Multiprotocol Label Switching

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Multiprotocol Label Switching (MPLS) je mehanizam visokih performansi u telekomunikacionim mreama koji usmerava i prenosi podatke iz jednog cvora mree u sledeci uz pomoc labele (oznake, nalepnice). MPLS olaksava stvaranje "virtualne veze" izmedju udaljenih vorova. On moze da enkapsulira pakete razlicitih mrenih protokola. MPLS je visoko skalabilan, protokol agnostik, mehanizam za prenos podataka. U MPLS mrei, paketima podataka su dodeljene labele (oznake). Odluke o prosledjivanju paketa se donose iskljucivo na osnovu sadrzaja ove labele, bez potrebe da se ispita sam paket. Ovo omoguava da napravite kolo s jednog kraja na drugi kroz bilo koju vrstu transportnog medijuma, koristei bilo koji protokol. Primarna prednost je da se eliminie zavisnost od odredjene Layer 2 tehnologije, kao to su ATM , Frame Relay, ili Ethernet , i eliminiu potrebu za viestrukim Layer 2 mreama da bi opsluzile razliite vrste saobraaja. MPLS pripada porodici mrea sa komutacijom paketa. MPLS radi na sloju OSI modela koji se generalno smatra da se nalaze izmedju tradicionalne definicije Layer 2 ( Data Link Layer ) i Layer 3 ( Network Layer), pa se esto naziva "sloj 2,5" protokol. Dizajniran je bio da se obezbedi jedinstven servis prenosa podataka i za korisnike koje koriste mree sa komutacijom kola i za korisnike koje koriste mree sa komutacijom paketa. On se moe koristiti za prenos vie razliitih vrsta saobraaja, kako IP pakete , tako i ATM , SDH i Ethernet frejmove.

Razliite tehnologije koje su prethodno bile razvijene u sustini su imale identine ciljeve, kao to su Frame Relay i ATM . MPLS tehnologije su evoluirale iz prednosti i mana ATM tehnologije. Mnogi mreni inenjeri se slau da bi ATM trebalo da bude zamenjen sa protokolom koji ima manje zaglavlje, pruajui konekciono-orijentisane servise za promenljive duine okvira (frejmova). MPLS trenutno zamenjuje neke od ovih tehnologija na tritu. Veoma je mogue da e MPLS u potpunosti zameniti ove tehnologije u budunosti. Konkretno, MPLS oslobadja tereta kod ATM-a kao sto je cell-switching i signaling-protocol. MPLS je prepoznao da male ATM elije nisu potrebne u jezgru savremenih mrea, jer moderne

optiike mree (od 2008 godine) su toliko brze (od 40 Gb/s i vie) da ak i kod paketa pune duine od 1500 bajta ne utie znaajno na kanjenje (potreba da se smanje takva kanjenja, na primer za real-time saobraaj je bio motiv za uvodjenje malih ATM elija). U isto vreme, MPLS pokuava da sauva traffic engineering i out-of-band kontrole koje su prisutne kod Frame Relay i ATM-a i atraktivne su za primenu kod velikih mrea. Dok je upravljanje saobraajem prednost za prelazak na MPLS (bolja pouzdanost, poveanje performansi), postoji znaajan gubitak vidljivosti i pristupa u MPLS oblak za IT odeljenja.

Istorija
MPLS je prvobitno predloila grupa inenjera iz Ipsilon Networks, ali je njihova "IP Switching" tehnologija, koji je bila definisana samo da radi preko ATM-a, nije postigla dominaciju na tritu. Kompanija Cisco Sistems, Inc , uvela je slican predlog koji nije ogranien samo na ATM prenos, i zove se " Tag Switching ". To je bio predlog vlasniki kompanije Cisco, i kasnije je preimenovan u "Label Switching". Predao ga je preko IETF-a za otvorene standardizaciju. IETF je ukljuio i predloge drugih proizvodjaa, kao i razvoj konsenzusa protokol koji kombinuje karakteristike iz radova nekoliko proizvodjaa. Jedan originalni motiv je bio da se omogui stvaranje jednostavnih switch-eva velikih brzina, jer je za znaajan vremenski period, bilo je nemogue da se omoguci prosledjivanje IP paketa potpuno u hardver. Medjutim, napredak u VLSI uinili su takve uredjaje moguim. Zbog prednosti MPLS prvenstveno oko sposobnosti da podrava vie modela usluga i vri upravljanje saobraajem. MPLS takodje nudi snaan oporavak, framework pruza jednostavnu zatitu prstenova kod SONET / SDH.

Kako funkcionie MPLS

MPLS oznacava pakete sa MPLS zaglavljem (labelom), i sadri jedan ili vie "nalepnica (labela)". Ovo se naziva label stek . Svaka oznaka (labela) stek unos sadri etiri oblasti:

Label - 20-bitna oznaka vrednosti labele

Exp - 3-bit Traffic Class polje za QoS prioritet (eksperimentalno) - MPLS QoS = DSCP (DiffServ Code
Point) se mapira u Exp bite u labeli a druga mogucnost je da se DSCP mapira u par (Label, Exp)

S - 1-bit S Bottom of Stack bit : 0 = ako iza date labele postoji jo jedna labela, 1 = ako nema vie
labela TTL - 8-bit Time to Live kao kod IP-a

Ovi MPLS-oznaceni paketi se prosledjuju nakon label lookup/switch umesto lookup u IP tabeli. Kao to je pomenuto gore, kada je MPLS zamiljen, za pronalaenje labela i Label Switching su bili bri od tabele za rutiranje ili RIB (Routing Information Base) za pronalaenje jer su mogli da se odvijaju direktno u hardveru , a ne u procesoru (softverski) . Ulazne i izlazne take MPLS mree se nazivaju LER (Label Edge Router), koji, respektivno, push MPLS oznake (utisne MPLS labelu) na dolazni paket i pop MPLS oznaku (ukloni MPLS labelu) na odlazni paket. Ruteri koje vre rutiranje samo na osnovu labele zovu LSR (Label Router Switching). U nekim aplikacijama, paket predstavljen LER ve moe imati oznaku (labelu), tako da novi LER utiska (push) drugu oznaku na paket. Oznake se distribuiraju izmedju LERs i LSRs koristei LDP (Label Distribution Protocol). LSRs u MPLS mrei redovno razmenjuju labele i informacije o dostupnosti jedni sa drugima koristei standardizovane procedure kako bi se izgradila kompletna slika o mrei i onda se oni mogu koristiti za prosledjivanje paketa kroz mreu. LSP (Label Switch Paths) je uspostavljena od strane operatera mree za razne svrhe, kao to su stvaranje mree zasnovane na IP virtuelne privatne mree, ili za usmeravanje saobraaja du odredjene putanje kroz mreu. U mnogim aspektima, LSP se ne razlikuje od PVCs kod ATM ili Frame Relay mrea, osim to oni ne zavise od odredjene Layer 2 tehnologije. U specifinom kontekstu u MPLS virtuelnim privatnim mreama (VPN), LSRs funkcioniu kao ulazni (ingress) i/ili izlazni (egress) ruteri, i u VPN se esto nazivaju PE (Provider Edge) ruteri Uredjaji koji funkcioniu samo kao tranzitni ruteri se zovu P (Provider) ruteri. Posao P rutera je znatno laki nego PE rutera , tako da oni mogu biti manje sloeni i mogu biti pouzdaniji zbog toga. Kada paket bez oznake (labele) ulazi u LER ruter (ili ingress ruter (PE)) i treba da bude prenet kroz MPLS tunel, ruter prvo odredjuje FEC (Forwarding Equivalence Class) u kome paket treba da bude , a zatim ubacuje jednu ili vie nalepnica (labela) u paket, tj ubacuje novo MPLS zaglavlje. Paket se zatim prenosi na next-hop ruter za ovaj tunel. Kada oznaen paket stigne na MPLS ruter, najvia oznaka se ispituje. Na osnovu sadraja oznake Swap, Push ( impose ) ili Pop (dispose) operacija moe se vriti na paketu da oznaimo label stek. Ruteri mogu imati ve napravljenu tabelu za pronalaenje koja ce im rei koja vrsta operacije da se uradi na osnovu najvie oznake dolazeeg paketa, tako da mogu da obrade paket veoma brzo.

Primer: Switching paketa kroz MPLS mreu Kod Swap operacije labela je zamenjena sa novim labelom, a paket je prosledjen na putanju na osnovu nove oznake (labele). Kod Push operacije nova oznaka se utiska na vrhu postojee oznake, efikasno "enkapsulirajuci" paket u drugom sloju MPLS-a. Ovo omoguava hijerarhijsko rutiranje MPLS paketa. Naime, ovo je iskorisceno kod MPLS VPN . Kod Pop operacije oznaka se uklanja iz paketa, koji moe da otkrije unutranju oznaku (labelu ispod ove labele). Ovaj proces se naziva "dekapsulacija". Ako je uklonjena (pop) labela koja je poslednja u labeli stek, paket "napusta" MPLS tunel. Ovo obino obavlja izlazni (egress) ruter. Tokom ovih operacija, sadraj paketa ispod MPLS labele stek se ne ispituje. Zaista tranzitni ruteri obino treba samo da ispitaju najviu labelu na steku. Prosledjivanje paketa se vri na osnovu sadraja oznake, koji omoguava "nezavisan protokol za prosledjivanje paketa" da ne morate da gledate u protokol-zavisni ruting tabelu i izbegava skupe IP longest prefix matsh za svaki hop. Na izlaznom (egress) ruteru, kada poslednja labela bude uklonjena, ostaje samo payload. Ovo moe biti IP paket, ili bilo koja vrsta payload paketa. Izlazni ruter mora da ima informacije o rutiranju za taj payload paket, jer od tada mora da ga prosledi bez pomoi label lookup tables. MPLS tranziti ruter nema takav zahtev. U nekim posebnim sluajevima, poslednji etiketa moe da se ukloni na pretposlednjem-hop (hop ispred izlaznog rutera). Ovo se zove PHP (Penultimate Hop Popping). Ovo moe biti interesantan u sluajevima gde izlazni ruter ima puno paketa koji naputaju MPLS tunel, i na taj nain troi prekomeran koliinu CPU vremena na ovo. Koristei PHP, tranzit ruteri povezani direktno na izlazni ruter efikasno ga rasterecuju, otklanjajuci sami poslednju oznaku. MPLS mogu koristiti postojee ATM mree ili Frame Relay infrastrukturu, tako sto labeled flows mogu biti mapirani u ATM ili Frame Relay virtuelne identifikatore kola, i obrnuto.

Instaliranje i uklanjanje MPLS putanje

Postoje dva standardizovana protokola za upravljanje MPLS putanje: LDP (Label Distribution Protocol) i RSVP-TE , prosirenje od Resource Reservation Protocol (RSVP), za traffic engineering. Pored toga, postoje proirenja BGP protokola koji se moe koristiti za upravljanje MPLS putanja. MPLS zaglavlje ne identifikuje tip podataka koji se prenose unutar MPLS putanje. Ako neko eli da prenese dva razliita tipa saobraaja izmedju ista dva rutera, sa razliitim tretmanom od strane Core rutera za svaku vrstu, potrebno je da se uspostavi posebana MPLS putanja za svaku vrstu saobraaja.

MPLS i IP
MPLS ne moe da se uporedi sa IP-em kao zaseban entitet jer se radi u saradnji sa IP i IP IGP protokolom rutiranja. MPLS LSPs obezbedjuje dinamine, transparentne virtuelne mree sa podrkom za traffic engineering, sposobnost da transportni Layer 3 (IP) VPNs sa preklapajuim adresama i podrka za Layer 2 pseudowires koristei Pseudowire Emulation Edge-to-Edge (PWE3) koje su sposobne za transport razliitih transporta podataka (IPv4, IPv6, ATM, Frame Relay itd.). MPLS-sposobni uredjaji se nazivaju LSRs . LSR uredjaji pruaju traffic engineering funkcije se mogu definisati pomou:

explicit hop-by-hop configuration, dynamically routed by the Constrained Shortest Path First (CSPF) algorithm, configured as a loose route that avoids a particular IP or that is partly explicit and partly dynamic. (konfigurisan kao labav put da izbegava odredjene IP ili da se delimino eksplicitne i delom dinamine.)

U istim (pure) IP mreama, najkrai put do odredita se bira ak i kada ona postaje vie zaguena. U medjuvremenu, u IP mreama sa MPLS Traffic Engineering CSPF routing, prinudjen kao to su RSVP propusni opseg da prelazna veza se moe smatrati najkraim putem sa raspoloivim protoka e biti izabran. MPLS Traffic Engineering oslanja se na korienje TE proirenja OSPF ili IS-IS i RSVP. Pored ogranienja RSVP propusnog opsega, korisnici mogu da definiu svoje ogranienja navodjenjem karakteristika linka i posebne zahteve za tunele na ruti (ili ne na ruti), preko veza sa odredjenim karakteristikama. U sluaju neuspeha elementa mree kada su mehanizmi za oporavak iskorisceni u IP sloju, restauracija moe da potraje nekoliko sekundi koje mogu biti neprihvatljive za real-time aplikacije, kao to su VoIP. Nasuprot tome, MPLS lokalne zatite ispunjavaju uslove za real-time aplikacije cije je vreme za oporavak puta slicano sa onima iz SDH (SONET) prstenova koje iznosi manje od 50 ms.

Dodatak: PWE3

Godine 2001, IETF je formirao radnu grupu za pseudowire emulation edge to edge, a ta grupa je dobila akronim PWE3. Radna grupa je bila zaduzena za razvoj arhitekture za servis provajdere edge-to-edge PWs, i odreenih dokumenata sa opisom tehnika za enkapsulaciju. U racunarckim mrezama i telekomunikacijama, pseudowire (PW) je emulacija maternjeg (native) servisa preko mreza sa komutacijom paketa (PSN). Maternji servisi mogu da budu ATM, Frame Relay, Ethernet, low-rate TDM ili SONET/SDH, dok PSN moe biti MPLS, IP (bilo IPv4 ili IPv6), ili L2TPv3.

MPLS i Multicast
Multikast je najveim delom posle misli u MPLS dizajn. To je bila uvedena point-to-multipoint RSVP-TE. Bio je vodjen od strane servis provajdera i njihovim zahtevima za prevoz broadband Video over MPLS. Since the inception of RFC 4875 there has been tremendous surge in interest and deployment of MPLS multicast and this has led to several new developments both in the IETF and in shipping products. Od osnivanja RFC 4875 dolo je do ogromnog porasta u interesovanju i primeni MPLS multicast i to je dovelo do nekoliko novih unapredjenja kako kod IETF-a i tako i kod vendora.

Poredjenje MPLS-a u odnosu na Frame Relay

Frame Relay je stvoren sa ciljem da se efikasnije iskoriste postojei fiziki resursi, koji omoguavaju underprovisioning podataka usluga od strane telekomunikacione kompanije (telcos) svojim klijentima, kao i klijentima da se omogui korienje usluga prenosa podataka za 100 odsto vremena. Poslednjih godina, Frame Relay je stekao lou reputaciju na nekim tritima, zbog prekomerne prebukiranosti protoka od strane telcos-a. Telcos esto prodaju Frame Relay preduzeima koja trae jeftinije alternative iznajmljenih linija; njegovo korienje u razliitim geografskim oblastima u velikoj meri zavisi od telekomunikacionih kompanija i politike Vlade. AT & T, je trenutno (od juna 2007), najvei Frame Relay Servis Provajder u SAD, sa lokalnim mreama u 22 drave, kao i nacionalnih i medjunarodnih mrea. Ovaj broj se oekuje da se promeni izmedju 2007 i 2009 kada e veina tih ugovora za Frame Relay istei. Mnogi kupci e verovatno da migriraju iz Frame Relay u MPLS over IP or Ethernet u naredne dve godine, to e u mnogim sluajevima smanjiti trokove i poboljati upravljanje i performanse njihovih WAN mrea.

Poredjenje MPLS-a u odnosu na ATM

Iako u osnovi protokoli i tehnologije su razliiti, i MPLS i ATM obezbedjuju konekcionoorijentisane servise za prenos podataka preko raunarske mree. Kod obe tehnologije, veze se signaliziraju izmedju krajnjih taaka, stanje veze se odrava za svaki vor na putu, i tehnike enkapsulacije se koriste za prenos podataka preko veze. Iskljuujui razlike u protokolima za

signalizaciju (RSVP / LDP-a za MPLS i PNNI : Private Network-to-Network Interface for ATM), i dalje ostaju znaajne razlike u ponaanju ovih tehnologija. Najznaajnija razlika je u transportu i metodama enkapsulacije. MPLS je u stanju da rade sa paketima promenljive duine, dok ATM sluzi za transport elija fiksne duine (53 bajt). Paketi moraju biti segmentirani, transportovani i ponovo sastavljein preko ATM mree pomou AAL sloja, koji dodaje znaajnu kompleksnost i overhead podacima. MPLS je, s druge strane, jednostavno dodaje oznaku (labelu) na glavu (head) svakog paketa i prenosi ga kroz mrei. Razlike postoje i u prirodi veze. MPLS veza (LSP) je jednosmerna-omoguavajuci protok podataka samo u jednom smeru izmedju dve krajnje take. Uspostavljanje dvosmerne komunikacije izmedju krajnjih taaka zahteva par LSPs. Jer 2 LSPs su potrebna za povezivanje, tok podataka moze da tee u pravcu kroz drugaiji put od putanje podataka koja tee u obrnutom smeru. ATM point-to-point veza (Virtual Circuits), s druge strane, je dvosmerna , to omoguava protok podataka u oba smera preko iste putanje (i SVC i PVC ATM konekcije su dvosmerne). I ATM i MPLS podrzavaju tuneling unutar veza (konekcija). MPLS koristi label stekovanje da ovo postigne, a ATM koristi virtuelne putanje. MPLS moe stekovati (gomilati) multiple labele u obliku tunela unutar tunela. ATM virtual path indicator (VPI) i virtual circuit indicator (VCI) se oba prenose zajedno u zaglavlju elije, ograniavajuci ATM za jedan nivo za tunelovanje. Najvea pojedinana prednost koju ima MPLS preko ATM-a je da je dizajniran od samog poetka da bude komplementaran sa IP-em. Moderni ruteri su u stanju da podravaju i MPLS i izvorni IP preko zajednikog interfejsa koji omoguava mrenim operatorima veliku fleksibilnost u dizajnu mree i rad. ATM nekompatibilnost sa IP-em zahtevaju sloene adaptacije, to ga ini relativno manje pogodan za dananje preteno IP mree.

Primer: Tunelovanje

MPLS deployment
MPLS je trenutno u upotrebi u IP-only mreama i standardizovan je od strane IETF u RFC 3031 On je razvijen za povezivanje, npr dva objekata pa sve do veoma velikih sistema. Na primer, u maloprodaji, nije neobino videti angaovanje od 2000 do 5000 lokacija za prenos podataka transakcije u data center u seditu kompanije. U praksi, MPLS se uglavnom koristi za prosledjivanje IP datagrama i Ethernet saobraaj. Glavne aplikacije MPLS-a su telecommunications traffic engineering i MPLS VPN .

Konkurenti MPLS-a
MPLS moe da postoji i u IPv4 okruenju (koristeci IPv4 Routing Protocols) i IPv6 okruenju (preko IPv6 Routing Protocols). Glavni cilj razvoja MPLS-a je poveanje brzine rutiranja. Ovaj cilj vie nije relevantan, zbog upotrebe novijih switching metoda, kao to su ASIC , TCAM i CAM-based switching. Sada, dakle, glavna primena MPLS je primena kod traffic engineering i Layer 3/Layer 2 service provider type VPNs preko IPv4 mree. Glavni konkurenti MPLS su Provider Backbone Bridges (PBB), and MPLS-TP. Oni takodje pruaju usluge kao to su servisi Layer2 VPN i Layer3 VPN. L2TPv3 je predloen kao konkurent, ali nije postao siroko prihvacen. Neki Internet provajderi nude razliite usluge klijentima, zajedno sa MPLS. Ove usluge uglavnom ukljuuju National Private Lease Circuit (NPLC) (nacionalni privatni zakup kola), ILL, IPLC itd. Kao primer NPLC, razmotricemo grad A i grad B. Organizacija ima kancelarije u oba grada. Organizacija zahteva povezanost izmedju ove dve kancelarije.. ISP e imati pristup PoP-u svakom gradu i zato je veza izmedju POP-ova. Da biste se povezali kancelarije sa POP-om, konekcija preko lokalne petlje ce biti naruena za svaku kancelariju. Na ovaj nain, NPLC je isporuena. IEEE 1355 je povezana tehnologija koja radi neto slino na hardverskom nivou.

Pristup MPLS mrei

MPLS podrava niz tehnologija pristupa, ukljuujui T1 / E1 , ATM , Frame Relay i DSL .