1)

Faze u kojima lingvista uestvuje kao ekspert forenziar?

Faza istrage Faza suenja albena faza Privatni sporovi

2)

Koje instrumente koristi lingvista u analizi i svedoenju?

fonetika/fonologija, morfologija, sintaksa, leksikologija, semantika, lingvistika pragmatika, analiza diskursa, teorija govornih inova,sociolingvistika,psiholingvistika,urbana i ruralna dijalektologija

3)

ta je utemeljilo razvoj forenzike stilistike?

Traganje za nainima utvrivanja autora odreenih tekstova, odnosno utvrivanje individualnih jezikih (stilskih) karakteristika. Metode knjievne teorije u naznaenim sluajevima uglavnom su se zasnivale na analizi jezikih (odnosno stilskih) posebnosti uoenih u knjievnom delu. Ovi poeci utemeljili su put za razvoj forenzike stilistike

4)

ta je uslovilo poseban put i razvoj forenzike fonetike?

Egzaktne metode u istraivanju govornog izraza i koridenje prednosti interdisciplinarnog pristupa uzrokovalo je poseban put i razvoj forenzike fonetike, pa u ovom trenutku deluje da je ova oblast najrazvijenija

5)

Na kom jeziku lingvista moze da sprovodi analizu?

Eksperti treba da postupaju s posebnim oprezom ako obavljaju forenziku analizu bilo kakve vrste na snimcima koji sadre govor na jeziku koji nije njihov maternji jezik. preporuuje se maternji, dakle

6)

Najedi zadaci u analizi uzoraka govora

a) forenzika fonetska transkripcija i deifrovanje sadraja snimaka loe razumljivosti

b) komparacija govornika radi identifikacije c) ekspertsko utvrivanje lingvistikog profila govornika d) organizovanje eksperimenta predoavanja radi prepoznavanja e) verifikacija izjave svedoka laika kada ne postoji audio-snimak niti osumnjieni, ved samo svedoci

7)

Kako govornik voljno moe maskirati glas?

-Mehaniko promena rezonatora... -Jeziko tiho, sporo, standardno (ekavica nasuprot ijekavici)...oponaanje drugog dijalekta, oponaanje stranog akcenta...

8)

ta su intraspikerske, a te interspikerske varijacije?

Interspikerska varijacija je razlika izmeu govornika, a intraspikerska varijacije su varijacije koje utiu na govor pojedinca - Istraivanja su pokazala da govor pojedinca moe da varira kao rezultat vie faktora, ukljuujudi dimenzije govornog trakta i osobenosti steene kao rezultat govornikovog socijalnogi regionalnog porekla. Govor moe takoe upadljivo da varira od situacije do situacije: na primer, kao rezultat stresa, emotivnog stanja, zdravstvenog stanja, svesnog maskiranja, ili efekta govora telefonom(na primer, vedina ljudi govori glasnije dok telefonira ili dok ita, to rezultira podizanjem osnovne frekvencije)..

9)

ta je centralni zadatak forenzike lingvistike i kako se sprovodi?

10) U koja dva domena se sprovodi klasifikacija govornika? Profilisanje Komaparacija

11) Koje se metode i pristupi koriste u forenzikoj komparaciji govornika?

METODE I PRISTUPIU FORENZIKOJ KOMPARACIJI UZORAKA GOVORA

METOD Analitiki pristup Holistiki pristup(getalt, global, neanalitiki) Auditivno-perceptivni metod Kategorijalna fonetska transkripcija i deskripcija Holistika percepcija govora Akustiki metod Akustiko-fonetska analiza Automatska identifikacija govornika

12) ta su klasifikacioni markeri? Navediti najbitnije. Skup karakteristika koji moe biti zajedniki itavoj grupi govornika Klasifikacioni markeri pola, starosti, regionalne i jezike pripadnosti, kao i socijalne pripadnosti koriste se kao najvaniji u profilisanju govornika, ali se koriste i u ostalim forenzikim zadacima zajedno sa setom individualnih markera Ovi markeri su veoma vani u iskljuivanju slinosti izmeu govornika u forenzikom zadatku komparacije radi identifikovanja

13) U kom ivotnom dobu nastaje najvedi broj kljunih promena u karakteristikama govora? Najvedi broj promena u govoru nastaje pre i nakon relevantnog doba za forenziku, to jest u detinjstvu, pubertetu kao i u starosti

14) ta je "plitki dijalekat"? regionalni kolokvijalni govor. Ovo grubo korespondira formi regionalnog dijalekta kojim se govori kada pojedinci razgovaraju sa drugima koji su van njihove lokalne zajednice, ali ne pokuavaju da govore bliskos tandardnom jeziku (ak iako bi to, moda, i mogli), moda zato to se situacija smatra previe neformalnom za tako neto, ili kada komuniciraju sa lanovima oblasti ireg urbanog dijalekta bez detaljnijeg dijalektatskog poddiferenciranja.

15) Kako ekspert forenziar prilazi opteuljivim dijalekatskim karakteristikama?

forenziari moraju sami da se snalaze!?

Retko mogu posluiti kao pouzdan forenziki marker jer su tih karakteristika esto svesni i sami govornici, a lako ih uoavaju i sagovornici. Zbog mogudeg spretnijeg maskiranja uoljivijim regionalnim karakteristikama govora, ekspert mora da im prilazi analitiki, u smislu sistematinosti upotrebe, i uvek sa neophodnom rezervom.

16) Kakva je informativnost negativnog i pozitivnog transfera u utvrivanju stranog akcenta?

17) U kojim se lingvistikim domenima moe otkriti nivo obrazovanja? Nivo obrazovanja -pokazatelji nivoa obrazovanja u lingvistikom domenu nalaze se u leksikonu, sintaksi i stilistici -veliki deo pozajmljenica, kompleksna sintaksa, ukljuujudi subordinirane konstrukcije, ili uopte elokventan stil govora imaju vie anse da se nau na visokim nego na niim nivoima obrazovanja

18) Kako nivo obrazovanja i profesija mogu biti u interakciji? To je sluaj kada je nivo elokvencije dovoljno visok da se moe nametnuti zakljuak da je osoba profesionalni govornik (poslovni konsultant, nastavnik, advokat...) ili ako je nivo vokabulara i sintakse dovoljno visok da ukazuje na uticaj pisanog govora to upuduje na profesionalnog pisca Suprotno tome, naroito nizak nivo u ovim dimenzijama moe da pokae da govornik nije navikao na profesionalni diskurs ili na pisanje (radnik na graevini, farmer...)

19) Navedite bitne individualne forenzike markere u okviru fonetskog kapaciteta pojedinca? U okviru fonetskog kapaciteta, identitet se najede utvruje na osnovu individualnih forenzikih markera u kvalitetu glasa, kvalitetu artikulacije, specifinostima artikulacije pojedinih govornih segmenata, visini osnovnog tona, prozodijskim karakteristikama i u automatizmu regionalnih karakteristika artikulacione baze

20) Objasnite vezu izmeu kvaliteta artikulacije i tempa govora? Brz tempo najede uzrokuje i nepreciznu artikulaciju, pa se kod govornika sa ovom osobinom mogu nadi karakteristine sekvence nepreciznosti koje mogu biti prilino pouzdan forenziki marker

Retki su govornici koji imaju vrstu artikulaciju i brztempo, tako da ova kombinacija, ukoliko se utvrdi da je sistematska, moe biti znaajan forenziki marker