Duan Mihalek STROGO KONTROLISANI RADIO Uredjivaka politika muzikog programa Radio-Novog Sada u uslovima visoko razijenog samoupravnog

socijalistikog sistema u Socijalistikoj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini od Ustava SFRJ 1974. do Vukovarskog rata 1991. Kau da se poslenici radija dele na one koji tvrde da je radio kutija koja govori i one koji tvrde da je radio kutija koja svira. Spadam u ove druge, budui da sam preko dve decenije bio muziki urednik Radio-Novog Sada (RNS), ali potajno priznajui onim prvima da je radio izvanredno sredstvo informacija. O muzici, naravno! XXX Radio Novi Sad osnovan je 1949. godine u jeku sukoba Tito Staljin. Od prvih dana emitovanja medju glavnim zadacima ove radio-stanice bila je propaganda ideja jugoslovenskog rukovodstva kako u srpskom ivlju Vojvodine i okolnih zemalja, tako i u zemljama Istonog bloka, medju Maarima, Slovacima, Rumunima, Ukrajincima i Rusinima, iji su delovi iveli i u vienacionalnoj Vojvodini. Veoma brzo, RNS je stekao veliku popularnost u Maarskoj, Rumuniji, Slovakoj, junoj Ukrajini, a zatim i irom Evrope, gde su iveli mnogobrojni maarski emigranti (naroito posle 1956). O ovoj popularnosti govore hrpe pisama koje su stizale u Radio, a o tome sam mogao i lino da se uverim prilikom putovanja u pomenute zemlje. Interesantno je da je ta popularnost velikim delom steena muzikim emisijama i da se dan-danas sa nostalgijom spominju prvi lageri (amac na Tisi) i njihovi izvoai (Mira Gubik, Itvan i Mirjana Boro). Titov reim, neto manje represivan od Staljinovog, omoguavao je sluaocima tog podneblja da uju muziku koju nisu mogli da sluaju na svojim matinim radio-stanicama: lagere, dez, neke zabranjene narodne pesme. Na talasnoj duini od 212,4 metra smenjivale su se emisije na srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom i rusinskom jeziku. Tako su sluaoci Radio-Novog Sada svakodnevno bili u kontaktu sa muzikom svojih suseda, predstavnika drugih naroda i nacionalnih manjina (ukljuujui i Bunjevce, Rome, zatim grupacije kolonista doseljenika iz Crne Gore, Krajine, Like, Bosne i drugih krajeva, a iskljuujui muziku Nemaca i Jevreja koji su u Vojvodini skoro sasvim iezli). Ne tvrdim da je to presudno uticalo, ali uticalo svakako jeste na stvaranje meunacionalne tolerantnosti koja se gradila u Vojvodini nakon to je bila ozbiljno poljuljana tokom Drugog svetskog rata. Prvi period rada muzikog odeljenja RNS vezan je uz delatnost Antona Ebersta, izvanrednog muziara, ija je kola za klarinet objavljena u vie izdanja irom Evrope, muzikog pisca i agilnog organizatora. U doba kada su gramofonske ploe bile retke, a snimanja u studiju jo rea, on je uspeo da okupi veliki broj muziara koji su uivo svirali na programu RNS i da od njih vremenom oformi radijske ansamble. Pet godina nakon osnivanja RNS, delovali su Simfonijski orkestar, Kamerni orkestar, Koncertni orkestar, Ansambl solista, Veliki meoviti hor, Maarski hor, Maarski deji

hor, Zabavni orkestar Zlatne strune, Srpski narodni orkestar, Maarski narodni orkestar, Rumunski narodni orkestar i Tamburaki orkestar, a kasnije su formirane Grupa pevaa za srpsku narodnu muziku i Grupa pevaa za maarsku narodnu muziku (1). Eberstova koncepcija radija sa ivom muzikom nije se ograniavala samo na sviranje za studijske mikrofone, nego su se emisije pretvarale u prave koncerte ili kontakt-programe u kojima su neposredno uestvovali i publika i sluaoci. Njegove javne emisije izlazile su iz medija radija, ostvarujui i drutvenu, i informativnu, i vaspitnu, i obrazovnu, i zabavnu funkciju. I samo Muziko odeljenje, tj. njegovi urednici, izlazili su iz medijskih okvira. Ovo je naroito bilo vidljivo u do danas neprevazienoj grupi urednika srpske narodne muzike Branko enejac, Borivoj Kuruci, Isidor Hadnaev, Mihajlo Lesjak i, iznad svih, Sava Vukosavljev. Svi odreda ispisnici Somborske preparandije, svi uoi Drugog svetskog rata usavreni na kursu koji su drali Svetolik Paan i Rikard varc, oni su bili i urednici, i melografi, i etnomuzikolozi, i araneri, i dirigenti, i kompozitori. Njihova delatnost dala je peat vojvoanskoj narodnoj muzici u drugoj polovini XX veka, a Tamburaki orkestar RNS pod upravom Save Vukosavljeva postao je uzor svim tamburaima u svetu. Uz njih, pionirsku delatnost u oblasti etnomuzikologije obavili su Erne Kiralj, Jaroslav Vojtjehovski, Trandafir urovan i Irinej Timko (maarska, slovaka, rumunska i rusinska muzika). U eri prvih snimanja na trake, Erne Kiralj se meu prvima u ovom delu Evrope oprobao u oblasti elektroakustike muzike, stvorivi i novi elektronski zvuni signal RNS. Naalost, vrlo brzo posle tog vrhunca, dolo je i do velikog pada. Smru Staljina i normalizacijom odnosa Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i njegovim satelitima, pa zatim suzbijanjem maarskog ustanka 1956, spoljno-politika propagandna funkcija RadioNovog Sada izgubila je na svojoj vanosti. Unutar Srbije dolo je do centralizacije (politike i ekonomske) u glavnom gradu, tako da je Novom Sadu pripala drugorazredna, provincijska uloga. U celoj Vojvodini, a narocito u njenom glavnom gradu, ukidaju se, izmeu ostalog, mnoge kulturne ustanove, pa meu njima i muziki ansambli Radio-Novog Sada: Simfonijski orkestar, Kamerni orkestar, Ansambl solista, Veliki meoviti hor, Maarski hor, Deji hor, Srpski narodni orkestar, Rumunski narodni orkestar i Gudaki zabavni orkestar. Od 1956-1960. nije emitovan ni program na srpskom jeziku. Taj prvi vrhunac Radio-Novog Sada poklapao se i sa zavretkom zlatne ere radija. U etru se pojavio novi, atraktivniji medij televizija. U uslovima diktature proletarijata i realnog socijalizma teko je bilo govoriti o nekim slobodama tampe, pa je i radio delio sudbinu ostalih sredstava informacija. Ipak, u strogo kontrolisanom radiju, upravo je muziki program, kroz javne emisije i kontakte sa sluaocima, doprinosio koliko-toliko demokratinosti medija. XXX Drugi period, koji je tema ovog rada, proticao je u izmenjenim okolnostima. Bio sam neposredni svedok tih okolnosti, radei u Radio-Novom Sadu od 1967. prvo kao spoljni saradnik, zatim (1972-1984) kao urednik u Redakciji ozbiljne muzike, a zatim, do 1991. i kao glavni i odgovorni urednik Redakcije muzikog programa. Taj period (uz produenje delatnosti Antona Ebersta na elu Umetnike produkcije RTV Novi Sad) vezan je uz ime Oskara Pandija. On je, kao jedini muziar u itavoj SFRJ, dospeo do poloaja direktora jedne radio-stanice. I pre toga, kao urednik, pa zatim i glavni i

odgovorni urednik muzike redakcije, i kao pomonik direktora, ispoljio je izvanredne organizatorske sposobnosti i talenat za shvatanje radija kao informativnog i muzikog medija. Na poloaju direktora iskoristio je priliku da svoje vienje radiofonije ostvari i u praksi, tako da je u tom periodu RNS dobio organizaciju sve etiri najvee muzike manifestacije Evropske radijske unije (European Broadcasting Union EBU), to nisu dobili ni BBC, ni Radio France, ni Deutsche Welle, ni RAI, niti bilo koja druga stanica u Evropi. Nakon Lipanjskih gibanja studentskog pokreta 1968, amandmana na Ustav FNRJ i Pisma druga Tita 1972, novog Ustava SFRJ 1974. i Zakona o udruenom radu 1976, stanje u jugoslovenskom drutvu se bitno promenilo. Zaustavljanje prekomernog odlivanja finansijskih sredstava iz Vojvodine odrazilo se i na kulturu, pa i na oblast muzike kulture. Delatnou Rudolfa Bruija osnovana je 1974. Akademija umetnosti u Novom Sadu, a zatim je spajanjem opere i baleta Srpskog narodnog pozorista sa koncertnom agencijom i Filharmonijom, osnovan Miziki centar Vojvodine. Radio Novi Sad dobio je status matine radio-stanice, jednog od osam ravnopravnih radijskih centara na podruju SFRJ (u glavnim gradovima republika i pokrajina). Izgraena je fizionomija pet programa na srpskohrvatskom, maarskom, slovakom, rumunskom i rusinskom jeziku, koji su se postepeno proirivali, a pokrenut je i esti, lokalni novosadski program. Nakon Zakona o odruenom radu, Umetnika produkcija sa svojim ansamblima, producentima i nototekom postala je samostalna Osnovna organizacija udruenog rada (OOUR), koja je opsluivala programe Radija i Televizije (koji su takoe bili samostalni OOUR-i). Redakcija muzikog programa Radija, sa svojim odsecima za ozbiljnu, narodnu, zabavnu muziku i muzikih savetnika (ilustratora) opsluivala je svih est programa. Samim tim, ona je kao i Studijska tehnika i Dramska redakcija bila vienacionalna, pripremajui programe na svim navedenim jezicima. U konkurenciji sa televizijom, izmenila se i fizionomija radija kao medija. Napredovanje tehnike snimanja (stereo!), emitovanja (UKV, satelitski program), veza i mobilne tehnike (linkovi), nosaa zvuka (trake, kasete, gramofonske ploe, CD) otvorilo je do tada nezamislive mogunosti. Mada manje atraktivan od televizije, radio je tih godina bio vrlo pokretan medij, sposoban da brzo reaguje i, to je najvanije, da ukljui u svoj program sve vei broj direktnih uesnika uz reakcije slualaca. Treba napomenuti da u tom periodu (kao ni u prethodnom) nisu postojale posebne kole za kolovanje radijskog kadra, a posebno ne za obrazovanje radijskih muziara i urednika. Zapoljavani su muziari najrazliitijih profila od izvoaa i pedagoga, do kompozitora i muzikologa (a ponekad i bez sistematskog muzikog obrazovanja). Radio je bio u etru u konkurenciji sa svim ostalim radio-stanicama i iz tog etra se moglo mnogo nauiti. Znanja i iskustva prenoena su sa kolena na koleno, sa urednika na mlae saradnike. Zaposlivi se u RNS kao tek apsolvirani muzikolog, imao sam sreu da peem zanat uz iskusne urednike, a posebno uz Oskara Pandija, koji je tada bio glavni i odgovorni urednik Redakcije muzikog programa. U to doba (1970-tih godina) bile su u modi emisije sa studijski snimljenom muzikom, koja se emitovala sa nosaa zvuka. Najpoznatiji svetski ansambli (a posebno radijski ansambli) snimali su u studiju. Bezbrojnim ponavljanjima, nasnimavanjima i tehnikim intervencijama postizane su savrsene interpretacije koje, u tom pogledu, i danas imaju veliku vrednost. Meutim, to je delovalo pomalo i sterilno, bez one neposrednosti koja se

postie na koncertnom izvoenju, u kontaktu sa publikom. Pandi je pune dve decenije nastojao da, pored ovakvih emisija, na programu bude to vie ivog zvuka, neposrednog muziciranja (prenosima i snimcima sa koncerata, organizovanjem javnih emisija i festivala). Gotovo da nije bilo muzike manifestacije u Vojvodini koju RNS nije ili prenosio, ili snimao. Prikupljen je tako ogroman fond snimaka sa iviih koncerata, meu kojima mnogi imaju istorijsku i arhivsku vrednost (npr. sa smotri folklora vojvoanskih naroda i nacionalnih manjina). Na inicijativu Antona Ebersta, Radio Novi Sad bio je osniva i neposredni organizator Festivala narodne muzike podunavskih zemalja Oj, Dunave, Dunave plavi od 1970-1990. Ovaj festival bio je retka (ako ne i jedina) manifestacija na kojoj su se sretali muziari iz Zapadnog i Istonog bloka, koji su inae u radio-etru bili podeljeni na EBU i istonoevropsku OIRT. Snimci ili prenosi sa ovog festivala (oko 100 sati muzike) ulazili su u etre i fonoteke svih radio-stanica podunavskog basena. Izvanrednom organizacijom festivala (za koji je ameriki etnomuzikolog Mark Fori tvrdio da je najbolji festival koji je u ivotu video), Radio-Novi Sad je stekao meunarodni ugled i poverenje EBU. Stoga mu je 1985. dodeljena organizacija centralne EBU manifestacije Meunarodne godine muzike i mladih (koju je proglasio UNESCO povodom jubileja 300-godinjice roenja Baha, Hendla i Skarlatija). Za tu priliku u Novi Sad je doputovao Simfonijski orkestar Maarskog radija iz Budimpete i to je bila prva manifestacija EBU u kojoj je uestvovao neki ansambl iz Istonog bloka. Uspeh ovoga koncerta (koji je prenosilo ili odlono emitovalo nekoliko stotina radio-stanica irom sveta od Kine do SAD) doprineo je da Radio-Novi Sad postane most izmeu Istoka i Zapada i u ostalim velikim manifestacijama EBU. Na EBU Public Jazz Concert-u 1987. u orkestru sastavljenom od muziara iz 16 zemalja prvi put je uestvovao i jedan muziar iz Bugarske, na EBU Rock Festivalu 1989. rock grupa iz SSSR-a, a na EBU Folk Festivalu 1990. ak i grupa iz Estonije. Tako je Radio-Novom Sadu kao jedinoj radio-stranici sa podruja EBU poverena organizacija sve etiri najvee muzike manifestacije ove unije. Kredibilitet steen u evropskom i svetskom etru nije, naalost, nailazio na adekvatne odjeke u samoj zemlji. Poznih 1980-tih godina, u jeku borbe izmeu politikih ciljeva ue Srbije i vojvoanskih autonomaa, generalni direktor RTV Beograd Duan Mitevi je umesto EBU Rock Festivala iz Novog Sada, naredio prenos Zajearske gitarijade! Pored ovog festivalskog glamura, svakodnevni muziki program odvijao se od opremanja govornih emisija muzikim materijalom i ramplisaa izmeu njih do najsloenijih radiofonskih ostvarenja. Popularni voditelji emisija zabavne muzike uticali su i na ostale anrove, tako da se pojavljuju i emisije narodne i ozbiljne muzike voditeljskog tipa, a od 1982. i emisija koja, kroz kontakt voditelja i slualaca objedinjuje sve muzike anrove. I sam eksperimentator u oblasti radiofonije (nezaboravna emisija Zato moleri zvide), Oskar Pandi je podsticao istraivanja u ovoj oblasti. Na jugoslovenskim prostorima u radiofoniji je prednjaio Radio-Beograd, sa svojom Radionicom zvuka. Na godinjim susretima jugoslovenskih radio-stanica u Ohridu izmenjivali smo iskustva, uili jedni od drugih. Imao sam sreu da kao prvi iz Radio-Novog Sada osvojim glavnu nagradu u Ohridu 1982, a kasnije je ta nagrada dvaput pripala Nadi Petkovi, pa Boku Buti, koji su osvojili i meunarodna priznanja u Bratislavi, Delhiju i Pekingu. XXX

Posmatrajui ove uspehe, a priseajui se u kakvim su uslovima oni nastali sve mi to danas izgledas kao komarni san. Formalno-pravno, osniva RTV Novi Sad bila je Skuptina SAP Vojvodine. Stoga je Godinji plan RTVNS svake godine morao da proe kroz verifikacionu proceduru ne samo te skuptine, nego i raznih opstinskih komisija, od SSRN i Sindikata do Saveza omladine i udruenja graana. Mada zvanino nije, praktino ipak jeste svu vlast u rukama drao Savez komunista. A sva se to odvijalo u jednom udnom sistemu koji se nazivao samoupravni socijalizam. Po Zakonu o udruenom radu, OUR (Organizacija udruenog rada) RTVNS je bila podeljena, kako je ve navedeno, na tri OOUR-a (Osnovne organizacije udruenog rada) - TV, Radio i Umetnika produkcija, uz brojne zajednike slube (itaj: administracija). Radio je unutar sebe bio podeljen na JUR-ove (Jedinice udruenog rada). Jedan takav JUR bila je i Redakcija muzikog programa. U sustini, zamisao da sami radnici, proizvoai (u ovom sluaju proizvoai radio-programa) neposredno kreiraju proizvod svog rada, kroz neprestanu saradnju i koordinaciju nije loa. Loe je u toj situaciji bilo to to su se ukrtali nivoi kompetencija, to je uniten sistem subordinacije a odgovornost za neispunjavanje radnih zadataka se rasplinjavala u pravilnicima proisteklim iz ZUR-a. Oni koji su radio smatrali kutijom koja govori, posmatrali su nas - poklonike kutije koja svira - kao ljude drugog stepena vanosti u organizaciji radio-stanice. I ja i moji prethodnici na mestu glavnog urednika muzike radakcije godinama smo se uporno borili da se na status izjednai, pa da se i po plati izjednaimo sa zaposlenima u govornoinformativnom sektoru. Uspeli smo to tek u periodu kada je Oskar Pandi postao direktor Radija, ali je to ve bio period ruenja celog sistema, tako da su nai depovi zauvek ostali plii od depova radijskih novinara. Kraj svih naih nastojanja i uspeha da muziki sektor radio-programa bude to bolji, seali su nas se obino kad bi im neto zasmetalo. Nije bilo nekih zvaninih zabrana odreenih kompozicija, tj. te zabrane nikad nisu bile u pismenom vidu niti se iko usuivao da ih napismeno zatrai. Kako me je u jednom pismu podsetio urednik zabavne muzike Bogomir Mijatovi, u vreme estodnevnog rata izmeu Izraela i njegovih arapskih suseda, dugo vremena je bilo zabranjeno emitovanje pesme Hava nagila jedine jevrejske pesme koja se odomaila u narodnoj muzikoj batini naih krajeva. U to doba nije se lepo gledalo ni na Hendlov oratorijum Izrael u Egiptu (zbog ega je nastradao urednik RadioSarajeva koji je tu kompoziciju emitovao upravo na dan ulaska Izraelske vojske do pred sam Kairo). Karakteristian je u tom smislu odlomak iz teksta mog prethodnika i pretka, tj. mog oca Ivana Mihaleka, koji je 1980-1984. bio glavni i odgovorni urednik Redakcije muzikog programa RNS: Januara 1980., kada sam imenovan za v.d. glavnog urednika, javnost je obavetena da je Predsednik SFRJ veoma ozbiljno oboleo. To je bio povod da se Muziki program suoi sa neim to u dotadanjoj radijskoj praksi nije bilo poznato. Zvanino nisu proglaeni nikakvi dani alosti. Opta drutvena klima zahtevala je da program, na neki nain, prati tok bolesti Predsednika. Reenje smo traili izmeu krajnosti izmeu obinog, redovnog programa i programa zvaninih dana alosti. Zadrali smo sve muzike anrove sa paljivo odabranim sadrajima i tempima uz upotrebu vokala. Prema izvetajima lekarskog konzilijuma, koji je obavetavao o stranju zdravlja Predsednika, program se sputao ili podizao. Realizacija takvog programa zahtevala je izuzetne

napore i spremnost da se u svakom trenutku promeni karakter programa. Pri tome je i Produkcija povukla maka za rep snimajui znaajne koliine muzike samo u instrumentalnoj verziji. Tih meseci Muziki program je bio posebno paljivo praen. Telefonom su se stalno javljali nadleni i nenadleni, znalci i neznalci sa svojim primedbama da je program suvie podignut (brzog tempa i veselog raspoloenja) ili je suvie priguen (spora tempa i setni sadraji). Na primedbe nismo obraali naroitu panju. Radili smo onako kako nam se inilo da je najbolje. Kakav znaaj se pridavao muzici neka poslui samo ovaj primer. tafeta mladosti bila je te 1980. godine u Novom Sadu Ispraaj tafete prenosio je Radio. Za prenos smo se posebno pripremili i predvideli sve mogue (i nemogue). Prenos je takao po utvrenom planu. Jedino iznenaenje je bilo to da je ceremonija ispraaja bila za minut kraa. Naravno, taj minut je pokriven rezervnom muzikom. Odahnuli smo da je sve prolo u redu. No, ne lezi vrae. U nekoj analizi prenosa neko je primetio da je zavretak propraen neodgovarajuom suvie turobnom muzikom. Nastaje frka. Ko je bio deuran urednik, tehniar, ko je pripremio muziku? Koja je muzika emitovana na kraju prenosa? Presnimava se prenos sa pijuna. Pozivaju me da prepoznam inkriminisanu muziku. Prepoznajem. Bila je to instrumentalna verzija makedonske revolucionarne pesme Bolen mi lei Jo jednom podvlaim instrumentalna verzija. Dolazi do neprijatnih rasprava. Branim muziku. Veina smatra da nisam u pravu i da to i nije greka, jer kako mi je tada reeno u ovo vreme nema greaka postoje samo diverzije! (2) XXX Najvei problem u koncepciji ureivanja muzike na Radio-Novom Sadu bio je u tome to je postojalo est programa, ali su svi oni bili istog profila i razlikovali su se samo po jeziku na kom su emitovani. Radio-Beograd je u to doba imao Prvi program (sa oficijelnim informativno-politikim sadrajem), Drugi program (koji je omoguavao lake i lokalne teme), Trei program (sa sadrajim iz nauke, kulture i klasine muzike) i Stereoramu na kojoj se emitovala klasina muzika. Svi programi Radio-Novog Sada bili su meavine svega toga po malo. U periodima proirenja programa i nedostatka novinarskog kadra, ti programi su uglavnom liili na ostrva informativno-politikih programa u moru muzike (na programima nacionalnih manjina uglavnom narodne muzike). U periodu otre politizacije jugoslovenskog drutva, sredinom 1980-tih godina, proporcija izmeu govornih i muzikih segmenata poela je drastino da se menja. U nedemokratskom drutvu neko se dosetio da, ako ima medije u svojim rukama moe da manipulie i javnim mnenjem. U itavoj svojoj istoriji Radio-Novi Sad nije imao priliku da mu program bude ureivan u uslovima demokratskog graanskog drutva. Pa ipak, upravo zahvaljujui muzikom programu, stekao je meunarodni ugled mosta izmeu Istoka i Zapada, i reputaciju graditelja meunacionalne tolerancije. U ovom poslednjem periodu, meutim, sve je to palo u vodu. itam svoj dnevnik: 21. XI 1985. Slobodan Turlakov vie na simpozijumu o Stevanu Hristiu, na beogradskom FMU: -danov je spasao muziku XX veka! 22. III 1986. na snimanju u selu Radua, u Brankovini, seljaci kau rezignirano: -Mi Srbi smo odigrali svoju istorijsku ulogu. ekamo da dou Albanci.

19. I 1987. Nikola Hercigonja, sa uzdahom: -Sve je krenulo! 17. VI 1987. EBU Public Jazz Concert. Diriguje Privek, kompozicije i aranmani Guta, Prohaske, Gregorca, Skerla, Kostova. 5. II 1987. Hrvatska nee da finansira Festival tamburake glazbe Jugoslavije u Osijeku, jer finansira samo svoje republike festivale. U finansiranju Osijekog festivala uestvuje samo sa 5%. (12. II dogodine samo sa 4%.) 19. II 1987. glavni i odgovorni urednik Redakcije programa na srpskohrvatskom jeziku optuuje me za opstrukciju: dva dana uzastopce emitovana je pesma Igrale se delije na sred zemlje Srbije! 9. VII 1988. miting Srba sa Kosova u Novom Sadu. Direktor Oskar Pandi na godinjem odmoru. 6. X 1988. Jogurt revolucija 12. X 1988. grafit u Novom Sadu: Bolje grob, nego Slob! 15. XII 1988. smenjen gorecitirani glavni i odgovorni urednik Redakcije programa na srpskohrvatskom jeziku. 31. V 1989. smenjeni Oskar Pandi (to je 9. jula bio na godinjem odmoru) i njegov pomonik Dragan Bunovi. 14-16. IX 1989. EBU Rock Festival. April 1990. Festival narodne muzike podunavskih zemalja, nauni simpozijum o narodnoj muzici Podunavlja i EBU Folk Festival. 20. IX 1990. smenjeni urednici slovakog i rusinskog programa 16. XII 1990. na festivalu Zlatna tamburica u Srpskom narodnom pozoritu u Novom Sadu pobeuje pesma Vladislava Hajdfogela (urednika u Radio-Novom Sadu) Probudi se, Vojvodino! 13. II 1991. ukidaju se prenosi EBU koncerata na Radio-Novom Sadu. 01. III 1991. srednji talas se ukida Maarskom i predaje Srpskohrvatskom programu 13. III 1991. svi novopeeni direktori i glavni urednici daju ostavke nakon juria opozicije na Bastilju. Zatim te ostavke volebno iezavaju. 26-27. VI 1991. nova urednica Srpskohrvatskog programa hoe da me smeni. 20. IX 1991. hitno stiem iz Negotina, sa Mokranjcevih dana, na poziv direktora radija, koji mi zabranjuje da emitujem hrvatsku muziku, pesme, kompozitore, pevae 23. IX 1991. podnosim ostavku. 02. X 1991. sa poluslepim 18-godinjim sinom beim u Maarsku, da ga ne bi poslali na front u Bosnu. Nakon dve nedelje sa suprugom i etvoro dece zapoinjem novi ivot u Izraelu. XXX Kao to je ve napomenuto, u drugoj polovini 1980-tih godina Redakcija muzikog programa Radio-Novog Sada postigla je svoje najvee meunarodne uspehe. Meutim, na svom sopstvenom programu, na talasima Radio-Novog Sada, sa tekom mukom je uspevala da realizuje svoje emisije. One su, jedna za drugom, skidane sa programa, da bi ustupile mesto otro politizovanom informativno-politikom programu. Bio je to period sukoba interesa politikih struktura autonomne Vojvodine i, kako se to tada zvalo, ue Srbije. Program se sve vie pretvarao u more govornih, politiko-propagandnih emisija, gde je muzika sluila tek kao neko ostrvce predaha. Od muzikih urednika se trailo da i ta

ostrvca budu u slubi aktuelne politike propagande. Muziki urednici, majstori radiofonskog izraza, dobitnici meunarodnih priznanja (npr. Vitomir Simurdi koji je, kraj svih velikih imena evropskih radio-stanica, bio izabran za predsednika komisije za laku muziku EBU), sputani su na nivo potrka koji mora u svakom trenutku, po elji svakog servilnog novinaria, da pusti neku muziku numeru, esto direktno nametnutu od strane tog novinaria. Najpopularnije emisije zabavne muzike, koje su bile i najsluanije na programima RNS (poput Rock Expressa) potpuno su gubile svoju fizionomiju insistriranjem da se u svakom trenutku ovih emisija mora ubaciti neka aktuelna politika informacija po elji deurnog novinara-urednika. U takvim uslovima nemogue je bilo razmiljati o kompoziciji emisije, o njenoj dinamici, tempu, formi, sadraju Karakteristian za taj period je sluaj narodne pesme Igrale se delije na sred zemlje Srbije. Ova pesma, u sklopu popularnih svita poteklih iz koreografija za ansambl Kolo, pretvorila se u himnu navijaa fudbalskog kluba Crvena zvezda. Ali onih navijaa sa june tribine koji su, izmanipulisani idejama nacional-ovinizma, bili prethodnica raznih mitinga u borbi da Srbija iz tri dela ponovo bude cela. U periodu autonomaa prebacivano nam je da ve dva dana uzastopce emitujemo tu pesmu, a nakon Jogurt ravolucije prebacivano nam je da ve dva dana nismo emitovali tu pesmu 29. marta 1989. nareeno nam je da radio program tog dana radosti bude praznian zbog proglaenja novog ustava Srbije, mada je prethodnog dana u oruanim sukobima na Kosovu bilo dvadesetak rtava (to je dnevni list Politika doneo tek na 15. strani) Posebno teka borba bila je za ouvanje emisija ozbiljne muzike. Programi su, kako sam ve naglasio, bili meovitog tipa, pa je takva bila i muzika na njima, sa namerom da koliko-toliko zadovolji sve slojeve sluateljstva. U prvom periodu RNS ozbiljna muzika je sainjavala oko treinu muzikog programa, zatim etvrtinu, da bi se u godinama o kojima je re taj udeo sveo na svega desetak procenata. Pa i te preostale emisije prebacivane su u najnepogodnije termine, obino kasno nou i u vreme najudarnijih TV emisija. Kako mi ree glavni i odgovorni urednik Redakcije programa na srpskohrvatskom jeziku 18. VI 1987 nigde ne pie da mora biti ozbiljne muzike. Oskar Pandi je tih dana mudro primetio: 90% stanovnitva ne slua ozbiljnu muziku, a 90% novinara na radiju tu muziku mrzi! U Muzikoj redakciji radilo je u to vreme 70-tak ljudi (raunajui i daktilografkinje, sekretarice, lektore, koordinatore programa). Dok smo se u eri uspostavljanja samoupravnog socijalistikog sistema izborili da budemo ravnopravni po statusu sa ostalim novinarskim redakcijama (JUR-ovima), a da Umetnika produkcija (orkestri, producenti, nototeka) bude ravnopravni OOUR sa Radiom i TV, nova organizacija RTV januara 1991. sasvim je marginalizovala muziki sektor. Redakcija i producija su spojene i sputene na nivo jednog od sedam sektora radija. Svi zajedno, dakle i redakcija i producija, dvestotinak ljudi, koji proizvode 40 sati programa svakog dana svedeni su na nivo npr. muzike redakcije favorizovane TV, koja je brojala est ljudi i proizvodila 40 sati programa godinje. Kada mi je novi direktor Radija 20. IX 1991. rekao: -Od danas neu vie da ujem na naem programu hrvatsku muziku (eh, opet to nisam traio napismeno!), sazvao sam kolegijum urednike za ozbiljnu, zabavnu, narodnu muziku i ilustracije. Lupali smo glavu ta da radimo. Iza nas je stajalo 70 ljudi sa svojim porodicama. Davati ostavku? Moe li se ut bosti sa rogatim? Oseao sam se slobo

Telefonirao sam glavnoj muzikoj urednici Radio-Zagreba: -Izvini, situacija je takva i takva, mi vas vie, naalost, neemo emitovati. Potpuno te razumem rekla mi je ona jer smo i mi nedavno proli kroz istu situaciju. Ni mi vas vie ne emitujemo. XXX Kada su mi u Izraelu 1993. ponudili da pravim emisije, oseao sam veliku muninu pri samoj pomisli na radio. Rekao sam to glavnom uredniku Glasa Muzike u Jerusalimu. A on mi je rekao: -Ako tako bude oseao kada ue u studio, znai da su oni pobedili. Ali ako to savlada, znai da si ti pobedio! Uao sam u studio i oseao sam se kao riba u vodi, pravei emisiju na hebrejskom jeziku. Nisu pobedili! 2002 by Dushan Mihalek

FUSNOTE (1) Eberst, Anton: 50 Godina muzike na Radio-Novom Sadu 1949-1999, Novi Sad, str. 13 (2) Ibid., str. 102. Ovaj tekst na vrlo zanimljiv i duhovit nain prikazuje sve nedae u borbi za poboljanje muzikog programa u poetnim godinama samoupravnog socijalistikog sistema (1980-1984). 2004 by Dushan Mihalek