Sri Ramana Gita Ganapati Muni

Beograd 1997. Naslov originala: SRI RAMANA GITA (With Sanskrit text and Revised English Translation) Published by: T. N. Venkataraman President: Board of Trustees, Sri Ramanasramam Tiruvannamalai, India Izdava: AV ARUNAALA Izdavaki savet: Slobodanka Kalauzovi, Vlada Ribar Urednici: Slobodanka Kalauzovi Dojna Lapadat Struni saradnik: Ivan Anti Lektura i korektura: Dojna Lapadat Grafika oprema i kompjuterska pripema:

Izdava Beograd, oktobar 1997.

Sadraj

Posveta Ova knjiga je s najiskrenijom Ljubavlju i Zahvalnou posveena predivnom Biu i Prijatelju, Dojni Lapadat, bez koje bi ovo prekrasno biserje boanskih Rei lealo skriveno, negde u dalekom kutku Svemira...

Zahvalnica

Zahvaljujem svima koji su pomogli i doprineli objavljivanju ove knjige.

Predgovor izdavaa

Tople boje i mirisi jeseni ponovo bude udesnu, ve poznatu opijenost pred iekivanje tako sveanog dogaaja kao to je izdavanje jo jedne knjige o voljenom Mahariju. Fina izmaglica se nekako uvek prikrade da izmami unutranju suzu radosnicu. S ljubavlju, opratam se od svakog daha koji sam u nju ulila, onog kreativno oblikovanog zanosa, preputajui ih svetu italaca, sa eljom da im donese spiritualno ushienje i blaenstvo. Onima, koje e ove rei i slike nadahnuti Boanskom snagom. Sva ova tkanja trepere mistinom moi Velianstvenog, i nisu unapred smiljana. Zaela su se u nesvakidanjem spletu unutranjeg provienja, a potom oblikovala apatom prekrasnih vizija. Ljubav, zahvalnost i potovanje prema Mahariju mogu izraziti tenjom ka venom boravitu svoga Bia i ... moda objavljivanjem nove knjige. Ona e biti - da se posluimo njegovom metaforom - samo jo jedna nijansa boje, nanesena na platno ivota... Slobodanka Kalauzovi

Predgovor sanskritskom izdanju

Pred nama je knjiga uputstava Bhagavana Sri Ramane Maharshija, koji blista kao otelovljenje Svetlosti Jnane (Znanja) na Arunachali (Tiruvannamalai). U ovom predgovoru nije dotaknuta sadrina knjige, u nadi da e intuitivni itaoci poeleti da sami proue i razumeju njenu sutinu. Delo o velikoj nauci Yoge, napisano je u formi aforizama. Ko bi to mogao bolje da uradi? Moemo samo da ustanovimo da su tajne Mantra Yoge, Raja Yoge, Jnana Yoge i Bhakti Yoge znalaki predoene. U ast velikog Uitelja Sri Ramane, knjiga je nazvana Sri Ramana Gita. Kao to je u Bhagavad Giti Bhagavan Vasudeva Uitelj, a Bhagavan Krishna Dwaipayana onaj koji zapisuje njegove rei, ovde je Uitelj Bhagavan Sri Ramana Maharshi, i sledei Ga, Vasishta Ganapati Muni je napisao ovu knjigu. Ipak postoji jedna razlika. Uesnika u razgovoru ima vie; autor je jedan od njih. Razgovori nisu bili voeni u istom danu, o emu svedoi njihov hronoloki sled. Moe se jasno uoiti da je u oba sluaja, kada su postavljena pitanja i kada je

Bhagavan na njih odgovarao i komentarisao ih, autor grau naknadno tematski rasporeivao u sloke. Svoja pitanja, autor je jasno istakao, koristei se prvim licem jednine (Ja). Drugi stih u drugom poglavlju je napisao sam Bhagavan. U ostalim stihovima tog poglavlja autor je analizirao znaenje Bhagavanovog stiha. Peto i esto poglavlje predstavljaju Bhagavan Sri Maharshijevo uenje. U ostalima, odgovori slede pitanja. Zakljuiemo sa nekoliko poznatih podataka o Uitelju i autoru. Uitelj, Bhagavan Sri Ramana Maharshi, roen je u godini Pramathi1, meseca Dhanus (Strelac) pod zvezdom Punarvasu. U godini Durmukhi, u mesecu Simha (Lav), dostigao je samorealizaciju pomou Boanske Milosti, napustio porodini dom i doao na Arunachalu2, gde jo uvek blista u svom trajnom postojanom Jedinstvu3. Roen je u Trisulapura (Tiruchuzhi) u Pandya provinciji, od oca uvenog Bramina Sri Sundaram Iyera iz loze Parasara, i majke Alagammal. Jo kao deak je postao Paramahamsa (Mudrac najvieg reda), direktno od Brahmacharyasrama. Poduavanje Sri Maharshija nije zavisilo od knjikog (teorijskog) znanja, anumana (logikog zakljuivanja), niti od pramana (ranijih autoriteta). Poduavao je jedino na osnovu vlastitog iskustva ili svojim unutranjim vienjem. Oboavan je kao Guru od mnogih pripadnika tri struje (Advaita, Dvaita, Vasishtadvaita). Mnogi prosvetljeni uenici su videli Maharshija rasplinutog u Njegovom trajnom prirodnom Jedinstvu, kao inkarnaciju Boga Guhe (Skanda). Sam autor, koji je bio najpredaniji uenik, uzdizao je Uitelja kao takvog. Ono to je spoznatljivo samo kroz spiritualnu viziju, mi nismo kompetentni da procenjujemo. Jedino moemo rei da verujemo u To. Autor Sri Ganapati Muni je sin Sri Narasimha Sastri iz loze Vasishta, potomak Kumodopala (Kaluvarayi) iz oblasti Visakhapatnam. Roen je u godini Bahudhanya1 u mesecu Vrischika (korpija), pod zvezdom Makha. U godini Plavanga je postao uenik Sri Maharshija2. Ovaj veliki ovek tapasa dostigao je Unutranje Prosvetljenje u godini Dhatru3, sedmog dana, u svetloj polovini meseca Sravana. Ne postoji ni najmanja sumnja da e predano prouavanje ovog dela doneti jasno znanje o stazi yoge, i biti od neizmerne pomoi tragaocima za znanjem i onima koji praktikuju Yogu.

Oboavalac-oboavaocima

O, Ramana - Arunaala! sa dubokom enjom za tvojim samilosnim likom, u Tvojim nedrima nalazim utoite. Ti si monolitna figura svemonog zatitnika. Zanosnom sveinom svog osmeha, majinskom nenou budi me iz snova i vraa spokoju boanskog okrilja.

Ommir

Prvo poglavlje

O VANOSTI UPASANA1

1. Klanjam se Maharshiju Ramani, Kartikeyi2 u ljudskom obliju, i u ovom uzvienom delu iznosim njegovo uenje. 2. & 3. U godini 1913. ere hrianstva, na dvadeset deveti hladan decembarski dan, kada su svi uenici sedeli okolo, posveenih umova, pitao sam Bhagavana Maharshija za konane odgovore (na pojedina pitanja). Prvo pitanje: 4. Da li se Mukti3 ostvaruje jednostavno, uklanjanjem razlika izmeu stvarnog i nestvarnog, ili postoje i druga sredstva za okonanje vezanosti? Drugo pitanje: 5. Da li je prouavanje svetih spisa samo po sebi dovoljno da oslobodi one koji su eljni znanja, ili je duhovna veba, prema Uiteljevim uputstvima takoe neophodna? Tree pitanje: 6. Kako se sthitaprajna1 prepoznaje kao takva? Da li poznavanjem snage njenog prosvetljenja, ili po odvojenosti od objektivnog opaanja? etvrto pitanje: 7. Na osnovu kojih pokazatelja ueni ljudi mogu da prepoznaju jnanija? Peto pitanje:

Da li jedino samadhi2 vodi ka jnani i da li se pomou njega ostvaruje eljeni (materijalni) plod? esto pitanje: 8. Ako neko praktikuje yogu sa odreenom eljom i na kraju postane sthitaprajna, da li e ta elja takoe biti ispunjena? 9. Sluajui ova moja pitanja, Bhagavan Sri Ramana Rishi, da odagna moje sumnje, i u veliini svoje milosti, govorae ovako: Odgovor na prvo pitanje: 10. Prebivanje u samom Sopstvu oslobaa od svih zarobljenosti. Kada se otklone razlike izmeu stvarnog i nestvarnog, dolazi do neprianjanja. 11. Za jnanija vie ne postoje vezanosti. On uvek boravi u samom Sopstvu. On ne doivljava univerzum nestvarnim i razliitim od sebe. Odgovor na drugo pitanje: 12. Onaj koji traga za znanjem, ne dostie cilj samo prouavanjem spisa. Istina je da bez upasana nije mogue dostii krajnji cilj. 13. Doivljaj prirodnog stanja, za vreme duhovne vebe, naziva se upasana, a kada ovo stanje postane stabilno i trajno, to je jnana. 14. Kada, naputajui ulne objekte, pojedinac boravi u sopstvenoj istinskoj prirodi poput plamena jnane, ovo stanje bivanja se naziva Sahaja Sthiti.

Odgovor na tree pitanje: 15. U postojanom i prirodnom stanju, kroz Vrhovnu Tiinu, osloboenu od svih vasana1, jnani je, bez ikakve sumnje, spoznao sebe. Odgovor na etvrto pitanje:

16. Ostvarenjem jedinstva sa svim biima neija (postignuta) jnana se potvruje. Odgovor na peto pitanje: 17. Kada je tenja ka samadhiju zapoeta sa eljom, elja e, takoe, sigurno uroditi plodom. Odgovor na esto pitanje: 18. Ako pomou praktikovanja yoge sa eljom, neko postane sthitaprajna, njegove elje mogu biti ispunjene, ali ga one vie nee radovati. Ovo je prvo poglavlje nazvano O vanosti Upasana u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati. Drugo poglavlje TRI PUTA

1. U Chuturmsyi1 1915. godine, u eri Bojeg Sina, Bhagavan Sri Ramana Maharshi je sutinu svog uenja iskazao u sledeem stihu: 2. U unutranjosti peine-srca Brahman usamljen sija kao Atman, koji direktno i neposredno predstavlja Ja, kao Ja. Ui unutar srca ispitujui um, ili zaranjanjajui u unutranju dubinu, ili pomou kontrole daha, i boravi u Atmanu. 3. Ko god da razume ovaj stih, sutinu Vedante, iskazanu od Bhagavana Maharshija, vie nikada nee ponovo biti ophrvan sumnjom. 4. U prvom delu ovog stiha, Bhagavan je istakao mesto Sopstva u ovom vidljivom telu od pet elemenata.

5. U spisima je potvreno postojanje Sopstva, odbaeno je gledite razliitosti sa Bogom, a direktni doivljaj istine dokazan, sa istovremenim odbacivanjem razliitih opisa Sopstva. 6. U drugom delu stiha je data instrukcija za vebu kroz tri razliite metode koje su u sutini iste. 7. Prvi put se naziva margana, osvajanje; drugi majjana, uranjanje; trei prana-rodha, kontrola daha. Ovo je drugo poglavlje nazvano Tri puta Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Tree poglavlje UZVIENI ZADATAK

1. U treem poglavlju mi zapisujemo, na ushienje mudrih, razgovor voen izmeu Daivarate i Acharya Ramane. Daivarata: 2. ta je uzvieni zadatak oveka u samsari1? Neka Bhagavan bude milostiv i odlui da mi to razjasni. Bhagavan: 3. Posveenik mora otkriti sopstvenu prirodu koja lei u osnovi svih dela i njihovih plodova. Daivarata: 4. Ukratko, kojim se sredstvom moe spoznati prava priroda? ta treba initi kako bi postigli uzvienu unutranju viziju? Bhagavan: 5. Istrajnim povlaenjem svih misli sa ulnih objekata, pojedinac bi trebalo da ostane utemeljen u mirnom istraivanju, bez objekata. 6. Ovo je, ukratko, sredstvo za spoznavanje neije sopstvene stvarne prirode; ovaj napor po sebi donosi uzvienu unutranju viziju. Daivarata: 7. O, Najbolji od Mudraca, da li e niyame1 i dalje pomagati duhovna stremljenja, sve do konanog postignua uspeha u yogi? Bhagavan: 8. Niyame zaista pomau u poetnim naporima aspiranata. One otpadaju same od sebe kod onih koji su napredovali u meditaciji. Daivarata: 9. Da li ponavljanje mantre donosi isti rezultat kao i mirno praktikovanje istog ispitivanja bez objekata?

Bhagavan: 10. Uspeh postiu tragai poetnici koji neprekidno i mirnog uma ponavljaju mantre ili pranavu2. 11. Ponavljanjem mantri ili samo istom pranavom, um se povlai od ulnih objekata i postaje istovetan sa svojim istinskim Biem.

12. Ovaj divan razgovor je odran sedmog dana meseca jula, 1917. godine. Ovo je tree poglavlje nazvano Uzvien zadatak u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

etvrto poglavlje PRIRODA JNANE

Prvo pitanje:

1. O, Najbolji od Mudraca, ta je jnana? Da li je jnana vritti: Ja sam Brahman, Brahman je Ja, ili: Ja sam sve? 2. Ili, da li je jnana vritti Sve ovo je Brahman, ili se ona razlikuje od ova etiri vritti? 3. Bhagavan Ramana Muni, moj Guru, graciozno je sluao zapitkivanje svog uenika, i govorio ovako: 4. Sve ove vritti su, bez sumnje, samo koncepti uma. Mudar kae da je jnana isto bivanje u samom Sopstvu. 5. Sluajui ove rei Gurua, koje rasteruju neznanje, pojavila se sledea sumnja, i ja sam Ga ponovo zapitao.

Drugo pitanje: 6. O Gospodaru Mudraca, moe li se Brahman spoznati kroz vritti? Budite milostivi da rasprite ovu sumnju koja se pojavila u mom umu. 7. Sluajui ovo pitanje, Rishi, prijatelj onih koji oboavaju njegovo stopalo, okupao me je svojim pogledom i odgovorio ovako: 8. Ako vritti istraje u spoznaji Brahmana koji predstavlja samo Sopstvo, tada se vritti ispoljava u obliku Sopstva i gubi svoje odvojeno postojanje. 9. Ovaj kratak uzbudljiv razgovor vodili smo na dan dvadest prvog jula, 1917. godine. Ovo je etvrto poglavlje nazvano Priroda Jnane u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Peto poglavlje NAUKA O SRCU

1. U prethodno pomenutoj godini, u noi devetog avgusta, Ramana Muni je iscrpno kazivao o Srcu. 2. Ono iz ega sve misli oteletvorenih bia izranjaju, naziva se Srce. Sve to ga moe opisati samo su mentalni koncepti. 3. Za Ja-misao se kae da je koren svih misli. Ukratko, ono iz ega Ja-misao izranja je Srce. 4. Ako se Srce nalazi u anahata chakri1, zato praktikovanje yoge poinje od muladhare2? 5. Ovo Srce je drugaije od fizikog organa koji pumpa krv. Re hridayam sastavljena je od hrit, to znai centar koji sve usisava, i ayam, to znai Ovo, i oznaava Sopstvo. 6. Mesto ovog srca je na desnoj strani grudi, ne na levoj. Svetlost (svesnosti) tee od Srca kroz sushumnu1 do sahasrare2. 7. Odatle ona tee po celom telu i svi doivljaji sveta izranjaju. Videi ih razliitim od Svetlosti, ovek se izgubi u samsari3. 8. Sahasrara onog koji boravi u Sopstvu nije nita drugo do ista svetlost. Svaka misao koja se tada pojavi, ne m`e vie opstati. 9. ak i kada se objekat, zahvaljujui svojoj blizini opazi u umu, to nije smetnja yogi, poto um ne primeuje razliku.

10. Stanje postojane i jednousmerene svesnosti u kome se ak i objekti opaaju, naziva se sahaja sthiti. Stanje u kojem objekti ne postoje, naziva se nirvikalpa samadhi. 11. Ceo univerzum je sadran u telu, a celo telo je u Srcu. Iz toga proizilazi da ceo univerzum ispunjava Srce. 12. Univerzum nije nita drugo do um, a um nije nita drugo do Srce. Tako cela pria o univerzumu dostie vrhunac u Srcu. 13. Srce daje ivot telu, kao to Sunce daje ivot svetu. Um u sahasrari je nalik orbiti Meseca u svetu. 14. Kao to Sunce daje svetlo Mesecu, isto tako Srce daje svetlost umu. 15. Smrtnik koji ne boravi u Srcu opaa samo um, poput svetlosti Meseca koja se vidi samo nou, u odsustvu Sunca. 16. Ne videi da je istinski izvor sjaja Sopstvo, a mentalno opaajui objekte odvojene od Sopstva, neznalica biva obmanut. 17. Jnani koji boravi u Srcu vidi svetlost uma utopljenu u svetlost Srca, kao meseinu na svetlosti dana. 18. Mudar zna da je povrno znaenje prajnane um, a da je Srce njeno pravo znaenje. Vrhovna istina nije nita drugo do Srce. 19. Predstava da je onaj koji vidi razliit od onoga to je vieno, je samo iluzija uma. Za one koji borave u Srcu, onaj koji gleda i ono to se gleda su isto. 20. Misaoni proces, zatoen slabou, snom, iznenadnom sreom ili tugom, strahom itd., vraa se svom izvoru, Srcu. 21. Neuki ne zna da u takvim trenucima misao ulazi u Srce, ali onaj koji je u samadhiju to zna. Odatle nastaju razlike u nazivima. Ovo je peto poglavlje nazvano Nauka o Srcu u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

esto poglavlje KONTROLA UMA

1. Poto je objanjena istina koja se odnosi na Srce, Sri Ramana Muni, najbolji meu poznavaocima istine, govorio je o metodi kontrolisanja uma. 2. ovek vezan za ulne objekte je uvek opsednut mislima i pronalazi da mu je teko da kontrolie um, zbog snage njegovih vasana1.

3. ovek bi trebalo da kontrolie lutanje misli kontrolom daha i da ih, kao ukroenu ivotinju, sprei da to ine. 4. Kontrolom daha se takoe postie kontrola misli. Kada su misli kontrolisane, ovek stoji uvren na njihovom izvoru. 5. Kontrola daha znai istrajno posmatranje toka daha pomou uma. Ovakvim stalnim posmatranjem daha, ostvaruje se kumbhaka. 6. Za one koji na ovaj nain ne mogu postii kumbhaku, preporuuje se metod Hatha yoge. 7. To su: rechaka (izdisaj), koja bi trebalo da se izvodi jednu jedinicu vremena; puraka (udah), takoe jednu jedinicu; kumbhaka (zadravanje daha), etiri jedinice. Na ovaj nain se proiavaju kanali vitalne energije. 8. Kada se ovi kanali proiste, postepeno se uspostavlja kontrola daha. Potpuna kontrola daha se naziva suddha kumbhaka. 9. Drugi, kao jnani, objanjavaju rechaku kao prestanak identifikacije Ja sam telo, puraku kao traganje za Sopstvom, i kumbhaku kao sahaja-sthiti ili obitavanje u Sopstvu. 10. Takoe se ponavljanjem mantri uspostavlja kontrola nad umom. Tako mantra i um postaju jedno sa pranom1. 11. Kada slog mantre postane jedno sa pranom, to nazivaju dhyana, a kada dhyana postane duboka i stabilna, postie se sahaya sthiti. 12. Takoe, stalnom povezanou sa velikim prosvetljenim mudracima, um se stapa sa svojim izvorom. Ovo je esto poglavlje pod nazivom Kontrola uma u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Sedmo poglavlje SAMOISPITIVANJE SPREMNOST I PRAKTINO ZNAENJE

1. Ovo, sedmo poglavlje, belei nadahnut razgovor izmeu Karshnija iz reda Bharadvaja i Acharya Ramane. Karshni: 2. Kakva je priroda samoispitivanja? ta je svrha samoispitivanja? Da li neke druge metode mogu doneti veu korist?

Bhagavan: 3. Kae se da je Ja-misao skup svih misli. Koren Ja misli mora da se istrai. 4. To se ne postie prouavanjem spisa, ve samoispitivanjem. Kada se pronae izvor, ego se utapa u njega. 5. Kada ego, koji je samo odraz Sopstva, potpuno nestane, ostaje samo istinsko Sopstvo u svoj svojoj punoi i savrenstvu. 6. Kruna samoispitivanja je osloboenje od patnje. Ovo je najuzvieniji plod. Ne postoji nita iznad njega. 7. udesne okultne moi mogu se zadobiti i na druge naine. Ali, konana sloboda se moe stei samo pomou samoispitivanja. Karshni: 8. Ko je sposoban za ovo ispitavanje? Kako neko moe znati da je zreo? Bhagavan: 9 & 10: Onaj iji je um proien pomou upasane, ili druge metode, ili zaslugom postignutom u prolim ivotima; koji opaa nesavrenstvo tela i ulnih objekata, koji osea unutranju odbojnost kadgod njegov um mora da funkcionie meu ulnim objektima, koji zna da telo nije veno, za njega se kae da je sposoban za samoispitivanje. 11. Na osnovu ova dva pokazatelja, po oseaju tronosti tela i neprianjanju za ulne objekte, moe se prepoznati spremnost za samoispitivanje.

Karshni: 12 & 13: Da li su za onog ko je spreman za samoispitivanje, jer je stekao sposobnost razlikovanja ulnih objekata i za njih vie ne prianja, obredna kupanja, sandhya1, ponavljanje mantri, prinoenjenje rtava vatri, antanje Veda, oboavanje Bogova,

bhajani, hodoaa, rtvovanja, davanje milostinje i vrenje posebnih duhovnih vebi, i dalje od pomoi, ili je obavljanje svega navedenog samo gubljenje vremena? Bhagavan: 14. Spremnim poetnicima, sa slabljenjem vezanosti, sva e ova pomona sredstva ubrzo proistiti um. 15. Ispravna aktivnost uma, govora i tela unitava suprotnu aktivnost uma, govora i tela. 16. Ispravna aktivnost sposobnih, zrelih i nadarenih linosti, sa umovima besprekorno istim, koriste svetu. 17. ovek zrele mudrosti izvodi dela za uenje (svojim primerom) i za dobrobit drugih, ne iz straha da ne prekri naredbe spisa. 18. Ispravni rad obavljen bez vezivanja i prianjanja, nije prepreka, o, najbolji od ljudi, na putu samoistraivanja. 19. Nije greh ako zrela linost koja praktikuje samoispitivanje ne obavlja opisane obrede. Samoistraivanje je samo po sebi najvrednije i najvie proiuje (od svih delanja). 20. Zrelim i spremnim tragaima se ukazuju dva ivotna puta: jedan je u odricanju od delanja za dobrobit zajednice; drugi - u delanju za dobrobit drugih. Karshni: 21. Ako, pored samoispitivanja postoje i drugi putevi do nirvane, koliko ih ima? Neka Bhagavan bude milostiv da mi kae. Bhagavan: 22. Jedan tei da dostigne neto; drugi trai onog koji tei ka dostignuu. Prvom e biti potrebno vie vremena, ali e na kraju i on ostvariti Sopstvo. 23. Um onog koji meditira na jedan objekat postaje jednousmeren, to vodi obitavanju u Sopstvu.

24. Onaj koji meditira dostie boravak u Sopstvu, ak i bez elje za tim. Traga, s druge strane, idui svesno ka tome, takoe ostvaruje boravak u Sopstvu. 25. Bog, mantra, ili bilo koji drugi savren objekat na koji se meditira, na kraju se utapa u veliko bljetavilo Sopstva. 26. Cilj je ipak uvek isti; kako za onog koji meditira, tako i za onog koji praktikuje samoistraivanje. Jedan postie mir kroz meditaciju, a drugi kroz Znanje. Ovo je sedmo poglavlje nazvano Samoispitivanje-spremnost i praktino znaenje u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Osmo poglavlje NA SCENI IVOTA

1. U odgovoru na drugo pitanje Karshnija, Bhagavan je objasnio dunosti koje se odnose na etiri Ashrame1. 2. Bilo da je neko neenja ili domain, pustinjak ili sannyasin, ena ili shudra, svako ko je zreo i sposoban, moe istraivati o Brahmanu. 3. Ureenje ashrama slui da se ubrzano napreduje u dostizanju Vrhunskog. Za one sa veoma zrelim umovima, ovo naelo se ne odnosi. 4. Ovo ureenje je bilo propisano na takav nain, kako bi svakodnevni ivot mogao da tee neometano. Dunosti prve tri ashrame nisu u suprotnosti sa jnanom. 5. Sannyasa je ista jnana, a ne oker odea ili obrijana glava. Ipak, ova ashrama slui da zatiti i otkloni razne prepreke na putu. 6. Energija koja je razvijena kroz disciplinu, uenje i napredovanje u Znanju na stazi brahmacharye, u kasnijem ivotu sve vie isijava. 7. istotom u brahmacharya, postie se duhovna istota domaina. Domainova ashrama je dobrobit za sve. 8. ak i za domaina, ukoliko je potpuno nevezan, Vrhunsko Svetlo, bez ikakve sumnje, isijava. 9. Ueni odreuju tapas1 za treu ashramu. U ovoj ashrami moe se biti sa ili bez ene (mua). 10. Yogiju zrelog uma, iji su gresi sagoreli tapasom, etvrta ashrama dolazi sama od sebe, u odreeno vreme. 11. Ovo uenje u sedmom i osmom poglavlju je darivano od Bhagavana dvanaestog avgusta, iste, 1917. godine.

Ovo je osmo poglavlje nazvano Na sceni ivota u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati. Deveto poglavlje PRESECANJE VORA

1. U noi, etrnaestog avgusta, s potovanjem sam postavio Maharshiju pitanje o granthi bheda1, na koje ak i ueni sumnjaju. 2. Sjajni Bhagavan, Sri Ramana Rishi, sluao je moje pitanje izvesno vreme, i na svoj boanski nain kazivao. 3. Spoj tela i Sopstva naziva se granthi. ovek jedino pomou ove veze moe biti svestan tela. 4. Ovo telo je neosetljivo. Sopstvo je ista svest. Veza izmeu njih se ostvaruje kroz intelekt. 5. O, dete, telo funkcionie okrueno zraeom svetlou iste svesnosti. Usled injenice da se svet u snu ne pojavljuje, moe se zakljuiti da Sopstvo postoji. 6. Poput suptilne sile, svetlo svesti protie kroz nadi u telu, kao to elektrina energija prolazi kroz ice. 7. Svetlost iste svesti u samom centru obasjava celo telo, kao to Sunce obasjava itav svet. 8. Zahvaljujui svetlosti koja ga potpuno proima, ovek kroz telesno iskustvo postaje svestan jednog centra zraenja, koji mudraci nazivaju Srce. 9. Zbog kretanja energije kroz nadije, ovek postaje svestan toka svetlosti svesti. Energija se kroz telo kree specijalnim nadijima.

10. Poseban nadi, kroz koji protie ista svest nazvan je sushumna. On se takoe naziva atma nadi, para nadi i amrita nadi. 11. Poto svetlost proima celo telo, ovek se vezuje za njega, identifikuje ga sa Sopstvom i na taj nain doivljava svet razliitim od sebe. 12. Kada nadaren pojedinac odbaci vezanosti, ne identifikuje sebe sa telom i sledi jednousmereno istraivanje, dolazi do komeanja u nadijima. 13. Ovim komeanjem, Sopstvo se odvaja od drugih nadija. vrsto se drei jedino amrita nadi, ono isijava. 14. Kada blistava svetlost svesti sija jedino u atma nadiju, tada nita drugo ne isijava, do Sopstvo. 15. Za jnanija pojavni oblici vie nemaju odvojeno postojanje. On poznaje Sopstvo tako jasno, kao to neznalica poznaje telo. 16. Onaj za koga jedino Atman sija, u unutranjosti, spolja i svuda tako jasno, kao to za neznalicu sijaju objekti, je onaj ko je prekinuo sve vezanosti. 17. Veza je dvostruka; jedna je vezanost za nadije, a druga mentalna vezanost. Iako suptilno, kroz vezu za nadi, ipak se opaa itav svet. 18. Kada se svetlost povue iz svih nadija i prebiva samo u jednom, veza (izmeu svesnosti i tela) se prekida i svetlost isijava kao samo Sopstvo. 19. Kao to usijana gvozdena kugla izgleda kao vatra, ovo telo, usijano u vatri samoistraivanja, sija kao Sopstvo. 20. Stare vasane tela (misli, itd) tako bivaju unitene. Postajui nezavistan i osloboen vezanosti za telo, ovek vie nema oseaj da dela. 21. Poto vie nema oseaj delanja, njegova karma, tako je reeno, je potpuno unitena. Poto uvia da nita osim Sopstva ne postoji, u njemu se vie ne bude sumnje.

22. Jednom, kada je nada vor preseen, pojedinac vie nee biti ogranien telom. Ovo nazivaju stanjem vrhunske snage i vrhunskog mira. Ovo je deveto poglavlje nazvano Presecanje vora u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Deseto poglavlje O DRUTVU

1. Zabeleili smo u ovom desetom poglavlju, razgovor izmeu Yati Yoganathe i Maharshi Ramane, koji je ponovo obradovao okupljene.

Yoganatha: 2. O, Veliki Mudrae, kakav je odnos izmeu drutva i njegovih lanova? Gospodaru, budi milostiv da za dobrobit drutva ovo objasni. Bhagavan: 3. Drutvo sainjeno od sledbenika razliitog naina ivota, o, najbolji od sadhua, nalik je telu, a njegovi lanovi nalik njegovim udovima. 4. O, asketo, lanovi napreduju radei za dobrobit drutva, kao to udovi slue telu. 5. Kroz misli, govor i delanje pojedinac bi uvek trebalo da slui interesima drutva, kao i da podstie ostale da ine isto tako. 6. Trebalo bi da svako radi na unapreenju svog okruenja, to e pomoi napretku drutva. Na taj nain ovek ini dobro i sebi. Yoganatha: 7. Neki mudraci veliaju santi1, a drugi sakti2. Koji je, o Gospodaru, bolji nain za uveanje blagostanja drutva? Bhagavan: 8. Pomou santi se proiuje um pojedinca, a sakti pomae napredak drutva. Drutvo bi prvo trebalo uzdii kroz sakti, a potom uspostaviti mir. Yoganatha: 9. O, Veliki Mudrae, koji bi vrhunski cilj na zemlji ljudsko drutvo trebalo da postigne? Bhagavan: 11. Bratstvo zasnovano na oseaju jednakosti je vrhovni cilj koji bi ljudsko drutvo u celini trebalo da postigne. 11. Kroz bratstvo, vrhovni mir e preovladati meu ljudskim biima i tada e cela ova planeta, kao jedna porodica, biti na vrhuncu lepote i cvetanja.

12. Ovaj razgovor izmeu Yoganathe askete i velianstvenog Maharshija, vodio se petnaestog avgusta, 1917. godine. Ovo je deseto poglavlje nazvano O drutvu u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Jedanaesto poglavlje O PODUDARNOSTI JNANE I SIDDHIJA

1.&2. U noi esnaestog avgusta, pristupio sam Bhagavanu kada je bio sam, Uitelju, Velikom Mudracu, najeminentnijem od Prosvetljenih, koji uvek boravi u Sopstvu, uvenog Ramanu, sada u ljudskom obliju, i slavio sam njegove vrline, kako da bih bio blagosloven jnanom, tekom za dostignue.

3. U tebi samom, ostvareno je vrhovno obitavanje u Sopstvu i najistiji intelekt. Ti si nosilac sveg znanja, kao okean svih voda. 4. O, nadaleko proslavljeni, jo u samoj mladosti, u svojoj sedamnaestoj godini, dostigao si iskustvo Sopstva koje je nedostino ak i yogijima. 5. Ko moe opisati, O, Gospode, tvoje stanje Bivanja u kojem se svi vidljivi oblici pojavljuju kao puke senke?

6. Onima koji su izgubljeni u ovoj stranoj samsari, bacani tamo-amo, borei se da prevaziu svoju veliku patnju, ti si beskrajno utoite. 7. O, Brahmane, kroz Bogom datu viziju, ja te gledam iznova i iznova, kao Subrahmanyu, najboljeg od Brahmanyas, u ljudskom obliju. 8. Gospode, nisi na Swamimaliu, ni na Tiruttani Bregu, niti na vrhu Venkatachala. Ti sada ne obitava u svetu, ti si u Arunachali. 9. O, Gospode, u drevnim vremenima poduavao si tajnama bhuma vidye1 Maharshi Naradu, koji te je sluio kao uenik. 10. Poznavaoci Veda kau da si ti Brahmarshi Sanatkumara. Ueni u agamas te proglaavaju za Subrahmanyu, najveeg meu Bogovima. 11. Samo se imena razlikuju, ne i linosti. Sanatkumara i Skanda su u sutini, samo sinonimi za tebe. 12. Jednom davno, roen kao Kumarila, najbolji od Brahmina, ti si sada ponovo utemeljio dharmu iznetu u Vedama. 13. O, Bhagavane, kada je Jains uzrokovao pometnju u dharmi, ti si se spustio dole kao Jnanasambandha u Dravidadesa, i utemeljio put predanosti. 14. Sada si se opet vratio na zemlju, o, Slavni, da ouva pravo Znanje o Brahmanu, iskrivljeno od onih koji se zadovoljavaju samo teorijskim prouavanjem spisa. 15. Gospode, otklonio si mnoge sumnje koje su se pojavile kod uenika. Budi milostiv da razjasni i ovu moju sumnju.

16. O, Gospode Munia, da li su jnana i siddhi uzajamno neusaglaene, ili meu njima postoji neka veza. 17. Kad uzvienog Ramanu Bhagavana upitah tako, on me paljivo pogleda i ree: 18. Onaj koji je vrsto utemeljen u sahaja sthiti, ispoljava po samoj svojoj prirodi nenaruiv tapas svakog trenutka. Ne postoji inercija u sahaja sthiti. 19. Nenaruen tapas nije nita do prirodan boravak u Sopstvu. Takvim neprekinutim tapasom, zrelost se produbljuje. 20. Sa takvom zrelou, siddhi mogu vremenom da se ispolje, i ako je prarabdha takva, ak se i jnani moe pozabaviti moima. 21. Kao to Mudracu svet izgleda kao Sopstvo, tako se i igranje siddhijima ne smatra niim drugim, do Sopstvo. 22. Ako prarabdha ne ide u tom smeru, Mudrac je, mada pun moi, uvek miran, kao okean bez talasa. 23. Boravei u svom prirodnom stanju, on vie ne traga ni za im. Boravak u Sopstvu je celokupni zbir svih moi. 24. Tapas bez napora se naziva sahaja stanje. Kae se da u tom stanju moi izviru iz mudrosti. 25. Onaj koji je trajno utemeljen u Sopstvu, mada okruen mnogima, svojim tapasom inspirie i uliva potovanje. On vie nema potrebu za samoom. 26. Oni koji misle da je jnana liena moi, ne znaju nita. Jnani boravi u svom istinskom stanju (Biu) koje je skup svih moi i sveobuhvatno savrenstvo. Ovo je jedanaesto poglavlje nazvano O podudarnosti Jnane i Siddhija u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Dvanaesto poglavlje O SAKTI

1. Devetnaestog dana, plemeniti Bharadwaja Kapali, veliki meu uenima, pitao je Guru Ramanu. Kapali: 2. O, Bhagavane, u svakodnevnom ivotu jnanija, kao i neznalice, primeuje se trojstvo subjekta, objekta i saznanja. 3. Koje su to osobine koje jnanija ine nadmonijim od neznalice? O, Gospode, budi milostiv i razrei ovu moju sumnju. Bhagavan: 4. Za onog kojem subjekat nije razliit od Sopstva, objekat i saznanje se takoe ne pojavljuju kao razliiti od Sopstva. 5. Za onog, kome je usled prianjanja subjekat razliit od Sopstva, objekat i saznanje takoe izgledaju razliiti od Sopstva. 6. ak i u ovoj prividnoj razliitosti, jnani opaa jedinstvo. Neznalica izgubljen u prividnim razlikama, smatra sebe izdvojenim. Kapali: 7. O, Gospode, da li je to Bie, u kojem se pojavljuju ove razlike trojstva, svojstveno Sakti?

Bhagavan: 8. Dete, oni koji poznaju Vedantu, to Bie, u kojem se pojavljuju ove razlike trojstva, nazivaju svemonim. Kapali: 9. Da li je boanska Sakti, o kojoj Vedantisti govore, pokretna ili nepokretna? Bhagavan: 10. Dete, svet je oiveo samo usled pokretanja Sakti, ali, Stvarnost na kojoj poiva kretanje, uvek je mirna. 11. Taj pokret Sakti, koji poiva na nepokretnom (Stvarnosti), i koji je uzrok sveta, ueni nazivaju nestvarnom mayom. 12. Ovo kretanje se subjektu javlja kao stvarno. U sutini, ne postoji kretanje u Biu, o najbolji meu ljudima. 13. Prividna razlika izmeu Isware i Sakti nastaje iz (dualistike) vizije. Ako je vizija okrenuta unutra (ka izvoru), dvoje postaju Jedno. Kapali: 14. Bhagavane, da li je ova aktivnost Isware, koja je uzrok ovom beskrajnom univerzumu, neprekidna? Molim te, prosvetli me. Bhagavan: 15. Mada se Vrhovni kree zbog svoje sopstvene vrhovne Sakti, on je u stvarnosti nepokretan. Samo Mudrac moe razumeti ovu veliku misteriju. 16. Pokret je sam po sebi aktivnost, a ona se naziva Sakti. Vrhovna Linost je kroz svoju Sakti oblikovao sve to vidimo. 17. Postoje dve vrste aktivnosti: pravritti (manifestacija) i nivritti (povlaenje). Vedski tekst: Gde je sve ovo postalo Atman, odnosi se na nivritti.

18. Ipak, re sarvam (sve ovo) odnosi se na svet (vien), za vreme dualistike vizije. Re abhoot (je postalo) podrazumeva neku vrstu aktivnosti. 19. Izraz Atman po sebi podrazumeva da se svakojake razliite stvari koje su nastale iz Njega, moraju na kraju i vratiti u Njega. 20. O, najbolji meu ljudima, bez Sakti Bie nije ostvareno. Sakti ima dva naziva, vyapara (aktivnost) i asraya (Osnova). 21. Ueni kau da je delo stvaranja, odravanja i unitenja univerzuma vyapara (aktivnost). O, najbolji od ljudi, asraya (Osnova) nije nita drugo do Bie. 22. Poto je Bie samo po sebi sve, ono ne zavisi ni od ega. Onaj koji razume Sakti i kao aktivnost i kao Osnovu, on jedini Zna. 23. U stanju mirovanja ne moe postojati razlika za Sat (Bitak). Ako je Satta1 drugaija od Sakti, onda ne moe biti aktivnosti. 24. Ako bi, u vremenskom toku, trebalo da se dogodi veliko unitenje univerzuma, ova bi se aktivnost stopila; kao to je i bila, u Bie, u svakom sluaju. 25. Bez Sakti ne bi bilo nita od ovih aktivnosti; ni stvaranja, ni razumevanja sainjenog iz trojstva (subjekta, objekta i saznanja). 26. Transcedentalna Sakti je poznata po dva imena; Bie kao Osnova i Bie kao aktivnost, zbog procesa stvaranja. 27. Najbolji od ljudi, onima koji smatraju da je aktivnost oznaka za Sakti, neko mora da ukae da postoji odreena Vrhovna Stvarnost kao Osnova. 28. Tu osnovu, vrhovnu Stvarnost, neki nazivaju Sakti, neki Bie, neki Brahman, a neki pak Linost. 29. Postoje dva puta, dete, kojima se Istina poima. Oznaena nazivima svojih osobina, ona se samo neposredno doivljava kao stvarnost.

30. Ipak, znanje o Biu moe biti spoznato na dva naina: kroz njegovu aktivnost; ili doivljavajui ga kao takvog; to jest (indirektno) kroz njegove osobine ili (direktno) u bivanju jedinstva sa njim. 31. Za Bie se kae da je Osnova, moje dete, a aktivnost njegova osobina. Razumevajui kroz aktivnost sutinu aktivnosti, pojedinac postaje nepokolebljivo utvren u Osnovi. 32. Bie ide sa osobinama. Osobine idu uz Bie. Odnos izmeu njih je, kau, odnos identiteta. 33. Time to se Bie poima samo po svojim osobenostima, aktivnou, ono je uvek aktivno. 34. Aktivnost nije drugo do Bie, ako zaista vidite. Sve ovo znanje o razlikama je imaginarno. 35. Ova kreacija, nazvana igrom Sakti, samo je ideja Isware. Ako se ideja transcendira, samo Bie ostaje. Ovo je dvanaesto poglavlje nazvano O Sakti u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Trinaesto poglavlje ENA DOSTOJNA SANNYASE

1, 2, & 3. Svetlost meseca Atreye, venane u Vasishta lozi, majka istrajnog poznavaoca Brahmana Mahadeve, savrena ena, odana sluenju svetu i praktikovanju velike Sri Vidye, uzdizana od mudraca, prvi Guru juno od Vindhyas od Tara Vidya, moj prijatelj u tapasu Visalakshi od velike slave; 4. Ona je preko mene uputila dva pitanja mudracu Ramani, prijatelju celog univerzuma: 5. Da li sastra zabranjuje eni koja boravi u Sopstvu da napusti kuu i postane asketa, ako okruenje remeti njen mir? 6. Kad ena osloboena za ivota napusti telo, da li je ispravno kremirati ga ili sahraniti? 7. Bhagavan, veliki Mudrac, poznavalac znaenja svih spisa, sasluao je ova dva pitanja i izneo svoj zakljuak: 8. Poto u sastri ne postoji takva zabrana, nema nieg pogrenog ako ena koja boravi u Sopstvu i potpunoj mudrosti, postane asketa. 9. Mukti i jnani su isto i za mukarce i za ene. Telo ene osloboene za ivota je hram, i ne treba ga kremirati. 10. Ono to zlonamerni tvrde da prati kremiranje tela mukarca osloboenog za ivota, pratie i kremiranje tela ene osloboene za ivota.

11. Mudri Ramana Maharshi rasvetlio je pitanja koja se odnose na enu jnanija, dvadeset prvog avgusta, 1917. godine. Ovo je trinaesto poglavlje nazvano ene dostojne Sannyase u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

etrnaesto poglavlje JIVAN-MUKTI

1.&2. U noi dvadeset prvog dana avgusta, 1917. godine, mudri Bharadwaja Vaidarbha, roen od Sivakula porodice, veliki meu uenima, veoma vet u govoru, pitao je Maharshija o Jivanmukti. Sluajui ovo, Maharshi je odgovorio: 3. Jivanmukti je postojano boravljenje u Biu, netaknutom od spisa, ideja, rei. 4. Ne postoje razlike u prajnani (transcedentalnoj svesnosti). Mukti je samo jedna. Onaj koji je osloboen dok je jo u telu, naziva se Jivanmukta. 5. Ne postoji razlika izmeu iskustva Jivanmukte i onog koji po uputstvima spisa stie do Brahmaloke i tako biva osloboen. 6. Istovetno sa gore pomenuta dva iskustva, je iskustvo Mahatme ija se prana utapa (unutar istog Bia) dok je jo u telu, na slian nain kao i za vreme umiranja.

7. Boravljenje u Sopstvu je isto za sve, prestanak ropstva je isto za sve; postoji samo jedna vrsta mukti. Razlike izmeu mukti se pojavljuju samo u umovima drugih. 8. O, najbolji meu ljudima, ivotna energija Mahatme koji boravi u Sopstvu i koji je osloboen za ivota, apsorbuje se u Sopstvo dok je jo ovde, u telu. 9. U nekim sluajevima, zahvaljujui zrelosti tapasa, Jivanmukta moe vremenom dostii telesnu neosetljivost, iako ostaje u telu. 10. Sa daljim sazrevanjem mogue je ak i nestajanje fizikog oblija. Prebivajui kao ista Svesnost, takva mo ga moe preneti gde god zaeli. 11. O, najbolji meu ljudima, ove dve moi tela se mogu stei za kratko vreme, uz pomo boanske milosti. 12. Razlike u siddhima ne ukazuju na razliitost u konanom osloboenju. Onaj koji boravi u Sopstvu je mukta, bio u telu ili ne. 13. Onaj koji dospeva do viih svetova kroz (sushumna) nadi, i du staze Archis, dostie osloboenje odmah pomou snage prosvetljenja koja se u tim svetovima raa. 14. S predanom Ljubavlju, sazrelog uma, dostizanje najvieg cilja (kroz nadi) ostvaruje se uz pomo boanske milosti. 15. On moe po volji lutati svim svetovima, preuzimati razliita oblija, i ak darivati milost drugima. 16. Neki mudraci kau da je Kailasa zemlja osloboenih, drugi kau da je to Vaikunta, ili pak neki predeo Sunca. 17. O, ueni, kao sve planete, i ovi svetovi osloboenih se takoe projektuju na Bie, kroz udesnu mo Sakti. Ovo je etrnaesto poglavlje nazvano Jivan-mukti u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Petnaesto poglavlje O SRAVANI, MANANI, NIDIDHYASANI

1. O, Gospode, najvei meu mudracima, ta se podrazumeva pod sravanom, mananom, nididhyasanom? 2. Poto sam ga to upitao, Sri Bhagavan, najbolji od poznavaoca Brahmana, govorio je pred okupljenim uenicima, jutra, dvadeset drugog dana avgusta, 1917. godine. 3. Neki kau da je sravana sluanje Uitelja koji tumai i komentarie znaenje vedskih tekstova. 4. Drugi kau da je sravana takoe sluanje Uitelja koji poznaje Atmana, i na sopstveni nain, svojim reima objanjava prirodu Bia. 5&6. Sluanje Veda, uiteljevih rei, ili bez toga, ali zahvaljujui zaslugama steenim u prolim ivotima, kada se Srce oglasi kao koren ja misli, u odvojenosti od tela i uma, tada je to istinska sravana.

7. Manana je, po nekima, istraivanje znaenja sastri. U stvari, ona podrazumeva ispitivanje Bia (Sopstva). 8. Neki kau da je intelektualno ubeenje o identitetu Brahmana i Atmana, bez sumnji i nerazumevanja, nididhyasana. 9. Meutim, isto teorijsko poznavanje ovakvog identiteta, slobodnog od sumnji i nerazumevanja, samo po sebi ne podrazumeva iskustvo. 10. O, Vasishta, obe, sumnja i nerazumevanje se mogu odstraniti samo iskustvom, a ne prouavanjem spisa. 11. Spisi raspruju sumnju i nerazumevanje onog koji ima veru. Kada vera samo malo oslabi, one e se opet pojaviti. 12. O, Vasishta, obe se iskorenjuju samo iskustvom Bia (jednom za svagda). Otud se postojano boravljenje u Biu naziva nididhyasana. 13. Kada neiji um luta, moje dete, bez postojanog boravljenja u Biu, ak se i prouavanje stotina spisa ne moe porediti sa direktnim, trenutanim bljeskom spoznaje. 14. O, veliki Kaundinya, kada postojano boravljenje u Biu postane prirodno i nenaporno, ovo je zaista konana sloboda i vrhovno stanje, koje se naziva direktna realizacija. Ovo je petnaesto poglavlje nazvano O Sravani, Manani, Nididhyasani u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

esnaesto poglavlje O BHAKTI

1. Jednom upitan o bhakti, najbolji od ljudi, veliki zatitnik, Bhagavan Ramana Maharshi, ree ovako: 2. Sopstvo je drago svima. Nita nije toliko drago. Ljubav, nesalomiva i vena poput toka reke, naziva se bhakti. 3. Kroz Ljubav, Mudrac zna da Bog nije nita drugo do njegovo Sopstvo. Mada oboavalac, s druge strane vidi Njega kao razliitog od sebe, ipak se i on, takoe, utapa i boravi u Sopstvu. 4. Ljubav, koja tee kao potok ka Vrhovnom Gospodu, nepogreivo vodi um u isto Bie, ak i ako takva elja ne postoji.

5.&6. ak i oboavalac koji smatra sebe odvojenim, ogranienim, skromnog znanja, ali ipak imajui elju za osloboenjem od patnji, prihvati Sveprisutnu Stvarnost kao datu od Boga i oboava je - na kraju e postii To. 7. O, najbolji meu ljudima, ovek daje imena i oblike Bogu, ali kroz ta imena i oblike on ih transcendira. 8. Kada bhakti postane savrena, samo jednom uti o Stvarnosti je dovoljno da se dobije savreno Znanje. 9. Bhakti koja ne tee poput reke, naziva se nepostojanom. ak e i ona, tokom vremena, postati savrena. 10. Ostvarenjem Vrhunskog cilja, bhakti se nee zaustaviti. On e istrajati u ljubavi prema Bogu zarad venog blaenstva. 11. Bhakti, ak i kada je praena eljom, ne prestaje pri ostvarenju te elje. Vera u Vrhovnu Linost buja i uveava se i dalje. 12. Tako rastui, bhakti tokom vremena postaje savrena. Pomou savrene bhakti, kao i jnane, pojedinac se utapa u okean (istog) svesnog Postojanja. Ovo je esnaesto poglavlje nazvano O Bhakti u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Sedamnaesto poglavlje O POSTIZANJU JNANE

1. Dana dvadeset petog avgusta, 1917. godine, Vaidarbha najbolji meu uenima, ponizno se poklonio pred Mudracem i ponovo ga upitao. Vaidarbha: 2. Da li se jnana ostvaruje postepeno, malo po malo, dan za danom? Ili, kao sunce obasjava sve istovremeno, u svojoj punini? Bhagavan: 3. Jnana se ne ostvaruje postepeno, malo po malo, dan za danom. Ona e zablistati u svojoj veliini onda, kada duhovna veba postane savrena. Vaidarbha: 4. Bhagavane, za vreme prakse um neprestano luta. Da li se unutranje povlaenje uma naziva jnana? Bhagavan: 5. O, ueni, ako se um jednom okrene unutra, a onda opet odluta, to je samo veba. Meutim, jnana je iskustvo koje se nikada ne gubi. Vairabdha: 6. O, najbolji od Mudraca, veliki uenjaci su u spisima pomenuli nekoliko stupnjeva jnane. Kako ih uskladiti? Bhagavan: 7. O, mudri, svi stupnjevi jnane, kao i razlike u mukti su samo u umovima drugih. Za one koji znaju, jnana je samo jedna. 8. Pratei pokrete jnanijevog tela, opaanjem (i umom) koje je odreeno prarabdhom, uenjaci su ti koji izmiljaju stepene. U stvarnosti oni u jnani ne postoje. Vaidarbha:

9. Da li e jednom postignuta Samospoznaja, unititelj sveg neznanja, nestati, ako zbog vezanosti doe do ponovnog klijanja neznanja?

Bhagavan: 10. O, Svetlosti Bharadwaja loze, jednom dostignuta samospoznaja, suprotna neznanju, nikada ne moe biti izgubljena. Ovo je sedamnaesto poglavlje nazvano O postizanju Jnane u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.

Osamnaesto poglavlje O SJAJU UZVIENIH

1. Bhagavan Ramana, roen u velikoj lozi Parasara, sin besprekornog Sundara Pandita, prekrasnih oiju, nenim kao lotosov cvet, donosi slavu zemaljskim Bogovima. 2. Stanovnik Asrama na Arunachali, postojan i besprekoran Paramahamsa, preuzima na sebe zadatak, iz milosra, ali uvek utemeljen u venom (neunitivom) Atmanu. 3. Njegove rei raspruju svu sumnju. Njegov hitar pogled kao Ankusa, dovodi pod kontrolu pobesnelog slona, pomahnitali um. On uvek dela za dobrobit drugih i sasvim je ravnoduan prema potrebama svoga tela. 4. Njegovo telo blista kao zreli mango. Apsolutni gospodar treperavih ula, on je venan sa besmrtnim Vallijem1, koji je ista svesnost. U malo rei, on prenosi sutinu svih spisa. 5. On otklanja neznanje svojih oboavalaca, kao blistavi zraci Sunca tamu noi. On je neiscrpan rudnik boanskih osobina. 6. U govoru je izuzetno nean, pogleda mirnog i saoseajnog; njegovo lice je kao lotos u punom cvatu; um mu je poput prozrane meseine po danu. On svetli u Srcu kao Sunce na nebu. 7. Neumoljiv prema svom telu, iskljuiv u nadgledanju discipline, potpuno ravnoduan prema uivanju ula, on je Mudrac bez ljutnje ili elja, obasipajui oko sebe radost istog blaenstva. 8. Osloboen zabluda, pohlepe, uznemirujuih misli i zavisti, on je veno blistav. On uvek pomae drugima da preu more Postojanja, ne oekujui za to zahvalnost. 9. Kada je Ganapati govorio: Majka je moja, i stupio pod okrilje Parvati, Kumara mu je otro odgovorio: Nije vano, Otac je moj, i otiao je pod Sivino okrilje, darovan Njegovim poljupcem u elo. Ramana je velianstvena manifestacija ovog Kumare, koji je kopljem probio Krauncha Breg. 10. On je ovaploenje mistinog znaenja mantre Om vachadbhuve namah1

11. Asketa bez danda1, ipak je on Danda-pani2. On je Taraka3 za prelazak preko mora patnje, pa ipak je neprijatelj Tarake4. On se odrekao Bhave5, a ipak je neprestani oboavalac Bhave6. On je hamsa7, pa ipak bez prianjanja za manas8. 12. Mirniji od Zlatnog Brega (Meru); nedokuiviji od okeana; strpljiviji od Zemlje, Majke svega; uzor samokontrole; daleko ak i od najmanje senke uznemirenosti. 13. Obasipajui milost kao prijatelj plave lili (mesec); svetao kao gospodar lotosa (sunce), prisustvom u Brahmanu (stanju istog Bia), on podsea oveka na njegovog Tvorca (Oca)9 pod banyan drvetom. Postojan kao stena je ovaj moj mlai brat10. 14. ak i sada, u hiljadulatinom lotosu njegove glave, sija Devasena11, umilnog pogleda i bistrih misli, a opet slobodan od najsuptilnijih primamljivosti elja. Takav, domain kue, ipak je on Kralj asketa. 15. Davalac milosti (blagoslova) oboavateljima, uitelj ak i velikom Ganapatiju, Gospodaru mantri; kao nebesko drvo, on ublaava patnju onih koji trae senku njegovih stopala. 16. On je reinkarnacija (Kumarila) Bhatta, hvaljenog od grupe uenih, autor Tantra Vartika, eliksira Veda, briljantan, od roenja obdaren blistavim idejama, rasvetljava uenje same Vedante. 17. On je Uitelj koji je komponovao Arunachala Pancha Ratna (Pet himni o Arunachali), same sutine vedskog uenja, u formi sutre1, tumaei u njima sveobuhvatna skrivena znaenja. 18. Mada nije obuavan u jeziku bogova (Sanskrit), i ne poznaje poeziju, on je ipak autor dela u kojima niz sjajnih ideja prate nadahnutu formu (izraz). 19. Pa opet, njegova bezgranina uzvienost predstavlja ponovni dolazak2 Uiteljapesnika, drugi put iznedrenog tamilskog deteta, koje, napajajui se mlekom Majke univerzuma, peva i plee u slavu Sive. 20. Ovo je tree pojavljivanje Boga3 ovde na zemlji, koji je od davnina probio Krauncha Breg. Sada je doao da svojim ivim primerom boravka u Brahmanu nadjaa tamu uma.

21. On je slavni pesnik tamilskog jezika, oboavanom od Agastye i drugih mudraca. Veno Svetlo Vrhovnog, on posmatra sopstvenim unutarnjim svetlom, nevoen od Gurua. 22. U deaku, prostom uvaru krava, majmunu ili psu, nitkovu, uenjaku ili oboavaocu, u svemu, on vidi isto Bie, bez najmanje razlike. 23. Pun moi, pa ipak pun tiine; pun predanosti, pa ipak bez vezanosti, lien naklonosti, a opet volei ceo svet; manifestovan Bog, pa ipak skromnog ophoenja. 24. Ostavljajui poruku: Ovo ide svom Ocu. Neka se za mnom ne preduzima nikakva potraga, napustio je dom i stigao pred stopalo Arunachale. 25. Bhagavana Ramanu, tako sreno darivanog obiljem najdivnijih osobina, Amritanatha Yatindra skromno je pitao o neogranienoj slavi siddhasa. 26. Njemu je Sri Bhagavan, stanovnik Svetog Brega odgovorio: Slava siddhase prevazilazi svako zamiljanje. On je jednak samom Sivi. Zaista, oni su oblija samog Sive koji imaju mo da uslie svaku molitvu. Ovo je osamnaesto poglavlje nazvano O sjaju uzvienih u Sri Ramana Giti, Nauci o Brahmanu i Spisu o Yogi, sastavljeno od Ramaninog uenika Vasishta Ganapati.