Antika Grka

Grka GRKA
Spomenici antike Grke imaju kljuno mesto u istoriji arhitekture. Grki redovi - kao sistami koji kodificiraju oblike - odigrali su najvaniju ulogu u stilskim izrazima zapadne arhitekture. Za veinu autora, nakon esnaestog veka, razlikovna obileja koja najbolje odreuju zgrade temelje se na dorskim, jonskim i korintskim redovima. Ne moe biti nikakve sumnje da je Grka i njeni hramovi imala dalekosean uticaj na Rim, koji je pozajmo sistem redova, ali u primeni sa naglaskom vie na njohov dekorativni nego na strukturni aspekt. Nakon toga, kao rezultat znatno pojaanih graditeljskih aktivnosti Rimskog carstva, antiko graditeljstvo zadralo je diskretan uticaj na srednjovekovni svet, pre nego to se stvarno vraa u postignuima renesanse i baroka i Neo-klasinog razdoblja. Ova gotovo mitska Grka koja se ponovno pojavila kao izvor arhitektonskog jezika je ipak vremenom duboko menjala istorijsku perspektivu. Naravno, arhitektonski redovi su ti koji su u preiveli, a ne materijali od kojih su objekti bili graeni, jer vremenom funkcije zgrada su se menjale prema prirodi i zahtevima ljudi. Grka je ustvrdila jezik temeljen na stubovima i tremovima, i definisala arhitektonski dekor na temelju oblikovanja friza, metope i timpanona, ali malo je uinjeno na razvoju unutranjih prostora, ako nisu imali ulogu u funkciji hrama, gde je prostorija naosa dizajnirana iskljuivo kao kua za kip boanstva. Osim hramova u svojim brojnim i raznovrsnim oblicima valja spomenuti teatre, tremove (stoai) koji okruuju Agoru, monumentalne ulaze (propylaea) i exedrsi, ne zaboravljajui graenje mesta politike prirode (ellesiasterion, buleterion), predvien za sastanke, tehnike zgrade (spremita alata), gde su ratni brodovi i ostala plovila bili graeni, i vojne konstrukcije (zidovi, kule, posterns, i bastionima). Glavni fenomen je ipak snaan razvoj hramova, koji ilustriraju celokupan kreativni genij grkih arhitekata. U tim zgradama izraeno je sve bogastvo estetskih opcija, koje se temelje na filozofskim konceptima kojima je arhitektura samo refleksija. Pratei preokrete i unitenje uzrokovana ratovima izmeu jonskih Grka i Atenjana, sa jedne strane, i vojske ahemenidskih kraljeva Perzije, sa druge strane, zanimljivo je pratiti i istovremen napredak Jonskih mislilaca i arhitekata. Bilo na Samos-u ili na obalama Male Azije - u Efes-u, Milet-u, Priene-i i Halicarnassus-u - graeni su hramovi i grandiozni mausoleji u originalanom stilu. Takoe je zanimljivo pogledati u doprinose graditelja iz Jonije i Lidije u cvetanje velike simbolike i prestine arhitekture palata Pasargade, Suze i Persepolisa. Oni su verovatno imali kljunu ulogu u dizajnu hipostilnih dvorana. Nadalje, i u reljefnim procesijma (bas-reljefima) oigledan je grki uticaj. Jasno je da se vidi da kontinentalna Grka nudi itav niz objekata, ukljuujui i neke vrlo dobro ouvana i one, koji nam pomau da razumemo irenje arhitekture izvan Atine u grke metropolama (Aegina, Sunium, Delphi, Bassae, Lindus, Epidaurus).

Hronologija
O istoriji Antike Grke moe se govoriti kroz etiri perioda u okvirima hronolokih granica: I period - Geometrijski stil, 1000 - 700. godine p.n.e. II period Arhajsko doba, 700 - 500 g. p.n.e. III period Klasino doba, 500 - 338 g.p.n.e. IV period Helenistiko doba, 338 - 146 g.p.n.e.

Za prvi i drugi period nema znaajnijih ostataka arhitekture, ali i oni malobrojni ukazuju na grko stremljenje ka kompoziciji, proporciji, i poloaju objekata u prostoru. Mnogo vie ova dva perioda su dala u poduhvatima izrada skulptura. Za vreme klasinog perioda je dostignut najvii stepen originalnosti. Istraivanje srazmera u arhitekturi i stvaranje vizuelnih efekata uvoenjem modula je dostiglo svoj vrhunac. Uveden je i kanon poznat pod imenom Polikletov kanon: Glava je sadrana sedam puta u visini oveka, u posebnom hramu uvan je ravan merni tap ije su jedinine mere prihvaene u svim tadanjim grkim zemljama. Helenistiki period je ostao upamen po irenju grkih uticaja pod tutorstvom Makedonske drave koju su osnaili Filip i njegov sin Aleksandar (na Istoku zvani Iskandar) Veliki Makedonski, koji osvaja teritoriju itavog Persijskog carstva i Egipat.

Arhitektura starog veka

22

Grka Geografija i populacija

Grka je obuhvatala kontinentalnu teritoriju dananje Grke, Egejska ostrva i zapadne obale Male Azije, a potom se iri na severne obale Egejskog mora, u Trakiju. Kasnije se putem trgovakih kolonija Grka iri i na druge teritorije kao to su obale june obale Italije i Sicilije koje su nazvane ,,Velikom Grkom. Njihova trgovina je uslovila i razvoj naselja na nekim mestima istone obale Jadrana. Period ratova i nediferenciranih dravnih teritorija, kao i migracija grkih plemena Doraca i Jonaca biva zaustavljen oko 13. i 12. veka kada bivaju osnivani ,,slobodni gradovi Polisi. Dva glavna polisa koja su diktirala unutranju politiku grkih teritorija bila su Sparta, dorski polis poznat po ozbiljnosti, disciplini vojske i surovosti vladara, i Atina, puna jonske veselosti i demokratije svih, sem robova. Upravo pod velikim ktitorsvom Atine razvie se religija, jezik i umetnost u 5. i 4. veku p.n.e. sa klasinom epohom Jelade. Ovde je arhitektura bila odraz bogatsva i moi atinske zajednice. Osnovni principi na kojima poiva su mera, ravnotea i harmonija. Osnovni principi po kojima je osnovana grka civilizacija bili su temeljeni na religiji. Grci su verovali u vie bogova, koji su za razliku od boanstava drugih civilizacija imali i mane, a likom su bili isti kao ljudi. Slika 1. Politika podela Grke izmeu drava koje su podravale Spartu i onih koje su bile uz Atinu

Gradjevinarstvo
Prvi period razvoja grke arhitekture, obeleila je gradnja u erpiu i drvetu, dok su krovovi bili slamnati. Stubovi ovog perioda su , ak i kod hramova, od drveta. O objektima ovog perioda se , kao to je ve reeno , i dan danas vrlo malo zna. Drvo i slama , kao materijali, u 6. veku bivaju zamenjeni sve veom upotrebom kamena, kojim je i danas Grka , vrlo bogata. Drvo se koristi u manjoj meri i to samo za tavanice koje moraju biti lake. Glina se koristi za izradu pokrivaa i oblaganje. Za cevi vodovoda Grci su upotrebljavali peenu zemlju. 1) 2) 3)

4)

5)

Slika 2. Stari grki hram:1) poduni presek; 2) popreni presek; 3) osnova

Arhitektura starog veka

23

Grka
4) i 5) konstruktivni detalj na kome se vidi uticaj na kasniji dorski stil Najprisutnije vrste kamena u Grkoj su bile: krenjak, siga i mermer (mramor). Najpoznatije i najvee grke graevine su graene od pentelijskog mramora. Takvi objekti su bili Erehtejon, Partenon i Propileji. Kameni blokovi nisu velikih dimenzija, sem onih koji su u temeljima graevine. Od davnina se javila potreba za upotrebom paralelopipednih blokova, dok su kiklopski zidovi bili uobiajeni samo za temelje. Zidalo se u suvo, bez upotrebe maltera! Tehnike zidanja koje su najee primenjivane u Staroj Grkoj bile su : Poligonalni slog (grubi slog , sa vrstim naleganjem, zaobljeni slog); Trapezoidni slog (sa nepravilnim slogom, izodomum - u dva reda jednake visine, pseudoizodomum - ako je visina svakog drugog reda manja); Pravougaoni slog (nepravilan, izodomum, pseudoizodomum). Kameni blokovi su spajani metalnim spojnim sredstvima. Obrada kamenih blokova je samo delimina, da bi se po transportu i ugraivanju u objekat oni doradili. Svakom delu objekta je poklanjana puna panja. Temelji i zidovi su raeni od pravilnih tesanika. Fundiranje se radi ili na ivoj steni ili na ukopanim kamenim temeljima. Kako bi se poveala stabilnost zidova kod visokih objekata upotrebljavana je tehnika izodomuma tj. zidanje dunjacima i vezaima. Dunjaci dopiru do polovine zida dok su vezai postavljeni celom debljinom zida. Odnos debljine prema visini bio je 1:10. Zid je obino celom visinom iste irine, mada se u pogledu dorskog stila oni suavaju ka vrhu. Stopa zida je od dve niske ploe koje stepenasto ispadaju ispred zidne ravni ili su profilisane. Na njih naleu sokl - ploe koje ispadaju iz glavne mase zida za 10 cm. U zidu je spajanje tesanika izvreno drvenim epovima po visini, dok je po duini to uraeno olovnim spojnicama. Ovori vrata i prozori su pravougaonog ili trapezoidnog oblika. Mada su dovratnici mogli da budu i sastavni deo zida, nadvratnici su morale biti jake kamene grede jer su otvori bili iroki i obezbeivali dosta svetla i dobar pogled ka unutranjosti. Stubovi su sastavljeni iz vie delova njihovi tamburu su spojeni po visini raznim gvozdenim ili drvenim epovima, dok su spolja na njima uraene kanelure. Stubovi se suavaju ka vrhu. Tavanica grka arhitektura, kao i egipatska izbegava upotrebu svodova i lukova. Osnovni sistem je arhitravni sistem greda koje su prenete sa drvenih konstrukcija i uklopljene su u nove kamene konstrukcije, tako da se moe rei da je tavanica sastavljena iz dva dela: - Vertikalni, vidljiv na fasadi, sastavljen od elemenata: arhitrava, friza i venca; - Horizontalni deo tavanica. Gotovo po pravilu, krovovi su dvovodni.

Kamena konstrukcija Slika 3. Tavanica kod hrama prvog tipa razvoja Dorskog stila

Arhitektura starog veka

24

Grka

Slika 4. Arhitravna greda, triglife i metope kod dorskog hrama Partenona Kamene grede su kod kamene konstrukcije oslanjane na zid sa jedne i friz ili arhitrav sa druge strane, a poloaji su im ili na osovini ili na sredini razmaka, izmeu stubova. Preko njih je ila neka vrsta kasetirane tavanice, ije su upljine zatvarane kamenim ploama kalimatijama. U visini tavaninih greda na arhitravnoj gredi lei friz koji ih zaklanja. Venac zavrava graevinu i uvruje friz, ograniava krov i zaklanja obimne zidove od slivanja kie. Arhitrav, friz i venac u klasinoj arhitekturi ine Glavni venac. Krov u drvenoj konstrukciji nema horizontalnih vezaa, ve se sve nosi na slemenjau i rogove koji se oslanjaju na zid i sleme. Rasponi preko 14 m se premoavaju tako to se unutranjost delila na tri broda sa dva reda stubova koji nose zidove ili skrauju raspone krova. Podovi su bili kameni u vidu kamenih blokova. Polau se na tlo. Raeni su i mozaici , prvo od sitnog kamena u malteru, a potom i od raznobojnog mermera

Dekoracija
Znaajno mesto u istoriji arhitekture Grke imaju profili i oni se javljaju kao : Konstruktivni (podupiranje, noenja, razdvajanje , ...) Neutralni (ulepavanje, isticanje kontrasta meu celinama, .... ) Konstruktivni profili Po obliku i nameni dele se na: 1. TRAKE, uloga im je spajanje dva ili vie samostalnih delova arhitekture u jenu celinu. Razlikujemo Teniju, Astragale i Toruse. Tenija se obino ukraava geometrijskim ukrasom npr. meandrom, pletenicom, talasastom linijom, ... (Sl. 5.1.). Astragali podseaju na perle i mogu biti plastini ili bojeni i najprimenjeniji su na jonskom i korintskom stilu. (Sl. 5.2.). Torusi se obino javljaju kod stubova, na njihovim stopama. Mogu biti sa ili bez horizontalnih kontura. (Sl. 5. 3.). 2. IZDUBLJENA OBLICA, priomenjuje se kod stope stuba. Karakteristino, ona je uvek bez dekora. Ideja za njenu upotrebu verovatno je proizala iz formacije grkih vaza. 3. KIMA, profili stilizovanog lia. Lie moe biti vie ili manje povijeno, vajano ili bojeno. Razlikuju se ehinus, lezbijska i dorska kima. Dorska kima je oblika polupovijenog lista, koji je po obliku i boji jako stilizovan. (Sl. 5. 4.). Ehinus-kima je potpuno povijenog lista, bojenog srcastog oblika ili plastinog jajastog oblika. Bojena se javlja kod kapitela dorskog stuba, a plastina kod kapitela jonskog stuba i kod friza jonskog stila. Lezbijska kima je oblika previe povijenog lia. Moe biti bojena ili plastina i javlja se kod jonskog i korintskog stila. Povija se na gore, na polovini. 4. SIMA, ija je namena zavretak krova i oluk za kinicu. Podraava biljku lotosa ili palme. Moe biti bojena ili plastina. Na vratu stuba esto se sree ANTEMIJA, u obliku lotosovog cveta. Na vrhu krova ( tj. njegovog venca ) i krajevima javljaju se samostalni ukrasi AKROTERIJA. (Sl. 5.5.). Neutrealni ukrasi Njihovi motivi su oveje figure. Njima se prikazuju motivi iz mitova i legendi. Pored oveijih figure javljaju se i skulpture lava ili bika. Vajarski radovi se izvode u mramoru, a ponekad i u bronzi. (Sl. 5. - 6. i 7.).

Arhitektura starog veka

25

Grka
1) 2) 3) 4)

5)

6)

7)

Slika 5. Dekoracija: 1) tenija; 2) astragal; 3) torus; 4) Ehinus kima; 5)akroterij; 6) i 7) neutralni ukrasi

Arhitektura
Grka arhitektura razvijala se i bogatila u skladu sa optim razvojem grke kulture i usavravanjem ekonomskih i politikih odnosa u grkom drutvu. A kako je za te odnose neposredno bila vezana i njima kao istorijskom komponentom jednim delom i uslovljena i sama religija, za koju je vezan veliki, ako ne i najvei broj javnih spomenika, jasno je da je arhitektura bila neposredno odreena upravo tim faktorima. Grka religija i mitologija prikazale su u svom neizmerno bogatom sadraju i u simbolinim i originalnim interpretacijama, istinu istorijske stvarnosti daleke i najdalje prolosti i preteranu bujnost mediteranske mate i intuicije. Tako je i grki religiozni antropomorfizam, ispunjen humanim i slobodnim shvatanjem odnosa bogova i ljudi, odredio u najveoj meri razvoj javnih i sakralnih arhitektonskih spomenika. Zbog ideje slobode i humanizma, koja je duboko proimala celokupni ivot antikih Grka i po kojoj su se oni i razlikovali od ostalih naroda antikog sveta, i arhitektura je kao i celokupna grka umetnost, bila oblast duhovnog i estetskog angaovanja ne samo arhitekata nego i vajara i slikara. Na taj nain praktina namena javnih graevina bila je spojena sa potrebom da im se d i spoljno umetniko obeleje, koje je vremenom naroito od grkog hrama stvorilo pravu riznicu neimarske i vajarske lepote.

Kultna arhitektura (hramovi)

Zbog svoje lepote, pravilnog oblika, bogatih skulpturnih ukrasa, uravnoteenih razmera, grki hram se jo vie isticao nad siromanom i neuglednom arhitekturom privatnih zgrada. Monumentalnost hrama isticalo je, po pravilu, i mesto na kome je hram podizan. To je bio ili breuljak koji se izdizao kao atinski Akropolj ili uzvienje u neposrednoj blizini agore i drugih javnih graevina, kao to je bilo mesto Hefaisteijona (Tesejiona). Ili je to bila padina visoke planine, kao to je sluaj sa Apolonovim hramom u Delfima, oko koga su se, na irokim stranama Parnasa okupile mnoge druge graevine ovoga velikog grkog svetilita. Tip grkog hrama zavisi od njegovog spoljnog oblika i broja i rasporeda stubova. Tako postoji 7 tipova hramova: 1) hram u antama (templum in antis); 2) prostilan; 3) amfiprostilan; 4) monopter (peripter); 5) dipter; 6) pseudodipter; 7) hipetralni (otvoreni) hram.

Arhitektura starog veka

26

Grka

Slika 6. Tipine osnove grkih hramova Prema broju stubova na fasadi, hram je mogao biti: 1) tetrastil (sa 4 stuba); 2) heksastil (sa 6 stubova); 3) oksastil (sa 8 stubova); 4) dekastil (sa 10 stubova). U grkoj arhitekturi izdvajaju se tri graevinska reda ili stila: dorski, jonski i korintski. Vidljive razlike meu njima ogledaju se, pre svega, na vrsti i izgledu stuba, naroito kapitela, a zatim gredlja (arhitrava, epistila) i rasporeda dekoracije.

Slika 7. Dorski, jonski i korintski red Dorski stil U razvoju grke arhitekture dorski stil zauzima prvo mesto po hronolokom redu razvoja stilova. Svoje posebno obeleje ovaj stil pokazuje ve u poetku VII veka, najpre na Herinom hramu u Tirintu, a zatim, sredinom i pri kraju ovoga veka, na herejionima u svetom gaju Altisu u Olimpiji. Dorski stub izrasta, po pravilu, neposredno sa stilobata, gornje povrine trostepene baze hrama, krepidome. Graena od tesanika krepidoma poiva na snanoj i u zemlju duboko ukopanoj supstrukciji, stereobatu. U ranoj fazi svoga razvoja najpre monolitan, dorski stub, kao to e biti sluaj i sa stubovima jonskog i korintskog stila, sastavljen je od cilindrinih tambura. Njihova povrina bila je lebljena vertikalnim kanelurama otrih ivica. Tamburi su bili meu sobom povezani ili ispustima-epovima, ili gvozdenim klinovima, koji su zaliveni olovom. Broj kanelura kretao se od 16 do 20, ree do 24. Stub se suava idui od krepidome ka gredlju. Samo na mestu koje simbolino treba da pokae sudar sila pritiska i potiska stub ima malo proirenje entasis. Povrine tambura kojima se meu sobom

Arhitektura starog veka

27

Grka
dodiruju tako je uglaana, a tamburi tako vezani da daje utisak da su se slili u monolitnu celinu. Samo je gornja periferija najvieg tambura neto zaseena, da se ne bi otetile ivice kanelura pri nametanju kapitela. Kapitel dorskog stuba, kao celina, ima okruglasti jastuk ehinus, a ispod njega vrat epitrahelijon, ukraen nizom urezanih prstenova, anula, kojima se ehinus vezuje za stablo stuba. Teret gredlja na kapitel prenosi se preko etvrtaste ploe plinte, ili abakusa. Na sredini abakusa sastavljaju se krajevi uglaanih greda-tesanika, koji vezuju, preko epistilijona ili arhitrava, venac iznad kolonade i nose dekorativni deo gredlja, frontone i konstrukciju krova i tavanice. Neposredno iznad arhitrava nalaze se triglifi i metope. Triglifi su na kamenim graevinama samo simbolini ostaci ela drvenih greda koje su nosile tavanicu i oslanjale se na arhitrav. A metopska polja iskoriena su kao slobodne povrine za reljefne ukrase. Iznad zone triglifa, ispod kojih su ploice sa po est plastinih bradavica-guta rasporeenih u po tri reda (guta) koje su imitirale glavice klinaca, ukivanih u drvene grede, izvuen je venac gejson, ukraen sa svoje donje strane mutulima, plastinim kapljicama slinim gutama, koje stvaraju iluziju lebdenja. Poto gejson izlazi iz ravni arhitrava i daleko natkriljuje metope i triglife, jasno je da je njegov zadatak da titi povrinu triglifa i metopa, odnosno metopske plastike od tetnih uticaja atmosferalija. Poto je krov grkog hrama bio dvovodni, njegove ue strane stvarale su prednji i zadnji trougaoni fronton. Frontoni su gotovo bez izuzetaka bili ispunjeni bogatom plastinom dekoracijom, kompozicijama raenim u visokom reljefu i sa temama koje su svojim mitolokim sadrajem aludirale na savremena istorijska zbivanja. 1) 2) 3)

4)

Slika 8. Dorski stil: 1) stub Partenona; 2) dorski red; 3) Partenon; 4) dorski stub Strane krova bile se optoene olukom simom, pravljenom od terakote ili mramora, koja je esto ukraena slikanim palmetama. Simu su imali samo mali i srednji hramovi, jer bi na velikim, zbog veliine krova i velike koliine vode i sima morala da bude znatno via. Time bi se kvario harmonian izgled celine, kojim se odlikuje gotovo svaki grki hram. Iz sime voda je oticala kroz otvore na kojima su obino bile nametene lavlje glave holedre, rasporeene iznad stubova i na sredini interkolumnija. Holedre iznad stubova bile su uplje, i kroz njih je oticala voda to se slivala s krova; one druge su bile pune i sluile su samo kao ukrasi. Na ugaonim krajevima krova, kao i iznad frontona, nalazile su se ukrasne akroterije koje su mogle imati oblik palmete, sfinge ili krilate figure Nike. Krov je bio pokriven crepovima ili ploicama od mramora. Tavanica je, po pravilu, graena od drveta, u tehnici kasetiranja. Samo na malim hramovima tavanica je mogla biti kamena, sastavljena od mramornih ploa (kalimata), koje su imale koncentrino rasporeena udubljenja (kalimatija). I kalimata i kalimatija su obino bila obojena plavom bojom, ukraena zvezdama, koje stvaraju utisak nebeskog svoda. Najvea kamena tavanica, sa rasponom od 6,70 m, bila je postavljena na propilejima atinskog Akropolja (Sl. 8). Jonski stil Iako je nastao pre VII veka, jonski stil poinje svoj razvoj u kamenoj arhitekturi tek od poetka VI veka, da bi svoj najvii domet i svoje cvetanje dostigao u poslednjim decenijama V veka.

Arhitektura starog veka

28

Grka
Za razliku od stuba dorskog stila, stablo jonskog stuba poiva na okrugloj osnovi speiri koja je poloena na etvrtastoj plinti. Speira se sastoji od dva konveksna prstena torusa i jednog konkavnog prstena trohila. To je oblik atike baze jonskog stuba koja na gornjem torusu najee ima motiv ornamentalnog reljefnog prepleta. Stablo jonskog stuba je vie i vitkije od dorskog stuba. Ono nema entasisa, a veliki broj kanelura iznosi do 24, iako ponekad ovaj broj moe biti i dva puta vei. Ivice kanelura nisu otre, a same kanelure zavravaju se luno, tako da svaka od njih predstavlja zatvorenu celinu. Stablo je za kapitel vezano ili glatkim plastinim prstenom ili vencem astragala. Postoje tri osnovne varijante jonskog kapitela: eolski, istoni i zapadni tip. Kapitelima svih ovih tipova zajednika je traka voluta iji se krajevi savijaju u uvojke koji prelaze irinu stabla stuba. Smatra se da je eolski stil egipatskog porekla, da je pozajmljen iz egipatske arhitekture u kojoj je imitirao krunicu cveta, pa je preko asirsko-vavilonske i kiparske umetnosti stigao i u grko etniko podruje. Primere ovakvog kapitela u grkom svetu pruaju spomenici jonske kulture u Neandriji, u Troadi (stari hram bez predvorja i opistodoma), na ostrvu Lezbu, ali, iako veoma retko, i u Atici. a) b) c)

Slika 9. a) Sifionska rznica u Delfima sa Karijatidama rekonstrukcija; b) Ostaci stuba Korintske Riznice c) Sirena na postamentu u obliku jonskog stuba. Istoni tip kapitela vodi poreklo od drvene konstrukcije: jastuk sa volutnim zavrecima razvio se od poprene grede postavljene na drveno stablo stuba. Zapaena je i faza kombinovanja drvenih i kamenih elemenata stuba. Na nekim kiparskim graevinama koje pripadaju ovom stilu utvreno je da su imale drvene stubove koji su poivali na kamenoj bazi - plinti, a kapitel im je takoe bio od kamena. Trei, zapadni tip jonskog kapitela ima, neposredno iznad stabla stuba, oblik snane trake, iji se krajevi savijaju u volute. I ovaj tip ima svoj prototip u azijskoj arhitekturi. Kapiteli Kibelinog hrama u Srdu pripadaju ovom tipu, i mada su neto bogatiji u plastinoj dekoraciji, pokazuju najbliu srodnost sa kapitelima starog Artemiziona u Efesu. Hram u Prijeni takoe ima kapitele ovog tipa. U samoj Grkoj, kapitele ovog tipa ima hram u Basama, u Figaliji na Peloponesu, kao i mnoge graevine u Atici (severni hram Erehtejona u Atini), Delfima (stub Naksosa), a takoe i u Velikoj Grkoj (u Lokrima, Geli i dr.). Za razliku od dorskog stuba, jonski kapitel ima razliit izgled s fronta i sa strane. Poto su njegove volute postavljene paralelno sa linijom arhitrava, tako da kapitel ima uvek frontalni poloaj prema gledaocu, bilo je nuno da ugaoni kapiteli peripteralnih hramova imaju prema svakoj strani arhitrava frontalno poloene volute. Na taj nain dobijen je kapitel koji prema spoljanjim stranama ima dva lica, a prema unutranjim stranama dva profila.

a)

b)

c)

Arhitektura starog veka

29

Grka

Slika 10. Erehtejon u Atini. a) i b) Karijatide; c) rekonstrukcija hrama Arhitrav na graevinama jonskog stila preko tanke ploe ije su ivice ukraene ovoidnim ornamentima oslanja se na kolonadu. Ovo gredlje je glatko za razliku od dorskog, ija je povrina podeljena na povrine triglifa i metopskih polja. Jonski arhitrav sastoji se od tri fascije, tri zone, koje ostavljaju utisak triju greda poloenih tako da druga izlazi iz ravni prve, a trea iz ravni druge, tako da imaju stepenast izgled. Gornja strana ovog profila zavrava se redom astragala i abakusa, ukraenog plastinim jajolikim motivima. Glavni ukras na gredlju jonskih graevina izveden je iznad arhitrava, kao plastini friz ili zooforos. Friz je obino zatvorena kompozicija u pliem ili viem reljefu iji su motivi u vezi sa boanstvom kome je hram posveen. Kao primer klasine lepote jonskog friza uzima se friz na jonskom amfiprostilu Nike Aptere, na atinskom Akropolju. Iznad friza izveden je, kao reminiscencija na drvenu arhitekturu, zupasti venac. On natkriljuje iznad kime gejson, koji ima zadatak da svojom izvuenom povrinom titi ukrase zooforosa od tetnih uticaja atmosferilija. Ostali elementi jonske graevine sima, holedre, krov, tavanica odgovaraju tim delovima graevina dorskog stila. Bogatstvo i ivost dekoracije i spoljnih i umutranjih povrina i delova hrama pojaava, pored plastinih ukrasa i vajarskih kompozicija, upotreba boje. Spektar boja upotrebljenih za ukraavanje kapitela, arhitrava, friza, metopske i timpanonske plastike, veoma je bogat i podrazumeva sve osnovne boje, pa i zlatnu. iroke povrine bojene su, po pravilu, belom bojom, dok su sitni ukrasi anuli, gute, regule, triglifi, astragali itd. bojeni intenzivnim i ivim bojama: crvenom, plavom, ree zelenom i zlatnom. Na taj nain stvarao se utisak bogate, polihromirane dekoracije, ivosti i vedrine atmosfere koju je stvarala graevina sa takvim ukrasima. Korintski stil Raskoan i kitnjast po svojim dekorativnim elementima, ali i najmanje prilagoen ukusu grkog duha, korintski stil se javlja kao poslednji u grkoj arhitekturi. Njegova ira primena na hramovima i javnim graevinama nikad nije imala one razmere koje odgovaraju broju graevina dorskog i jonskog stila. Korinski stil dobija svoje mesto u grkoj arhitekturi mnogo kasnije (iako nije nimalo mlai od druga dva stila).

a)

b)

c)

Slika 11. a) Ostaci Zevskovsovog hrana u Olimpiji; b) friz Zevsovog hrama; c) Ostaci stuba Tolosa u Epidaurusu Stubovi, sa kapitelom u obliku cvetne aice, raeni su u Egiptu, u Karnaku i Tebi jo u vreme XIX dinastije.U Nivini, u Asiriji, varijante ovog stila takoe pripadaju II milenijumu. Baza, speira i stablo korintskog stuba uglavnom su istovetni sa jonskim stubom. Kapitel ima oblik kotarice okruene akantusovim liem iji se krajevi savijaju u volute. Korintski stub je vitak, bez entasisa, a zbog kapitela je i veoma dekorativan. Kod razvijenog kapitela akantusovo lie je izvedeno u dva reda razliite visine i irine. Akantusove grane izrastaju iz samog stabla stuba, na sredini se granaju, tako da

Arhitektura starog veka

30

Grka
se jedan deo savija spiralno i ka unutranjosti stuba i obrazuje bazu za palmetu, dok drugi listovi akantusovih grana idu na dva suprotna kraja, prema uglovima plinte, koja poiva na volutama ovih grana, odnosno spiralno savijenih krajeva akantusovih listova. I pored svog kitnjastog izgleda korinski stil nije stekao onaj ugled i popularnost kakvu su imali dorski i jonski stil. U korintskom stilu, koji se neguje u grkoj arhitekturi helenistikog doba, graen je monumentalni hram Zevsa Olimpskog u Atini Olimpieijon, od koga je sauvano nekoliko veoma visokih stubova; tolos u Epidauru; Arsinojion na Samotraki; Lisikratov spomenik u Atini; hram Atene Aleje u Tegeji; tolos u Delfima. Ostali elementi na graevinama korintskog stila uglavnom su isti kao i kod graevina jonskog stila.

Slika 12. Friz sa Sifionske riznice u Delfima, desno friz sa timpanona hrama

Arhitektura javne namene

U arhitekturi koja se intenzivno razvija na celom grkom podruju u 4. veku p. n. e. pojavili su se novi oblici zgrade jevne namaene: Pozorita Odeoni Stoe i trnice Upravne zgrade-buleterioni i pritaneji Sportski objekti (stadioni, palestre, gimnazioni) Grka pozorita Antiko pozorite je jedna od najstarijih umetnikih institucija antikog sveta. Poseban znaaj dramskoj umetnosti dala je vezanost Grka za svoju mitoloku i istorijsku prolost. U poetku su pozorine predstave bile javne ritualne radnje koje su prikazivane na mestima koja su dozvoljavala veem broju gledalaca da prate tok izvoenja rituala. Da je u pitanju ritual, zna se po postojanju rtvenika na sceni. U ritualu je obino uestvovalo jedno lice, koje je kasnije, sa pojavom igara u ritualu postalo i prvi glumac, akter dramske radnje. Broj glumaca se vremenom poveavao. Svoj konani arhitektonski plan i oblik antiko pozorite dobija u IV veku pne. itav niz pozorita u grim gradovima sagraen je po jednom optem obrascu. Pozorina graevina je imala tri dela: SCENU, na kojoj je izvoena predstava; OKRUGLU ORKESTRU, u ijem centru se nalazio rtvenik; TEATRON, polukruno gledalite.

Pozorine predstave su imale po pravilu karakter nadmetanja meu piscima drama i komedija. Njihovo poseivanje je bilo besplatno, mada su postojale neke ulaznice u vidu etona. Interesovanje za pozorite je u antikom svetu bilo izvanredno veliko. Stoga su graditelji pozorita pravili teatre koji su mogli da prime i po nekoliko desetina hiljada ljudi. Pozorite je bilo mesto od velikog javnog i politikog znaaja. Zato su dravnici koji su hteli da postignu to vei uspeh u narodu gradili velika i raskona

Arhitektura starog veka

31

Grka
pozorita. Nema gotovo nijednog veeg grada u antikoj Grkoj u kojima nije podignuto jedno ili vie pozorita. Najznaajnija pozorita u grkoj arhitekturi su Dionisovo pozorite (Sl. 13.) u Atini na obroncima Akropolja, pozorite u Delfima, zatim u Epidaurusu i Sirakuzi. a) b)

Slika 13. a) Dionisovo pozorite u Atini; b) Osnova pozorita u Epidaurusu. Stoe i trnice Jedan oblik monumentalnih trgova pripada ahitekturi tipa stoa. Najznaajniji oblik za kasniji razvoj arhitektonskih formi imali su tremovi - stoe, koji se javljaju najee grupisani na agorama i uz pozorita, a mogli su biti: samostalni i sa trgovakim radnjama u svom sklopu. Stoe su uglavnom bile prizemne, uske i duge, sa jednovodnim krovom i dva reda stubova. Vee stoe su imale dvovodan krov i dva reda stubova. Kako je sistem bio bez tavanskih greda, unutranji stubovi su bili vii od prednjih. Na Atinskoj agori je u potpunosti rekonstruisana spratna stoa poznata pod imenom Atalasova stoa. a) b)

Slika 14. a) Atalasova stoa; b) Klasina grka Agora.

Monumentalni objektiv svetilita

DELFI (Sl. 15) - Delfi predstavljaju mesto roenja nove ideje grke umetnosti. U prvoj polovini VI veka pne, Grci su konano raskinuli sa ugledanjem na umetnika dela Orijenta i doneli odluku o slobodi u umetnikom stvaranju. Kao karakteristian spomenik novog naina shvatanja arhitekture uzima se TESAUR LESHA Kniana. Lesha je zbornica i imala je svetovnu namenu, a u Delfima su postojale i leshe Korinana, Atinjana i itelja drugih grkih gradova. Na ulazu u leshu se nalaze dve simetrino postavljene karijatide. Na frontonu je prikazana borba izmeu Herakla i Apolona oko tronoca, koji je na kraju pripao Heraklu. U skulpturnoj dekoraciji leshe prikazani su Heraklovi junaki podvizi. to se tie friza, na istonoj strani je prikazana BORBA OKO PALOG RATNIKA, na zapadnojHERAKLEOVA APOTEOZA, na junoj- OTMICA LEUKIPOVIH KERI, na severnoj- SCENE IZ GIGANTOMAHIJE. Unutranjost leshe je ukraena dvema velikim slikanim kompozicijama koje je uradio Polignot. To su ''Zauzee Troje'' i ''Odisejev silazak u Had''. I pored svoje svetovne namene, lesha je po svojoj dekoraciji bila podreena mitologiji i istoriji grkog naroda.

Arhitektura starog veka

32

Grka
U Delfima su se nalazile i dve veoma znaajne skulpture: figura krilate pobede Nike, iji je autor Arhermos i figura koijaa (aurige) Heniosa, iji je autor Pitagora; ova figura je raena u bronzi i predstavlja zavetni dar Gelona iz Sirakuze Apolonovom svetilitu. Dominantna graevina celog svetilita ipak je bio APOLONOV HRAM, podignut nad jednom pukotinom u steni, pored koje je Apolon (prema mitu) ubio zmiju Pitona. Monumentalnom izgledu ovog svetilita doprinosila je i ogromna Apolonova statua, kompozicija zlatnih kola sa Rodosa, statua korkirskog bika i mnoge druge skulpture. a) b) c)

d)

e)

f)

Slika 15. Delfi. a) Apolonov hram;b) Friz Sifianve riznice; c) Tolos u Delfima; d) Rekonstrukcija izgleda Delfa; e) Sifianova riznica; f) Pozorite u Delfima Delfi nisu bili toliko svetilite koliko centar jedne velike i opte ideje o jedinstvu svih Grka. U njihovim tesaurima je bilo sabrano veliko finansijsko blago grkog antikog sveta. Ovo svetilite grke misli i slobode nikada nije bilo plen varvarskih osvajaa grke zemlje - ni Persijanaca, ni Gala. Gali su upravo kod Delfa, 279. godine p.n.e. doiveli katastrofalan poraz od kog se vie nikada nisu oporavili. EGINA - Egina je ostrvo koje povezuje Atiku sa Peloponezom. Na Egini je podignut hram boginji Atini Afaji, u znak opte grke zahvalnosti tom boanstvu za pomo u prvim borbama protiv Persijanaca i za pobedu kod Maratona 490. godine pne. Afajin hram (Sl. 16.) je prvi spomenik grke nacionalne solidarnosti i izraz jedinstva u borbi protiv spoljnog neprijatelja. Bogato je ukraen vajarskom dekoracijom. U njemu se ogledaju dva stila - arhajski (stariji) i mlai, koji nagovetava poetak novog naina vajarskog prikazivanja ljudskog lika i figure. Persijanci su za vreme Kserksovog pohoda pokuali da razore ovaj hram, i uspeli su da unite nekoliko figura na istonom delu. Skulpturnu dekoraciju hrama ine kompozicije na kojima su prikazane scene grkih pobeda nad Trojancima. To su u stvari aluzije na pobedu Grka nad Persijancima. Eginske skulpture (''eginete'') su izvrile veliki uticaj na kasnije grke umetnike (naroito pesnike). Njihovi autori su ostali nepoznati. Zna se da je sredinom V veka pne na tom prostoru stvarala velika vajarska kola od koje su sauvana imena Smilisa, Glaukija, Onata i drugih, ali se nijedan od njih ne moe pouzdano smatrati autorom egineta.

a)

b)

Arhitektura starog veka

33

Grka

c)

d)

Slika 16. Afajin hram u Egini. a) osnova hrama;b) presek kroz hram - rekonstrukcija; c) friz; d) dananji izgled stubova hrama OLIMPIJA (Sl.17.) - Svetilite u Olimpiji, na Peloponezu, je pored sakralne imalo i posebnu svetovno - politiku ulogu u ivotu Grka. Ono je bilo centar religioznih sabora u ast glavnih boanstava grkog panteona - Zevsa, Here, Apolona i drugih bogova, ali i zborno mesto svih Grka iz antikog sveta. U Olimpiji je nikla ideja o plemenitim takmienjima u duhovnim i fizikim disciplinama. U Olimpiji su se takmiili umetnici - pesnici, govornici, glumci, dramski pisci, arhitekti itd. Sportisti su se takmiili u PALESTRI, jednoj od najveih javnih graevina u celoj Grkoj. Pored palestre, u Olimpiji od znaajnijih graevina treba izdvojiti veliki stadion, Pelopsov hram i Metron, posveen ''velikoj majci bogova''

Slika 17. Antika Olimpija. Jedna od najstarijih graevina u Olimpiji je HEREIJON, posveen boginji Heri. Njegovo zidanje, o kom se inae vrlo malo zna, zavreno je najkasnije u VII veku pne. Ipak, najznaajnija graevina u Olimpiji je svakako ZEVSOV HRAM (Sl. 18.). Njegov arhitekta se zvao Libon. Hram je dug 64, a irok nepunih 29 m. Imao je tri glavne prostorije: pronaos, naos i opistodom. Unutranjost hrama ukrasio je Fidijin roak Panainos. U hramu se nalazila Fidijina statua Zevsa, jedno od 7 svetskih uda. Na reljefima je prikazano Heraklovih 12 junakih dela. Istoni timpanon je izradio Peonije, i na njemu je prikazana trka Pelopsa i Ojnomaha. Autor zapadnog timpanona bio je Alkamenes Stariji i na njemu je prikazao borbu Lapita sa Kentaurima. a) b) c)

Arhitektura starog veka

34

Grka
d) e) f)

Slika 18. Hereijon i Zevsov hram u Olimpiji. a) Herin hram; b) dananji izgled Herinog hrama; c) Zevsov hram - rekonstrukcija; d) friz na istonoj strani Zevsovog hrama; e) unutranjost Zevsovog hrama; f) statua Zevsa u Olimpiji

Arhitektura starog veka

35