UVOD U savremenom bankarstvu proces kreditiranja je znatno sloeniji nego u ranijim uslovima.

Kreditni zahtjevi ulaze u proceduru iji je cilj izvrenje adekvatne analize kreditnog rizika. Kreditni proces se sastoji od: Priprema i donoenje kreditnih odluka Elementi kreditnog izvjetaja Faktori kreditnog rizika Monitoring kredita i Portfolio strategija zajmovnih plasmana.

Kod struktuiranja kredita potrebno je rei da se pod struktuiranjem kredita podrazumijeva utvrivanje uslova pod kojima se zakljuuje kreditni ugovor izmeu banke kao kreditora i kampanije. Ovdje spadaju: Ronost kredita Kamata Kolateral (pokrie) Zatitne klauzule.

Kod ronosti kredita postoji ema na bazi ronosti koja izgleda ovako: - kratkoroni krediti - do 1 godine - srednjoroni krediti - od 1 do 7 godina - dugoroni krediti - obino preko 10 godina Kod kamate je potrebno rei da normalna kamatna stopa sadri dvije osnovne komponente: Realnu kamatnu stopu i stopu inflacije. A to se tie zatitnih klauzula one znae obezbjeenje za kreditorsku banku. Postoji nekoliko oblika kredita: - kratkoroni krediti za obrtna sredstva - investicioni krediti - revolving krediti - krediti za finansijsko prestruktuiranje - hipotekarni krediti za nepokretnost - potroaki zajmovi. Kratkoroni krediti za obrtna sredstva se odobravaju za povremene zalihe ili za pokrie potraivanja od kupaca.

Investicioni kredit se koristi za finansiranje fiksnih aktiva kao i trajnog obrtnog kapitala. Revolving krediti su srednjoronog tipa sa normalnim tokovima trajanja od 1 do 3 godine. Kredit za finansijsko prestruktuiranje su vezani za finansiranja kupovine preduzea ili za neke druge velike finansijske transakcije. Hipotekarni krediti za nepokretnost se koriste za finansiranje izgradnje stanova, poslovnih zgrada i sl. Potroaki zajmovi se daju za kupovinu automobila i drugih tajnih potroakih proizvoda itd. KREDITNI PROCES 1.1. Priprema i donoenje kreditnih odluka U savremenom bankarstvu proces kreditiranja postoji znatno sloeniji nego u ranijim uslovima. Tehnologija kreditiranja poinje sa kreditnim zahtjevima od strane kompanije i graana. Ovi kreditni zahtjevi ulaze u proceduru koja ima za cilj da se izvri adekvatna analiza kreditnog rizika. Izvori informacija koji su relevantni za kreditnu ocjenu djelimino se zasnivaju na informacijama koje podnosi tuilac kredita, zatim na osnovu baze podataka kojom raspolae banka i najzad na osnovu spoljnih informacija koje banka prikuplja. Podaci koje banci stavlja na raspolaganje kompanija kao trailac kredita jesu prije svega podaci koji su sadrani u bilansu stanja, bilansu tokova (bilans uspjeha), projekcijama financijskih tokova kao i projekcijama novanih tokova. Trailac kredita podnosi i dodatnu dokumentaciju koja se odnosi na namjene koritenja kredita kao i ostale informacije koje banka zahtijeva. Sav ovaj informacioni materijal banka kritiki razmatra i provjerava u vidu intervjua sa odgovarajuim predstavnicima kompanije po pravilu na licu mjesta. Baza podataka u samoj banci je veoma znaajna, pa se banke smatraju nekom vrstom zatvorenih rejtinga agencija. Dakle, banka ima odreene informacije o traiocu kredita, na osnovu dotadanje saradnje sa njim. Trei izvor informacija potie iz spoljnih izvora, pri emu u razvijenim zemljama posebnu ulogu igraju kreditno informacione agencije. Najpoznatija takva agencija je Dun & Bradstreet koja prikuplja informacije za nekoliko miliona kompanija u SAD i Kanadi i stavlja ih na raspolaganje svim pretplatnicima.

Na osnovu svih raspoloivih podataka banka donosi pozitivnu odluku ili negativnu kreditnu odluku. U velikim bankama postoji visok stepen decentralizacije donoenja kreditnih odluka, s tim da svako snosi odgovornost za kreditnu odluku koju je donijeo. Drugi princip je da funkcioneri banke na raznim nivoima hijerarhije imaju tano odreene limite u pogledu donoenja kreditnih odluka. Postoje i kreditni odbori (loan committees) koji donose kreditne odluke za vee iznose kredita. U sistemu donoenja kreditnih znaajno je da glavno rukovodstvo banke jasno formulie kreditnu politiku banke. 1.2. Elementi kreditnog izvjetaja

- grana privrede, - kompozitni kreditni rejting, - godina osnivanja firme, - brzina plaanja rauna dobavljaima, - visina prodaje i struktura kupca, - broji i struktura zaposlenih, - trend biznisa firme, - posljednji bilans stanja, - kretanje profita kompanije, - informacija o vlasnicima kompanije, - normalna visina depozita kompanije kod banke, - da li kompanija uredno otplauje kredite banci? Na osnovu svih raspoloivih podataka banka donosi pozitivnu ili negativnu kreditnu odluku. U velikim bankama postoji visok stepen decentralizacije donoenja kreditnih odluka, s tim da svako snosi odgovornost za kreditnu odluku koju je donio. Drugi

princip je da funkcioneri banke na raznim nivoima hijerarhije imaju tano odreene linije u pogledu donoenja kreditnih odluka. Postoje i kreditni odbori koji donose kreditne odluke za vee iznose kredita. U sistemu donoenja kreditnih odluka znaajno je da glavno rukovodstvo banke jasno formulie kreditnu politiku banke.

1.3. Faktori kreditnog rizika Faktori koji utiu na visinu kreditnog rizika za banku mogu se sagledati iz sljedeeg grafikona.

Karakter Kapacitet Kolateral Kapital Uslovi Kreditni rizik Karakter pokazuje spremnost kao i elju da se dug otplati na vrijeme zajedno sa kamatama. Smatra se da je to poetni uslov da bi preduzee ili pojedinac mogli da dobiju kredit. Kapacitet zaduenja znai procjenu posebnosti preduzea ili domainstva da iz tekueg dohotka moe da izvri vraanje bankarskih kredita zajedno sa kamatama. Ta sposobnost vezana je za generiranje dohotka u periodu u kome treba da se kredit otplati. Kapital pokazuje neto imovinu dunika. Pored toga neto imovina odnosno njena visina predstavlja rezervu solventnosti, pa stoga utie i na visinu kredita koji dobija preduzee ili domainstvo.

Kolateral ili zaloga predstavlja realno pokrie koje moe da bude uslov za dobijanje kredita kod banke. Zaloga moe da bude u vidu vrijednosnih papira, zaliha, potraivanja od kupaca kao i fiksne aktive. Ekonomske prilike oznaava makroekonomske ili sektorske prilike koje utiu na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima zajedno sa kamatom. U okviru kreditne analize banka procjenjuje realnost financiskih potreba preduzea. Putem zajednike saradnje predstavlja kompanije i banke provjerava se projekcija financiskih potreba kompanije za koju je vezan kreditni zahtjev. Veoma je znaajno da se u ovoj fazi kreditne analize realistino procijeni da li je kreditni zahtjev dovoljan da pokrije procjene financiske potrebe preduzea. Ukoliko bi se financijske potrebe preduzea procijenile na suvie niskom nivou, to bi guilo razvoj preduzea i depresiralo profitni potencijal, dok bi jako visoka procjena financijskih potreba preduzea dovodila do koritenja pretjerano velikih zajmova sa rezultirajuim pritiskom previsokih iznosa kamata. Finansijske potrebe preduzea se procijenjuju na osnovu projekcije izvora i upotrebe sredstva kao i na osnovu bilansa novanih trokova.

1.4. Monitoring kredita Posle momenta odobravanja kredita, banka ne vri samo tehnike poslove oko naplate dospjelih kreditnih rata i kamata nego i monitoring svih kredita koji su u operativnoj funkciji. Cilj ovog praenja je da se sagleda kvalitet cjelokupnog zajmovnog portfolija kao i da se prate performanse svakog pojedinanog zajma. Smisao praenja ukupnog zajmovnog portfolija vezan je za kreditnu politiku banke i njenu politiku likvidnosti. Praenje pojedinanih zajmova znaajno je da bi se blagovremeno preuzimale korektivne akcije, ukoliko bi dolo do zastoja u servisiranju dugova od strane dunika. Preko monitoring zajmova banke je u stanju da realno procijeni kolike rezerve treba da formira u cilju pokrivanja gubitka po jednom dijelu zajma. I najsigurnije banke imaju izvjesne gubitke po zajmovima, ali je bitno da ti gubitci budu u granicama tolerancije. Ukoliko banka ne naplati kredit u odnosno kamatu u roku od 90 dana po dospijeu a nije dolo do reprogramiranja zajma smatra se da se radi o tzv. problemskim zajmovima koji treba da budu otpisani. Otpis zajmova ne mora da znai definitivni gubitak sredstava za banku, poto postoji izvjesna mogunost da se i otpisani zajmovi naknadno naplate.