe na kosovskim agencijama za odravanje reda i mira, a naroito na Kosovskoj policijskoj slubi (KPS). Zatita srpskih verskih i kulturnih spomenika predstavljaDe poseban operativni zadatak KPS-a. Misija vladavine prava EBOP-a u konsultaciji sa Meunarodnim vojnim snagama (MVS), nadgledaDe, voditi i savetovati KPS prilikom implementacije ovog zadatka. U periodu odmah nakon Reenja statusa, MVS pruiDe bezbednost manastiru Graanica, manastiru Devi, manastiru Zoite, manastiru Svetih Arhangela, manastiru Budisavci, manastiru Gorio, manastiru Visoki Deani, PeDkoj patrijariji, memorijalnom spomeniku na Gazimestanu. Pruanje bezbednosti ovim mestima nastaviDe se sve dok MVS nakon konsultacija sa MCP-om i Misijom EBOP-a ne odlue da su steeni uslovi da se ove odgovornosti prenesu na KPS. Nivo i trajanje ovih predvienih odreenih mera u cilju garantovanja fizike bezbednost mesta od strane

MVS-a uzeDe u obzir, inter alia: I) procenu opasnosti koje bude sprovele MVS;II) preporuke koje bude dao Savet za implementaciju i nadgledanje, shodno lanu 5 ovog aneksa. MVS imaju za cilj da izgrade vie nivoe poverenja i pouzdanja i rade na normalizaciji bezbednosne situacije oko tih mesta. Kapaciteti KPS-a biDe proireni to je bre moguDe kako bi se omoguDilo MVS-u da se iskljui iz ovih zadataka koji nisu vojne prirode. 3.2 Kosovo De garantovati slobodu kretanja svetenstvu i pripadnicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pruiDe kada je to potrebno neophodne bezbednosne mere za takvo kretanje. lan 4 ZatiDene oblasti Odreenom broju manastira, crkava i ostalim verskim mestima Srpske pravoslavne crkve, kao i istorijskim i kulturnim mestima od posebne vanosti za zajednicu kosovskih Srba, uspostavljanjem zatiDenih oblasti biDe pruena posebna zatita. Ciljevi zatiDenih zona su: da obezbede mirno postojanje i funkcionisanje zatiDenih mesta; da se ouva njihov istorijski identitet i prirodno okruenje, ukljuujuDi monaki ivot svetenstva; da se spree nepovoljni razvoji oko njih, dok u isto vreme omoguDuje najbolje moguDe uslove za harmonian i odrivi razvoj zajednica koje ive u oblastima koje se nalaze oko takvih mesta. Uivanje imovinskih prava u zatiDenim oblastima moe biti ograniena sledeDim: Zabranom svake nove aktivnosti u ovim oblastima: Industrijska izgradnja ili razvoj, kao to su: iskopavanje minerala; izgradnja elektrana ili elektrinih mrea ili dalekovoda, ciglana i fabrika. Izgradnja ili razvoj ostalih struktura, kao to su: strukture ili graevine koje su vie od manastira/ crkve/ kulturnog spomenika koji treba da se zatiti; upotreba opasnih materijala prilikom svake izgradnje (ukljuujuDi objekte u kojima se boravi); prolazak puteva, benzinske stanice i automehaniarske radnje; supermarketi, noDni klubovi, itd. Javna izgradnja ili razvoj koji vodi ka sei uma u seoskim oblastima. Svaka nova aktivnost u sledeDim oblastima moe biti ograniena na osnovu novonastalih okolnosti. Pre zapoinjanja svake aktivnosti u sledeDim oblastima, nadlena optina vri konsultacije sa Srpskom pravoslavnom crkvom ili srpskom zajednicom: Komercijalna izgradnja ili izgradnja puteva, skladita, radionica, prodavnica, restorana, barova, kafiDa, piljarnica i kioska, ili nekih drugih konstrukcija veDih razmera u seoskim oblastima; Javna okupljanja, rekreacija i zabava; Urbanizacija poljoprivrednog zemljita. Kosovo De garantovati da su prostorni planovi za oblasti unutar zatiDenih zona u skladu s ogranienjima koja su navedena u lanovima 4.1.1 i 4.1.2 ZatiDene zone za sledeDa mesta biDe definisane sledeDim kartama koje se se nalaze u prilogu: Manastir Visoki Deani

PeDka patrijarija, PeD Manastir Graanica, Pritina Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, Lipljan Manastir Devi, Srbica Manastir Gorio, Istok Manastir Budisavci, Klina Manastir Sokolica Zvean Manastir Draganac, Gnjilane Manastir Svetih Arhangela, Prizren Manastir Banjska, Zvean Manastir Zoite, Orahovac Selo Velika Hoa, Orahovac Manastir Duboki, Zubin Potok Crkva Svetog ora Gornje Selo, Prizren Manastir Soanica, LeposaviD Isposnica sa crkvom, Uljarice, Klina Memorijalni spomenik Gazimestan, ObiliD Srednjovekovna tvrava Zvean, Zvean Srednjevekovni grad Novo Brdo, Novo Brdo Srednjovekovni most VojnoviDa, Vuitrn Koria, isposnica Svetog Petra, Prizren Za sledeDa mesta zatiDena oblast biDe ograniena u krugu od 100 metara: Manastir Svete Petke LeposaviD, Manastir Vraevo LeposaviD, Manastir Svete Bogorodice Hvosno Srbica, Manastir Svetog Marka kod Korie Prizren, Manastir Svetog Trojstva, Muutite Suva Reka, Crkva Svete Bogorodice Sredska, Manastir Uspenija svetog Uroa, Nerodimlje, Uroevac, Monastir Bina ili Buzovik, Vitina. Za sledeDa mesta zatiDena zona biDe ograniena u krugu od 50 metara: Manastir Dolac, Klina Crkva Svetog Nikole, urakovac, Istok Crkva Bogorodice Odigitrije, Muutite. Suva Reka Crkva Svetog Nikole, trpce Crkva Svetog Teodora Donja Bitinja, trpce Crkva Svetog Nikole Gotovua, trpce Bogorodiina crkva, Gotovua, trpce Crkva Svetog ora, Gornja Bitinja, trpce Crkva Svetog Nikole Munikovo, Prizren Crkva Svetog Nikole, Bogoevci, Prizren Crkva Svetog Nikole, DrajiDi, Prizren

Crkva Svetog Nikole, Sredska, Prizren Crkva Svetih apostola, Munikovo, Prizren Crkva Svetog ora, Sredska, Prizren ZatiDenu oblast za istorijski centar Prizrena ustanoviDe optinske vlasti Prizrena u saradnji sa MVS-a i ukljuivaDe Srpsku pravoslavnu crkvu, otomansku i katoliku, domaDa i ostala mesta od kulturnog znaaja. SledeDa srpska kulturna i verska mesta biDe ukljuena u zatiDene zone: Crkva Bogorodice LJevike; stara Mara mahala; Crkva Svetog Spasitelja; Bogoslovija Svetih irila i Metodija; Crkva Svetog ora u seditu Episkopije. U skladu sa lanom 5.2 UNMIK Uredbe 2000/45 o samoupravi optina na Kosovu, selo Velika Hoa u konsultacijima s optinom Orahovac, imaDe pravo da vri ograniena ovlaDenja prilikom vrenja aktivnosti u oblasti zatite i unapreenja verskog i kulturnog naslea i seoskog planiranja svoje zatiDene zone. U skladu sa lanom 5.4 ovog aneksa Savet za implementaciju i nadgledanje (SIN) prilikom konsultacija prua pomoD. lan 5 Savet za implementaciju i nadgledanje OsnovaDe se Savet za implementaciju i nadgledanje (SIN) koji se redovno sastaje i iji je zadatak da nadgleda i olakava implementaciju odredbi ovog predloga reenja, a koji se odnosi na zatitu srpskog verskog i kulturnog naslea na Kosovu. SIN-om predsedava Vii meunarodni zvaninik koga naimenuje meunarodni civilni predstavnik (MCP) na Kosovu. Sastav SIN-a ine sedmoro (7) lanova pored predsedavajuDeg. Predstavnici sledeDih institucija obavljaDe dunosti u SIN-u: Ministarstvo kulture Kosova, Institut za zatitu spomenika u Pritini, Srpska pravoslavna crkva, Institut za zatitu spomenika u LeposaviDu, OEBS, Savet Evrope i UNESKO. Savet za implementaciju i nadgledanje (SIN): Savetuje i daje preporuke MCP-u o implementaciji odredbi predloga reenja, a koje se odnose na zatitu srpskog verskog i kulturnog naslea na Kosovu; Nadgleda odreivanje zatiDenih oblasti na terenu i njihovu implementaciju; Preporuuje promene na pograninim linijama zatiDenih zona i ogranienja koja se primenjuju unutar njih ukoliko okolnosti to dozvoljavaju; Pomae pri razreavanju sporova izmeu Srpske pravoslavne crkve i centralnih i lokalnih vlasti na Kosovu u pogledu implementacije ovog aneksa; Preporuuje MCP-u mere koje treba da isprave moguDe nedostatke u implementaciju odredbi predloga reenja, a koje se odnose na zatitu srpskog verskog i kulturnog naslea na Kosovu; Savetuje kosovske slube za odravanje reda i mira, meunarodno vojno prisustvo i Misiju EBOP-a o pitanjima bezbednosti koje mogu imati uticaja na mesta verskog i kulturnog naslea. Podrku u radu SIN-a prua Sekretarijat koji je odgovoran za svakodnevno nadgledanje implementacije ovog aneksa, a njegov sastav ine lanovi meunarodnog i lokalnog osoblja koje predsedavajuDem

direktno podnosi izvetaj. Kosovo i srpske vlasti pridravaDe se trenutnog mehanizma radova na obnovi mesta Srpske pravoslavne crkve, a za koje je odgovorna Komisija za implementaciju radova obnove ili njen naslednik. SIN blisko sarauje s Komisijom za implementaciju radova obnove ili njenim naslednikom na ouvanju i obnavljanju srpskog verskog i kulturnog naslea. lan 6 VraDanje arheolokih i etnolokih predmeta Republika Srbija vratiDe arheoloke i etnoloke predmete, koji su uzeti kao pozajmica iz muzeja Kosova za privremene postavke u Beogradu u 1998-1999. u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog predloga reenja.

ANEKS VI - MEUNARODNI DUG

lan 1 Opte odredbe 1.1 Kosovo De preduzeti svoj dug meunarodnog duga Republike Srbije. Meunarodni dug koji treba da bude srazmeran ukljuuje inter alia dug Svetskoj banci, Pariskom klubu i Londonskom klubu poverilaca. U sporazumu sa relevantnim poveriocima, kosovski deo odrediDe se putem pregovora izmeu Kosova i Republike Srbije uzimajuDi u obzir naela koja se koriste za raspodelu nasleenih dugova u sluaju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. lan 2 Obaveze otplate dugova Republika Srbija De na osnovu svojih obaveza kao nezavisni poverilac/ jemac, garantovati nastavak otplaDivanja dugova sve dok dug nije u potpunosti otplaDen i podeljen u skladu sa dogovorom sa poveriocima. Kosovo De propisno i shodno tome nadoknaditi Republici Srbiji utvreni deo otplate dugova koje je Republika Srbija platila, a koji se javio tokom nereenog procesa izmirenja duga. lan 3 Arbitraa U sluaju da se godinu dana nakon stupanja na snagu ovog predloga reenja, Kosovo i Republika Srbija ne dogovore oko izmirenja i raspodele duga, Meunarodna upravna grupa De nakon konsultacija sa obe strane naimenovati meunarodnog arbitra koji De odrediti srazmernost meunarodnog duga Republike

Srbije, i duga izmeu Republike Srbije i Kosova, ili dela meunarodnog duga oko kojeg se obe strane u dogovoru sa relevantnim poveriocima nisu usaglasile. Arbitrana raspodela dugova je neopoziva i odluiDe o tome koji dug treba da preuzme Kosovo.

ANEKS VII - IMOVINA I ARHIVE

lan 1 PreduzeDa u javnom vlasnitvu Vlasnika prava u preduzeDima u javnom vlasnitvu (PJV) i odreene obaveze, ukljuujuDi, ali ne ograniavajuDi se na prekorporacijske odgovornosti biDe prenesene na Kosovo. Vlasnika prava i odreene obaveze preduzeDa u javnom vlasnitvu koje pruaju usluge samo u odreenoj optini ili u ogranienom broju optina, naroito u oblasti, snabdevanja vodom, otpada, navodnjavanja ili grejanja biDe prenesena na tu optinu ili relevantne optine. Pored ovih vlasnikih prava, nadlene kosovske vlasti preduzeDe odgovarajuDe mere kako bi implementirale naela Evropske unije o korporativnom upravljanju i liberalizaciji. Gore navedene mere trebalo bi naroito da iskljue status vraDanja preduzeDa u javno vlasnitvo, a koja su nezavisne deoniarske kompanije i koja ine implementirane zajednike strukture sistema upravljanja. lan 2 PreduzeDa u drutvenom vlasnitvu Starateljstvo nad preduzeDima u drutvenom vlasnitvu i njihovom imovinom (PDV) vri institucija koja De naslediti Kosovsku povereniku agenciju (KPA), kao to je to i utvreno UNMIK Uredbom 2006/DD, a koja dopunjuje i izmenjuje Uredbu 2001/12. Reenja De biti doneta u skladu s odredbama iznetim u lanu 3 ovog aneksa. Ona posebno nadgleda doslednost sa naelima Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ER) i sa zakonom koji se primenjuje, a koji se odnosi na privatizaciju i postupak likvidacije preduzeDa u drutvenom vlasnitvu. MCP naimenuje: a. Troje (3) meunarodnih lanova upravnog odbora direktora institucije koja De naslediti KPA, b. Direktora izvrnog Sekretarijata upravnog odbora direktora institucije koje De naslediti KPA, c. Jednog (1) lana u svakoj komisiji za postupak likvidacije. Meunarodni lanovi upravnog odbora direktora imaju nadlenost da zajedno i jednoglasno odlue da ne prihvate odluke institucije koja De naslediti KPA-u, ukoliko odlue da je takva odluka doneta u suprotnosti sa naelima ER-a i njenim protokolima, vaeDeg zakona, i proslediDe predmet Specijalnoj komori pri Vrhovnom sudu koja treba da donose odluku. Specijalna komora neodlono odluuje o svakom predmetu. Ukoliko Specijalna komora veD nije donela odluku da mora do doe do isplate, svaka pojedinana isplata

iz postupka privatizacije i likvidacije koja se prikuplja u poverilake fondove zahtevaDe pristanak meunarodnih lanova upravnog odbora, koji glasaju zajedno i jednoglasno. Dva najveDa meunarodna donatora institucije koja De naslediti Kosovsku povereniku agenciju imaju prava da kao posmatrai prisustvuju sastancima upravnog odbora institucije koja De naslediti KPA. lan 3 Postupak donoenja presuda Kosovske poverenike agencije Shodno UNMIK Uredbi 2002/13, Specijalna komora pri Vrhovnom suda nastaviDe da radi na konanom odreivanju vlasnikih prava i na donoenju presuda na uloene zahteve. Specijalnu komoru ine pet specijalizovanih komisija koje rade u sledeDim oblastima pod njihovom jurisdikcijom: (I) zahteve koje se odnose na privatizaciju; (II) zahteve za spiskove zaposlenih lica; (III) odreivanje vlasnitva i zahteve poverioca; (IV) zahteve za likvidaciju (V) zahteve za reorganizaciju preduzeDa. Svaka specijalizovana komisija u svom sastavu imaDe dvoje (2) meunarodnih sudija i jednog kosovskog sudiju. Unutar Specijalne komore postojaDe albena komisija koja je zaduena za preispitivanje odluka Specijalne komore. U sastavu albene komisije nalaze se dodatno troje (3) meunarodnih sudija i dvoje kosovskih sudija. lan 4 Kosovska agencija za imovinu (KAI) UNMIK Uredba 2006/10, dopunjena i izmenjena UNMIK uredbom 2006/50 o reavanju zahteva koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu, ukljuujuDi poljoprivredno zemljite i poslovni prostor, ostaje na snazi da bude implementirana u skladu s odredbama ovog Predloga reenja. Donoenje presuda za reavanje imovinskih zahteva treba da bude zavreno do 31. decembra 2007. godine, s tim da zavretak implementacije treba da bude zavren najkasnije do 31. decembra 2008. godine. SledeDe mesta biDe namenjena za meunarodne predstavnike koje naimenuje MCP: a. Troje (3) meunarodnih lanova Odbora za nadgledanje, ukljuujuDi predsedavajuDeg: b. Direktora Izvrnog sekretarijata: c. Dvoje (2) meunarodnih lanova komisije za imovinske zahteve, ukljuujuDi njenog predsedavajuDeg; d. Dvoje (2) meunarodnih sudija, u skladu sa lanom 5 ovog aneksa. lan 5 Postupak donoenja reenja KAI-a VeDe Vrhovnog suda u ijem sastavu se nalaze dvoje (2) meunarodnih sudija i jedan (1) lokalni sudija odluuju o uloenim albama na reenja KIA komisije za imovinske zahteve. U konsultaciji sa MCP-om, Kosovo De implementirati dodatne mere, koje trebaju da osiguraju da je postupak u donoenju presuda za restituciju/ kompenzaciji zahteva efikasan i da se odluke delotvorno primenjuju. lan 6

Restitucija imovine Kosovo De kao na jednom od svojih prioriteta takoe raditi na pitanjima restitucije imovine, ukljuujuDi ona koja se odnose na pitanja imovine Srpske pravoslavne crkve. Kosovo De uspostaviti nezavisne mehanizme kako bi kreiralo politiku za zakonodavstvo i institucionalni okvir za reavanje pitanja restitucije. Predstavnici meunarodne zajednice biDe pozvani da uzmu ueDe u takvim mehanizmima, koji De takoe ukljuivati predstavnike neveDinske zajednice. lan 7 Arhive Na Kosovo treba da se vrate arhive, katastarska dokumentacija i ostala dokumentacija koja se odnosi na Kosovo i njegove graane, a koje su izmetene sa Kosova. Dravne arhive Republike Srbije koje su neophodne za normalnu upravu na Kosovu De u skladu sa naelom funkcionalne prikladnosti biti prenete na Kosovo bez obzira na to gde su ove arhive bile ili jesu smetene. Republika Srbija De vratiti ili preneti sve takve arhive u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog predloga reenja. Republika Srbija De dozvoliti slobodan, neometan i efektivan pristup arhivama sve dok se iste ne vrate ili ne prenesu.

ANEKS VIII - BEZBEDNOSNI SEKTOR NA KOSOVU

lan 1 Bezbednost Kosova Osim ako nije drugaije odreeno u Predlogu reenja, Kosovo De na svojoj teritoriji imati nadlenu vlast nad slubama za odravanje javnog reda i mira, bezbednoDu, javnoj bezbednosti, obavetajnom slubom, civilnom slubom za vanredne intervencije i kontrolom granice. Kao to je navedeno u Aneksu II, bezbednosne institucije na Kosovu De delovati u skladu sa demokratskim standardima i pravima zajednica i njenih lanova. Kosovo De uspostaviti parlamentarni odbor koji De nadgledati bezbednosni sektor u skladu sa ovim predlogom reenja. Kosovo De uspostaviti Kosovski savet za bezbednost (KSB) koji De biti odgovoran premijeru. KSB De razviti strategiju o bezbednosti u skladu s ovim predlogom reenja. Kosovo De razviti zakonodavni okvir o komponentama bezbednosnog sektora u skladu s ovim predlogom reenja sa odgovorajuDim odredbama o budetu i nadzoru.

U onim oblastima bezbednosti u kojima, prema ovom predlogu reenja, i dalje postoji meunarodno angaovanje, Kosovo De, u saradnji sa MCP-om i MVS-a, razviti strategije za potpuni prenos odgovornosti na vlasti Kosova. Proces razvoja sektora bezbednosti na Kosovu De biti u potpunosti transparentan susednim zemljama i Kosovo De uspostaviti odgovarajuDu saradnju i mere izgradnje poverenja sa regionalnim akterima. Kosovo De se povinovati standardima i praksama UN, OEBS-a i EU u polju bezbednosti i kontrole naoruanja, kao i drugim regionalnim sporazumima o bezbednosti koji su u delokrugu rada OEBS-a. lan 2 Policija Policijska sluba irom Kosova ima jedinstven lanac komande. Granice okruga policijskih stanica De odgovarati optinskim granicama. Etnika struktura policije unutar optine De, koliko je to moguDe, odraavati etniku strukturu stanovnitva unutar te optine. Lokalna veDa koju ine predstavnici optina i policije zajedno sa komandirima stanica De biti stavljeni u funkciju kako bi se olakala saradnja izmeu policijske slube i optinskih vlasti/lidera lokalnih zajednica. Predsednik optine De predsedavati veDem. Komandiri lokalnih stanica biDe obaveteni unapred o operacijama centralnih i specijalnih policijskih snaga u okvirima nadlenosti lokalnih policijskih stanica ukoliko operativna razmatranja zahtevaju drugaije. U optinama sa veDinskim srpskim stanovnitvom, komandiri lokalnih policijskih stanica biraju se u skladu sa sledeDim postupkom: Skuptina optine predlae najmanje dva kandidata za mesto komandira stanice, a koji ispunjavaju minimalne potrebne uslove u skladu s kosovskim zakonodavstvom. Ministarstvo unutranjih poslova moe zatim, u roku od 15 dana od dana prijema liste s kandidatima, naimenovati jednog kandidata sa liste. U sluaju da Ministarstvo unutranjih poslova ne odabere nijednog kandidata, Skuptina optine dostaviDe drugu listu sa najmanje dva druga predloena kandidata pripadnika KPS-a koja ispunjavaju minimalne potrebne uslove na razmatranje Ministarstvu kao to je to i predvieno u kosovskom zakonodavstvu. Ministarstvo ima obavezu da naimenuje jednog od predloenih kandidata sa druge liste, u roku od 15 dana od dana prijema liste sa predloenim imenima kandidata. lan 3 Granica Kosovo u saradnji sa MCP-om i MVS-a razvija strategiju koja De omoguDiti viefazni prenos ovlaDenja za kontrolu granice i povezane dunosti uprave na Kosovsku policijsku slubu. Teritorija Kosova biDe definisana pograninom oblaDu Socijalistike Autonomne Pokrajine Kosova u okviru Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, ija granica stoji kao takva od 31. decembra 1988. godine, izuzev u sluaju da doe do izmena na osnovu Sporazuma o pograninom razdvajanju izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Bive Jugoslovenske Republike Makedonije od 23. februara 2001. godine.

Kosovo De sa Bivom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom uspostaviti zajedniku tehniku komisiju, u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog predloga reenja, kako bi fiziki razgraniili granicu i dogovorili se o pitanjima koja se javljaju iz same implementacije sporazuma iz 2001. godine izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Bive Jugoslovenske Republike Makedonije. Rad tehnike komisije treba da bude zavren u roku od godinu dana od dana osnivanja komisije. MCP i MVS biDe ukljueni u rad komisije kako bi olakali razgovore izmeu dve strane i mogu biti na zahtev jedne od strana ukljueni u proces razgraniavanja. lan 4 Obavetajna sluba Kosovo De osnovati domaDu bezbednosnu agenciju koja treba da nadgleda moguDe pretnje po unutranju bezbednost Kosova, u skladu sa Aneksom IX. Ova agencija biDe profesionalna, apolitina, multietnika, a njene aktivnosti De biti predmet parlamentarnog nadzora i civilne uprave. lan 5 Kosovske bezbednosne snage Uspostavlja se nova profesionalna i multietnika kosovska bezbednosna snaga (KBS). Ova struktura neDe stvoriti nepotrebni finansijski teret za kosovske resurse. UspostaviDe se civilna vladina organizacija koja De biti zaduena za civilno nadgledanje KBS-a u skladu sa Aneksom IX i XI. KBS De biti lako naoruana i neDe imati teko naoruanje, kao to su tenkovi, teka artiljerija ili ofanzivni vazduhoplovni kapaciteti. KSB imaDe u svom sastavu najvie 2.500 aktivnih i 800 rezervnih pripadnika. O promenama u pogledu ogranienja koji su navedeni u lanu 5.2 Aneksa odluuju MVS u koordinaciji sa MCP-om. Potpuna procena ovih ogranienja izvriDe se ne pre isteka 5 godina od dana stupanja na snagu ovog Predloga reenja. KBS De pre svega biti odgovorna za angaovanje u kriznim situacijama, uklanjanju eskplozivnih naprava i civilnu zatitu. Osim toga, KSB imaDe dunost i biDe spremna da ispuni ostale bezbednosne zadatke, koje nisu odgovarajuDe za policiju ili ostale slube za odravanje reda i mira. MVS u saradnji sa MCP-om uspostaviDe standardizovan proces nadgledanja u pogledu donoenja odluka kada da ovlasti KSB da se ukljui u ove bezbednosne funkcije. Pripadnici KSB biDe regrutovani iz celog drutva. Zvanian postupak odabira pripadnika uradiDe Kosovo i MVS. Regrutacija pripadnika zapoeDe ubrzo nakon stupanja na snagu ovog predloga reenja, kako bi se osigurala poetna operativna sposobnost u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog predloga reenja. Od onog trenutka kada resursi i sredstva budu na raspolaganju, opremanje KSB-a predstavljaDe zajedniki napor Kosova i meunarodne zajednice. Kosovo je duno da prikae MVS-a sve izvore finansiranja i opremanja koja dolaze van Kosova. lan 6 Kosovski zatitni korpus (KZK)

Kosovski zatitni korpus se rasputa. MVS u konsultacijama sa MCP-om i Kosovom vriDe izvrno nadgledanje KZK-a i doneDe odluku o vremenskom periodu njegovog rasputanja. Rasputanje treba da se uradi u roku od jedne godine od stupanja na snagu Predloga reenja. Meunarodna zajednica treba da razvije i uradi proces demobilizacije i reintegracije za penzionisane pripadnike KZK-a. lan 7 Kontrola vazdunog prostora Kosovo De preduzeti potpuno posedovanje, dunosti i odgovornosti za svoj vazduni prostor. UstanoviDe Upravu ili direktorat za civilno vazduhoplovstvo (UCV) koja treba da regulie aktivnosti civilnog vazduhoplovstva na Kosovu, te takoe da odredi isporuioca usluga kontrole leta, meutim u skladu sa lanom 2 Aneksa XI, ef MVS-a ima pravo da ponovo uspostavi vojnu kontrolu nad vazdunim prostorom.

ANEKS IX - MEUNARODNI CIVILNI PREDSTAVNIK lan 1 Ciljevi Kosovo e biti odgovorno da rukovodi svojim poslovima, zasnovanim na demokratskim principima vladavine prava, poverenju prema vladi, zatiti i unapreivanju ljudskih prava, pravima lanova svih zajednica i optoj dobrobiti svih njegovih graana. Imajui u vidu da e, prema ovom predlogu reenja, ispunjavanje ovih odgovornosti Kosova zahtevati irok opseg sloenih i tekih aktivnosti, Meunarodni civilni predstavnik (MCP) e nadgledati implementaciju ovog predloga reenja i podrati relevantne napore kosovskih vlasti. lan 2 Mandat i ovlaenja meunarodnog civilnog predstavnika U pogledu opteg nadgledanja implementacije ovog predloga reenja, MCP e a. imati zavrnu re na Kosovu u pogledu tumaenja civilnih aspekata ovog predloga reenja; b. osigurati efektivnu implementaciju ovog predloga reenja kroz izvravanje odreenih zadataka dodeljenih MCP-u u drugim delovima ovog predloga o reenju; c. preduzeti korektivne mere za popravljanje, ukoliko je neophodno, bilo kojih radnji koje su preduzele kosovske vlasti za koje MCP smatra da su krenje ovog predloga o reenju ili ozbiljno naruavaju vladavinu prava, ili da su u suprotnosti sa ovim predlogom reenja; takve korektivne mere mogu ukljuivati, ali nisu ograniene na ponitavanje zakona ili odluka usvojenih od strane kosovskih vlasti; d. u sluaju ozbiljnih i ponovljenih neuspeha u povinovanju s ovim tekstom ili duhom predloga o reenju i/ili u sluaju ozbiljnog ometanja u radu MCP-a i/ili Misije EBOP-a, MCP e imati ovlaenja da sankcionie ili udalji sa dunosti bilo kojeg javnog zvaninika i, ukoliko je neophodno, da preduzme druge mere, kako bi osigurao potpuno potovanje ovog predloga o reenju i njegovu implementaciju.

e. iz svoje kancelarije ili kroz uspostavljenje odgovarajuih mehanizama i izvetavanje drugih meunarodnih aktera i organizacija koje e moda biti prisutne na Kosovu nadgledati implementaciju civilnih aspekata ovog predloga o reenju. Pored ovlaenja koja su data samim naimenovanjem, kao to je to ve navedeno u predlogu reenja, MCP e imati ovlaenja da direktno imenuje ili odobri naimenovanja za odreene pozicije kao to su sledee: a. Glavni revizor e biti meunarodni predstavnik kojeg imenuje MCP. b. Nakon isteka mandata sadanjih meunarodnih lanova Odbora direktora kosovskog penzionog tednog fonda, MCP e imenovati meunarodnog predstavnika kao lana Odbora direktora KP F. c. Meunarodne sudije i javne tuioce e odabrati Misija EBOP-a, koja e, pre imenovanja, zahtevati dozvolu od MCP-a. d. Generalni direktor carinske slube, direktor poreske uprave, direktor riznice: e. Prilikom izvravanja svojih nadlenosti koje su mu date imenovanjem, MCP e razmatrati profesionalne kvalifikacije kandidata, njihovu reputaciju, integritet i nadgledae pravinu i nepristrasnu primenu zakona Ovlaenja i nadlenosti MCP-a i ovlaenja i nadlenosti EBOP-a e se davati od iste osobe. EBOP e imati ovlaenja u sledeim oblastima vladavine prava, ukljuujui, posebno, policiju, carinu i kazneno-popravne slube koje e sprovoditi u ime Misije EBOP-a, kao to je navedeno u lanu 12 ovog predloga o reenju, sa modalitetima odreenih od strane Saveta EU, a u skladu s ovim predlogom reenja: a. Nadlenost da se osigura da su predmeti ratnih zloina, terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, meuetnikih zloina, finansijsko-privrednog kriminala i druga ozbiljna krivina dela pravilno istraena u skladu sa zakonom, ukljuujui, ukoliko je neophodno, meunarodne istraitelje koji e zajedno raditi sa kosovskim vlastima ili samostalno; b. Nadlenost da se osigura da su predmeti, opisani u lanu 2.3a ovog aneksa, pravilno i zakonito vode u skladu sa sudskim postupkom, i ukoliko neophodno, sa meunarodnim javnim tuiocima ili samostalno. Odabir predmeta za meunarodne javne tuioce e se zasnivati na objektivnim kriterijumima i proceduralnim zatitnim mehanizmima koji su odreeni od strane efa Misije EBOP-a, meunarodni javni tuioci e raditi u skladu sa zakonom Kosova. c. Nadlenost da se osigura da su predmeti, koji su opisani u lanu 2.3a ovog aneksa, i civilni predmeti koji se odnose na imovinske sporove, pravilno sudski voeni, ukoliko je neophodno, od strane meunarodnih sudija koji zasedaju samostalno ili u veima zajedno sa kosovskim sudijama u sudu koji ima jurisdikciju nad tim predmetima. Odabir predmeta kojeg e voditi meunarodni sudija e se zasnivati na objektivnim kriterijumima i proceduralnim zatitnim mehanizmima, koje odreuje ef Misije EBOP-a, meunarodne sudije e uivati potpunu nezavisnost u vrenju svojih dunosti u pravosuu i radie unutar pravnog sistema Kosova u skladu sa zakonom; d. Odgovornost da se osigura da su odluke o predmetima koji su opisani u lanu 2.3a ovog aneksa, pravilno sprovedene u skladu sa zakonom od strane nadlenih vlasti; e. Nadlenost da se nezavisno preuzmu druge odgovornosti ili uz podrku nadlenih kosovskih vlasti kako bi se osigurala zatita i unapreivanje vladavine prava, javnog reda i bezbednosti; f. u konsultacijama sa MCP-om, nadlenost da se povuku ili ponite operativne odluke preduzetih od strane nadlenih kosovskih vlasti, i ukoliko neophodno, da se osigura zatita i unapreivanje vladavine prava, javnog reda i bezbednosti; g. Nadlenost nadgledanja, kontrole i pruanja saveta u svim oblastima koje se odnose na vladavinu prava. Kosovske vlasti e pruiti podrku i takvim naporima i dobie trenutni i

potpuni pristup bilo kom objektu, osobi, aktivnosti, postupku, dokumentima i drugim stvarima i dogaajima na Kosovu; h. Nadlenost da se osigura efikasna implementacija ovog predloga o reenju putem izvravanja zadataka odreenih Misijom EBOP-a u drugim delovima ovog predloga o reenju; i. Ovlaenje da imenuje osoblje misije EBOP-a da obavlja dunosti dodeljene misiji EBOP-a. MCP e nadgledati razvoj kosovskih civilnih institucija, ukljuujui civilnu kontrolu nad njenim bezbednosnim institucijama, ali ne na tetu odgovornosti koje ima NATO i MVS u pogledu razvoja KBS i njenog civilnog nadgledanja kao to je to navedeno u lanu 13.5 ovog predloga reenja. MCP nadgledae razvoj domaih bezbednosnih agencija kao to je to odreeno i navedeno u Aneksu VIII ovog predloga reenja. MCP ima ovlaenje da uspostavi mehanizme koji e omoguiti preispitivanje njegovih/ njenih ovlaenja i onih ovlaenja poverenih SPEU, ali ne nautrb prema privilegijama i imunitetima koje u skladu s predlogom reenja uiva MCP i SPEU. lan 3 Koordinacija sa meunarodnim akterima Da bi se osigurala maksimalna doslednost i delotvornost u meunarodnom angaovanju na Kosovu MCP e ustanoviti odgovarajue mehanizme da koordinie aktivnosti svih meunarodnih aktera. Ovi akteri podrae ove napore pruajui MCP-u informacije koje su relevantne za vrenje njegove/njene dunosti. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nastavie sa svojom misijom na Kosovu, ukljuujui sveobuhvatnu prisutnost na terenu, podrku demokratskom razvoju na Kosovu i radu i dunostima MCP-a. Odreeni sporazumi i dogovori za takvu podrku od strane OEBS-a bie utvreni i uspostavljeni izmeu OEBS-a i MCP-a. MCP e u skladu sa njegovom/njenom ulogom koordinisanja u pogledu nadgledanja implementacije Predloga reenja, predsedavati koordinacionim komitetom u kojem se nalazi ef meunarodnih vojnih snaga, ef Misije EBOP-a, ef Misije OEBS-a, i kada komitet to smatra odgovarajuim, i predstavnici ostalih organizacija koji daju svoj doprinos implementaciji ovog predloga reenja. lan 4 Struktura/osoblja meunarodnog civilnog predstavnika Nakon konsultacija sa EU, MCP naimenuje Meunarodnu upravnu grupa. MUG e od Saveta bezbednosti UN zatraiti saglasnost oko ovog naimenovanja. MCP dolazie iz sledeeg lanstva: Francuske, Nemake, Italije, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Amerikih Drava, Evropske unije, Evropske komisije, NATO. MCP direktno izvetava Meunarodnoj upravnoj grupi i predsedava njenim sastancima. MCP imae podrku osoblja (Meunarodna civilna kancelarija (MCK)), koje ona/on smatra neophodnim, a koje pomae u izvravanju dunosti u skladu sa ovim predlogom reenja. MCP moe uspostaviti bilo koji oblik prisustva na terenu koje on/ona smatra neophodnim za ispunjavanja ovog predloga reenja. MCP e otvoriti kancelariju na terenu u Mitrovici, iji e se zadatak posebno usredsrediti na oblast bezbednosti, vladavinu prava, slobodu kretanja povratka, imovinska prava i privredni razvoj.

MCP, takoe, u svom svojstvu kao SPEU imae u skladu sa zakonima Kosova pravno svojstvo koje moe biti neophodno za potpuno vrenje dunosti na osnovu Predloenog reenja. MCP u svom svojstvu kao SPEU imae sledee privilegije i imunitete: a. Kosovo e dati kancelariji MCP-a i SPEU i njenim prostorijama, arhivama i ostaloj imovini iste privilegije i imunitete koje uivaju diplomatske misije i pratee prostorije i objekti, arhive i ostala imovina u skladu sa Bekom konvencijom o diplomatskim odnosima. b. Kosovo e dodeliti MVP, SPEU, i strunom osoblju i njihovim porodicama iste privilegije i imunitete koje uiva diplomatsko osoblje na osnovu Beke konvencije o diplomatskim odnosima. c. Kosovo e dodeliti ostalom osoblju MCP-a i SPEU osoblju i lanovima njihovih porodica iste privilegije i imunitete koje uiva diplomatsko tehniko osoblje i osoblje u administraciji i lanovi njihovih porodica na osnovu Beke konvencije o diplomatskim odnosima. lan 5 Smanjenje i prestanak mandata meunarodnog civilnog predstavnika Na osnovu preporuka MCP-a, Meunarodna upravna grupa uspostavie standarde za periodino preispitivanje mandata MCP-a, i sprovee potpuno preispitivanje ovlaenja MCP-a u roku od dve godine nakon stupanja na snagu ovog predloga reenja, sa tendencijom postepenog smanjenja opsega ovlaenja MCP-a i uestalosti preduzimanja koraka. Mandat MCP-a prestaje onda kada Meunarodna upravna grupa odlui da je Kosovo implementiralo uslove iz ovog predloga reenja. lan 6 Saradnja Kosovske vlasti u potpunosti sarauju sa MCP-om, takoe u njegovom/ njenom svojstvu kao SPEU, i sa ostalim meunarodnim organizacijama i akterima, radi uspene implementacije svih aspekata ovog predloga reenja. Neuspeh kosovskih vlasti da na taj nain sarauju smatrae se nepotovanjem uslova ovog predloga reenja u skladu sa lanom 2.1 ovog aneksa. Kosovske vlasti e pruiti svu odgovarajuu pomo MCP-u, takoe u njenom/njegovom svojstvu kao SPEU, radi efikasnog i delotvornog obavljanja dunosti, ukljuujui pruanje logistike i administrativne podrke kada je to potrebno.

ANEKS X - MISIJA EVROPSKE BEZBEDNOSNE I ODBRAMBENE POLITIKE (EBOP)

lan 1 Mandat i ovlaDenja Misija EBOP-a na osnovu ovlaDenja specijalnog predstavnika Evropske unije (SPEU), vri ovlaDenja SPEU kao to je to navedeno u lanu 2.3 Aneksa IX ovog predloga reenja. ef misije EBOP-a preduzima svakodnevnu operativnu upravu Misije.

Misija EBOP-a i njeno osoblje imaDe iste privilegije i imunitet kao to je to i predvieno lanom 4.6 Aneksa ovog predloga reenja. lan 2 Struktura ef misije EBOP-a naimenuje Savet Evropske unije. ef misije EBOP-a moe uspostaviti bilo koje prisustvo koje on/ona smatra neophodnim, na centralnom i/ili lokalnom nivou, kako bi se osigurala potpuna implementacija elemenata vladavine prava koji proistiu iz Predloga reenja. Misija EBOP-a ima jedinstven, objedinjen lanac komande. lan 3 Saradnja Kosovo De pruiti svu odgovarajuDu pomoD Misiji EBOP-a za efikasno i delotvorno vrenje dunosti misije, ukljuujuDi kada je to i potrebno pruanje pomoDi iz oblasti logistike i administracije.

ANEKS XI - MEUNARODNE VOJNE SNAGE

lan 1 Ciljevi Meunarodne vojne snage (MVS) su odgovorne za: a. Garantovanje bezbednosti za Kosovo od spoljanjih pretnji, dok kosovske institucije ne preuzmu odgovornost; b. Pruanje sigurnog i bezbednog okruenja na itavoj teritoriji Kosova, zajedno sa MCP-om i sa podrkom kosovskih institucija, sve dok kosovske institucije nisu u moguDnosti da preduzmu odgovornost, u zavisnosti od sluaju do sluaja za bezbednosne zadatke koje izvrava MVP; c. Sa saradnjom ostalih za nadgledanje i pruanje pomoDi, uspostavljanje i obuku kosovskih snage bezbednosti (KSB); ovo ukljuuje ocenjivanje potencijalnih kandidata kako bi se zagarantovao profesionalizam; tenja ka ostvarivanju odgovarajuDe etnike zastupljenosti i pravo sankcionisanja nedolinog ponaanja pripadnika KSB-a u saradnji sa MVS-a; d. Verifikovanje doslednosti unutar okvira svakog vojno - bezbednosnog aspekta ovog predloga reenja; e. Pruanje podrke, i blisko koordinisanje s radom MVS, kao i pruanje vojnog saveta MVS-a; f. Pomaganje i savetovanje u pogledu procesa integracije u severnoatlantske strukture. U okvirima sredstava i kapaciteta i dok se zadaci ne ustupe drugima pod programima oko kojih treba da se usaglasi, MVS pomau lokalnim vlastima i MCP-u na: a. OdvraDanju nasilnih ekstremista; b. Garantovanju slobode kretanja;

c. Olakavanju povratka izbeglica; d.Otklanjanju, uvanju i unitavanju neovlaDenog naoruanja; e.Zatiti odreenih verskih i kulturnih mesta; f.Vrenju dunosti nadgledanja granice po potrebi; g.Pruanju podrke, u zavisnosti od sluaja do sluaja meunarodnoj zajednici i glavnim civilnim organizacijama u oblasti implementacije i ispunjavanju njihovih pojedinanih mandata. MVS podravaju razvoj struktura i strunosti na Kosovu kako bi garantovale efikasnu civilnu kontrolu i upravljanje nad KSB-om, naroito u oblastima stratekog razvoja, planiranja snaga, kadrovskog upravljanja, planiranja iz oblasti raznih programa i priprema budeta, vrenja planiranja i nabavke, u skladu sa lanom 2.4 Aneksa IX ovog predloga reenja. MVS nadgledaju, kontroliu i imaju izvrnu vlast nad KBS-om sve dok MVS u saradnji sa MCP-om ne proceni da su ove snage samoodrive i sposobne sa ispunjavanje dodeljenih zadataka u skladu sa meunarodnim standardima. MVS nastaviDe uspostavljenu praksu trenutne zajednike tehnike komisije za implementaciju sa Republikom Srbijom. Tokom vremena, aktivnosti zajednike komisije za implementaciju biDe preduzete od strane nove zajednike vojne komisije sa vlastima Kosova i Republike Srbije kako bi se uhvatilo u kotac sa zajednikim pitanjima zabrinutosti, a koje se odnose na vojnu bezbednost. MVS i koordinaciji sa MCP-om uspostaviDe mere izgradnje poverenja izmeu kosovskih bezbednosnih snaga i odbrambenih institucija Republike Srbije. U dugoronom periodu, MVS ostaDe angaovane sa KBS-om da prue savet koji ima za cilj dalju integraciju u severnoatlantske strukture i ukljuenje elemenata mandata bezbednosnih snaga u meunarodnim misijama. MVS postupaDe pod nadlenoDu i biDe predmet kontrole i politike kontrole severnoatlantskog saveta kroz NATO lanac komande. MVP imaDe objedinjeni lanac komande. lan 2 OvlaDenja i nadlenost U ispunjavanju odgovornosti MVP-a, ef MVS-a ima ovlaDenja, bez uplitanja ili dozvole za sve one radnje koje on/ ona smatra neophodnim i odgovarajuDim, ukljuujuDi upotrebu vojne sile, kako bi zatitio MVS i ostalo naimenovano osoblje i za izvravanje svoje odgovornosti. ef MVS ima konana ovlaDenja u oblasti rasporeenih vojnih snaga i u pogledu aspekata predloga reenja koji se odnose na MVS. MVS ima sledeDa ovlaDenja: a. Da izvre svoje odgovornosti koje se smatraju odgovarajuDim, ukljuujuDi upotrebu svih neophodnih sredstava i bez daljih sankcionisanja, meanja ili dozvola; b. Pravo da vre potpunu i neometanu slobodu kretanja irom Kosova uz pomoD svih sredstava; c. Pravo da ponovo uspostave trenutnu i potpunu vojnu kontrolu nad vazdunim prostorom (ili delovima vazdunog prostora) ukoliko vojni uslovi tako nalau. ef MVS-a obezbediDe da je Kosovska uprava Civilnog vazdunog saobraDaja u potpunosti obavetena o bilo takvoj odluci; d. Pravo da vre inspekcije prostorija i objekata u pogledu ispunjavanja svojih zadataka;

e. Pravo da odobre i nadgledaju, u koordinaciji sa MVS, ustanovljenje svih nepolicijskih snaga i ostalih bezbednosnih snaga koje Kosovo predloi; f. Pravo da preduzmu radnju koje smatraju odgovarajuDim kao podrku svom mandatu u skladu sa ovim predlogom reenja. Kosovo daje MVS-u status, privilegije i imunitet koji trenutno ima KFOR na osnovu UNMIK Uredbe 2000/47. U svim sluajevima, ovlaDenja MVS-a biDe preispitivana i nakon konsultacija sa relevantnim stranama i donoenja odluke severnoatlantskog saveza, biti prilagoene u zavisnosti od sluaja do sluaja kako kosovske institucije razviju kapacitet i poveDaju svoj mandat i odgovornosti.

ANEKS XII - ZAKONODAVNI PLAN

lan 1 Zakonodavstvo koje treba da se usvoji tokom perioda tranzicije Skuptina Kosova zvanino usvaja neophodno zakonodavstvo kako bi implementirala uslove ovog predloga reenja tokom perioda tranzicije u trajanju od 120 dana, a koji se smatra da je Skuptina usvojila i stupiDe na snagu prvog dana nakon perioda tranzicije. Takvo zakonodavstvo ukljuuje, ali nije ogranieno na sledeDe: Zakon o optim i lokalnim izborima; Zakon o lokalnoj samoupravi; Zakon o optinskim pograninim linijama; Zakon o uspostavljanju zatiDenih oblasti; Poslovnik o radu, ili amandmani osim toga, koji su neophodni da implementiraju uslove Predloga reenja odmah nakon isteka perioda tranzicije, ukljuujuDi naroito, poslovnik o radu koji se odnosi na zatitu i unapreenje prava zajednica i njenih pripadnika. lan 2 Zakonodavstvo koje treba da se usvoji tokom ili posle perioda tranzicije Skuptina Kosova moe zvanino usvojiti ostalo zakonodavstvo tokom perioda tranzicije u cilju implementacije Predloga reenja, koji ukoliko se usvoji, smatraDe se usvojenim od strane Skuptine i stupiDe na snagu odmah prvog dana nakon perioda tranzicije. Takvo zakonodavstvo De u suprotnom biti usvojeno kao stvar prioriteta odmah nakon zavretka perioda tranzicije, i ukljuuje, ali nije ogranieno na sledeDe: Zakon o pravima zajednica i njenih pripadnika; Zakon u osnivanju Kosovskog saveta za bezbednost; Zakon o civilnom vazduhoplovstvu; Amandmane na poslovnik o radu Skuptine za osnivanje Skuptinskog komiteta za nadgledanje

bezbednosti; Zakon o lokalnim finansijama; Zakoni koji se odnose na raspodelu ovlaDenja i ostalih pitanja u sledeDim sektorima: Obrazovanje; Zdravstvena zatita; Zakon o Kosovskim bezbednosnim snagama: Zakon o slubi u kosovskim bezbednosnim snagama: Zakon o Kosovskoj policijskoj slubi; Zakon u uspostavljanju domaDe obavetajne slube Kosova; Zakon o dravljanstvu Kosova: Zakon o nacionalnim obelejima i javnim praznicima; Zakon o restituciji.