Sadraj Uvod.....................................................................................................................................2 Konflikti u koli.......................................................................................................3 Zakljuak..............................................................................................................................7 Literatura..............................................................................................................................

Uvod Konflikti su stari koliko i oveanstvo i nemogue je zamisliti jednu organizovanu zajednicu bez njih. U svakodnevnom ivotu konflikti se esto poistoveuju sa svaom, sukobom interesa, upotrebom sile ili bitkom u kojoj se mora pobediti. Kada se naemo u konfliktnim situacijama pokuavamo da iz njih bre bolje pobegnemo a da pritom ne znamo od ega i zato beimo. Ili se grevito borimo sa eljom da postignemo neto to ni sami vrlo esto ne znamo da definiemo. Konflikti odigravaju veoma bitnu ulogu u naem ivotu. Da nema konflikata ne bi bilo ni ivota, sazrevanja ni odrastanja. Postoje konflikti koji pokazuju da smo normalna osoba. To su one situacije kada se osoba odvaja, postaje autonomna i titi svoj identitet tako to kae NE, ja nisam kao ti, ja sam neko drugi, ja ne mislim kao ti, ja ne oseam kao ti. Re koja opisuje konflikt na najednostavniji i najpraktiniji nain je re SUKOB. Pod tim se podrazumeva sukob unutar jedne grupe (konflikt u grupi), sukob izmeu dva oveka (interpersonalni konflikti) i unutar jedne osobe (intrapersonalni konflikti).1 Vano je znati da kada govorimo o konfliktima re sukob ne bi trebalo da ima negativnu konotaciju, jer da nema sukoba ne bi bilo ni ivota, sazrevanja, ni odrastanja. Svrha sukoba miljenja jeste da proizvede neto dobro i korisno za one koji se sukobljavaju i da ih dovede do kreativnih reenja. Ponekad ti sukobi mogu da budu i neprijatni, meutim to ne mora da znai nita loe, niti mora ukazivati na lo ishod. Ne moemo oekivati da e u ivotu sve biti lepo i prijatno. To bi nas u mnogome onesposobilo. Upravljanje konfliktima, njihovo prepoznavanje i reavanje na pravi nain koji daje konstruktivne rezultate je od posebne vanosti za uitelje i zaposlene koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem. Ako se na konflikt gleda kao na sastavni deo svakodnevnog ovekovog ivota onda je od posebne vanosti nauiti mlade da se bore sa konfliktima i reavaju ih konstruktivno. To se najbolje postie samim primerom nastavnika i uitelja. Ovaj rad upravo ima za cilj da predstavi teorijske osnove konflikta, njegovog pojma, uzroka i metoda i pretpostavki reavanja. Predmet rada je konflikt u koli kao nezaobilazni element svakodnevnog ivota u normalnoj koli.

Konflikti u koli
1

http://www.vox-magazin.com/ENIGMA%20KONFLIKTA.html

U literaturi se moe pronai vei broj razliitih definicija konflikata. Prema jednom izvoru, konflikt je otvoreni ili latentni sukob izme udviju ili vie osoba koje imaju razliite interese i izraena neslaganja oko realizacije odreenih ciljeva i aktivnosti.2 Doj konflikt definie kao sukob nespojivih tendencija i delovanja u pojedincu, skupini i narodu, ili izmeu pojedinaca, skupine i naroda unutar konkurentskih i kooperacijskih situacija.3 Fric konflikte definie kao meusobna suprostavljanja razliitih potreba, elja, interesa, oseanja i delovanja. Pored ovih postoje i druge definicije konflikata.4 Ovi i drugi autori daju razliite klasifikacije konflikata. Tako, Doj razlikuje konflikte u pojedincu (intrapersonalne) i konflikte izmeu pojedinaca (inter personalne), zatim konflikte unutar grupe i izmeu grupa, kao i intra nacionalne i internacionalne konflikte. Fric, na primer, klasifikuje konflikte na: unutranje, spoljne, latentne, lane i meane konflikte, kao i konflikte uz prihvaenu i konflikte uz izbegnutu konfrontaciju. Pored ovih, u literaturi se navode i: situacijski, konstruktivni, iracionalni, disfunkcionalni i drugi konflikti. U kolama se moemo sresti sa razliitim vrstama konflikata. Intrapersonalni konflikti deluju u nama ali se odraavaju i na nae ponaanje. Uitelji sa unutranjim konfliktima nisu u stanju da slobodno i kreativno rade sa uenicima, dok uenici sa unutranjim konfliktima pogreno shvataju i doivljavaju uitelje. Interpersonalni konflikti se mogu javiti izmeu uenika, izmeu uitelja ili izmeu uenika i uitelja i sami po sebi mogu biti dobri ili loi u zavisnosti od toga kako ih mi shvatimo i kako upravljamo njima. Takoe, konflikti mogu biti izmeu skupina (unutar skupine uitelja ili unutar skupine uenika ili izmeu aka u koli i skupine uitelja). Oni takoe mogu da imaju pozitivne i negativne posledice na rezultate rada u koli u zavisnosti od upravljanja njima. Svi konflikti mogu da budu konstruktivni i destruktivni. Samo konstruktivni konflikti imaju pozitivan efekat na nastavu dok destruktivni konflikti negativno deluju na kvalitet nastave. Konflikti dalje mogu da budu lani i stvarni. Lani konflikti esto skrivaju stvarne i slue im kao paravn, ali iz njih mogu proizii stvarni konflikti. Svaki konflikt u koli ima svoj predmet, poreklo, nain postupanja sa njime, svoje delovanje u motivaciju u postupanju sa njim. Predmet kolskih konflikata moe biti sam kolski program ali i emocionalna dimenzija interpersonalnih odnosa u koli. Poreklo kolskih konflikata moe biti razliito: moe biti u koli ili izvan nje, moe biti izmeu uitelja, uenika ili i jednih i drugih. Da bi se konflikt protumaio esto je potrebno poznavati njegovo poreklo. Veoma je bitno i postupanje sa konfliktima koje moe biti nasilno i nenasilno. Posebno su opasni konflikti sa kojima se postupa nasilno jer se oni potiskuju upotrebom autoriteta pozicije. Takvi konflikti mogu naglo da eskaliraju jer se ne reavaju ve se samo potiskuju. U reavanju konflikata veoma je bitna motivacija konfliktnih strana. Veoma je bitno da postoji iskrena elja da se konflikt razrei. Da bi se jedan konflikt mogao razumeti na pravi nain bitno poznavati neke njegove bitne elemente. Najpre treba poznavati pozadinu i istorijsku osnovu konflikta. Manifestovanje konflikta je samo vrh sante ledenog brega, a da bi se on tano shvatio potrebno je poznavati istoriju odnosa konfliktnih strana. Takoe, za reavanje konflikta bitno je ponaanje konfliktnih strana tokom konflikta. Pravilan pristup tokom konflikta moe da doprinese pozitivno vaspitnom procesu jer je potrebno i uenika nauiti kako da
2 3

http://www.scribd.com/doc/65925643/111/Definicija-konflikata-u-malim-grupama Dr Pavao Braja: PEDAGOKA KOMUNIKOLOGIJA, kolske novine, Zagreb, 1994, strana 186. 4 Isto, strana 186.

se nosi sa konfliktom. Veoma bitan element koji utie na konflikt je kolska sredina u kojoj se on odvija. Zdrava kolska sredina pozitivno deluje na reavanje konflikata, osim toga, uenici koji posmatraju konflikt u takvoj sredini ue kako se na pravi nain reba nositi sa konfliktom i od svojih uitelja usvajaju pravilne strategije za upravljanje i reavanje konflikata. Na kraju, bitno je poznavati i sam problem zbog koga je konflikt izbio. I ako je uzronik konflikta bitan, vrlo je bitno i to kako se konflikt reava i kako on utie na dalji tok vaspitanja i obrazovanja. Konflikti u koli mogu imati vie pozitivnih strana. Najpre oni pomau u uoavanju kolskih problema. Mnogi kolski problemi nebi bili primeeni da zbog njih ne doe do konflikta. Zatim, manifestni konflikt ubrzava reavanje problema. Naime, im se konflikt pojavi, preduzimaju se napori da se nae reenje za problem koji ga je izazvao. Konflikti takoe animiraju ivot u koli i spreavaju da kole postanu mrtve i dosadne. Prisustvo konflikata znai da se tu uoavaju problemi i da se tei njihovom reavanju na zdrav nain. Konflikti podstiu i uitelje i uenike da uoavaju probleme i trae reenja za njih. Pozitivna osobina konflikata je u tome to se kroz konflikt osobe bolje upoznaju i bolje upoznaju sebe. Tokom konflikta uitelji manifestuju odreeno ponaanje ijom analizom mogu dosta toga nuiti o sebi i svojoj linosti. Da bi se konflikt potpunije razumeo bitno je poznavati konfliktno ponaanje odnosno dinamiku razvoja konflikta. Kao prvi pokreta konfliktnog ponaanja moe se javiti neki prethodni konflikt posebno ako je ostao nereen pa potisnut (latentni konflikt). Ovakav konflikt pod uticajem okruenja preti da preraste u manifestni konflikt. Na konflikt dalje mogu uticati nae percepcije o konfliktnom problemu kao i emotivni naboj koji se nagomilava u osobi a vezan je za konfliktni problem. Ako individua ne uspe da rei taj konflikt u sebi i izbori se sa tim akumuliranim emocijama konflikt moe prerasti u manifestni (otvoreni) konflikt. Za dalji razvoj konflikta bitne su nae strategije i reakcije na konflikt od kojih zavise posledice samog konflikta. Od konfliktnog ponaanja je vano razlikovati konfliktni potencijal. Konfliktni potencijal su unapred zauzeti stavovi o meusobnom ugroavanju i konfliktnom problemu. Konfliktni potencijal se moe ugasiti potiskivanjem ili zaboravljanjem ali moe i prei u konfliktno ponaanje. Konfliktno ponaanje dalje povratno deluje na konfliktni potencijal jer ga moe neutralisati ili pojaati. Konflikti mogu imati razliite uzroke. Prema Eseru, uzroci mogu biti razlike u uverenjima, zatim konfliktni stavovi i njihova propraenost emocijama, a takoe i agresivno ponaanje i sklonost konfliktima pojedinca mogu da izazovu konflikt.5 Uzroci konflikta mogu biti i odreena svojstva linosti kao to je pogrena slika o sebi i nepoznavanje sebe, nerealno tumaenje stvarnosti i njena pogrena procena. Uzroci konflikta u koli mogu biti i komunikacijske prirode pa se oni na izvestan nain mogu posmatrati i kao komunikacioni problemi. Ponekad je uzrok konflikta izmeu uenika i uitelja njihovo nerazumevanje do kojeg dolazi zbog nejasne komunikacije. To je situacija kada su i uenik i uitelj uvereni da su se uli i razumeli ali u stvari su se pogreno razumeli. Drugi komunikacijski razlog koji moe dovesti do konflikta je nerazumevanje zbog nivoa komunikacije. Naime, ponekada uenik eli prijateljski ispriati uitelju svoj problem, meutim uitelj to moe shvatiti kao napad na svoj autoritet i poziciju. Do konflikta moe dovesti i neusklaena emocionalna pratnja poruke. To je sluaj kada uitelj
5

Dr Pavao Braja: PEDAGOKA KOMUNIKOLOGIJA, kolske novine, Zagreb, 1994, strana 195.

ueniku prenosi odreene savete koji nisu praeni odgovarajuim emocijama, jer uenik nije u stanju da shvati izgovoreni a emocijom ne pokazani optimizam na primer. Slian uzrok konflikta ovome je i neiskrena komunikacija. Kod neiskrene komunikacije konflikt moe nastati onda kada uesnici u komunikaciji jedno misle, drugo govore a na sasvim se trei nain ponaaju. Kako bi se izbegli komunikacijski uzroci konflikta, uitelji moraju da obrate panju i na to da uenici ne ele krutu komunikaciju u kojoj su oni stalno pasivni sluaoci koji odobravaju stavove uitelja. Takoe, kao i uitelji tako i uenici nekada nisu spremni za komunikaciju. To je problem vremenski neusklaene komunikacije kada uenici nisu spremni da uspeno komuniciraju. Postupanje sa konfliktom i njegovo reavanje Prema Gordonu moemo da razlikujemo tri metode reavanja konflikta, i to su metode: ja dobijam ti gubi ( u kojoj mi dobijamo sve a partner ostaje besan, spreman na sabotau i novi konflikt), ti dobija a ja gubim (je situacija kada partner dobija korist a mi gubimo; pojedinac koji gubi to nee da prihvati, konflikt se samo dalje produbljuje i moe ponovo da se manifestuje), metoda svako dobija je metoda u kojoj obe konfliktne strane saradnjom na reenju konflikta dobijaju korist. Prve dve metode u reenju konflikata kod partnera mogu da izazovu jo neke posledice. Najpre dolazi do iskrivljenja percepcije jer oni vremenom sve vie vide i uju ono to ele a sve manje ono to je realno. Njihovo rasuivanje postaje subjektivno a razmiljanje iracionalno. U skladu sa Gordonovom podelom metoda za reenje konflikata, moemo da razlikujemo 4 vrste kola. Prva vrsta su kole u kojima uitelj dobija a uenik gubi. To su represivne kole kod kojih uitelj namee svoje stavove, predloge i ideje svojim autoritetom i pozicijom. U ovoj prilici kolom vlada uitelj i on ima pravo na pobedu a uenik na poraz. Uenik se boji uitelja jer uitelji metodama kazni odravaju disciplinu i istiu svoje potrebe u prvi plan. U represivnim kolama uenici se boje kazni uitelja pa prihvataju liniju manjeg otpora i poinju da se ulaguju uiteljima. Neki uenici poinju da se ponaaju prkosno, sabotiraju rad uitelja, spremni su na borbu sa njim, trae njegove greke kako bi ga ismejavali. Pojedini uenici razvijaju pasivan otpor, deluju posluno a u stvari se bore da to manje usvajaju od ponuenih gradiva. U ovakvim kolama uitelji mnogo vremena gube na kanjavanje i postizanje autoriteta kod dece metodima sile, otuuju se od uenika i postaju neurotini. Drugi tip kole je kola u kojoj uenik dobija a uitelj gubi. To je kola u kojoj vlada uenik, on namee svoje ciljeve, potrebe i pravila rada. Takve su kole nedisciplinovane a uitelje ,,uvaju kolski policajci. Uitelji se boje uenika jer su uenici uvek u pravu. Trei tip kola su kole u kojima i uenici i uitelji gube. To su kole koje nastaju kao posledica primene ponaanja iz prethodne dve vrste kola. U takvim kolama i uitelji i uenici su na gubitku. Poslednji tip kola su kole u kojima i uitelji i uenici dobijaju. To su kole u kojima jedni druge sluaju, jedni o drugima razmiljaju i jedni sa drugima komuniciraju. U takvim kolama i uitelji i uenici sazrevaju i stalno ue i napreduju.

Prema Birkenbihlu u reavanju konflikta moemo da izdvojimo pet razliitih postupaka, pa na osnovu njih i pet razliitih tipova kola. Prvi postupak je mimoilaenje konfliktnog sadraja. U kolama u kojima je prisutna ovakva situacija uenici i uitelji ne ostvaruju prisniji kontakt niti imaju prijateljsku komunikaciju. Oni se jednostavno ne susreu, jedni druge ignoriu i neprimeuju. Drugi tip kola su one u kojima je prisutna stalna borba izmeu uitelja i uenika. I jedni i drugi se ne bore za uspeh nastavnih sadraja ve da poraze one druge. U takvim kolama nema vaspitno obrazovnog uspeha i pozitivnog rezultata. Trei postupak je beanje od konfliktnog sadraja. U kolama u kojima i uenici i uitelji bee od konfliktnog sadraja komunikacija je svedena na minimum. Oni se ne mimoilaze oni jedni drugima okreu lea i sabotiraju i izbegavaju svaki vid komunikacije osim one najneophodnije. Postoje kole u kojima se uitelji i uenici ujedinjuju. Oni se meusobno sluaju i slau, konflikte reavaju slono i dogovorno. Oni slino misle i zakljuuju. Ovakva vrsta kole je gotovo nepostojea. Konano, savremena kola se mora zasnivati na meusobnom udvajanju uitelja i uenika. U ovakvoj koli uenici i uitelji jedni drugima priznaju pravo na razliitost. Meusobno se potuju i ako se meusobno ne moraju slagati ili jednako misliti. U takvoj koli uitelj pomae ueniku da ostane razliit u svom miljenju, da sauva svoju posebnost i da se razvija unutar svoje strukture. U reavanju konflikata u literaturi se predlau razliite metode. Prema Rotu, to su metode glasanja, dogovaranja, recipronih ustupaka i nalaenje nadreenih ciljeva. Dalje navode se metode: kompeticije kod koje preovladava elja da se zadovolje vlastite potrebe bez brige za partnerove potrebe, a esto se vlastite potrebe nastoje zadovoljiti silom, suparnitvom i sl; izbegavanje je metoda kod koje se odustaje od sopstvenih potreba uz ne uvaavanje ni partnerovih potreba. Kod ove metode se biraju opcije kojima se izbegava konfrotacija, jednostavno se oekuje da se konflikt sam rei. Problem se ne uvia i zaobilazi; prilagoavanje je metoda odustajanja od svojih potreba i uvaavanje potreba partnera; kompromis je metoda umerenog uvaavanja svojih potreba uz umereno uvaavanje i partnerovih potreba. Kod ove metode partneri pregovaraju i meusobno se dogovaraju kako bi postigli kompromis; saradnja je poslednja metoda kod koje se insistira na svojim potrebama i eljama uz uvaavanje partnerovih potreba i elja. U reavanju konflikata, takoe, mogue je izdvojiti nekoliko stilova, i to:6 kompromis (odraava umeren stepen brige i za svoje i za potrebe drugih); takmienje (uvaava visok stepen brige za svoje i nizak stepen brige za tue potrebe); izbegavanje (nizak stepen brige i za svoje i za potrebe drugih); kolaboracija (visoka zainteresovanost i za svoje i za tue potrebe) i prilagoavanje (visoka zainteresovanost za tue i niska zainteresovanost za svoje potrebe). Uspeno reavanje konflikata se bazira na nekoliko bitnih pretpostavki. To su sledee pretpostavke: obostrano aktivno sluanje, obostrana iskrenost u komuniciranju, obostrano potovanje potreba, meusobno poverenje, obostrana spremnost za prihvatanjem drugaijeg i novog, obostrano prihvatanje konfrotacije i pregovaranja i sl.

http://www.docstoc.com/docs/19748480/saradnja-i-konflikt

Zakljuak Konflikti su sastavni deo naeg svakodnevnog ivota i rada u koli. I ako je, vrlo esto, prva asocijacija za konflikt sukob, on moe biti konstruktivan i dati pozitivne rezultate u nastavi kada se pravilno reava. U radu smo mogli da vidimo da konflikt ima brojne pozitivne strane poev od toga da pomae u uoavanju problema, doprinosi razbijanju monotonije kolskog ivota, ubrzava pronalaenje reenja za odreene probleme pa do toga da pomae uenicima i uiteljima da upoznaju sami sebe i jedni druge. U radu smo takoe mogli da vidimo da postoje brojne metode koje se predlau za reavanje konflikata. Sve one se meusobno razlikuju po pristupu reavanju konflikta i stepenu potovanja svojih i tuih potreba. Otuda, neke metode insistiraju samo na zadovoljavanju svojih bez brige za tue potrebe; sa druge strane neke metode idu u drugu krajnost dajui pravo drugima bez borbe za svoje potrebe. Optimalne metode su upravo one koje se nalaze negde izmeu ove dve krajnosti a karakteriu se borbom za svoje potrebe uz uvaavanje potreba drugih. Konflikti u koli moraju biti reavani na konstruktivan nain. Nastavnici i uitelji svojim primerom treba da pokau uenicima metode za uspeno i konstruktivno reavanje konflikata spremajui ih tako za budue izazove u ivotu.

Literatura
-

Pavao dr Braja: PEDAGOKA KOMUNIKOLOGIJA, kolske novine, Zagreb, 1994. http://www.docstoc.com/docs/19748480/saradnja-i-konflikt http://www.vox-magazin.com/ENIGMA%20KONFLIKTA.html http://www.scribd.com/doc/65925643/111/Definicija-konflikata-u-malim-grupama