BIGELOV PC Prirucnik Za Servisere - II Izdanje

Prezentacija Mikro knjige Upoznajte se sa sadrajem naih knjiga. Pogledajte ta Mikro knjiga sprema novo. Pretplatite se na naa izdanja.
Uitajte softver sa prateih disketa. Posetite nau prezentaciju na Internetu, na adresi www.mikroknjiga.co.yu Prezentacija asopisa Mikro Upoznajte se sa sadrajem najnovijeg broja asopisa Mikro. Posetite nau prezentaciju na Internetu, na adresi www.mikro.co.yu
Dopune i ispravke
Na adresi www.mikroknjiga.co.yu/dopune . html nalaze se dopune i ispravke naih izdanja.
Elektronska pota
Piite redakciji Mikro knjige ili redakciji asopisa Mikro na adresu pisma@mikroknjiga.co.yu,odnosnopisma@mikro.co.yu
Elektronski bilteni
Bilteni su jednosmerne liste slanja preko kojih prijavljenim uesnicima periodino aljemo obavetenja elektronskom potom. Bilten Mikro knjige Ako elite da primate vesti o novim izdanjima Mikro knjige i o pogodnostima nabavke naih izdanja, poaljite pismo na adresu mkna l og@eunet.Yu. U pismo (ne u polje Subject) upiite subscri be mkbi l ten. MikroVesti Ako elite da primate kratke vesti iz oblasti raunarstva i informacionih tehnologija, poaljite prazno pismo na adresu MkVest i - subsc ri be@l i s tbot. com
Forumi su dvosmerne liste slanja u kojima svaki uesnik prima poruke ostalih uesnika i moe da alje poruke svim ostalim uesnicima odjednom. Forum Mikro knjige Ako elite da uestvujete u forumu o optim raunarskim temama, poaljite prazno pismo na adresu "orum-subscribe@listbot.com Forum o Linuxu Ako elite da uestvujete u forumu o Linuxu, ;><>aljite prazno pismo na adresu Mk Li nux - s ubs cri be@l i s tbot . com Forum o kompjuterskim igrama Ako elite da razgovarate sa ostalim .graima kompjuterskih igara i sa urednicima asopisa Kompjuterske igre, :x>aljite prazno pismo na adresu Mk [g re - subsc ri be@l i s tbot . com
PC prirunik za servisere: otkrivanje i otklanjanje kvarova

prevod drugog izdanja
Stephen J. Bigelow
Prevod Miljenko
Suur
v
~ Mikro knjiga
OSBORNE
PC prirunik za servisere: otkrivanje i otklanjanje kvarova Recenzent Glavni urednik Urednil< Redaktor i koordinator projekta Tehniki urednik Lektor Korektor Korice Prelom teksta i obrada slika Bojan Stanojevi Olga Milanko Stela Spasi Aleksandra Stojanovi Sanja Ivanovi Stanka Vatovi Saa Novakovi Miodrag Ivanievi Sanja Ivanovi Jasmina Arsi Milica Deanski Goran Staji Nataa Pavlov Mikro knjiga, Beograd Dragan Tanaskoski Publikum, Beograd
Izdava
Direktor tampa
Ako imate pitanja ili komentare, ili ako elite da dobijete besplatan katalog, piite nam ili se javite: Mikro knjiga P. fah 20-87 11030 Beograd 011/542-516, 3540-544, 3540-545 pisma@mikroknjiga.co.yu Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjige Bigelow's PC Technician's Troubleshooting Pocket Reference. Copyright 2001 Mikro knjiga. Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige bude reprodukovan ili emitovan na bilo koji nain, elektronski ili mehaniki, ukJjuujui fotokopiranje, snimanje ili bilo koji drugi sistem za beleenje, bez prethodne pismene dozvole izdavaa. Original edition Copyright 2000 The McGraw-Hill Companies, Inc. All rights reserved. o pan of this publication may be reproduced or distribute<! in any form or by any means. or stored in a database or retrieval system, without the prior wrinen permission of the publisher, with the exception that the program listings may be entered, stored, and executed in a computer system, but they may not be reproduced for publication.
~IP -
Katalogizacija II publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd
681.3261.327(035) 681.32.004.54(035) 004.3(035) 004.382.7.004.54(035) BIGELOU, Stiven D. PC prirunik za servisere: oLkrivanje i otklanjanje kvarova I Stephen 1. Bigelow: prevod Miljenko uur Beograd: Mikro knjiga, 2001 (Beograd: Publiknm). XV, 471 str.: iIUSlr.; 21 cm
Prevod dela: Bigelow's PC Technician's Troubleshooting Pocket Reference I Stephen J. Bigelow. - Registar. - Hardver - Prirunici raunari - Odravanje - Prirunici ~BISS-ID 95209996 a) Personalni b) Personalni
raunati
Proizvedeno u Jugoslaviji PCZSIl62IN l 5432 l
o autoru
Stephen J. Bigelow je osniva i predsednik kompanije Dynamic Learning Systems koja se bavi istraivanjem u oblasti elektronike i popravke PC raunara, kao i pripremanjem i izdavanjem tehnikih publikacija iz te oblasti. Bigelow je autor 15 knjiga koje je objavio izdava TablMcGraw-Hill, i preko 100 opsenih lanaka u popularnim tematski srodnim izdanjima poput asopisa Popular Electronics, Electronics NOW, Circuit Cellular INK i Electronic Service & Technology. Bigelow povremeno pie za CNET (www.cnet.com) i stalnije mreni instruktor kompanija SmartPlanet (www.smartplanet.com) i ElementK (www.elementk.com) za oblast sklapanja i popravke PC raunara, kao i za kurseve A+. Pored toga, onje urednik i izdava asopisa The PC Toolbox, izuzetne publikacije za servisere i ljubitelje raunara koji rado sami popravljaju PC rau nare. Bigelow je diplomirani inenjer elektrotehnike. Moete mu pisati na adresu: Dynamic Learning Systems PO Box 402 Leicester, MA 01524-0402 www.dlspubs.com
Upozorenja i odgovornost
Izuzetno je vano da paljivo proitate tekst koji sledi!

Lini
rizik i ogranienje odgovornosti
Popravka PC raunara i njihovih periferijskih ureaja podrazumeva izvestan lini rizik. Budite maksimalno oprezni kada radite sa izvorima napajanja i naizmeninim naponom. Uinili smo sve to je u naoj moi da ukaemo na izvore rizika i da ga umanjimo. Ovu knjigu treba paljivo da proitate pre nego to sami pokuate da sprovedete neki od opisanih postupaka. Ako vam tokom izvoenja opisanog postupka nije sve jasno, prekinite ga. U tom sluaju, popravku prepustite ovla enom servisu i strunom osoblju. NI AUTOR, NI IZDAVA, NITI BILO KOJE DRUGO LICE POSREDNO v ILI NEPOSREDNO UKLJUCENO U IZDAVANJE OVE KNnGE, NE SNOSI v NIKAKVU ODGOVORNOST, BILO IZRICITU ILI PODRAZUMEVANU, ZA IZLOENU GRAU, UKLJUUJUIALI NE OGRANIAVAJUISE SAMO NA GARANCIJU KVALITETA, PODOBNOST ZA PRODAJU, KAO I ZA BILO KOJU DRUGU SVRHU. Pored toga, ni autor, ni izdava, niti bilo koje drugo lice posredno ili neposredno ukljueno u izdavanje ove knjige, ne snosi odgovornost ni za kakve greke ili propuste u njoj, niti za sluajnu ili posledinu tetu, povrede, finansijski ili materijalni gubitak (ukljuujui gubitak podataka) nastale zbog korienja ili nemogunosti korienja sadranog materijala. MaterijaIje predstavljen u obliku koji je pred vama, a italac snosi svu odgovornost i sav rizik u vezi s njegovim korienjem.
Sadraj
Upozorenja i odgovornost POGLAVLJE 1 Priprema za servisiranje

Pravila za otkrivanje i otklanjanje kvarova Pravilo prvo: vreme je novac Pravilo drugo: zamenjujte podsklopove Pravilo tree: negujte odnose s dobavljaima Pravilo etvrto: brzina privlai klijente Pravilo peto: garantujte za svoj rad Pravilo esto: ograniite svoju odgovornost Pravilo sedmo: ulaite u svoje obrazovanje Smernice za otkrivanje i otklanjanje kvarova Kontrola statikog naelektrisanja Kontrola napajanja titnici i oklopi Diskete za podizanje sistema Problemi s disketama za podizanje sistema Virusi i popravka raunara Brzo testiranje u radionici Sistem se uopte ne pokree Sistem se pokree, ali se ne inicijalizuje Sistem se pokree, ali povremeno pada ili se restartuje Otkrivanje i otklanjanje sukoba oko resursa Posle nadogradnje Simptomi prilikom podizanja Windowsa 95/98 Postupak kada se Windows sporo podie Saveti za probleme u vezi s podizanjem Windowsa
VI
1
1 1 2 2 2 2 3 3 3 3 4 5 6 9 9 15 15 18 21 22 23 25 30 32
VIII
Sadraj
POGLAVLJE 2 Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

Disketne jedinice Interfejs disketne jedinice Smernice za Windows 95/98/Me Otkrivanje i otklanjanje kvarova disketnih jedinica
v
35
35 35 35 39 46 46 47 49 50 50 53 65 79 81 86 90 92 92 92 93 93 100 105 105 107 108 109 112 113 118 118 120 123
Cvrsti diskovi Interfejsi vrstih diskova Ogranienja kapaciteta diskova Ogranienja broja cilindara u BIOS-u Ogranienja veliine particija u operativnom sistemu Kako prevazii ogranienja kapaciteta Vodi za otkrivanje i otklanjanje kvarova vrstih diskova Hardverski simptomi Oporavak sistema datoteka Softverski simptomi Simptomi u sistemu datoteka FAT32 Simptomi nakon nadogradnje ili instaliranja
itai kompakt diskova
CD itaa CD itai i njihovi upravljaki programi CD itai i datoteka MSCDEX.EXE Otkrivanje i.otklanjanje kvarova CD itaa CD itai i Windows 95/98/Me CD-R ureaji Problemi u snimanju na kompakt disk Uobiajeni problemi kompatibilnosti Tipini problemi viekratnog snimanja na CD Podbacivanje bafera Saveti kako da se izbegne podbacivanje bafera Otkrivanje i otklanjanje greaka CD pisaa CD-RW ureaji Rad s formatom UDF Korienje DirectCD-a uvanje prepisivih kompakt diskova
Prikljuci
Sadraj
IX
Simptomi CD-RW ureaja Saveti za otkrivanje i otklanjanje greaka Opti simptomi
124 124 125
POGLAVLJE 3 Otkrivanje i otklanjanje kvarova ulaznih ureaja

Nevolje sa tastaturom Graa tastature Tastature i kodovi tastera Dvorakova tastatura Prelazak na Dvorakovu tastaturu Otkrivanje i otklanjanje kvarova tastature
Tekoe s
129
129 129 130 130 132 135 145 145 145 146 147 157 157 158 159 159
mievima Sastavni delovi mia Mievi i upravljaki programi

ienje pokazivakih ureaja
Otkrivanje i otklanjanje kvarova mia

Tekoe sa
dojstikom Graa dojstika Klizanje dojstika ienje dojstika Otkrivanje i otklanjanje kvarova dojstika
POGLAVLJE 4 Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema

ta je modem Moderni i tipovi UART-a Komandni nizovi za inicijalizaciju modema Komandni nizovi za inicijalizaciju i Windows 95/98/Me Dogovaranje modema Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema Testiranje komandnog procesora Testiranje biraa brojeva i telefonske linije Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema u Windowsu 98 Utvrivanje verzije firmvera (BIOS-a) modema Simptomi problematinih modema
167
167 170 203 204 205 207 209 210 211 218 219
Sadraj
POGLAVLJE 5 Otkrivanje i otklanjanje kvarova

matinih ploa
245
245 245 253 256 257 273 274
uestanosti
Problemi matinih ploa Ulazno-izlazni prikljuci Resursi matine ploe Provere matine ploe Simptomi matinih ploa Problemi s procesorima Simptomi greaka procesora Simptomi posle podizanja radne iznad propisane
278 279 279 283 288
Problemi smemorijom Simptomi savremenih memorijskih modula Greke memorije povezane s Windowsom
Zvuni signali
POGLAVLJE 6 Otkrivanje i otklanjanje kvarova ureaja za reprodukciju slike i zvuka

Hardver za prikazivanje slike Monohromatski tekstualni adapter (MOA), 1981 Grafika kartica za prikaz u boji (CGA), 1981 Poboljana grafika kartica (EGA), 1984 Profesionalna grafika kartica (PGA), 1984 Viebojni grafiki niz (MCGA), 1987 Video grafiki niz (VGA), 1987 Kartica 8514, 1987 Poboljani video grafiki niz (SVGA) XGA, 1990
Grafiki ubrzivai
299
299 300 301 301 302 302 303 303 304 304 305 306 311 311 313 313
Brzina prikazivanja slike

Ubrzivai
~
trodimenzionalne grafike Glavni inioci brzine trodimenzionalnog prikazivanja
Sta je DirectX Utvrdivanje instalirane verzije DirectX-a
Sadraj
XI
Podizanje radne uestanosti procesora iznad propisane iAGP AGP i podeavanje BIOS-a Otkrivanje i otklanjanje kvarova i greaka grafikih kartica Otkrivanje problematinog dela grafikog sistema Vodi za podrku istovremenog prikaza na vie monitora Simptomi kvarova grafikog sistema
Zvune
314 315 316 317 319 322 344 345 345 347 347 348 348 349 349 350 350 351 351 352 353 353 355
kartice kartice
Graa zvune
Decibeli Frekventni odziv Odnos signala i uma Ukupno harmonsko izoblienje Intermodulaciono izoblienje Osetljivost i pojaanje Trodimenzionalan zvuk Karakteristike mikrofona Potronja struje s kartice Biranje mikrofona Otkrivanje i otklanjanje greaka zvunih kartica Upravljaki programi i njihov redosled Upravljaki programi za rad u punom dupleksu Problemi s reprodukovanjem .WAV datoteka pod Windowsom 95/98/Me Simptomi problema sa zvukom
POGLAVLJE 7 Otkrivanje i otklanjanje kvarova kontrolera

Kontroleri diskova Simptomi kvarova kontrolera diskova Ulazno-izlazni kontroleri Simptomi U/I kontrolera SCSI kontroleri SCSI terminatori Simptomi SCSI ureaja
371
371 372 383 384 385 386 387
XII
Sadraj
POGLAVLJE 8 Referentni komande Tasteri preice u DOS-u DOS-ove komande i funkcije APPEND ASSIGN ATTRIB BACKUP BREAK BUFFERS CALL CD ili CHOIR CHCP CHKDSK CHOICE CLS COMMAND COMP COPY CTTY DATE DEBUG DEFRAG DEL ili ERASE DELTREE DEVICE DIR DISKCOMP DISKCOPY DOSKEY DOSSHELL ECHO EDIT EDLlN EMM386 EXE2BIN EXIT EXPAND FASTOPEN FC
vodi
kroz DOS-ove 399 399 400 400 400 401 401 402 402 402 402 402 403 403 403 403 404 404 404 405 405 405 406 406 406 406 407 407 407 408 408 409 409 409 409 410 410 410 410
Sadraj
XIII
FDISK FIND FOR FORMAT GOTO GRAFTABL GRAPHICS IF JOIN KEVB LABEL LASTORIVE LH ili LOADHIGH LOADFIX MD ili MKDIR MEM MIRROR MODE MORE MOVE MSAV MSCDEX NLSFUNC PATH PAUSE PRINT PROMPT QBASIC RD ili RMDIR RECOVER REM REN ili RENAME REPLACE RESTORE SCANDISK SET SETVER SHARE SHIFT SORT SUBST
411 411 411 412 412 413 413 413 414 414 414 414 415 415 415 415 415 416 416 416 417 417 417 418 418 418 419 419 420 420 420 420 420 421 422 422 423 423 423 423 424
XIV
Sadraj
SYS TIME TREE TYPE UNDELETE UNFORMAT VER VERIFY . VOL VSAFE XCOPY DOS-ove poruke o grekama ABORT, RETRY, or FAIL ACCESS DENIED BAD COMMAND OR FILE NAME BAD OR MISSING COMMAND INTERPRETER BAD OR MISSING FILE NAME CANNOT FIND A DEVICE FILE THAT MAY BE NEEDED TO RUN WINDOWS CANNOT FIND SYSTEM FILES DIRECTORY ALREADY EXISTS DISK FULL DRIVE A: DOES NOT EXIST DUPLICATE FILE NAME OR FILE(S) NOT FOUND EXISTING FORMAT DIFFERS FROM THAT SPECIFIED FILE CANNOT BE COPlED ONTO ITSELF FILE CREATION ERROR FILE EXISTS FORMATTING WHILE COPYING HELP NOT AVAILABLE FOR THIS COMMAND INCORRECT DOS VERSION INSERT SYSTEM DISK INSUFFICIENT DISK SPACE INSUFFICIENT MEMORY INVALID DATE/INVALID TIME INVALID DIRECTORY INVALID DRIVE IN SEARCH PATH INVALID DRIVE SPECIFICATION INVALID FILENAME INVALID MEDIA TYPE INVALID PARAMETER
424 424 424 425 425 425 425 426 426 426 427 427 427 428 428 428 429 429 429 430 430 430 430 430 430 431 431 431 431 431 431 431 432 432 432 432 432 432 433 433
Sadraj
xv
NON-SYSTEM DISK OR DISK ERROR. REPLACE AND STRIKE ANY KEY. OUT OF MEMORY PATH NOT FOUND PROCEED WITH FORMAT (Y/N)? READ ERROR STACK OVERFLOW SYSTEM HALTED SYNTAX ERROR TERMINATE BATCH JOB (Y/N)? THIS DISK CANNOT BE UNFORMATTED TOO MANY OPEN FILES WRITE-PROTECT ERROR
433 433 434 434 434 434 434 435 435 435 435
DODATAK A Provera znanja za ispit A+

Osnovna objanjenja o ispitu A+ Prijavljivanje ispita Osnovni modul ispita (stanje 1998. godine) Instaliranje, konfigurisanje i nadogradnja Dijagnostika i otkrivanje i otklanjanje greaka Preventivno odravanje i bezbednost Matine ploe, procesori i memorija
Stampai
~
437
437 438 438 438 440 441 442 444 445 445 446 446 446 448 449 449 451 451 452 453
Prenosivi raunari Osnove umreavanja Umee ophoenja s klijentima Sadrina ispita za oblast DOS/Windows (1998) Funkcije i struktura OS i rukovanje datotekama Upravljanje memorijom Instaliranje, konfigurisanje i nadogradnja Prepoznavanje, otkrivanje i otklanjanje greaka Mree Polaganje ispita A+
Budunost
ispita A+
Indeks
Poglavlje
Priprema za servisiranje
Otkrivanje i otklanjanje kvarova mnogo lii na polaganje ispita. Treba reiti neki problem, a "ocena" se dobija prema brzini i uspenosti u njegovom reavanju. Potrebna je odreena priprema kao i za svaki ispit, a esto se mora poi od neke pretpostavke da bi se problem reio. Naalost, mnogi neiskusni serviseri prebrzo prihvate neko "reenje", a da prethodno nisu obavili osnovne provere i uoili simptome. Posledice te brzopletosti esto su izgubljeno vreme i upropaen materijal. Ovo poglavlje vam zato prua niz podsetnika!J.!nemica koji e vam pomoi u otkrivanju i otklanjanju kvarova.
Pravila za otkrivanje i otklanjanje kvarova

Rad na otkrivanju i otklanjanju kvarova je neobino zanimanje, neto izmeu umetnosti i nauke. Lako se postaje serviser, ali nije lako biti uspean serviser. Industrija PC raunara svakodnevno se menja, cena popravke u servisima je veoma mala, a proizvodi zastarevaju (i postaju nedostupni) praktino preko noi. Uz toliko pritisaka, otkrivanje i otklanjanje kvarova u PC raunarima zna da bude zahtevno zanimanje u kome se greke ne prataju. One koji se tome posvete i budu dovoljno motivisani da istraju eka nagrada. Bilo da ste profesionalni serviser koji pokuava da napreduje ili amater koji nastoji da pree u profesionalce, sledei odeljci vam predoavaju osnovna pravila za rad.
Pravilo prvo: vreme je novac PC raunari su sastavni (ponekad i vitalni) deo dananjeg drutva - ak i pripravnici moraju da ovladaju nekim stepenom raunarske pismenosti. Posledica toga jeste da zbog svakog pokvarenog raunara neko sedi besposlen. On ne moe da radi, pa ne moe ni da zarauje; dok se taj raunar ne popravi, on ak ne moe ni
Poglavlje 1
da igra pasijans. Va posao je da taj pokvareni PC osposobite za rad to bre, efikasnije i jeftinije, obezbeujui istovremeno maksimalnu dobit za svog poslodavca i minimalan troak za svog klijenta. To nas vodi do drugog pravila.
Pravilo drugo: zamenjujte podsklopove Danas je skoro nemogue doi do ema raunara i njegovih komponenata. Ukoliko niste serviser u skladitu ili ovlaenom servisu, verovatno nikada neete videti emu ureaja koje popravljate. Teko je pomiriti se s tom injenicom (pogotovo elektronskom istuncu kao to sam ja), ali tako jeste. Zato uvek nastojte da zamenjujete podsklopove (npr. ako se pokvari grafika kartica, zamenite je). Prednost zamene podsklopova je u tome to se ona obavlja brzo i lako, a to su inioci koji znatno doprinose profitabilnosti - i eto nas kod treeg pravila. Pravilo tree: negujte odnose s dobavljaima Fraza "brzo i lako" polazi od pretpostavke da uvek imate dostupan izvor rezervnih delova (grafikih kartica, kontrolera vrstih diskova, matinih ploa itd.). Meutim, oduprite se iskuenju da svoju radionicu pretvorite u skladite; nita ne guta dobit tako brzo kao zalihe, stoga skladitite to je manje mogue. Da biste postigli tu osetljivu ravnoteu, negujte dobre odnose sa to vie kvalitetnih dobavljaa, poevi od onih iz susedstva. Ako se blizu vas nalaze dve-tri prodavnice raunara, SMESTA otvorite kod njih kreditne naloge i u svako doba drite pri ruci njihove aurirane kataloge. Upamtite: za va posao nema nieg opasnijeg od besnog dobavljaa - zato budite ljubazni sa svima njima. Pravilo etvrto: brzina privlai klijente Klijenti ne ele da ekaju dve nedelje ili mesec dana pre nego to im vratite raunar; on im treba odmah. Ako su vai dobavljai iole dobri, trebalo bi da popravljate raunare za manje od jedne sedmice. Brzina popravke je siguran nain da pridobijete klijente i da steknete prednost u odnosu na konkurenciju. Pravilo peto: garantujte za svoj rad Brzina isporuke ne znai nita ako popravljeni raunar i dalje ne radi dobro. Posle popravke uvek proverite konfiguraciju raunara i rad programa, a ponudite i garanciju za obavljenu popravku. Time ne samo da titite klijenta, nego pokazujete profesionalnost i uverenost u svoj rad (to klijenti pamte). Cak i kratke garancije (l5 do 30 dana) slue kao period uhodavanja kojim se obezbeuje da svi programi zasigurno dobro rade.
v
Pravilo esto: ograniite svoju odgovornost Naalost, ivimo u svaalakom drutvu, u kom i sitne pogreke ili previdi mogu da imaju teke posledice (naroito za male privrednike). Razmislite o pravilu da klijent potpie radni nalog kad ostavi raunar kod vas. Radni nalog bi trebalo da sadri barem sledee lanove (advokat bi mogao da predloi tane formulacije, u skladu sa vaeim zakonima):
l. Ne odgovarate za podatke na vrstim diskovima, niti za "oteene" podatke na njima. Klijent treba da napravi rezervnu kopiju podataka pre v v nego sto ostaVI racunar u serVISU. 2. Proveriete da li postoje raunarski virusi u sistemu, ali ne odgovarate za viruse koji su eventualno preneseni na raunar tokom popravljanja, niti za one koje niste uspeli da otkrijete. 3. Pokuaete da zamenite komponente identinim ako je ikako mogue, ali zadravate pravo da sklopove ili komponente zamenite slinima (ili boljim) po dizajnu i mogunostima. 4. Klijent mora da prihvati da neki programi nakon popravke moda nee raditi kako treba zbog instaliranja drugaijeg hardvera ili novih upravlja kih programa. Klijentova je obaveza da prekonfigurie ili ponovo instalira takve programe. -
Pravilo sedmo: ulaite u svoje obrazovanje Zivotna injenicaje i to da ljudi ostaju bez posla u borbi preduzea za profit. Ako radite za druge, obrazovanje je klju vaeg dugoronog zaposlenja. Cak i ako vas otpuste, vee su anse da e vas na drugom mestu primiti. Razmislite o polaganju ispita kao to su CST ili A+, ili se obrazujte za rad u nekoj srodnoj disciplini, npr. za ovlaenog inenjera mrea (engl. certified network engineer, eNE).
v
Smernice za otkrivanje i otklanjanje kvarova

Smernice imaju vanu svrhu u industriji otkrivanja i otklanjanja kvarova. One serviserima predoavaju temeljne principe i postupke koji garantuju bezbednost i serviseru i klijentovoj opremi. Ova knjiga vas upuuje u kontrolu stati kog naelektrisanja, kontrolu napajanja, titnike i oklope, diskete za podizanje sistema i za antivirusne programe.
Kontrola statikog naelektrisanja Moderni PC raunari sadre mnogo sloenih integrisanih kola (ipova), koja su veoma osetljiva na elektrostatika pranjenja (engl. electrostatic discharge, ESD). Naalost, statikog naelektrisanja ima posvuda, a ono se neprestano
Poglavlje 1
stvara ak i tako bezazlenim postupcima kao to su provlaenje elja kroz kosu ili navlaenje dempera. Ako se pranjenje obavi kroz neki ip, on biva uniten. Pri tome nema spoljnih znakova oteenja: nema dima ni vatre, a veoma retko se oseti lagani udar ili bilo ta slino. Meutim, teta je stvarna. Elektrostatiko pranjenje se kontrolie pomou kombinacije uzemljenja i zatitnih materijala, kao i prilagoenjem radnog okruenja. Evo nekoliko saveta za spreavanje nekontrolisanog elektrostatikog.pranjenja:
Koristite antistatiku narukvicu. prvu liniju kontrole pranjenja ini uzemljena antistatika narukvica. Stavite je oko zgloba i poveite sa uzemljenim predmetom (npr. radijatorom) ili uzemljenjem u zidnoj utinici. Ako je dobro uzemljena, ona odvodi sve naelektrisanje s vaeg tela i odee, pa je rad sa osetljivom elektronikom bezbedniji. Koristite antistatika pakovanja. Verovatno ste primetiti da se sva osetljiva elektronika isporuuje u plavim ili ruiastim vreicama, koje slue kao "Faradejevi kavezi". One unitavaju naelektrisanje pre nego to ono dospe do ipova u kesi. Ureaje uvek drite u antistatikom pakovanju sve do instaliranja, a potom i sve izvaene ureaje odmah stavite u njega. Koristite antistatike podloge. Podloga ima istu funkciju kao narukvica da odvodi nakupljeno naelektrisanje u zemlju. Na sto prekriven takvom, propisno uzemljenom tkaninom, smete da spustite kartice, ipove ili SIMM memoriju kada ih otpakujete. Antistatike podloge su uobiajene na radnim stolovima za popravku PC raunara, jer se na njih neprekidno odlau osetljive komponente prilikom montiranja ili vaenja. Koristite antistatike hemikalije. Glavni izvori statikog naelektrisanja su ekrani monitora, veina sintetikih podloga i skoro sve plastine kutije. Ako se pravilno i redovno upotrebljavaju, anti statike hemikalije u velikoj meri spreavaju tetu koju statiki elektricitet izaziva na osetljivoj elektronici prilikom nehotinog ili blagog dodira. Vodite rauna o temperaturi i vlanosti vazduha u radnom prostoru. Statiko naelektrisanje se lako skuplja u hladnim i suvim prostorijama. Radite u zagrejanim prostorijama sa odgovarajuomrelativnom vlanou. Ako treba, koristite ovlaiva vazduha da biste odravali primerenu vlanost. Kontrola napajanja Raunari i njihovi periferijski ureaji koriste naizmenini napon (AC) kao izvor napajanja. Mada se mnotvo utikaa, utinica i kablova koji su danas u upotrebi smatraju potpuno bezbednim za krajnjeg korisnika, serviseri esto rade u neposrednoj blizini nezatienih delova koji su pod opasnim naponom. Verovatnoa strujnog udara u praksi jeste veoma mala, ali struja moe da ozledi
i ubije ako se s njom neoprezno radi. Da biste spreili nesree povezane sa strujom, pridravajte se sledeih uputstava:
mora biti razdvojen od elektrine mree dok radite unutar kuita. Tokom nadogradnje ili popravke raunar obavezno mora da bude razdvojen od elektrine mree (a ne samo iskljuen). za opasna merenja koristite samo jednu ruku. Ako morate da merite ili "pipate" sondom unutar raunara pod naponom (pogotovo u izvoru napajanja), drite jednu ruku iza lea. Ako drugom rukom i dodirnete neki deo pod naponom, strujno kolo ipak nee moi da se zatvori kroz vae srce. Koristite meme sonde propisne naponske vrstoe. Ako pokuate da izmerite napon javne elektrine mree (maksimalna vrednost napona faze prema nuli oko 310 V) obinim sondama za rad sa elektronikom (iji je napon najee ogranien na +/- 15 V), struja e vas udariti kroz izolaciju same sonde. Neizostavno koristite sonde deklarisane za rad s najviim naponom koji se moze naCl u racunaru.
v ". v
v
Raunar
5titnici i oklopi Moderni PC raunari i njihovi periferijski ureaji esto imaju niz metalnih i plastinih titnika i oklopa. Oni imaju razliite namene, no sve ih treba vratiti na mesto nakon zavrene popravke.
EM! oklopa. Raunari rade na veoma visokim uestanostima, pa signali koje pri tom nehotino odailju ponekad mogu da dopru do oblinjih radio i TV prijemnika. U idealnom sluaju, PC bi trebalo da je projektovan tako da sprei elektromagnetne smetnje (engl. electromagnetic inteiference, EM/), ali i stavljanje metalnih titnika moe biti neophodno radi slabljenja velikih smetnji. Kad god uklonite neko metalno kuite ili titnik iz raunara, obavezno ga vratite na mesto pre nego to popravljen PC isporuite klijentu. Vraanje zatite od rendgenskih zraka. Monitori koriste veoma visoke napone u katodnoj cevi (CRT), a oni mogu da izazovu rendgensko zraenje kroz prednje staklo ekrana. Olovo koje to staklo sadri obino je dovoljna zatita, a vei CRT ekrani esto oko vrata katodne cevi imaju i dodatne oklope protiv rendgenskog zraenja (engl. X-rays). Ako iz monitora izvadite te oklope, obavezno ih vratite pre ukljuenja monitora ili isporuke klijentu. Vraanje svih titnika i drugih mehanikih sklopova. Stampai obino imaju mnogo titnika i poklopaca (i plastinih i metalnih), radi zatite oset1jivih delova od praine i sluajnog dodira. Iako se tampa moe kratkotrajno upotrebljavati i bez tih titnika, pre isporuke ureaja korisniku uvek vratite sve zatitne sklopove na mesto.
v
Vraanje
Poglavlje 1
Diskete za podizanje sistema PC raunari mnogo zavise od vrstih diskova, jer se na njima nalaze sektor za podizanje sistema (engl. boot sector) i sam operativni sistem (OS). Naalost, vrsti diskovi su gotovo najosetljiviji ureaji u raunaru. Kada otkae sektor za podizanje sistema, ceo disk (i sadraj na njemu) postaje nedostupan, a da bi se otpoelo sa otkrivanjem i otklanjanjem kvara, neki operativni sistem se mora podii. Zato je disketa za podizanje sistema meu najvrednijim alatkama koje su vam na raspolaganju. Jednostavno reeno, disketa za podizanje je malo vie od diskete koja je formatirana kao sistemska, a na nju su snimljene datoteke i usluni programi potrebni za inicijalizaciju raunara. Pomou sledeeg postupka moete napraviti disketu za podizanje koja e imati sve neophodne . mogucnostI:
~
NAPOMENA: U opisanom postupku pretpostavljeno je da je disketna jedinica oznaena slovom A:, glavni vrsti disk slovom C:, a CD ita (ako postoji) sa D:. Ako je va raunar drugaije konfigurisan, ove oznake zamenite odgovarajuim slovnim oznakama vaih ureaja.
1. Ponite sa DOS-ove komandne linije. Prvo izaite iz Windowsa. 2. Formatirajte disketu kao sistemsku. Ako je disketa prazna, upotrebite komandu FORMAT: C:\005\> format a:<Enter>
Presnimite sistemske datoteke na disketu da biste je osposobili za podizanje sistema. Upotrebite komandu SYS:
C:\005\> sys a: <Enter>

Ako kupujete formatirane diskete, odmah upotrebite komandu Y . 3. Testirajte disketu. Ponovo pokrenite raunar i saekajte da se na kranu pojavi DOS-ov odzivnik A:, jer to je znak da ste napravili up tr bljivu disketu, ali za kompletnu disketu za podizanje sa svim mogun ,tima potrebne su jo neke radnje. 4. Kopirajte na disketu datoteke koje se automatski izvravaju tokom podizanja raunara. Kopirajte datoteke CONFIG.SYS i AUTO X .BAT sa vrstog diska na disketu:
C:\> copy config.sys a: <Enter> C:\> copy autoexec.bat a: <Enter>
5. Kopirajte datoteke povezane s datotekom CONFIG.SYS. Trebal bi da kopirate i sve datoteke spomenute u datotekama koje se automatski izvravaju tokom podizanja raunara. Na primer, datoteka CON I . YS
obino
poziva programe za upravljanje memorijom, upravljake programe niskog nivoa za reim "utakni i koristi" i za CD itae, kao u sledeem primeru:
REM najpre upravljanje memorijom device=c:\windows\himem.sys i=bOOO-b7ff device=c:\windows\emm386.exe RAM i=eOOO-e7ff i=eeOO-efff dos=high.umb files=60 buffers=40 REM upravljaki program niskog nivoa CD itaa devicehigh=c:\cdd\wcd.sys Id:wp_cdrom REM upravljaki program niskog nivoa za reim "utakni i koristi" devicehigh=c:\plugplay\drivers\dos\dwcfgmg.syd
Da je to vaa datoteka CONFIG.SYS, na disketu biste kopirali datoteke HIMEM.SYS, EMM386.EXE, WCD.SYS i DWCFGMG.SYS. Moda se va sistem donekle razlikuje od ovog. 6. Kopirajte datoteke povezane s datotekom AUTOEXEC.BAT. Kao i u sluaju datoteke CONFIG.SYS, trebalo bi da kopirate sve datoteke koje se pominju u datoteci AUTOEXEC.BAT. U njoj se obino zadaju putanje (engl. paths), konfiguriu zvuna kartica i okruenje, uitava DOS-ov program za CD ita (MSCDEX.EXE) i pokree upravljaki program za mia. Iz sledee datoteke AUTOEXEC.BAT,
PATH=C:\NETMANAG;C:\WINDOWS;C:\WINDOWS\COMMAND LH C:\CDD\MSCDEX.EXE ID:WP_CDROM IM:20 SET BLASTER=A220 lXX DX Tl SET SNDSCAPE=C:\SNDSCAPE LH C:\SNDSCAPE\SSINIT II LOADHIGH C:\MOUSE.EXE
trebalo bi da na disketu kopirate datoteke MSCDEX.EXE, SSINIT.EXE i MOUSE.EXE. 7. Preusmerite datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Programe koji se automatski izvravaju tokom podizanja raunara pozovite s diskete, umesto sa vrstog diska. Raunar e se podii s diskete kao da vrsti disk
Poglavlje 1
jo uvek radi, a bie omoguene i tako neophodne funkcije kao to su zvuk, pristup CD itau i rad miem. Preuredite datoteku CONFIG.SYS s diskete pomou bilo kojeg editora teksta (kao to je DOS-ov usluni program EDIT), npr. ovako: device=a:\windows\himem.sys device=a:\windows\emm386.exe RAM i=bOOO-b7ff i=eOOO-e7ff i=eeOO-efff dos= high.umb files=60 buffers=40 devicehigh=a:\cdd\wcd.sys Id:wp_cdrom devicehigh=a:\plugplay\drivers\dos\dwcfgmg.syd Snimite izmenjenu datoteku na disketu (a ne na vrsti disk) pod imenom CONFIG.SYS. Originalna datoteka bie preimenovana u CONFIG.BAK. Zatim uitajte datoteku AUTOEXEC.BAT u EDIT i izmenite je, na primer ovako: LH A:\CDD\MSCDEX.EXE ID:WP_CDROM IM:20 SET BLASTER=A220 lXX DX Tl SET SNDSCAPE=A:\SNDSCAPE LH A:\SSINlT II LOADHIGH A:\MOUSE.EXE Snimite izmenjenu datoteku na disketu (ne na vrsti disk) pod imenom AUTOEXEC.BAT. Izvorna datoteka bie preimenovana u AUTOEXEC. BAK. Sada e se raunar u potpunosti podii s diskete, umesto sa vr stog diska. 8. Ponovo testirajte disketu. Pokrenite raunar i proverite da li disketa moe bez greke da podigne ceo PC. Trebalo bi da moete da pristupite CD itau ili da reprodukujete zvuk.WAY datoteke pomou zvune kartice itd. Ukoliko ipak doe do greke (ako ne moete da radite s pojedinim ureajima), verovatno ste zaboravili da izmenite neki red u datotekama AUTOEXEC.BAT ili CONFIG.SYS. Ponovo pokrenite EDIT i proverite obe datoteke. Zatim nanovo testirajte disketu sa izmenjenim datotekama i taj postupak ponavljajte dok god ne budete u stanju da bez greke podignete PC do odzivnika A:. U tom trenutku ste skoro zavrili s pripremom diskete za podizanje sistema. .
9. Dodajte jo neke DOS-ove uslune programe. Iako sada moete da podignete sistem s diskete, jo uvek su vam potrebne alatke za reavanje problema sa vrstim diskom. Verovatno jo uvek ima mnogo slobodnog prostora na disketi, pa preite u direktorijum DOS i kopirajte na disketu sledee uslune programe: CHKDSK. *, SCANDISK. *, FDISK. *, FORMAT.*, MEM.*, SYS.*, EDIT.*, MSAV.* i DEFRAG.*. Naravno, ako ste na vrstom disku koristili programe za komprimovanje (npr. DoubleSpace ili Stacker), i njih treba da kopirate na disketu. 10. Odloite disketu za podizanje sistema na sigurno mesto. Jasno oznaite disketu i odloite je uz ostale diskete.
Problemi s disketama za podizanje sistema Diskete za podizanje sistema su zgodne alatke za sve koji se bave otkrivanjem i otklanjanjem kvarova, ali morate biti svesni da one imaju tri velika nedostatka:
Brzo zastarevaju. Svaki put kad izmenite svoj sistem (npr. zamenite CD ita ili mia), menjaju se i datoteke koje se automatski izvravaju tokom podizanja raunara, pa ete morati da aurirate disketu za podizanje da biste odrazili te promene. I korisnici i serviseri preesto zaboravljaju da to urade, pa se disketa za podizanje pokae beskorisnom upravo onda kada konano zatreba. Previe "zavise od specifinostipojedinog raunara ". Razrnena disketa za podizanje bila je uobiajena u prvim danima PC raunara, jer je tada bilo malo (ili nimalo) upravljakih programa i onih koji su stalno u memoriji (engl. terminate and stay resident, TSR), o kojima je trebalo voditi rauna. Poto su se raunari razvijali, svaki CD ita, mi, zvuna kartica itd. sada zahteva namenski upravljaki program. PC raunari se danas meusobno mnogo razlikuju, pa disketa za podizanje osposobljena za jedan PC ne mora nuno da radi na drugom. Idealni su raznosai virusa. Ako ipak isprobavate svoju disketu za podizanje sistema na razliitim raunarima, preduzmite dodatne mere da biste spreili usputno irenje virusa. Zatitite disketu od upisivanja da biste onemoguili da se na nju naseli neki virus s drugih raunara i redovno je proveravajte kako biste bili sigurni da na njoj nema virusa.
Virusi i popravka raunara Malo je dogaaja u istoriji PC raunara izazvalo toliko brige i uzbune kao pojava raunarskih virusa. Mada virusi po pravilu fiziki ne oteuju hardver, oni ipak mogu nepopravljivo da otete vitalne podatke, onemogue rad raunara (ili cele
10
Poglavlje 1
mree) i da se prenesu' na druge raunare putem mree, mrenih usluga ili razmenom disketa. Iako se obino misli da do zaraze virusima retko dolazi, dobar PC serviser e uvek zatititi sebe i svog klijenta proverom sistema pre i posle popravke, korienjem dijagnostike diskete. Paljivom izolacijom virusa mogue ih je otkriti na korisnikovom raunaru pre bilo kakvog hardverskog zahvata na njemu. Taktika izolacije virusa obezbeuje da dijagnostike diskete pri tom ne budu zaraene i spreava irenje virusa na druge raunare (za ta biste po zakonu bili odgovorni). Ovaj odeljak prvog dela knjige ukratko opisuje postupak izolacije virusa na PC raunarima. Bilo je mnogo pokuaja da se definie raunarski virus i veina tih definicija jeste tehniki dobra. Za namenu ove knjige bie dovoljno da virusom smatramo svaki raunarski kod (program ili deo programa) koji se sam kopira na druge diskove i raunare kad god je to mogue, a na raunarima nepozvan izvrava jednu (esto destruktivnu) funkciju ili vie njih. Poto virusi obino nastoje da ne budu otkriveni, oni se esto kriju kao sistemske datoteke, skrivene datoteke ili one koje se mogu samo itati. Time se spreava, meutim, samo njihovo sluajno otkrivanje. Sloeniji virusi menjaju kod sektora za podizanje na vrstom disku ili disketi, ili se prikae uz druge izvrne datoteke. Prilikom svakog pokretanja zaraenog programa virus ima priliku da upropasti raunar. Neki virusi se naseljavaju u tabelu particija. Veina virusa se moe otkriti preko tipi nih programskih sekvenci. Mnogi antivirusni programi ih upravo tako pronalaze - pretraujui memoriju i disk u potrazi za takvim "potpisima" virusa. Meutim, i virusi se sve bolje skrivaju, neki od njih izbegavaju otkrivanje ugraenom tehnikom ifrovanja. Sifrovanjem se potpis virusa menja svaki put kad se virus kopira na novog nosioca. Ako je virus dobro napravljen, veoma teko se otkriva. Kao to je bioloki virus neeljen (i ponekad smrtonosan) organizam u telu, tako i virusni kod u softveru moe izazvati sporo i muno umiranje podataka vaeg klijenta. U praksi malo virusa odmah izazove pad sistema (izuzetak je npr. poznati virus Mikelanelo). Veina virusa prilikom svakog svog aktiviranja izaziva neznatne promene i tako stvara dugotrajne probleme. Ovakvo sporo otkrivanje postojanja prua virusu ansu da se mnogo puta kopira i da inficira rezervne kopije podataka i diskete, koje estim razmenama dobijaju priliku da zaraze druge raunare.
v
NAPOMENA: Cesto pravljenje rezervnih kopija prua efikasnu zatitu od raunarskih virusa, poto one omoguavaju da restaurirate datoteke koje je virus otetio. Cak i u sluaju da je rezervna kopija zaraena, inficirane datoteke se posle restauracije najee mogu oistiti od virusa.
v
11
Virusi su naroito opasni zato to ste retko svesni njihovog postojanja dok ne bude prekasno, kad je teta ve napravljena. Nekoliko pojava moe, meutim, ukazati na postojanje virusa u raunaru. Jo jednom naglaavam daje redovna izrada rezervnih kopija jedno od najboljih sredstava za zatitu od virusa (i ostalih otkaza vrstih diskova). Nijedan simptom sam za sebe ne garantuje prisustvo virusa (poto ima i drugih moguih uzroka njihovog pojavljivanja), ali kada se ti simptomi pojave, isplati se pokrenuti antivirusni program i proveriti raunar da biste bili sigurni. Naredni simptomi obino prate delovanje virusa:
Simptomi koju ukazuju na postojanje virusa u raunaru.
Na vrstom disku je nestalo slobodnog prostora bez oiglednog razloga. Neki virusi se razmnoavaju tako to prikae svoje kopije uz izvrne (.EXE i .COM) datoteke, esto i u vie primeraka. Tako se poveava veliina zaraenih datoteka (ponekad mnogo) i troi prostor na disku. Ako se to previdi, datoteke mogu toliko narasti da ponestane prostora na disku. Meutim, prostor na disku mogu da progutaju i mnogi programi za CAD, kao i grafiki i multimedijski programi poput sistema za prijem videa. Morate voditi rauna o tome kakve programe uvate na disku. Uoili ste da su se razni .EXE i .COM programi poveali bez ikakvog razloga. To je klasian pokazatelj virusa na delu. U praksi, malo korisnika redovno prati veliinu datoteka, ali datumi mogu da ukau na nevolju. Na primer, ako je veina datoteka udirektorijumu datirana pre est meseci kada je paket instaliran, a glavna .EXE datoteka ima jueranji datum, vreme je da se pokrene antivirusni program. Uoili ste veliku aktivnost vrstog diska, i to potpuno neoekivanu. Nije neobino to signalna lampica (LED) diska pokazuje njegovu aktivnost kada se programi uitavaju i izvravaju. U sistemima koji mnogo koriste disk, poput Windowsa 98 ili NT, normalna je velika aktivnost diska prilikom operacija razmene prostora na disku za memoriju (tzv. datoteka za razmenu, engl. swap file), dakle u vezi s prividnom ili virtueInom memorijom. Meu tim, nije opravdana njegova velika aktivnost kada se na raunaru nita ne radi, pa ni mala, ali redovna aktivnost u istim okolnostima. Ako disk radi bez oiglednog razloga, pogotovo pod operativnim sistemom MS-DOS, pokrenite antivirusni program. Brzina sistema se primetno smanjila. Ovaj simptom je obino povezan s nedostatkom prostora na disku i lako moe biti posledica prepunjenog i fragmentiranog diska, kakvi se esto sreu u sistemima koji izvravaju CAD i multimedijske aplikacije. Prvo pokrenite antivirusni program. Ako ne otkrijete viruse, potrudite se da uklonite s diska sve nepotrebne datoteke i potom defragmentirajte ceo disk.
12
Poglavlje 1
Neke datoteke su bez vidljivog razloga nestale ili su oteene, ili se mnogim datotekama vrlo teko pristupa. Pod uobiajenimokolnostima ne bi trebalo da dolazi do gubljenja ili oteivanja datoteka na vrstom disku. Disk bi trebalo da radi dobro, mada se (izuzetno retko) deava da nastane poneki lo sektor na njemu. Naseljavanje virusa na disk moe da dovede do oteenja datoteka, poto oni prekidaju tok podataka na disk i sa njega. Do takvih greaka moe dolaziti redovno, ali isto tako i samo izuzetno. Moda ete ugledati poruku poput ,,Error in .EXE file" (greka u datoteci .EXE). Redovno prijavljivanje greaka moe ak da izgleda kao otkaz diska. Pre pokretanja dijagnostikog programa koji testira hardversku ispravnost diska (kao to je ScanDisk) pokuajte antivirusnim programom. Na pouzdanost vrstog diska mnogo utie i lo izvor napajanja. Raunar se esto blokira ili to ini bez razloga. Neispravni programi i datoteke mogu da "zamrznu" sistem, isto kao i problemi s memorijom ili mati nom ploom. Mada virusi retko otkrivaju svoju prisutnost na ovaj nain, ipak je mogue da su oni uzrok te pojave (npr. zato to su otetili kljune datoteke). Dolazi do neobjanjivih problema sa sistemskom memorijom ili s dodelom memorije. Memorija se moe pokvariti iz nekoliko razloga, ali je uobia jeno da virusi borave u memoriji, gde nastoje da zaraze druge datoteke. Ponekad to ima za posledicu nedostatak memorije za ostale aplikacije. Moda ete ugledati poruke kao to je "Program too big to fit in memory" (Program ne moe da stane u memoriju jer je prevelik). Ako imate problema s koliinom slobodne memorije ili s njenom dodelom, pokrenite antivirusni program koji temeljno proverava memoriju. Ako ne pronaete viruse, pokrenite dijagnostiki program koji ispituje ispravnost memorije.
U trci "dobra" i "zla", obino je "zlo" bre. Zato paketi antivirusnih programa za otkrivanje i uklanjanje virusa pokuavaju da neprestano dre korak s novim virusima i njihovim varijacijama (uz borbu s preko 45.000 virusa koji su do sada otkriveni). To nas vodi do vanog zakljuka u vezi sa antivirusnim softverom: on brzo zastareva. Mada prvoklasni paketi antivirusnih erver programa (i komercijalnih, isto tako) mogu biti prilino obimni, oni se moraju redovno aurirati. Meu najpoznatijim antivirusnim proizvodima su Symantecov Norton Anti-Virus (NAV), ruski AVP i VirusScan kompanije Network Associates. Ako koristite MS-DOS 6.0 ili noviji, imate ugraen Microsoftov Anti-Virus (MSAV). Drugo ogranienje antivirusnih programa jeste njihova nesposobnost da uspeno uklone sve viruse iz .EXE datoteka. Datoteke s nastavkom .COM jednostavno odslikavaju stanje memorije, ali datoteke .EXE imaju zaglavlja koja
Antivirusni softver.
13
virusi lako (i nepopravljivo) mogu da otete. Uvek pokuajte da uklonite virus. Nita ne gubite i ako je zaglavlje .EXE datoteke oteeno, jer tu oteenu datoteku moete ponovo uitati sa originalnog kompakt diska ili iz rezervne kopije ako zatreba. Upamtite da nema bolje zatite od virusa i drugih hardverskih kvarova od redovne izrade rezervnih kopija. Bolje je i da restaurirate zaraene datoteke i zatim ih oistite, nego da potpuno odustanete od pravljenja rezervnih kopija. Da biste proverili postoje li virusi u raunaru, trebae vam disketa za podizanje sistema sa antivirusnim programom. U sledeem postupku objanjavam kako se pravi niz radnih antivirusnih disketa.
Diskete sa antivirusnim programima.
NAPOMENA: U opisanom postupku disketna jedinica je oznaena sa A:, glavni vrsti disk sa C:, a CD ita sa D: (ako postoji). Ako je va raunar drugaije konfigurisan, umesto ovih oznaka unesite odgovarajue slovne oznake
ureaja.
sa DOS-ove komandne linije. Pre nastavka trebalo bi da izaete iz Windowsa. 2. Proverite da li je sistem zaraen virusima. Pokrenite antivirusni program koji pronalazi glavne tipove virusa, ukljuujui i one koji ostaju u memoriji. Moete nastaviti tek kada je sistem provereno ist. 3. Formatirajte deset disketa kao sistemske. Ako su one prazne, upotrebite komandu FORMAT: C:\DOS\> format a: <Enter>
Potom presnimite sistemske datoteke da biste diskete osposobili za podizanje raunara. Upotrebite komandu SYS, npr. ovako:
1.
Ponite
C:\DOS\> sys a: <Enter>

Ako kupujete formatirane diskete, odmah upotrebite komandu SYS. 4. Testirajte jednu disketu. Ponovo pokrenite raunar i saekajte da se pojavi DOS-ov odzivnikA:, to je pokazatelj da ste napravili upotrebljivu disketu za podizanje (dovoljno je proveriti samo jednu), ali su za kompletnu disketu za podizanje sistema sa svim antivirusnim sposobnostima potrebne jo neke radnje. 5. Kopirajte antivirusni program na prvu disketu za podizanje sistema. Antivirusni programi obino su samostalne pojedinane datoteke, poput Nortonovog NAY.EXE, Microsoftovog MSAV.EXE ili ervera FPROT. EXE. Kopirajte potrebnu izvrnu datoteku na disketu.
"
14
Poglavlje 1
6. Napravite datoteku AUTOEXEC.BAT koja e pokretati antivirusni program. Trebalo bi da se antivirusni program pokree automatski, pa napravite datoteku AUTOEXEC.BAT koja e to initi. Na primer, MSAY.EXE moete pokrenuti komandom
a:\msav.exe
Komandi biste mogli dodati i neke argumente radi poboljanja rada antivirusnog programa. Datoteku AUTOEXEC.BAT snimite na disketu. 7. Ponovo testirajte disketu. Ponovo pokrenite raunar uz ubaenu antivirusnu disketu. Trebalo bi da se sistem podigne "ist", bez upravljakih i TSR programa (jer mogu zbuniti antivirusni program), a potom bi trebalo da se uita i antivirusni program. Zavisno od antivirusnog programa i njegovih opcija koje ste izabrali, on e automatski izvriti kompletnu proveru ili ete sami morati da pokrenete testiranje iz njegovog menija. 8. Kopirajte pripremljenu disketu na ostale radne diskete. Upotrebite DOSovu komandu DISKCOPY da biste kopirali disketu sa antivirusnim programom na ostalih devet disketa koje ste pripremili. Moraete nekoliko puta da umeete i vadite izvornu i odredinu (novu) disketu. Po zavretku kopiranja na novu disketu, DISKCOPY e vas pitati elite li da ponovite postupak. 9. Paljivo ispiite nazive na diskete. Upravo ste napravili niz radnih antivirusnih disketa. Zatitite ih od upisivanja i uvajte zajedno, kao komplet.
NAPOMENA: U koraku 8 trebalo je da napravite deset kopija antivirusnog softvera. Mada ove diskete koristite samo vi, i to samo po jednu od njih, viestruko kopiranje moda kri odredbe licence tog antivirusnog softvera. Pre nego to nastavite da radite, proverite da li licenca vaeg antivirusnog softvera doputa izradu vie kopija.
antivirusnih radnih disketa. Kad god neki raunar doe na popravku, prvo podignite sistem nekom od antivirusnih disketa i proverite ima li na njemu virusa. Tek nakon toga pokuajte sa obinom disketom za podizanje ili s nekom dijagnostikomdisketom. Poto se sistem lepo podigne sa antivirusnom disketom i nikakvi virusi ne budu pronaeni, moete je odloiti i ponovo podii raunar dijagnostikomdisketom ili obinom disketom za podizanje sistema, prema potrebi. Preporuljivo je da se prisustvo virusa proveri na svakom raunaru i nakon zavrene popravke. Problemi sa antivirusnim alatkama: Izloeni postupak bi trebalo da titi i vas i vaeg klijenta od napada virusa, ali i tu postoji jedan problem:
Korienje
Antivirusni programi brzo zastarevaju. Virusi se ire pomou monih novih programskih jezika i irokih puteva distribucije kao to je Internet.
15
Antivirusne radne diskete treba redovno da aurirate najnovijim verzijama tih programa. Serviseri esto kupe neki antivirusni program i koriste ga godinama. Taj softver moe da otkrije viruse za koje je bio napravljen, ali oigledno ne moe nita da uradi s novim virusima, nastalim posle njegovog objavljivanja. Posledica toga je da zastareli antivirusni program proglaava v . v v cIstIm l zarazem racunar.
Brzo testiranje u radionici

Mnogi problemi mogu da spopadnu raunar, ali moda najvee uznemirenje nastaje kada on nee da se pokrene ili se pokree samo delimino. Nevolje s pokretanjem gotovo potpuno onemoguavajukorienje dijagnostikih i ostalih uslunih programa, na koje se oslanjamo za izolovanje problema. Otkako su se pojavili grafiki operativni sistemi poput Windowsa 95/98 dolazi i do dodatnih potekoa. Ovaj deo poglavlja prua niz "brzih" objanjenja za potpun ili delimian otkaz sistema. Sistem se uopte ne
pokree
Simptom 1.1. Ne pali se lampica napajanja i ne uje se (nijedan) ventilator. Raunar verovatno ne dobija dobro napajanje. Zato preduzmite sledee korake:
Proverite naizmenini napon. Voltmetrom proverite da li je u zidnoj utinici odgovarajui napon. Proverite kabl za napajanje. Moda je labavo umetnut ili je ispao iz rau nara. Proverite osigurae napajanja. Modaje pregoreo glavni osigura u izvoru napajanja. Zamenite sve pregorele osigurae odgovarajuim.
NAPOMENA: Ako zamenite glavni osigura, a on ponovo pregori, modaje tei kvar u izvoru napajanja. U tom sluaju pokuajte sa zamenom izvora napajanja.

Simptom 1.2. Ne pali se lampica napajanja, ali se uje ventilator. Raunar verovatno dobija naizmenini napon neke visine, ali izvor ne daje dovoljno energije za matinu plou, diskove i ostale komponente sistema. Uinite sledee:
Proverite naizmenini napon. Voltmetrom proverite da li je u zidnoj utinici odgovarajui napon. Prenizak napon mree (to se deava tokom velikih optereenja) moe da izazove lo rad izvora napajanja u raunaru. Proverite kablove za napajanje komponenata. Proverite da li su kablovi napajanja vrsto i ispravno spojeni s matinom ploom i diskovima.
16
Poglavlje 1
Proverite napone na izlazu izvora napajanja. Voltmetrom proverite da li su svi izlazni naponi izvora napajanja jednaki nazivnim. U tabeli 1.1 prikazani su odgovarajui naponi za svaku boju ice koja izlazi iz izvora, dok su rasporedi prikljuakamatinih ploa AT, odnosno ATX prikazani u tabelama 1.2 i 1.3. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopte nema (posebno izlaz napona +5 V), zamenite izvor napajanja. Proverite signal" naponi ispravni" (engl. power good). Voltmetrom proverite da lije signal "naponi ispravni" na +5 V. Ako je ispod 1,0 V, on e spreiti procesor da radi, jer e ga stalno resetovati. Poto taj signal potie iz izvora napajanja, zamenite izvor.
TABELA 1.1 Boja ice Crna Plava
Smea
Spisak izlaza izvora napajanja Napon ili naziv Uzemljenje -12 V (jednosmerno) +3,3 V senwr (izvori ATX i NLX) Naponi ispravni (treba daje +5 V u izvorimaATX i NLX) Izvor napajanja ukljuen ("softverska kontrola napajanja" u izvorima ATX iNLX) +3,3 V (izvori ATX i NLX) Naponi ispravni (treba daje +5 V u izvorima AT) +5 V rezerva (izvori ATX i NLX) +5V
Siva Zelena Narandasta Narandasta

Ljubiasta
Crvena Bela
v
-5 V
+12 V
prikljuaka
Zuta
TABELA 1.2 Raspored Kontakt 1 2 3 Konektor 8
napajanja
matinih ploa
AT Boja Crna Crna Bela Crvena Crvena Crvena
Boja Narandasta Crvena

v
Kontakt l 2 3
Konektor 9 Masa Masa -5 V +5 V +5V +5V
Naponi ispravni +5 V (ili NS) +12V -12 V Masa Masa
Zuta Plava Crna Crna
4
5
4
5
6
TABELA 1.3 Raspored prikljuaka napajanja matinih ploa ATX Kontakt 1 Kontakt 2 Kontakt 3 +3,3 V +3,3 V Masa Kontakt II Kontakt 12 Kontakt 13 +3,3 V -12 V Masa
Priprema za servisiranje TABELA 1.3 Raspored

Kontakt 4 Kontakt 5 Kontakt 6 Kontakt 7 Kontakt 8 Kontakt 9 Kontakt 10 prikljuaka
17
napajanja
matinih ploa
ATX (nastavak)
Izvor ukljuen ("softverska kontrola napajanja") Masa Masa Masa -5 V
+5 V Masa +5V Masa Naponi ispravni +5 V (rezerva) +12V
Kontakt 14 Kontakt 15 Kontakt 16 Kontakt 17 Kontakt 18 Kontakt 19 Kontakt 20
+5V +5V
Simptom 1.3. Lampica napajanja svetli, ali se ne primeuje da raunar radi. Mnogi problemi mogu da izazovu ovakvo ponaanje, ali bi sistematskim pristupom trebalo da brzo izolujete kvar:
Proverite napone na izlazu izvora napajanja. Voltmetrom proverite da li su svi izlazni naponi izvora napajanja jednaki nazivnim. U tabeli 1.1 prikazani su odgovarajui naponi za svaku boju ice koja izlazi iz izvora. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopte nema (posebno izlaz napona +5 V), zamenite izvor napajanja. Proverite signal" naponi ispravni" (engl. power good). Voltmetrom proverite da li je signal "naponi ispravni" na +5 V. Ako je ispod l ,0 V, on e spreiti procesor da radi, jer e ga stalno resetovati. Poto taj signal potie iz izvora napajanja, zamenite izvor. Proverite procesor. Proverite da li je procesor hladan, da li je sklop ventilatora i hladnjaka ispravno montiran na njega, da li je sam procesor ispravno umetnut i da li su njegove noice do kraja ule u podnoje. Proverite podnoje, odnosno utinicu procesora. Ako je procesor smeten u ZIF podnoje, proverite da li je poluga podnoja sputena i da li je u zakljuanom poloaju. Ako je procesor smeten u utinicu ("slot l" ili "slot A"), proverite da li je mehanizam koji ga dri u utinici dobro legao. Proverite matematiki koprocesor. Ako postoji zaseban matematiki koprocesor na matinoj ploi (u sistemima i286 i i386), proverite da li je on ispravno umetnut i da li su njegove noice do kraja ule u podnoje. Proverite kartice za proirenja. Proverite da li su sve kartice za proirenja ispravno umetnute. Svaka kartica koja ne lei ravno u svojoj utinici, kao i ona koja nije dobro privrena, moe kratko da spoji signale magistrale i tako sprei raunar da se podigne. Proverite da li je matina ploa kratko spojena sa masom. Pregledajte sve metalne drae na kojima lei matina ploa; ni zavrtnji s gornje strane ploe, niti drai s donje ne bi trebalo da dodiruju (tampane) metalne tragove na
18
Poglavlje 1
ploi.
Ako niste sigurni, oslobodite matinu plou, oslonite je na, primera radi, kartonsku kutiju i onda pokuajte da pokrenete sistem. Ako pokretanje uspe, izolujte matinu plou od svakog metalnog draa podlokama od neprovodnog materijala (tankog kartona). Ako se sistem i dalje ne pokree (a svi naponi izvora napajanja su ispravni), zamenite matinu plou.
Sistem se pokree, ali se ne inicijalizuje Simptom 1.4. Lampica napajanja svetli, ali se pri pokretanju uju dva zvuna signala ili vie njih. Nema ni slike na monitoru. Najee je problem u grafikoj kartici ili u matinoj ploi. Preduzmite sledee korake:
Proverite grafiku karticu. Problemi s grafikom lako mogu da zaustave postupak inicijalizacije. Iskljuite raunar i razdvojite ga od elektrine mree. Zatim proverite da li je grafika kartica do kraja gurnuta u svoju utinicu. Utvrdite znaenje zvunih signala. Neotklonjiva grekaje otkrivena tokom samotestiranja po ukljuenju (POST), pre nego to je video sistem mogao biti inicijalizovan. Proizvoai BIOS-a ukazuju na otkrivene greke zvunim signalima razliitog broja i trajanja. Greku ete pronai tako to ete proi tati ime proizvoaa na BIOS-ovom ipu (na matinoj ploi) i zatim pronai tu zvunu sekvencu u odgovarajuem odeljku petog dela ove knjige. U veini sluajeva, uzrok je kvar jedne od sledeih komponenata: procesora, memorije, matine ploe, grafikog kontrolera ili kontrolera diska.
Simptom 1.5. Lampica napajanja svetli, ali se prilikom pokretanja sistem rui. Moda ima slike na ekranu, ali na njoj nema teksta. Program samote-
stiranja po ukljuenju (POST) je otkrio neku greku i zato ne moe da nastavi inicijalizaciju. Prvi zahvat je da se lokalizuje otkrivena greka. Proizvoai BIOS-a oznaavaju zavretak svake faze POST-a upisivanjem odgovarajueg heksadecimalnog koda na memorijsku adresu 80h. Iskljuite raunar i razdvojite ga od elektrine mree, pa u njega umetnite POST karticu na kojoj ete moi da itate kodove zavrenih faza. Pokrenite raunar i oitajte poslednji kod upisan pre prekida inicijalizacije; verovatno je to mesto greke. Znaenje tog koda utvrdiete preko imena proizvoaa BIOS-a (obino se prikazuje na ekranu na poetku podizanja sistema); zatim pronaite odgovarajui odeljak u petom delu ove knjige, u kojem su prikazana znaenja svih kodova greaka tog proizvoaa. Bez POST kartice bie vam veoma teko da shvatite u emu je problem.
Simptom 1.6. Dobijate poruku da je problem u (CMOS) podeavanju.
Sistemski parametri upisani u CMOS memoriju ne odgovaraju hardverskoj konfiguraciji utvrenoj za vreme POST-a.
19
Da biste pronali reenje, pokuajte (redom)
sledee:
Pokrenite podeavanje CMOS-a. Veina sistema za to koristi neku od kombinacija tastera navedenih u tabeli 1.4. Ako radite na starijem sistemu (rani sistemi i286 i i386), verovatno ete morati da podignete raunar sa diskete. Ako je nemate, moda ete nai podesnu rutinu na adresi oak. oakLand. edu ili ftpuu.net:/systems/msdos/simteL/at. Proverite parametre CMOS-a. Pregledajte svaku stavku CMOS-a, naroito parametre diskova i instalirane memorije; gde god uoite neslaganje sa aktuelnom hardverskom konfiguracijom, upiite parametre stvarnog stanja u CMOS. Na kraju snimite promenjeni sadraj u CMOS i pokrenite sistem. Ako program za podeavanje CMOS-a dozvoljava postavljanje podrazumevanih vrednosti BIOS-a (engl. defaults), pokuajte s tim.
TABELA 1.4 Kombinacija tastera za ulazak u program za podeavanje B105-a najveih
proizvodaa
AMI BIOS Award BIOS DTKBIOS
Taster <Del> tokom POST-a <Ctrl>+<Alt>+<Esc> Taster <Esc> tokom POST-a <Ctrl>+<Alt>+<Ins> posle <Ctrl>+<Alt>+<De1> <Ctrl>+<Alt>+<Esc> ili <Ctrl>+<Alt>+<S>
mM PSI2 BIOS
Phoenix BIOS
Proverite bateriju CMOS-a. Proverite da li CMOS memorija uva svoj sadr aj kad je raunar iskljuen. Iskljuite raunar, saekajte nekoliko minuta i ponovo ga ukljuite. Ako ponovo dobijete poruku o loim parametrima CMOS-a, a u njemu nisu sauvane vrednosti koje ste upisali, zamenite bateriju za napajanje CMOS-a.
Simptom 1.7. Lampica diska ne svetli, a sistem ne moe da pronae disk za podizanje. Problem je obino u napajanju diska, loem prenosu njegovih
signala ili konfiguraciji sistema, a sledei koraci bi trebalo da pomognu u otkrivanju kvara:
Proverite kabL za napajanje diska. Najei uzrok problema s diskovima je loe napajanje. Proverite da li je utinica s etiri kontakta ispravno i do kraja utaknuta u odgovarajui prikljuak diska. Proverite napone izvora napajanja. Voltmetrom izmerite nivoe napona +5 i + 12 volti (naroito + 12 V) na utinici s etiri kontakta. U tabeli 1.5 prikazane su potrebne visine napona na svakom kontaktu. Ako je bilo koji napon prenizak ili ga uopte nema, zamenite izvor napajanja.
20
Poglavlje 1
Proverite signalni kabl diska. Pronaite iroki pljosnati kabI na zadnjem kraju diska i proverite da li je ispravno i do kraja umetnut u prikljuke na disku i na kontroleru (na matinoj ploi). Proverite da na njemu nema ogrebotina ili prekida, jer oni mogu biti uzrok problema. Pokuajte s drugim signalnim kablom.
etiri
TABELA 1.5 Naponi iglica na konektoru napajanja sa

Iglica
l
Napon +12 volta Masaza+12 V * Masa za +5 V * +5 volta
kontakta
2 3 4
U praksi su mase za napone +12 V i +5 V povezane u izvoru napajanja.
Pokrenite podeavanje CMOS-a. Veina sistema za to koristi neku od kombinacija tastera navedenih u tabeli 1.4. Ako radite na starijem sistemu (rani sistemi i286 i i386), verovatno ete morati da podignete raunar sa diskete. Ako je nemate, moda ete nai podesnu rutinu na adresi oak. oakland. edu ili ftpuu.net:/systems/msdos/simtelJat. Proverite parametre CMOS-a. U CMOS-u pregledajte parametre diskova i proverite da li oni odgovaraju instaliranom disku za podizanje; ako uoite neslaganje, upiite parametre stvarnog stanja u CMOS, snimite promenjeni sadraj i pokrenite sistem. Moda bi trebalo pustiti BIOS da sam prepozna i/ili konfigurie vrsti disk ili diskove. Proverite kontroler diska. Proverite da li je kartica kontrolera ispravno montirana i do kraja gurnuta u svoju utinicu i da li su svi kratkospojnici na njoj dobro nameteni. Pokuajte da podignete raunar sa diskete. Ako se raunar uspeno podigne sa diskete, problem je ogranien na sistem vrstog diska. Pokuajte da preete na disk C:. Ako se on odazove (i vi moete da pristupite podacima na njemu), moda je problem u sektoru za podizanje. Probajte da ga popravite softverskim paketom poput PC Tooisa ili Norton Utilitiesa. Ako ne moete da pristupite vrstom disku, upotrebite dijagnostiki program za proveru diska i njegovog kontrolera. Proverite da li na sektoru za podizanje ima virusa. Virus u sektoru diska za podizanje sistema moe onemoguiti podizanje. Ako niste proveravali ima li virusa, upotrebite radne diskete sa antivirusnim programom i usredsredite se na probleme sektora za podizanje.
21
Zamenite disk. Ako jo niste otkrili problem, zamenite sumnjivi disk nekim pouzdanim diskom. Ne zaboravite da ete morati da izmenite parametre CMOS-a za novi disk. Zamenite kontroler diska. Ako nita drugo nije pomoglo, pokuajte s novom karticom kontrolera.
Simptom 1.8. Lampica diska se ne gasi, a sistem ne moe da pronae disk za podizanje. Ovo se obino deava kada je signalni kabI naopako priklju-
na jednom kraju, po pravilu posle zamene diska ili nadogradnje kontrolera. Da biste popravili greku, pokuajte sledee:
Proverite signalni kabI diska. Proverite da li je ispravno okrenut na oba kraja. Zamenite disk. Ako ne moete da odredite ta je uzrok problema, pokuajte sa zamenom sumnjivog diska nekim pouzdanim diskom. Ne zaboravite da ete morati da izmenite parametre CMOS-a za novi disk. Zamenite kontroler diska. Ako nita drugo nije uspelo, pokuajte s novom karticom kontrolera.
en
U gotovo svim slua jevima sistem radi, ali grafiki sistem nije dobro instaliran, odnosno ne radi dobro. Sledee provere mogu pomoi da otklonite problem:
Simptom 1.9. Sistem normalno radi, ali nema slike.
Proverite napajanje monitora. Proverite da li je monitor prikljuen i ukljuen. Ovakvi previdi su ei nego to mislite. Proverite monitor. Proverite da li monitor radi (na proverenom i pouzdanom sistemu). Ako ne radi, zamenite ga. Proverite kabI monitora. Propratite kabI monitora do njegovog prikljuka na grafikoj kartici i proverite da li je dobro privreno Proverite grafiku karticu. Moda je otkazala grafika kartica. Prikljuite na nju pouzdan monitor. Ako problem i dalje postoji, zamenite grafiku karticu.
Sistem se pokree, ali povremeno pada ili se restartuje Simptom 1.10. Sistem povremeno pada ili se nanovo pokree bez oigled nog razloga. Ovakve probleme moe uzrokovati mnotvo kvarova, i hard-
verskih i softverskih. Sledea procedura e vam pomoi da sistematski otkrijete probleme povezane s hardverom:
Proverite prisustvo virusa. Neki virusi (naroito oni koji borave u memoriji) mogu prouzrokovati da raunar neoekivano padne ili se sam od sebe iznova pokrene. Ako niste proveravali prisustvo virusa, uinite to sada.
22
Poglavlje 1
Proverite kablove za napajanje. Proverite da li su kablovi za napajanje ispravno prikljueni i dobro privreni za matinu plou. Proverite napone napajanja. Voltmetrom izmerite sve napone izvora. Potreban napon svake ice prikazan je u tabeli 1.1. Ako je bilo koji od napona prenizak (naroito izlaz +5 V), zamenite izvor napajanja. Proverite procesor. Iskljuite napajanje i proverite da li je procesor hladan, da lije sklop hladnjaka i ventilatora ispravno montiran i da lije sam procesor ispravno montiran, kao i to da li je do kraja gurnut u podnoje, odnosno uti nicu. Ako se procesor pregreje, ukoie se, a s njim i ceo sistem. Proverite podnoje, odnosno utinicu procesora. Ako je procesor smeten u ZIF podnoje, proverite da li je poluga podnoja sputena i da li je u zakljuanom poloaju. Ako je procesor smeten u utinicu ("slot 1" ili "slot A"), proverite da li je mehanizam koji ga dri u utinici dobro privreno Proverite sve memorijske module S/MM i D/MM. Iskljuite napajanje i proverite da li su svi SIMM i DIMM moduli lepo legli u svoje drae i da li su zakljuani bonim kopama. Mogli biste izvaditi svaki modul, oistiti mu kontakte i paljivo ga vratiti na mesto. Proverite kartice za proirenja. Proverite da li su sve kartice za proirenja ispravno umetnute. Svaka kartica koja ne lei ravno u utinici ili nije dobro privrena moe kratko da spoji signale magistrale i time izazove neoe kivano pokretanje sistema od nule. Ako ste nedavno instalirali nove kartice za proirenja, proverite da li postoji neki sukob oko prekida, DMA kanala ili UlI adresa. Spisak ovih resursa nalazi se u petom delu knjige, "Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa". Proverite da li je matinaploa kratko spojena sa masom. Pregledajte sve metalne drae na kojima lei matina ploa; ni zavrtnji s gornje strane ploe, niti drai s donje ne bi trebalo da dodiruju (tampane) metalne tragove na ploi. Ukoliko niste sigurni, oslobodite matinu plou, oslonite je na kartonsku kutiju i onda pokuajte da pokrenete sistem. Ako pokretanje bude uspeno, izolujte matinu plou od svakog metalnog draa podlokama od neprovodnog materijala (tankog kartona). Ako sistem nastavlja da se rui ili sam od sebe pokree (a svi naponi izvora napajanja su ispravni), zamenite
matinu plou.
Otkrivanje i otklanjanje sukoba oko resursa Svim ureajima u raunaru na raspolaganju je ogranien broj zahteva za prekide (IRQ), kanala direktnog pristupa memoriji (DMA) i U/I adresa. Dva ureaja ne mogu da koriste isti resurs. Ako do toga ipak doe, oni e se sukobiti
23
u pokuajima da ga koriste. Takvi sukobi imaju za posledicu probleme, od nepredvidljivog rada ureaja do blokiranja i ruenja sistema. Sledei postupak je pouzdan metod za otkrivanje i uklanjanje sukoba ureaja: 1. Iskljuite raunar i izvadite iz njega novu karticu za proirenja. 2. Podignite raunar pod DOS-om i pokrenite program MSD.EXE u direktorijumu \WINDOWS (moete upotrebiti i bilo koji komercijalni ili erver dijagnostiki program koji otkriva dodelu resursa). 3. Program MSD e prikazati trenutno dodeljene prekide, DMA kanale i UlI adrese. Zapiite ih na paretu papira (ili odtampajte izvetaj na tampau) i izaite iz programa. 4. Ispitajte novi ureaj i resurse koje zauzima, i odnos prema ve dodeljenim resursima. Verovatno on koristi neki IRQ, DMA ili UlI koji je prikazan u izvetaju programa MSD. 5. Promenite resurs oko kojeg je izbio sukob. Na primer, ako pronaete sukob oko zahteva za prekid, dodelite novom ureaju prekid koji dosad nije bio korien. Ako se resursi novog ureaja softverski dodeljuju, preite na sledei korak. 6. Ponovo iskljuite sistem i vratite ureaj u raunar. 7. Pokrenite softver za podeavanje novog ureaja. Trebalo bi da on bude Ispravno prepoznat. 8. Ako ne moete da pronaete potrebne slobodne resurse, moraete da onemoguite barem jedan od preostalih ureaja da biste oslobodili resurse potrebne novom ureaju. 9. Ukoliko novi ureaj radi pod Windowsom, pokrenite odgovarajui soft. ver za instaliranje pod Windowsom. Ako ureaj radi pod Windowsom 95, pokrenite arobnjaka Add New Hardware.
Posle nadogradnje Simptom 1.11. Sistem se ne podie, blokira se tokom podizanja ili se bez vidljivog razloga ukoi tokom rada. Ovo je klasian znak hardverskog
sukoba. Raunar ima ogranien broj resursa (memorije, UlI adresa, prekida, DMAkanala itd.). Da bi raunar dobro radio, svaki novi ureaj koji mu se doda mora da koristi iskljuivo slobodne (dotad neiskoriene) resurse. Na primer, bilo koja dva ureaja ne smeju koristiti isti prekid, DMA kanal ili UlI adresu. Ukoliko ipak doe do takvog preklapanja u korienju resursa, PC e prestati dobro da radi ili e se "zamrznuti". Naalost, skoro je nemogue predvideti kada e doi do problema, jer se sukob moe pokazati rano (tokom podizanja) ili kasnije (posle uitavanja DOS-a), prilikom izvravanja nekog programa.
24
Poglavlje 1
Razreavanje sukoba nije teko, ali zahteva strpljenje i voenje rauna o detaljima. Pregledajte dokumentaciju novog ureaja, kao i prekide, DMA kanale i U/I adrese svih kartica u raunaru. Proverite da li je novi hardver podeen tako da koristi samo one resurse koje drugi ureaji u sistemu nisu ve zauzeli. Na primer, neke matine ploe imaju ugraen grafiki kontroler. Pre dodavanja drugog grafikog adaptera, kontroler na matinoj ploi mora biti onemoguen; to se obino radi jednim kratkospojnikom na toj ploi. Neke savremene adapterske kartice (naroito skupi grafiki adapteri i kartice za primanje videa) zahtevaju korienje dodatne memorije. Ako je potrebno rezervisati memoriju za njih, obavezno to upiite u datoteke AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS. Ukoliko to ne uradite, nekoliko ureaja moe pokuati da iskoristi isti memorijski prostor, a to e dovesti do sukoba. Cak i u sluaju da je hardver ispravno instaliran, bez odgovarajueg softvera PC moda nee prepoznati novi ureaj. Dobar primer za to je CD ita. Lako ete ga instalirati (i njegovu kontrolersku karticu, ako je ima), ali ga raunar nee prepoznati (saznati da je prisutan) ukoliko u datoteku CONFIG.SYS niste dodali poziv upravljakog programa niskog nivoa za CD ita, a u AUTOEXEC.BAT nije pridodat poziv DOS-ovog upravljakog programa (MSCDEX.EXE). Ako rau nar stabilno radi, ali ne prepoznaje novi hardver, proverite da li ste ispravno ui tali sav neophodan softver. Ako kombinujete postojee podsklopove s novih i starih raunara, proverite da li je svaki od njih kompatibilan s tim PC raunarom. Nekompatibilnost izmeu modela i proizvoaa moe dovesti do problema u radu. Primera radi, dodavanje disketne jedinice od 3,5 ina u raunar i286 AT moe izazvati probleme, poto stariji BIOS-i ne mogu da formatiraju diskete visoke gustine od 3,5 ina i 1,44 MB. Da bi se otklonio ovaj nedostatak, potreban je odgovarajui DOS-ov sistemski program (npr. DRIVER.SYS). Dogaa se i da je nadograeniureaj defektan ili da nije ispravno instaliran. Otvorite raunar i proverite izvrenu nadogradnju. Posebnu panju obratite na kablove, prikljuke i kratkospojnike. Ako ste se uverili da su hardverska i softverska instalacija ispravne, posumnjajte u neispravnost hardvera. Ako moete, isprobajte ureaj u drugom raunaru. Ukoliko se i tamo pojavi isti problem, verovatno je neispravna neka komponenta dodatog ureaja (ili vie njih). Odmah ga vratite proizvoau i traite zamenu ili vraanje novca. Ako pak radi u drugom raunaru, moda je originalni sistem nekompatibilan s njim, ili ste zaboravili da namestite neki kratkospojnik ili DIP preklopnik na matinoj ploi.
Simptom 1.12. Sistem ne prepoznaje novi uredaj.
v
25
Simptom 1.13. Neki programi posle nadogradnje ne rade dobro. Ovo nije redak sluaj prilikom zamene grafikih i zvunih kartica. Cesto se programi konfiguriu tako da rade sa odreenim hardverom. Kada se taj hardver promeni, oni vie ne rade dobro (naroito pod Windowsom). Ovaj problem se najbolje reava proverom hardverske konfiguracije i njenim podeavanjem u svim spornim programima. Veina DOS-ovih programa se isporuuje sa uslunim programima za podeavanje. Podeavanju konfiguracije pod Windowsom 95/98 moete pristupiti preko ikone System u Control Panelu (poznato i pod imenom Device Manager).
v
Simptomi prilikom podizanja Windowsa 95/98 Simptom 1.14. Posle restauracije podataka pomou DOS-ovog uslunog programa Backup, disk za podizanje Windowsa 95/98 ne moe da podigne sistem. Ovo se esto deava posle instaliranja novog diska, kada pokuate da restaurirate rezervnu kopiju Windowsa 95/98. Naalost, DOS-ova verzija programa Backup ne restaurira sistemske datoteke. Pokrenite Backup i restaurirajte korenski direktorijum poto potvrdite polja System Files, Hidden Files i Read-Only Files. Onda pokrenite sistem s diskete za podizanje Windowsa 95/ 98 ili diskete MS-DOS 6.x Upgrade Setup Disk 1. Potom komandom SYS osposobite vrsti disk za podizanje, npr. ovako:
A:\> sys c:<Enter>

Sada bi trebalo da moete restaurirati ostale datoteke. Da biste napravili rezervne kopije sistema Windows 95/98, najbolje je da koristite Windowsov program Backup. Poto instalirate novi disk, podelite ga na particije i formatirate, instalirajte novu kopiju Windowsa 95/98, pokrenite Windowsov Backup i tada restaurirajte ostale datoteke na novom disku.
Simptom 1.15. Windows 95/98 nee da se podigne, a ScanDisk prijavljuje loe klastere koje ne moe da popravi. Ovaj problem se najee sree kod vrstih diskova kompanije Western Digital (WD). Ako imate takav disk i on ovako otkae, moete spasti sam disk, ali ne i podatke na njemu. Napravite rezervnu kopiju svih podataka kojima moete da pristupite i onda preduzmite sledee korake:
1. Sa Western Digitalove lokacije www.wdc.com preuzmite servisne datoteke WDATIDE.EXE i WD_CLEAR.EXE. Te datoteke moete preuzeti i sa AOL-a poto upiete kljunu re WDC. 2. Kopirajte datoteke na istu disketu za podizanje sistema.
26
Poglavlje 1
3. Podignite DOS sa iste diskete (bez datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT) i pokrenite WD_CLEAR.EXE. Ovaj usluni program brie sve sa diska (samim tim, unitava i sve podatke). 4. Zatim pokrenite usluni program WDATIDE.EXE da biste temeljno ispitali povrinu diska. 5. Ponovo podelite disk na particije, formatirajte ga i zatim restaurirajte podatke.
Simptom 1.16. Tokom podizanja dobijate poruku o greci Bad or missing <imedatoteke>. Verovatno je oteena neka datoteka koju Windows 95/98
koristi tokom podizanja. Pronaite datoteku koja se pominje u poruci. Ako je pronaete, obriite je i ponovo instalirajte s kompakt diska Windowsa 95/98.
Simptom 1.17. Windows 95/98 prijavljuje oteene datoteke, pomanjkanje datoteka ili greku VxD. Podizanje Windowsa 95/98 zavisi od dostupnosti
nekoliko kljunih datoteka. Ako je neka od njih oteena ili je nema, Windows nee raditi kako treba (ili uopte nee raditi). Ponovo pokrenite Windows Setup i izaberite opciju Verify u Safe Recovery, da biste zamenili oteene datoteke ili one koje nedostaju. Drugi nain je da ponovo instalirate Windows od nule.
Simptom 1.18. Posle instaliranja Windowsa 95/98 ne moete podii sistem s nekog drugog diska. Program Windows Setup proverava sve vrste
diskove da bi pronaao onaj ije polje DriveNumber sektora za podizanje sadri broj 80h, to je oznaka primarne aktivne particije. Windows 95/98 obino natera prvi disk da slui za podizanje, a ostale onemogui u tome. Posle instaliranja Windowsa 95/98 problem se moe ispraviti na dva naina: Zadajte primarnu aktivnu particiju pomou verzije FDISK-a ukljuene u Windows 95/98. Pomou nekog uslunog programa za ureivanje diska izmenite sadraj polja DriveNumber onog vrstog diska s kojeg elite da podiete sistem.
Simptom 1.19. Nestale su registarske datoteke Windowsa 95/98.
Postoje dve registarske datoteke: USER.DAT i SYSTEM.DAT. Njihove automatski napravljene rezervne kopije imaju imena USER.DAO i SYSTEM.DAO. Ako nedostaje datoteka .DAT, Windows 95/98 e automatski uitati odgovarajuu datoteku .DAO. Ukoliko nedostaju ili su oteene obe ove registarske datoteke (.DAT i .DAO), Windows 95/98 e se podii u reimu Safe i ponuditi da restaurira registarsku bazu podataka, ali to ne moe da uini bez rezervne kopije.
27
Imate dve mogunosti: da restaurirate registarske datoteke pomou rezervne kopije na traci ili disketama, ili da pokrenete Windows Setup kako bi on napravio nove registre. Naalost, restauracija stare registarske baze ili pravljenje nove od nule zahteva ponovno instaliranje svih programa i sveg hardvera, to je dug i teak posao. Upotrebite sledeu DOS-ovu proceduru za izradu rezervne kopije registarske baze na disketi:
attrib -r -s -h system.da? attrib -r -s -h user.da? copy system.da? A:\ copy user.da? A:\ attrib +r +s +h system.da? attrib +r +s +h user.da?
Simptom 1.20. Tokom podizanja Windowsa 95/98 prikazuje se poruka o greci Invalid System Disk. Ovo se esto deava prilikom prvog pokretanja
sistema iznova tokom instalacije Windowsa ili tokom podizanja sa diskete. Ako dobijete poruku Invalid System Disk. Replace the disk and then press any key, ona moe imati nekoliko moguih uzroka. Primera radi, moda je disk zaraen virusom koji napada sektor za podizanje. Podignite raunar pomou radne diskete sa antivirusnim programom i pomno pretraite sektor za podizanje. Konfigurisanje Windowsa (njegov Setup) moe da ne uspe ako je antivirusni softver neprekidno u memoriji, ili u sluaju da BIOS titi sektor za podizanje. Pre instaliranja Windowsa 95/98 iskljuite sve zatite sektora za podizanje. Vodite rauna i o softveru za komprimovanje diska. Windows 95/98 ne moe da otkrije takav softver i stoga e promeniti sadraj glavnog sektora za podizanje (engl. master boot record, MBR). Sprovedite postupak restauracije MBR-a koji je opisan u dokumentaciji programa za komprimovanje. Da biste ponovo instalirali sistemske datoteke Windowsa 95/98, postupite ovako: l. Podignite sistem pomou Windowsove diskete za podizanje u hitnim sluajevima (Windows 95/98 Emergency Boot Disk). 2. Posle DOS-ovog odzivnika upiite sledee:
C:
cd\windows\command attrib c:\msdos.sys -h -s -r ren c:\msdos.sys c:\msdos.xxx a:
28
Poglavlje 1
sys e: del c:\msdos.sys ren c:\msdos.xxx c:\msdos.sys attrib c:\msdos.sys +r +s +h

3. Izvadite disketu za podizanje u hitnim sistem.
sluajevima i
ponovo pokrenite
Simptom 1.21. Windows 95/98 odbija da se instalira na komprimovan disk. Verovatno koristite staru verziju softvera za komprimovanje koji Win-
dows 95/98 ne prepoznaje. Mada bi Windows 95/98 trebalo da je kompatibilan sa svim verzijama SuperStora, ipak mu treba Stackerova verzija 2.0 ili novija. Nemojte koristiti zastareli softver za komprimovanje i pobrinite se da na disku bude dovoljno mesta za instaliranje Windowsa 95/98. Ako imate Plus! za Windows 95/98, trebalo bi da moete da instalirate DriveSpace 3, koji prua najbolju podrku za Windows. Iz nekog razloga Windows 95/98 koristi DOS-ov 16-bitni upravljaki program za rad diska u realnom reimu, umesto 32-bitnog za rad u zatienom reimu. Pobrinite se da sav softver povezan sa vrstim diskom (pogotovo upravljaki programi) koristi verzije za zatieni reim. Windows 95/98 trebalo bi da sam instalira odgovarajui softver za zatieni reim, ali moda ete morati da se poveete s proizvoa em diska radi nabavke poslednje verzije softvera. Ako koristite Disk Manager, postarajte se da nabavite verziju 6.0 (ili noviju). Najnoviju zakrpu za njega (DMPATCH.EXE) nai ete na Ontrackovoj Web lokaciji www.ontrack.com. Proverite i BIOS matine ploe. Windows 95/98 ponekad koristi DOS-ov reim rada na velikim EIDE vrstim diskovima (koji imaju vie od 1024 cilindra), zato to je transliranje geometrije diska koje obavlja sistemski BIOS pogreno, pa spreava uitavanje upravljakog programa za rad IDE ureaja u zatienom reimu. Poveite se s proizvoaem raunara kako biste dobili obavetenja o nabavci auriranog BIOS-a.
Simptom 1.22. Disk radi u reimu "MS-DOS compatibility". Simptom 1.23. FDISK ne vidi tabelu particija kad je upravljaki program diska za zatieni reim onemoguen. Kao i kod simptoma 1.22, neki pro-
blem spreava 32-bitni rad vrstog diska. Nemojte koristiti opciju "Disable all 32-bit protected-mode disk drivers", nego nadogradite BIOS matine ploe na neku noviju verziju.
29
Simptom 1.24. Pod Windowsom 95/98 ne moete postii 32-bitni pristup disku. Ako Windows 95/98 ne omoguuje 32-bitni pristup disku, moda
postoji sukob izmeu parametara u CMOS-u matine ploe i BIOS-a u kontroleru EIDE diska. Na primer, ako oba BIOS-a imaju ukljueno logiko adresiranje blokova (engl. logical block addressing, LBA), pobrinite se da ono bude ukljueno samo u jednom od njih. Windows 95/ 98 ponekad ne moe da prepozna nov ureaj. Ako se to desi, proverite da li postoji sukob oko hardverskih resursa (sukobi su prikazani malim utim uzvi nicima u Device Manageru). Proverite i da li su svi potrebni upravljaki programi ispravno instalirani. Ukoliko problem nije reen, uklonite novi ureaj pomou Device Managera i ponovo ga instalirajte putem arobnjakaAdd New Hardware (ili ponovo pokrenite raunar i prepustite Windowsu da prepozna novi ureaj tokom podizanja).
Simptom 1.26. Windows 95/98 slabo radi posle instaliranja pomou Disk Managera. Disk Manager je po pravilu kompatibilan s Windowsom 95/98, Simptom 1.25. Windows 95/98 ne prepoznaje novi ureaj.
uz neka ogranienja. Prvo proverite verziju Disk Managera. Koristite samo verziju 6.0 i novije. Najnoviju zakrpu za njega (DMPATCH.EXE) nai ete na Ontrackovoj Web lokaciji www.ontrack.com. Podreeni disk proverite pomou Disk Managera. Mada bi sistem datoteka Windowsa 95/98 trebalo dobro da radi s podreenim diskom koristei samo Disk Manager, pod nekim okolnostima moe doi do problema: Kada virtuelni upravljaki program Windowsa 3.1 zameni upravljaki program Windowsa 95 za rad u zatienom reimu (WDCDRY.386). Ako je broj cilindara podreenog diska prijavljen u CMOS-u vei od 1024. Ukoliko je parametar podreenog diska u CMOS-u matine ploe "auto-detect".
Simptom 1.27. Problemi s korienjem upravljakog programa proizvoaa diska za 32-bitni pristup vrstom disku (kao to je Western Digitalov upravljaki program FastTrack WDCDRV.386). Windows 95/98 ima 32-
-bitne upravljake programe za rad mnotva EIDE ureaja u zatienom reimu, pa vam nisu neophodni upravljaki programi proizvoaa. Ako Windows 95/98 nije iz datoteke SYSTEM.INI uklonio sve pozive tog upravljakog programa, trebalo bi da je otvorite u editoru, runo ih uklonite i nanovo pokrenete sistem. Pre izmena datoteke SYSTEM.INI obavezno napravite njenu rezervnu kopiju.
30
Poglavlje 1
Postupak kada se Windows sporo podie Windows 95/98 je sloen operativni sistem i treba mu vremena da uita mnoge komponente i upravljake programe. Neke okolnosti, meutim, utiu da se Windows zaista "vue". Ako vam se ini da Windowsu 98 treba neobino mnogo vremena da bi se podigao, ubrzajte ga na sledei nain:
Prvo to treba da uradite jeste da pregledate programe koji se pokreu tokom podizanja sistema, kako biste razmislili da li su vam zaista potrebni. Programi se automatski pokreu unoenjem njihove preice u direktorijum Startup (iji sadraj vidite u meniju Start), upisivanjem njihovog imena posle stavki RUN= i LOAD= datoteke WIN.INI i unosom odgovarajuihstavki u registarsku bazu. U Windowsu 95 morate runo da proverite sva ova mesta, a u Windowsu 98 je sve to na jednom zajednikom mestu (slika 1.1). Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Run iz menija i upiite
Zatvorite nepotrebne programe.
MSCON FI G.
Slika 1.1: Dijalog MSCONFIG u Windowsu 98.
31
Na kartici Startup videete sve programe koji se pokreu istovremeno s podizanjem sistema. Ponitavanjem potvrde u polju levo od svake stavke spreiete da se oni pokreu tokom podizanja sistema. Mnogi antivirusni programi omoguuju neprestano traganje za virusima. Naalost, poto se oni uitavaju tokom podizanja, mogu ozbiljno da ga uspore, poto proveravaju sve programe dok se uitavaju u memoriju. Ako ste spremni da rtvujete deo antivirusne zatite, iskljuite neprestano traganje za virusima i ubrzaete podizanje raunara, ali zadajte programu Scheduler da se barem jednom dnevno sprovede standardno antivirusno pretraivanje. Ne samo da e vreme podizanja biti krae, nego e sistem biti bri prilikom svakog pristupa disku.
neprestano traenje virusa.
Onemoguite
Uz mnoge druge provere, Windows 98 prilikom svakog podizanja proverava i da li ste dodali ili izmenili disketnu jedinicu. Nju verovatno nikada neete menjati, pa saoptite Windowsu da to vie ne treba da proverava. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. Pritisnite karticu Performance, zatim dugme File System i izaberite karticu Floppy Disk. Uklonite znak za potvrdu iz polja "Search for new floppy disk drives each time your computer starts". Prihvatite uinjene izmene i ponovo pokrenite raunar.
proveravanje disketne jedinice.
Spreite
Parametri mree esto su uzrok sporog podizanja sistema. Jedan od najeih problema izaziva mrena kartica s TCP/lP protokolom, koja je podeena tako da od DHCP servera trai svoju lP adresu, a server ne moe da nae. Raunar e ekati i ceo minut na odgovor servera pre nego to nastavi da se podie. Pritisnite dugme Start, istaknite Settings, izaberite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Network (ako ste na mrei preduzea koju odrava neki administrator, ne menjate nita sami, nego zovite njega u pomo). Ako ne koristite TCP/lP na lokalnoj mrei (nego iskljuivo za telefonsko povezivanje s dobavljaem Internet usluga), uklonite samo vezu (engl. binding) izmeu mrene kartice i TCP/lP protokola. U okviru za dijalog Network to je prikazanokaoredTCPIIP -) (ime mrene kartice). Izaberite tu stavku i pritisnite dugme Remove. Ako koristite TCP/lP na lokalnoj mrei, potrebni su vam DHCP server za mreu ili runo unete lP adrese. Male raunarske mree pod Windowsom 98 obino lepo rade s runo zadatim lP adresama. Svakom raunaru u mrei zada se jedinstvena lP adresa iz niza oblika 10.0.0.1, 10.0.0.2. 10.0.0.3 itd. Ona se zadaje u okviru za dijalog Network. Izaberite stavku TC P/ I P -) (i me mrene ka rt i ce) i pritisnite dugme Properties. Na kartici lP
Proverite parametre mree.
32
Poglavlje 1
Address izaberite Spee i v f y an I P a dd r es s i upiite jedinstvenu adresu koju ste odabrali za taj raunar. Sto se tie podmrene maske, pokuajte da za sve raunare postavite 255.0.0.0. Proverite parametre CMOS-a, jer se meu njima nalaze i oni koji utiu na brzinu podizanja. Omoguavanje opcija Quick Boot ili Quick POST i skraivanje inicijalizacije diskova moe da ubrza postupak POST-a za nekoliko sekundi. Podizanje e biti bre i ako omoguite sistemu da se podigne neposredno sa diska C:, umesto da prvo proverava disketu (time se istovremeno spreava prenoenje virusa sa diskete za podizanje).
Poboljajte parametre u CMOS-u.
Moda imate problema s loom hardverskom komponentom ili upravljakim programom. U ionako tekom otkrivanju tih problema pomoi e vam zapisnik o podizanju (engl. boot log) BOOTLOG.TXT, poto su u njemu naznaeni svi koraci postupka podizanja. Moraete pristupiti Windowsovom meniju Startup, u kome se nalazi opcija izrade zapisnika o podizanju. Poto BIOS zavri POST, pritisnite i zadrite taster Ctrl. Trebalo bi da se pojavi tzv. meni podizanja (ako se umesto njega pojavi logotip Windowsa 98, verovatno niste na vreme pritisnuli taster Ctrl). U tom meniju izaberite "logged startup" . Poto Windows zavri podizanje, datoteka BOOTLOG.TXT bie ukorenskom direktorijumu diska C:, gde je moete pogledati pomou Notepada. Na prosenom sistemu nije uobiajeno da bilo koji korak tokom podizanja traje due od sekunde-dve. Dugo podizanje neke komponente (lO do 20 sekundi) obino ukazuje na problem sa upravlja kim programom ili s njemu pridruenim hardverom.
Pregledajte zapisnik podizanja. Saveti za probleme u vezi s podizanjem Windowsa
Muka je ve i to to Windowsu (obino) treba mnogo vremena da se podigne, a jo vea ako on uopte nee da se podigne, jer korienje dijagnostikih programa i odgovarajuih Windowsovih alatki moe biti teko ili nemogue. Ovaj deo poglavlja daje niz saveta koji pomau u otkrivanju i otklanjanju ozbiljnih problema s njegovim podizanjem. Jedna od prvih mogunosti jeste podizanje Windowsa u reimu Safe. Odmah po zavretku BIOS-ovog POST-a pritisnite i zadrite taster Ctrl (pre poetka uitavanja Windowsa). Trebalo bi da se pojavi meni sa opcijama podizanja. Izaberite Safe Mode i pustite Windows da se podigne. Ako podizanje bude uspeno, desnim tasterom mia pritisnite ikonu My Computer i izaberite Properties. Zatim pritisnite karticu Device
Pokuajte s podizanjem u reimu Safe.
33
Managera. Ako bilo koji deo hardvera loe radi, uz njegov naziv bie uti uzvi nik (Device Manager moete upotrebiti i da biste runo onemoguili hardverske komponente; ako posle toga pokrenete raunar, videete po uspenosti podizanja da li ste otkrili neispravnu komponentu). Ukoliko ne moete podii Windows u reimu Safe, verovatno je neka hardverska komponenta raunara ozbiljno pokvarena. Ako Windows ne moe da se podigne zbog greke na disku, moda je uzrok labav kabI za napajanje ili signalni kabI. Proverite te kablove i to da li disk dobija propisno napajanje. Pokuajte da podignete sistem sa diskete. Ako na taj nain doete do DOS-ovog odzivnika, moda je oteen vrsti disk sistema. Ukoliko moete da pristupite vrstom disku, pokuajte da pomou ScanDiska i defragmentiranja otklonite eventualne probleme sa sistemom datoteka.
Upotrebite agenta za automatsko preskakanje
upravljakih
Proverite da li je disk ispravan.
programa.
Ako se sistem rui ili blokira tokom podizanja, Windows 98 e pokuati da izbegne ponovno ruenje preskakanjem onih operacija za koje "misli" da su izazvale problem; to radi tzv. agent za automatsko preskakanje upravljakih programa (ASD). Meutim, on moe da izazove druge probleme (kao to je onemoguavanjedela hardvera) preskakanjem nekog upravljakog programa. Da biste videli preskae li Windows neku operaciju tokom podizanja sistema, pritisnite dugme Start, izaberite opciju Run i upiite ASD. Ako je sve u redu, dobieteporukuThere are no current ASD critical operation failures on thi s machi ne. Ukoliko je raunar imao problema s podizanjem, oni e biti prikazani u tom okviru za dijalog. Dodatna mogunost je da potvrdite polja uz preskoene upravljake programe, pa e ih Windows 98 proveriti tokom sledeeg podizanja. Poto ponovo pokrenete sistem, aktivirajte ASD da biste proverili da li je ista funkcija ponovo onemoguena. Ako jeste, verovatno je problem u tom delu hardvera (ili BIOS-u).
Proverite da li nedostaje neka datoteka. Poruka tokom podizanja A fi l e needed by Wi ndows i s mi ss i ng esto je posledica loe obavljenog brisanja
nekog programa. To se ponekad dogaa ako deinstalirate i zatim odmah ponovo instalirate isti program, a da prethodno niste nanovo pokrenuli raunar. Proi tajte ime datoteke koja nedostaje i razmislite da li vas ono navodi na ime programa koji bi mogao biti uzrok problema. Potom deinstalirajte taj program, pokrenite raunar i ponovo instalirajte isti program. Ako je datoteka povezana s programom koji vam vie nije potreban, upotrebite RegEdit da biste pronali
34
Poglavlje 1
i uklonili sve podatke u registarskoj bazi koji se odnose na njega. (Pre ikakvih zahvata obavezno napravite dobre rezervne kopije registarske baze.) Krajnje sredstvo za reavanje ovoga problema jeste ponovno instaliranje Windowsa. Windows katkad odbija da se podigneiprikazujeporukuWindows Protection Error. You need to restart you r compute r. Nema drugog izlaza nego da sistem podignete sa diskete. Jedan od razloga za to u Windowsu 95/98 moe biti lo rad programa SmartDrive kad je instaliran veliki broj upravljakih programa. Ako u poruci proitate neto u vezi sa inicijalizacijom lOS, pokuajte da podignete sistem sa diskete, pronaite datoteku SMARTDRY.EXE (obino se nalazi u direktorijumu Windows) i preimenujte je u SMARTDRY.BAD. Onda ponovo pokuajte da podignete sistem sa vrstog diska. Poznat je i problem II Windowsu 95 s procesorom AMD K6 koji radi na ue stanosti od 350 MHz ili veoj. Ponekad zbog toga dolazi do pomenute greke (detalje ete pronai u Microsoftovom dokumentu Q 192841; tamo je i zakrpa koja reava problem). Druga reenja za greke koje prijavljuje Windowsova zatita nai ete u Microsoftovom dokumentu Q 149962.
Greke koje prijavljuje Windowsova zatita.
Poglavlje
Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima
Slaba je korist od raunara ukoliko ne mogu dugotrajno i pouzdano da skladite podatke; stoga je razvijeno mnogo razliitih ureaja koji omoguuju pristup ogromnim koliinama informacija. Ovo poglavlje opisuje postupke za otkrivanje i otklanjanje kvarova disketnih jedinica, vrstih diskova, CD itaa, CD pisaa (CD-R) i ureaja za viekratno upisivanje i itanje kompakt diskova (CD-RW).
Disketne jedinice
Uprkos svojoj vremenosti, uvaena disketna jedinica jo uvek je najrasprostranjeniji standardan ureaj za skladitenje podataka sa izmenljivim medijumom. Mada su izuzetno spore i majunog kapaciteta kada se uporede sa vrstim diskovima i ostalim ureajima za skladitenje, zbog njihove velike pouzdanosti, jeftinoe medijuma i univerzalne kompatibilnosti koristi emo ih jo godinama.
Interfejs disketne jedinice Disketne jedinice koriste signalni prikljuak sa 34 iglice i prikljuak napajanja sa etiri kontakta. Oba prikljuka su prikazana na slici 2.1. Smernice za Windows 9S/98/ME Najvei deo svakodnevnog posla odvija se u Windowsu 95/98/ME. Zato se problemi sa disketnom jedinicom obino prvo i primete pod Windowsom. Kad on prijavi potekoe u vezi rada s nekom disketnom jedinicom, pomou sledeih postupaka pokuajte da otkrijete i otklonite kvar.
36
Poglavlje 2
r
2
Strelica
o O
OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO OO
/g[::.. .(Qr::
.'-' _ '
,',
1
2
......
4
2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
:@"'O --;.: ,:.

.....-.'
'
'@{ ;.: ..... :-:.:'.'
3 4
+12 Vdc 12 V ret 5 V ret +5 Vdc
Normal/High density (Obina/velike gustine) In Use/Head Load (Jedinica aktivna/itanjeL ili upisivanje) Drive Select 3 (Izbor jedinice 3) Index (Indeks) Drive select O (Izbor jedinice O) Drive select 1 (Izbor jedinice l) Drive select 2 (Izbor jedinice 2) Motor ON (Pokretanje motora) Direction (Smer) STEP
(KORAK)
Masa
5
7
9
11
13
15
17
19
34
33
22 24 26
enski konektor
(prikljuakL
28 30 32 34
disketne jedinice)
Write Data (Upis podataka) Write Gate (Priprema upisivanja) Track OO (Staza OO) Write Protect (Zatita od upisivanja) Read Data (Citanje podataka) Side Select (Izbor strane) Disk change/-=-Re'-a-'ct'---y (Disketa promenjena/spreman)
21 23
25
27
29
31
33
Slika 2.1: Interfejs disketne jedinice.
Pokrenite Windows u reimu Safe i pokuajte da pristupite disketnoj jedinici. Da biste Windows 95 podigli u reimu Safe, pokrenite raunar i pritisnite taster F8 im ugledate poruku Sta rt ing Wi ndows 95. Zatim iz menija Startup izaberite Safe Mode. Da biste podigli Windows 98 u reimu Safe, pokrenite raunar, pritisnite i zadrite taster etrl poto raunar zavri samotestiranje po ukljuenju (POST) i zatim iz menija Startup izaberite Safe Mode. Ako moete da pristupite disketnoj jedinici u reimu Safe, sledite ovaj postupak:
Proverite kontroler disketne jedinice u reimu Safe.
37
1. Desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer na radnoj povrini, a zatim stavku Properties u meniju koji e se pojaviti. 2. Izaberite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Floppy Disk Controllers. 3. Istaknite kontroler disketne jedinice s kojom imate potekoa i pritisnite dugme Properties. 4. U Windowsu 95 pritisnite polje Original Configuration (Current) da biste uklonili kvaicu iz njega. U Windowsu 98 pritisnite polje za potvrdu Disable in This Hardware Profile, da biste ga izabrali. Time ste onemoguili Windowsov (32-bitni) upravljaki program kontrolera disketne jedinice, koji radi u zatienom reimu. 5. Pritisnite dugme OK i ponovo pokrenite Windows.
Ako sada moete da pristupite disketnoj jedinici, mogli biste se suoiti s jednim od sledeih stanja: Kontroler disketne jedinice moda nije podran u zatienom reimu. Za pristupanje u zatienom reimu neophodni su neki upravljaki programi koji se uitavaju pomou datoteka AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS. Treba onemoguiti upravljake programe koji se uitavaju pomou datoteka AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS, a izazivaju sukob oko resursa u Windowsu.
Ukoliko jo uvek ne moete da pristupite disketnoj jedinici, ponovite pokuaj da raunar prepozna kontroler disketne jedinice pomou sledeih koraka: 1. Desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer na radnoj povrini, a zatim stavku Properties iz menija koji e se pojaviti. 2. Izaberite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Floppy Disk Controllers. 3. Istaknite kontroler disketne jedinice i pritisnite dugme Remove da ga uklonite, a zatim pritisnite dugme OK. ,4. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Add New Hardware. 5. Pritisnite dugme Next, a zatim i dugme Yes da biste omoguili da Windows prepozna hardver raunara. 6. Kada arobnjak Add New Hardware zavri s prepoznavanjem hardvera, pokrenite raunar i ponovo pokuajte da pristupite disketnoj jedinici.
38
Poglavlje 2
Ako otkrije ispravan adresni opseg, ponovno prepoznavanje kontrolera disketne jedinice trebalo bi da otkloni probleme sa adresiranjem. Ukoliko kontroler disketne jedinice ne bude dobro prepoznat, moda je neispravan. Ako kontroler disketne jedinice bude dobro prepoznat, a vi i dalje ne moete da pristupite disketnoj jedinici, moda je problem u disketi. Moda je oteena jedna od disketa ili ak vie njih. Pomou uslunog programa za diskete (poput ScanDiska) proverite da li je disketa oteena, ili upotrebite pouzdanu disketu visokog kvaliteta.
Posumnjajte na disketu.
NAPOMENA: Nemojte koristiti uslune programe za diskete koji nisu kompatibilni sa Windowsom 95 ili 98. Nekompatibilni programi mogu da otete komprimovane (DMF) diskete. ScanDisk prepoznaje DMF diskete i ne oteuje ih.
Moete pokuati i sa
sledeom komandom
posle DOS-ovog odzivnika:
C:\> copy a:\*.* nul
<Enter>
Na primer, ako imate problema s disketnom jedinicom A:, umetnite u nju "sumnjivu" disketu i otkucajte navedenu naredbu. Ona kopira datoteke sa diskete na (nepostojei) "nul" ureaj. Ako se pojavi problem prilikom kopiranja, na ekranu ete videti poruke o greci koje e vas upozoriti da je disketa veroov vatno ostecena.
~
Poznato je da u Windowsu 95/98/ ME dolazi do problema sa disketnom jedinicom ukoliko se za izradu rezervnih kopija koristi jedinica trake Irwin. Program za instaliranje Windowsa (Setup) trebalo bi da ukloni sledei iskaz iz odeljka [386Enh] datoteke SYSTEM.INI:
Posumnjajte na rezervnu kopiju na traci.
device=<putanja>\VIRWT.386
Ako posle instaliranja Windowsa 9S/98/ME ponovo instalirate softver za pravljenje rezervnih kopija pomou jedinice trake Irwin, opet e ovaj iskaz biti smeten u datoteku SYSTEM.INI i opet e izazvati sukobe prilikom pristupanja disketnoj jedinici pod Windowsom. Ukoliko se to desi, moraete ovaj iskaz u datoteci SYSTEM.INI da pretvorite u komentar (dodavanjem REM na poetak reda). Pokrenite raunar i proverite da li su parametri disketne jedinice u CMOS-u ispravni, jer ako nisu, Windows ne moe da prepozna hardver disketne jedinice. Ako stoga morate da izmenite parametre u CMOS-u, ne zaboravite da snimite novo stanje pre izlaska iz programa za njegovo podeavanje.
Proverite parametre CMOS-a.
39
Sukobi oko resursa (koje prikazuje Device Manager) mogu izazvati probleme pri itanju sa disketa i upisivanju na njih. Obino ih moete otkloniti korienjem drugih resursa ili uklanjanjem iz Device Managera onih koji izazivaju sukob. Sukobi se najee deavaju s karticama kontrolera vrstih diskova, grafikim karticama ili COM prikljucima.
Proverite postoje li sukobi oko resursa. Otkrivanje i otklanjanje kvarova disketnih jedinica
Sistem se podie, a1i se disketa ne inicijalizuje posle umetanja. Razlog tome moe biti nekoliko krupnih problema, pa razmislite dobro o svakom od njih pre nego to preduzmete bilo kakvu akciju:
Simptom 2.1. Kontroler disketne jedinice ne reaguje.
Proverite disketu. Proverite da li je disketa dobro umetnuta u disketnu jedinicu. Ako ne ue pravilno i do kraja u disketnu jedinicu, ne moe da joj se pristupi. Ako diskete ne lee lepo u disketnoj jedinici, zamenite disketnu jedinicu. Proverite napajanje jedinice. Labavi prikljuci i loi kablovi mogu da onesposobe disketnu jedinicu. Unirnerom izmerite jednosmerne (DC) napone na prikljuku za napajanje. Sondu negativnog pola poveite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite +12 V. Zatim sondu negativnog pola poveite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4. Trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, preite na defektau izvora napajanja ili ga odmah zamenite. Proverite signalni kabI. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajui prikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (moda je otkazao senzor koji daje signal "disketa umetnuta"). Proverite to tako to ete je zameniti pouzdanom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju tokom podizanja raunara moete dobiti i BIOS-ovu poruku o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Pokuajte da onemoguite postojei kontroler i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).
Simptom 2.2. Disketa se vrti u disketnoj jedinici, ali ona ne moe da pronae potrebnu stazu. Ovaj tip simptoma obino ukazuje na to da je
40
Poglavlje 2
korani
motor za pozicioniranje glave blokiran ili oteen, dok su sve ostale funkcije disketne jedinice ispravne. Zato uinite sledee:
Proverite ima li prepreka kretanju glava. Paljivo pregledajte sklop za pozicioniranje glava da biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle da ukoe glave za itanje i pisanje. Oprezno izvadite sve prepreke koje pronaete. Povedite rauna o tome da tokom uklanjanja prepreke sluajno ne poremetite neku spojnicu ili mehaniku komponentu. Proverite napajanje jedinice. Izvadite disketu iz jedinice i odvojite i ponovo spojite njen signalni i napojni kabI. Ukljuite raunar i unimerom izmerite napone na prikljunici napajanja disketne jedinice. Sondu negativnog pola poveite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite + 12 V. Zatim sondu negativnog pola poveite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4 - trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, kvar je u izvoru napajanja; otklonite ga ili zamenite izvor. Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuakdisketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketnajedinica pokvarena (modaje otkazao senzor koji daje signal "disketa umetnuta"). Zamenite je pouzdanom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju, tokom podizanja mogu se pojaviti BIOS-ove poruke o greci disketne jedinice ili njenog kontrolera. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).
Simptom 2.3. Glave za itanje i pisanje se dobro pozicioniraju, ali vratilo se ne obre. Ovaj simptom navodi na pomisao da je motor vratila blokiran ili oteen, dok su sve ostale funkcije disketne jedinice ispravne. Stoga proverite
sledee:
Proverite ima li u ureaju nekih prepreka obrtanju. Iskljuite raunar i izvadite disketnu jedinicu. Paljivo pregledajte motor vratila, prenosni remen (ako postoji) i sklop vratila kako biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle ukoiti vratilo. Ako postoji remen koji povezuje motor i vratilo, proverite da li je dovoljno napet; on ne srne da
41
proklizava. Trebalo bi da jedinicu ispitate i uz umetnutu disketu, kako biste proverili da umetanje ili ravnanje diskete ne uzrokuje problem; proverite to sa vie disketa. Oprezno izvadite sve prepreke koje pronaete. Povedite rauna o tome da tokom uklanjanja prepreke ne izazovete tetu. Nemojte podrnazivati sklop, ve oprezno usisajte ili obriite nataloenu prainu i prljavtinu. Proverite napajanje jedinice. Izvadite disketu iz jedinice i odvojite i ponovo spojite njen signalni i napojni kabI. Ukljuite raunar i unirnerom izmerite napone na prikljuku za napajanje disketne jedinice. Sondu negativnog pola poveite sa iglicom 2, a onu pozitivnog pola sa iglicom 1. Trebalo bi da izmerite + 12 V. Zatim sondu negativnog pola poveite sa iglicom 3, a onu drugu sa iglicom 4 - trebalo bi da izmerite +5 V. Ako je jedan od ova dva napona prenizak ili ga nema, preite na otkrivanje i otklanjanje kvara u izvoru napajanja ili ga jednostavno zamenite. Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokuajte s drugim kablom ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (moda je otkazao upravljaki sistem motora vratila). Proverite to tako to ete je zameniti ispravnom disketnom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju tokom podizanja moete dobiti i BIOS-ovu poruku o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).
Simptom 2.4. Disketna jedinica nee da ita sa diskete ili da upisuje na nju. Sve ostale operacije odvijaju se naizgled normalno. Ovakav problem. moe se ispoljiti na nekoliko naina, no obino vas operativni sistem upozorava na greku itanja sa diskete ili upisivanja na nju. Sledee provere mogu pomoi da otkrijete problem:
Proverite disketu. Pokuajte s propisno formatiranom disketom u sumnjivoj jedinici. Neispravna disketa moe izazvati mnoge probleme sa itanjem ili pisanjem. Oistite disketnu jedinicu. Ako ispravna disketa nije pomogla, temeljno oistite glave za itanje i upisivanje. Nemojte koristiti disketu za ienje due od 30 sekundi odjednom, jer ete otetiti glave prevelikim trenjem.
42
Poglavlje 2
Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokuajte s drugim kablom ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena (moda je otkazao upravljaki sistem motora vratila). Pokuajte da je zamenite pouzdanom disketnom jedinicom iz drugog v racunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ukoliko ni nova disketna jedinica nije reila problem, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. Ako je tako, tokom podizanja moe se pojaviti i BIOS-ova poruka o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).
Simptom 2.5. Disketna jedinica moe da pie po disketi na koju je upisivanje "onemogueno". Kada doe do ovakvog problema, najee je
neispravna disketna jedinica.
Preporuujem sledei postupak:
Proverite disketu. Izvadite i ispitajte disketu da biste proverili da li je upisivanje zaista onemogueno. Ako nije bilo, onemoguite ga kako treba i ponovo pokuajte upisivanje. Proverite i s novom disketom. Oistite disketnu jedinicu. Oistite disketnu jedinicu istim komprimovanim vazduhom (posebnu panju posvetite ienju senzora za dozvolu upisivanja). Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Moda je otkazao senzor za dozvolu upisivanja ili elektronika ugraena u jedinicu. Proverite to tako to ete je zameniti pouzdanom disketnom jedinicom iz drugog raunara.
Simptom 2.6. Jedinica prepoznaje diskete visoke gustine ili dvostruke gustine, ali ne i obe vrste medijuma. Ovakav tip problema obino se poja-
vljuje u disketnimjedinicama od 3,5 ina tokom postupka formatiranja diskete, kada jedinica treba da proveri tip medijuma. Sledee provere mogu pomoi pri otkrivanju problema:
Proverite disketu. Proverite da li koristite ispravan tip diskete (to se esto previa, poto se mnoge generike diskete isporuuju bez oznake gustine). Oistite disketnu jedinicu. Oistite disketnu jedinicu istim komprimovanim vazduhom (posebnu panju posvetite ienju senzora za tip medijuma).
43
Proverite signalni kabI. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili upotrebite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena. Moda je otkazao senzor za prepoznavanje tipa medijuma ili elektronika ugraena u jedinicu. Pokuajte da zamenite disketnu jedinicu nekom provereno ispravnom jedinicom (iz drugog raunara).
Simptom 2.7. Posle umetanja nove diskete pojavljuje se direktorijum prethodne. Treba nanovo da pokrenete sistem da bi nova disketa bila pre-
poznata. Radi se o klasinom problemu "fantomskog" direktorijuma, koji obino izaziva oteen kabI ili' neispravna disketna jedinica. To ete saznati posle sledeih provera:
Proverite signalni kabI. Proverite da li je trakasti kabI s 34 ice vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuakdisketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili pokuajte s drugim kablom ako treba. Proverite kratkospojnike na disketnoj jedinici. Ako ste instalirali novu disketnu jedinicu, proverite njene kratkospojnike. Neke disketne jedinice doputaju da se signal DISK CHANGE omogui ili onemogui. Proverite da li je taj signal omoguen. Zamenite disketnu jedinicu. Ukoliko problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica pokvarena. Moda je otkazao senzor za prepoznavanje tipa medijuma ili elektronika ugraena u jedinicu. Proverite to zamenom disketne jedinice pouzdanom jedinicom iz drugog raunara.
NAPOMENA: Ako sumnjate da postoji problem fantomskog direktorijuma, nemojte pokuavati da bilo ta upiete na disketu, jer bi moglo doi do prepisivanja preko njegove tabele dodeljivanja datoteka (FAT) i direktorijuma. To bi onemoguilo pristup njenom sadraju, ukoliko paljivo ne sprovedete postupak obnavljanja podataka.
Simptom 2.8. Na disketnoj jedinici nema kratkospojnika, pa podeavanje nije mogue. Ovo je pre nezgoda nego kvar. Obino su disketne jedinice bez
kratkospojnika podeene prema
sledeem opisu:
Aktiviran signal Drive Select l ("izbor jedinice 1" - odgovara slovnoj oznaci diska B:) Omoguen signal Disk Change ("disketa promenjena" - kontakt 34) Uzemljeno kuite disketne jedinice
44
Poglavlje 2
Ovakva konfiguracija podrava uobiajene sisteme jedne disketne jedinice od 1,44 MB spojene pomou uvmutog kabla ili dveju takvih jedinica.
Simptom 2.9. DOS prijavljuje greku poput "Cannot read from drive A:". Disketa je do kraja gumuta u jedinicu, a signalna lampica (LED) disketne jedinice pokazuje da raunar pokuava da pristupi disketi. Preduzmite sledee korake:
,
Proverite disketu. Ponite od provere sumnjive jedinice pomou pouzdane, propisno formatirane diskete. Neispravna disketa moe izazvati mnoge probleme u itanju ili upisivanju. Proverite ima li u ureaju nekih prepreka obrtanju. Paljivo pregledajte motor vratila, prenosni remen (ako postoji) i sklop vratila kako biste proverili ima li polomljenih delova ili nekih drugih prepreka koje bi mogle ukoiti vratilo. Ako postoji remen koji povezuje motor i vratilo, proverite da li je dovoljno napet; on ne srne da proklizava. Trebalo bi da jedinicu ispitate i uz umetnutu disketu da biste proverili da li umetanje ili ravnanje diskete ne uzrokuje problem. Proverite svoje opaanje s vie disketa. Oprezno izvadite sve prepreke koje pronaete. Povedite rauna da tokom uklanjanja prepreke nehotino ne izazovete tetu. Oistite disketnu jedinicu. Ako pouzdana disketa nije reila problem, pokuajte da temeljno oistite glave za itanje i pisanje. Nemojte koristiti disketu za ienje due od 30 sekundi, jer ete otetiti glave prevelikim trenjem. Proverite signalni kabi. Proverite da li je trakasti kabI sa 34 ice vrsto nataknut na odgovarajui prikljuak disketne jedinice. Ponovo ga namestite ako je labav ili prikljuite drugi kabI ako treba. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem i dalje postoji, verovatno je disketna jedinica neispravna. Moda je otkazao senzor za proveravanje tipa medijuma ili elektronika ugraena u jedinicu. Zamenite disketnu jedinicu pouzdanom jedinicom iz drugog raunara. Zamenite kontroler disketne jedinice. Ako ni nova disketna jedinica nije pomogla, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. U tom sluaju tokom podizanja moe se pojaviti i BIOS-ova poruka o greci u disketnoj jedinici ili njenom kontroleru. Onemoguite postojei kontroler disketne jedinice i instalirajte kontrolersku karticu proirenja (na kojoj je omoguen rad samo kontroleru disketne jedinice).
Simptom 2.10. Signalna lampica (LED) aktivnosti disketne jedinice pali se odmah po ukljuenju raunara. Ovo je klasian problem do kojeg dolazi posle zamene ili dodavanja disketne jedinice. U gotovo svim sluajevima uzrok
45
je naopako prikljuenjedan kraj signalnog kabla. Proverite da li je kontakt 1 (na koji dolazi crvena ivica) 34-ilnog kabla ispravno prikljuen na disketnu jedinicu i kontroler. Ako problem i dalje postoji, moda je otkazao kontroler disketne jedinice. To se retko deava, ali ipak pokuajte s novim kontrolerom.
Simptom 2.11. Nova disketna jedinica ne radi ili je sistem ne prepoznaje.
Ovaj problem obino je posledica vanja CMOS-a. Postupite ovako:
neodgovarajuih ili
neizmenjenih podea-
Proverite parametre CMOS-a. Ukljuite raunar i pokrenite rutinu za podeavanje CMOS-a. Proverite da li se parametri disketnih jedinica slau s podacima ugraenih jedinica; ako se ne slau, upiite odgovarajue parametre u CMOS. Moda ste prethodno zaboravili da snimite parametre, pa ih snimite sada i ponovo isprobajte sistem. ' Proverite kablove. Proverite napojni i signalni kabI disketne jedinice. , Labavi ili neispravno prikljueni kablovi mogu onemoguiti njen rad. Paljivo montirajte oba kabla i ponovo isprobajte sistem. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Zamenite je nekom pouzdanom jedinicom iz drugog raunara da biste to proverili.
Simptom 2.12. Sistem ne moe da se podigne s nove disketne jedinice.
Ako je raunar ispravno prepoznao disketnu jedinicu i ona dobro radi, neuspeno podizanje ne mora da znai kvar. Moda je u pitanju redosled ureaja za podizanje ustanovljen u CMOS-u; esto je taj redosled A: pa C:, ili C: pa A:. Ako ste novu disketnu jedinicu instalirali kao B:, sistem nee ni pokuati da se podigne s nje poto nije ukljuena u redosled podizanja. Preite u rutinu za podeavanje CMOS-a i podesite redosled podizanja tako da novi ureaj bude prvi na redu (dakle, B:/C: ili A:IB:/C: itd.).
Simptom 2.13. Posle instaliranja druge disketne jedinice dolazi do mnogih signalnih problema, poput greaka u itanju ili pisanju. Verovatno ste
zaboravili na otpornike za zakljuenje linije (terminatore) na drugoj (srednjoj) disketnoj jedinici, to je dovelo do signalnih greaka. Skup terminatora treba da bude na disketnoj jedinici koja je na kraju lanca ureaja. Proverite da li je skup terminatora na jedinici A:, pa ih uklonite sa srednje jedinice (B:). Proverite i da li su signalni kablovi vrsto prikljueni na obe jedinice. Labavi ili oteeni kablovi mogu izazvati signalne probleme.
46
Poglavlje 2
Simptom 2.14. Ne moete da napravite disketu za podizanje Windowsa 95/ 98/ME. Mnogi uzroci mogu spreiti Windows da valjano napravi disketu za
podizanje, pa u u narednim takama navesti samo najee uzroke:
Proverite disketu. Moda sama disketa ima deset ili vie loih sektora, ili je pak njen prvi sektor oteen. Isprobajte pouzdanu disketu (najbolje visokokvalitetnu disketu). Windows 95/981ME po pravilu zahteva disketu velike gustine (1,44 MB) za podizanje. Proverite antivirusni softver. Mnoge antivirusne alatke utiu na rad disketne jedinice. Onemoguite ili deinstalirajte antivirusni softver prema uputstvima
proizvoaa.
Proverite parametre CMOS-a. Pokrenite raunar i uite u rutinu za podeavanje CMOS-a. Proverite da li se parametri disketnih jedinica podudaraju s podacima ugraenih ureaja. Ako treba, upiite u CMOS ispravne podatke. Moda ste prethodno zaboravili da snimite upisane podatke, pa to uinite sada i ponovo isprobajte sistem. .' Onemoguite/uklonite ureaje s trakom. Pojedini stariji ureaji za izradu rezervnih kopija koriste kontroler disketne jedinice; moda neki od njih spreava pristup disketnoj jedinici. Da biste otklonili ovaj problem, odvojite ureaj s trakom od kontrolera disketne jedinice pre nego to pokuate da napravite disketu za podizanje Windowsa 95/98IME, ili onemoguite upravljaki program ureaja za izradu rezervnih kopija. Zamenite disketnu jedinicu. Ako problem nije otklonjen, verovatno je disketna jedinica neispravna. Proverite to tako to ete je zameniti proverenom jedinicom iz drugog raunara.
v
Cvrsti diskovi
Cvrsti diskovi su se brzo svrstali meu najmonije i najnaprednije delove PC raunara. Ogromne mogunosti skladitenja i izuzetna brzina omoguuju njihove nedostine performanse u prenoenju podataka, ukljuujui tu i korienje virtueine memorije. Osim toga, PC raunari zavise od ispravnog funkcionisanja vrstih diskova. Njihovi problemi mogu onemoguiti podizanje raunara, a otkaz diska moe unititi rezultate viemesenog rada.
Interfejsi vrstih diskova Moderni vrsti diskovi koriste dva glavna interfejsa: IDElEIDE i SCSI. Raspored signala IDElEIDE prikljuka prikazan je na slici 2.2. IDElEIDE diskovi (raunajui i novije diskove UDMAl33, UDMAl66 i ATA 100) vrlo su rasprostranjeni - veina korisnikih sistema napravljenih posle 1989. godine
v
47
ima neki tip IDE diska. SCSI diskovi su zastupljeni u serverskim sistemima i istiu se u istovremenom izvravanju vie poslova (engl. multitasking). Na slici 2.3 prikazan je raspored signala standardnog 50-ilnog SCSI prikljuka, a na slici 2.4 odgovarajui raspored 68-ilnog.
Kontakt 1 3 5 7 9
II
Ime
13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39
Reset DD7 DD6 DD5 DD4 DD3 DD2 DD1 DDO Ground DMARQ - IlO write data (-DlOW) - IlO read data (-DIOR) - IlO channel ready (-IORDY) - DMA acknowledge (-DMACK) Interrupt request (lNTRQ) DAl DAO - Host chip selO (-CS1FX) - Drive active (-DASP)
Kontakt 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40
Ime
Ground DD8 DD9 DD10 DDll DD12 DD13 DD14 DD15 Key (slot only) Ground Ground Ground unused Ground - Host 16-bit IlO (-IOCS16) - Passed diagnostics (-PDIAG) DA2 - Host chip seI 1 (-CS3FX) Ground
Slika 2.2: Raspored signala standardnog IDE
prikljuka.
kapaciteta diskova Do ogranienja kapaciteta dolazi uvek kad BIOS raunara (i njegov operativni sistem) ne mogu da prepoznaju (ili adresiraju) neka mesta na vrstom disku. To nije problem uzrokovan projektovanjem diska ili njegovom strukturom, ve ogranienje BIOS-a ili operativnog sistema. Sto se tie BIOS-a, on ne moe da
v
Ogranienja
48
Poglavlje 2
Signal
Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Reserved Open Reserved Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground
Kontakt Kontakt
1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35 37 39 41 43 45 47 49 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50
Signal
Data O Data 1 Data 2 Data 3 Data 4 Data 5 Data 6 Data 7 Data parity Ground Ground Reserved TERMPWR Reserved Ground -ATN Ground -BSY -ACK -RST -MSG -SEL -CID -REQ -110
(- Attention)
(-Busy) (- Acknowledge) (-Reset) (-Message) (-Select) (-ControlIData) (-Request) (- Input/Output)

prikljuka.
Slika 2.3: Raspored signala standardnog 50-ilnog SCSI
translira adrese sektora vie od izvesnog broja cilindara, ime ograniava upotrebljivi kapacitet vrstog diska na manji iznos od njegovog fizikog kapaciteta. Kadaje re o operativnom sistemu, njegova struktura datoteka, odnosno tabela dodeljivanja datoteka (FAT) moe da primi ogranien broj adresa fizikih lokacija. Proizvoai diskova prvi put su se suoili sa ogranienjem BIOS-a 1994. godine, kada se pojavio vrsti disk od 540 MB (ATA-2IEIDE). Ogranienja OS-a otkrivena su s pojavom vrstih diskova veih od 2,1 GB. Konkretna ogranienja na koja ete naii zavise od verzije BIOS-a i od operativnog sistema. Danas jo ima BIOS-a sa ogranienjima na 2, l GB, 4,2 GB ili 8,4 GB. Operativni sistemi poput DOS-a i Windowsa 95 ograniavaju particije na 2, l GB, a Windows NT na 4,2 GB, dok Windows 95 OSR2 i Windows 98 mogu da pristupaju mnogo veim diskovima koristei sistem datoteka FAT32. Ovo poglavlje trebalo bi da vam pomogne da razumete i prevaziete ogranienja veliine diskova.
49
Signal
Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground TERMPWR TERMPWR Reserved Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground Ground
Kontakt Kontakt
Signal
Data 12 Data 13 Data 14 Data 15 Data parity 1 Data O Data 1 Data 2 Data 3 Data 4 Data 5 Data 6 Data 7 Data parity O Ground Ground TERMPWR TERMPWR Reserved Ground -ATN Ground -BSY -ACK -RST -MSG -SEL
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
II
35 36 37 38 39 40 41 42 43
44
12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34
45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68
(- Attention) (-Busy) (- Acknowledge) (-Reset) (-Message) (-Select) (-Control/data) (-Request) (- Input/output)
-cm
-REQ
-IJO
Data 8 Data 9 Data 10 Data 11

prikljuka.
Slika 2.4: Raspored signala standardnog 68-ilnog SCSI

Ogranienja
broja cilindara u BIOS-u BIOS je klju za adresiranje vrstih diskova pomou programa koji se pozivaju . oftverskim prekidom INT 13. Danas su najea tri ogranienja BIOS-a:
Verzije BIOS-a starije od jula 1994. godine obino ograniavaju veliinu diska na 528 MB. Takav BIOS ne moe da adresira disk s vie od 1024 cilindra. Logiko adresiranje blokova diska (LBA) proirilo se tek posle ovog datuma.
50
Poglavlje 2
Verzije BIOS-a posle jula 1994. godine po pravilu ograniavaju veliinu diska na 2,1 GB. Takav BIOS ne moe da adresira disk s vie od 4093 cilindra (ponekad 4096). Mada se LBA u njima ispravno koristi, proizvoai BIOS-a vetaki su nametnuli ogranienje broja cilindara koje je mogue adresirati. Verzije BIOS-a nastale posle 1996. godine obino mogu da adresiraju diskove vee od 528 MB, pa i one preko 2,1 GB, ali esto ograniavaju veliinu diska na 4,2 GB ili 8,4 GB. Takav BIOS ne moe da adresira disk s vie od otprilike 8190 cilindara, mada ispravno koristi LBA. S diskovima veim od 8,4 GB mogu da rade BIOS-i kompanije Phoenix Technologies (www.ptltd.com) verzija 4 i revizija 6 ili vea. BIOS-i verzije 5.12 ne podravaju proireni INT 13. Poto su svi Phoenixovi BIOS-i verzije 4, to je 5.12 starije izdanje od revizije 6. Phoenix za nadogradnju svojih BIOS-a preporuujekompaniju MicroFirmware (http://max.jirmware.com). BIOS-i kompanije Award (www.award.com) datirani posle novembra 1997. godine podravaju diskove vee od 8,4 GB. Award za nadogradnju preporuuje kompaniju Unicore (www.unicore.com). Diskove vee od 8,4 GB podravaju BIOS-i kompanije American Megatrends (AMI; www.megatrends.com). datirani od 1. januara 1998. godine i kasnije.
Evo jo nekih detalja s tim u vezi:
particija u operativnom sistemu Veliinu diskova ograniavaju i sistemi datoteka koje koriste razni operativni sistemi. Operativni sistemi koji koriste FAT16 (DOS, komercijalna izdanja Windowsa 95, kao i neke instalacije Windowsa NT i OS/2) obino ograniavaju veliinu diska na 2,1 GB. Windows NT koji koristi NTFS (NT File System) ograniava veliinu diska na 4 GB. Ako koristite diskove vee od ovih ogranienja, moraete da ih izdelite na vie particija da biste iskoristili sav raspoloiv kapacitet. Uvoenjem sistema FAT32 u Windows 95 OSR2 i Windows 98 omoguenje pristup diskovima veliine do dva terabajta (TB) kao jednoj particiji. Kako prevazii ogranienja kapaciteta Od 1994. godine industrija PC raunara primetno se trudi da prevazie ogranienja veliine diskova koja nameu BIOS i operativni sistem. Naalost, ta ogranienja jo smetaju u starijim raunarima, naroito kad im se dodaju ogromni diskovi koji su danas jeftini. Zato je najei problem prilikom nadogradnje diskova upravo njihova veliina, ali serviseri PC raunara mogu da koriste nekoliko taktika da bi prevazili taj problem.
Ogranienja veliine

Ogranienje
51
na 528 MB. Podrka velikih EIDE diskova preko 528 MB oi gledno zahteva nadogradnju sistema, a na raspolaganju su tri reenja: nadogradnja BIOS-a matine ploe kako bi podrao LBA, nadogradnja kontrolera diska korienjem ugraenog BIOS-a koji podrava LBA i deljenje diska na particije pomou uslunih programa poput Disk Managera ili EZ-Drivea. Ako je raunar stariji od 1994. godine, novi kontroler diska i BIOS matine ploe verovatno e znaajno poboljati performanse diska. Ukoliko je cena glavna smetnja, usluni programi za deljenje diska na particije su besplatni (i uraunati u cenu veine novih diskova), a ne zahtevaju ni nadogradnju hardvera.
Ogranienja
na 2,1 GB, 4,2 GB, 8,4 GB i 32 GB. Potekoa sa ovim ogranienjima jeste to ih prati nekoliko moguih simptoma:
Gubljenje cilindara. Do ove pojave dolazi kada BIOS ogranii broj cilindara prijavljenih operativnom sistemu na 4095. Moda BIOS prikazuje na ekranu da disk ima i vie od ovog broja cilindara, ali operativnom sistemu prijavljuje samo toliko. Zamrzavanje sistema tokom POST-a. Do "zamrzavanja" sistema tokom samotestiranja nakon ukljuenja raunara (engl. power-on self-test, POSI) dolazi ako BIOS ne zna ta da radi s vikom cilindara. To se najee deava kad BIOS pokua da automatski prepozna strukturu diska, to neki BIOS-i mogu da urade. Prijavljivanje preostalih cilindara. Do ove pojave dolazi kada BIOS od stvarnog broja cilindara oduzme njihov maksimalan broj s kojim moe da radi (4095), i razliku prijavi operativnom sistemu kao realni broj cilindara. Na primer, ako disk ima 4096 cilindara, BIOS bi prijavio da disk ima samo jedan cilindar. Zamrzavanje sistema tokom podizanja. Ovo se najee deava s diskovima veim od 4,2 GB (koji imaju 8 ili 32 GB) tokom poetnog uitavanja (sa diskete ili postojeih vrstih diskova). To moe da prouzrokuje BIOS, prijavljivanjem operativnom sistemu da je broj glava diska 256 (lOOh). Veliina registra koji DOS i Windows 95/981ME koriste za broj glava omoguava smetanje samo dveju heksadecimalnih cifara (to bi dalo maksimalno 255 glava).
Ovi simptomi gotovo uvek ukazuju na nekompatibilnost BIOS-a, a ona se tklanja njegovom nadogradnjom. Trebalo bi da se poveete s proizvoaem raunara ili matine ploe i od njih saznate postoji li novija verzija BIOS-a. Ako ne moete da nadogradite BIOS matine ploe, instalirajte novi kontroler diska k di ima BIOS s reimom rada LBA za podrku dodatnim cilindrima.
52
Poglavlje 2
Pokuajte da podesite i transliranje adresa diska da biste prevazili BIOS-ovo ogranienje broja cilindara. Moda e automatsko prepoznavanje ogromnih novih vrstih diskova biti naizgled uspeno, a problem e nastati kad pokuate da izdelite disk na particije. Particija dobro izgleda dok se pravi pomou FDISK-a, ali se sistem rui kad ga iznova pokrenete. Mada je to ogranienje operativnog sistema, izgleda da je odgovarajui nain za njegovo prevazilaenje kompenzacija u sistemskom BIOS-u. Na sreu, postoji i privremeno reenje problema (dok ne nadogradite BIOS).
NAPOMENA: Najpre proverite da li postojei BIOS moe da radi sa diskovima veim od 2 GB, 4 GB, 8,1 GB ili 32 GB.
Da biste podesili disk vei od 4 GB (pod starijim BIOS-om), sprovedite sledei postupak: l.
Ukljuite
opciju za automatsko prepoznavanje diska u rutini CMOS
Setup.
2. Runo smanjite upisani broj glava sa 16 na 15. 3. Pomnoite broj cilindara sa 16115 (i rezultat zaokruite na prvi manji ceo broj). Poto 16115 iznosi 1,06667, najjednostavnije je da mnoite sa 1,06667 (i zatim zaokruite na manji ceo broj). 4. Upiite ovaj vei broj kao broj cilindara. 5. Zapiite nove brojeve glava, cilindara i sektora. 6. Snimite izmene u CMOS-u, izdelite disk na particije i formatirajte ga.
NAPOMENA: Vrednosti upotrebljenih brojeva za transliranje adresa treba da sauvate, kako biste mogli da ih upotrebite ako se izgubi sadraj CMOS-a ili ako disk premestite u drugi raunar. Napiite te brojeve na flaster i zalepite ga na disk.
operativnog sistema. U osnovi, postoje dva naina za prevazilaenje ogranienjaveliine diska koja namee neki operativni sistem. Ako nastavite da koristite sistem datoteka FAT16, moraete da napravite particije veliine do 2 GB. Ako je disk vei od 2 GB, napravite na njemu vie particija. Tako e sistem imati vie od jednog logikog diska, ali e ceo kapacitet diska biti iskorien. Druga mogunost je da nadogradite sistem na FAT32 pomou Windowsa 95 OSR2, Windowsa 98 ili Windowsa ME, koji rade sparticijama veim od 32 GB. Moraju se uzeti u obzir jo neke injenice. Na primer, vrsti diskovi (i drugi medijumi) vei od 32 GB nisu podrani ni u jednoj verziji Windowsa 95. U vreme kad se on razvijao, pa i njegova verzija OSR2, takvih medijuma nije ni bilo. Ako elite da koristite medijurne vee od 32 GB, treba da nadogradite
Ogranienja
53
operativni sistem na Windows 98IME ili Windows NT. Ukoliko izaberete Windows NT 4.0, instalirajte ga uz Service Pack 4 (ili noviji) kako biste prevazili ogranienje veliine diska. Windows 2000 ne pati od ovih problema. Isto tako, Windowsova verzija ScanDiska (koja radi u zatienom reimu) ponekad pogreno prijavljuje veliinu klastera na IDE diskovima veim od 32 GB. Simptom moe biti nemogunost pristupanja ostatku diska (preko 32 GB). Ispraviete ovaj problem preuzimanjem datoteke 243450US8.EXE (datum izdavanja 12/10/99) s Microsoftove Web lokacije. (Detalje potraite u lanku Q243450 Microsoftove baze znanja.) Ovaj problem se ne pojavljuje ukoliko BIOS koristi pravo LBA adresiranje pomou Assista, a ne BitShifta.
za otkrivanje i otklanjanje kvarova vrstih diskova Na sreu, nisu svi problemi sa vrstim diskovima fatalni. Istina je da moete izgubiti neke programe i podatke (stoga esto pravite njihove rezervne kopije), ali mnogi problemi mogu se otkloniti i bez zamene diska. Umesto da pokuavate da popravite mehaniku ili elektroniku vrstog diska, pokuajte danas uobiajenu popravku podataka na njemu. Obnavljanjem ili premetanjem podataka s pokvarenog diska esto je mogu njihov oporavak. Ako to ne uspe, disk (i/ili njegov kontroler) moraju da se zamene. Pre nego to ponete bilo kakvo otklanjanje kvarova vrstih diskova, trebalo bi da obavite sledee:
Vodi
1. Naite DOS-ovu ili Windowsovu (95/98IME) disketu za podizanje. Ako je nemate pri ruci, trebalo bi da je napravite sada, pre nego to nastavite postupak. 2. Prikupite diskete za instaliranje DOS-a, odnosno kompakt disk za instaliranje Windowsa 95/981ME. Ako treba nanovo da instalirate operativni sistem ili neku njegovu komponentu, ove alatke su neophodne. 3. Prikupite sve dijagnostike programe za disk i kontroler koji vam mogu zatrebati. 4. Pre bilo kakvog pokuaja popravke diska, napravite reze vnu kopiju to vee koliine podataka s njega.
NAPOMENA: Otklanjanje kvarova na diskovima moe da dovede do unitenja podataka na njima. Zato pre bilo kakvog zahvata na disku, napravite rezervnu kopiju to vee koliine njegovih podataka. Ako ne moete da napravite rezervnu kopiju, nemojte praviti nove particije na tom disku niti ga formatirati ukoliko to nije apsolutno neophodno i ako prethodno niste iscrpli sve ostale mogunosti.
Opte smernice za otkrivanje i otklanjanje kvarova. Mada instaliranje i zamena diskova najee prolazi dobro, ipak moe doi do problema. Ako ste
54
Poglavlje 2
instalirali vrsti disk koji ne radi ispravno, pre ispitivanja specifinih simptoma proverite sledee:
Da li postoje problemi s napajanjem ili sa statikim naelektrisanjem. Pre premetanja kratkospojnika ili vaenja kablova i kartica obavezno iskljuite raunar. Kada radite unutar raunara ili rukujete diskom, nosite antistatiku narukvicu (ili koristite druge zatitne mere protiv statikog naelektrisanja). Kompatibilnost Proverite da li su kontroler diska i sam disk (kao i raunar) kompatibilni. Na primer, disk napravljen za magistralu Ultra-DMAJ66 ne moe da radi maksimalnom brzinom s kontrolerom napravljenim za magistralu Ultra-DMAJ33. Sve kartice Proverite da li sve kartice (ukljuujui i karticu kontrolera diska) dobro lee u svojim utinicama na matinoj ploi i da li su privrene zavrtnjima. Prilikom otvaranja raunara zbog popravke esto se neka kartica pomeri. Sve prikljuke i kablove Proverite da li su svi trakasti kablovi, kao i kablovi napajanja, vrsto prikljueni. Trakasti kablovi se lako oteuju (naroito neposredno do konektora). Pokuajte s novim kablom koji je sigurno ispravan. Proverite da nema savijenih iglica na prikljuku. Proverite da li je iglica 1 na konektoru kabla nataknuta na iglicu 1 prikljuka diska i kontrolera. Poloaj kratkospojnika na disku Proitajte uputstva u priruniku za disk (i u uputstvu za instaliranje kontrolera), i proverite da li su svi kratkospojnici na odgovarajuimmestima. Ako ima potrebe, izvadite kratkospojnike i promenite im poloaj. Pogrean poloaj kratkospojnika ili njihovo udvajanje (dva nadreena diska na istom kanalu ili kablu) lako mogu dovesti do smetnji u radu. Snagu izvora napajanja Pre dodavanja novih ureaja u raunar proverite da li izvor napajanja moe da obezbedi ukupnu planiranu potronju. Ako treba, instalirajte izvor napajanja vee snage. Parametre diska u CMOS-u Parametri diska u CMOS-u ne smeju premaiti fizike karakteristike diska, niti ogranienja koja nameu BIOS i operativni sistem. Pokuajte sa automatskim prepoznavanjem diska u rutini za podeavanje CMOS-a ili razmislite o nadogradnji BIOS-a i (ili) kontrolera diska. Prisustvo virusa Pre nego to ete prvi put upotrebiti nepoznatu disketu, proverite da li je zaraena virusima. Periodino proveravajte i raunar.
55
Ponekad (ali retko) se deava da disk nee da radi ili se ak i oteti nakon prikljuivanja na Y-ravu. Do toga dolazi zato to je izvestan broj Y-ravi na tritu pogreno oien. Y-rave se sastoje od providnog "mukog" konektora na jednom kraju (koji se prikljuuje na neki od postojeih konektora napajanja spojenih sa izvorom) i dva skupa ica koji vode do dva "enska" konektora na drugom kraju (prikljuuju se na unutranje ureaje poput vrstih diskova, CD itaa itd.). Neke od novijih ravi na tritu imaju pogreno oien jedan od enskih konektora. Ispitajte oba enska konektora. Okrenite ih jednako: iskoeni krajevi nagore, pravougaoni krajevi nadole. Trebalo bi da su ice-na oba konektora prikljuene ovim redosledom (sleva nadesno):
Potencijalni problemi s
Y-ravama.
uta (12 V), crna (masa), crna (masa) i crvena (15 V). Ako je ovaj redosled obrnut na jednom od konektora, onda je Y-rava neispravna i treba je baciti. Po pravilu, vrsti disk nikada ne bi trebalo napajati
pomou Y-rave.
Mnoge matine ploe za procesore osnovne frekvencije od 66 MHz omoguuju podeavanje radne uestanosti sistemske magistrale, to se obavlja putem BIOS-a ili kratkospojnicima. Na taj nain moete podii radnu uestanost magistrale iznad 66 MHz, obino na 75 MHz ili 83 MHz. Veina diskova radi i na veim uesta nostima, ali do problema ipak moe doi. Na nekim matinim ploama, s povienjem radne uestanosti sistemske magistrale iznad 66 MHz poveava se i radna uestanost PCI magistrale (koja bi trebalo da radi na 33 MHz). Ovo poveanje skrauje vreme UlI ciklusa na PCI magistrali. Krae UlI vreme je protivno IDE standardu i moe izazvati prekide u komunikaciji izmeu vrstog diska i PCI magistrale, to nije posledica neispravnosti diska niti njegove loe izvedbe. Ako radna uestanost PCI magitrale premai 33 MHz zbog ubrzane sistemske magistrale, moe doi do gubitka ili oteenja podataka, pa ak i do neuspenog prepoznavanja diska tokom podizanja sistema. Vea brzina magistrale ne oteuje disk trajno, pa vraanje radne uestanosti sistemske magistrale na 66 MHz obino otklanja sve ove probleme. Najbolje reenje ijeste vraanje radne uestanosti sistemske magistrale na 66 MHz ili pak zamena matine ploe drugim modelom, kod kojeg brzina PCI magistrale nije povezana s brzinom sistemske magistrale ("asinhroni rad"). Tako moete podii brzinu sistemske magistrale, a da uestanost PCI magistrale ostane 33 MHz. Slian problem moe se javiti i kod poveanja radne uestanosti novijih matinih ploa koje rade na 100 ili 133 MHz, ali ne uvek.
Potencijalni problemi s brzinom magistrale od 66 MHz.
veom
56
Poglavlje 2
NAPOMENA: Zbog razlika u izvedbi, neki diskovi nemaju nikakvih smetnji u radu na veoj brzini magistrale, dok drugi mogu izazvati ozbiljne probleme. Skoro je nemogue unapred odrediti koji e modeli imati problema, a koji nee. Matine ploe s procesorima Pentium II i Pentium III napravljene su tako da rade na uestanostima do 100 MHz i gotovo uvek su asinhrone, pa ne bi trebalo da izazovu probleme. Do njih bi moglo doi, meutim, na neto starijim matinim ploama iraunarima.
Otkrivanje i otklanjanje problema s radom diska u reimu DOS compatibility. Jedna od velikih prednosti Windowsa 95/98!ME jeste njegov rad u
reimu. Upravljaki programi i softver mogu se izvravati i iznad tradicionalnog ogranienjazauzea memorije u realnom reimu od 1 MB. DOS je, nasuprot tome, okruenje realnog reima. Njegove aplikacije i upravljaki programi mogu se izvravati samo u prvih 640 KB RAM-a ("konvencionalna memorija"). Ako Windows 95/98!ME ne moe da obezbedi rad diska u zatienom reimu, prei e na realni reim rada, ili drugim reima - rad u reimu DOS compatibility. Naalost, rad u realnom reimu esto umanjuje performanse sistema. Ako uoite da vrsti disk (ili vie njih) radi u reimu DOS compatibility (moda ete dobiti i poruku Compa t i b i l i ty mode pa g i ng red uces overall system performance), moraete da otkrijete i otklonite uzrok problema. Windows 95/98!ME obino ulazi u reim DOS compatibility iz nekog od ovih razloga: Sumnjiv upravljaki program, program koji stalno boravi u memoriji (TSR) ili neki raunarski virus zauzeo je prekid 2lh ili 13h pre nego to se Windows 95/98!ME uitao. Windows 95/98!ME nije prepoznao kontroler vrstog diska. Kontroler vrstog diska je uklonjen iz vaee konfiguracije u Device Manageru. Postoji sukob oko resursa izmeu kontrolera vrstog diska i nekog drugog
ureaja.
zatienom
Ne postoji upravljaki program Windowsa 95/981ME za rad u zatienom reimu ili je on oteen. Upravljaki program Windowsa 95/98!ME za rad u zatienom reimu otkrio je nekompatibilan ili neodgovarajuihardver. Da biste otkrili i otklonili problem, primenite
sledei postupak:
1. Otvorite Control Panel, dvaput pritisnite ikonicu System i izaberite karticu Performance okvira za dijalog System Properties. Tu ete utvrditi koji disk radi u DOS reimu i zato.
57
2. Ako je MBRINTI3.SYS navedeno kao ime upravljakog programa koji uzrokuje rad u DOS-ovom reimu, moda je virusom zaraen sektor za podizanje ili radite sa softverom za mapiranje diska (za IDE disk s vie od 1024 cilindra) koji nije kompatibilan sa upravljakim programima Windowsa 95/981ME za rad diska u zatienom reimu. Pokrenite auran antivirusni program za otkrivanje i uklanjanje virusa koji napadaju sektor za podizanje, kao to je Nortonov AntiVirus (NAV). Moda ete nekom DOS-ovom naredbom morati ponovo da upiete sadraj sektora za podizanje, na primer naredbom FDr SK/MBR. Ako ne pronaete bilo kakav trag aktivnosti virusa, proverite softver za mapiranje diska. Primera -radi, ako koristite Disk Manager, postarajte se da to bude verzija 7.0 ili novija. (Ako koristite DriveSpace 3 koji je ukljuen u paket Microsoft Plus!, upotrebite Disk Manager 7.04.) Aurirajte i druge programe za mapiranje diska. 3. Ako se ime upravljakogprograma navedenog u 2. koraku nalazi i u datoteci CONFIG.SYS, poveite se s njegovim proizvoaem kako biste saznali da li najnovija verzija tog programa podrava rad u zatienom reimu Windowsa 95/98/ME. Moda se poslednja verzija tog upravljakog programa nalazi na Web lokaciji proizvoaa. 4. Ukoliko na kartici Performance nije navedeno ime nekog upravljakog programa, proverite da li je kontroler vrstog diska prikazan u Device Manageru. Ako nije, instalirajte ga pomou arobnjaka Add New Hardware. Ukoliko arobnjak ne moe automatski da prepozna kontroler, ponovo ga pokrenite, ali mu nemojte dopustiti da ispituje hardver raunara, ve vi izaberite taj kontroler iz spiska hardvera. Ako ba tog kontrolera nema u spisku, poveite se s proizvoaem da biste dobili upravljaki program za rad u zatienom reimu pod Windowsom 95/98/ME (ili upravljaki program FastDisk za 32-bitni pristup disku pod Windowsom 3.1x, ako je dostupan). NAPOMENA: Ako je kontroler vrstog diska prikazan u Device Manageru, ali je precrtan crvenim slovom X, on je uklonjen iz vaeeg hardverskog profila. Pritisnite dugme Properties tog kontrolera u Device Manageru i polje za potvrdu koje odgovara aktuelnom hardverskom profilu pod naslovom Device Usage. 5. Ako je kontroler vrstog diska prikazan u Device Manageru, ali je uz njega uti uzvinik, on je sukobljen s nekim drugim ureajem oko resursa (prekida, UlI adrese, DMA kanala ili adresnog opsega BIOS-a); upravljaki
58
Poglavlje 2
program je oteen ili ga uopte nema, ili je polje za potvrdu Di s a bl e a II 32-bi t protected-mode di sk dri vers potvreno u okviru za dijalog File' System. Stoga e pomoi neka od sledeih mera: Dvaput pritisnite ikonicu System u Control Panelu, zatim jednom karticu Performance i potom dugme File System. Izaberite karticu Troubleshooting i uklonite znak za potvrdu iz polja Di s a bl e a II 32- b i t
protected-mode disk drivers.
Razreite sukob oko resursa s drugim ureajima u raunaru. Proverite da li se upravljaki program za rad u zatienom reimu nalazi u direktorijumu \Windows\SYSTEM\IOSUBSYS i da li je propisno uitan. Da biste saznali koji upravljaki program obezbeuje 32-bitni pristup disku, pritisnite dugme Properties kontrolera diska u Device Manageru i zatim karticu Driver; tu su popisane upravljake datoteke pridruene kontroleru. Za veinu IDE, EIDE i ESDI kontrolera 32-bitni pristup disku obezbeuje upravljaki program ESDC506.PDR. Za SCSI kontrolere Windows 95 esto koristi SCSIPORT.PDR i neki upravljaki program za mini-prikljuak (s nastavkom imena .MPD). Ponovo pokrenite Windows 95/981ME, pritisnite taster F8 kad se pojavi poruka Starting Windows 95/981ME i izaberite opciju podizanja Logged (koja pravi datoteku BOOTLOG.TXT). Ako je 32-bitni upravljaki program u toj datoteci obeleen kao uspeno podignut ("LoadSuccess"), zavrili ste posao. U protivnom, upravljaki programje oteen ili ne postoji, pa instalirajte odgovarajue 32-bitne upravljake programe. 6. Uitajte datoteku SYSTEM.INI u editor teksta i proverite da li se uitava upravljaki program MH32BIT.386 (traite red koji glasi: devi ce= mh32bi t. 386). Ovaj program instalira softver EZ-Drive kompanije MicroHouse, a on nije kompatibilan sa upravljakim programima za rad diska u zatienom reimu Windowsa 95/98IME. Naalost, program Setup Windowsa 95/981ME ga ne uklanja, pa ete morati runo da onemoguite taj red, snimite novo stanje i iznova pokrenete Pc. 7. Ako nita drugo nije bilo uspeno, moda ete rad kontrolera diska u zatienom reimu postii tako to ete onemoguiti sve njegove napredne mogunosti (keiranje i brzi ili turbo reim rada) ili usporiti prenos podataka. Moete pokuati i sa sistematskim onemoguivanjem naprednih mogunosti IDE kontrolera u rutini za podeavanje CMOS-a. 8. Ukoliko problem i dalje postoji, moda ete morati da zamenite kontroler diska nekim novijim modelom, koji bolje podrava rad u zatienom reZlmu.
v
59
Otkrivanje programa za mapiranje diska. Program za mapiranje diska (engl. dynamic drive overlay, DDO) koristi se za pristup velikom vrstom disku
ako sistemski BIOS ili kontroler diska to ne moe. Poto ovaj program ponekad pravi probleme u pristupanju disku i performansama sistema, treba ga ukloniti, ali pre toga valja ga otkriti. Otkriete ga na osnovu sledeih znakova na Windowsu 95/981ME:
Poruka programa pri podizanju. Kad se raunar podigne, na ekranu se prikazuje poruka koja navodi ime proizvoaa programa za mapiranje (ili poziva da se pritisne neko dugme kako bi se sistem podigao sa diskete). Tekue verzije ovog programa moda standardno ne prikazuju takvu poruku. Datum revizije BIOS-a. Raunari napravljeni pre 1994. godine obino ne podravaju LBA. Ako je BIOS ranijeg datuma, verovatno e mu biti potreban program za mapiranje kako bi radio sa diskom veim od 528 MB. Parametar FDISKlstatus. Podignite raunar sa diskete Windows 95/98IME Startup Disk i upiite f d i s k/ s t a t u s posle komandnog odzivnika. Proverite da li je zbir postojeih particija vei od ukupnog kapaciteta vrstih diskova. Ako je tako, neki program za mapiranje je aktivan. Disketa za podizanje Windowsa 95/98/ME. Pokrenite raunar sa umetnutom disketom za podizanje Windowsa 95/98IME (to e spreiti program za mapiranje da se uita) i podignite sistem do komandnog odzivnika. Proverite da li su dostupne datoteke na disku C:. Ako nisu, disk je nedostupan v v posto njegov program za mapIranje mje uCltan. Proverite imena datoteka. Neke datoteke za mapiranje diska imaju nastavak .OVL ili .BIN. Posle komandnog odzivnika otkucajte d i r / a *. b i n ili d i r / a *. ov l , da biste proverili postoje li na disku takve datoteke, a da se ne radi o DRVSPACE.BIN i DBLSPACE.BIN. Ako postoje, verovatno je instaliran neki program za mapiranje. Proverite datoteku CONFIG.SYS. Softver za mapiranje diska moe biti uitan putem datoteke CONFIG.SYS da bi se pristupilo i drugim diskovima, a ne samo aktivnoj particiji za podizanje, kao delu nadreenog diska na primarnom IDE kontroleru. Ako se program za mapiranje poziva iz pomenute datoteke, onemoguite ga ako je potrebno.
Moete doi u situaciju da treba da uklonite instaliran usluni program za mapiranje diska poput EZ-Drivea ili MaxBlasta (i drugih slinih programa), na primer posle nadogradnje BIOS-a i lili kontrolera diska, kada takav softver postaje suvian. Ukoliko postoji drugi nain pristupanja disku (kao to je aurirani BIOS ili kontroler diska), obino
Uklanjanje programa za mapiranje.
60
Poglavlje 2
moete ukloniti program za mapiranje bez ikakvih posledica po podatke. Sledei primer ilustruje uklanjanje Disk Managera, mada je postupak i sa ostalim uslunim programima slian:
NAPOMENA: Pre uklanjanja programa za mapiranje s nekog diska, obavezno napravite kompletnu rezervnu kopiju svih podataka s njega. Uz to, pokrenite i CHKDSK ili ScanDisk (ili odgovarajui program drugog proizvoaa) da biste otkrili i popravili sve oteene datoteke. Ako program za uklanjanje softvera za mapiranje naie na ozbiljan problem s datotekama (ili ga prekine nestanak napajanja, odnosno kvar hardvera), uklanjanje nee uspeti, a moete ostati i bez podataka.
1. Podignite raunar sa diska C: i zatim umetnite disketu (ili CD) DiscWizarda. 2. Upiite DM da biste pokrenuli Disk Manager i izaberite meni Select Installation Options. 3. Izaberite meni Maintenance. 4. Izaberite Migrate Dynamic Drive. Ova opcija premeta podatke na disku da bi im se moglo pristupiti i bez ovog programa za mapiranje. Raunajte s tim da ovo premetanje moe potrajati i do sat vremena (zavisno od veliine diska). 5. Po zavretku premetanja podataka izaite iz Disk Managera, izvadite disketu i pokrenite raunar. 6. Uite u program za podeavanje CMOS-a i definiite vrsti disk brojem cilindara, glava i sektora. 7. Snimite izmene u CMOS i ponovo pokrenite raunar. 8. Kada se raunar podigne, umetnite disketu DiscWizarda u jedinicu A:. 9. Upiite A: \DM da biste pokrenuli Disk Manager i u njemu izaberite meni Maintenance. 10. Izaberite Uninstall Disk Manager. 11. Izaberite vrsti disk s kojeg treba ukloniti Disk Manager i saekajte da se taj postupak zavri. 12. Po zavretku deinstaliranja izaite iz Disk Managera i pokrenite raunar Iznova.
NAPOMENA: Disk Manager moe da ukloni i program za mapiranje koji je na disk snimila aplikacija EZ-Drive: treba samo da izaberete opciju Convert Drive Format iz menija Maintenance.
61
Operativni sistem ne prepoznaje disk. Ponekad BIOS ispravno (automatski) prepozna vrsti disk, ali to ne uini i operativni sistem. Gotovo u svim sluajevima problem nastaje zbog loeg instaliranja ili loeg upravljakog softvera. Najpre proverite osnovne korake instaliranja:
1. Proverite u CMOS-u da li su ispravni parametri diska i naina transliranja adresa na disku. 2. Poveite se s proizvoaem raunara ili matine ploe da biste proverili ogranienja BIOS-a u pogledu kapaciteta diska. Moda vam je potrebna nova verzija BIOS-a, koja podrava disk kakav sada koristite. 3. Proverite da li se novoinstalirana kartica IDE ili UDMA kontrolera sukobljava s postojeim BIOS-om. Moda u CMOS-u treba da onemoguite kanale postojeeg kontrolera diska kako bi operativni sistem prepoznao karticu novog kontrolera. 4. Sistematski sniavajte napredne mogunosti BIOS-a (bIokovsko adresiranje diska, viesektorski prenos, 32-bitni prenos, parametre PIO ili DMA reima itd.) na njihove minimalne vrednosti ili ih potpuno iskljuite. Moete pokuati i da podesite CMOS s podrazumevanim parametrima BIOS-a. 5. Ako na matinoj ploi postoje i ISA utinice, proverite da li je radna uestanost AT magistrale u CMOS-u zadata u opsegu od 8 do 10 MHz (idealna vrednost je 8,33 MHz). 6. Poveajte vreme podizanja u CMOS-u. U tu svrhu moete omoguiti opcije Floppy Seek at Boot, Test Memory Above 1 MB, i lili zadajte redosled ureaja za podizanje A: pa C:. 7. Postavite brzinu podizanja (engl. boot speed) u CMOS-u na najniu vrednost, a vreme ekanja pre podizanja (engl. boot pre-delay), ako ta stavka uopte postoji, na najviu vrednost. 8. Ponovo proverite particije pomou komande FDISK. Ako disk nije bio izdeljen na particije, napravite primarnu DOS particiju. Uinite tu particiju aktivnom pomou opcije 2. Izaite iz FDISK-a i ponovo pokrenite raunar. Sada formatirajte novu particiju i instalirajte na nju sistemske datoteke. Ako je disk bio izdeljen na particije, proverite da li je prva particija PRI DOS i da li je njen status A. Uporedite zbir veliina svih particija i ukupni prijavljeni kapacitet diska (engl. total disk space); trebalo bi da se razlikuju najvie za 1 MB. Ako je razlika vea, ispravite parametre diska ili nain transiiranja njegovih adresa u CMOS-u i ponovite deljenje diska na particije.
62
Poglavlje 2
NAPOMENA: Ako je disk ve bio podeljen na particije, a FDISK ne vidi nijednu od njih, ne pokuavajte da napravite nove particije ukoliko elite da sauvate podatke na disku.
9. Ponovo proverite sve kratkospojnike za status nadreen/podreen, na svim diskovima koji koriste primarni kontroler. 10. Podesite kratkospojnik za spremnost UlI kanala diska (engl. l/O channel ready), ako ta opcija postoji. ll. Ukoliko koristite SCSI disk, proverite da lije postavljen kratkospojnik za parnost (engl. parity). 12. Proverite sve kablovske veze diska i pokuajte s kraim signalnim kablom (ili prikljuite disk na srednji konektor na tom kablu). 13. Zamenite karticu kontrolera diska. 14. Izvadite podreeni disk (ako postoji) da biste utvrdili da li je u Eitanju nekompatibilnost diskova. Moda ete morati da proverite i eventualnu ispravnost magnetnog sloja na povrini diska:
v
oteenost
podataka, kao i
l. "Cisto" podignite sistem pomou diskete za podizanje i zadajte naredbe FDISKlMBR i SYS C:. Pre korienja naredbe SYS proverite da li je verzija DOS-a na disketi ista kao ona na vrstom disku. 2. Preskoite datoteke AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS kako biste proverili da li su one problematine. Ako to upali, pribegnite podizanju korak po korak iz Windowsovog menija Startup da biste prolaskom kroz svaku stavku ovih datoteka pronali problem. Zatim uitajte obe datoteke u editor i pretvorite naredbe koje izazivaju probleme u komentare. 3. Proverite da li je disk komprimovan i ukoliko na njemu nema vanih podataka, uklonite upravljake programe za kompresiju. 4. Obriite particiju pomou FDISK-a; zatim ponovo napravite particiju i formatirajte disk. 5. Zamenite vrsti disk.
Utvrdivanje tipa sistema datoteka (FAT16 i FAT32). Pre korienja uslunih programa, softvera za izradu rezervnih kopija i drugih aplikacija, moe zatrebati da utvrdite tip sistema datoteka, FATl6 ili FAT32, na particiji. Tako ete spreiti nenameran gubitak podataka kao posledicu korienja neke nekompatibilne verzije softvera (npr. verzije ScanDiska za FAT16 na particiji koja ima FAT32):
63
1. U Windowsu 98, dvaput pritisnite ikonicu My Computer na radnoj povrini, a potom desnim tasterom mia pritisnite ikonicu diska koji ispitujete. Izaberite Properties iz padajueg menija. Pronaite red File system na kartici General. Za particiju sa sistemom datoteka FAT16 pisae jednostavno FAT, dok e za onu sa sistemom datoteka FAT32 tako i biti napIsano. 2. Upotrebite naredbu vers i on posle DOS-ovog odzivnika:
Windows 95A. [Version 4.00.950J Windows 95B. [Version 4.00.1111J Windows 98 . [Version 4.10.1998J
Ako vam treba verzija programa FDISK za FAT32, proverite da li FDISK pita Do you wish to enable large disk support? (Y/N).Akonepostavljato pitanje, verovatno se radi o verziji za FATI6. Tip particije moete utvrditi i korienjem verzije FDISK-a za FAT32. Izaberite opciju 4 kako biste prikazali podatke o particijama. Polje System e glasiti "FAT32" ukoliko particija ima taj sistem datoteka, odnosno "FATI6" u drugom sluaju. Ako particija nije formatirana, u polju System pisae Un known. Svi vrsti diskovi prave izvesnu buku pri normalnom radu, iji nivo zavisi od toga da li se ploe diska obru ili im se pristupa. Ako disk mnogo galami ili se uju neuobiajeni umovi, to moe ukazati na opasnost da e otkazati. Vetina je u tome da se razlikuje normalna buka od prekorneme. Disk isputa tri osnovna zvuka:
Zavijajui
Smanjivanje buke koju vrsti disk stvara pri radu.
ton pri ubrzavanju ploa diska (i blago zujanje dok se one okreu). v Skljocanje ili kuckanje u pravilnim razmacima tokom pristupanja disku (kad U/I glave "koraaju" iznad ploa). Jako kljocanje kad se glave parkiraju pre iskljuenja napajanja diska.
Naroito bi
trebalo da pripazite na
sledee neuobiajene zvuke:
Visoki zavijajui zvuk (poput skvianja) moe ukazati na problem. Sumovi (vibracije) kuita izazvani visokofrekventnim vibracijama montanog pribora diska ili potencijalnim otkazom diska. Ponovljeno kuckanje, krckanje ili piskutanje u pravilnim razmacima. Ako sumnjate da e vrsti disk otkazati, odmah napravite rezervnu kopiju podataka.
v
64
Poglavlje 2
NAPOMENA: Da biste otkrili uzrok pojaane buke, izvucite signalni kabI diska pre nego to ukljuite raunar. Ukoliko se buka i dalje uje, napravite rezervnu kopiju podataka i zamenite disk to je pre mogue. Ako je buka prestala, moda je oteen signalni kabI diska ili njegov kontroler, to bi trebalo nadalje utvrditi.
Otklanjanje problema sa obrtanjem ploa diska.
Ploe svih vrstih diskova
treba da se obru konstantnom brzinom, pa e problemi sa obrtanjem uiniti disk nedostupnim. Oni se obino mogu podeliti na tri tipa:
se uopte ne obru. Pri ukljuenju raunara nema karakteristinih zvukova ubrzavanja ploa diska. Do toga dolazi i ako se ploe zaustave (bez razloga) nakon to su neko vreme radile. Ploe se ubrzaju i zatim ponovo uspore. Ovo se obino deava nakon ukljuenja raunara. Ploe ponu da se obru i zatim uspore (ili ubrzaju do neke mere i potom ponovo uspore). Ploe se zaustave nakon izvesnog perioda neaktivnosti. Pri ponovnom pokuaju pristupanja disku, ploe nee da se ubrzaju.
Najpre treba da proverite da li je bilo greaka pri instaliranju:
Ploe
1. Proverite sve kratkospojnike na svim vrstim diskovima prikljuenim na isti kabI. Na primer, proverite kratkospojnike za status nadreen/podreen na svakom disku, zatim one za upravljanje potronjom energije i odloeno ubrzavanje. Veina SCSI diskova (i poneki IDE disk) ima jedan takav kratkospojnik ili oha. 2. Proverite sve spojeve kablova za napajanje. 3. Proverite spojeve signalnih (trakastih) kablova. 4. Proverite da li postoji sistemski softver za upravljanje napajanjem i onemoguite ga ili deinstalirajte ako treba.
Zatim proverite da li su neke "zelene" funkcije (upravljanja napajanjem) nepropisno podeene: l. 2. funkcije upravljanja napajanjem diska u CMOS-u. Onemoguite upravljanje napajanjem koje zadaje kratkospojnik na vr stom disku (ako postoji). 3. Neki programi za mapiranje diska omoguuju upravljanje njegovim napajanjem. Na primer, to upravljanje moete onemoguiti uklanjanjem parametra lE u Maxtorovom softveru MaxBlast (verzije 7.04-7.12). Ako je neki drugi softver osumnjien kao krivac, podignite sistem "isto".
Onemoguite sve
65
4. Windows 95 i Windows 98IME omoguuju upravljanje napajanjem. Onemoguite ga pomou ikonice Power Management u Control Panelu.
Konano, proverite
da li je otkazao hardver diska i/ili njegovog kontrolera:
1. lnstalirajte disk u drugi raunar. Tako ete utvrditi da li je problem u disku ili u raunaru. 2. Upotrebite drugi prikljuak za napajanje. 3. Upotrebite drugi signalni (trakasti) kabI. 4. Upotrebite drugi kontroler diska (pokuajte s PCl karticom kontrolera). 5. Odvojite trakasti kabI od diska. 6. Zamenite ceo disk.
Hardverski simptomi
Pre nego to predoim kratak pregled najeih problema i njihovih reenja, vano je da shvatite da neki problem sa vrstim diskom ne znai obavezno da je disk otkazao. Otkaz nekog sektora ili putanje (engl. track) ne podrazumeva automatski da je fiziki oteena glava ili ploa. Zato softverske alatke i jesu tako uspene u oporavljanju diskova (ak i u obnavljanju podataka). NAPOMENA: Otkrivanje i otklanjanje kvarova vrstog diska moe da dovede do unitenja podataka na njemu. Pre nego to pokuate da otklonite neki problem sa diskom, obavezno napravite rezervnu kopiju to vie podataka. Ako nemate rezervnu kopiju, nemojte da pravite nove particije ili da formatirate disk ukoliko to nije zaista neophodno i ukoliko sve druge mogunosti nisu prethodno iscrpljene. Pojam disk tipa IDE oznaava svaki disk koji koristi IDE prikljuak sa 40 kontakata, kao to su IDE, EIDE,ATAPI IDE i Ultra-DMAJ33, odnosno ATA66 i ATA-lOO, gde se koristi kabI sa 80 ila i 40 kontakata. Bie navedeni konkretni tipovi diskova ili izuzeci.
Simptom 2.15. Cvrsti disk je potpuno zamro. Ploe se ne obru, lampica diska ne svedi tokom ukljuenja napajanja, ili dobijate poruku o greci koja aoptava da diska nema ili da on nije spreman za rad. Sledee provere e vam pomoi u nalaenju reenja:
Proverite napajanje diska. Proverite da li je etvoroiglini prikljuak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+ 12 volti). Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je prenizak (naroito onaj od + 12 volti), zamenite izvor napajanja.
66
Poglavlje 2
Proverite signalni kabI. Proverite da li je signalni kabI vrsto utaknut na oba kraja (u disk i u kontroler). IDE diskovi imaju trakaste kablove sa 40 kontakata. Ako je kabI isluen ili vidljivo oteen, zamenite ga novim. Proverite parametre CMOS-a. Raunar ne moe da koristi vrsti disk koji ne prepozna, pa uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni. Broj glava, cilindara, sektora po putanji i sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja - svi ti parametri moraju biti ispravni. U protivnom, POST nee prepoznati disk. Ako je dostupna mogunost za automatsko prepoznavanje parametara diska, pokuajte i s njom. Obavezno snimite uinjene izmene u CMOS i ponovo pokrenite raunar. Zamenite disk ili kontroler. Ukoliko problem i dalje nije reen, moda je neispravan sam disk; proverite to s pouzdanim vrstim diskom. Ako on dobro radi u istom raunaru, izvorni disk je verovatno neispravan i treba ga zameniti. Ako ni pouzdani disk ne radi, zamenite karticu kontrolera. .
Simptom 2.16. Disk radi, ali raunar nee da se podigne s njega. Problem je najee u neispravnosti diska ili sektora za podizanje, ili su pak datoteke DOS-alWindowsa oteene. Preporuujem sledee korake:
Proverite signalni kabI. Pogledajte da li je kabI vrsto utaknut na oba kraja (u disk i u kontroler). Ako je kabI star ili oteen, zamenite ga novim. Proverite parametre CMOS-a. Raunar ne moe da koristi vrsti disk ako ga ne prepozna, pa uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni. Broj glava, cilindara, sektora po putanji i sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja - svi ti podaci moraju biti verodostojni. U protivnom, POST nee prepoznati disk. Ako postoji mogu nost automatskog prepoznavanja parametara diska, pokuajte i s njom. Proverite sektor za podizanje. Podignite raunar sa diskete i pokuajte da pristupite vrstom disku. Ako je disk dostupan, verovatno su datoteke za podizanje oteene ili ih nema. Pokuajte sa uslunim programom poput Drive Boot Fixera kompanije DrivePro. Isprobajte i naredbu FDISK /MBR, koja e ponovo upisati strukturu u glavni sektor za podizanje, ali budite oprezni, poto ta naredba moe datoteke na disku da uini nedostupnim. Proverite disk i kontroler. Moda je problem s hardverom diska. Ako ne moete da pristupite vrstom disku, pokrenite dijagnostiki program kao to je PC Technician kompanije Windsor Technologies. Testirajte disk i njegov kontroler. Ako kontroler odgovara a disk ne reaguje, pokuajte s ponovnom izradom particija i formatiranjem diska. Ako to ne pomogne, zamenite disk. Ako se kontroler ne odaziva, zamenite njega.
67
Simptom 2.17. Dolazi do greaka tokom itanja ili upisivanja. Magnetski podaci nisu veni, a informacije o granicama sektora mogu postepeno toliko da oslabe da dolazi do greaka pri radu sa datotekama. Reenje ete nai sprovoenjem jedne od sledeih provera:
Proverite ima li problema sa datotekama. Ponite od provere postoje li problemi u vezi sa strukturom datoteka na disku. Upotrebite usluni program poput ScanDiska koji e ispitati disk i potraiti loe sektore. Ako lo sektor sadri i deo neke .EXE ili .COM datoteke, ona je oteena i treba je obnoviti iz rezervne kopije. Pokuajte s formatiranjem niskog nivoa. Ako ne moete da izolujete probleme sa datotekama, razmislite o formatiranju niskog nivoa (engl. low-level format, LLF), jer ono obnavlja granice sektora diska, premda ga sloenost dananjih diskova ini gotovo nemoguim. Ako je proizvoa diska obezbedio usluni program za pripremu diska, trebalo bi da napravite rezervnu kopiju diska, pokrenete taj usluni program i programe FDISK i FORMAT; i obnovite podatke pomou rezervne kopije.
Simptom 2.18. vrsti disk naizgled radi sve sporije. Po pravilu, iscepkanost (fragmentiranost) datoteka na disku prouzrokuje sve usporeniji rad diska. Mnogo manje je verovatno da imate posla s raunarskim virusom. Zato uradite
sledee:
Podignite sistem" isto". Podignite raunar sa iste diskete za podizanje i pobrinite se da nijedan upravljaki program ili neki od onih koji ostaju u memoriji po svom zavretku (TSR) ne bude uitan. Proverite da nema virusa. Kad se sistem podigne, pokrenite antivirusni program i proverite da li je raunar zaraen virusima koji ostaju u memoriji ili onima to zaposedaju disk. Proverite iscepkanost datoteka. Ako niste pronali viruse u sistemu, proverite iscepkanost datoteka. Pokrenite Disk Defragmenter (Defrag) i utvrdite procenat "iscepkanosti" datoteka. Ako ona prelazi deset odsto, pokrenite program za defragmentiranje posle podizanja Windowsa.
Simptom 2.19. Normalno pristupate disku, ali njegova lampica neprestano sveti i. To to lampica neprestano svetli ne mora da bude problem ukoliko disk normalno radi. Proverite da li na disku i njegovom kontroleru postoji kratkospojnik za "svetlo", i neki kratkospojnik kojim se bira stalni (engl. latched), odnosno povremeni (engl. activity) reim rada. Ako na njemu nema takvog kratkospojnika, proverite da li se on moda nalazi na kontroleru diska ili na matinoj ploi. Postavite ga u poloaj za povremeni reim rada i proverite da li
68
Poglavlje 2
se lampica pali samo tokom pristupanja disku. Uzmite u obzir i mogunost da je to poruka o greci, jer neki tipovi diskova (naroito SCSI diskovi) koriste lampicu aktivnosti diska da bi ukazali na greke diska i kontrolera. Informacije o tome potraite u dokumentaciji diska i kontrolera.
Simptom 2.20. Ne moete pristupiti disku, a njegova lampica se ne gasi. Ovo obino ukazuje na pogreno okrenut signalni kabI i najee se deava prilikom nadogradnje ili zamene diska. Stoga preduzmite sledee:
Proverite signalni kabI. Gotovo bez izuzetka re je o naopako okrenutom jednom kraju signalnog kabla. Pobrinite se da oba kraja kabla budu propisno okrenuta (setite se da crvena ili plava ivica kabla ide uz kontakt l). Zamenite kontroler diska. Retko se deava da kvar kontrolera diska prouzrokuje ovakav problem, ali ako on i dalje postoji, zamenite kontroler pouzdano ispravnom karticom. .
Simptom 2.21. Na ekranu se pojavljuje poruka o greci "No fixed disk present". Ovakav problem moe nastati tokom instaliranja ili bilo kad u radnom veku raunara. Preporuujem sledei postupak:
Proverite prikljuak za napajanje. Proverite da li je etvoroiglini prikljuak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu l (+12 volti). Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je prenizak (naroito onaj to treba da bude + 12 volti), zamenite izvor napajanja. Proverite signalni kabI. Proverite da li je kabI vrsto utaknut na oba kraja (u disk i u kontroler). Ako je kabI star ili oteen, zamenite ga novim. Proverite parametre CMOS-a. Raunar ne moe da koristi vrsti disk ako ga ne prepozna, pa uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni: broj glava, cilindara, sektora po putanji i sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja. U protivnom, POST nee prepoznati disk. Ako postoji mogunost za automatsko prepoznavanje parametara diska, pokuajte i s njom. Proverite da li postoji hardverski sukob. Proverite da li neki drugi ureaj koristi iste prekide ili UlI adrese koje koristi i kontroler diska. Ako pronaete takav ureaj, promenite resurse koje on koristi. Ukoliko sistem diska koristi SCSI interfejs, proverite ima li kabI SCSI lanca propisne terminatore. Zamenite vrsti disk ili kontroler. Ako problem nije otklonjen, pokuajte s pouzdanim vrstim diskom. Ukoliko on radi dobro, prvi disk je verovatno neispravan. U sluaju da ni drugi disk ne radi, zamenite karticu kontrolera diska.
69
Simptom 2.22. Ploe diska se obru, ali sistem ne prepoznaje disk. Tokom podizanja, raunar to prikazuje kao kvar vrstog diska ili njegovog kontrolera. ledee provere e vam pomoi da pronaete reenje:
Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako jeste, zamenite ga novim signalnim kablom. Proverite kratkospojnike na disku. Proverite da li su primami (nadreeni) i sekundarni (podreeni) disk ispravno konfigurisani. Kod SCSI diskova proverite da li lanac SCSI ureaja ima terrninatore na oba kraja i da li svaki ureaj u lancu ima vlastiti ID broj. Proverite parametre CMOS-a. PC ne moe da koristi vrsti disk koji nije prepoznao, pa uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni: broj glava, cilindara, sektora po putanji i sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja. U protivnom, POST nee prepoznati disk. Ako je dostupna mogunost automatskog prepoznavanja parametara diska, izaberite je. Proverite particiju. Ako je CMOS ispravno konfigurisan, posumnjajte na particiju. Podignite sistem sa diskete i pokrenite program FDISK kako biste proverili particije na disku. Utvrdite da li postoji baremjedna DOS particija. Ako disk treba da slui za podizanje, primarna particija mora biti aktivna i sposobna za podizanje sistema (engl. bootable). Ako treba, ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga.
Simptom 2.23. IDE disk se pokree neposredno po ukljuenju napajanja, ali onda ubrzo prestaje da se obre. Disk je neispravan ili ne komunicira s raunarom kako treba. Sledee provere e pom ~i da otkrijete uzrok problema:
za napajanje. Proverite da li je etvoroiglini prikljuak napajanja ispravno i do kraja utaknut u . k. Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako jeste, zamenite ga novim signalnim kablom. Proverite kratkospojnike na disku. Proverite da li su primami (nadreeni) i sekundarni (podreeni) disk isp!avno konfigurisani. Ako je re o SCSI diskovima, proverite da li lanac SCSI ureaja ima terminatore na oba kraja i da li svaki ureaj u lancu ima vlastiti ID broj. Zamenite vrsti disk. Ako problem i dalje postoji, pokuajte s pouzdanim vrstim diskom. Ukoliko on radi dobro, prvi disk je verovatno neispravan. Proverite
prikljuak
70
Poglavlje 2
Simptom 2.24. Pojavljuje se poruka "Sector not found".
Ovaj problem je tipian za diskove koji su dugo radili i obino je posledica zamora materijala. Na sreu, jedan lo sektor utie samo na jednu datoteku. Stoga preduzmite sledee:
Pokuajte da obnovite datoteku. Pokuajte da obnovite oteenu datoteku pomou nekog uslunog programa poput SpinRitea kompanije Gibson Research. Raunajte s tim da ovaj pokuaj ne mora biti uspean i da ete moda morati da obnovite tu datoteku pomou rezervne kopije. Proverite stanje povrine diska. Upotrebite neki usluni program kao to je ScanDisk za procenu stanja diska i trajno obeleite sve loe sektore na njemu. Pokuajte s formatiranjem niskog nivoa. Ukoliko problem i nije reen, pribegnite formatiranju niskog nivoa (ako je mogue). Izgubljeni sektori esto nastaju zbog starenja diska, pri emu slabe oznake granica sektora. Formatiranje niskog nivoa obnavlja te oznake, ali ono se (za IDElEIDE i SC~I diskove) obavlja u fabrici. Ako za konkretni disk postoji usluni program za ovakvo formatiranje (dostupan kod proizvoaa), a ScanDisk prijavi veliki broj loih sektora, napravite potpunu rezervnu kopiju diska, sprovedite formatiranje niskog nivoa, podelite disk na particije, formatirajte ga na visokom nivou i potom obnovite datoteke. Ako ScanDisk oznai neke sektore kao trajno loe, moraete da obnovite njihove datoteke iz rezervne kopije.
oznaava
Simptom 2.25. Prijavljena je greka 1780 ili 1781.

oznaava
kvar diska O, dok greka 1781 e vam pomoi da reite problem:
Cesta greka 1780 kvar diska l. Sledee mere
Podignite sistem" isto ". Pokrenite raunar sa iste diskete za podizanje i pobrinite se da ne budu uitani nikakvi upravljaki programi niti oni koji ostaju u memoriji po zavretku rada (TSR). Proverite prisustvo virusa. Poto podignete sistem bez ikakvih upravljakih programa ("isto"), pokrenite antivirusni program i proverite da li je raunar zaraen virusima koji ostaju u memoriji, odnosno onima to borave na disku. Proverite datoteke za podizanje. Ako je vrsti disk dostupan posle podizanja sistema, verovatno su oteene datoteke za podizanje ili ih uopte nema. Pokuajte da oporavite te datoteke uslunim programom poput Drive Boot Fixera kompanije DrivePro, ili ih kopirajte naredbom SYS i nanovo upiite strukturu u glavni sektor diska za podizanje naredbom FDI SK / MBR. U protivnom, moraete ponovo da podelite disk na particije i da ga formatirate, pa da zatim obnovite datoteke iz rezervne kopije.
71
Proverite disk i kontroler. Ako ne moete da pristupite vrstom disku, pokrenite neki dijagnostiki program, na primer PC Technician kompanije Windsor Technologies. Testirajte disk i njegov kontroler. Ako kontroler odgovara a disk ne reaguje, pokuajte s ponovnom deoborn na particije i formatiranjem diska. Ukoliko disk i dalje "uti", zamenite ga. Ako se ne odaziva kontroler, zamenite njega.
v
Simptom 2.26. Prijavljena je greka 1790 ili 1791. Cesta poruka o greci 1790
oznaava kvar
diska 0, a greka 1791 kvar diska 1. Preduzmite
sledee korake:
Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako jeste, zamenite ga novim signalnim kablom. Proverite particiju. Podignite sistem sa diskete i pokrenite program FDISK kako biste proverili particije na disku. Utvrdite da li postoji barem jedna DOS particija. Ako disk slui za podizanje, primarna particija mora biti aktivna i sposobna za podizanje sistema (engl. bootable). Ako treba, ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga. Zamenite vrsti disk ili kontroler. Ukoliko provereno ispravan vrsti disk radi dobro, sumnjivi disk je verovatno neispravan. U sluaju da i pouzdani disk ne radi, zamenite karticu kontrolera diska.
Greka 1701 oznaava kvar diska koji je otkrio program za samotestiranje raunara po ukljuenju (POST), jer disk nije proao to testiranje. Sledee provere e vam pomoi da otkrijete uzrok problema:
Simptom 2.27. Prijavljena je greka 1701.
Proverite prikljuak napajanja. Proverite da li je etvoroigliniprikljuak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) 1 ntaktu 1 (+12 volti). Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je prenizak (n oito na kontaktu od + 12 volti), zamenite izvor napajanja. Proverite parametre CMOS-a. Uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni: broj glava, cilindara, sektora po putanji, sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja i mesto parkiranja glava. U protivnom, POST nee prepoznati disk. Pokuajte i sa automatskim prepoznavanjem parametara diska. Pokuajte s formatiranjem niskog nivoa. Ukoliko problem i dalje nije reen, pribegnite formatiranju niskog nivoa (ako je mogue). Ako za konkretni disk postoji usluni program za ovakvo formatiranje (i moete ga
72
Poglavlje 2
dobiti od proizvoaa),napravite potpunu rezervnu kopiju diska, sprovedite formatiranje niskog nivoa, podelite disk na particije, formatirajte ga na visokom nivou i potom obnovite datoteke.
Simptom 2.28. Sistem povremeno prijavljuje greke u podacima, traenju staze na disku ili formatiranju. Povremene greke retko ukazuju na neki
ozbiljniji problem, ali otkrivanje njihovog uzroka moe da bude dugotrajno. Sledee provere e vas izvesti na pravi put:
Proverite prikljuak napajanja. Proverite da li je etvoroigliniprikljuak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+ 12 volti). Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je prenizak (naroito onaj na kontaktu od + 12 volti), zamenite izvor napajanja. Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i dokraja utaknut u disk i kontroler. Ako jeste, zamenite ga novim signalnim kablom. Uvek je dobro da signalni kabI provedete daleko od izvora napajanja i kartica proirenja koje su izvor smetnji. Proverite turbo reim rada. Ako raunar ima turbo reim rada, ISA kontroler diska moe zbog toga imati potekoa. Iskljuite taj reim. Zamenite kontroler diska. Ako problem nije nestao, instalirajte nov kontroler diska. Proverite povrinu diska. I povrina diska moe biti neispravna. Upotrebite neki usluni program poput ScanDiska za pronalaenje i oznaavanje loih sektora. Moda ete posle toga morati da obnovite neke datoteke iz rezervne kopije. Isprobajte vrsti disk i kontroler u drugom raunaru. Ako disk i kontroler rade u drugom raunaru, verovatno je problem u velikim smetnjama ili loem uzemljenju ispitivanog raunara. Vratite disk i kontroler u prvi raunar, ---a izvadite iz njega sve kartice proirenja. Ako je problem nestao, vraajte kartice jednu po jednu i svaki put ponovo testirajte sistem, i tako sve dok se problem ponovo ne pojavi - verovatno je krivac kartica koju ste poslednju vratili. Ako problem postoji i bez ijedne kartice, moda je krivo uzemljenje matine ploe. Poslednja mera je zamena matine ploe.
Greke u itanju kod vrstih diskova obino ukazuju na probleme s povrinom diska, ali mogu ukazivati i na viruse ili tekoe s prenosom signala. Stoga proverite
sledee:
Simptom 2.29. Prijavljena je greka "Error reading drive C:".
73
Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i u kontroler. Ispitajte ga i s novim signalnim kablom. Podignite sistem" isto Pokrenite raunar sa iste diskete za podizanje i pobrinite se da ne budu uitani nijedan upravljaki program niti neki od onih koji ostaju u memoriji po zavretku rada (TSR). Proverite prisustvo virusa. Ako to jo niste uradili, pokrenite antivirusni program i proverite da li je raunar zaraen virusima koji ostaju u memoriji ili onima to borave na disku. Proverite povrinu diska. Upotrebite neki usluni program poput ScanDiska za pronalaenje i oznaavanje loih sektora. Moda ete posle toga morati da obnovite neke datoteke iz rezervne kopije. Pokuajte s drugim diskom. Ako je provera s pouzdanim diskom uspena, prvi disk je verovatno neispravan i treba ga zameniti.
H.
Greka na stazi OO moe da upropasti ceo disk, poto ona sadri tabelu dodeljivanja klastera pojedinim datotekama za ceo disk. To moe biti ozbiljna greka i razlog za zamenu diska. Znaete to zasigurno posle sledeih provera:
Simptom 2.30. Prikazuje se poruka "Track O not found".
Proverite signalni prikljuak. Pregledajte signalni prikljuak diska i proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Proverite ga i s novim signalnim kablom ako treba. Proverite particije. Podignite sistem sa diskete i pokrenite FDISK kako biste proverili particije na disku. Utvrdite postoji li barem jedna DOS particija. Ako disk treba da slui za podizanje, primarna particija mora biti aktivna i sposobna za podizanje sistema. Ako treba, ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga. Zamenite vrsti disk. Proverite rad sistema s pouzdanim vrstim diskom. Ako on bude radio dobro, prvobitni disk je verovatno neispravan.
Simptom 2.31. Prikazuje se poruka "Hard disk controller failure" ili je primetan veliki broj greaka u poslednjoj logikoj particiji. Ovo je obino
problem parametara CMOS-a ili kontrolera diska. Uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni. Ako je tamo opisan disk vei od stvarnog, sistem e pokuati da formatira nepostojea podruja diska, to e dovesti do velik-og broja greaka. Ukoliko je CMOS ispravno konfigurisan, moda je problem u kontroleru diska, pa pokuajte s novim. Ako ni novi kontroler nije otklonio probleme, verovatno je neispravan sam disk i treba ga zameniti.
74
Poglavlje 2
Simptom 2.32. IDE disk vei od 528 MB nije iskorien do punog kapaciteta. Ako relativno mali diskovi nisu iskorieni do punog kapaciteta,
obino je greka u
CMOS-u. Parametri diska upisani u CMOS moraju definisati pun kapacitet diska na osnovu prihvatljivog geometrijskog opisa. Ako zadati parametri opisuju manji disk, sav preostali kapacitet bie ignorisan. Ako disk ima preko 1024 cilindra, morate upotrebiti alternativnu geometriju transiiranja da biste u potpunosti iskoristili njegov kapacitet. Proizvoa diska treba da obezbedi odgovarajuu geometriju transliranja. Proverite i verziju DOS-a. U starijim verzijama DOS-a veliina particija ograniena je na 32 MB. Aurirajte DOS na verziju 6.22 (ili MS-DOS 7.0 uz Windows 95).
Simptom 2.33. EIDE disk manji od 528 MB nije kapaciteta. Ovakva greka moe biti posledica
sledee: iskorien netanih
do punog
parametara u CMOS-u, ali gotovo uvek re je o looj konfiguraciji sistema. Stoga proveriJe
Proverite parametre CMOS-a. Parametri diska upisani u CMOS moraju definisati potpun kapacitet diska na osnovu prihvatljivog geometrijskog opisa. Ako koristite parametre koji opisuju manji disk, preostali kapacitet se ignorie. Kad disk ima preko 1024 cilindra, morate upotrebiti alternativnu geometriju transliranja da biste u potpunosti iskoristili njegov kapacitet. Proizvoa diska treba da obezbedi odgovarajuu geometriju transiiranja. Proverite i da li u CMOS-u postoji stavka "LBA mode", jer je reim adresiranja LBA neophodan EIDE diskovima za pristup prostoru iznad 528 MB. Ako to nije uzrok problema, moda treba da aurirate BIOS matine ploe da biste iskoristili pun kapacitet. Proverite kontroler diska. Ako ne moete da aurirate BIOS stare matine ploe, instalirajte EIDE kontroler s vlastitim BIOS-om. On e funkcionalno zameniti BIOS matine ploe. Pokuajte sa softverom za mapiranje diska. Ako ni BIOS matic ploe, niti BIOS kontrolera ne podravaju reim adresiranja LBA, treba da instalirate softver za mapiranje diska (poput EZ-Drivea ili Drive Managera).
Simptom 2.34. Prikazuje se poruka o greci "Disk boot failure", "non-system disk" ili "No ROM Basic-SYSTEM HALTED". Ove greke imaju neko-
liko moguih uzroka, pa ete stvarnog krivca otkriti pomou sledeih provera:
Proverite signalni prikljuak. Pregledajte signalni prikljuak diska i proverite da lije signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ispitajte ga i s novim signalnim kablom, ako treba.
75
Podignite sistem" isto Podignite raunar sa iste diskete i pobrinite se da ne bude uitan nijedan upravljaki program niti onaj koji ostaje u memoriji po zavretku rada (TSR). Ako to jo niste uradili, pokrenite antivirusni program i proverite da li je raunar zaraen virusima koji ostaju u memoriji ili onima to inficiraju disk. Proverite parametre CMOS-a. Uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni. Broj glava, cilindara, sektora po putanji, sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja i mesto za parkiranje glava diska - svi ti podaci moraju biti ispravni. Proverite particije. Podignite sistem sa diskete i pokrenite FDISK kako biste proverili particije na disku. Proverite da li postoji barem jedna DOS particija. Ako disk treba da slui za podizanje sistema, primarna particija mora biti aktivna i sposobna za to. Zamenite disk ili kontroler. Moda je vrsti disk neispravan. Proverite to s pouzdanim diskom. Ako on dobro radi u istom raunaru, verovatno je neispravan originalni disk. Ako ni pouzdani disk ne radi, zamenite karticu kontrolera.
H.
Simptom 2.35. vrsti disk esto otkazuje (u razmacima 6-12 meseci). Ako
disk otkazuje posle nekoliko meseci, treba da razmotrite
sledee inioce:
Proverite napajanje raunara. Ako je naizmenini napon na koji je rau nar prikljuen "prljav" (s mnogo "piceva" i nadvienja), naponske anomalije esto prolaze kroz izvor napajanja i oteuju ostale komponente. Sa utinice koja napaja raunar uklonite sve velike potroae kao to su (makar i kratkotrajno) klima uredaji, motori i aparati za kuvanje kafe, ili isprobajte raunar na pouzdanoj utinici. Dobra ideja je da raunar prikljuite na kvalitetan izvor besprekidnog napajanja (engl. uninterruptible power supply, UPS). Analizirajte optereenje diska. Preveliko korienje diska moe biti drugi inilac. Ako je disk preoptereen radom aplikacija i datotekom za razmenu (engl. swap file), razmislite o nadogradnji RAM memorije i dodavanju ke memorije, ili pak onemoguite virtueinu memoriju kako biste umanjili zavisnost od diska. Defragmentirajte disk. Periodino pokreite usluni program kao to je DEFRAG da biste reorganizovali datoteke. Time se smanjuje korienje diska prilikom uitavanja i snimanja datoteka.
76
Poglavlje 2
v
Ispitajte okruenje. Cvrsti disk mogu da "ubiju" neprestane vibracije, poput onih u industrijskom okruenju. Dim (ak i od cigareta), velika ili veoma mala vlanost, kao i agresivna isparenja (npr. od aparata za izradu ozalid kopija) mogu unititi disk. Proverite da li se raunar koristi u prihvatljivom kancelarijskom okruenju.
Simptom 2.36. Zamenili ste kontroler vrstog diska, ali sistem tokom inicijalizacije prikazuje poruke kao to su "Hard disk failure" ili "Not a recognized drive type". Moda se raunar blokira. Neki kontroleri jednostavno
nisu kompatibilni s nekim sistemima. Raspitajte se kod proizvoaa kontrolera i proverite da li je bilo prijavljenih sluajeva nekompatibilnosti s vaim tipom raunara. Ako jeste, ugradite drugu karticu kontrolera diska.
Simptom 2.37. Instaliran je nov disk, ali on ne moe da podigne sistem, ili se pojavljuje poruka "HDD controller failure". Verovatno novi disk nije
ispravno instaliran ili pripremljen. U otkrivanju problema pomoi e vam sledee smemice:
Proverite prikljuak za napajanje. Proverite da li je etvoroiglini prikljuak za napajanje ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+ 12 volti). Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je prenizak (naroito onaj od + 12 volti), zamenite izvor napajanja. Proverite signalni kabI. Proverite da li je kabI vrsto utaknut na oba kraja (u disk i kontrolera). Ako je kabI star ili oteen, zamenite ga novim. Proverite parametre CMOS-a. Uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni: broj glava, cilindara, sektora po putanji, sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja i mesto parkiranja glava. U protivnom, POST nee prepoznati disk. Proverite pripremu diska. Moda disk nije bio ispravno pripremljen. Pokrenite FDISK s diskete za podizanje sistema da biste podelili disk na particije, a zatim pokrenite FORMAT da biste ga inicijalizovali. Potom upotrebite naredbu SYS e: da biste omoguili podizanje sistema s tog diska.
Simptom 2.3a:Disk radi kao primarni, ali ne i kao sekundarni (ili obrnuto).
Najee
je re o pogreno nametenim kratkospojnicima, ali moe biti i da postoje problemi s vremenskim odnosom signala. Preduzmite sledee korake:
Proverite kratkospojni na disku. Proverite da li je disk ispravno podeen kao jedini primami na kablu, primarni uz drugi na istom kablu ili kao sekundarni disk.
77
Proverite odnos diskova. Moda je lo vremenski odnos signala diska.

Neki IDElEIDE diskovi ne mogu da rade kao primarni ili sekundarni s ponekim drugim diskovima. Obrnite odnos primarni/sekundarni. Ako problem i dalje postoji, isprobajte diskove pojedinano. Ako oni pojedinano rade, verovatno je problem u vremenskom odnosu signala, pa pokuajte s nekim drugim diskom kao primarnim ili sekundarnim.
Simptom 2.39. Montirali ste
Ima mnogo neispravno oienih Y-ravi, a to moe izazvati tei kvar svakog ureaja koji je na njih prikljuen. Najpre ispitajte prikljuak napajanja, i to oba enska konektora. Okrenite oba konektora jednako (iskoeni krajevi nagore, pravougaoni krajevi nadole). Trebalo bi da su ice na njima prikljuene ovim redosledom (sleva nadesno): uta (l2 V), crna (masa), crna (masa), i crvena (l5 V). Ako je najednom od konektora ovaj redosled obrnut, onda je Y-rava neispravna i treba je baciti.
koja ne funkcionie. Simptom 2.40. Tokom POST-a uje se da neki disk ubrzava i potom sledi otar zvuk. Ovaj problem se sree kod nekih kombinacija diska, matine
Y-ravu
i njenog BIOS-a, a lako dovodi do gubitka podataka (i oteenja ploa diska). Najpre proverite verziju BIOS-a matine ploe, zatim se poveite s proizvoaem raunara kako biste saznali da li je neophodno auriranje BIOS-a. Pokuajte s nadogradnjom BIOS-a. Ako to ne uspe, zamenite kontroler diska. Ako se BIOS matine ploe ne moe zameniti, problem e najee reiti novi kontroler diska.
Simptom 2.41. Koristite vrsti disk Ultra-OMA, ali u njegovom okviru za dijalog ne postoji polje za potvrdu "OMA". Ako ne postoji polje za potvrdu
ploe
"DMA", to moe znaiti da Windows ne smatra disk sposobnim za DMA. Moda je u pitanju upravljaki program, ili disk (odnosno njegov kontroler na matinoj ploi) ne podrava Ultra-DMA. Pod pretpostavkom da i disk i matina ploa podravaju rad u reimu Ultra-DMA, proverite da li imate najnovije upravljake programe za upravljanje magistralom (koji se automatski instaliraju ako ih matina ploa podrava). Moda ete s Web lokacije proizvoaa kontrolera diska ili matine ploe morati da preuzmete poslednju verziju upravljakih programa za upravljanje magistralom. Posle instaliranja odgovarajuih upravljakih programa, Windows 98 e automatski uspostaviti brzinu prenosa koju podravaju i disk i matina ploa.
Simptom 2.42. Po instaliranju velikog vrstog diska (bez particija) ne moete pristupiti disketnoj jedinici. Ovo e zapravo blokirati sistem i spreiti
zavretak instaliranja vrstog diska.
Najee je
problem u
veliini
diska.
78
Poglavlje 2
Neke verzije BIOS-a ne mogu da obavljaju transliranje adresa na diskovima kapaciteta 8,4 GB (i vie) i stoga e blokirati sistem. Trebalo bi da konfiguriete disk sledeim parametrima: Cilindara: 1023 Glava: 16 Sektora: 63
Naravno, ovo su parametri malog IDE diska, pa e vas sistem izvestiti da imate disk od 504 MB ili 528 MB. Ukoliko potom budete mogli da podignete sistem s diskete, moi ete da aurirate BIOS ili kontroler diska ugradnjom podrke za velike diskove, odnosno da instalirate softver za mapiranje diska poput Disk Managera ili MaxBlasta.
Simptom 2.43. Posle konfigurisanja diska ispravnim podacima (16383 x 16_ x 63), sistem i dalje pokazuje da disk ima samo 504 MB ili 528 MB. Setite
se da je 528 MB (ili 504 MB) ogranienje prvobitnog metoda transiiranja adresa IDE diskova. Taj problem je reen tehnikom LBA adresiranja. Proverite da li je CMOS konfigurisan tako da koristi LBA (ako u BIOS-u postoji taj reim). Ako ne postoji, treba da aurirate BIOS (ili kontroler diska), odnosno da instalirate softver za mapiranje diska poput Disk Managera ili MaxBlasta.
Simptom 2.44. Otkrili ste greke vrstog diska prouzrokovane oteenim podacima ili fizikim oteenjima. Dobili ste jednu od sledeih poruka o
greci prilikom podizanja ili
korienja raunara:
Serious disk error writing drive <X> Data error reading drive <X> Error reading drive <X> IlO error Seek error - Sector not found Ove poruke ukazuju na oteene podatke ili fizika oteenja diska. Pokrenite ScanDisk radi ispitivanja diska. Izvravanjem programa ScanDisk uz potvrenu opciju Thorough (temeljno) ispituju se fizika oteenja povrine diska. Ako budu pronaeni oteeni podaci, ScanDisk e omoguiti da ih snimite u posebnu datoteku (ili da ih obriete). Ovo ispitivanje povrine diska moe da potraje na velikim diskovima. Ako ScanDisk ne moe da popravi oteene - podat (ili saopti da je povrina diska fiziki oteena), treba zameniti disk.
Simptom 2.45. Pod Windowsom 95 (OSR2) blokira se raunar sa UltraOMA kontrolerom/diskom. Do blokiranja dolazi prilikom pristupanja
disku. Problem uzrokuje hardverska greka u itanju podataka s vrstog diska.
79
Ako do greke doe tokom prenosa podataka u reimu Ultra-DMA, upravljaki program Windowsa ne moe da se oporavi od te greke, niti ponovo pokuava istu operaciju, nego se sistem blokira. Ovo je poznata greka Windowsa 95 verzije OSR2, pa za nju postoji ispravka u vidu datoteke REMIDEUP.EXE koju moete preuzeti na Microsoftovoj Web lokaciji. Aurirana datoteka ESDC 506.PDR u verziji 4.00.1116 (datirana 8125/97 ili kasnije) trebalo bi da otkloni taj problem u Windowsu 95 OSR2.
Simptom 2.46. Pojavljuju se greke prilikom pristupanja disku kome je omoguena opcija samoiskljuenja. Ovo se esto deava u Windowsu 95
(i OSR2), pri emu se pogreni podaci upisuju na disk ili itaju s njega, ili se pojavljuje poruka o greci (General Protection Fault, GPF). Uslov za nastanak ovih greaka u Windowsu 95 (i OSR2) jeste vreme zaleta diska due od 7,5 sekundi. Windowsov upravljaki program onda prijavljuje greku, zbog ega se pogreni podaci proitaju sa diska, to ponekad ima za posledicu aktiviranje Windowsove zatite. Otklonite ovu greku tako to ete onemoguiti samoiskljuenje diska na kartici Disk Drives alatke Power u Control Panelu. Postoji i ispravka u vidu datoteke REMIDEUP.EXE koju moete preuzeti s Microsoftove Web lokacije. Aurirana datoteka ESDC506.PDR u verziji 4.00.1113 (datirana 12/6/96 ili kasnije) trebalo bi da popravi taj problem u Windowsu 95 (i u OSR2). U Windowsu 95 instalira se i datoteka VOLTRACK.VXD verzije 4.00.954 (datirana 3/6/96 ili kasnije).
Oporavak sistema datoteka
U ovom odeljku razmotriu probleme sa sistemom datoteka i predloiti reenja za njih.

Simptom 2.47.
Oteen
je korenski direktorijum
vrstog
korenski direktorijum moe onesposobiti ceo disk i uiniti rektorijurne nedostupnim. Ponekad moete obnoviti strukturu korenskog direktorijuma. Upotrebite usluni program kao to je DISKFIX (u sklopu paketa PC Tools) da biste rekonstruisali oteene tabele razmetaja datoteka (engl. file allocation table, FAT) i direktorijume. Ako ste koristili program MIRROR, trebalo bi da ih DISKFIX uspeno obnovi. Moete pokuati i s drugim uslunim programima za obnavljanje ili popravljanje, poput DriveProa ili ScanDiska. Ukoliko ne moete pouzdano da obnovite korenski direktorijum, moraete da preformatirate disk i potom obnovite njegov sadraj iz rezervne kopije.
diska. Oteen sve njegove poddi-
80
Poglavlje 2
Simptom 2.48. vrsti disk je zaraen virusom sektora za podizanje.
Prisustvo virusa u sektoru za podizanje moete otkriti antivirusnim programom ili vas na njih moe upozoriti BIOS-ova zatita sektora za podizanje. U svakom sluaju pokuajte da antivirusnim programom odstranite virus. Moete pokuati i s naredbom FDISK IMBR (mada to moe uiniti ceo disk nedostupnim). Ako koristite softver za mapiranje diska poput Disk Managera, obino ete moi ponovo da upiete originalni kod pomou njegovog menija Maintenance.
Simptom 2.49. Prikazuje se poruka "File allocation table bad".
Operativni sistem je naiao na problem u vezi sa tabelom razmetanja datoteka. Na disku se po pravilu nalaze dve kopije te tabele. Verovatno je jedna od njih oteena. Mogue je i da na disku nema particija. Pokrenite ScanDisk, a on e vam omoguiti da izaberete kopiju te tabele koja e se koristiti. Ako to nije otklonilo problem, napravite rezervnu kopiju to je mogue vie podataka i preformati-. rajte disk.
Simptom 2.50. DOS zahteva da se upie naziv diska, ali je on
oteen.
Neke verzije DOS-a (npr. DOS 3.x) zahtevaju upisivanje naziva diska prilikom formatiranja ili brisanja logike particije diska pomou komande FDISK. Ako je naziv diska oteen (ili je neki program u njega upisao mala slova), to je nemogue. Da biste ispravili taj problem, komandom LABEL obriite postojei naziv, pa onda upotrebite FORMAT ili FDISK. Kad od vas bude zatraeno da upiete naziv diska, pritisnite Enter (to znai da disk nema nikakvog naziva). Ako naredba LABEL ne uspe da obrie naziv diska, upotrebite sledei skript (napisan u jeziku DEBUG) da biste obrisali prvi sektor diska, pa e disk naizgled biti neformatiran. Zatim ponovo podelite disk na particije i formatirajte ga. Pokrenite DEBUG i upiite sledee: F 100 L 200 O ;popuni nulama jedan sektor na adresi 100 W 100 2 O l ; informacije na adresi 100 upii na sektor O diska 2 Q ; i zai i z DEBUG-a U DOS-ovim verzijama 5.x i novijim moete upotrebiti format /q /v:IME x:
sledeu
naredbu:
gde je I M novo ime koje elite da date disku, a x: slovna oznaka diska koji E treba formatirati.
81
Softverski simptomi Simptom 2.51. Dijagnostiki program pokazuje da je proseno vreme pristupa disku due nego to bi trebalo da bude za konkretni model diska. Proseno vreme pristupa disku je proseno vreme potrebno da disk dostigne onu putanju i sektor gde poinje neka potrebna datoteka. Preporuujem sledee korake:
Proverite vremena. U dokumentaciji diska potraite specifikacije vremena. Moda su izmerena vremena ipak u skladu sa specifikacijom. Defragmentirajte disk. Pokrenite neki usluni program za defragmentiranje (npr. DEFRAG) i proverite procenat "iscepkanosti" datoteka. Ako je ona vea od deset odsto, defragmentirajte disk. Proverite dijagnostiki softver. Imajte najpre na umu da softverski paketi mere vreme pristupa na razliite naine. Proverite da li program koji koristite za proraun vremena pristupa oduzima procesorsko vreme obrade od ukupnog izmerenog vremena. Isprobajte jo neki dijagnostiki program radi potvrde rezultata merenja. Isprobajte jo neke diskove istoga modela. Pre nego to se uspaniite i zamenite disk, testirajte jo nekoliko slinih diskova radi poreenja. Ako samo sumnjivi disk odstupa od specifikacije, moda ga ne morate odmah zameniti, ali bi svakako trebalo esto da pravite njegove rezervne kopije za sluaj da uskoro otkae.
Simptom 2.52. Dijagnostiki program pokazuje da je prosena brzina prenosa podataka manja nego to bi trebalo da bude za konkretni model diska. Ovo je najee posledica odstupanja brzine prenosa od idealne, a ne hardverska greka. Stoga proverite sledee:
Proverite vremena. U dokumentaciji diska pronaite specifikacije vremena. Moda su izmerena vremena ipak u skladu sa specifikacijom. Proverite reim prenosa podataka. Uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li je omoguen napredni reim prenosa (na primer, PIO mode 4 ili Ultra DMA). Takvi reimi bitno poveavaju brzinu prenosa. Defragmentirajte disk. Pokrenite neki usluni program za defragmentiranje (npr. DEFRAG) i proverite procenat "iscepkanosti" datoteka. Ako je ona vea od deset odsto, defragmentirajte disk. Proverite dijagnostiki softver. Ne zaboravite da softverski paketi mere brzinu prenosa na razliite naine. Proverite da li program koji koristite oduzima procesorsko vreme obrade od ukupnog izmerenog vremena. Isprobajte jo neki dijagnostiki program radi potvrde rezultata merenja.
82
Poglavlje 2
Proverite format niskog nivoa. Ako je disk tipa IDElEIDE, proverite da nije moda na njemu obavljeno formatiranje niskog nivoa, jer ono moe da promeni optimalno smicanje glava i cilindara, to ima za posledicu sporiji prenos podataka. Ovu greku ne moete otkloniti komercijalnim softverom, pa se zato obratite proizvoau diska koji ima odgovarajue programe za sve svoje modele diskova. . Proverite terminatore. Ako je disk tipa SCSI, proverite da li lanac SCSI ureaja ima propisane terminatore. Loi terminatori prouzrokuju greke u podacima i stoga ponovljene prenose, ime se umanjuje prosena brzina prenosa.
Simptom 2.53. Procedura FDISK se blokira ili ne uspeva da napravi zapis particija disk(ov)a ili da ga snimi. Mogue je i da ste dobili neku poruku o
greci poput Runtime errror. Ovakav simptom esto ukazuje na problem s putanjom OO na disku. Sledei postupci e vam pomoi u otkrivanju uzroka:
Proverite signalni prikljuak. Pregledajte signalni prikljuak diska i proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Zamenite kabI ako treba. Proverite konfiguraciju diska. Uite u rutinu za podeavanje CMOS-a i proverite da li su svi parametri diska ispravni: broj glava, cilindara, sektora po putanji, sektor od kojeg treba pojaati struju upisivanja i mesto za parkiranje glava diska. Poveite se s proizvoaem diska da biste saznali postoji li alternativna geometrija transiiranja koju biste mogli upisati u CMOS umesto postojee. Ako BIOS podrava automatsko prepoznavanje diskova, pokuajte s njim. Proverite upotrebljenu verziju FDISK-a. Verzija FDISK-a koju koristite mora biti ista kao verzija DOS-a na disketi za podizanje. Starije verzije nee raditi. Proverite particije. Pokrenite FDISK i proverite da li na disku postoje particije. Ako postoje, moda ete morati da ih obriete i da napravite nove iz poetka. Ne zaboravite da brisanje neke particije unitava sve podatke na njoj. Ispitajte oteenja povrine diska. Uslunim programom poput ScanDiska proverite da li je povrina diska fiziki oteena, naroito putanja OO. Ako je sektor za podizanje fiziki oteen, trebalo bi .da zamenite disk. Potraite usluni program za hitne sluajeve. Neki proizvoai diskova obezbeuju uslune programe za pripremu diska niskog nivoa, kojima se moe upisati sadraj putanje OO. Na primer, Western Digital ima usluni program WD_CLEAR.EXE. Zamenite disk. Ako problem nije otklonjen, zamenite oteeni disk.
83
mptom 2.54. Posle korienja FDISK-a za podelu velikog diska na parti. , raunar se blokira prilikom podizanja sa diskete. Ovo je gotovo uvek I loblem sistemskog BIOS-a (ili kontrolera diska) koji ne moe da podri veliki
dIsk (8,4 GB) kako treba. Neke verzije BIOS-a se zbune pri susretu s diskom od . GB (ili veim) i grekom mu ne pripiu glave (za itanje/upisivanje). U tim okolnostima FDISK e moi da podeli disk na particije, ali e napravljena I.Ib la particija sadravati neispravne podatke. Kad podignete sistem sa diskete, IIp rativni sistem na disketi pokuava da pristupi tabeli particija na vrstom disku. Neispravni podaci koje je tamo upisao FDISK prouzrokuju "zamrzaanje" operativnog sistema. Reenje je u nadogradnji sistemskog BIOS-a (ili kontrolera diska) da bi mogao da radi s velikim diskovima, ili u instaliranju softvera za mapiranje diska poput Drive Managera ili MaxBlasta.
Imptom 2.55. FDISK prijavljuje greku "no space to create partition" ili Ova pojava moe da ima nekoliko uzroka, pa e "disk is write-protected".
am u otkrivanju problema pomoi sledee provere:
Proverite parametre CMOS-a. Verovatno je u BIOS-u omoguena zatita glavnog sektora za podizanje od virusa (poznata i kao zatita sektora za podizanje od upisivanja). Pre podele diska na particije (ili instaliranja, odnosno auriranja operativnog sistema) morate ui u rutinu za podeavanje BIOS-a i onemoguiti tu opciju. Proverite kratkospojnike na disku. Neki vrsti diskovi zahtevaju dva kratkospojnika umesto jednog. Proverite da li disk ima ispravno nametene kratkospojnike s obzirom na njegovo mesto u konfiguraciji diskova u konkretnom raunaru (kao to je nadreeni disk jedini na kablu, nadreeni disk s podreenim na istom kablu ili podreeni disk). Aurirajte BIOS ili kontroler diska. Ako problem i dalje postoji, BIOS ne moe da podri disk kako treba. Potraite aurniju verziju BIOS-a (ili kontrolera diska), ili instalirajte softver za mapiranje diska poput Drive Managera ili MaxBlasta.
Simptom 2.56. FDISK odbija da podeli disk na particije i blokira sistem ili prijavljuje greku u izvravanju. U mnogim sluajevimaoteenaje putanja
OO na disku. Ako moete da formatirate disk na niskom nivou, pokuajte da

odgovarajuim uslunim
programom proizvoaa za formatiranje niskog nivoa (ili programom za pripremu diska) rekonstruiete putanju OO. Na primer, usluni program Data Lifeguard Tools kompanije Western Digital (www.wdc.coml ervice/ftpldrives.htmladlgtools) moe posluiti za pseudoformatiranje niskog nivoa njihovih diskova. Iz glavnog menija izaberite Diagnostics, odaberite
84
Poglavlje 2
problematian
disk i opciju Write Zeros. Po zavretku operacije ponovo pokrenite FDISK. Proizvoa konkretnog diska moda ima sline programe. Ako to ne rei problem, zamenite disk.
Simptom 2.57. Instalirali ste Disk Manager na vrsti disk, posle njega i DOS, koji je ponovo formatirao disk na 528 MB. Posle instaliranja Disk
Managera morate napraviti disketu za hitne instaliranja DOS-a.
sluajeve koju ete koristiti
tokom
1. Napravite istu DOS-ovu disketu za podizanje. 2. Kopirajte datoteke XBIOS.OVL i DMDRVR.BIN sa originalne diskete Disk Managera na disketu za podizanje. 3. Napravite datoteku CONFIG.SYS na toj disketi, sa samo tri reda: DEVICE=DMDRVR.BIN FILES=35 BUFFERS=35
4. Izvadite disketu za podizanje i pokrenite sistem. 5. Kad ugledate poruku pres s s pa ce ba r to boot from d i s ket te, pritisnite razmaknicu i sistem e se zaustaviti. 6. Stavite disketu za hitne sluajeve u jedinicu A: i pritisnite bilo koji taster da biste nastavili podizanje. 7. Kada se pojavi odzivnik A: izvadite disketu za hitne sluajeve, stavite disketu za instaliranje DOS-a i upiite SETUP. 8. Sada moete da instalirate DOS-ove datoteke, a da one ne budu presnimIjene preko datoteka Disk Managera.
Simptom 2.58. ScanDisk prijavljuje neke loe sektore, ali ne moe da ih oznai tokom ispitivanja povrine diska. Moda vam je potreban program
za ispitivanje povrine konkretnog diska, koji obezbeuje njegov proizvoa. Na primer, kompanija Western Digital obezbeuje usluni program WDATIDE.EXE za svoje diskove iz porodice Caviar. On e oznaiti sve oteene delove povrine i nadoknaditi izgubljeni kapacitet korienje ervnih putanja na disku. NAPOMENA: Programi za ispitivanje povrine diska obi o su destruktivni, pa zato prvo napravite potpunu rezervnu kopiju diska. Os toga, ovim programima treba mnogo vremena da zavre posao, u zavisnosti od kapaciteta diska koji obrauju.
85
Simptom 2.59. ScanDisk prijavljuje greku Out of Memory posle kopiranja Naizgled su podaci dobro kopirani, ali podataka s manjeg diska na vei.
kada pokrenete ScanDisk, on prijavljuje nedostatak memorije (ili imate problema pri korienju programa DEFRAG). Verovatno ste podatke kopirali pomou nekog uslunog programa s manjeg diska na vei koji koristi sistem datoteka FAT32 (operativni sistem raunara je Windows 95 OSR2 ili Windows 98IME). Moda je program napravio istovetnu sliku kopiranog diska na drugom, ili je podatke kopirao sektor po sektor s jednog na drugi disk. Ako ste koristili stariji usluni program (odnosno verziju EZ-Drivea) za kopiranje podataka, verovatno klasterima veliina nije bila ispravno promenjena (za novu particiju FAT32). Prilikom formatiranja, particija se deli na klastere ili male blokove. Klasteri se koriste za skladitenje podataka, a njihovu veliinu odreuje veliina particije. Stariji programi za kopiranje najee ne podravaju FAT32 kako treba, pa prilikom prenosa podataka sa starog diska na novi neispravno zadaju veliinu klastera na novoj particiji sa sistemom datoteka FAT32. Proveriete da li se to desilo tako to ete pokrenuti program CHKDSK s komandne linije posle DOS-ovog odzivnika. Odgovarajue veliine klastera za particije sa sistemom datoteka FAT32 jesu: 512 MB do 8,2 GB = veliina klastera 4 KB 8,2 GB do 16,4 GB = veliina klastera 8 KB 16,4 GB do 32,8 GB = veliina klastera 16 KB 32,8 GB i vei = veliina klastera 32 KB
Ako CHKDSK prijavi neodgovarajuu veliinu klastera particije, obriite podatke i kopirajte ih pomou novijeg uslunog programa.
Simptom 2.60. Dijagnostiki program otkriva mnogo zauzetog, a neiskorienog prostora na disku. Verovatno ste veliki disk podelili na vie logi
kih celina sa sistemom datoteka FAT16, ili pak samo na jednu. Ako radite s velikim brojem malih datoteka, efikasnije je da podelite disk na vie malih particija s manjim klasterima. Alternativno moete izdeliti disk pomou sistema datoteka FAT32, jer on podrava mnogo vee particije uz mnogo manje klastere.
Simptom 2.61. Posle instaliranja novog diska, Windows 98 ga prepoznaje samo ako je u Device Manageru oznaen kao izmenljiv (engl. removable).
Verovatno ste propustili da ispravno podelite disk na particije ili da ga formatirate. Sve diskove treba podeliti na particije pre formatiranja, makar napravili samo jednu particiju na disku. Naalost, Windows 98 omoguava formatiranje diska neizdeljenog na particije, ukoliko je disk oznaen kao izmenljiv.
86
Poglavlje 2
takvog diska gotovo sigurno vodi gubitku podataka. Reenje je da napravite rezervnu kopiju svih podataka na disku i posle toga da uklonite znak za potvrdu iz polja "removable" u Device Manageru Windowsa 98. Zatim napravite barem jednu primarnu i aktivnu particiju na disku pomou programa FDISK. Ponovo pokrenite raunar i potom formatirajte sve napravljene particije naredbom FORMAT. Ovaj postupak e unititi sve podatke na disku, ali bi trebalo da ukloni problem s prepoznavanjem diska.
Simptom 2.62. ScanDisk netano prijavljuje probleme s vrstim diskom pod Windowsom 98. Prilikom nadogradnje Windowsa 3.x na Windows 98
Korienje
moe se desiti da Setup prekine rad, uz preporuku da popravite vrsti disk pomou ScanDiska, a kad to uinite, on ne prijavi nikakvu greku na disku. Radi se o poznatoj greci Windowsa 98, do koje dolazi kada se raunar s Windowsom 3x konfigurie za korienje mrenog servera kao virtueine memorije. Da biste reili ovaj problem, pokrenite Windows 98 Setup uz parametar I i s (ime ete pokrenuti Setup, ali bez ScanDiska), recimo ovako: setup lis
Simptom 2.63. Defrag izaziva sukob s Windowsovom zatitom u modulu USER.EXE pod Windowsom 95/98. Kada pokuate da pokrenete Defrag iz
System Agenta ili Task Schedulera, dobijate poruku o greci u modulu USER.EXE. Do toga dolazi ukoliko su oteeni podaci o zadatku Defrag. Obriite postojei proces Defrag iz System Agenta ili Task Schedulera i potom zadajte novi.
Simptomi u sistemu datoteka FAT32 Simptom 2.64. Ne moete da napravite particiju na disku sa sistemom datoteka FAT32. Da bi se napravila particija sa sistemom datoteka FAT32,
treba ispravno podeliti disk na particije. Pokuajte to da , postupkom:
uinite sledeim
1. U Device Manageru Windowsa 95/981ME izaberite disk i pritisnite dugme Properties. 2. Pritisnite dugme Settings i zatim pQlje INT 13 Unit, da biste ga potvrdili. 3. Izaite iz Device Managera i ponovo pokrenite Windows 95/98/ME. 4. Otvorite DOS-ov prozor i naredbom FDISK podelite disk na particije (budite paljivi da to grekom ne uradite s nekim drugim diskom). 5. Ponovo pokrenite Windows 95/98/ME. Trebalo bi da moete da formatirate disk i da koristite sistem datoteka FAT32 na njemu.
87
Simptom 2.65. Posle premetanja vrstog diska tipa SCSI sa sistemom datoteka FAT32 s jednog kontrolera na drugi, ne moete pouzdano da itate s diska niti da upisujete na njega. Ovo je posledica injenice da SCSI diskovi mnogo zavise od svojih kontrolera, pa bi trebalo da budete spremni da prilikom svake izmene SCSI kontrolera ponovite izradu particija i formatiranje SCSI diskova. To je naroito vidljivo kada podelite disk na particije i formatirate ga pomou SCSI kontrolera koji podrava proirenja INT 13, a potom premestite disk na neki kontroler koji ne podrava proirenja INT 13 u potpunosti. Pre premetanja diska sa sistemom datoteka FAT32 na drugi kontroler, proverite da li oba kontrolera u potpunosti podravaju proirenja INT 13, i to na isti nain. Ako to nije sluaj, verovatno e doi do gubitka podataka. Simptom 2.66. Kada pokuate da komprimujete disk programima DriveSpace ili DriveSpace 3, pojavljuje se poruka o greci "Drive e cannot be compressed because it is a FAT32 drive". DriveSpace je bio napravljen za rad sa sistemima datoteka FATI 2 i FATI 6, pa se ne moe koristiti na diskovima sa sistemom datoteka FAT32. Naalost, ovaj problem zasad nema reenje, a Microsoft tek razmatra mogunost pisanja nove verzije tog programa. Dotle izbegavajte korienje kompresije na diskovima sa sistemom datoteka FAT32 ili upotrebite neku alatku za komprimovanje koja je kompatibilna s tim sistemom datoteka. Pogledajte ponudu npr. na Stackerovoj Web lokaciji (www.stac.com) .
Simptom 2.67. Posle podizanja sa diskete ne moete pristupiti particijama diska sa sistemom datoteka FAT32. Sistem se lepo podie sa vrstog diska, a problem je u disketi za podizanje. Diskete za podizanje napravljene pomou starijih verzija DOS-a i Windowsa ne podravaju particije sa sistemom datoteka FAT32. Na primer, ne moete pristupiti disku sa sistemom datoteka FAT32 i Windowsom 98/ME s diskete za podizanje koju je napravio Windows 95a. Da biste podigli raunar sa sistemom datoteka FAT32, napravite disketu za podizanje u Windowsu 981ME. Simptom 2.68. Sistem se blokira prilikom korienja izvesnog softvera za rukovanje diskom pod sistemom datoteka FAT32. Posle instaliranja tog softvera (PC Tools Pro 9.0), raunar se verovatno "zamrzava" tokom podizanja, poto prikae sledeu poruku:
Analyzing drive C: Reading system areas

U gotovo svim sluajevima, problem je u nekompatibilnosti novog softvera sa sistemom datoteka FAT32 pod Windowsom 95 OSR2 (ili Windowsom 98). Poveite se s proizvoaem tog softvera (za PC Tools Pro 9.0 to je Symantec,
88
Poglavlje 2
na adresi www.symantec.com) da biste dobili njegovu verziju koja moe da radi sa sistemom FAT32. Privremeno ete reiti problem izmenom datoteke AUTOEXEC.BAT u bilo kom editoru teksta (Notepad ili EDIT), gde treba da onemoguite komandnu liniju koja pokree problematian softver. U sluaju programa PC Tools Pro 9.0, dodali biste REM na poetak sledeeg reda:
REM call pctools.bat

Simptom 2.69. Prilikom korienja programa Defrag na sistemu datoteka FAT32 prikazuje se poruka poput "DEFRAG0026, Make sure disk is Moda dobijate i ovu poruku: formatted".
Windows cannot defragment this drive. Make sure the disk is formatted and free of errors. Then try defragmenting the drive agaln.
Ovu greku izaziva starija verzija programa DEFRAG.EXE od one ukljuene u Windows 95 OSR2 (i Windows 98). Reiete problem kopiranjem datoteke DEFRAG.EXE sa originalnog kompakt diska Windowsa 95 OSR2 (ili Windowsa 98).
Simptom 2.70. Prilikom formatiranja particije FAT32 prikazuje se poruka "Invalid media". Kada pokuate da iz Windowsa 95/98 formatirate particiju
od 8025 MB (8 GB) sa sistemom datoteka FAT32, poruku o greci:
veu
dobiete sledeu
Verifying <xxx.xx>M Invalid media or track O bad - disk unusable Format terminated
gde je <xxx. xx> veliina particije. Do ove greke dolazi ako particija koja nije DOS-ova prethodi produenoj DOS particiji, a primarna DOS particija je bila formatirana naredbom FORMAT.EXE za rad u realnom reimu. Da biste ispravili greku, preformatirajte logiki disk ovim postupkom:
1. Pritisnite dugme Start, pa opciju Shut Down, zatim opciju Restart the Computer in MS-DOS Mode i potom dugme Yes. 2. Upiite sledeu komandu i pritisnite Enter: format <disk>: .
gde je <d i s k> slovna oznaka particije koju treba formatirati. 3. Poto zavrite formatiranje particije, upiite exi t da biste nanovo pokrenuli raunar.
Simptom 2.71. Posle instaliranja Windowsa 98 (ili promene neke particije na FAT32), Windows prijavljuje reim rada DOS compatibility. Do ovoga
dolazi ako kontroler diska nije bio ispravno prepoznat u Windowsu 98. Uklonite kontroler diska iz Device Managera i pokrenite iznova raunar. Proverite da li e Windows 98 pokuati da ponovo prepozna kontroler diska. Detalje o reavanju problema s reimom Compatibility nai ete na poetku ovog dela knjige, u odeljku "Otkrivanje i otklanjanje problema s radom diska u reimu DOS compatibility".
Simptom 2.72. Posle preformatiranja diska na sistem datoteka FAT32, zapaate da alatke poput ScanDiska ili Defraga rade mnogo due. Ovo je nee-
ljena posledica sistema datoteka FAT32. Programima ScanDisk i Defrag treba odreeno vreme za ispitivanje jednog klastera, bez obzira na njegovu veliinu. Poto FAT32 koristi manje klastere, njih ima znatno vie, pa takvim uslunim programima treba i mnogo vie vremena nego nekad. Microsoft je to nadoknadio ukljuivanjem arobnjaka Tune-Up, koji omoguava da takve poslove rasporedite za automatsko izvravanje u vreme kada ne radite za raunarom.
Simptom 2.73. Nakon to je prijavio da je pronaao loe sektore, sruio se usluni program za prelazak na FAT32. Ovo je neeljena posledica rada
canDiska. Ako je ScanDisk oznaio neke sektore kao loe, program za prelazak na FAT32 odbija da se pokrene, ak i u sluaju da je te sektore popravio usluni program (kao to je Data Lifeguard Tools). ScanDisk oznaava loe sektore u 'AT tabeli. I ako te sektore na hardverskom nivou premapira neki usluni prolram, ScanDisk nee biti svestan tih promena. Jedno reenje bi bilo da obriete di k i ponete sve iz poetka (u tom sluaju jednostavno biste podelili disk na particije sa sistemom datoteka FAT32).
Simptom 2.74. Usluni program za prelazak na FAT32 pod Windowsom 98 ne moe da pronae particiju diska koju treba da promeni. Prilikom
Drive Converter Windowsa 98 za prelazak sa sistema datot ka FAT16 na FAT32, moda ete dobiti poruku o greci poput Ori ve conver e r unabl e t o f i nd t he dr i ve pa r t i t i on. Do ovoga problema dolazi ako I kuate da preete na FAT32 logikog diska (sistema FAT16) koji poinje I le osmog gigabajta diska. Na primer, ako imate vrsti disk od 10 GB s pet I articija FAT16 po 2 GB, imaete problema s prelaskom petog logikog diska :) na FAT32. Da biste reili ovaj problem, obriite sve particije iznad osmog ligabajta i potom ih ponovo napravite.
korienja alatke
90
Poglavlje 2
Simptomi nakon nadogradnje ili instaliranja
U ovom odeljku razmotriu probleme u vezi s nadogradnjama i instaliranjem.

Simptom 2.75. Disk se ne obre posle ukljuenja raunara.
Ovaj problem se obino ispoljava posle nadogradnje ili instaliranja novog diska ili njegovog kontrolera. Verovatno je na jednoj strani pogreno utaknut signalni kabI koji ih povezuje. Proverite da li su oba kraja kabla ispravno prikljuena (obojena ivica kabla na kontakt 1). Proverite i da li je disk ispravno opisan u CMOS-u. , Ovaj problem je est tokom instaliranja i nadogradnje; sistem ne prepoznaje disk, pa su neophodne sledee provere:
Simptom 2.76. Prikazuje se poruka "Drive not ready" ili neka slina.
Proverite signalni kabi. Ponite pregled od provere signalnog kabla koji povezuje disk i kontroler. Moda je jedan kraj kabla obrnuto utaknut. Proverite kabl za napajanje. Napajanje obino dolazi putem etvoroigli nog kodiranog konektora (koji se ne moe obrnuti). Dve srednje iglice su masa. Jedna krajnja daje +5 V, a druga + 12 V. Ako je prenizak bilo koji od tih napona (ili ga nema), moda je izvor napajanja premali za prikljueno optereenje. Pokuajte s veim izvorom. Ako je njegov kapacitet dovoljan, proverite da li se disk ubrzava po ukljuenju raunara. Proverite ID diska. Pregledajte sve kratkospojnike ili DIP preklopnike i proverite da li je disk ispravno podeen za rad sa upotrebljenim kontrolerom. ESDI disk mora biti disk O ili disk 1, EIDEIUDMA disk mora biti nadreen ili podreen, a SCSI disk mora imati jedinstven ID broj u SCSI lancu (obino ID Oili ID 1). Ako disk nije ispravno konfigurisan, sistem ga nee prepoznati. Proverite terminatore. Kod ESDI i SCSI diskova treba proveriti da li su terminatori ispravno postavljeni. Formatirajte disk na niskom nivou, ako je mogue. ESDI disk moda nije ispravno formati ran na niskom nivou, pa proverite koriene parametre. Ako je bilo koji od parametara netaan, ispravite ga i pokuajte ponovo da formatirate disk.
Simptom 2.77. Instalirate disk koji je ve bio formatiran, ali on nakon instaliranja ne radi. Ponite od provere instalacije kontrolera i kabla. Proverite da
li su u CMOS upisani odgovarajui parametri za disk. To je naroito vano pri korienju IDE/EIDElUltra-ATA diska u reimu transiiranja adresa. Proverite i da li je verzija DOS-a, upotrebljena prilikom pravljenja particija iformatiranja visokog nivoa, kompatibilna sa sistemom koji trenutno koristite. Cvrsti disk s
v
91
nekompatibilnim formatom ili tabelom particija nee raditi. Morate ugraditi isti kontroler diska kakav je upotrebio i prodavac koji je pripremio disk i isti tip kablova. Moda ete morati ponovo da podelite disk na particije da biste obezbedili kompatibilnost.
Simptom 2.78. Prikazuje se poruka "No SCSI device found" ili neka njoj
Proverite instalaciju sveg softvera za SCSI adapter. Ako ste podigli , istem sa iste diskete, verovatno nisu uitani upravljaki programi za SCSI, pa je SCSI adapter nedostupan. Ako pak adapter dobro radi, proverite da li su SCSI kablovi prikljueni na svaki ureaj. Kablovi ne bi smeli da budu ogrebani, zaseeni niti nagnjeeni. Zatim proverite da li su svi kratkospojnici i DIPpreklopnici na adapteru ispravno nameteni. Hardverski sukob moe lako da onemogui adapter. Ako problem i dalje postoji, pokuajte s novim adapterom. S druge trane, ako prilikom ukljuenja LED lampica diska bljesne nekoliko puta, moda je neispravan disk.
Simptom 2.79. Tokom rada programa FDISK prikazuje se poruka "Error reading fixed disk" ili "No fixed disk present". Proverite signalne kablove
slina.
na disk i kratkospojnik izbora diska. Pokuajte s novim signalnim kablom. Proverite i instalaciju adaptera diska. Zatim pokuajte s novom verzijom FDISK-a - moda je verzija koju ste koristili stara ili oteena. Ako koristite sistem s dva diska, zamenite ih meusobno (u odnosima disk O/disk l ili nadreen/podreen). Ako problem nije reen, izvadite jedan disk; moda su diskovi samo uzajamno nekompatibilni. Probajte s diskom drugog proizvoaa.
Simptom 2.80. Posle pokretanja FDISK-a pojavljuje se poruka "Invalid drive specification" ili neka njoj slina. FDISK nije uspeo da napravi
prikljuene
ispravnu particiju na disku. Ponovo pokrenite FDISK i snimite konfiguracije particija. Iskljuite raunar pre no to pokuate formatiranje iz DOS-a. Obavite lest s novom verzijom FDISK-a; moda je ona koju ste koristili bila oteena. U raunaru s dva diska, zamenite ih meusobno (u odnosu disk O/disk 1 ili nadreen/podreen); moda su diskovi meusobno nekompatibilni. Isprobajte vaki disk pojedinano. Ako problem postoji i kada se koristi samo jedan od diskova, oteena je njegova tabela particija. Probajte s novim diskom.
Simptom 2.81. Prikazuje se poruka poput "Track O bad, disk unusable".
Ovo je moda najozbiljniji pokazatelj kvara diska. Ako je putanja O oteena, disk nema informacija o -particijama ili o sektoru za podizanje i sistem ga ne moe koristiti. Proverite parametre diska u CMOS-u. Ako se radi o ESDI disku, proverite naredbu DEBUG korienu za formatiranje niskog nivoa i ponovite
92
Poglavlje 2
samo to formatiranje. Ako se radi o IDE ili SCSI disku, onje verovatno oteen. Ako za IDE disk imate rutinu za formatiranje niskog nivoa, pokuajte s njom. U protivnom, zamenite oteeni disk.
Citai
v
kompakt diskova
Mada je prvobitno bio projektovan kao medijum za zapisivanje zvuka, kompakt diskje brzo naao mesto u PC raunaru sa CD itaem. On ima dve kljune prednosti nad ostalim medijumima: prihvata ogromnu koliinu informacija i uz to je izmenljiv. Kad se sve uzme u obzir, kompakt disk nudi korisnicima PC raunara gotovo neogranienu koliinu informacija. Mada su CD itai jo uvek relativno spori u poreenju sa savremenim vrstim diskovima, kompakt diskovi su postali naroito popularni za skladitenje multimedijskih podataka (zvuka, slike i programa).
CD itaa Moderni CD itai koriste dve vrste prikljuaka: IDElEIDE i SCSI. IDElEIDE prikljuak sa 40 kontakata prikazan je na slici 2.2. Izuzetno su popularni IDE/ EIDE itai (ukljuujui i novije itae UDMAJ33 i UDMAJ66), pa veina PC raunara napravljenih posle 1989. godine ima CD itae IDE tipa. SCSI itai su zastupljeniji u serverskim sistemima i pogodniji su za istovremenu obradu vie zadataka. Standardni SCSI prikljuak s 50 kontakata prikazan je na slici 2.3, a onaj sa 68 kontakata na slici 2.4. i njihovi upravljaki programi Upravljaki program niskog nivoa omoguava DOS-u da ispravno pristupi CD itau na registarskom (hardverskom) nivou. Poto su adapteri CD itaa razliito projektovani, potrebni su im i razliiti upravljaki programi. Ako promenite ili nadogradite CD ita, morate promeniti i njegov upravljaki program. Tipian upravljaki program za rad u realnom reimu ima nastavak .SYS, a inicijalizuje se dodavanjem odgovarajue komandne linije u datoteku CONFIG.SYS PC raunara, npr. ovako: CD
itai Prikljuci
DEVICE=HITACHIA.SYS ID:MSCDOOO IN:l IP:300 Komanda D EVICE moe biti zamenjena komandom D EVICEHIG ukoliko H
imate slobodnog prostora u gornjem memorijskom podruju (engl. upper memory block, UMB). Upravljaki program za rad u realnom reimu obino ima tri parametra u komandnoj liniji. Oni su neophodni da bi se program ispravno instalirao. U navedenoj komandnoj liniji, parametar I D je naziv koji upravljaki program
93
koristi posle instaliranja u tabelu ureaja raunara. Taj naziv mora biti jedintven i imati odgovarajui parametar / D u komandnoj liniji datoteke MSCDEX.EXE (o njoj neto kasnije). Parametar / Nje broj CD itaa prikljuenihna adaptersku karticu. Podrazurnevan broj je 1 (standard za veinu raunara opte namene). Parametar / P je adresa UlI prikljuka adapterske kartice CD itaa i njoj bi trebalo da odgovara podeavanje kratkospojnika na adapterskoj kartici. Ako nema parametra / P, podrazumeva se adresa 0300h.
CD itai i datoteka MSCDEX.EXE MS-DOS je bio razvijen u vreme kada niko nije predviao da e velike datoteke biti dostupne PC raunarima, pa je on veoma ogranien u pogledu veliine datoteka s kojima moe da radi. Pratei razvoj kompakt diskova, Microsoft je napravio proirenje za MS-DOS koje omoguava izdavaima softvera da pritupaju kompakt diskovima od 650 MB na standardan nain, putem datoteke MSCDEX (Microsoft CD-ROM Extensions). MSCDEX se uitava iz datoteke AUTOEXEC.BAT, a obezbeuje neke vitalne mogunosti (uz nekoliko ogranienja), pa je neophodan ogromnoj veini CD itaa. Nije teko doi do ove datoteke; obino je na istoj disketi na kojoj i upravljaki program niskog nivoa za CD ita. Njene nove verzije mogu se dobaviti s Microsoftove oglasne table za preuzimanje (Microsoft Download BBS), Microsoftovog foruma na CompuServeu (GO MSL-I) ili s Microsoftove Web lokacije na adresi www.microsoftcom. Otkrivanje i otklanjanje kvarova CD itaa U ovom odeljku predoena su objanjenja problema sa CD eni naini za njihovo reavanje.
Simptom 2.82.
Cita nee
v
itaima i
predlo-
Ovaj problem je tipian za motorizovane CD itae u koje se disk ubacuje u prorez ili se on stavlja na motorizovanu tacnu. Mogua reenja su:
tacnu za disk.
Runo
da izbaci ili da
uvue
pokrenite tacnu. Iskljuite raunar, runo izvucite tacnu i lagano je gurajte napred-nazad da biste proverili ima li prepreka tom kretanju. Ako tacna klizi bez ikakvih problema, moda je otkazao motor za izbacivanje i uvlaenje tacne, pa zamenite ita. Ne zaboravite da prilikom instaliranja novog itaa aurirate i njegov upravljaki program niskog nivoa. Proverite ima li prepreka. Ako vam se uini da je tacna zaglavljena, otvorite mehanizam i proverite ima li nekih prepreka. Zamenite ita. Ako ne pronaete nikakvu prepreku, zamenite CD ita.
94
Poglavlje 2
Optika
Simptom 2.83.
glava mora da se pomera veoma lagano i bez trzaja, da bi obezbedila tano praenje putanje, a ako nije tako, DOS to moe da prijavi kao otkaz itaa ili greku u itanju (er ro r read i ng from drive x). Moda je glava zapreena ili je otkazao linearni motor. Sledee provere e vam pomoi u otkrivanju uzroka problema:
glava ne trai podatke.
Optika
Proverite ima li prepreka. Ispitajte ine linearnog motora i proverite ima li na njima neega to bi moglo da zasmeta glavi pri pomeranju. Uklonite sa ina sve to tamo ne pripada. Zamenite CD ita. Ako problem i dalje postoji, zamenite ita. Setite se da prilikom instaliranja novog itaa aurirate i njegov upravljaki program niskog nivoa.
obre.
Ovo je gotovo uvek problem sa samim CD itaem (otkaz motora vratila). Stoga proverite sledee:
Simptom 2.84. Disk se ne
Proverite kompakt disk. Proverite da li disk lepo lei u tacni, da nije zaglavljen i da nema nekih prepreka njegovom obrtanju. Proverite prikljuak za napajanje. Proverite da li je etvoroigliniprikljuak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+ 12 volti), prema tabeli 1.3. Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je neobino nizak (naroito gde treba da bude + 12 volti), zamenite Izvor napajanja. Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabI vidljivo oteen ili pohaban, zamenite ga novim. Zamenite ita. Ako problem i dalje nije otklonjen, zamenite CD ita.
Optika
Ovaj problem se esto ispoljava putem DOS-ovih poruka o grekama koje saoptavaju da se disk ne moe itati, nije spreman itd. Najee se radi o kvaru itaa, sledee provere e vam pomoi u otkrivanju uzroka:
Simptom 2.85. glava ne moe da fokusira laserski snop.
Proverite kompakt disk. Proverite da li je kompakt disk u odgovarajuem formatu (sa audio kompakt diska ne moete pokretati programe) i da li mu je povrina fiziki ista. Ispitajte ureaj s pouzdano dobrim kompakt diskom. Obriite prainu sa optike glave. Praina smeta optikoj glavi, pa je oprezno obriite komprimovanim vazduhom kakav se koristi za fotoaparate. Zamenite ita. Ako problem nije reen, zamenite CD ita.
95
Audio kompakt diskovi se esto sluaju pomou slualica ili zvunika prikljuenih na CD ita. Razlog nemosti CD itaa verovatno lei u nekoj od sledeih oblasti:
Proverite kompakt disk. Proverite da li je kompakt disk tipa audio i da li sadri barem jedan audio zapis. Proverite prednji prikljuak. U audio prikljuak utaknite slualice i zvu nike, pokrenite program za reprodukovanje zvuka kompakt diskova i proverite da li se zvuk uje. Moda treba da podesite jainu zvuka na potenciometru spreda. Zamenite ita. Ako problem nije reen, zamenite CD ita.
Simptom 2.86. ita ne daje nikakav zvuk.
Simptom 2.87. Onemoguen je pristup slovnoj oznaci CD itaa u realnom reimu rada. Verovatno dobijate poruku o greci poput I nv a l i d d ri ve s peci fi cat i on. Radi se o tipinom problemu sa upravljakimprogramima CD
itaa
za rad u realnom reimu. uzrok problema:
Sledee
provere
vam
pomoi
da otkrijete
Proverite upravljake programe itaa. Zadajte DOS-ovu komandu MEM IC i pogledajte postoje li u izvetaju upravljaki program niskog nivoa za CD ita i datoteka MSCDEX. Ako jedno od njih nedostaje, program nije bio ui tan. Proverite da li su saglasni parametri upravljakog programa niskog nivoa za CD ita i oni u datoteci MSCDEX. Proverite svoju verziju datoteke MSCDEX. Upotrebite SETVER ili aurirajte svoju verziju MSCDEX-a. Proverite prikljuak za napajanje. Proverite da li je etvoroigliniprikljuak napajanja ispravno i do kraja nataknut. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+ 12 volti), prema tabeli 1.3. Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je neobino nizak (naroito na kontaktu od + 12 volti), zamenite Izvor napajanja. Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabI oteen ili pohaban, zamenite ga nOVIm. Zamenite ita. Ako problem i dalje nije reen, zamenite CD ita.
Simptom 2.88. Prikazuje se poruka o greci prilikom uitavanja upravlja kogprograma niskog nivoa za CD ita. Ovo je najee posledica neusa- _
glaenosti upravljakog programa za rad u realnom reimu ili kvar adapterske kartice itaa. Biete sigurni ta je posredi nakon sledeih provera:
96
Poglavlje 2
Proverite verziju upravljakog programa. Proverite da li koristite odgovarajui upravljaki program niskog nivoa za CD ita. Ako ste promenili ita ili karticu adaptera, verovatno treba da uitate i novi upravljaki program. Moda je oteena datoteka upravljakog programa, pa je ponovo instalirajte. Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabi oteen ili pohaban, zamenite ga nOVIm. Zamenite karticu adaptera. Ako problem i dalje nije reen, verovatno je otkazao adapter itaa. Proverite to pouzdanim adapterom. Imajte na umu da mnogi CD itai koriste adapter ugraen u zvunu karticu raunara. Zamenite ita. Ako problem i dalje nije reen, zamenite CD ita.
Simptom 2.89. Upravljaki programi CD itaa ne instaliraju se ispravno na komprimovani disk. Verovatno ste sistem podigli s diskete i pokuali da
instalirate upravljake programe, a da prethodno niste uitali softver za komprimovanje. Proverite zato redosled njihovog uitavanja. Dopustite raunaru da se podigne sa vrstog diska pre instaliranja ovih upravljakih programa. Time omoguavate da softver za komprimovanje dodeli diskovima sve slovne oznake. Moete podii sistem i s diskete koja sadri potreban softver za komprimovanje. Ako morate da podignete raunar sa diskete, pobrinite se da ona bude potpuno kompatibilna sa upotrebljenim softverom za komprimovanje.
Simptom 2.90. Prikazuje se poruka o greci koja saoptava da sistem ne prepoznaje CD ita. Uzrok moe biti i problem sa uitavanjemupravlja
kih programa niskog nivoa, pa proverite
sledee:
Proverite prikljuak napajanja. Proverite da li je etvoroigliniprikljuak napajanja ispravno i do kraja nataknu t. Ako se disk napaja iz Y-rave, proverite i sve meuspojeve. Voltmetrom izmerite napone na kontaktu 4 (+5 volti) i kontaktu 1 (+ 12 volti), prema tabeli 1.3. Ako bilo kojeg od tih napona nema ili je neobino nizak (naroito onaj od + 12 volti), zamenite izvor napajanja. Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler. Ako je kabi oteen ili pohaban, zamenite ga nOVIm. Proverite adapter itaa. Proverite da li su ispravna podeavanja prekida, DMA kanala i UlI adresa na adapteru, i da li odgovaraju parametrima komandne linije koja uitava upravljaki program niskog nivoa. Ako samo CD ita koristi taj adapter, premestite ga u drugu utinicu.
97
Proverite terminatore SCSI lanca. Ako CD ita koristi SCSI prikljuak, proverite da li SCSI lanac ima terminatore na oba kraja. Zamenite adapter itaa. Ako problem i dalje nije reen, zamenite adapter cltaca.
v' v
Simptom 2.91. Posle instaliranja upravljakog softvera za CD ita, rau nar prijavljuje mnogo manje raspoloive RAM memorije. Ovo je obino
problem keiranja upravljakog softvera za CD ita, i to se mora ispraviti. Problemi ovoga tipa opisani su za Teacove CD itae i softver CORELCDX.COM. Ako softver nudi neku opciju u komandnoj liniji za izmenu koliine dodeljene XMS memorije, smanjite tu koliinu na 512 ili 256. Poveite se sa odeljenjem za tehniku podrku proizvoaa konkretnog CD itaa kako biste saznali odgovarajue parametre komandne linije.
Simptom 2.92. Upravljaki program adapterske kartice ne moe da se uita ispravno u novoj instalaciji. U gotovo svim sluajevima, adapterska kartica
je neispravno konfigurisana, pa problem:
vam
sledei
postupci
pomoi
da reite
Proverite adapter itaa. Proverite da li su ispravna podeavanja prekida, DMA kanala i UlI adresa na adapteru. Katkad je dovoljno samo da upiete ime proizvoaa (Teac) kao tip interfejsa. Proverite da li je interfejs ispravno konfigurisan za konkretni raunar i ita. Proverite upravljaki program. Proverite da li parametri komandne linije upravljakog programa odgovaraju konfiguraciji adaptera itaa.
Simptom 2.93. Ne moete da instalirate vie CD itaa na isti raunar.
Ovo mogu prouzrokovati i hardverski i softverski problemi, pa morate

ledee:
uiniti
Proverite adapter itaa. Proverite da li adapter itaa podrava vie CD itaa na istom kanalu. Ako ne podrava, moraete da instalirate dodatni adapter za podrku drugog CD itaa. Proverite upravljake programe niskog nivoa. Pomou datoteke CONFIG.SYS uitajte po jednu kopiju upravljakog programa niskog nivoa za svaki CD ita. Proverite da li parametri komandne linije svakog od tih upravljakih programa odgovaraju prateem adapteru itaa. Proverite MSCDEX. U datoteci AUTOEXEC.BAT potrebno je da samo jednom pozovete program MSCDEX, ali se parametar ID: mora pojaviti dvaput, po jednom za svaki ita.
98
Poglavlje 2
Vrlo lako je mogue da ita koristi nestandardni prikljuak (razliit od IDE standarda). Poveite CD ita s nekim kompatibilnim adapterom. Ako je ita nestandardan, nee moi da se povee sa IDE prikljukom. U tom sluaju, morate nabaviti namenski adapter za taj CD ita. CD itae sa otvorenim tacnama ne moete montirati vertikalno; praenje zapisa na disku u tom poloaju jednostavno ne uspeva. Vertikalno se mogu montirati jedino CD itai sa kolicima, ali i to treba proveriti s proizvoaem pre montiranja.
\
Simptom 2.94. CD ita odbija da sarauje sa IDE prikljukom.
Simptom 2.95. CD ita ne radi dobro kada je vertikalno montiran.
Simptom 2.96. Displej s tenim kristalima (LCD) na CD itau prikaZUje kod v neke greke. Cak i ako ne znate konkretno znaenje svake poruke o greci,
moete biti sigurni da veina takvih poruka koje dee uzroke (po redosledu ozbiljnosti):
potiu od
CD
itaa ima
sle-
Loa kolica. Kolica CD itaa su oteena ili neispravno umetnuta. Moda je i kompakt disk nepravilno stavljen u kolica. Loe montiranje. Cita je loe montiran ili montani zavrtnji prave kratak spoj u elektronici itaa. Loe napajanje. Proverite napone napajanja CD itaa od +5 V i + 12 V. Nizak napon moda ukazuje da treba staviti nov izvor napajanja ili izvor vece snage. Lo ita. Interni dijagnostiki programi su otkrili kvar u CD itau. Zamemte cItac. Lo kontroler itaa. Dijagnostiki program itaa otkrio je kvar kontrolera. Zamenite kontroler itaa.
v
~
ve
Simptom 2.97. Kada je SCSI CD ita povezan sa SCSI adapterom, sistem CD ita po pravilu podrava se blokira im SCSI BIOS pone da radi.
reim "utakni i koristi", ali to nije sluaj sa BIOS-om SCSI kontrolera. Onemoguite taj BIOS kratkospojnikom na kontroleru (ili izvadite BIOS-ov ip iz podnoja) i umesto njega upotrebite upravljaki program za SCSI, koji se ui tava iz datoteke CONFIG.SYS. Moda ete od proizvoaa morati da preuzmete odgovarajui upravljaki program niskog nivoa za SCSI.
Simptom 2.98. Prikazuje se poruka "Unable to detect ATAPI IDE CD-ROM drive, device driver not loaded". Re je o problemu s konfiguracijom hard-
vera IDElEIDE kontrolera, pa preduzmite
sledee:
Proverite signalni kabi. Proverite da li je 40-ilni signalni kabI ispravno i do kraja utaknut u disk i kontroler.
99
Proverite konfiguraciju kontrolera. CD itai tipa IDE ponekad se instaliraju na sekundarni IDE prikljuak sa 40 kontakata. Pobrinite se da nijedan drugi ureaj ne koristi isti prekid ili UlI adresu kao sekundarni IDE prikljuak. Proverite upravljaki program niskog nivoa. Postarajte se da svi parametri komandne linije upravljakog programa niskog nivoa u datoteci CONFIG.SYS odgovaraju podeavanju hardvera kontrolera.
(
Simptom 2.99. Vrata CD itaa se ne otvaraju nakon prikljuivanja 40-ilnog signalnog kabla tipa IDE. Za otvaranje vrata treba da je dovoljno samo
napajanje itaa. Ako se vrata zaustavljaju posle prikljuenja signalnog kabla, ispitajte neke od moguih uzroka problema:
Proverite prikljuak napajanja. Proverite da li su oba napona (+5 V i +12 V) dola do prikljuka za napajanje i da li je konektor napajanja vrsto nataknut na odgovarajuiprikljuak na zadnjoj strani CD itaa. Proverite signalni kabi. Verovatno je 40-ilni signalni kabI obrnut na prikljuku diska ili kontrolera. Pokuajte s drugim kablom. Proverite tip kontrolera. Proverite da li je 40-ilni IDE kabI povezan s IDE prikljukom, a ne s nekim nestandardnim prikljukom (koji ne odgovara IDE standardu). Zamenite ita. Ako nita ne pomogne, zamenite ita.
Simptom 2.100. CD ita ne radi s kompakt diskovima tipa Plus ili Enhanced, ili ne ita s njih. Ovo je poznati nedostatak Acerovih modela CD itaa
625A, 645A, 655A, 665A, 525E, 743E, 747E i 767E. Kompakt diskovi tipa Plus (ili Enhanced) koriste nestandardan format podataka kompanije Sony, namenjen interaktivnim diskovima koji obuhvataju i video iseke i muziku; njihovu strukturu podataka ne prepoznaju navedeni modeli CD itaa. Moraete da zamenite postojei CD ita savremenijim modelom, koji e moi da radi s novijim tipovima datoteka. naizgled normalno radi. Ovo ne mora biti problem. Neki modeli CD itaa (poput erije Acer 600) koriste LED lampicu za pokazivanje spremnosti za rad a ne zauzetosti. Njihova lampica svetli dok god je kompakt disk u itau, bilo da ita pristupa disku ili ne. Korisniku se lampicom u stvari pokazuje da li se kompakt disk nalazi u itau. Pojedini modeli imaju i kratkospojnik kojim se bira funkcija lampice - pokazivanje spremnosti za rad (engl. ready) ili zauzetosti radom (engl. busy).
Simptom 2.101. LED lampica na CD itau neprestano svetli.
Cita
v
100
Poglavlje 2
Simptom 2.102. Sistem se blokira kad se koristi Panasonicov CD ita Big 5 pod Windowsom 95. Ovaj problem nastaje ako koristite upravljake pro-
grame za upravljanje magistralom uz Panasonicov CD ita i duboks Big 5 (model SQ-TCSI ON). Reenje je da nabavite novi firmver, pa se poveite s Panasonicom kako biste aurirali ure!j najnovijom revizijom firmvera. Da biste u meuvremenu izbegli problem, izvadite duboks kompakt diskova iz raunara.
CD itai i Windows 9S/98/ME
U narednom odeljku Windows 9S/98/ME.
razjasniu probleme
CD
itaa u
operativnim sistemima
Simptom 2.103. Pod Windowsom 95 naizgled ne rade tasteri na prednjoj ploi CD itaa tipa SCSI. Isti tasteri dobro rade pod DOS-om. Windows 95
koristi SCSI komande za "propitivanje" ureaja sa izmenijivim medijumom svake dve sekunde. Poto SCSI komande upuene CD itau imaju vei prioritet od tastera na prednjoj ploi, izgleda kao da oni ne rade pod Windowsom 95. Mogue reenje je da vie puta uzastopno pritisnete te tastere.
Simptom 2.104. Ne moete promeniti slovnu oznaku CD itaa pod WinTreba da promenite parametre itaa u Device Manageru: dowsom 95.
1. Otvorite Control Panel i izaberite ikonicu System. 2. Poto se otvori okvir za dijalog System Properties, pritisnite karticu Device Managera. 3. Pronaite stavku CD itaa. Pritisnite znak "plus" (+) da biste proirili spisak CD itaa. 4. Dvaput pritisnite ime postojeeg CD itaa. 5. U okviru za dijalog Properties tog CD itaa izaberite karticu Settings. 6. Pronaite polje s trenutnom slovnom oznakom i upiite novu. Vieslovna oznaka je neophodna samo u sluaju da neki SCSI ureaj ostvaruje LUN (Jogical unit - logika jedinica) adresiranje (to su uglavnom duboksi kompakt diskova). 7. Pritisnite dugme OK da biste snimili novo stanje. 8. Pritiskom na dugme OK zatvorite Device Manager. 9. Trebalo bi da se pojavi prozor System Settings Change. Pritisnite dugme Yes kako biste nanovo pokrenuli sistem, a on sproveo uinjene izmene, ili dugme No ako elite da izmenite parametre drugih CD itaa pre nego to sistem pokrenete iznova. Izmene nee biti sprovedene dok se opet ne pokrene raunar.
101
Simptom 2.105. Windows 95 je instaliran s kompakt diska pomou DOS-ovih upravljakih programa, ali posle uklanjanja tih programa za rad u realnom reimu iz datoteke CONFIG.SYS-a, CD ita vie ne radi. Treba
da omoguite upravljake programe za rad u zatienom reimu; zato pokrenite arobnjaka Add New Hardware iz Control Panela.
Simptom 2.106. Prikazuje se poruka "CD-ROM can run, but results may not be as expected". Ne brinite, to samo znai da Windows 95 koristi upra-
programe za rad u realnom reimu. Ako imate upravljake programe za rad u zatienom reimu, trebalo bi da koristite njih.
Simptom 2.107. Izvesni CD itai pod Windowsom 95 ne mogu da reproZamena CD itaa reava problem. Radi dukuju audio kompakt diskove.
vljake
se o poznatoj nekompatibilnosti Windowsa 95 i Acerovog modela 525E (ali to ne oteuje ni programe niti podatke). Windows 95 je "nem" za audio kompakt diskove kad radi sa ovim modelom, a i mnogim drugim dvobrzinskim CD ita ima. Ako ne moete dobiti zakrpu direktno od Microsofta ili od proizvoaa CD ureaja, preostaje vam jedino da ga zamenite.
Simptom 2.108. Posle nadogradnje na Windows 98, pojavilo se vie slovnih oznaka za CD ita. U My Computeru i/ili Windows Exploreru prika-
zana su moda i etiri CD itaa, mada je u raunaru samo jedan. Poznato je da se to deava s NEC-ovim modelima 4X4, 4X6, 4X8 i 4X16, ako ste instalirali alatku NEC Single CD u prethodnoj verziji Windowsa. Da biste ispravili ovu greku, ponovo instalirajte tu alatku pod Windowsom 98 s kompakt diska priloenog uz CD ita NEC 4X. Moete i sa Interneta da preuzmete i instalirate poslednju verziju tog softvera (i upravljakih programa za CD ita).
Simptom 2.109. Posle nadogradnje na Windows 98, nastali su problemi s CD itaem i vrstim diskom. Po zavretku nadogradnje, ne moete da pri-
stupite CD itau; vrsti diskovi povezani na IDE kontroler moraju da koriste reim DOS Compatibility; ili se u My Computeru i/ili Windows Exploreru pojavljuje jo jedan disk veliine oko 13 MB. To su poznati problemi do kojih dolazi nakon instaliranja programa Helix Hurricane (proizvoaa Helix Software) za Windows 95. Da biste ih reili, morate da uklonite Helix Hurricane pomou njegove alatke Uninstall. (Moda postoji i zakrpa ili aurna verzija Hurricanea, ali njih morate potraiti od proizvoaa). Pokrenite raunar i pomou menija Startup podignite Windows 98 u bezbednom reimu s komandnim odzivnikom (Safe Mode Command Prompt Only). Pokrenite Uninstall iz direktorijuma u kojem je Hurricane instaliran.
102
Poglavlje 2
Simptom 2.110. Softver SmartCD Manager ne radi pod Windowsom 98.
Posle nadogradnje na Windows 98, CD ita za tri kompakt diska Torisan (kompanije Sanyo) ima tri slovne oznake. Iako je program SmartCD Manager dodelio ureaju samo jednu slovnu oznaku, Windows 98 je zamenio datoteke CDVSD.VXD i TO;USAN3.VXD priloene uz program SmartCD Manager. Aurirane verzije ovih datoteka nisu kompatibilne s tim programom. Da biste reili problem, ponovo instalirajte SmartCD Manager.
Simptom 2.111. Funkcija za automatsko upozoravanje prilikom umetanja kompakt diska spreava raunar da prede u energetski reim "suspend".
Mnogi dananji raunari imaju funkciju za upravljanje napajanjem koja prebacuje raunar u energetski reim "suspend" (poznat i kao "power-down mode") posle odreenog perioda neaktivnosti. Preduzmite sledee korake:
Proverite funkciju za automatsko upozoravanje prilikom umetanja kompakt diska. Ako je ova funkcija u CD itau tipa IDE omoguena uz upravljanje napajanjem, raunar nee moi da pree u energetski reim "suspend". Do tog dolazi zato to neki CD itai tipa IDE koriste naredbu ATA GET MEDIA STATUS za prozivanje (engl. polling), a program za upravljanje napajanjem to tumai kao aktivnost itaa i odbija da prevede raunar u energetski reim "suspend". (Ovo je poznati nedostatak Windowsa 95 OSR2.) Reiete problem ako onemoguite opciju automatskog upozoravanja na umetanje kompakt diskova u CD ita. Aurirajte potrebne datoteke. Trajnije reenje je da preuzmete i instalirate datoteke REMIDEUP.EXE sa Microsoftove Web lokacije. Tom nadogradnjom ete instalirati verziju 4.00.956 datoteke ESDC506.PDR (datiranu 5/ 14/96). Naravno, i novije verzije te datoteke trebalo bi da rade.
Simptom 2.112. Raunar se blokira prilikom pregledanja nekog kompakt Ovo se esto deava posle instaliranja Hewlett-Packardovog CD-RW diska.
nekim Compaqovim modelima raunara Deskpro. Raunar se "zamrzava" nakon to pokuate da pomou My Computera ili Windows Explorera pregledate sadraj kompakt diska u CD-RW ureaju. Ovakve probleme najee izaziva upravljaki program. U Compaqovim raunarima instaliran je namenski upravljaki program CPQDFVS.VXD. On se nalazi u direktorijumu \Windows\System\Iosubsys i moe da blokira raunar ako pokuate da proi tate sadraj diska u CD-RW ureaju. Reiete problem ako obriete ili preimenujete datoteku CPQDFVS.VXD. Ako hoete trajnije reenje, morate se povezati s Compaqom i zatraiti zakrpu datoteke CPQDFVS.VXD ili njenu v azunranu verzIJU.
e o
ureaja u
103
Simptom 2.113. Pod Windowsom nije mogue itati kompakt diskove formatirane prema standardu Rock Ridge. To se deava jer Windows 95 i 98
naprosto nisu predvieni da podravaju format Rock Ridge, koji obezbeuje skladitenje datoteka na kompakt diskovima po sistemu POSIX. Windows 95/ 98 za kompakt diskove koristi sistem datoteka Joliet, koji omoguava ugneene poddirektorijume i duga imena datoteka. Ako treba da proitate kompakt diskove formatirane po standardu Rock Ridge u raunaru koji radi pod Windowsom 95/98, u datoteci AUTOEXEC.BAT konfiguriite podrku za upravljake programe za rad CD itaa u realnom reimu pomou verzije datoteke MSCDEX.EXE ugraene u Windows 95/98, a u datoteci CONFIG.SYS konfiguriite DOS-ove upravljake programe (koje obezbeuje proizvoa CD itaa).
Simptom 2.114.
Onemoguen
je pristup CD
itau
pod Windowsom 95/98.
Kada pokuate da pristupite CD itau pod Windowsom, ne moete pokrenuti izvrne datoteke, niti pregledati potpune ispise direktorijuma, ili pak dobijate poruku o greci Dev i ce not found. Do ovih problema dolazi ako koristite stariju verziju datoteke MSCDEX.EXE, nekompatibilnu s Windowsom 95/981ME. To se esto deava ako instalirate neke upravljakeprograme za rad CD itaa u realnom reimu; tada se starija verzija datoteke MSCDEX.EXE kopira na vrsti disk, a datoteka AUTOEXEC.BAT aurira da bi je koristila. Runo prepravite datoteku AUTOEXEC.BAT, da bi uitala noviju verziju datoteke MSCDEX.EXE.
Simptom 2.115. Windows 95/98/ME Setup tokom instaliranja ne prepoznaje Sonyjev CD ita. Ovaj problem nastaje ako je Sonyjev CD ita
povezan sa zvunom karticom Media Vision. Setup trai CD itae na nekoliko adresa, ali ne i na onoj na kojoj je Sonyjev CD ita povezan sa zvunom karticom Media Vision. Zato Setup zadrava postojee upravljake programe za rad CD itaa u realnom reimu, ime se znatno usporava rad raunara. Otkloniete problem runim instaliranjem Sonyjevog CD itaa u Windowsu.
Simptom 2.116. Sistem se blokira prilikom kopiranja podataka s kompakt diska pod Windowsom 95/98. Kada kopirate veliki direktorijum iz CD
"zamrzava" (i prisiljava vas da ga iznova pokrenete). Ovakve probleme obino uzrokuje sposobnost CD itaa da ita unapred (engl. read ahead), ime se kontroler CD itaa ponekad primorava da radi bre nego to moe. Otkloniete problem smanjenjem nivoa keiranja prilikom itanja unapred.
Simptom 2.117. U prozoru My Computer Windowsa 95/98/ME nalaze se dve ikonice CD itaa. U prozoru My Computera ili Windows Explorera pri-
itaa na vrsti disk, raunar se
kazana su dva CD
itaa,
mada je u
raunaru
samo jedan. Kada pokuate da
104
Poglavlje 2
pristupite jednom od tih ureaja, raunar se blokira. Do toga dolazi ako su u raunaru i DOS-ovi upravljaki programi za CD ita (za rad u realnom reimu) i oni Windowsa 95/98/ME. Reiete problem ako pomou System Configuration Editora (SYSEDIT.EXE) onemoguite upravljake programe CD itaa za rad u realnom reimu.
Simptom 2.118. CD ita pod Windowsom 9S/98/ME odbija da se automatski pokrene nakon umetanja kompakt diska. Ovaj problem nastaje ak i u
da je omogueno automatsko upozoravanje na umetanje kompakt diskova u CD ita. U veini sluajeva, uzrok je jedna netana vrednost u registarskoj bazi. Da biste reili problem, upotrebite Registry Editor za pronalaenje sledeeg kljua:
sluaju
HKEY_CURRENT_USER\Softaware\ Microsoft\Windows\CurrentVersion\Policies\Explorer\ NoDriveTypeAutoRun

Promenite vrednost kljua NoDriveTypeAutoRun na OOOO 95 OO OO OO (ili Ox95 u REGEDT32.EXE). Poto unesete ovu izmenu, izaite iz Registry Editora i pokrenite raunar.
Simptom 2.119. Ikonica vrstog diska zamenjena je ikonicom CD itaa u Windowsu 9S OSR2 ili Windowsu 98. Kad pokuate da pregledate ureaje
u prozoru My Computer, za prikaz vrstog diska upotrebljena je ikonica CD itaa. Ako je dvaput pritisnete, dobiete poruku o greci poput Cannot f i nd autorun . exe. Do toga dolazi ako je datoteka AUTORUN.INF smetena u korenski direktorijum vrstog diska. Da biste reili problem, preimenujte datoteku AUTORUN.INF u AUTORUN.OLD.
Simptom 2.120. Prikazuje se poruka "CD-ROM cache acceleration file is invalid" u Windowsu 98. Ovakvi problemi obino se sreu ako koristite ver-
ziju 1.0 Quarterdeckovog programa SpeedyROM pod Windowsom 98. Mada e SpeedyROM ponuditi da popravi oteenu datoteku, verovatno ete nakon svakog resetovanja raunara dobijati istu tu poruku. Ovakve greke se deavaju ukoliko je BIOS raunara konfigurisan tako da koristi opciju tzv. brzog restartovanja (engl. Fast Reboot). Da biste reili ovaj problem, onemoguite opciju Fast Reboot u CMOS-u raunara.
NAPOMENA: Moda je u BIOS-u raunara za opciju "brzo restartovanje" upotrebljen drugi termin, pa pregledajte dokumentaciju proizvoaa raunara da biste pronali taan naziv te opcije u CMOS-u.
105
CD-R
CD
ureaji
izazivaju neke specifine probleme u PC raunarima. Mnogi CD pisai visokih performansi koriste SCSI interfejs da bi obezbedili ujednaeniji protok podataka od sistema do pisaa. Instaliranje ovog ureaja stoga ponekad namee dodatni troak za SCSI adapter i pratei upravljaki softver. Zapisivanje na kompakt disk zahteva mnogo slobodnog prostora na vrstom disku - i do jednog gigabajta - da bi se napravila "slika" zapisa. (U osnovi, takva slika pretvara podatke koje treba zapisati u niz "udubljenja" i "izboenja" koja se moraju preneti na prazan kompakt disk.) Ukoliko je na vrstom disku "tesno", za podrku CD pisaa bie vam potreban jo jedan vrsti disk. Konano, CD pisaima je tokom zapisivanja neophodan ujednaen i neprekidan protok podataka. Ako se bafer podataka pisaa isprazni, postupak zapisivanja bie zaustavljen, a kompakt disk uniten. To znai da su vam potrebni brzi diskovi uz interfejs visokih performansi (PIO Mode 4 ili UDMA). U ovom odeljku objasniu najee probleme koji prate instaliranje i korienje CD pisaa i predoiti niz simptoma i reenja za otkrivanje i otklanjanje kvarova na njima.
Problemi u snimanju na kompakt disk Zapisivanje podataka na kompakt disk je sloen proces koji relativno mnogo zahteva od hardvera i softvera PC raunara. Vei deo te sloenosti sakriva se u moi programa za izradu kompakt diskova, ali treba da imate na umu nekoliko vanih inilaca koji utiu na uspeh zapisivanja na CD. Ovaj deo poglavlja objanjava osnovne elemente snimanja na kompakt disk.
pisai
podataka koje treba zapisati manje je vana od veliine pojedinanih datoteka. Program za snimanje moe imati potekoa da dovoljno brzo pronae i otvori male datoteke, kako bi stigao da ih neprestano alje pisau potrebnom brzinom; manji broj veih datoteka obino ne izaziva takve probleme.
Sistemski prekidi. Svaki prekid toka podataka fatalan je za snimanje na kompakt disk, i zato povedite rauna o tome da datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT ne uitavaju bilo kakve programe koji periodino prekidaju rad pisaa. Usluni programi poput uvara ekrana (engl. screen saver), kalendarskih alarma ili podsetnika i signala pristiglih faksova samo su deo softvera koji e prekinuti snimanje. Ako je raunar umreen, trebalo bi da privremeno onemoguite deljenje resursa na mrei, da biste spreili pristup datotekama na raunaru dok traje snimanje na CD.
Veliina
datoteka.
Koliina
106
v
Poglavlje 2
v
Cvrsti disk. Cvrsti disk je kljuna komponenta sistema CD pisaa, poto mora da obezbedi prenos podataka na pisa dovoljnom brzinom da bi njegov bafer bio uvek pun. Pri tome treba uzeti u obzir tri glavna inioca:
Brzina. Da biste snimili datoteku virtueine slike na kompakt disk, vrsti disk s kojeg uzimate podatke mora biti dovoljno brz da bafer CD pisaa dri stalno punim. To obino znai da njegovo proseno vreme pristupa treba da bude 19 milisekundi ili manje. Pomae i interfejs visokih performansi, kao to su Ultra-DMN33, Ultra-DMN66, ATA 100 ili SCSI 3. Iscepkanost. Ovaj inilac je takoe vezan za brzinu. Pretraivanje veoma iscepkanog vrstog diska, kako bi se pronali delovi datoteke virtueine slike, usporava prenos podataka na pisa, i esto takav disk uopte ne moe ni da podri rad CD pisaa. Zato bi pre izrade datoteke slike trebalo da defragmentirate vrsti disk. Termiko badarenje. Svi vrsti diskovi periodino sprovode automatsko termiko badarenje kako bi obezbedili ispravno funkcionisanje. Badarenje prekida rad vrstog diska na priblino 1,5 sekundu. Neki vrsti diskovi sprovode badarenje u fiksnim intervalima (ak i ako se disk koristi), i to uzrokuje prekide fatalne za snimanje kompakt diska. Taj problem je tei kad je datoteka virtueine slike velika, a postupak zapisivanja traje due. Ako moete da birate vrsti disk za podrku CD pisaa, izaberite onaj sa inteligentnim badarenjem (on odlae ponovno badarenje sve dok disk ne zavri posao).
Brzina CD pisaa. Proseni CD pisai snimaju brzinom dva do etiri puta veom od standardne brzine upisivanja, odnosno itanja od 150 KB/s (75 sektora u sekundi), a ona zavisi od brzine kojom laser upisuje bitove na povrinu diska i nema veze s brzinom itanja ni s koliinom podataka koja staje na disk. Vee brzine snimanja, meutim, mogu zavriti postupak upisivanja za krae vreme, to je svakako uteda, ali one isto tako zahtevaju vee bafere podataka za zapisivanje (koji se bre prazne). Zato bri pisai trae bre vrste diskove i interfejse koji podravaju bri prenos podataka. Najee se problemi podbacivanja bafera reavaju smanjenjem brzine snimanja, umesto nadogradnjom sistema vrstih diskova. Prilikom zapisivanja stvarne ISO datoteke slike sa vrstog diska na CD, brzina retko predstavlja problem, poto slika ve jeste jedna ogromna datoteka. Sve datoteke i strukture ve su poreane i podeljene u sektore kompakt diska, pa preostaje samo da podaci proteku sa vrstog diska na CD pisa. Ako pak zapisujete virtueinu sliku, proces nije tako jednostavan, budui da je virtuelna slika malo vie od obinog spiska. Program za izradu kompakt diskova mora da pretrauje bazu podataka virtueine slike kako bi saznao gde bi koja datoteka
107
trebalo da ue u sliku i gde je svaka datoteka smetena na vrstom disku. Program zatim treba da otvori svaku datoteku i da je podeli na sektore kompakt diska, a istovremeno i da alje podatke CD pisau ravnomernim tokom. Nalaenje i otvaranje svake datoteke esto je dugotrajniji deo postupka snimanja. (Zato je zapisivanje "u letu" tee ako se radi o veem broju manjih datoteka.)
Bafer CD pisaa. Svi CD pisai imaju malu koliinu ugraene meurnemo rije, tzv. bafer (engl. buffer). Bafer obezbeuje zalihu podataka spremnih za upisivanje, poto se dodatni podaci smetaju u njega im dou od raunara. Veliina bafera CD pisaa je presudna za glatko snimanje; usporenje ili prekid toka podataka od raunara do pisaa nee prekinuti zapisivanje ukoliko se bafer ne isprazni. Sto je bafer vei, to je vee osiguranje za sluaj prekida tog toka. Ako CD pisa ima mali bafer a vrsti disk je spor, bie teko (ili nemogue) zapisati u letu virtueine slike na kompakt disk. Ukoliko doe do tekoa, moete da: napravite datoteku stvarne ISO slike na vrstom disku i nju zapiete na CD; upotrebite bri podsistem vrstog diska; ili da poveate bafer CD pisaa (ako je to izvodljivo).
v
NAPOMENA: Ako elite da "u letu" snimite virtueinu sliku na CD a imate spor vrsti disk, najsigurnije ete to postii uz brzinu upisivanja IX. U protivnom, najpre napravite datoteku stvarne ISO slike i nju upiite. Uz odgovarajui hardver (brz i defragmentiran vrsti disk, nekoliko malih datoteka i solidan bafer CD pisaa), po pravilu ete uspeno "u letu" upisivati virtueine slike neposredno na CD. Ipak, najbolji put je da prvo sve isprobate, a da datoteku stvarne ISO slike pravite samo ako je to neophodno.
problemi kompatibilnosti Cinjenica je da ni perfektno snimljen kompakt disk nee uvek biti ispravno proitan u drugom itau. Sledee napomene ukazuju na tri najea problema kompatibilnosti.
v
Uobiajeni
Problemi sa itanjem upisivih kompakt diskova. Upisive kompakt diskove esto ne mogu da proitaju stariji CD itai. Ako disk moe da proita CD pisa, ali ne i standardni CD ita, proverite u uslunom programu za snimanje da li je zatvorena sesija koja sadri podatke to ste ih upravo upisali, jer CD itai ne mogu da itaju podatke nezatvorenih sesija. Ako ita izbaci tacnu sa snimljenim diskom, ukoliko dobijete poruku o greci, ili ako budete imali sporadinih potekoa s pristupanjem datotekama na snimljenom disku, problem moe biti u nepodeenosti CD itaa za itanje snimljenih kompakt diskova. Isprobajte disk na drugom itau ili nadogradite ita.
108
Poglavlje 2
Ukoliko ste snimili CD koristei DOS-ova imena datoteka, a povremeno imate potekoa sa itanjem snimljenog diska pod DOS-om ili Windowsom, moda koristite staru verziju MSCDEX-a (stariju od verzije 2.23). Proverite verziju te datoteke i prema potrebi je aurirajte. Ako vidite samo podatke snimljene na kompakt disk tokom prve sesije, ali ne i one iz kasnijih sesija, verovatno je disk snimljen u formatu CD-ROM (Mode 1), a viesesijski CD ita prepoznaje samo viesesijske kompakt diskove formata CD-ROMXA (Mode 2). U tom sluaju, moraete ponovo da snimite disk u ispravnom formatu. Naravno, CD ita treba da podrava viesesijski rad. Ako vidite samo podatke snimljene u poslednjoj sesiji, moda ste zaboravili da poveete nove podatke s podacima prethodno zapisanim na CD. Pregledajte uputstva za CD pisa i prouite preporueni postupak za izradu viesesijskog kompakt diska.
Problemi sa viesesijskih kompakt diskova.
itanjem
Moda e snimanje i itanje kompakt diska proi bez problema na CD pisau, ali kada ga stavite u neki standardan CD ita, on biva izbaen. Moe se dogoditi da dobijete poruku o greci poput No CD-ROM ili Ori ve not ready, ili da imate povremene potekoe prilikom pristupanja nekim datotekama ili direktorijumima. Moda uopte neete imati problema ako isprobate isti disk u drugom CD itau. Verovatno ete najpre posumnjati na CD ita, ali uzrok problema moe biti u nekompatibilnosti pojedinih CD itaa (naroito starijih) i upisivih kompakt diskova. Laseri nekih CD itaa nisu badareni za itanje upisivih kompakt diskova (ija se povrina esto razlikuje od one fabriki tampanih kompakt diskova). Ako CD ita uspeno ita (srebrnaste) kompakt diskove masovne proizvodnje ali ne i upisive, proverite kod proizvoaa da li je to uzrok problema. U nekim sluajevimaje mogua nadogradnja itaa koja reava problem.
Nekompatibilnost CD sa upisivim kompakt diskovima.
itaa
NAPOMENA: Vana je i kombinacija marki praznih diskova i CD Koristite iskljuivo diskove koje preporuuje proizvoa CD pisaa.
Tipini
pisaa.
problemi viekratnog snimanja na CD
Moda ete imati posla sa starijim CD itaima koji teko itaju viesesijske kompakt diskove. Takvi diskovi se snimaju prema standardu tzv. Narandaste knjige (drugi deo), to jest dozvoljeno je snimanje sesija bilo u formatu CDROM bilo CD-ROM XA. Standardan viesesijski CD ita trebalo bi da uvek moe da pristupi POSLEDNJOJ sesiji diska, bez obzira na njen format.
109
Naalost, bilo je nerazumevanja i pogrenih tumaenja Narandaste knjige, pa je potrebno da znate istoriju problema kako biste ga razumeli. Viesesijsko zapisivanje prvi je koristio Kodak za svoj Photo CD. Poto jedna rolnica filma nije mogla da ispuni taj fotografski CD, fotografije s nove rolnice dodavane su na isti disk u novoj sesiji. Nova sesijaje ,,kalemljena" na prethodne kako bi se mogle videti sve fotografije na disku, bez obzira na to u koliko sesija su snimljene. Kodak je izabrao standard CD-ROM XA za Photo CD iz razloga koji nemaju nikakve veze s Narandastom knjigom. Meutim, kako je Photo CD bio osnovni razlog zbog kojeg su proizvoai CD itaa poeli da prave viesesijske ureaje, mnogi od njih su pretpostavili da je jedini ispravan format upravo Kodakov (CD-ROM XA). Stoga su napisali upravljaki softver koji podrazumeva da viesesijski CD mora biti formata XA. Kada neki od tih upravljakih programa "vidi" disk drugaijeg formata, on tumai da disk nije viesesijski, pa nalae CD itau da proita samo prvu sesiju. Posledica toga je da se viesesijski disk ita kao jednosesijski, a korisnik vidi podatke samo iz prve sesije. Proizvoai CD itaa su uglavnom ispravili taj propust u novijim itaima i upravljakim programima (CD itai 8X i kasniji). Ipak, ako snimite viesesijski disk u formatu CD-ROM, moe se desiti da neki stariji itai, uprkos naznaenoj osposobljenosti za viesesijski rad, ne proitaju nita posle prve sesije diska. Ako zajedniki koristite viesesijske diskove s drugima, proverite koji format mogu da itaju njihovi CD itai. Da biste bili sigurni u rezultat, snimajte diskove u formatu CD-ROM XA. Trajnije reenje je da zamenite stari CD ita novijim, koji provereno podrava oba formata. NAPOMENA: Nemojte meati formate na istom disku. Viesesijski disk na kojem su koriena oba formata, CD-ROM i CD-ROM XA, bie neitljiv u veini CD itaa.
Podbacivanje bafera Snimanje kompakt diskova mora da se odvija u "realnom vremenu" konstantnom brzinom i bez prekida. Tokom veeg dela tog procesa raunar prosleuje podatke CD pisau bre nego to je potrebno. Zato je bafer (meumemorija) pisaa neprestano napunjen rezervnim podacima koji ekaju na snimanje, pa mala usporenja ili prekidi dotoka podataka s raunara nee prekinuti snimanje. U graeni bafer CD pisaa smeta te dodatne podatke onako kako pristiu, da bi odrao neprekidan dotok podataka laseru koji ih upisuje. Veliina baferaje kljuna za dobro upisivanje. Usporenje ili prekid prenosa podataka s raunara nee zaustaviti upisivanje ukoliko se bafer potpuno ne isprazni. Sto je bafer vei, to ste bezbedniji u sluaju prekida. Greka podbacivanja baJera (meumemorije) znai daje iz nekog razloga protok podataka sa
v
110
Poglavlje 2
vrstog
diska na CD pisa bio prekinut toliko dugo da se bafer pisaa ispraznio, pa je snimanje obustavljeno. Ako se to desi tokom snimanja (a ne eventualne probe), upisivi disk bie upropaen. U narednom spisku navedeni su najei uzroci podbacivanja bafera.
Uzroci povezani sa vrstim diskom.
Problemi koji
obino utiu
na
vrste
diskove jesu:
" Glupo" termiko badarenje. Onemoguite termiko badarenje vrstog diska pre snimanja, ili ne koristite disk (najmanje jedan sat) pre snimanja da bi mu se temperatura uravnoteila. Velika iscepkanost datoteka. Defragmentirajte disk pomou Defraga pre upisivanja datoteka na kompakt disk. Premalo slobodnog prostora. CD pisau e gotovo sigurno biti potrebna izvesna koliina slobodnog prostora na vrstom disku (za privremene datoteke). Ako je premalo slobodnog prostora, moraete da ga oslobodite brisanjem nepotrebnih datoteka ili zamenom diska veim. Previe malih datoteka. Prilikom zapisivanja u letu, mnogo malih datoteka moe biti preveliko optereenje za sistem prenosa podataka; zato napravite datoteku ISO slike. Oteene datoteke. Oteene ili neispravne datoteke esto uzrokuju greke koje prekidaju protok podataka. Pomou ScanDiska ili Defraga pre snimanja pronaite i otklonite sve probleme sa sistemom datoteka. Datoteke za snimanje u upotrebi. Pobrinite se da nijednu datoteku koju treba da snimite ne koristi nijedna aplikacija.
Hardverski uzroci.
Tipine
hardverske probleme opisuju
sledee
stavke:
Spori vrsti diskovi. Stariji vrsti diskovi moda nemaju brzinu prenosa podataka koja bi obezbedila da se bafer CD pisaa ne isprazni. Ako koristite spore vrste diskove, najpre napravite datoteku ISO slike - nemojte zapisivati podatke "u letu". "Eksplozivni" prenos podataka. Izvori podataka koji rade u reimu eksplozivnog prenosa mogu izazvati potekoe u odravanju ispunjenosti bafera CD pisaa, zato onemoguite ovaj vid prenosa podataka. To e usporiti ukupan prenos podataka, ali e ga istovremeno i ujednaiti, pa e se bafer ravnomerno puniti. . Konfiguracija CD pisaa. Proverite da li je kontroler tipa IDE ili SCSI konfigurisan za optimalan rad (za IDE diskove koristite upravljake programe za upravljanje magistralom).
111
Problemi sinhronizacije. Neke kombinacije kontrolera i diskova neispravno sinhronizuju podatke. Proverite da li koristite preporueni hardver za ispravno snimanje kompakt diskova. Zastareli upravljaki programi. Proverite da li koristite najnovije upravljake programe za CD pisa, kontroler i ostale povezane ureaje u sistemu. Spor raunar. Sistemi stariji od platformi 486 po pravilu su prestari da bi podrali brzine potrebne za snimanje kompakt diskova. Proverite da li rau nar ispunjava minimalne sistemske zahteve konkretnog modela CD pisaa. Kvalitet upisivih diskova. Koristite kvalitetne upisive kompakt diskove (CD-R) koje preporuuje proizvoa CD pisaa. Stari, prljavi ili izgrebani diskovi nee raditi.
Problemi sa softverom koji je stalno prisutan u memoriji. Do podbacivanja bafera CD pisaa moe doi ukoliko rade izvesni tipovi softvera. Treba sistematski da onemoguite sledee vrste softvera:
antivirusni softver uvare ekrana sistemske agente softver za rasporeivanje (engl. scheduling) softver koji je stalno u memoriji (engl. terminate and stay resident, TSR) mreni softver sistemske zvune signale animirane ikone ili uslune programe sve programe koji se mogu sami aktivirati. Slede neki problemi Windowsa 95/98 kojih se
Problemi Windowsa 95/98. treba priuvati:
Nedovoljna virtuelna memorija. Podesite virtueinu memoriju tako da koristi barem 32 MB. Onemoguite" auto insert notification". Ako imate vie od 16 MB RAM memorije, onemoguite automatsko upozoravanje na umetanje diska u CD cItac. Promenite ulogu raunara. Ukoliko imate vie od 16 MB RAM memorije, promenite uobiajenu namenu (engl. typical role) vrstog diska u ulogu mrenog servera (engl. network server).
v' v
112
Poglavlje 2
Saveti kako da se izbegne podbacivanje bafera
Audio diskove uvek upisujte brzinom IX. Promenite brzinu DMA prenosa upotrebljene kartice kontrolera diska (izaberite najveu brzinu prenosa podataka koju podravaju raunar i vrsti diskovi). Defragmentirajte diskove barem jednom sedmino, da datoteke ne bi bile rasute svuda po njima. Onemoguite ili uklonite sav softver u raunaru osim operativnog sistema, softvera za snimanje i upravljakih programa za izvore podataka i CD pisa. Kopiranje kompakt diska na kompakt disk zahteva (najmanje etvorobrzin ski) CD ita koji potpuno podrava standard ASPI, sa interfejsom SCSI 2. Kopiranje audio diskova zahteva CD ita koji podrava ekstrakciju digitalnog audio zapisa. Ne snimajte kompakt diskove preko mree. Najpre kopirajte potrebne datoteke na lokalni vrsti disk. Ne pokuavajte da kopirate prazne direktorijume, datoteke duine nula bajtova, niti datoteke koje u trenutku snimanja mogu da koriste neke aplikacije. Najbolje rezultate postii ete korienjem izvora podataka sa interfejsom SCSI 2 (ili brim). Bez obzira na operativni sistem, uvek koristite najnovije upravljake programe koje ste dobili od proizvoaa uz karticu SCSI kontrolera. Ako je mogue, odjavite se iz svih mrea (ukljuujui i Windows za radne grupe i Microsoft Network). Proverite da li vrsti disk koristi tzv. pametno termiko badarenje. Takvi diskovi ne prekidaju rad zbog badarenja. Proverite da li je kartica SCSI kontrolera u potpunosti kompatibilna sa standardom ASPI. Ukoliko upisujete preko] 0.000 malih datoteka, najpre napravite .ISO sliku, ili ih po mogustvu snimite brzinom ] X. Snimajte sporije (bolje 2X nego 4X). Privremeni direktorijum trebalo bi da ima najmanje dvaput vie slobodnog prostora od veliine najvee datoteke koju treba da snimite. Pokuajte s drugim vrstim diskom i (ili) visokokvalitetnim (zlatastim) upisivim kompakt diskom.
113
Uz DOS 6.22 i verzije starije od te, i vrsti disk od 1 GB ili vei kao izvor podataka, particije bi trebalo da su manje od l GB, kako bi veliina klastera bila 16 KB a ne 32 KB. Na vrsti disk najpre snimite .ISO sliku (ako na njemu ima dovoljno slobodnog prostora).
Otkrivanje i otklanjanje greaka CD pisaa
CD pisai su podloni velikom broju moguih greaka tokom rada, ali one uglavnom nisu previe sloene i mogu se ispraviti za nekoliko minuta - poto shvatite prirodu problema. Poto poruke o grekama zavise od softvera CD pisaa, one koje ete vi dobijati mogu neznatno da se razlikuju.
NAPOMENA: Osnovna pitanja u vezi sa CD itaima objanjena su u odeljku o otkrivanju i otklanjanju kvarova CD itaa, neto ranije u ovom poglavlju.
Ova greka najee ukazuje na manji problem sa snimanjem na upisivi disk, izazvan npr. mrljom ili esticom praine. Ne mora da znai da su podaci neispravno snimljeni. Obino je navedena i adresa sektora, kako biste mogli (ako elite) da proverite podatke u njemu i u susednim sektorima. Posle zavrenog snimanja paljivo oistite disk (stranu bez nalepnice) krpom koja ne ostavlja dlaice. Ako se greka ponovi, pokuajte s novim diskom.
Simptom 2.121. Absorption control error <xxx>.
Do ove greke obino dolazi kada pokuate da snimite Kodakov kompakt disk tipa Photo CD na CD pisau drugog proizvoaa. Ovi diskovi imaju zatitni bit koji prepoznaju iskljuivo Kodakovi CD pisai, pa ostali pisai ne mogu da snimaju na njih. U tom sluaju moraete da upotrebite standardne prazne upisive kompakt diskove.
Simptom 2.122. Application code error.
CD pisaa tipa ASPI, ili ga uopte nema, pa sistem ne moe da pronae CD pisa tipa SCSI. Proverite instalaciju CD pisaa i SCSI adaptera, a zatim instalaciju upravljakog programa. Ako treba, ponovo instalirajte upravljake programe za SCSI.
Simptom 2.123. Bad ASPI open.
Oteen je upravljaki program
Poto se napravi datoteka slike, snimanje kompakt diska je proces u realnom vremenu, koji se mora odvijati izabranom konstantnom brzinom upisivanja i bez prekida. Bafer CD pisaa neprestano se puni podacima sa vrstog diska koji ekaju na snimanje. Ovo smetanje podataka u meumemoriju omoguava da mala usporenja ili zastoji toka podataka s raunara ne prekinu snimanje. Poruka o podbacivanju
Simptom 2.124. Buffer underrun at sector <xxx>.
114
Poglavlje 2
bafera ukazuje na to da je protok podataka sa vrstog diska do CD pisaa bio prekinut toliko dugo da se bafer CD pisaa ispraznio i da se snimanje prekinulo. Ako se to desilo tokom snimanja, a ne nekog testiranja, CD je oteen. Da biste izbegli podbacivanje bafera, trebalo bi da rasteretite sistem to je mogue vie. Na primer, pobrinite se da uvari ekrana i drugi TSR programi ne budu aktivni (poto oni mogu kratkotrajno da prekinu snimanje). Zatvorite to vie prozora. Postarajte se da vrsti disk s kojeg radite bude nedostupan s mree. Sto se tie SCSI CD pisaa, poloaj pisaa u lancu SCSI ureaja i duina kabla izmeu raunara i pisaa mogu izazvati usporenja toka podataka. Nastojte da poveete CD pisa kao prvi periferijski ureaj u SCSI lancu (ako to ve niste uradili) i upotrebite krai SCSI kabI (ako je mogue) izmeu CD pisaa i SCSI adaptera.
v
Simptom 2.125. The current disc already contains a closed audio session.
Prema standardu tzv. Crvene knjige za audio kompakt diskove, svi zvuni zapisi (engl. tracks) moraju biti snimljeni u istoj sesiji. Ako ih budete dodavali u vie sesija, rezultati reprodukcije e biti nepredvidljivi. Veina CD itaa reprodukuje sve audio zapise s kompakt diska bez obzira na to u koliko su sesija snimljeni, ali kuni i automobilski CD plejeri mogu da "odsviraju" samo zapise prve sesije. Ako nastavite snimanje zvuka i u novoj sesiji, mogli biste imati problema sa itanjem naknadnih audio sesija.
U praksi, CD itai mogu da itaju samo jedan zapis podataka po sesiji, pa izbegavajte snimanje drugih zapisa u otvorenoj sesiji. Nemojte zaboraviti da zatvorite sesiju pre snimanja dodatnih podataka na kompakt disk.
Simptom 2.126. The current disc contains a session that is not closed. Simptom 2.127. The currently selected source CD-ROM drive or CD-R cannot read audio in digital format. Ovo je pre upozorenje nego greka. Citanje
v
audio zapisa u digitalnom formatu nije isto to i reprodukovanje muzike, pa malo CD itaa to moe (itaju samo format opisan u Crvenoj knjizi). Najpre treba da kopirate muzike podatke sa CD-a na vrsti disk, a zatim da te digitalne audio podatke obradite pomou neke aplikacije za izradu novih kompakt diskova. SCSI adapter je prijavio greku koja je gotovo uvek prouzrokovana nepropisnim terminatorima ili loim SCSI kablovima. Ponovo proverite instalaciju SCSI ,!daptera, kablova i terminatora. Moda ete morati da smanjite i vreme koje procesor troi na nekoriene programe. Detalje potraite u odeljku "Podbacivanje bafera" u ovom istom poglavlju.
Simptom 2.128. Data overrun/underrun.
115
Do ove greke obino dolazi kada pokuate da kopirate neki kompakt disk na upisivi CD. Na upisivom disku nema dovoljno mesta za kopiranje izvornog CD-a. Pribegnite snimanju na prazan upisivi CD, i to na 74-minutni disk, a ne 60minutni. Neke kompakt diskove nije mogue kopirati zbog prostora koji na upisivom disku zauzimaju sadraj (engl. table of contents, TOC) i zona za badarenje. Moda ete morati da podelite sadrinu izvornog CD-a na dva ili vie upisivih diskova.
Simptom 2.129. The destination disc is smaller than the source disc. Simptom 2.130. The disc already contains tracks and/or sessions that are incompatible with the requested operation. Ova greka nastaje ako poku-
ate da dodate podatke u formatu razliitom od onog koji postoji na disku. Na primer, dobiete tu poruku ako pokuate da dodate sesiju u formatu CD-ROM XA na disk koji sadri standardnu sesiju u formatu CD-ROM. Disk koji sadri vie formata je neitljiv, pa stoga nije uputno da snimate razliite tipove sesija.
Simptom 2.131. The disc is write-protected.
Pokuali ste da snimite neto na zatvoren upisivi disk. Nemojte to initi - upotrebite prazan CD.
Simptom 2. 132. Error 175-xx-xx-xx.
bacivanje bafera. Proitajte odeljka o CD pisaima.
Ovaj kod greke esto ukazuje na podinformacije o podbacivanju bafera na poetku
Ovaj kod greke po pravilu upozorava da deo softvera ne moe da komunicira s nekim SCSI ureajem, moda zato to v je SCSI magistrala bila resetovana. Cesto je to posledica sukoba upravljakih programa za rad SCSI ureaja u realnom reimu sa onima za rad u zatienom reimu Windowsa 95/98. Dodajte REM na poetak njihovih komandnih linija u datoteci CONFIG.SYS i tako onemoguite sve upravljake programe za rad SCSI ureaja u realnom reimu. (Trebalo bi da budu dovoljni upravljaki programi za rad u zatienom reimu pod Windowsom 95/98.) Moda ete morati da preuzmete i instalirate aurirane upravljake programe za rad SCSI adaptera i CD pisaa u zatienom reimu (kao i drugih instaliranih SCSI ureaja).
Simptom 2.133. Error 220-01-xx-xx.
Ovaj kod esto ukazuje na prekoraenje vremena za izbor SCSI ureaja, to je najee posledica loe konfiguracije SCSI sistema, a pre svega njegovog adaptera. Poveite se s proizvoaem adaptera kako biste dobili detaljna uputstva za instaliranje i testiranje. Moda ete morati da podesite SCSI BIOS ili da aurirate upravljake programe SCSI ureaja u raunaru.
Simptom 2.134. Error 220-06-xx-xx.
,..-----------------------------.
116 Poglavlje 2 Simptom 2.135. An error occurs reading the TOe or Program Memory Area (PMA) from the disc. Ovaj upisivi diskje neispravan ili oteen (verovatno tokom prethodne ili tekue operacije upisivanja). Ne pokuavajte upisivanje na ovaj disk. Naalost, nemate drugog izbora nego da ga bacite. Ponovite snimanje na nov, kvalitetan disk. Simptom 2.136. An invalid logical block address. Ova poruka o greci saoptava daje softver za izradu CD-a zatraio od vrstog diska blok podataka koji ne postoji ili je nedostupan. To ukazuje na oteen vrsti disk ili takvu ISO datoteku. Izaite jz programa za snimanje kompakt diska i pokrenite Scan Disk i Defrag da biste ispitali i reorganizQvali vrsti disk. Moda ete morali ponovo da napravite ISO datoteku ili da uitate oteene datoteke iz rezervne kopije. Simptom 2.137. Last two blocks stripped. Ova poruka se pojavljuje prilikom kopiranja zapisa na vrsti disk, ako je taj zapis bio napravljen II viesesijskom radu (prema standardu Narandl3ste knjige). Razlog lOme su dva "odbegla" bloka koja slede svaki viesesijski zapis. Oni se ukljuuju u ukupan broj zauzetih blokova zapisa. mada ne sadre podatke i ne mogu da se itaju. Ako ste primetili da zapis ima dva bloka manje nego to je prijavljeno. poruka vas upozorava daje sve u redu. Ne paniite - niste izgubili podatke. Simptom 2.138. Read file error. Obavetenje da nije pronaena datoteka koju trai baza podataka virtueine slike, ili da joj se ne moe pristupiti. Pobrinite se da je ne koristite u nekom programu. i da je ne koristi niko s mree. Datoteka. isto tako, moe biti oteena iti neispravna, pa izaite iz aplikacije CD pisaa i pokrenite ScanDisk i Defrag da biste proverili ima li problema u sistemu datoteka. Moda ete momri da uitate neoteen primerak te datoteke s rezervne kopije. Simptom 2.139. The selected disc track is longer than the image file. Postupak provere prijavljuje greku diska, pOlO izvorna datoteka slike po stanardu ISO 9660 nije iste veliine kao zapis na disku po istom standardu. Zapis na disku je dui, a to moe da ukazuje na neispravan CD pisa. Ponovlte operaciju s kvalitetnim upisi vim kompakt diskom. Ako se problem ponovi, zamenite CD pisa. Simptom 2.140. The selected disc track is shorter than the image file. Postupak provere prijavljuje greku diska, poto izvorna datoteka slike po standardu ISO 9660 nije iste veliine kao zapis na disku po istom standardu. zapis na disku je krai. a to moda ukazuje na neispravan CD pisa. Ponovite operaciju s kvalitetnim upisi vim kompakt diskom. Ako se problem ponovi. zamenite CD pisa.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova na
ureajima
sa diskovima
117
Simptom 2.141. Write emergency. Ova poruka se pojavljuje ako se pisa zaustavi tokom snimanja. esto se vidi i prilikom snimanja audio diskova po standardu Crvene knjige, ali do greke moe doi i prilikom snimanja podataka. Na primer, najei uzrok te poruke su estice praine zbog kojih laserski snop sklizne sa zapisa. U veini sluajeva. upisivi disk je upropaen, a postupak upisivanja mora da se ponovi s kvalitetnim diskom. Simptom 2.142. Prilikom korienja dijagnostikog programa za adapter SCSI sistema prikazuje se poruka o neslaganju balera. Verovatni uzrok u mnogim sluajevima je sukob s drugom karticom (ili ureajem) oko DMA kanala. Proverite podeavanje svih kanica i ureaja koji koriste DMA kanale, prekide ili UlI adrese prikljuaka i uporedi le ih s paramerrima SCSI adaptera. Ako postoji sukob oko DMA kanala, promenite DMA kanal koji koristi SCSI kartica. Druga mogunost je da imate posla s matinom ploom koja ne podrava upravljanje magislr3lom (poto ga ne podravaju svi PC raunari). Primera radi, raunar Gateway 2000 s procesorom P5-133 ima samo jednu utinicu koja podrava upravljanje magistralom, a nju obino zauzima grafika kartica. Ako je SCSI adapter (Adaptecova kanica AHA-1535) stavljen u utinicu koja ne podrava upravljanje magistralom. sistem e se po svoj prilici blokirati kad pokua da pristupi kompakt disku sa CD pisaa. Moda ete morati da zamenite matinu plou da biste dobili jo nekoliko utinica koje podravaju upravljanje magistralom. Simptom 2.143. Ne moete pristupiti CD pisau posle prelaska na Windows 98. Ovo se deava najee s CD pisaima Philips CDD200 ili HO 40201. i gotovo uvek je posledica prisustva programa Corel CD Creator 2.0. Problem se moe reiti na dva naina. Uklonite Corel CD Creator iz raunara i instalirajte neki drugi program za izradu kompakt diskova (pOpul Adaptecovog Easy CD Creator Proa). koji bolje podrava CD pisa. Ako ne moete da zamenite program za izradu kompakt diskova, poveite se s proizvoaem CD pisaa i proverite da li je dostupna nadogradnja njegovog finnvera. Simptom 2.144. Prikazuje se poruka o greci kad snimite audio zapis krai od etiri sekunde. Ako pokuate da snimite audio zapis ili .WAV datoteku krau od etiri sekunde, dobiete paniku koja vam saoptava da je to nemogue. Nemojte snimati .WAV datoteke krae od etiri sekunde, jer standard audio kompakt diskova (Crvena knjiga) to ne doputa. Produite audio datotelm i pokuajte ponovo da je snimile .
[
118 Poglavlje 2
ureaji
CDRW
Sisiem datoleka ISO 9660 odavao je ustanovljen standard za kompakt diskove i njihovo snimanje. (Raunari Macintosh koriste standard HFS.) Upravo je taj standard zasluan to su, ranih devedesetih, CD itai dogurali do statusa standardne opreme PC raunara. Rasprostiranje CD-RW uredaja potislo je, meu (im, ISO 9660 i on je zamenjen novim standardom Universal Data Fomwl (UDF). U ovom poglavlju predoavam osnovne informacije o standaru UDF i objanjavam njegov uticaj na kompatibilnost prepisivih, odnosno CD-RW diskova s postojeim CD itaima i CD-RW ureajima. Standard ISO 9660 je izrastao iz prvobitnog sistema datoteka High Sierra, kasnih osamdesetih godina. Sve datoteke proitnne s kompakt diska i snimljene pomou CD pisaa koriste format ISO 9660. Oba operativna sistema, i Windows i MacOS, mogu da itaju diskove po standardu ISO 9660 zato to imaju ugraene itae za njega; korisnik i ne zna da oni postoje. Mada je ISO 9660 dobar za dananje CD itae i pisae, on nije dovoljan za novu generaciju CDRW ureaja, niti za DYD ureaje. CD-RW ureaji zahtevaju mogunost da se datoteke inkrementalno dodaju Gedna po jedna), ali da se ne izgubi prostor izmeu njih, kao i mogunost brisanja pojedinanih datoleka kako bi se oslobodio prostor na disku. Osim toga, DVD ureaji zahtevaju sistem datoleka koji podrava jedinice veliine ne manje od 4 GB. Svi ti zahtevi daleko prevazilaze mogunosti standarda ISO 9660. UDF zadovoljava sve te potrebe, jer obezbeuje format koji doputa pojedinano dodavanje i brisanje datoteka po elji, kao i podrku za velike diskove potrebne DVD uredajima. Jo jedna prednost UDF-ajeste njegova kompatibilnost s raznim platformama, poto UDF disk itaju j Mac i Windows. Na primer, PC raunar s Windowsom moe da ita datoteku napisanu na Macintoshu. Format UDF podrava i Macove datoteke, dok ISO 9660 to ne moe.
Rad s formatom UDF Pomou tehnologije DirectCD, koju koriste CD-RW uredaji. prepisivi diskovi se itaju i na njih se upisuje u formatu UDE Ako radite na PC raunaru sa CD-RW ureajem (ili natneravate da ga kupile), verovatno ete koristiti aplet DirectCD-a da biste primenili UDF na disk. Zasad postoje dve verzije formata UDF: verziju 1.02 koriste dananji video i kompakt diskovi tipa DYD, a verzija 1.5, koja je nadskup verzije l.02. dodaje podrku za CD pisae i CD-RW ureaje. Ako DireCICO koristite pod Windowsom 95198. verovatno je re o verziji 1.5. Kapacitet diska u formatu UDF. Prilikom korienja DirectCD-a treba imati na umu da se formatom UDF nikada ne dobija isti kapacitet prepisivog diska (CD-RW) i upisivog (CD-R) diska formatiranog po ISO 9660. Klasini
119
upisivi diskovi formatirani po ISO 9660 izvlae punih 650 MB kapaciteta iz praznog 74-minutnog diska. Poto UDF troi odredenu koliinu prostora na pratee podatke. koristan kapacitet se smanjuje na 493 MB kod prepisi vih diskova i 618 MB kod upisivih.
UDF i kompatibilnost diskova. UDF ima samo jedan "problemi": Windows 95 nema ugraenu podrku za njega. Upravljaki programi instalirani uz CD-RW ureaj omoguavaju Windowsu 95 da ita UDF diskove pomou tog ureaja. ali je korienje tih diskova u drugim itaima oteano. Kada DirectCD pone da zapisuje podatke na disk, on otvara sesiju. Da bi CD ita
mogao da ita taj disk, sesija mora biti zatvorena. Kada izbacite prepisiv disk iz CD-RW ureaja pomou apleta DirectCD. moete da birate da li da zatvorite sesiju prema standardu ISO 9660. Ako tom prilikom ne zatvorite sesiju. neete moi da itate taj disk u obinom CD itau. a moi ete u CD pisau ili CDRW ureaju snabdevenom apletom DirectCD. Radi se o ogranienju CD itaa, a ne softvera DirecteD.
NAPOMENA: Windows 98 SE i sve novije verzije sa podrkom za DVO. trebalo bi da podri.avaju standard UDE Ako zatvorite disk "kao" UDF. jo uvek ete moi da itate taj format s diska. ali e vam za to biti potrebni vieformatni (engl. multi-rea) CD ita i usluni program za UDF ita. Na primer. kada instalirate Adaptecov UDF ita. trebalo bi da moete da itate zatvorene upisive i prepisive diskove pomou CD itaa. bez obzira na to da li je njihov fomJat ISO 9660 ili UDE Vieformatn; CD itai. Usluni programi UDF itaa projektovani su tako da podravaju novu generaciju vieformaLnih CD itaa. Vieformatni CD itai prate standard koji je razvilo i preporuilo ameriko Udruenje za tehnologiju optikog skladitenja (OSTA). a prihvatili su ga i ostali proizvoai. Veina novih CD itaa na tritu (napravljenih posle 1997. godine) podrava viefonnatni rad. Da bi bio sposoban za takav rad, CD ita mora da:
ita
prepisive (CD-RW) diskove, ita paketno upisane diskove (i upisive i prepisive), podrava operativni sistem u pogledu korienja fOffilata UDF verzije 1.5 (ili novije). NAPOMENA: Pojedini CD itai koji ne podravaju vieformatni rad ipak itaju upisive (CD-R) diskove fonnata UDF, ali ne i prepisive diskove koji koriste odgovarajui usluni program UDP itaa .
120
UDF
Poglavlje 2
itai.
UDF ita omoguava vicformatnim CD itaima da itaju upisive i prepisive diskove zatvorenih sesija II fonnatu UDF pod operativnim sistemima Windows 951981ME i Macintosh. UDF ita za Windows nazvan je UDF Reader Dri\'er, a za Macintosh UDF Volume Access. UDF itai su naroito podesnj ako koristite DirecteD za snimanje JXXIataka na prepisive diskove. poto ete u tom sluaju moi da ih itate u vicformatnom CD itau. Bez UDF itaa mogli biste da itate UDF disk samo u CD-RW uredaju pomou DirectCD-a. Poto je UDF napravljen tako da bude vicplatformski format, UDF itai omoguavaju razmenu diskova tog formata izmedu Windowsa i Maca. Veina proidaa softvera za DirectCD (poput Adapteca) danas besplatno nudi UDF itae. Adaptecov UDF ita moete preuzeli s kompanijske Web lokacije na adresi www.adaptec.com ili s Web stranice za zakrpe i nadogradnje na adresi www.ada ptec.com/sLlpport/jiles/Llpgrades.html. Detaljnije informacije moete dobiti elektronskom potom ako piete na adresu ud!reader@adaptec.com. Standardizovanost UDF itaa. Poto je UDF zamiljen kao univerzalni format za razmenu datoteka. svaki usluni program UDP itaa II principu moe da ita sve medije formatirane verlijom 1.5 (tj. pomou DirectCD-a). Medutim, ne postoji nezavisna organizacija koja bi pro\"eravala usaglaenost sa UDF standardom, pa nema ni garancije da e svi medijumi za koje se tvrdi da podravaju UDF standard biti zaista itljivi svim UDF itaima i u svim okolnostima. Ako imate potekoa sa itanjem nekog UDF diska pomou jednog UDF itaa, pol,uajte s drugim.
UDF i audio diskoVi. Upisi vi i prepisivi diskovi najee se koriste za sni manje muzike koja e biti reprodukovana na obinim CD plejerima (kopiranje starih vinilskih ploa na CD). Mada je to dobro uhodan postupak za upisive diskove snimljene po standardu ISO 9660. on nije delatvaran za UDF diskove snimljene tehnologijom DirectCD. Audio datoteke snimljene u formatu UDF neupotrebljive su u komercijalnim CD plejerima. ali dobro slue u CD pisaima i CD-RW uredajima pod DirectCD-om.
NAPOl\'lENA: Operativni sistem MacOS 8.1 i noviji UDF 1.02.

Korienje
ve
podravaju
DirecteD-a Prilikom pripreme i korienja CD-RW uredaja treba potovati nekoliko jednostavnih pravila. Priprema novih diskova: upisivanje, dodavanje i brisanje podataka~ izbacivanje diska i oporavljanje oteenih diskova - osnovni su postupci koje bi trebalo da savladate. U ovom odeljku opisujem te postupke, a konkretne infomlacije potraite u korisnikom priruniku CD-RW ureaja.
Otkrivanje l otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima
121
Priprema kompakt diska za podatke. Primenile sledei postupak da biste pokrenuli DirectCD i pripremili prazan prepisivi disk za itanje i upisivanje podataka: I. i umetnite prazan prepisivi disk u CD-RW uredaj. Posle nekoliko sekundi. pojavie se prozor S porukom Pl ase se ec: :re type of CO you wi sh to create. Ako se pojavi prozor DirectCD-a s porukom Disc Ready, disk je ve pripremljen. pa moete odmah poeli sa upisivanJem. NAPOMENA: Ako se u roku od petnaestek sekundi ne pojavi nijedan prozor, disk moda nije prazan ili je njegov format neitljiv, ili je pak onemoguena opcija automatskog upozoravanja na umetanje diska. 2. Izaberite opciju Ciek bere tc create a data CD that \'Ii'l be acces s~b-e :rrough a d... ve le:te'" (Pritisnite ovde kako biste napravili kompakl disk S podacima koji e biti dostupan putem slovne oznake - kao to biste upotrebili disketnu jedinicu). Pojavie se prozor Format Disc. 3. Ako fonnalirate upisi v disk. pritisnite dugme Next u prozoru Format Disc. 4. Ako format i rate prepisiv disk. mo7..ele birati izmedu dve mogunosti formaliranja. Pritisnite dugme Advanced u prozoru Format Disc. Kad se pojavi sledei prozor. izaberite Fast Format ili Full Fomlat, a zatim pritisnile OK. NAPOMENA: Opcija brzog formatiranja (Fasl Format) omoguava skoro trenutan poetak upisivanja na prepisi vi disk (dok se on fonnatira u pozadini). Potpuno fonnatiranje (Full Format) zahteva otprilike sat vremena za forma~ uranje diska pre poetka upisivanja. 5. Kad se pojavi prozor Name Your Disc, upiite naziv diska i pritisnite dugme Finish. Otpoee formati ranje diska. Kad se pojavi prozor DirecteD Disc Ready, formaliranje je zavreno. 6. Pritisnite dugme OK. Disk za rad s programom DirecteD spreman je za upisivanje podalaka. Upisivanje podataka na disk pomou DirecteDa. Poto je kompakt disk fonnatiran za rad s programom DirectCD. podatke na njega moete upisati na nekoliko naina:
Prevlaenjem
Ukljuite raunar
datoteka iz \Vindows Explorera na ikonicu CD-RW
ureaja.
Izborom opcije Save As iz menija File tekue aplikacije Windowsa 95/981 MElNT, onda slovne oznake CD-RW uredaja.
122
Poglavlje 2
Upotrebom naredbe Se nd To. Korienjem komandne linije MS-DOS-a u DOS-ovom prozoru pod Windowsom.
DirectCD prua nekoliko mogunosti formatiranja prilikom izbacivanja njegovog diska iz CD-RW ureaja. Mogunosti zavise od vrste diska koju DirectCD pronae u ureaju, kao i od vaih namera u pogledu tog diska. Da biste izbacili DirectCD disk, sledite ovaj postupak:
Izbacivanje DirectCD diska.
l. Pritisnite dugme Eject na prednjoj ploi CD-RW ureaja ili desnim tasterom mia pritisnite ikonicu kompakt diska na paleti poslova, pa izaberite Eject iz padajueg spiska. Pojavie se prozor Eject Disc. 2. Paljivo proitajte tekst u tom prozoru i (ako su prikazane razne opcije) izaberite potrebnu opciju. 3. Pritisnite dugme Finish da biste izbacili disk iz CD-RW ureaja. Ako koristite prepisive diskove, moete obrisati neke datoteke s diska i osloboeni prostor upotrebiti za upisivanje novih datoteka. Meutim, ako obriete datoteke sa upisivog diska, one postaju nevidljive za sistem datoteka (znai za Windows Explorer), ali prostor koji su zauzimale nije dostupan drugim datotekama. Stoga brisanje datoteka sa upisivog diska ne poveava koliinu slobodnog prostora na disku. Da biste obrisali deo sadraja diska pomou programa DirectCD, sledite ovaj postupak:
Brisanje diska programa DirectCD.
pomou
1. U Windows Exploreru izaberite datoteke koje hoete da obriete. 2. Iz menija File izaberite opciju Delete. 3. Pritisnite dugme Yes da biste potvrdili da elite da obriete izabrane datoteke s diska. 4. DirectCD e s diska obrisati izabrane datoteke. Ako se otprilike 15 sekundi nakon umetanja diska u CD-RW ureaj ne pojavi prozor na ekranu, disk moda ima neitljiv format. DirectCD ima vlastiti program ScanDisk, koji ponekad moe da oporavi podatke na disku i omogui naknadno itanje s diska i upisivanje na njega. Kad hoete da koristite ScanDisk, sledite ovaj postupak:
Popravka diska.
neitljivog
1. Dvaput pritisnite ikonu kompakt diska na desnoj strani palete poslova u Windowsu. Ako je disk neitljiv, pojavie se prozor ScanDiska. 2. Proitajte tekst u tom prozoru i zatim pritisnite dugme ScanDisk. 3. Saekajte da ScanDisc popravi disk. Kad postupak bude zavren, pojavie se poruka na ekranu.

~
123
euvanje prepisivih kompakt diskova
Po pravilu, prepisivi kompakt diskovi jednako su otporni i pouzdani kao i obini kompakt diskovi, ali bi ipak trebalo da se pridravate nekih pravila o paljivom rukovanju i njihovom uvanju:
Odravajte neagresivno okruenje. Ne izlaite dugo diskove sunevoj svetlosti ili drugim jakim izvorima svetla. Izbegavajte visoku temperaturu i vlanost jer mogu fiziki da otete disk. I prazne i snimljene diskove drite u istim plastinim kutijicama, poto se tako najbolje uvaju. Ne piite po diskovima. Za pisanje po diskovima nemojte koristiti flomastere na bazi alkohola. Njihovo mastilo nagriza gornju (lakiranu) povrinu, a ispod nje su ve podaci. Nemojte koristiti ni hernijske olovke niti druge otre pisaljke, poto ete tako ogrebati lak i otetiti pozlaeni sloj (i podatke upisane u njemu). Ne lepite nalepnice na diskove. Ne stavljajte nalepnice na diskove, osim ukoliko nisu izriito namenjene upravo prepisivim diskovima. Lepak moe da progrize lakiranu povrinu, kao i neka mastila, a nalepnica moe da izazove poremeaj ravnotee i tako onemogui itanje i naknadno snimanje diska. Nikada ne skidajte nalepnicu s diska. Mogli biste s njom odlepiti i deo laka, pa ak i deo pozlaene povrine. Koristite kvalitetne diskove. Na tritu ima mnogo marki prepisivih diskova. Kvalitet se menja od marke do marke (pa ak i od poiljke do poiljke iste marke). Ako imate problema koji se mogu povezati sa odree nom markom praznih diskova, pokuajte s drugom markom, ili makar drugom poiljkom iste marke. Ne koristite Kodakove diskove Photo CD. Izbegavajte korienje Kodakovih diskova Photo CD u obinim CD pisaima. Ti diskovi su napravljeni iskljuivo za upotrebu u profesionalnim radnim stanicama Kodak Photo CD. Madajeftini, ti diskovi imaju zatitni bit koji spreava snimanje na njih u mnogim CD pisaima. Ako pokuate da snimate u pisau koji prepoznaje njihov zatitni bit, dobiete poruku o greci. Vodite rauna o napajanju tokom snimanja. Ako se izgubi napajanje dok snimate prepisivi disk (ili ako izaete iz te aplikacije, odnosno pritisnete Ctrl+Alt+Del), moda ete ipak uspeti da spasete disk sledei ovaj postupak:
1. Ostavite CD u ureaju. Nemojte izvlaiti tacnu. 2. Iskljuite raunar i zatim ga opet ukljuite. 3. Ponovo uite u aplikaciju koju ste koristili.
124
Poglavlje 2
Poto aplikacija pokua da pristupi CD-RW ureaju, operacija oporavljanja e reagovati kao da je poslednja sesija jo uvek otvorena. Moda je ipak ukljuen samo deo direktorijuma tog diska. Ako moete da itate taj direktorijum, prepisivi CD je jo upotrebljiv. Ponovite celu operaciju kopiranja kako biste bili sigurni da e sve datoteke biti uspeno kopirane.
Simptomi CD-RW
ureaja
Mada su format UDP i CD-RW ureaji danas dobro utvreni industrijski standardi, serviseri e ponekad morati da se pozabave nizom problema zbog nekompatibilnosti i naina njihovog rada. U ovom odeljku objasniu izvesna pitanja u vezi s formatom UDP i neke probleme CD-RW ureaja. NAPOMENA: Detaljne informacije o kompakt diskovima i njihovom snimanju predoene su u prethodnim odeljcima ovog poglavlja, u kojima je razmatrano otkrivanje i otklanjanje greaka u CD itaima i pisaima.
Saveti za otkrivanje i otklanjanje greaka Nije teko otkriti i otkloniti greke u CD-RW ureajima, ali serviseri i amateri mogu s njima da imaju neke specifine probleme. Pre nego to pokuate da otkrijete i otklonite greku u CD-RW ureaju, proitajte ovaj podsetnik:
Proverite da li raunar ispunjava minimalne sistemske zahteve za instalirani CD-RW ureaj. Ako ih ne ispunjava, raunar delimino (ili uopte) nee moi da radi. Proverite da li je raunar prikljuen na izvor napona i da li svi ureaji imaju napajanje. Prikljuite ureaje koji ga nemaju. Iskljuite raunar, saekajte 15 do 20 sekundi i onda ga ponovo pokrenite. Tako se otklanjaju neki softverski sukobi. Ponovite operaciju s drugim (pouzdanim, kvalitetnim) kompakt diskom. Proverite da li za planirani posao koristite odgovarajuu vrstu kompakt diska. Proitajte datoteku README priloenu uz CD-RW ureaj; potraite u njoj najnovije napomene o kompatibilnosti i performansama koje bi mogle da se odnose na raunar koji koristite. Posetite i Web lokaciju proizvoaa CD-RW ureaja i potraite najnovije upravljake programe i nadogradnje firmvera. Ako imate problema koje izaziva upravljanje napajanjem, potpuno ga onemoguite sve dok ne zavrite snimanje.
125
Opti simptomi U ovom odeljku objasniu mnotvo uobiajenih problema i ponuditi reenja za njihovo otklanjanje. Simptom 2.145. Disk s rezervnom kopijom ne radi kako treba. DirectCD nije pogodan za izradu rezervnih kopija diskova sa igricama ili aplikacijama koje se izvravaju s kompakt diska, jer koristi metod zapisivanja podataka na disk (paketni zapis) koji se razlikuje od svih diskova formatiranih po standardu ISO 9660. Paketno upisane (UDF) diskove ne mogu da itaju mnogi standardni CD itai, niti konzole za igru. Jedini nain da se otkloni ovaj problem jeste korienje drugog softvera za snimanje (poput Easy CD Creatora za Windows 95/98/ME ili Adaptecovog Toasta za Mac) da bi se napravila rezervna kopija diska na upisivom CD-u.
NAPOMENA: Imajte na umu da diskovi s nekim igricama i komercijalnim aplikacijama koriste zatitu od kopiranja koju softver za upisivanje ne moe ni da zaobie niti da probije. Komercijalni softver ne smete da kopirate i zbog ogranienja koja nameu autorska prava.
Simptom 2.146. Prikazuje se poruka "CD-RW is not under DirectCD control". Ovu poruku obino dobijate kada u Windowsu 95/981ME pokuate da obriete, formati rate, ili kopirate podatke na prepisiv disk. Problemi ovoga tipa najee stvaraju kombinacije Ricohovog CD-RW ureaja i Adaptecovog softvera DirectCD, ako ureaj koristi stariji firmver (verzija 2.03 i ranije), ili pak koristite Adaptecov softver DirectCD verzije 2.0 (ili ranije). Aurirajte firmver CD-RW ureaja i softver za izradu kompakt diskova. Simptom 2.147. Prepisiv disk je neupotrebljiv posle prekinutog UDF , formatiranja. Ako nestane struje tokom formatiranja prepisivog diska, on e postati neupotrebljiv u svim aplikacijama, a pokvarie se ako pokuate ponovo da ga formatirate. Da biste reili ovu tekou, upotrebite opciju Full Erase programa DirectCD kako biste potpuno obrisali disk, a potom ponovo pokuajte da ga formatirate. Simptom 2.148. Nema datoteka snimljenih u drugoj sesiji. Ako se datoteke snimljene u drugoj sesiji ne mogu proitati u CD itau, preduzmite sledee: Pokuajte da izbacite i vratite CD u ita. Osveite spisak datoteka. Izaberite ikonicu CD-RW ureaja u prozoru My Computer ili Windows Exploreru i zatim pritisnite taster F5.
126
Poglavlje 2
Proverite ita. Prepisivi diskovi se mogu koristiti samo u CD-RW urea jima i novijim vieformatnim CD itaima. Pokuajte da proitate disk u drugom CD itau. Ako uspete, problem je verovatno u prvom CD itau.
Simptom 2.149. Ne pojavljuje se prozor DirectCD-a posle umetanja novog prepisivog diska. Proverite da li su ispravno instalirani softver DirectCD i usluni programi CD-RW ureaja. Ako se prozor DirectCD-a ne pojavljuje posle umetanja novog prepisivog diska, sledite ovaj postupak:
1.
Saekajte
malo, jer prozoru DirectCD-a treba i do 15 sekundi da bi se
pOJavIO. 2. Ukoliko je prepisivi disk formatiran, prozor ete otvoriti tako to ete pritisnuti dugme Start na paleti poslova, izabrati opciju Programs i zatim opciju Create a CD. 3. Da biste pripremili kompakt disk pomou programa Easy CD Creator ili DirectCD, on mora biti prazan. Ako ste umetnuli formatiran disk, izvadite ga i umetnite drugi, kvalitetan i prazan. 4. Moda disk ima neitljiv format. DirectCD ima svoj usluni ScanDisk, koji ponekad uspeva da obnovi podatke na disku. Zato dvaput pritisnite ikonicu kompakt diska na Windowsovoj paleti poslova, pokrenite ScanDisk i pustite ga da radi. Dobiete poruku kad zavri.
Simptom 2.150. Pojavljuje se poruka o greci kad dvaput pritisnete ikonicu CD-RW ureaja. Nesposobnost ureaja da ita disk moe biti prouzrokovana nekolikim razlozima. Evo nekih od njih:
Nema diska u CD-RW ureaju. Umetnite kvalitetan disk u ureaj i pokuajte ponovo. Po umetanju diska treba malo da saekate da bi CD-RW ureaj proitao ta je sadrina diska. Kad LED lampica na prednjoj strani ureaja prestane da trepe i zasvetli, ponovo pritisnite ikonicu CD-RW ureaja. Moda je disk u ureaju naopako okrenut (gornja strana je okrenuta nadole) ili je ekscentrian. Umetnite disk tako da strana s natpisom bude okrenuta nagore. Moda pokuavate da proitate sadraj praznog upisivog diska. Kopirajte neto na njega i ponovo pokuajte da ga proitate.
127
Simptom 2.151. CD ita ne "vidi" drugu sesiju (ili kasnije sesije) zapisanu na diskovima iz CD-RW ureaja. Prilikom izrade viesesijskih diskova na
CD-RW ureaju pomou DirectCD softvera moe nastati nekoliko problema:

Izvadite i ponovo vratite disk. Najpre izbacite i potom vratite disk. Time omoguavate ureaju da ponovo otkrije disk i da jo jednom pokua da proita njegove sesije. Pokuajte i sa osveavanjem prikaza. Izaberite ikonicu My Computer u Windows Exploreru i zatim pritisnite taster F5. Proverite ita. Prepisivi diskovi se mogu koristiti samo u CD-RW urea jima ili novijim vieformatnim CD itaima (kompatibilnim sa sistemom datoteka UDF). Nemojte pokuavati da proitate sadraj diska u starijem CD itau koji ne podrava vieformatni rad - zamenite ga novijim. Proverite operativni sistem. Viesesijski kompakt diskovi izraeni pomou DirectCD-a ne mogu se koristiti pod DOS-om i Windowsom 3.x. Morate raditi u Windowsu 95/98/ME ili nekom drugom operativnom sistemu koji podrava format UDE
Poglavlje
Otkrivanje i otklanjanje kvarova ulaznih ureaja
Svim raunarima neophodan je bar jedan ulazni ureaj kao sredstvo za unoenje komandi i naredbi u raunar. Ulazni ureaji postavljaju pred servisere specifine probleme. Da bi se fiziki pritisci na tastere i pokreti ruke pretvorili u digitalne signale, potreban je pouzdan mehaniki sklop, a on se - zbog neprekidnog korienja - s vremenom pohaba. Okruenje "stvarnog sveta" moe isto tako da oteti ulazni ureaj, jer se u ureaju nakupljaju praina i prljavtina, a pojedini kvarovi su posledica nesmotrenosti (npr. prosipanje tenosti). U ovom delu knjige razmatram najrasprostranjenije ulazne ureaje: tastature, mieve i dojstike, ali ni one to se manje koriste nisam zaboravio.
Nevolje sa tastaturom
Tastatura je klasian ulazni ureaj. Uprkos napretku industrije PC raunara u poslednjih 20 godina, onaje opstala kao neposredno i pouzdano sredstvo za upisivanje komandi i teksta u operativni sistem (OS). Najvee probleme s tastaturama prouzrokuju praina, prosute tenosti i zalutali predmeti poput spajalica.
tastature Graa tastature je zauujue jednostavna: tampana ploa, koja nosi mreu tastera, nalazi se izmeu dva plastina dela kuita kao u sendviu. Da biste prili tampanoj ploi, morate odvrnuti zavrtnje koji delove plastinog kuita dre na okupu (nalaze se na donjoj strani kuita.) Zatim morate rastaviti plastine zakake koje isto tako dre delove kuita zajedno. Tanak kabI povezuje
Graa
130
Poglavlje 3
sklop tastature s kontrolerom na matinoj ploi preko prikljuka za tastaturu. Kada pritisnete neki taster, kola u tastaturi alju odgovarajui kod raunaru.
Tastature i kodovi tastera Kada pritisnete neki taster, tastatura alje signale reda i kolone pritisnutog tastera u ip interfejsa tastature, koji se obino nalazi II samoj tastaturi. Interfejs tastature pretvara signale reda i kolone tastera u jednobajtni kod (poznat kao kod tastera ili skeniranja). Tokom ciklusa pritiska tastera prave se dva jedinstvena koda skeniranja. Prilikom pritiska tastera nadole sistemu se alje kod zatvaranja. Kada se taster otpusti, alje se kod otvaranja. Oba koda se raunaru alju serijskom vezom. Na osnovu ta dva razliita koda, raunar prepoznaje kada je pritisnut neki taster ili kombinacija tastera. Tabela 3.1 prikazuje kodove zatvaranja i otvaranja za standardne tastature koje se koriste uAmerici (i Evropi). Dvorakova tastatura Veini servisera poznata je QWERTY tastatura, iji je raspored slova isti kao na pisaoj maini, a taj standard usvojen je u poslednjim godinama devetnaestog veka.
TABELA 3.1 Kodovi zatvaranja i otvaranja za
amerike
tastature
Taster
KOd zatvaranja
Kod otvaranja
Taster
KOd zatvaranja
KOd otvaranja
A C
E G I
K
M
O
lE 2E 12 22 17 25 32 18
10
9E
AE
92
A2
B D F
H J L N
P
R
Q
S
U W
y
IF 16
II
OI)
21@
4/$
61"
8/* .I>
15 OB 03 05 07 09 29
97 A5 B2 98 90 9F 96 91 95 8B 83 85 87 89 A9
30 20 21 23 24 26 31 19
13
T
V
Z ll!
3/#
5/% 7/& 9/( -I
14 2F 2D 2C 02 04 06 08 OA OC
BO AO Al A3 A4 A6 Bl 99 93 94
AF
AD
AC 82 84 86 88 8A 8C

TABELA 3.1 Kodovi zatvaranja i otvaranja za
amerike
131
tastature (nastavak)
Taster
/+
]
Kod zatvaranja OD
lB
KOd otvaranja 8D 9B
Taster
[
Kod zatvaranja
lA
Kod otvaranja
9A
;/:
'/"
II?
levi Ctrl desni Sh desni Ctrl BKSP Razmak: ESC

F2
28 35 ID
36
A8
B5 9D
B6
,/<
27 33
2A
A7 B3
AA
EO ID OE 39
01
E09D 8E B9
81
F4
F6
F8
FlO
3C 3E 40 42
44
Fl2 Str nadole Str nadesno Home Del PgDn
58
EO 50 E04D EO 47 EO 53 EO 51
BC BE CO C2 C4 08 EO DO EO CD EOC7 EOD3 EODl
levi Sh levi Alt desni Alt Caps Tab Enter Fl F3 F5

F7
38 EO 38
B8 EOB8
3A
OF
IC
BA
8F 9C BB
BO
3B 3D 3F
41
F9 Fil Str nagore Str nalevo Ins PgDp End

ScrLk
43
57
EO 48 E04B EO 52 EO 49 E04F
46
BF Cl C3 D7 EOC8 EOCB EOD2 EOC9 EO CF C6
Svi kodovi zatvaranja i otvaranja dati su heksadecimalno. Znak:qvi alfabeta predstavljaju i mala i velika slova.
bvorakova (engl. Dvorak) tastatura je popularna alternativa tastaturi QWERTY. Mehaniki i elektriki one su identine - razliit je raspored tastera. Svi samoglasnici i najee koriena slova u engleskom jeziku smeteni su na levu stranu osnovnog (srednjeg) reda slova, prema sledeem redosledu: AOEUIDHTNS. Dvorakova tastatura ima nekoliko prednosti nad klasinom (QWERTY) tastaturom. Poto se najee koriena slova (oko 70 odsto) nalaze u osnovnom redu, smanjena je potreba za pokretanjem aka, a samim tim i njihov zamor. Poto se ake manje pokreu, kucanje je bre i tanije. Kucanje ogromne veine rei zahteva upotrebu obe ruke na Dvorakovoj tastaturi, u odnosu na hiljade rei ije kucanje na tastaturi QWERTY zahteva korienje samo jedne (koja se zato "re zamara). Stoga se prilikom kucanja na Dvorakovoj tastaturi zamor ravnomernije raspodeljuje, pa dui rad za tastaturom manje zamara.
,
132
Poglavlje 3
Prelazak na Dvorakovu tastaturu Dvorakova tastatura se moe nabaviti na dva naina: kupovinom fabrikog modela ili pretvaranjem postojee (QWERTY). Fabrike Dvorakove tastature moete odmah da koristite: kupite tastaturu i samo je prikljuite. Mada su slova drugaije rasporeena, kodovi tastera su isti, pa raunar nee ni registrovati promenu. Stoga moete zamenjivati QWERTY i Dvorakovu tastaturu koliko god puta elite, jer to nema uticaja na raunar ni na operativni sistem. Pod Windowsom 95 QWERTY tastatura pretvara se u Dvorakovu sledeim postupkom:
1. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Keyboard. 2. Izaberite karticu Language i dvaput pritisnite stavku English (United States), odnosno svoje podrazurnevano pismo tastature. 3. Izaberite United States (Dvorak) iz spiska koji e se pojaviti. 4. Snimite novo stanje. Moda ete morati da instalirate odgovarajue upravljake programe s diskete. 5. Ako od vas bude zatraeno, ponovo pokrenite raunar. Pod DOS-om vam treba namenski program za izmenu tastature, koji se smeta u memoriju i u njoj ostaje (engl. terminate and stay resident, TSR). Za MS-DOS verzije 5.0-6.22 odgovarajui TSR "Dvorak" nalazi se na dodatnoj (engl. supplemental) disketi. Upravljake datoteke moete preuzeti s Microsoftove Web ili FrP lokacije, ili s Microsoftovog foruma na CompuServeu (GO MSDOS). Preuzmite datoteku DOS62S.EXE.
NAPOMENA: Ako preuzmete dodatne DOS-ove datoteke, obavezno ih snimite u zaseban direktorijum. Ne smete dopustiti da one budu presnirnljene preko postojeih u direktorij umu DOS ili u bilo kom direktorij umu Windows.
Poto obavite ovu softversku izmenu, moraete da promenite i oznake tastera QWERTY tastature. Slika 3.1 prikazuje raspored slova obeju tastatura. Moete (posebnom alatkom) skinuti plastine kapice tastera i zameniti im mesta, ili nalepiti nove oznake preko postojeih (preporuujem slovne nalepnice Letraset koje koriste arhitekte), ili ih pak napisati rukom na tasterima (najjeftiniji nain, ali i najmanje trajan). Detaljnije informacije moete dobiti i od amerike kompanije Dvorak International. Prenos kodova tastera izmeu tastature i raunara odvija se serijski, putem jednog od interfejsa prikazanih na slikama 3.2a i 3.2b. Uoite tri vana signala u interfejsu tastature: takt tastature (KBCLOCK), podaci tastature (KBDATA) i signalna masa. Za razliku od mnogih serijskih komunikacija koje su asinhrone, prenos podataka s tastature do kontrolera odvija se sinhrono. Bitovi podataka alju se sinhronizovano sa signalima radnog takta. XT raunari imaju
133
QWERTY
--------------Q
WE
RT
lOP
A
Z
S
X
G
B
H
N
CV
M,
Dvorak
----------"
l
Y F
D
B
GC
U I
K X
S
Z
Q J
M W V
Slika 3.1: Raspored tastera na tastaturama QWERTY iDvorak.
uglavnom jednosmemu putanju podataka (od tastature ka raunaru). Interfejs tastature AT raunara je dvosmeran, to omoguava da PC upravlja tastaturom i da je programira. Gotovo sve (neindustrijske) raunarske tastature su otvorene, pa se u njima taloe praina, dlake, duvanski dim i prljavtina s ruku i iz okoline, a kondenzuje se i vodena para iz vazduha. Nakupljanje ovih materija dovodi do "lepljenja" tastera ili onemoguuje dobar kontakt pritisnutog tastera (zbog ega on ne moe da poalje svoj kod u raunar), pa ga treba vie puta pritisnuti da bi samo jednom poslao svoj kod. U oba sluaja, re je o problemu s tastaturom. Na sreu, popravka neispravne tastature relativno je jednostavna:
Nabavite alatku za skidanje kapica tastera. Trebalo bi da je imaju u boljim prodavnicama raunarske opreme, i vrlo je jeftina. Ako je nemaju (ili vi nemate vremena da idete do njih), savijte obinu metalnu spajalicu za papir u oblik slova U, a njene vrhove podavijte prema unutra. Podvucite ta zadebljanja pod kapicu i lagano povucite nagore. Nemojte primenjivati veliku silu pri skidanju kapica, a skidanje razmaknice izbegavajte kad god to nije neophodno.
134
Poglavlje 3
Konfiguracija u
raunar ima
a.
PCjXTjAT
~-3
42
1 2 3 4 5
Takt tastature (KBCLOCK) Podaci tastature (KBDATA) Nepovezano (engl. not connected, ne) Masa (engl. ground) +5 V (ili +3,0 ili +3,3 V)
b.
Mini prikljuak DIN sa 6 iglica
3~
-1
1 2 3 4 5 6 Podaci tastature (KBDATA) Nepovezano (engl. not connected, ne) Masa (engl. ground) +5 V (ili +3,0 ili +3,3 V) Takt tastature (KBCLOCK) Nepovezano
Slike 3.2a i 3.2b: Interfejsi tastatura po standardima AT i PS/2.
135
Skinite kapice tastera koji loe rade. Pri tome obavezno zapiite mesto svake skinute kapice, kao na slici 3.1. Uklonite strana tela. Okrenite tastaturu naopake i lagano je lupite nekoliko puta. Trebalo bi da ispadne municija za heftalicu, spajalice i ostalo to je upalo u tastaturu. Oistite prainu iz tastature. Za ienje praine i prljavtine upotrebite et kicu s mekom dlakom. Prainu izmeu tastera uklonite komprimovanim vazduhom iz boce s tankom rnlaznicom (trebalo bi da to radite na otvorenom). Oistite kontakte tastera. Poprskajte malo kvalitetnog spreja za ienje kontakata u sklopni deo tastera i nekoliko puta ga pritisnite, da bi se tenost ravnomemo razlila. Pustite da se sklop sasvim osui i potom isprobajte taster, pa tek onda vratite kapicu na njega.
NAPOMENA: Ako odluite da usisivaem bude izvor statikog naelektrisanja.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova tastature
oistite
tastaturu, on ne srne da
U ovom odeljku opisau osnovne probleme s tastaturom i njihovog reavanja.

prikljuena.
mogue
puteve
Simptom 3.1. Tokom inicijalizacije prikazuje se poruka da tastatura nije
Gotovo svi problemi s tastaturom posledica su njenih kvarova ili problematineveze s njom, pa treba proveriti nekoliko stvari:
Proverite vezu stastaturom. Proverite da li je kontroler tastature ispravno instaliran. ,Proverite preklopnik tastature. Ako tastatura ima preklopnik za biranje reima XT ili AT, proverite da li je on ispravno nameten. Preklopnik se nalazi s donje strane tastature (moda ga skrivaju vrataca). Tastature napravljene posle 1988. godine uglavnom nemaju takav preklopnik. Zamenite tastaturu. Pokuajte s novom tastaturom i ako ona proradi, staraje verovatno neispravna. Stoga jednostavno zamenite tastaturu. Proverite matinu plou. Pregledajte prikljuak tastature na matinoj ploi. Proverite da li je kabI koji povezuje prikljuak i matinu plou (ako postoji) ispravno montiran. Ako je prikljuak tastature zalemljen za matinu plou, proverite ima li slomljenih ili "hladnih" lemova. Zamenite kontroler tastature. Kvar kontrolera tastature se po pravilu ne prijavljuje kao problem "nema tastature", ali moda ipak treba zameniti ip kontrolera (ako je mogue). Pokuajte da otkrijete kod greke pomou POST kartice. Ako ne uspete, pokuajte sa zamenom matine ploe.
136
Poglavlje 3
Simptom 3.2. Tokom inicijalizacije prikazuje se poruka da je tastatura

zakljuana.
obino
Poruka o zakljuanoj tastaturi prekida inicijalizaciju sistema i ukazuje na neki previd, pa preduzmite sledee korake:
Proverite bravicu tastature. Proverite da li je bravica tastature u poloaju "otkljuano". Ako jeste, a sistem prijavljuje daje zakljuana, moda se pokvarila bravica. Izmerite otpor bravice u oba poloaja. Ako se otvaranjem bravice otpor ne menja, ona je pokvarena. Zamenite matinu plou. Ako merenje otpora bravice pokazuje da je ona ispravna, onda je pokvarena matina ploa, pa zamenite nju.
Simptom 3.3. Tastatura ne reaguje; ne radi nijedan taster.
Svi ostali delovi raunara rade normalno, ali tasteri ne reaguju na pritisak. LED lampice tastature moda rade, ili pak i one ne svetle. Otkriete problem sledeim postupkom:
Zamenite tastaturu. Pokuajte s pouzdanom tastaturom. Ako ona radi, stara tastatura je verovatno neispravna i treba je zameniti. Proverite staru tastaturu tako to ete je prikljuiti na drugi raunar. Ako na njemu tastatura radi, problem je u matinoj ploi. Proverite matinu plou. Pregledajte prikljuak tastature na matinoj ploi. Proverite da lije kabI koji povezuje prikljuak i matinu plou (ako postoji) ispravno montiran. Ako je prikljuak tastature zalemljen za matinu plou, proverite ima li slomljenih ili "hladnih" lemova. Zamenite matinu plou. Ako problem i dalje postoji, treba zameniti
matinu plou.
Simptom 3.4. Tastatura radi nasumice. Nekoliko tastera povremeno radi, ili uopte ne reaguje. Raunar i veina tastera normalno rade, ali izgleda kao
da pojedini tasteri ne reaguju na pritisak. Potreban je pojaan pritisak, ili nekoliko ponovljenih pritisaka, da bi neki taster proradio. Zato proverite sledee:
tastaturu. Pregledajte neispravne tastere, oistite nakupljenu prainu i prljavtinu, a potom ih poprskajte sprejom za kontakte. Zamenite tastaturu. Ako ne moete da popravite neispravne tastere, zamenite tastaturu pouzdanom.
Oistite
Simptom 3.5. Pojedini tasteri su zaglavljeni ili ponavljaju svoj znak vie puta. Uzrok su verovatno neki kratko spojeni ili zaglavljeni tasteri, moda i
amo jedan, pa uinite sledee:
137
Proverite ima li stranih tela u tastaturi. Spajalice lako mogu da izazovu kratak spoj tastera ili da delimino onesposobe tastaturu, a to se esto deava i s onim modelima tastatura koje se uvlae u raunar. Pokuajte sa sprejom za kontakte. Ako je potrebno, skinite kapice neispravnih tastera i oistite im kontakte kvalitetnim sprejom za elektroniku. Zamenite tastaturu. Ako nema druge, zamenite tastaturu.
Simptom 3.6. Tokom podizanja sistema prikazuje se poruka poput "KBC Tastatura nije ispravno prikljuena ili se pokvario ip kontrolera Error". tastature (KBC):
Proverite prikljuak tastature. Proverite da li je prikljuak tastature ispravno montiran. Zamenite tastaturu. Ispitajte da li se to deava i s pouzdanom tastaturom. Ako ona radi, stara tastatura je verovatno pokvarena i treba je zameniti. Isto tako, pokuajte sa starom tastaturom na drugom raunaru. Ako na njemu tastatura radi, problem je u matinoj ploi. Zamenite kontroler tastature. Ako je kontroler montiran na podnoje (kao BIOS), zamenite ga. Zamenite matinuplou. Ako ne moete da zamenite taj ip (ili pak ni novi kontroler ne donosi promenu), promenite matinu plou.
Simptom 3.7. Ne mogu se obrisati makroi s programabilne tastature.
U veini sluajeva, re je o pogrenoj kombinaciji tastera. Stoga prema potrebi sprovedite sledee postupke:
Obriite programe tastature. Ako tastatura ima taster Remap, najpre pritisnite njega (poee da trepe neka programska lampica). Dvaput pritisnite taster Ctr1 da bi se taj taster preslikao u samog sebe. Dvaput pritisnite taster Alt i on e se preslikati u samog sebe. Pritisnite taster Suspend Macro (programska lampica bi trebalo da prestane s treptanjem). Pritisnite kombinaciju tastera Ctrl i Alt dok drite taster Suspend Macro; tako ete obrisati sve programe tastature. Moda se kombinacija tastera koja odgovara vaoj tastaturi razlikuje, pa primenite kombinaciju preporuenu za nju. Zamenite tastaturu. Ako problem i dalje nije otklonjen, zamenite tastaturu.
Pritiskanje tastera daje neoekivane rezultate ili dovodi do niza operacija koje obino ne prate taj taster. Verovatno je tastatura programirana makroima, pa ih treba obrisati da bi proradila kako treba. Ako tastatura ima taster Remap, najpre pritisnite njega (poee da trepe proramska lampica). Dvaput pritisnite taster Ctr1 da bi se taj taster preslikao u
Simptom 3.8. Tasteri ne rade ispravno.
138
Poglavlje 3
samog sebe. Dvaput pritisnite taster Alt kako bi se taj taster preslikao u samog sebe. Pritisnite taster Suspend Macro (programska lampica treba da prestane s treptanjem). Pritisnite kombinaciju tastera Ctrl i Alt dok drite taster Suspend Macro; tako ete obrisati sve programe tastature. Moda se kombinacija tastera koja odgovara vaoj tastaturi razlikuje, pa primenite kombinaciju preporuenu za nju. Ako problem i dalje postoji, zamenite tastaturu. Simptom 3.9. Pojedini tasteri na programabilnoj tastaturi odbijaju da se preslikaju u svoje podrazumevano stanje. Ovo se deava sa AnyKey tastaturama raunara Gateway 2000, ali i s jo nekim programabilnim tastaturama. Moda ete tokom podizanja sistema morati "prisilno da obriete" tastaturu. Da biste to uradili, iskljuite raunar, ponovo ga ukljuite ali istovremeno drite taster Suspend Macro, i to sve dok programska lampica (ili neka njoj slina LED lampica) ne prestane da trepe. Ta lampica e svetleti sve dok je ne pritisnete i potom otpustite. NAPOMENA: Za tastature Gateway 2000 AnyKey, programe tastature ukida red AnyKeyXX Tu datoteci AUTOEXEC.BAT. Funkciju programiranja tastature ponovo omoguava red AnyKeyXX A u istoj datoteci. Simptom 3.10. Infracrvena tastatura proizvoljno otkucava znakove. Moraete da resetujete oba kraja infracrvenog sistema. Najpre pregledajte podeavanja DIP (engl. dual inline package) preklopnika koji upravlja kanalom radio-uestanosti(RF) za beini predajnik i prijemnik (najee se nalazi ispod baterijskog poklopca na donjoj strani tastature). Proverite da li su predajnik i prijemnik podeeni na isti kanal. Pronaite dugme Reset na oba sklopa. Prvo pritisnite dugme Reset na RF prijemniku, a odmah zatim (posle ne vie od 15 sekundi) isto dugme na RF predaj niku. Ako problem i dalje nije reen, ponovo pokrenite raunar i ponovite ovaj postupak resetovanja. Simptom 3.11. Beina tastatura piti dok se na njoj kuca. U gotovo svim sluajevima to je znak da su se ispraznile baterije u beinoj tastaturi. Zamenite ih i ponovo isprobajte tastaturu; trebalo bi da pitanje prestane. U protivnom, moe biti da su predajnik ili prijemnik tastature zaprljani, zaklonjeni ili nelspravm.
Simptom 3.12. Znakovi pritisnutih tastera se ne pojaVljUjU, a kursor se pomera. Ovo je posledica upotrebljene eme boja. Problem je opisan za aplikacije MSWORKS 4.0, CASHGRAF, MSBOB (adresar i program za pisanje pisama) i MSPUBLISHER. Da biste proveriti koja ema boja je upotrebljena, pritisnite radnu povrinu ekrana desnim tasterom mia. Iz menija izaberite opciju Properties, a zatim karticu Appearance. Izaberite emu Windows Standard.
139
Pritisnite dugme OK da biste se vratili na radnu povrinu. Tekst bi trebalo da izgleda normalno. Ovakvo reenje treba pokuati s bilo kojom aplikacijom.
Simptom 3.13. Neki funkcijski tasteri i oni sa specifinim znaenjem u Windowsu ne rade u nekim PC konfiguracijama. Primera radi, to se deava sa tastaturom Microsoft Natural Keyboard u kombinaciji sa stonim raunarima Toshiba 8500. U gotovo svim sluajevima (pa i u navedenom), BIOS kontrolera tastature prepoznaje tastaturu tokom samotestiranja nakon ukljuenja (engl. power-on selftest, POSI), ali ne prepoznaje neke od tastera, moda ni pojedine funkcijske tastere i one ije je znaenje specifino za Windows. Moraete da se vratite nekoj "obinoj" tastaturi ili da nadogradite BIOS kontrolera tastature. Simptom 3.14. Taster (ili vie njih) sa specifinim znaenjem u Windowsu ne radi. Ovo je gotovo uvek nedostatak BIOS-a kontrolera tastature. Na primer, takav BIOS marke Jetkey (v.3.0) ne prepoznaje desni taster Windowsa na tastaturi Microsoft Natural Keyboard. Moraete da pokuate s nekom obinom tastaturom ili da nadogradite BIOS kontrolera tastature. Simptom 3.15. Programi za daljinsko upravljanje ne rade nakon instaliranja upravljakih programa za tastaturu. Mnogi programi za daljinsko upravljanje (PC Anywhere, Reachaut i CarbonCopy) koriste upravljake programe za mia i tastaturu koji nisu kompatibilni sa odreenim upravljakim programima tastature. Primera radi, napred navedeni programi za daljinsko upravljanje ne rade nakon instaliranja softvera IntelliType za tastaturu Microsoft Natural Keyboard. Moraete da onemoguite softver za daljinsko upravljanje, ili da ga "zakrpite" ispravnom podrkom za tastaturu, ili da zamenite tastaturu klasinom. Simptom 3.16. Sistem PS/2 prijavljuje greke u vezi sa tastaturom, mada je v njen upravljaki program uspeno instaliran. Cesto se prijavljuje greka poput Keyboa rd er ror - keyboa rd not found, i tastatura postaje nedostupna. Poznato je da se to deava na PSI2 sistemima ako se datoteka zakrpe IBM-ovog ROM BIOS-a (DASDDRVR.SYS) uita posle upravljakog programa tastature u datoteci CONFIG.SYS. Preuredite CONFIG.SYS kako bi se datoteka DASDDRVR.SYS uitala pre upravljakog programa tastature. Morate uitati zakrpu koja odgovara konfiguraciji raunara. Na primer, datoteka DASDDRVR.SYS koja se isporuuje uz raunar IBM PSI2 Model 80 ne radi u rau naru PSI2 Model 70. Taj upravljaki program obino se nalazi na disketi Setup, koja se isporuuje uz raunar IBM PSI2. Ako je nemate, potrebnu datoteku moete preuzeti s IBM-ove Web lokacije (www.ibm.com).
140
Poglavlje 3
Simptom 3.17. Otkazali su zvuni signali dodeljeni pojedinim tasterima.
Kada pojedinim tasterima dodelite zvune signale (na kartici Options apleta Keyboard u Control Panelu), moe se desiti da ih ne ujete nakon to pritisnete te tastere. Poznato je da se to deava s nekim programabilnim tastaturama ako su programi HiJaak Pro ili HiJaak 95 Graphics Suite instalirani na raunaru. Taj softver uitava upravljaki program po imenu Runner koji onemoguava zvune signale programabilnih tastatura. Moda ete problem reiti zatvaranjem Runnera. Pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Del da biste otvorili okvir za dijalog Close Program. Ako vidite Runner u spisku, pritisnite ga, a potom pritisnite dugme End Task.
Simptom 3.18. Onemogueno je korienje Windowsovih tastera za pokretanje softvera koji upravlja poslovima raunara, osim za TASKSW16.EXE.
Moete pokrenuti potreban softver pomou kombinacije tastera Ctrl+Esc ili ako dvaput pritisnete radnu povrinu ekrana. Ako se TASKSW16.EXE nalazi na putanji koju definie naredba PATH u datoteci AUTOEXEC.BAT, verovatno Windowsov taster ne moe da pokrene nijedan drugi usluni program za upravljanje poslovima raunara. Moraete da aurirate poziv programa za upravljanje poslovima raunara u datoteci SYSTEM.INI. Uitajte tu datoteku u neki editor teksta i promenite red: TASKMAN=TASKSW16.EXE
tako da glasi:
TASKMAN=<task manager>
gde umesto <t as k ma nager> treba da bude naziv izvrne datoteke koju elite da pokrenete pritiskom na Windowsov taster. Preimenujte TASKSW16.EXE u TASKSW16.0LD, ili je premestite u neki direktorijum koji nije u putanji. Snimite novi sadraj datoteke SYSTEM.INI, zatvorite je i ponovo pokrenite racunar.
v
Simptom 3.19. Pritiskom na taster Numlock ne aktivira se numeriki deo tastature. Ovo se deava s nekim programabilnim tastaturama kada je insta-
liran softver za pisaljku (engl. pen). Trebalo bi da onemoguite taj softver i tako reite problem: 1. 2. 3. 4. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, a potom Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu System i izaberite karticu Device Manager. Dvaput pritisnite stavku Ports. Dvaput pritisnite prikljuak kojije povezan s pisaljkom (ili ekranom osetljivim na dodir).
141
5. U polju Device Usage na kartici General pritisnite polje Original Configuration (Current), da biste uklonili znak za potvrdu. (Ako koristite OSR2, pritisnite polje za potvrdu Disable in This Hardware Profile da biste ga potvrdili.) 6. Pritisnite OK, a kad bude zatraeno, ponovo pokrenite raunar. NAPOMENA: Da biste ponovo omoguili upotrebu pisaljke, sprovedite opisani postupak, ali u koraku 5 potvrdite odgovarajue polje (odnosno uklonite znak za potvrdu).
Simptom 3.20. Kartica Language alatke Keyboard onemoguena je u Windowsu 9S/98/ME. Prilikom korienja alatke Keyboard u Control Panelu
mogu se pojaviti sledei simptomi: poruka Old-Style Keyboard detected. pa ne d i s ab l ed, ilije spisak jezika (pisama) prazan, pa ne moete da promenite nijedno podeavanje. Do ovoga dolazi ako je registarski klju tastature oteen ili ga nema:
HKEY_LOCAL_MACHINE\System\CurrentControlSet\control\ keyboard layouts

Da biste reili ovaj problem, ponovo instalirajte Windows 95 ili Windows 98, u isti direktorijum u kom je bio prvobitno instaliran.
Simptom 3.21. Pojavljuju se problemi s tastaturom prilikom korienja programa lE 4.0xlS i nekih datoteka Adobe Acrobata (.PDF) u Windowsu 98. Ako otvorite neku datoteku Adobe Acrobata (.PDF) u Internet Exploreru,
moe se desiti da ne rade tasteri Page Up, Page Down, i oni sa strelicama. Da biste reili ovaj problem, minimizujte prozor Internet Exlporera pa ga vratite na prvobitnu veliinu, upotrebite dugmad Zoom na paleti alatki Adobe Acrobata; ili pomou mia "proetajte" po datoteci.
Simptom 3.22. Nastali su problemi s korienjem upravljakog programa za rad tastature u realnom reimu uz meunarodnu kodnu stranicu. Ako
se meunarodna kodna stranica instalira uz uprav ljaki program za rad tastature u realnom reimu (poput datoteke KEYBOARD.SYS), moe se desiti da konzolni programi ne mogu da otkriju znakove iz proirenog skupa (kao to su Insert, Delete, Home itd.). Konzolni programi koji ne rade neposredno s konzolnim API-jem ne mogu da otkriju znakove iz proirenog skupa. Kada se instalira upravljaki program za rad tastature u realnom reimu, zateeni znak u baferu tastature alje se konzolnom programu. Ako je uitana meunarodnakodna stranica, podaci vraeni kroz konzolni API neznatno su drugaiji od onih u Windowsu 95/98. Ova greka je ispravljena u Windowsu 98 SE, a za starije verzije
142
Poglavlje 3
Windowsa moete preuzeti zakrpu (novu verziju datoteke CONAGENT.EXE) sa adrese www.microsoft.comlsupport/supportnet/overview/overview.asp.
Simptom 3.23. U Device Manageru Windowsa 98 prikazane su dve tastaKada iznova pokrenete raunar nakon instaliranja USB tastature, u ture.
Device Manageru e biti prikazane i nova USB tastatura i standardna sa 10 l / 102 tastera, odnosno ureaj Microsoft Natural Keyboard. To je posledica inje nice daje USB tastaturi za rad potreban i upravljaki program standardne tastature sa 1011102 tastera, odnosno Natural Keyboarda, ukoliko BIOS ne podrava USB u celo.sti u realnom reimu. To moda izgleda udno, ali je sasvim normalno. Ako u Device Manageru onemoguite standardnu tastaturu sa 1011102 tastera, odnosno ureaj Microsoft Natural Keyboard, i pokrenete raunar ponovo, USB tastatura nee raditi - Windows 98 e automatski opet instalirati taj ureaj. Mogli biste nadograditi sistemski BIOS da bi bolje podrao USB prikljuke matine ploe.
Simptom 3.24. Nova USS tastatura ne radi ispravno posle instaliranja pod Windowsom 98, iako raunar podrava USS ureaje. Do ovoga dolazi
kada prikljuite novu USB tastaturu na iskljuen raunar, a on je podeen tako da se morate prijaviti poto ga ukljuite. USB tastatura e biti prepoznata tek poto se prijavite. Da biste reili problem, pritisnite dugme Cancel posle poziva na prijavljivanje, zatim Start, pa Log Off (korisniko ime),ondaYesipotom se prijavite.
Simptom 3.25. Izabrani jezik tastature neoekivano se menja na podrazumevani. Kada pokrenete neki program pod Windowsom 95/98/ME (ili kada
ga pokrene OLE), tastatura se moe vratiti na podrazumevani jezik bez obzira na jezik koji trenutno koristite. Na primer, pri pokretanju programa primetiete da se menja ikonica jezika na paleti poslova i ukazuje da se koristi podrazumevani jezik. (Kada OLE pokrene program, ak se ni ta ikonica ne menja.) Da biste reili problem, podesite izabrani jezik upravljakog programa tastature poto pokrenete potreban program. Pritisnite ikonicu jezika na paleti poslova i izaberite jezik. Zatim pritisnite odgovarajuu kombinaciju tastera za promenu jezika tastature (podrazumevana je strelica levo + Alt + Shift).
Simptom 3.26. "Automatsko ponavljanje" ne funkcionie sa USS tastaturom nakon povratka iz energetskog reima Suspend pod Windowsom 98 Radi se o poznatom nedostatku Windowsa 98 SE, ali postoji i zakrpa na SE.
143
MicrosoftoYoj adresi www.microsojt.comlsupport/supportnet/overview/overview.asp. Engleska verzija zakrpe trebalo bi da ima sledee atribute (ili novije):
KBDHID.VXD
10/04/99
05:32P
4.10.2223
16.666KB
Simptom 3.27. Posle nadogradnje na Windows 98, sistem je izgubio podeavanja namenske tastature. Ovo se deava ako su u Windowsu 95 omogueni korisniki profili, a namenski raspored (engl. layout) tastature nije izabran u podrazumevanom profilu nego u nekom od korisnikih. Poto Windows 98 tokom nadogradnje pregleda podeavanja samo podrazumevanog profila, njegovi parametri postaju novi vaei parametri tastature. Da biste ispravili YU greku, prijavite se raunaru koristei neki korisniki profil (ne podrazumevani) i zatim promenite raspored tastature u Windowsu 98:
1. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings pa Control Panel. 2. Pritisnite ikonicu Keyboard, izaberite Language, onda Properties, a
potom izaberite raspored znakova na tastaturi u padajuem spisku Keyboard Layout. 3. Dva puta pritisnite OK i ponovo pokrenite raunar.
Simptom 3.28. Prenosivi raunar ne prepoznaje PS/2 tastaturu. Ovo se deava kod konfiguracija kao to su raunar IBM ThinkPad i tastatura Natural Keyboard Elite. Ako poveete tastaturu Natural Keyboard Elite na PS/2 prikljuak prenosivog raunara IBM ThinkPad, raunar je nee prepoznati. Do toga dolazi zato to PSI2 prikljuak ThinkPada ne moe da prepozna bilo koju PSI 2 tastaturu bez odgovarajueg adapterskog kabla ili prikljune stanice (engl. docking station). Da biste reili ovaj problem, morate prikljuiti tastaturu na dgovarajuuprikljunu stanicu. Simptom 3.29. Tastatura ne radi s raunarom Compaq DeskPro 4000. Poznato je da tastatura Natural Keyboard Elite ne radi s tim raunarom. Kada poveete tastaturu i raunar, on e je prepoznati kada prvi put pokrenete sistem, ali nijedan put posle toga. U gotovo svim sluajevima tastature ne rade s rau narima koji imaju skup ipova VIA UHCI. Pokuajte s nekim drugim modelom i te tastature. Simptom 3.30. Tastatura use Natural Keyboard Elite ne moe da se koristi u DOS reimu. Kada pokrenete raunar (ili to uinite ponovo) u DOS reimu, tastatura ne radi kako treba. Moda dobijate poruku o greci:
Keyboard Error
ili
Keyboard Not Present
~~~--~~-
144
Poglavlje 3
Do toga dolazi ako tastaturu Natural Keyboard Elite poveete s raunarom koristei USB adapter, a raunar ne podrava USB tastature u potpunosti. Da bi bilo koja USB tastatura radila pod DOS-om, sistemski BIOS mora podravati USB ureaje. Treba da nadogradite sistemski BIOS verzijom koja podrava USB ureaje. Da biste privremeno reili ovaj problem, zatvorite Windows i iskljuite raunar. Otkaite tastaturu iz USB prikljuka, a zatim uklonite USB adapter. Poveite drugu tastaturu na PSI2 prikljuak raunara i zatim pokrenite racunar.
v
Simptom 3.31. Lampice tastature ne svetle u DOS reimu. Ovo se deava kada koristite tastaturu Natural Keyboard Elite uz raunar Compaq Presario pod DOS-om. LED lampice tastature ne svetle pod DOS-om, mada normalno rade pod Windowsom. To je greka raunara pre nego tastature, ali ostale funkcije u DOS-u nisu umanjene. Simptom 3.32. Tastatura ne radi ispravno uz raunar IBM Aptiva. Primera radi, kada poveete tastaturu Natural Keyboard ili Natural Keyboard Elite s raunarom IBM Aptiva, ona nee raditi kako treba ako koristite IBM-ov softver Rapid Access Keyboard. Da biste reili ovaj problem, onemoguite taj softver (on nije ni potreban ukoliko koristite drugu tastaturu, poput neke iz porodice Natural Keyboard):
1. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, a potom Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu AddlRemove Programs. 3. U spisku instaliranih programa pronaite IBM Rapid Access Keyboard, izaberite ga i pritisnite dugme AddlRemove. 4. Sledite uputstva na ekranu za uklanjanje softvera IBM Rapid Access Keyboard.
NAPOMENA: Program EZ-Button je deo softvera IBM Rapid Access Keyboard, pa se i on brie kada uklonite IBM Rapid Access Keyboard.
Simptom 3.33. Tastatura Natural Keyboard ne radi dobro na nekim prenosivim raunarima marke Toshiba. Po pravilu, to je sluaj stastaturom Natural Keyboard Elite prikljuenom na neki od sledeih Toshibinih raunara:
Satellite UOC Satellite Pro 400C Tecra 720CDT Tecra 500CDT
145
Ovo se deava zato to vreme za prepoznavanje hardvera na prikljucima PSI2 u reimu "utakni i koristi" istekne pre nego to raunar prepozna tastaturu; greka je u njoj. Da biste reili ovaj problem, upotrebite USB adapter koji se isporuuje s tastaturom, da biste je prikljuili na USB prikljuak prenosivog raunara (ako je dostupan). Ako nijedan USB prikljuak prenosivog raunara nije dostupan, moraete da zamenite tastaturu nekim novijim modelom koji ispravno radi na Toshibinim prenosivim raunarima.
Tekoe
s mievima
Madaje tastatura idealna za unoenje dugih tekstova ili nizova komandi, veoma je nepodesna za biranje objekata. Projektanti PC raunara su zato razvili ureaj za pokazivanje koji ubrzava taj postupak, i tako su utrli put grafikim operativnim sistemima poput Windowsa 95. Razvoj pokazivakih ureaja poeo je ranih sedamdesetih godina prolog veka, ali je tek u osamdesetim iroko rasprostranjen prvi komercijalni pokazivaki ureaj raunara kompatibilnih sa IBM-om. Njegove male dimenzije, dugi kabI koji podsea na rep i brzi pokreti asocirali su na malog glodara, pa mu je odmah nadenuto ime mi.
Sastavni delovi mia Mi se sastoji od etiri glavna dela: plastinog kuita, kuglice, tampane ploice sa elektronskim komponentama i signalnog kabla. Kuita se neznatno razlikuju, u zavisnosti od proizvoaa i godine proizvodnje, ali im je osnovna ema gotovo uvek ista. Kuglica od tvrde gume smetena je unutar kuita, i kada mi lei na stolu ona dodiruje dva valjiaJtokiakoji prenose njeno kretanje u smeru X (sleva nadesno) i Y (odozgo nadole). Oba senzora proizvode niz impulsa koji predstavljaju kretanje po obema osama. Impulsi su srazmerni kretanju mia; vie impulsa znai vie pokreta. Impulse oba senzora pojaava tampana ploica i zatim ih alje raunaru, uz informacije o stanju (poloaju) svih tastera mia. Pokazivaka kuglica (engl. trackball) zapravo je obrnuti mi. Umesto da rukom pokreete mia po povrini stola, vrhovima prstiju pomerate kuglu koja viri iz ureaja. U ovoj knjizi su mi i kuglica izjednaeni. Mievi i upravljaki programi Svim ureajima za pokazivanje potreban je neki upravljaki program (koji se obino uitava u memoriju posle poziva iz datoteka CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT tokom podizanja sistema). Upravljaki program je odgovoran za pretvaranje X i Y signala koje daje pokazivaki ureaj i za njihovo dodavanje
146
Poglavlje 3
ili oduzimanje od trenutnog poloaja kursora. Slanjem upita upravljakomprogramu mia, aplikacije dobijaju odgovor o tano m poloaju kursora, kao i o stanju tastera mia. Windows 3.1x i Windows 95/981ME koriste svoje upravljake programe za rad u zatienom reimu, nezavisno od svih drugih upravljakih programa uitanih u memoriju posle poziva iz datoteka CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Svaki mi ili kuglica koristi jedinstveni upravljaki program, pa zato posle instaliranja novog ureaja za pokazivanje treba aurirati i upravljaki program. Meutim, gotovo svi pokazivaki ureaji koriste slian programski kod za ispitivanje poloaja kursora i tastera. Otuda moete koristiti mia jednog proizvoaa uz upravljaki program drugog, ali se to ne preporuuje, jer uvek dovodi do gubitka nekih sposobnosti ureaja.
ienje pokazivakih ureaja Ureaji za pokazivanje su moda najjednostavniji periferijski ureaji u rau naru. Mada su prilino otporni, pokazivaka kuglica i mi se lako zaprljaju prainom, neistoom sa stola i stranim predmetima koji se okretanjem kuglice uvuku. Prljavtina gotovo nikad ne oteuje ureaj, ali moe da izludi korisnika jer uzrokuje probleme tokom rada. Periodino ienje spreava takve nevolje. Iskljuite raunar nego to uradite sledee:
Izvadite kuglu. Kuglu dri zaustavni prsten. On se nalazi na donjoj strani mia, odnosno gornjoj strani kuglice. Okrenite ga i lagano izvucite; kugla e ispasti. Odloite prsten na bezbedno mesto. Oistite kuglu. Operite kuglu u mlakoj sapunici i temeljno osuite istim papirnim ubrusom koji ne isputa dlaice. Odloite kuglu na bezbedno mesto. Izduvajte prainu. Upotrebite komprirnovan vazduh za fotografske ureaje da biste izduvali prainu i prljavtinu iz unutranjosti kuita. To bi trebalo da radite na otvorenom. Oistite valjie. Obratite panju na tri valjia u miu: po jedan za X i Y smer i valji za potiskivanje kugle prema valjiima X i Y. Sloj prljavtine sa njih skinite tapiem s malo vate na vrhu, umoenom u izopropil alkohol. Sklopite i testirajte. Pustite da se sve komponente potpuno osue, zatim vratite kuglu i prsten. Nakon toga testirajte ureaj da biste bili sigurni da e ispravno raditi.
NAPOMENA: Za ienje pokazivakih ureaja nemojte koristiti agresivne rastvarae (razreivae), alkohol dobijen destilacijom drveta, niti hemikalije. Oni mogu da istope plastiku i'tako trajno otete ureaj.
147
Otkrivanje i otklanjanje kvarova mia
U ovom odeljku opisau njihovo reavanje.
karakteristine
probleme s 1TI1SeVlma
v.
nacme za
v.
Simptom 3.34. Kursor se vidi, ali se pomera nezavisno od kretanja kuglice Ovaj simptom se pojavljuje i na horizontalnoj i (ako se uopte i pomera).
na vertikalnoj osi i ukazuje da negde unutar preduzmite sledee korake:
ureaja dolazi
do prekida. Stoga
Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je kabI mia preseen ili oteen i pobrinite se da bude vrsto prikljuen na serijski ili PSI2 prikljuak. Oistite ureaj. Verovatno su zaprljani valjii za smer kretanja X ili Y (ili oba). Primenite postupak za rasklapanje i ienje pokazivakog ureaja opisan u prethodnom odeljku. Proverite ima li hardverskih sukoba. Proverite da li neki drugi ureaj u raunaru koristi isti prekid ili UlI adresni opseg kao COM ili PSI2 prikljuak. Proverite i da li koristite COM prikljuke koji dele resurse. Izbegavajte istovremeno korienje prikljuka COMl i COM3 (ili COM2 i COM4). Isprobajte ureaj na nekom drugom prikljuku. Ako treba, aurirajte parametre komandne linije koja uitava odgovarajui upravljaki program. Pokuajte s novim ureajem. Ako nita nije pomoglo, isprobajte pouzdan pokazivaki ureaj. Moda ete morati da aurirate upravljaki program kako biste podrali novi ureaj.
Simptom 3.35. Jedan taster ili oba rade
nasumino
(ako uopte rade).
Tasteri su skloni problemima koje izazivaju nakupljena prljavtina i korozija kontakata, pa zato treba obaviti sledee provere:
Proverite signalni prikljuak. Proverite da kabI mia nije preseen ili oteen i vrsto ga prikljuite na serijski ili PS/2 prikljuak. Proverite kontakte mikroprekidaa. Moda su kontakti mikroprekidaa onesposobljeni nakupljenom prljavtinom ili korozijom. Ravnomemo ih poprskajte kvalitetnim sprejom za ienje kontakata, pustite da se sve osui, pa ponovo isprobajte mia. Proveriie upravljaki program. Proverite da li upravljaki program odgovara konkretnom pokazivakomureaju. Ako ste instalirali nov ureaj, proverite da li je njegov upravljaki program ispravno instaliran. Ako upravljaki program koristi parametre komandne linije, proverite da li su oni ispravno odabrani. Potrudite se da instalirate najnoviju reviziju odgovarajueg upravljakog programa.
---
--------------------"
148
Poglavlje 3
Pokuajte s novim ureajem. Ako nita drugo nije bilo uspeno, pokuajte s pouzdanim pokazivakimureajem. Moda ete morati da aurirate upravljaki program da biste podrali novi ureaj.
Simptom 3.36. Kursor se vidi na ekranu, ali se ne pomera.
Ako se kursor vidi, upravljaki program je ispravno uitan, a aplikacijski program komunicira s njim. Najee je problem u vezi, pa e sledee provere pomoi da otkrijete uzrok:
Proverite signalni prikljuak. Proverite da li je kabI mia preseen ili oteen i vrsto ga prikljuite na serijski ili PS/2 prikljuak. Oistite ureaj. Moda su valjii za X i Y osu zaprljani. Primenite postupak za rasklapanje i ienje pokazivakog ureaja opisan u prethodnom odeljku. Proverite ima li hardverskih sukoba. Proverite da neki drugi ureaj u rau naru koristi isti prekid ili UlI adresni opseg kao COM ili PS/2 prikljuak. Utvrdite da li koristite COM prikljuke koji dele resurse. Izbegavajte istovremeno korienje prikljuka COM1 i COM3 (ili COM2 i COM4). Isprobajte pokazivaki ureaj na nekom drugom prikljuku. Ako treba, aurirajte parametre komandne linije koja uitava odgovarajui upravljaki program. Pokuajte s novim ureajem. Ako nita drugo nije pomoglo, pokuajte s pouzdanim pokazivakim ureajem. Moda ete morati da aurirate upravljaki program da biste podrali novi ureaj.
Simptom 3.37. Upravljaki program mia ili pokazivake kuglice nee da se uita. U veini sluajeva, re je o tome da upravljaki program nije uitan
zato to pokazivaki ureaj nije ni bio otkriven. (Raunar nije prepoznao da je ureaj prikljuen.) Da biste pronali uzrok problema, proverite sledee:
Proverite signalni prikljuak. Proverite da kabI mia nije preseen ili oteen i vrsto ga prikljuite na serijski ili PS/2 prikljuak. Proverite upravljaki program. Ako upravljaki program nije napisan ba za konkretan ureaj, moda nije u stanju da ga prepozna kako treba, pa nee da se uita. Ako dobijate poruku "File not found" prilikom pokuaja uita vanja upravljakog programa, onje moda oteen ili obrisan. Ponovo instalirajte upravljaki softver. Proverite parametre CMOS-a. Mnoge novije verzije sistemskih BIOS-a omoguavaju definisanje prikljuka mia u CMOS-u. Proverite parametre CMOS-a i pobrinite se da sve stavke koje se odnose na mia budu omogucene.
/
149
Proverite ima li hardverskih sukoba. Proverite da li neki drugi ureaj u rau naru koristi isti prekid ili UlI adresni opseg kao COM ili PSI2 prikljuak, i da li koristite COM prikljuke koji dele resurse. Izbegavajte istovremeno korienje prikljuka COM1 i COM3 (ili COM2 i COM4). Isprobajte ureaj na nekom drugom prikljuku. Ako treba, aurirajte parametre komandne linije koja uitava odgovarajui upravljaki program. Pokuajte s novim ureajem. Ako nita drugo nije pomoglo, isprobajte kako radi pouzdan pokazivaki ureaj. Moda ete morati da aurirate upravljaki program da biste podrali novi ureaj.
Simptom 3.38. Posle instaliranja novog mia i njegovog upravljakog programa, prikazuje se poruka "General protection fault" kada pokuate da Najverovatnije se novi koristite mia u nekoj aplikaciji pod Windowsom.
upravljaki
program sukobljava s nekom aplikacijom ili nekoliko njih:
Proverite upravljaki program. Uitajte poslednju verziju upravljakog programa za konkretan ureaj. Ako novi upravljaki program izaziva probleme, pokuajte sa starijom verzijom (ako je dostupna). Pokuajte s novim ureajem. Ako nita drugo nije pomoglo, pokuajte s proverenim ureajem. Ukoliko zatreba, aurirajte upravljaki program da biste podrali novi ureaj.
Simptom 3.39. Prikazuje se poruka o greci kao to je "This pointer device U gotovo svim sluajevima, instaliranje pogrerequires a newer version".
an upravljaki program. Proverite da li upravljaki program koji koristite odgovara konkretnom miu. Na primer, mi firmi Logitech ili Genius izazvae takve probleme ako u sistemu imate i Microsoftovog mia. Zato promenite tip mia u Windowsu.
Simptom 3.40. Prikazuje se poruka poput "Mouse port disabled or mouse Ovo je gotovo uvek problem s vezom ili sa instalacijom. Zato not present".
preduzmite
sledee:
Proverite signalni prikljuak. Proverite da kabI mia nije preseen ili oteen i vrsto ga prikljuite na serijski ili PSI2 prikljuak. Proverite parametre CMOS-a. Mnoge nove verzije sistemskih BIOS-a omoguuju definisanje prikljuka mia u CMOS-u. Proverite parametre CMOS-a i omoguite sve stavke koje se odnose na mia.
Simptom 3.41. Mi nekoliko minuta radi, a onda prestane.
Kada se rau nar ponovo pokrene, mi proradi. Ovo se esto deava s jeftinim mievima i gotovo uvek je posledica nakupljenog statikog naelektrisanja u miu. Ono
150
Poglavlje 3
ometa rad elektronike u miu, pa on prestane da reaguje (mada naelektrisanje ne oteuje ta kola). Obino se problem moe reiti najedan od ova tri naina: (1) poprskajte tepih i nametaj u okolini vrlo razblaenim omekivaem za rublje da bi nestalo statiko naelektrisanje; (2) zamolite nekog elektriara da popravi uzemljenje raunara i kune elektrine mree, ili (3) zamenite mia modelom koji je otporniji na statiko naelektrisanje.
Simptom 3.42. Broj pritisaka na taster mia se
udvostruuje sam
od sebe.
Ta pojava se zove poskakivanje tastera i posledica je hardverskog oteenja (polomljenih ili slabo priguenih tastera mia). Poprskajte tastere kvalitetnim sprejom za ienje kontakata u elektronskim ureajima. Ako to ne pomogne, moraete da zamenite mia. Razlog tome je gotovo uvek prevelika podeena brzina za dva pritiska u Control Panelu Windowsa 95/98, pa treba da je smanjite. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings i otvorite Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu Mouse i na kartici Buttons zadajte manju brzinu za dva pritiska.
Simptom 3.43. Jedan pritisak na taster mia deluje, ali ne i dva. Simptom 3.44. Prenosivi raunar pod Windowsom 95 ne prepoznaje mia PS/2. Poznato je da Toshibini prenosivi raunari pod Windowsom 95 teko
prepoznaju PSI2 mieve. Problem se
obino
moe reiti
sledeim
postupkom:
1. Iskljuite raunar i otkaite PSI2 mia iz njegovog (PSI2) prikljuka. 2. Pokrenite PC u DOS-ovom reimu i napravite rezervnu kopiju datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. 3. Iznova pokrenite Windows 95 (i raunar ako treba). 4. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. 5. Izaberite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Mouse. 6. Izaberite oznaku mia koji nije bio prepoznat (Toshiba AccuPoint) i pritisnite dugme Remove. 7. Izaberite i uklonite sve ostale stavke vezane za mia. 8. Iskljuite PC, poveite mia i ponovo ukljuite raunar. 9. Kada se sistem podigne, trebalo bi da prepozna mia i da pokua ponovo da instalira odgovarajue upravljake programe. Ako ne reite problem na ovaj nain, moda je u pitanju hardver. Pokuajte s drugim PSI2 miem (najbolje drugog proizvoaa). Ako ni PSI2 mi drugog proizvoaa i modela ne radi, moda je neispravan PSI2 prikljuak.
1S1
Simptom 3.45. Raunar ne pamti podeavanja pokazivaa mia. Ovo je poznata greka kada se koriste mogunosti Extra Points programa Mouse Manager, koji se isporuuje uz upravljaki program Microsoft Mouse. Opcije pokazivaa se ne snimaju, niti se upisuju u datoteku MOUSE.INI, ukoliko je aktivan neki antivirusni program poput Microsoftovog Anti-Virusa (MSAV) ili Nortonovog Anti-Virusa (NAV). Da biste reili ovaj problem, uklonite datoteke CHKLIST.MS ili CHKLIST.CPS iz direktorij uma u kojem su datoteke mia. Da biste utvrdili gde je taj direktorijum, upiite s et posle MS-DOS odzivnika i dobiete spisak lokacija raznih datoteka i memorijskih nizova. Pronaite red sa tekstom MOUSE=, preite u taj direktorijum i obriite datoteku CHKLIST.MS ili CHKLIST.CPS. Pokrenite raunar i ponovo pokuajte da snimite opcije. Simptom 3.46. Pritisak desnim tasterom mia ne otvara podrazumevani kontekstni meni Windowsa 95/98. Ako softver za upravljanje miem koji koristite dodeljuje desnom tasteru mia neki zadatak, takvo podeavanje nadjaava podrazumevano Windowsovo podeavanje "kontekstnih menija". Otvorite usluni program za upravljanje miem i promenite zadatak mia na "Unassigned". Snimite novo stanje, pa e desni taster mia ubudue otvarati podrazurnevane kontekstne menije. Simptom 3.47. Ureaj Fast Media kompanije Packard Bell ne radi posle instaliranja pokazivakog ureaja pod Windowsom 9S/98/ME. Ureaj Fast Media je infracrveni upravljaki ureaj koji omoguava kontrolu pokazivaa mia, ali i CD plejera, TV tjunera, modema, radio kartice i drugih ureaja. On radi samo uz ugraene Microsoftove upravljake programe. Ako instalirate upravljake programe za neki pokazivaki ureaj, Fast Media e prestati da radi. Do toga dolazi zato to softver ureaja Fast Media instalira i neke virtueine upravljake programe koji mogu da komuniciraju samo sa ugraenim Microsoftovim upravljakim programima. Naalost, moraete da izaberete ili sistem Fast Media (i tako odustanete od naprednih mogunosti novog pokazivakog ureaja) ili da ga onemoguite kako biste koristili sve mogunosti novog pokazivakog ureaja. Poveite se s Packard Bellom i proverite da li postoji aurirana verzija upravljakih programa za sistem Fast Media koja bi se bolje slagala sa upravljakim programima drugih ureaja. Simptom 3.48. Poto prikljuite mia na jedinicu Media Select, Fast Media kompanije Packard Bell prepoznaje samo obinog mia s dva tastera. Media Select kompanije Packard Bell je kutija koja staje ispod monitora i prikljuuje se na PSI2 prikljuak raunara, a i sama ima takav prikljuak za mia.
152
Poglavlje 3
Izgleda da jedinica Media Select koristi prolazni PSI2 prikljuak, to izaziva probleme u prepoznavanju nekih pokazivakih ureaja. Problem se najee reava uklanjanjem nepotrebnih stavki iz registarske baze:
NAPOMENA: Ne smete da preureujete registarsku bazu ako prethodno niste napravili njenu potpunu rezervnu kopiju na disketi za podizanje. Loe ureena registarska baza moe da onemogui podizanje sistema.
1. Pritisnite dugme Start i izaberite opciju Run. I 2. U red Open upiite C: \ W NDOWS \ REGED IT. EXE i pritisnite Enter. 3. Otvorite sledei klju:
Hkey_Local_Machine\System\CurrentControlSet\Ser vices \Class\Mouse\xxxx

gde je XXXX rastui etvorocifreni broj koji poinje od OOOO. 4. Izaberite redom sve direktorijume unutar direktorijuma Mouse i obriite ih, tako da ne preostane nijedan direktorijum OOOX. 5. Snimite novo stanje i izaite iz editora registarske baze. 6. Uklonite poziv programa FMEDIA iz Windowsove grupe programa koji se automatski pokreu posle podizanja (Startup), odnosno iz datoteke WIN.INI. 7. Snimite novo stanje, izaberite Shut Down iz menija Start i potom pokrenI te racunar. 8. Otvorite okvir za dijalog Properties ili aplet za konkretni pokazivaki ureaj da biste proverili je li ispravno prepoznat. Ako ovo ne rei problem, moraete da poveete mia neposredno na PSI2 prikljuak raunara (zaobilazei kutiju Media Select). Moete upotrebiti i serijski prikljuak ukoliko se radi o kombinovanom ureaju PS/2 i serijski. Tako ete moi da zadrite jedinicu Media Select i da postignete ispravno prepoznavanje mia, ukoliko serijski prikljuak ispravno radi.
v
Simptom 3.49. Posle instaliranja Logitechovog mia First Mouse na rau nar Packard Bell, pokaziva mia se ne pomera. Windows obino ne pri-
javljuje nikakav problem s prepoznavanjem mia. Poznato je da su neki raun ari Packard Bell donekle nekompatibilni s mievima First Mouse koji imaju dva tastera (verzija MJN:M34). Upotrebite tastaturu da biste lako reili ovaj problem:
1. Pritisnite Ctrl+Esc da biste otvorili meni Start. 2. Istaknite opciju Settings pomou tastera sa strelicama, zatim izaberite Control Panel i pritisnite Enter.
153
3. Postavite strelicu iznad ikonice Mouse i pritisnite Enter. Otvoriete okvir za dijalog Mouse Properties. 4. Tabulatorom doite do kartice Quick Setup, a zatim pomou tastera sa strelicom usmerenom udesno otvorite karticu Devices. 5. Pomou tabulatora doite do dugmeta Add Mouse na kartici Devices i pritisnite Enter. Trebalo bi da aplet pokazivakog ureaja prepozna serijskog mia s dva tastera i da se pokaziva ispravno pomera. Svaki put kad pokrenete raunar, meutim, ovo ete morati da ponovite. Ako raunar Packard Bell ima namenski prikljuak PS/2 za mia, druga mogunostje da se poveete s proizvoaem da bi vam zamenio serijsku verziju mia za verziju PSI2.
Simptom 3.50. Posle instaliranja mia sa tri tastera prikazuje se poruka poput "painting device on unknown port". Moe se desiti daje ureaj prikazan kao da ima samo dva tastera. Pravilo je da se najpre moraju ukloniti tragovi starog mia iz registarske baze da bi novi bio ispravno prepoznat:
NAPOMENA: Ne pokuavajte da menjate registarsku bazu ako pre toga niste napravili njenu potpunu rezervnu kopiju na disketi za podizanje. Pogreno nainjene izmene te baze mogu da onemogue podizanje sistema.
1. Pritisnite dugme Start i izaberite opciju Run. I 2. U redu Open upiite C: \ W NDOW S\ REGEDIT . EXE i pritisnite Enter. 3. Otvorite sledei klju:
Hkey_Local_Machine\System\CurrentControlSet\Services \Class\Mouse\xxxx
gde je XXXX rastui etvorocifreni broj koji poinje od OOOO. 4. Izaberite redom sve direktorijume unutar direktorijuma Mouse i obriite ih tako da ne preostane nijedan direktorijum OOOX. 5. Snimite novo stanje i izaite iz editora registarske baze. 6. Otvorite okvir za dijalog Properties ili aplet za taj pokazivaki ureaj da biste proverili da li je mi ispravno prepoznat.
Simptom 3.51. Nakon instaliranja PS/2 pokazivakog ureaja sa tri ili etiri tastera na prenosivi raunar koji ima vlastiti ureaj za pokazivanje, novi ureaj se prikazuje kao da ima samo dva tastera. Ovaj problem ima nekoliko moguih reenja, u zavisnosti od raunara i njegovog pokazivakog ureaja. Onemoguite interni ureaj za pokazivanje. Neki sistemi zahtevaju da najpre onemoguite interni pokazivaki ureaj (obino u CMOS-u) kako bi novi na spoljnom prikljuku za mia mogao biti prepoznat.
154
Poglavlje 3
Simptom 3.52. Prikazuje se poruka o greci kontrolera tastature prilikom povezivanja pokazivakog ureaja s PS/2 prikljucima nekih prenosivih
Poznata je nekompatibilnost prenosivih raunara Toshibine serije 400 i Logitechovih PSI2 "combo" ureaja za pokazivanje. Ti raunari imaju samo jedan PSI2 prikljuak koji prihvata bilo mia bilo tastaturu, a problem prouzrokuje previd u BIOS-u. Toshiba ima novu verziju BIOS-a koja otklanja taj nedostatak (verzija 5.40 ili novija, a treba da je potraite od proizvoaa). Ako vam je nedostupna aurna verzija BIOS-a, poveite Logitechov kombinovani pokazivaki ureaj na serijski prikljuak (koristite iskljuivo Logitechove adaptere).
Simptom 3.53. Posle instaliranja apleta za pokazivaki ureaj, prikazuje se poruka o greci OE Exception na plavom ekranu. Moda moete pritisnuti
raunara.
Enter i pristupiti Windowsu, ali se ista poruka ponavlja prilikom svakog podizanja sistema. Ovo se esto deava sa IBM-ovim raunarima, a re je o greci u verziji 1.10 upravljakih programa TrackPoint; ona prouzrokuje "plavi ekran smrti" nakon podizanja ako su upravljaki programi mia bili izmenjeni. Da biste reili problem, uklonite softver TrackPoint pomou arobnjaka Add! Remove Programs u Windowsovom Control Panelu.
Simptom 3.54. Pokazivaki ureaj (ili sistem) blokira se kad se raunar probudi iz energetskog reima "suspend". Mnogi upravljaki programi
za mia imaju funkciju za traenje mia na prikljucima prilikom buenja rau nara iz energetskog reima "suspend" (u Windowsu 95/981ME to se definie kljuem u Windowsovoj registarskoj bazi). Ovo podeavanje definie akciju koju upravljaki program preduzima nakon komandi upravljanja napajanjem iskljui/nastavi. Ako mi prestaje da radi nakon ponovnog ukljuenja napajanja, ovaj parametar treba da postavite na Off: l. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Pritisnite dugme Start i izaberite opciju Run. U redu Open upiite REGEDIT . EXE i pritisnite Enter. Pritisnite znak + uz tekst HKEY- LOCAL- MACHINE. Pritisnite znak + uz tekst SOFTWARE. Pritisnite znak + uz ime proizvoaa ureaja za pokazivanje (Logitech). Pritisnite znak + uz naziv softvera (MouseWare). Pritisnite znak + uz tekst CurrentVersion. Pritisnite direktorijum Technical, posle ega bi neki podaci trebalo da budu prikazani na desnoj strani prozora Registry Editor. 9. U koloni Name dvaput pritisnite stavku APM Mode i pojavie se okvir za dijalog Edit String.
155
10. Izmenite sadraj reda Value Data tako da pie Off i pritisnite dugme OK. Ceo red bi sada trebalo da glasi ovako: HKEY_LOCAL_MACHINE\SOFTWARE\Logitech\MouseWare\ CurrentVersion\Technical\APMMode= .. Off" iz editora registarske baze i pokrenite sistem. Potom ponovo testirajte raunar da biste proverili nastavlja li da radi bez "zamrzavanja". Ako problem u upravljanju napajanjem nije otklonjen, deinstalirajte aplet mia pomou arobnjaka AddIRemove Programs u Control Panelu. Tako ete vratiti sistem na upravljake programe ugraene u Windows. Ponovo testirajte raunar da biste proverili da li ispravno nastavlja rad. Ako i dalje ne uspeva u tome, pokuajte s drugim miem na istom prikljuku.
Simptom 3.55. Tokom rada u nekom DOS-ovom programu pod Windowsom 95/98, kursor mia se pomera znatno sporije nego u Windowsavim aplikacijama. Trebalo bi razmotriti nekoliko moguih uzroka. Ako do ove
Izaite
pojave dolazi samo u jednom DOS-ovom programu (ne i u drugima), problem je u njemu. Tu aplikaciju treba da zakrpite ili aurirate, ili pak da instalirate najnoviju verziju upravljakog programa mia. Pokuajte i da preete u DOS i pokrenete taj program u DOS-ovom reimu (a ne u DOS-ovom prozoru).
Simptom 3.56. Modem nee da se pokrene nakon instaliranja novog softvera za upravljanje miem. Ovo se deava posle instaliranja Logitechovog
programa MouseWare 6.60 (ili njegove novije verzije) pod Windowsom 95. Ponekad upravljaki programi za mia prepoznaju modem kao drugog mia i pokuaju da ga inicijalizuju. Zbog toga modem moe da pree u stanje "zauzet". Sledeim merama spreite upravljaki program mia da pretrauje serijski prikljuak koji koristi modem: l. Preuzmite najnoviji upravljaki program za mia koji radi pod Windowsom 95. 2. Pritisnite dugme Start i izaberite opciju Run da biste pristupili registarskoj bazi Windowsa 95. 3. U redu Open upiite C: \ W N O S\ REGEDIT . EXE. I DW 4. Pritisnite dugme OK. Pokrenue se program Registry Editor. 5. Dvaput pritisnite direktorijum HKEY_LOCAL_MACHINE. 6. Dvaput pritisnite direktorijum SOFTWARE. 7. Dvaput pritisnite direktorijum proizvoaa (Logitech). 8. Dvaput pritisnite direktorijum upravljakog programa tog proizvoaa (MouseWare).
156
Poglavlje 3
9. Dvaput pritisnite direktorijum CurrentVersion. 10. Izaberite direktorijum Global. 11. Pretpostavimo da je mi na prikljuku COMl, a modem na COM2. Na desnoj strani ekrana bie spisak vaeih znakovnih nizova. Dvaput pritisnite znakovni niz PortSearchOrder. Pojavie se okvir za dijalog Edit String. U redu Value Data pisae:
COM1. COM2
12. Uklonite razmak, zapetu i COM2, tako da u tom redu ostane samo
COMl
13. Ako nameravate da na tom raunaru koristite samo jednog mia, istim postupkom izmenite vaei red s podacima MaximumDevices tako da bude jednak 1. Na taj nain ete saoptiti upravljakom programu da ubudue ne trai dodatne mieve poto pronae primarnog.
NAPOMENA: Ako ne koristite serijskog mia, uklonite Serial iz reda s podacima SearchOrder, da biste sasvim izbegli traenje serijskih ureaja. Po pravilu, treba da uklonite svako spominjanje prikljuka kojeg koristi modem.
14. Pritisnite OK, a vrednosti podataka na desnoj strani ekrana trebalo bi da se promene. Izaite iz editora registarske baze (snimanje novog stanja je automatsko). Iskljuite raunar i ponovo ga ukljuite nakon dvadesetak sekundi da biste videli uinak sprovedenih izmena.
Simptom 3.57.
Mi je povezan s PSI2 prikljukom pod Windowsom 95. Ako mi radi po jednoj osi ali ne i po drugoj, obino se radi o hardverskom problemu; mia treba oistiti ili popraviti. Meutim, katkad je re o looj softverskoj konfiguraciji, na primer kada se upravljaki program za mia (Mouse Power v9.5) instalira na raunar s BIOS-om koji podrava reimv "utakni i koristi" pod Windowsom 95, a mi je prikljuen na PS/2 prikljuak. Cim taknete mia, pokaziva pobegne na desnu stranu ekrana i nakon toga se pomera samo gore-dole. Da biste to ispravili, sprovedite sledei postupak:
mia se pomera samo vertikalno.
Pokaziva
1. Da biste mogli da kontroliete raunar, podignite ga u reimu Safe. 2. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Run, upiite REGED IT i pritisnite Enter. 3. Otvorite direktorijum HKEY_LOCAL_MACHINE\Enum i proverite da li je BIOS tu upisan. Ako jeste, onda znate da je loa softverska konfiguracija prouzrokovala problem.
157
4. Otvorite HKEY- LOCAL- MACHINE\Enum\BIOS\*PNP01F13 i tamo potraite klju (obino 05 ili 07). Pritisnite ga da biste ga istakli. Trebalo bi da je istaknut klju *PNP01F13 i da su odgovarajue vrednosti prikazane na desnoj strani prozora. Naite znakovne nizove uz koje stoji ikonica "ab", kao i binarne vrednosti uz koje stoji ikonica "O 11 ". 5. Uporedite vrednosti sa ovde prikazanim. Promenite sve vrednosti tako da budu istovetne sa ovima: "mouse" Class ab ConfigFlags oo oo oo OO all "Mouse Systems v2.18" DeviceDese ab "Mouse\OOOO" Driver ab "*PNPOFOC" HardwareID ab ab Mfg "Mouse Systems" 6. Otvorite HKEY_LOCAL_MACHINE\System\CurrentControlSet\Services\Class\Mouse. Tu bi trebalo da bude nekoliko kljueva (poput OOOO i 0001). Paljivo ih pregledajte da biste utvrdili koji od njih pripada miu to ga koristite (pogledajte vrednost pridruenu svakom kljuu), pa obriite sve ostale kljueve u toj klasi. 7. Pobrinite se dajedini preostali klju u klasi Mouse ima oznaku OOOO (promenite oznaku ako treba). 8. Pritisnite dugme X u gornjem desnom uglu kako biste zatvorili Registry Editor. 9. Iskljuite raunar i ponovo ga podignite iz "hladnog" stanja. Trebalo bi da se podigne normalno, bez problema s miem itastaturom.
Tekoe
sa dojstikom
Jedna od prvih igara za PC raunar bila je simulator (avionskog) leta. Poto se tastatura i mi nisu dobro pokazali kao upravljaki ureaji aviona, projektanti PC raunara su razvili analognu palicu za igranje, poznatu kao dojstik, da bi obezbedili istovremenost signala X i y. Igraima je to omoguilo glatko kretanje po horizontali i vertikali. Tokom godina, dojstik je postao zatitni znak raunarske zabave.
dojstika Analogni dojstik se sastoji od dva potenciometra (obino od po 100 kOma) postavljena pod pravim uglom. Jedan potenciometar predstavlja osu X, a drugi osu Y. Mehaniki su povezani s pokretnom ruicom, a i meusobno. Horizontalnim pokretanjem ruice (levo-desno) pomera se kliza jednog potenciometra,
Graa
158
Poglavlje 3
a vertikalnim (gore-dole) kliza drugog. Naravno, ruica se moe pomerati istovremeno u oba smera, pri vemu elektrini otpor koji zadaju poloaji klizaa odgovara poloaju ruice. Sema oienja standardnog 15-iglinog prikljuka dojstika prikazana je na slici 3.3.
.... _ _ _
_ _-,
..
~..
_...
L...o-T-o----I-_
'.H--o-T_o-J 15
Slika 3.3: ema oienja standardnog 15-iglinog prikljuka dojstika.
Dojstik ima jedan ili dva tastera. Njihovi kontakti su obino otvoreni, a zatvoreno stanje se moe proitati na UlI adresi 201h. Poto prikljuak za igre podrava dva dojstika istovremeno (svaki sa po dva tastera), etiri gornja bita na adresi 201h pokazuju stanje ukljueno/iskljueno tih tastera.
Klizanje dojstika Pojava klizanja (ili kotrljanja) ukazuje da dojstik gubi sposobnost pretvaranja kretanja u srazmerni elektrini signal. Za to postoje tri mogua razloga:
Klizanje moe biti posledica sistemskog sukoba. Poto prikljuak za igre ne izaziva prekid, sukobi retko prouzrokuju ruenje ili blokiranje sistema, ali drugi uredaj koji alje podatke na adresu 201h lako moe da poremeti funkcionisanje dojstika. Ako u raunaru s prikljukom za igre imate i zvunu karticu ili UlI karticu s vie prikljuaka, pobrinite se da svi neiskorieni prikljuci budu onemogueni (proverite u korisnikom uputstvu kako se onemoguuje prikljuak za igre). Klizanje moe biti posledica pregrevanja. Posle ukljuenja raunara, elektrina energija koju troe pojedine komponente pretvara se u toplotu, a ona menja vrednost svih komponenata. To ne predstavlja potekou kod digitalnih kola, ali kod analognih su posledice mnogo izraenije. Kako toplota bude menjala vrednost otpora u vremenskom kolu dojstika, tako e se menjati i poloaj njegovog centra. Kolo se zagreva, i dojstik poinje da grei.
159
Zanimljivo je da sam dojstik retko prouzrokuje klizanje. Ako ponovnim badarenjem dojstika ne moete da kompenzujete ovaj problem, pokuajte s kvalitetnijom karticom adaptera za igre. Klizanje moe biti i posledica loeg programa. Lo ili neispravan program pogreno e badariti dojstik. Pokuajte s drugim programom: ako on bude ispravno badario i osposobio dojstik, opravdane su sumnje na greku u starom programu. Poveite se s proizvoaem programa da biste saznali postoji li zakrpa ili ispravka programa.
ienje dojstika
dojstik ne zahteva redovno odravanje niti ienje. Potenciometri u veini dojstika prilino su pouzdani i trajae koliko i sam ureaj. Glavni neprijatelji dojstika su habanje i praina. Tokom njegove upotrebe, pomeranje klizaa po otpornoj povrini izaziva habanje i ono je neizbeno. Vremenom e habanje izmeniti vrednost elektrinog otpora kontakta klizaa oba potenciometra. Nejednako habanje izazvae nejednake performanse. Kada to postane uo ljivo, vreme je da se kupi novi dojstik. Praina je drugi problem. Otvor na vrhu dojstika prosto "poziva" prainu i ostale neistoe. Praina loe utie na vrednosti otpora potenciometara i kontakata njihovih klizaa. Stoga odziv dojstika postaje skokovit ili nelinearan. Da biste reili ovaj problem, iskljuite raunar i odvojite dojstik. Otvorite ga odvrtanjem dva zavrtnja na donjem delu kuita. Skinite donji deo kuita i pronaite dva potenciometra (X i Y). Veina potenciometara ima negde mali otvor. Komprimovanim vazduhom oduvajte prainu iz dojstika, a u svaki potenciometar poprskajte malo spreja za ienje kontakata u elektronskim ureajima. Nekoliko puta pomerite klizae du celog njihovog opsega isaekajte da se tenost osui. Ponovo sklopite kuite i isprobajte dojstik. Ako problem mje resen, zamemte ga.
v
Prosean
Otkrivanje i otklanjanje kvarova dojstika U ovom odeljku opisau najee probleme sa dojstikom i predloiti njihova , v moguca resenja. Simptom 3.58. Dojstik ne reaguje. U veini sluajeva, dojstik nije ispravno povezan ili instaliran, pa treba proveriti mnogo ta:
Proverite signalni prikljuak. Proverite da kabI nije preseen ili oteen i vrsto ga utaknite u prikljuak za igre. Proverite program. Budui da program ispituje prikljuak dojstika, pregledajte odeljke programa Options ili Setup i proverite da li je metoda upravljanja "joystick", a ne "mouse" ili "keyboard".
160
Poglavlje 3
prikljuak
Proverite
za igre. Gotovo sve novije zvune kartice imaju i 15-iglini prikljuak za dojstik, odnosno digitalni muziki instrument (MIDI). Ako koristite taj prikljuak na zvunoj kartici, proverite da li je kratkospojnik na njoj nameten za vezu sa dojstikom a ne s muzikim instrumentom. Ako radije koristite samostalan prikljuak za dojstik nego onaj na zvunoj kartici, pobrinite se da prikljuak na njoj bude postavljen za MIDI ili onemoguen. Proverite i da li prikljuak za igre ima ispravnu UlI adresu (201h).
Simptom 3.59. Osnovne mogunosti dojstika, tj. XIV kretanje i dva tastera, funkcioniu, ali ne i ostale. Po pravilu, dojstik je pogreno kon-
figurisan, a
sledee
provere
otkrie
gde je greka:
Proverite program. Mnogi novi programi obezbeuju nekoliko opcija dojstika i omoguuju ak da se u samom programu definie nain korienja svih njegovih funkcija. Proverite datoteke dojstika. Dojstik verovatno zahteva dodatnu datoteku definicija (s nastavkom FeS) da bi bilo omogueno korienje nekih njegovih funkcija. Proverite prikljuak za igre. Moda treba da instalirate adapter za igre s dva prikljuka. Neki napredni dojstici koriste oba prikljuka dojstika (ose XY i tasteri za paljbu koriste jedan, dok gas i ostali tasteri koriste drugi).
sledee
Simptom 3.60. Dojstik prenosi pokrete nasumice ili isprekidano.
posledica mehanikog oteenja samog dojstika, a mogle bi vam pomoi da otkrijete uzrok:
obino
Ovo je provere
Proverite signalni prikljuak. Proverite da kabI nije preseen ili oteen, i vrsto ga utaknite u prikljuak za igre. Pokuajte s novim dojstikom. Isprobajte dobar dojstik na istom raunaru. Ako novi dojstik radi dobro, stari je odsluio svoje. Proverite program. Pokuajte ponovo da izbadarite dojstik koristei isti program. Aurirajte upravljaki softver dojstika. Proverite hardversko podeavanje. Postarajte se da nijedan drugi ureaj ne koristi UlI adresu dodeljenu prikljuku za igre (201h). Zamenite adapter za igre. Moda je adapter za igre prespor za konkretan raunar. To se esto deava kada se stare kartice adaptera za igre koriste u veoma brzim raunarima. Ako moete, isprobajte adaptersku karticu sa podeavanjem brzine (engl. speed-adjusting).
161
Simptom 3.61. Dojstik alje pogrene informacije sistemu i izgleda da kliza. Program ne badari dojstik ispravno, ili ne odgovara adapter za igre:
Proverite program. Pokuajte ponovo da izbadarite dojstik pomou istog programa. Ako problem i dalje postoji, upotrebite za to neki drugi program. Ako s njim uspete, prvi program je lo i treba da ga "zakrpite" ili aurirate. Proverite hardversko podeavanje. Pobrinite se da nijedan drugi ureaj ne koristi UlI adresu dodeljenu prikljuku za igre (201h). Zamenite adapter za igre. Ako se problemi s klizanjem nastavljaju u razliitim programima, zamenite adapter za igre nekim modelom malog klizanja ili modelom s podeavanjem brzine.
Simptom 3.62. Pod Windowsom 95 se prikazuje poruka poput "Joystick Not Connected". Windows 95 ne prepoznaje hardver adaptera za igre, pa zato preduzmite ove korake:
Proverite upravljaki program adaptera za igre. Upotrebite Device Manager pod Windowsom 95 da biste ispitali resurse dodeljene upravljakom programu adaptera za igre. Obino se opseg adresa zadaje od 201h do 201h (samo jedna adresa). Ako je uz ikonicu adaptera uti uzvinik, postoji hardverski sukob u raunaru, odnosno neki drugi ureaj pokuava da koristi istu UlI adresu. Proverite hardver adaptera za igre. Kartica s prikljukom za igre treba da bude dobro utaknuta u odgovarajuu utinicu. Proverite da li je prikljuak za igre omoguen (to se obino radi kada je ugraen na zvunu karticu ili UlI karticu s vie prikljuaka). Ako na zvunoj kartici postoji kratkospojnik kojim se bira poloaj za MIDI instrument ili dojstik na 15-iglinom prikljuku, proverite da li je on u poloaju za dojstik. Proverite signalni prikljuak. Proverite da kabI nije preseen ili oteen i vrsto ga utaknite u prikljuak za igre. Pokuajte s novim dojstikom. Isprobajte provereno dobar dojstik na istom raunaru. Ako on radi dobro, stari je verovatno oteen.
Simptom 3.63. Dojstik esto kliza i zahteva ponovno badarenje. Ovakvi simptomi obino ukazuju na probleme sa adapterom za igre. Slede dva mogua resenja:
v
162
Poglavlje 3
Zamenite adapter za igre. Isprobajte drugi adapter za igre. Ako su problemi posle toga nestali, jasno je da vam treba bolji adapter ili neki kojem se moe podeavati brzina. Pokuajte s novim dojstikom. Isprobajte dobar dojstik na tom raunaru. Ako novi dojstik radi dobro, stari je verovatno oteen.
Simptom 3.64. Ruica dojstika je izgubila napetost ili se vie ne vraa u Ovaj problem ponekad prati i zveka iz dojstika. To je centralni poloaj.
bino
znak da je opruga iskoila iz leita u dojstiku:
Proverite dojstik. Otvorite dojstik i proverite da li je neka opruga ili dra van leita. Zamenite sve opruge i njihove drae (ako je mogue). Zamenite dojstik. Ako ne moete da pronaete ili otklonite uzrok problema, zamenite dojstik.
Simptom 3.65. Dojstik reaguje, ali ne prihvata badarenje.
Gotovo bez
izuzetka problem je u adapteru za igre:

Proverite hardversko podeavanje. Pobrinite se da nijedan drugi ureaj ne koristi UlI adresu dodeljenu prikljuku za igre (20lh). Ako vie kartica u raunaru ima prikljuak za igre, omoguite rad samo jednog prikljuka. Zamenite adapter za igre. Ako ni uz razliite programe klizanje ne prestaje, zamenite adapter za igre nekim s malim klizanjem ili s podeavanjem brzine.
Simptom 3.66. Gornji preklopnik i tasteri na dojstiku rade samo povreOtkameno (ako uopte rade). To se zbiva i sa samostalnim pedalama.
zivanje naprednih mogunosti dojstika najee ukazuje na nedovoljnu brzinu adaptera za igre. Evo nekih reenja:
Proverite dojstik. Pre drugih koraka, pokuajte s pouzdanim dojstikom. Ukoliko problemi nestanu, stari dojstik je verovatno oteen, ali ako i dalje postoje, uzrok je u adapteru za igre. Proverite hardversko podeavanje. Postarajte se da nijedan drugi ureaj ne koristi UlI adresu dodeljenu prikljuku za igre (20lh). Ako vie kartica u raunaru ima prikljuak za igre, omoguite rad samo jednog. Zamenite adapter za igre. Ako ni uz razliite programe klizanje ne prestaje, zamenite adapter za igre modelom malog klizanja ili s mogunou podeavanja brzine.
163
Simptom 3.67. Prilikom uitavanja (kalibracionih) FCS datoteka u dojstik, red u kojem pie "put switch into calibrate" ne menja se kada pomerite preklopnik za uitavanje. Ovo je tipian problem modernih dojstika.
veini sluajeva,
dojstik treba
"oistiti":
dojstik. Prebacite analogni preklopnik u poloaj "analog", potom u "calibrate". Time bi dojstik trebalo da bude pripremljen za novo kalibra v' Clono uCltavanJe. Zamenite dojstik. Ako problemi i dalje postoje, preklopnik je moda oteen. Pokuajte s provereno dobrim dojstikom.
Oistite
Simptom 3.68. Da biste uitali celu kalibracionu datoteku, morate nekoliko puta pomerati crveni preklopnik (ili pritiskati taster Enter). Ovo je gotovo
uvek posledica greke u kontroleru tastature (njegovom BIOS-u). Aurirajte kontroler tastature (njegov BIOS). Neki savremeni dojstici ne rade dobro uz kontroler tastature raunara. Na primer, mikrokod dojstika Mark II kompanije Thrustmaster ne radi dobro uz nekoliko rairenih ipova kontrolera tastature. Meu njima su neke AMI verzije (D, B, 8, O), Acer i Phoenix. Kontroler tastature treba da zamenite novijom verzijom. Dojstik prestaje da reaguje tokom korienja nekog programa ili prijavljuje stanje "not connected" u apletu Game Controlers Control Panela. Radi se o poznatoj greci skupa zvunih ipova ESS i OPTi. Da biste koristili dojstik, moraete da zadate Single Mode DMA: 1. 2. 3. 4. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings pa Control Panel. Dvaput pritisnite opciju Multimedia. Na kartici Advanced dvaput pritisnite stavku Audio Devices. Pritisnite stavku Audio for ... koja odgovara konkretnoj zvunoj kartici, a zatim pritisnite Properties. 5. Pritisnite opciju Settings. 6. Pritisnite polje za potvrdu Use Single Mode DMA da biste omoguili korienje tog reima. 7. Pritiskajte OK sve dok se ne vratite u Windows, zatim ponovo pokrenite racunar.
v
Simptom 3.69. Dojstik ne moe da se koristi na PC mljen zvunom karticom sa ipovima ESS ili OPTi.
raunaru
koji je opre-
164
Poglavlje 3
Simptom 3.70. Oznaka adaptera dojstika ostaje u Device Manageru i posle uklanjanja zvune kartice. U Device Manageru Windowsa 95/98
ostaje oznaka adaptera za igre, ali to zapravo nije nikakav problem. Windows 95/98 ne prepoznaje adapter za igre kao deo zvune kartice, pa njeno uklanjanje ne povlai automatsko uklanjanje tog adaptera. Isto tako, ni virtuelni upravljaki program dojstika (VJOYD.VXD) ne moe da otkrije da li su adapter za igre ili dojstik jo uvek instalirani ili nisu, pa ostaje aktivan. Moraete runo da uklonite adapter za igre iz Device Managera: 1. Desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer, zatim izaberite opciju Properties iz prirunog menija. 2. Pritisnite karticu Device Manager. 3. Dvaput pritisnite stavku Sound, Video and Game Controllers. 4. Izaberite adapter za igre i pritisnite dugme Remove. 5. Vratite se u Windows 95/981ME i ponovo pokrenite raunar.
Simptom 3.71. Ne moe se onemoguiti prikljuak dojstika koji nema kratkospojnike. Do toga esto dolazi kod novijih zvunih kartica poput
Ensoniq VIVO-a, jer se kartice bez kratkospojnika podeavaju iskljuivo putem upravljakog programa. VIVO koristi upravljake programe za onemoguavanje nekih funkcija poput prikljuka za igre. Sledeim postupkom onemoguite prikljuak dojstika na VIVO kartici (komande se mogu razlikovati za vau zvunu karticu, ali je princip isti): l. Izaite iz Windowsa 95/98 i preite u DOS. 2. U nekom editoru otvorite datoteku SNDSCAPE.INI iz direktorijuma \Windows. Izmenite red JSEnable=true u JSEnable=false (proverite u dokumentaciji zvune kartice kako treba da izgleda njena komandna linija ). 3. Snimite datoteku i pokrenite raunar. Dojstik e biti onemoguen.
Simptom 3.72. Dojstik ne radi uz
zvunu
karticu SoundBlaster Live.
Greka je u kartici. Iako je to odlina zvuna kartica, njen prikljuak za igre je veoma spor. To znai da e svi brzi analogni ureaji korieni uz karticu SoundBlaster Live imati tekoa da ih Windows "primeti". U ovom sluaju najbolje je da onemoguiteprikljuak za igre na zvunoj kartici i da umesto njega instalirate neki brz adapter za igre.
165
Ovo se esto deava sa digitalnim dojsticima poput modela kompanije Gravis Blackhawk Digital. Verovatno imate problema s "fantomskim" upravljakim programom u Windowsu 95/98/ME. Da biste se reili nevolje, sprovedite ovaj postupak:
Simptom 3.73. Dojstik odbija da se centrira.
l. Pokrenite raunar u reimu Safe. 2. Otvorite Control Panel, dvaput pritisnite ikonicu System i izaberite karticu Device Manager. 3. Pritisnite znak + ispred stavke Sound, Video and Game Controllers. Potreban je samo jedan upravljaki program koji u svom nazivu ima rei "game port" ili "joystick". 4. Pripremite instalacioni kompakt disk Windowsa 95/98 ili disketu sa upravljakim programom adaptera za igre. Zatim uklonite sve stavke koje se odnose na adapter za igre ili na dojstik. 5. Kada iznova pokrenete raunar, on bi trebalo da prepozna novi hardver i da zatrai instalacioni kompakt disk. Ako preporui da zadrite noviji upravljaki program, izaberite No i instalirajte upravljaki program sa diskete. 6. Snimite novo stanje i ako treba ponovo pokrenite raunar. Dojstik bi trebalo da je centriran.
Simptom 3.74. Prikazuje se poruka o fatainoj greci prilikom otvaranja arobnjaka Gaming Devices u Control Panelu. Na primer, dobijate poruku
poput:
A Fatal Exception Error OE occurred at 0028:58C10F3F

Do ove greke obino dolazi ako se adapter za igre sukobljava s nekim drugim ureajem. Upotrebite Device Manager da biste utvrdili da li se neki drugi ureaj sukobljava sa adapterom za igre. Ako Device Manager prijavi problem s podeavanjem adaptera za igre, promenite parametre tog adaptera tako da ne koristi resurse koje zauzima drugi ureaj. Ukoliko adapter podrava reim "utakni i koristi" i sukobljava se s drugim ureajem, morate ga onemoguitipre nego to mu promenite resurse. U Windowsu 95 postupite ovako: l. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. 2. Pritisnite karticu Device Manager i dvaput pritisnite stavku Sound, Video and Game Controllers. 3. Dvaput pritisnite stavku Gameport Joystick.
166
Poglavlje 3
4. U okviru za dijalog Garneport Joystick Properties pritisnite karticu General, zatim polje Original Configuration da biste uklonili iz njega znak za potvrdu. Potom pritisnite dugme OK. U Windowsu 98 potvrdite polje Disable in this hardware configuration.
Simptom 3.75. U nekim igrama ne radi gas ili kliza dojstika.
Gas ilikliza dojstika SideWinder 3D Pro ne rade u nekim igrama. Uzrok tome je to to gas funkcionie samo kada dojstik emulira neki jednostavniji model. Preklopnik za biranje reima SideWindera 3D Pro treba da bude u poloaju jedan, koji ukljuuje emuliranje dojstika CH Flightstick Pro. Proverite da lije preklopnik u tom poloaju i izbadarite SideWinder kao dojstik CH Flightstick Pro. To bi trebalo da rei problem. Mogli biste da preuzmete zakrpu za problematine igre ili da ih aurirate na verziju koja neposredno podrava pomenuti dojstik.
Simptom 3.76. Kontroler za igre menja stanje
izmeu
OK i Not Connected.
Prilikom korienja alatke Game Controllers radi provere statusa USB kontrolera za igre u Control Panelu, njegov status se menja iz OK u Not Connected i obrnuto. Tom prilikom e se moda nasumice pojavljivati dugmad na ekranu. Do toga dolazi kada je USB kontroler povezan sa adapterom za igre koji ne radi kako treba. Da biste reili problem, poveite USB kontroler na USB prikljuak raunara ili pak instalirajte ispravan adapter za igre. Ako raunar nema USB prikljuak, poveite se s proizvoaem zvune kartice da bi vam poslao aurirane upravljake programe. To bi moglo da ukloni probleme ili nekompatibiJnost s kontrolerom za igre zvune kartice i da omogui ispravan rad dojstika.
Poglavlje
Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema
Mada su PC raunari tokom poslednjih godina znatno usavreni, malo je njihovih komponenata sveobuhvatnije preobraeno od modema. Obian stari modem brzine 9600 bitova u sekundi (b/s), nezamenljiv do pre nekoliko godina, ustupio je mesto najpre modelu od 14,4 Kb/s, zatim onom od 28,8 Kb/s, a onda su sledile brzine 33,6 Kb/s i 56 Kb/s, sve do ISDN modema i onih za DSL veze; sve se dogodilo gotovo preko noi. Ubrzanje modema omoguiloje mrenim izvorima informacija poput Interneta da ponude sadraje kao to su grafika, animacija, video i zvuk, to je ranije bilo neostvarivo. Uz ta poboljanja dolo je, meutim, i do nekih problema. Zato u u ovom delu knjige objasniti modernske standarde, probleme inicijalizacije modema i postupke za otkrivanje i otklanjanje kvarova.
v
Sta je modem
U osnovi, postoji tri tipa modema: unutranji, spoljanji i modem u formatu memorijske kartice (Personal Computer Memory Card International Association, PCMCIA). U ovoj knjizi moderni PCMCIA svrstani su u unutranje modeme. Unutranji modernje posebna kartica koja se utie direktno u neku od utinica magistrale za proirenja PC raunara. Glavne funkcije unutranjeg modema prikazane su na slici 4.1. Unutranji modem ima univerzalni asinhroni prijemnik/predajnik (engl. universal asynchronous receiver/transmitter, UARI). On prebacuje podatke koje dobije od raunara u serijski oblik, pogodan za slanje po paru telefonskih ica, a serijske podatke dobijene preko telefonske mree vraa u paralelnom obliku na magistralu raunara. UART je temelj serijskog prikljuka, pa zato moe da izazove ozbiljan hardverski sukob u raunaru. Prilikom instaliranja unutranjeg modema za UART serijskog prikljuka izaberite linije prekida i UlI adrese koje nisu upotrebljene za neki drugi serijski prikljuak raunara. Sukobljene prikljuke treba da onemoguite.
168
Poglavlje 4
Fle memorija (NVRAM) Magistrala .------, Kontroler Mikrokonektor

RJll
Modulator
UART
Tel efonski interfejs
Demodulator
-----,
Dekoder adresa
\
Zvunik
Slika 4.1: Blok dijagram unutranjeg modema.
Pre nego to budu preneti telefonskim linijama, serijski podaci se pretvaraju u zvune (audio) signale. To obavlja modulator. Modulirani zvuk se prenosi na telefonsku liniju kolom koje je veoma slino onom za prenoenje glasa u telefonskim aparatima. Zvuni signali se dovode na (telefonski) mikrokonektor RIlI na zadnjoj strani modema. Unutranji moderni najee imaju dva takva prikljuka, jer drugi slui za povezivanje telefonskog aparata. Zvuni signali primljeni s telefonske linije najpre se prevode u elektrini oblik. Telefonski interfejs razdvaja primljene signale i prosleuje ih demodulatoru. Posle demodulacije, dobijeni serijski podaci prosleuju se UART-u, a on serijske bitove pakuje u paralelne rei i njih prosleuje na sistemsku magistralu podataka. Osim kombinovanja i razdvajanja modulisanih zvunih signala, telefonski interfejs proizvodi dvotonske viefrekventne signale biranja telefonskog broja (engl. dual-tone multifrequency, DTMF) potrebne za povezivanje sa udaljenim modernom, isto kao telefonski aparat s tasterima (tonskim biranjem). Kada udaljeni modem izabere njegov broj, telefonski interfejs prepozna signal poziva ("zvonjenje") i prosledi ga UART-u da bi ovaj otpoeo dogovaranje (engl. negotiation) o parametrima veze. Telefonski interfejs ima i mali zvunik.
169
Tokom prvih faza rada modema, taj zvunik se oglaava da bi korisnik uo "zvonjenje", zvuk biranja broja i dogovaranje dva modema. Poto se veza uspostavi, zvunik se obino iskljui. Kolo kontrolera upravlja celokupnim radom modema, no u nekom optijem smislu ono prebacuje modem iz upravljakog reima u reim obrade podataka i obratno. Kontroler prima komande modulatora, a one omoguavaju promenu njegovih karakteristika i radnih parametara. U sluaju gubitka napajanja ili resetovanja, podrazurnevani parametri se uitavaju iz trajne prepisive memorije (engl. non-volatile random access memory, NVRAM). U ovoj memoriji uvaju se trajne izmene parametara modema. Spoljanji (engl. external) modem obezbeuje sve neophodne funkcije kao i unutranji, ak su mnoge od njih identine. Osnovna razlika je u tome to spoljanji modem nema UART za pretvaranje podataka u serijski oblik, ve za to koristi 9-iglini ili 25-iglini serijski prikljuak raunara. Spoljanji modem se po pravilu lake podeava, poto ne treba brinuti o linijama prekida i UlI adresama. Stoga su i hardverski sukobi spoljanjih modema retki.
Fle memorija (NVRAM) Kontroler Mikrokonektor

RJll
Modulator Telefonski interfejs
Demodulator
Zvunik
Slika 4.2: Blok dijagram spoljanjeg modema.
170
Poglavlje 4
Druga praktina razlika lei u nainu napajanja. Spoljanji moderni dobijaju napon iz vlastitog malog ispravljaa (AC adaptera), dok se unutranji moderni napajaju sa magistrale. Stoga je za napajanje spoljanjeg modema potrebna i dodatna zidna utinica, to moe biti problem. S druge strane, spoljanji modem ima niz signalnih lampica (engl. light-emitting diodes, LED). One omoguavaju laku proveru stanja serijske komunikacije. Obino su smetene na prednjoj strani modema, pa se posmatranjem lampica i redosleda po kome se one pale moe pratiti napredovanje komunikacije ili pak brzo otkriti uzrok loe veze. Lampice sledeih oznaka tipine su za veinu modema, mada poneki modeli mogu imati i manje lampica (ili drugaije oznake): Lampica svedi kada modem komuHS Velika brzina (engl. high speed). nicira najveom brzinom za koju je sposoban. AA Automatsko odgovaranje (engl. auto answer). Lampica svedi kada modem automatski odgovara na svaki poziv. Ova sposobnost je od kljune vanosti za sisteme bez osoblja poput oglasnih tabli (engl. bulletin board). CD Nosei signal otkriven (engl. carrier detect). Lampica svedi kad modem otkrije nosei signal. To znai da se uspeno povezao sa udaljenim raunarom. Kada bilo koji od modema prekine vezu, lampica se gasi. OH Upravljanje linijom (engl. offhook). Lampica svedi kada modem upravlja telefonskom linijom, to telefonski aparat radi kada podignete slualicu. RD Primanje podataka (engl. receive data). Lampica svedi kada modem prima podatke. Alternativna oznaka je Rx. SD Slanje podataka (engl. send data). Lampica svedi kada modem alje podatke. Alternativna oznaka je Tx. TR Spreman za komuniciranje (engl. terminal ready). Lampica svedi kada modem od komunikacijskog softvera dobije signal "data terminal ready" (DTR). MR Spreman za rad (engl. modem ready). Lampica svedi kad je modem ukljuen i spreman za rad.
Moderni i tipovi UART-a Bilo da su spoljanji ili unutranji, moderni zavise od UART-a. On pretvara serijske podatke u paralelne (podobne za sistemsku magistralu) i obrnuto. Trebalo bi da UART dri korak s brzinom modema u prenosu podataka. Zato brzina UART-a raste s brzinom modema. Ako instalirate nov spoljanji modem na stariji PC, mogue je da serijski prikljuak tog PC raunara ne bude dovoljno brz za komunikaciju s modernom. Posledica toga je ogranienje performansi modema (ukoliko on uopte radi). Ko moe da bira, danas kupuje ip UART
171
16550A. U tabeli 4.1 uporeeni su glavni tipovi UART-a. Zamena starijeg ipa UART-a novijim uglavnom je izvodljiva. U suprotnom, nije teko onemoguiti postojei serijski prikljuak i instalirati serijski adapter koji koristi novi UART.
TABELA 4.1
Poreenje
tipova UART-a
UART 8250 8250A
Opis UART iz serijskog prikljuka originalnog raunara PCIXT. U ipu ima nekoliko manjih greaka koje je ispravljao BIOS tog raunara. Zamenio ga je 8250B. Ovaj malo poboljani UART ispravio je mnoge greke ipa 8250, ali nije funkcionisao uraunarima PCIXT (poto je njihov BIOS sam ispravljao te greke). U svakom sluaju, 8250A ne radi kako treba preko 9600 b/s. Poslednji iz serije ipova 8250, ponovio je greke ipa 8250 (jer je takoe bio namenjen raunarima PCIXT). Ni on ne radi preko 9600 b/s. Ovaj bri UART bio je najbolji za raunare AT (i286). Radio je stabilno na 19200 b/s i postavio temelje prvim brzim modemima. Uraunarima PCIXT, meutim, nije mogao da radi. Njega je zamenio ip 16550A. ip 16550 je omoguavao brzine vee od 9600 b/s, ali su njegove performanse bile ograniene nedostacima unutranje strukture. Zamenio gaje 16550A. Najbri UART, koji je uklonio mnoge probleme serijskih prikljuaka prilikom korienja brzih modema.
8250B 16450
16550 16550A
Potreba za standardima nigde nije vea nego u komunikacijama. Razvoj modema pratio je i razvoj odgovarajuih standarda. Oni su uspostavljeni za tri podruja: prenos podataka, ispravljanje greaka i kompresiju (sabijanje) podataka. U tabeli 4.2 prikazani su standardi kompanije Bell, Meunarodnog udruenja za telekomunikacije (International Telecommunication Union, ITU) koje se ranije zvalo Savetodavni komitet meunarodnog telegrafskog i telefonskog udruenja (CCITT) i protokola MNP (Microcom Networking Protocol, MN?).
TABELA 4.2 Standardi modema
BeUovi standardi
BELLl03
BEL212A
Prvi iroko prihvaeni standard modema, koji opisuje jednostavnu modulaciju pomakom uestanosti (engl. frequency shift keying, FSK) na 300 boda. Ovo je jedini standard gde brzina prenosa podataka odgovara broju boda. Zanimljivo je da i neki dananji modemijo uvek podravaju BELLl03 kao najmanji zajedniki imenilac (u sluaju da sve ostale tehnike modulacije ne mogu da se primene). Drugi iroko prihvaeni standard modema u Severnoj Americi; modulaciju opisuje pomakom faze (engl. phase shift keying, PSK) na 600 boda, to daje brznu prenosa podataka od 1200 b/s. Mnoge evropske drave su ignorisale BEL212A i prihvatile slian standard Y.22.
,
"
172
Poglavlje 4
TABELA 4.2 Standardi modema (nastavak)
Standardi ITU
Vl
V2
Prastari standard koji vremenski i naponski (na liniji) definie binarne bitove O/l. Ograniava snagu modemskih signala (izraenu u decibelima, dB) na telefonskim linijama. .. Opisuje redosled bitova u poslatom znaku (okvir podataka, engl. frame) Opisuje standardne brzine sinhronog rada na javnim (komutiranim) telefonskim linijama. Opisuje standardne brzine sinhronog rada na privatnim (iznajmljenim, nekomutiranim) telefonskim linijama. Opisuje pojmove vezane za modeme u engleskom, panskom i francuskom jeziku. Opisuje signale poetnog rukovanja (engl. handshaking), odnosno dogovaranja (engl. negotiating) modema i definie osnovu za automatsko prepoznavanje poziva i prebacivanje funkcija (telefon/faks/modem). Opisuje karakteristike jednopolnog (neuravnoteenog) elektrinog interfejsa velike brzine (RS 423). Opisuje karakteristike diferencijalnog (uravnoteenog) elektrinog interfejsa velike brzine (RS 422). Objanjava simulirano upravljanje noseim signalom (kada modem punog dupleksa radi u reimu poludupleksa). Objanjava postupak pretvaranja asinhrone komunikacije u sinhronu. Opisuje uslove koje moraju da ispunjavaju telefonski akustiki sklopovi i principe njihovog projektovanja. Danas se gotovo ne koristi, poto je telefonska oprema po pravilu modularna i moe se utaknuti direktno u telefonski adapter, umesto da se povezuje sa slualicom. Opisuje namensku emu modulacije za faksove grupe 3, koja obezbeuje dvoini prenos podataka s kodiranjem u poludupleksu i brzinama od 7200, 9600, 12.000 i 14.400 b/s. Mada ima nisku brojanu oznaku, radi se o novijem standardu: Opisuje rane DTMF modeme, koji su koristili paralelan prenos na malim brzinama. Zastareo. Objanjava modeme s paralelnim prenosom podataka. Zastareo. Obezbeuje specifikacije za serijske modeme na 300 b/s koji koriste FSK (zasnovan na standardu BELLl03). Obezbeuje specifikacije za serijske modeme na 1200 b/s (600 boda) koji koriste PSK (slian standardu BELL212A). Opisuje modeme koji rade na 600 boda (2400 b/s) pomou kvadraturne amplitudne modulacije (QAM). Opisuje rad prilino neobinog tipa FM modema koji radi na 1200n5 b/s. Pozivalac predaje podatke brzinom od 75 b/s, a prima ih brzinom od 1200 b/s. Obrnuto vai za udaljeni modem - on predaje podatke brzinom od 1200 b/s, a prima ih brzinom od 75 b/s. Standard V.23 se koristi u Evropi za podrku nekih aplikacija video teksta. U Americi poznat pod imenom ElA RS-232. Definie samo funkcije kola serijskog prikljuka. Trenutna verzija tog standarda, ElA-232-E, definie i elektrine karakteristike, kao i prikljuke.
V4
V5
V6
V7
V8
VIO
VlJ
Vl3
Vl4
VJ5
VJ7
Vl9
V20 V2J
V22 V22bis
V23
V24

173
Standardi ITU
V25 V25bis
Definie opremu za automatsko primanje poziva i automatsko paralelno biranje broja, kao i ton koji alju moderni prilikom odgovora na poziv. Definie automatsko serijsko primanje i slanje poziva, to je lTU ekvivalent AT komandama. To je vaei ITU standard za upravljanje modernom u raunaru putem serijskog interfejsa. Hayesov skup AT komandi najvie se koristi u SAD. Definie modeme koji koriste PSK za rad u punom dupleksu na 2400 bis (1200 boda). Definie modeme koji koriste PSK za rad u poludupleksu na 2400 bis (1200 boda). Definie modeme koji koriste PSK za rad u punom dupleksu s biranjem brzine 2400/1200 bis (1200 boda). Definie modeme koji koriste PSK za rad na 4800 bis (1600 boda). Definie naprednije modeme koji, koristei PSK, rade s biranjem brzine 480012400 bis (1600/1200 boda). Definie modeme koji koriste PSK za rad u poludupleksu s biranjem brzine 48001 2400 bis (160011200 boda), najee za rad s faksovirna grupe 3, a ne s obinim raunarskim modernima. Definie elektrine karakteristike i prikljuke za standard V.24 (RS-232). Mada specifikacija RS-232 definie sve potrebne parametre, ITU ih je pode1io u dva dokumenta. Definie modeme koji, koristei PSKlQAM, rade s biranjem brzine 9600172001 4800 bis (2400 boda), esto kao faksovi grupe 3, a ne obini raunarski moderni. Definie prvi zaista moderan modem, koji koristi QAM za rad u punom dupleksu s biranjem brzine 9600/4800 bis (2400 boda). Standard obuhvata i trelisovo kodiranje i potiranje eha, to daje stabilan i pouzdan modem velike brzine. Prilino nov standard koji proiruje specifikacije prethodnog (V32) i definie modem koji koristi TCQAM za rad u punom dupleksu s biranjem brzine 48001 7200/9600112.000114.400 bis. Trelisovo kodiranje, automatsko dogovaranje brzine prenosa i potiranje eha, doprineli su da ovaj tip modema postane vrlo popularan i prilino jeftin za svakodnevno komuniciranje PC raunara. Dodatno proirenje standarda Y.32 pomou naprednih tehnika, predvieno za modem koji, koristei TCQAM, radi u punom dupleksu na 2400 boda s biranjem brzine 14.400/16.800119.200 bis. Za razliku od standarda Y.32bis, ovaj se mnogo ne koristi zbog prilino visoke cene komponenata. Neslubeno ime za standard koji ITU jo nije zavrio. Kada bude zavren, on e s brzinom do 28.800 bis verovatno zameniti V.32bis. Predvia se da e to biti poslednji analogni protokol i da e postepeno preputati mesto digitalnim protokolima u meri u kojoj e lokalne telefonske centrale postajati digitalne. Poto bude dovren i prihvaen, Y.32fast e verovatno biti preimenovan u Y.34. Definie specijalizovan modem koji koristi TCQAM za rad u punom dupleksu na 2400 boda i 14.400 bis. Definie standard za komuniciranje modema na 2400 boda brzinom do 28.800 bis.
V26 V26bis V26terbo V27 V27bis V27terbo
V28
V29 V32
V32bis
V32terbo
V32fast
V33 V34
174
Poglavlje 4
Standardi ITU
V34+ V36
V37 V42
V42bis
V50 V5]
Proirenje standarda V.34 koje opisuje poboljanja potrebna da bi moderni komunicirali brzinom 33.600 b/s. Definie specijalizovan grupni modem brzine 48.000 b/s koji se retko (ili nikako) koristi u komercijalnim primenama. Ovaj tip modema zauzima nekoliko obinih telefonskih linija. Definie specijalizovan grupni modem brzine 72.000 b/s koji kombinuje nekoliko telefonskih kanala. Jedini postupak definisan ITU standardom za ispravljanje greaka u komunikaciji modema koji koriste protokole V22, V22bis, V26ter, V32 i V32bis. Ponekad se naziva i protokol LAPM (link access procedure for modems - procedura uspostavljanja modernske veze). V42 se smatra veoma efikasnim i za oko 20% brim od standarda MNP4. Ako moderni ne mogu da uspostave vezu po ovom standardu, on automatski obezbeuje prelazak na standard za ispravljanje greaka MNP4. Koristi algoritam za komprimovanje podataka Lampel-Ziv, uz ispravljanje greaka po standardu V.42 (LAPM). Ovo je standard za veoma brze modeme, koji postie odnos komprimovanja do 4:1 (zavisno od tipa datoteke koja se alje). Stoga modem brzine 9600 b/s pomou ovog standarda postie i 38.400 b/s. Modem brzine 14,4 Kb/s postie zapanjujuih 57.600 b/s. Zadaje standardna telefonska ogranienja za kvalitet modemskog prenosa. Opisuje neophodno odravanje meunarodnih veza za prenos podataka. Opisuje aparaturu za merenje izoblienja i brzine prenosa podataka. Naznauje maksimalna doputena izoblienja koja kola za prenos podataka smeju da unose. Opisuje ureaje s povratnom petljom za testiranje modema. Opisuje impulsne ureaje za merenje uma pri testiranju linija. Opisuje poredbeno testiranje modema. Opisuje sloenu opremu za testiranje prenosa podataka pri velikim brzinama. Standard za modeme 56 Kb/s prihvaen februara 1998. godine u udruenju ITD. Opisuje naine meusobnog povezivanja javnih mrea podataka PDN (public data network) i javnih komutiranih telefonskih mrea PSTN (public switched telephone network).
V.52 V53 V54

V55
V56 V57 V90
ViOO
Standardi MNP
MNPklasa 1 (blokovski reim) MNPklasa 2 (reim strujanja) Stari nain prenosa podataka samo u jednom smeru u isti mah. Dostie oko 70 odsto brzine prenosa podataka bez ispravljanja greaka. Gotovo potpuno naputen. Stariji nain prenosa podataka koji istovremeno alje podatke u oba smera. Dostie oko 84 odsto brzine prenosa podataka bez ispravljanja greaka.

175
Standardi MNP
MNPklasa3 Modem poiljalac uklanja poetni bit i zavrne bitove bloka podataka, dok ih prijemni modem dodaje pre prosleivanja raunaru. Ovaj nainje za priblino osam odsto bri od prenosa podataka bez ispravljanja greaka, ali jedino u sluaju da oba modema rade u reimu razliitih brzina (engl. split speed:), koji je poznat i kao rezervisan COM prikljuak (engl. locked COM port). Tada je brzina prenosa podataka od raunara do modema vea od brzine prenosa podataka od jednog do drugog modema. Podaci se prenose u velikim blokovima (od jednog KB) ili neprekidno (korienjem protokola za prenos datoteka Zmodem). MNPklasa4 Protokol koji proverava kvalitet telefonskih veza (uz ogranieno komprimovanje), a za prenos koristi tehniku adaptivnog skLapanja paketa. Na beumnoj liniji modem alje velike blokove podataka. Ako um postoji, on alje manje blokove podataka (da bi se manje podataka slalo u ponovljenim blokovima). Time se dobija uspeniji prenos isprve, oko 20 odsto bri od prenosa podataka bez ispravljanja greaka, pa veina dananjih modema moe da koristi MNP4. MNPklasaS Klasian nain komprimovanja podataka otkrivanjem redundantnih podataka koji se ponovo kodiraju na manji broj bitova, ime se postie vei protok. Prijemni modem dekomprimuje podatke pre prosleivanja raunaru. Bez dodatnog komprimovanja podataka i ispravljanja greaka, MNPS postie dvaput veu brzinu prenosa (zavisno od vrste podataka koji se prenose). Modem od 2.400 b/s uz MNPS postie efektivni protok od 4.800 b/s, a onaj od 9.600 b/s postie 19.200 b/s. MNPklasa6 Koristi univerzalno dogovaranje veze (engl. universaL link negotiation) kako bi moderni izvukli maksimalne performanse iz telefonskih linija. Moderni poinju komunikaciju na maloj brzini i poveavaju je sve dok ne nau najpodesniju za trenutno stanje linije. MNP6 koristi statistiko dupliranje (engl. statisticaL duplexing) da bi moderni koji rade u poludupleksu simulirali puni dupleks. MNPklasa 7 Omoguuje znatno jai postupak komprimovanja podataka (Huffmanovo kodiranje) od MNPS. Ponekad modemi MNP7 poveavaju protok podataka i do tri puta u odnosu na obine modeme bez komprimovanja. Mada je ovaj protokol mnogo efikasniji od MNPS, ipak ga ne podravaju svi novi moderni. Iako je MNP7 bri od MNPS, obino je sporiji od ITU protokola V.42bis. MNPklasa 9 Smanjuje koliinu dodatnih bitova svakog paketa podataka. MNP9 poboljava i ispravljanje greaka, poto ponovo alje samo one podatke koji su primljeni s grekom, a ne ceo paket. MNPklasa JO Koristi skup protokola pod imenom "poboljanja loih kanala" (engl. adverse channeL enhancements); on omoguuje modernima da veliinu paketa i brzinu prenosa prilagoavaju loim telefonskim linijama sve dok se ne uspostavi najpouzdaniji prenos podataka. Ovo je monija verzija protokola MNP4.
Savremeni moderni se mogu programirati, tj. u velikoj meri prilagoavati (konfigurisati) radi optirnizovanja rada. Programiranje modema obavlja se slanjem nizova ASCII znakova tokom inicijalizacije, biranja broja i faze prekidanja veze. Kodovi za programiranje modema nose naziv skup komandi, a poto obino poinju slovima A'T, najee ih zovu skup AT komandi (nema
176
Poglavlje 4
nikakve veze sa IBM-ovim raunarom PC AT). Prednost standardnog skupa komandi je softverska kompatibilnost. Svaki opti softver za komuniciranje moe da radi s gotovo svakim modernom, koristei neku od standardnih AT komandi. Tabela 4.3 prikazuje opiran spisak AT komandi. To bi vam moglo pomoi prilikom tumaenja nizova komandi. NAPOMENA: Podvueni parametri (poput Fa) podrazurnevani su u odgovarajuim stavkama, ako drukije nije navedeno.
TABELA 4.3 Spisak AT komandi
Osnovne AT komande
(AI) Ponovi poslednju komandu. (A) Odgovori.
(Bx) CC/IT (odnosno Bellova) modulacija.
BO
Rad po CCIIT-u na 300 ili 1200 b/s. Rad po BELL-u na 300 ili 1200 b/s. Bl Reim rada Y.23 pozivaoca, koji prima podatke na 1200 b/s, a predaje ih na B2 75 b/s, ili Y.23 udaljenog modema, koji prima na 75 b/s, a predaje na 1200 b/s. Reim rada Y.23 pozivaoca, koji prima podatke na 75 b/s, a predaje ih na 1200 B3 b/s, ili Y.23 udaljenog modema, koji prima na 1200 b/s, a predaje ih na 75 b/s. Odabire Y.21 kad modem radi na 300 b/s. BIS Odabire Bell103J kad modem radi na 300 b/s (podrazumevano). B16 (ex) Upravljanje Modem prihvata komandu l da bi se obezbedila povratna kompatibilnost s ,. noseClm komunikacijskim softverom koji tu komandu koristi. Komanda eo upuuje signalom. modem da ne alje nosei signal (prebacuje ga u reim "samo prijem"). Nosei signal iskljuen. el Normalno ukljuivanje noseeg signala. Sledi opis vaeih parametara pozivnog niza. Dozvoljeno je razdvajanje (Dx) Biraj broj. znakova crticama, razmacima i zagradama (koje se zanemaruju) radi jasnoe: 0-9, cifre DTMF Brojke od Odo 9 Cifra zvezdica (*) Samo za tonsko biranje
eo
Cifra povisilica (#)

Uzvinik (!)
Prekid u biranju (,) Vrati se na prlJem komandi (;)
Samo za tonsko biranje Modem e prekinuti vezu u intervalu zadatom vrednou parametra S 29. Modem e prekinuti biranje broja u intervalu zadatom vrednou parametra S8, pre nastavljanja s ciframa koje slede posle (,). Dodato na kraj pozivnog niza, nalae da se modem vrati na prijem komandi poto je obradio deo pozivnog niza pre (;). Stoga korisnik moe da izda dodatne AT komande bez "sputanja slualice". Dodatne komande posle znaka taka zarez mogu da slede u istom redu ili da ponu u sledeem. Modem e nastaviti s pozivom tek poto primi dodatnu komandu za biranje broja bez terrninatora (;). Upotrebite "H" da biste prekinuli biranje broja i spustili slualicu.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema TABELA 4.3 Spisak AT komandi (nastavak)

Osnovne AT komande
177
Primenjuje se samo na trenutni pokuaj zvanja. Pozivni ton uestanosti 1800 Hz ton (A) ponavlja se svake tri do etiri sekunde i uzbunjuje primaoca u automatskoj opremi za pozivanje (definisanoj u CCITT Y.25). Impuls uzemljenja Ako je omoguen posebnim znakom propisanim u svakoj dravi, modem e ( proizvesti impuls uzemljenja na izlazu releja ZEMLJA. ekaj na tiinu Pre nego to nastavi sa sledeim znakom pozivnog niza, modem e ekati na bar (@) pet sekundi tiine u pojasu uestanosti u kome se odvija poziv. Ako ne doeka tih pet sekundi tiine pre isteka intervala za prekid poziva postavljenog parametrom (S 7), modem e prekinuti taj pokuaj uz poruku NEMA ODGOVORA. Ukoliko je omogueno prepoznavanje zauzea linije, modem moe da okona poziv uz poruku ZAUZETO. Ako ton odgovora stigne tokom ekanja, modem e poeti dogovaranje parametara veze. Spisak ($) Prikazuje spisak komandi za biranje ili otkrivanje "bong" tona. A, B, C i D DTMF slova
Omogui pozivni
(A-D)
Najvea brzina
(J) Obavi dogovaranje parametara veze po protokolu MNP 10 samo za ovaj poziv i pri najveoj podranoj brzini.
Omogui
podeavanje snage tokom dogovaranja parametara veze po protokolu MNP 10, samo za ovaj poziv. Modem e ponoviti biranje poslednjeg vaeeg telefonskog broja. Ova Ponovi biranje poslednjeg broja komanda mora biti neposredno iza komande D, a svi znakovi posle L se (L) zanemaruJu. Predi na impulsno Impulsno biraj brojeve sve dok ne dobije komandu T. Odnosi se na trenutni poziv, kao i na sve sledee. biranje (P) ekaj (R) Ova komanda nareuje modernu da eka 10 sekundi posle biranja broja i da zatim pree na prijem, a mora biti smetena na kraj pozivnog niza. Tonski biraj brojeve sve dok ne dobije komandu P. Odnosi se na trenutni poziv, Predi na tonsko kao i na sve sledee. biranje (T). ekaj na signal Pre biranja cifara koje slede posle W modem e saekati signal slobodne linije. slobodne linije Ako ga ne doeka u vremenu zadatom parametrom S6, prekinue poziv, spustiti (W) slualicu i poslati poruku o greci.
Podeavanje snage (K)
(Ex) Prikai komande.
EO E1
FO Fl F2 F3 F4 F5
Onemoguuje
prikaz komandi. Omoguuje prikaz komandi.
(Fx) /zbor modulacije.
Bira reim automatskog prepoznavanja;
mogue su
sve brzine komunikacije.
Bira Y.21 ili Bell103 prema parametru B. Nije podrano (neki moderni koriste ovaj parametar za 600 b/s). Pozivalac je na 75 b/s, a primalac poziva na 1.200 b/s. Bira Y.22 na 1.200 b/s ili Be1l212A prema parametru B. Bira Y.22bis kao jedinu prihvatljivu modulaciju.
178
Poglavlje 4
TABELA 4.3 Spisak AT komandi (nastavak)
Osnovne AT komande
F6 Bira Y.32bis na 4.800 bis ili Y.32 na 4.800 bis kao jedinu prihvatljivu modulaciju. Bira V.32bis na 7.200 bis kao jedinu prihvatljivu modulaciju.
F7 F8
Bira Y.32bis na 9.600 bis ili Y.32 na 9.600 bis kao jedinu prihvatljivu modulaciju. F9 Bira V.32bis na 12.000 bis kao jedinu prihvatljivu modulaciju. Fl O B i r a V.32bis na 14.400 bis kao jedinu prihvatljivu modulaciju.
(Hx) Prekini vezu (spusti slualicu).
HO Hl
(Ix) Identifikacija.
Modern e prekinuti vezu ako je trenutno na njoj; prekinue i svako testiranje (AT&T) koje je u toku. Ako nije na liniji, modern e podii slualicu i prei u komandni reim. Spustie slualicu posle vremena zadatog parametrom S7.
10
Poslae svoju Poslae
Il
12 13 14
proizvodnu ifru. unapred izraunati kontrolni zbir iz ROM-a.
15
16
Modern e odgovoriti sa OK. Poslae broj revizije svog firrnvera. Poslae svoj identifikacioni niz znakova. Poslae kodnu oznaku drave (poput 022).
Poslae
oznaku modela generatora podataka i broj revizije unutranjeg koda.
(Lx) Jaina oglaavanja zvunika. LO Ll L2 L3 Slab zvuk Slab zvuk Srednje jak zvuk Veoma jak zvuk
(Mx) Upravljanje zvunikom.
MO Ml M2 M3
(Nx)
Zvunik stalno iskljuen.

Zvunik je ukljuen tokom
dogovaranja parametara veze, a iskljuen kada
prima nosei signal. stalno ukljuen. Zvunikje iskljuen tokom biranja broja i primanja noseeg signala, a ukljuen kad odgovara na poziv.
Ukljuenje automatskog reima.
Onemogueno Zvunik
NO Nl
otkrivanje automatskog reima. Omogueno otkrivanje automatskog reima.
179

Osnovne AT komande
(Ox) Povratak na reim primanja podataka s linije.
00 o1 03 - 14
Prelazi u reim primanja podataka s linije bez ponovnog dogovaranja. Prelazi u reim primanja podataka s linije uz prethodno ponovno dogovaranje. Prisiljava modem da pree na novu brzinu koju zadaje korisnik (definisanu u
562).
(P) Prei na impulsno biranje broja. (Qx) Izostavi kodove rezultata.
OO O1
Omoguava
slanje kodova rezultata u OTE. Onemoguava slanje kodova rezultata u OTE.
(Sn) itanje/upisivanjeS-registara.
n=v n?
Upisuje vrednost v u S-registar n. Prijavljuje vrednost S-registra n.
(T) Prei na tonsko biranje broja.
(vx) Oblik koda rezultata.
VO V1
Omoguava
kratke (oskudne) kodove rezultata. Omoguava duge (obilne) kodove rezultata.
(Wx) Upravljanje porukama o ispravljanju greaka.
W O Poto uspostavi vezu, modem prijavljuje samo OTE brzinu. W I P o t o uspostavi vezu, modem prijavljuje linijsku brzinu, protokol o ispravljanju greaka i DTE brzinu. W2 Poto uspostavi vezu, modem prijavljuje OCE brzinu.
(Xx) Proireni kodovi rezultata.
v
XO Xl
X2 X3
X4
YO Y1
Salje samo kodove rezultata OK, CONNECT, RING, NO CARRIER, ERROR i NO ANSWER. Salje samo kodove rezultata OK, CONNECT, RING, NO CARRIER, ERROR i NO ANSWER i CONNECT XXXX. Salje samo kodove rezultata OK, CONNECT, RING, NO CARRIER, ERROR, NO DIAL TONE, NO ANSWER i CONNECT XXXX Salje samo kodove rezultata OK, CONNECT, RING, NO CARRIER, ERROR, NO DIAL TONE, NO ANSWER, CONNECT XXXX i BUSY
v v v
Omoguava nadziranje
tonova zauzea; alje sve poruke.
(Yx) Prekid veze posle dugog razmaka.

Onemoguava
prekid veze posle dugog razmaka. Omoguava prekid veze posle dugog razmaka.
180
Poglavlje 4
Osnovne AT komande
(Zx) Softverski reset i obnavljanje profila.
ZO
ZI
Softverski reset i obnavljanje uskladitenog profila O. Softverski reset i obnavljanje uskladitenog profila 1.
AT komande koje poinju znakom &
(&Bx) Automatsko ponovno dogovaranje.
&BO &B1 &B2
Sputa slualicu poto dobije lo signal. Ponovo se dogovara poto dobije lo signal. Sputa slualicu ako je signal i dalje lo. Ne sputa slualicu; ne dogovara se ponovo (bez obzira na kvalitet signala). RLSD stalno ukljuen. RLSD sledi stanje noseeg signala. Prekid signala DTR tumai se prema trenutnom parametru &Q, i to ovako: (&QO, 5, 6) DTR se ignorie (rauna se daje iskljuen). To omoguava rad sa onim terminalima koji ne obezbeuju DTR. (&Ql, 4) Na prekid signala DTR modem prekida vezu. Time se ne utie na automatsko primanje poziva. (&Q2, 3) Na prekid signala DTR modem prekida vezu. Automatsko primanje .. , poZIva Je onemoguceno. Prekid signala DTR tumai se prema trenutnom parametru &Q ovako: (&QO, 1,4,5,6). Modem tumai DTR kao daje unesena sekvenca za prelazak u komandni reim. Modem se vraa u asinhrono stanje oekivanja komandi, bez prekidanja veze. . (&Q2, 3) Na prekid signala DTR modem prekida vezu. Automatsko primanje .. , pozIva Je onemoguceno. Prekid signala DTR tumai se prema trenutnom parametru &Q ovako: (&QO6). Na prekid signala DTR modem prekida vezu. Automatsko primanje poziva je onemogueno. Prekid signala DTR tumai se prema trenutnom parametru &Q ovako: (&QO, 1,4,5,6). Na prekid signala DTR modem izvrava softverski reset, kao daje primio komandu Z. Parametar &Y odreuje profil koji e biti uitan. (&Q2, 3) Na prekid signala DTR modem prekida vezu. Automatsko primanje poziva je onemogueno.
Vraa fabriku
(&Cx) Opcija RLSD (DeD).
&CO &Cl
(&Dx) Opcija DTR
&DO
&D1
&D2
&D3
(&Fx) Vrati se na fabriku konfiguraciju.
&FO &Fl
konfiguraciju O. Vraa fabriku konfiguraciju 1.

181

(&Gx) Biranje zatitnog tona.
&GO &Gl &G2

&HO &H l
Onemoguava
zatitni ton. Onemoguava zatitni ton. Omoguava zatitni ton uestanosti 1800 Hz.
(&Ho) Zadaje upravljanje protokom predaje (TD) podataka (videti i &Rn).
&H2 &H3
&I O &I l & 12
Upravljanje protokom onemogueno. Hardversko (podrazumevano) upravljanje protokom, signal Clear to Send (CTS). Softversko upravljanje protokom, protokol XONIXOFF. Hardversko i softversko upravljanje protokom.
(&10) Zadaje softversko upravljanje protokom prijema (RD) podataka (vidi i &Rn).
Softversko upravljanje protokom onemogueno (podrazumevano). Signali XONIXOFF alju se i lokalnom i udaljenom modernu. Signali XONIXOFF alju se samo lokalnom modernu.
(&Jx) Tip telefonskog prikljuka.
&J O &J l
Telefonski prikljuak Rlll. Telefonski prikljuak RJ12 ili Rl13.
(&Kx) Upravljanje protokom.
&KO &K3 &K4 &K5 &K6
Onemoguava
upravljanje protokom. Omoguava upravljanje protokom pomou signala RTS/CTS. Omoguava upravljanje protokom po protokolu XONIXOFF. Omoguava transparentno upravljanje protokom po protokolu XONIXOFF. Omoguava upravljanje protokom na oba naina, i pomou signala RTS/CTS i po protokolu XONIXOFF.
(&Lx) Opcijajavna linija/iznajmljena linija.
&LO &Ll
Javna linija. Iznajmljena linija.
(&Mx) Biranje reima rada asinhroni/sinhroni.
&MO
&Ml &M2
&M3
&M4
Bira direktan asinhroni rad. Bira sinhroni rad na vezi uz asinhroni reim tokom primanja komandi. Bira sinhroni rad na vezi uz asinhroni reim tokom primanja komandi. Bira sinhroni rad na vezi. Hayesov reim AutoSync.
182
Poglavlje 4

(&Nn) Zadaje brzinu povezivanja.
&NO &N 1 &N2 &N3 &N4 &N 5 &N6 &N7 &N8 &N9 &N10 &N11 &N12 &N13 &N14 &N 15 &N 16 &N 17 &N18 &N 19 &N2O &N21 &N22 &N23 &N24 &N25 &N26 &N27 &N28 &N29 &N3O &N31
Promenljiva brzina (podrazumevano) 300 b/s 1.200 b/s 2.400 b/s 4.800 b/s 7.200 b/s 9.600 b/s 12.000 b/s 14.400 b/s 16.800 b/s 19.200 b/s 21.600 b/s 24.000 b/s 26.400 b/s 28.800 b/s 31.200 b/s 33.600 b/s 33.333 b/s 37.333 b/s 41.333 b/s 42.666 b/s 44.000 b/s 45.333 b/s 46.666 b/s 48.000 b/s 49.333 b/s 50.666 b/s 52.000 b/s 53.333 b/s 54.666 b/s 56.000 b/s 57.333 b/s
(&Px) Vremenski odnosi impuls/pauza za biranje broja.

&PO &Pl &P2 hnpuls = 39%, pauza = 61 % (uz 10 impulsa po sekundi za SAD). hnpu1s = 33%, pauza = 67% (uz 10 impulsa po sekundi za Evropu). hnpuls = 33%, pauza = 67% (uz 20 impulsa po sekundi za Japan).

(&Qx) Sinhroni/asinhroni reim.
183
&00 &01 &02 &03 &04 &05 &06 &08 &09

Pokretanje AutoSynca.
Bira direktan asinhroni rad. Bira sinhroni rad na vezi uz asinhroni reim tokom primanja komandi. Bira sinhroni rad na vezi uz asinhroni reim tokom primanja komandi. Bira sinhroni rad na vezi. Bira reim AutoSync. Modem e pokuati da dogovori vezu sa ispravljanjem greaka. Bira asinhroni rad u normalnom reimu (baferovanje brzine). Reim ispravljanja greaka MNP. Ako protokol za ispravljanje greaka MNP nije uspostavljen, modem e prei na drugi protokol prema trenutnom parametru korisnika u 536. Reim ispravljanja greaka VA2 ili MNP. Ako nijedan od tih protokola za ispravljanje greaka nije uspostavljen, modem e prei na protokol prema trenutnom parametru korisnika u 536. Vrednosti registara S19, S20 i S25 zadaju se pre ukljuenja AutoSync reima pomou &Q4. Posle izdavanja poruke CONNECT, pre ispitivanja DTR-a modem eka da istekne vreme zadato u S25. Ako je DTR ukljuen, modem prelazi u sinhroni reim rada; ako je DTR iskljuen, modem e prekinuti vezu i vratiti se u asinhroni reim izvravanja komandi. Rad AutoSynca se prekida po nestanku noseeg signala ili poto DTR prede iz UKUUENOG u ISKLJUENO stanje. Gubitak noseeg signala uzrokuje vraanje modema u asinhroni reim izvravanja komandi. Prelazak DTR-a iz v v UKLJUCENOG u ISKLJUCENO stanje uzrokuje vraanje modema u asinhroni reim izvravanja komandi i ostajanje na vezi (ako je aktivan &Dl) ili prekidanje veze (ako je aktivna bilo koja druga komanda &Dn).
Zaustavljanje AutoSynca.
(&Rx) Opcija RTS/CTS.
&RO
U Sync reimu, CTS prati stanje signala RTS; kanjenje CTS-a iza RTS-a zadaje 526. U reimu Async, CTS obavlja dogovaranje prema standardu Y.25bis. U Sync reimu, CTS je uvek ukljuen (promene stanja signala RTS se ignoriu). U reimu Async, CTS se iskljuuje samo ako to zahteva upravljanje protokom. Primljeni podaci se alju raunaru samo kad je RTS ukljuen.
&Rl
&R2 &50
&5 l
(&Sx) Iskljuenje DSR.

DSRje stalno ukljuen. DSR e se ukljuiti po otkrivanju tona primanja poziva, a iskljuiti kad nestane nosei signal.
(&Tx) Testiranje i dijagnostika.
&TO &Tl &T 2
Prekida testiranje koje je u toku. Brie S 16. Inicijalizuje lokalnu analognu povratnu petlju, po standardu V.54 Loop 3.
Vraa
poruku Error.
184
Poglavlje 4
&T3 &T4 &T5 &T6 &T7 &T8
Inicijalizuje lokalnu digitalnu povratnu petlju, po standardu Y.54 Loop 2. Omoguava signale potvrda digitalne povratne petlje, na zahtev udaljenog modema. Onemoguava signale potvrda digitalne povratne petlje, na zahtev udaljenog modema. Inicijalizuje udaljenu digitalnu povratnu petlju. Udaljena digitalna petlja sa samotestiranjem i nalaenjem greaka. Inicijalizuje lokalnu analognu povratnu petlju po standardu Y.54. Loop 3, uz samotestiranje.
(&Uo) Zadaje najniu brzinu veze.
&UO &U l &U2 &U3 &U4 &U5 &U 6 &U7 &U8 &U9 &UlO &UII &U12 &U13 &U14 &U 15 &U16 &U 17 &U18 &U 19 &U2 O &U 2l &U2 2 &U2 3 &U24 &U25 &U2 6 &U2 7
Onemogueno
(podrazumevana vrednost)
300 b/s 1200 b/s 2400 b/s 4800 b/s 7200 b/s 9600 b/s 12.000 b/s 14.400 b/s 16.800 b/s 19.200 b/s 21.600 b/s 24.000 b/s 26.400 b/s 28.800 b/s 31.200 b/s 33.600 b/s 33.333 b/s 37.333 b/s 41.333 b/s 42.666 b/s 44.000 b/s 45.333 b/s 46.666 b/s 48.000 b/s 49.333 b/s 50.666 b/s 52.000 b/s

185
&U28 &U29 &U30 &U31

&VO &V1
53.333 b/s 54.666 b/s 56.000 b/s 57.333 b/s
(&Vx) Prikaz trenutne konfiguracije i snimljenih profila.
Prikazuje aktuelnu datoteku, snimljeni profil Oi snimljene telefonske brojeve. Prikazuje aktuelnu datoteku, snimljeni profil l i snimljene telefonske brojeve.
(&Wx) Snimi trenutnu konfiguraciju.
&W O Snima trenutnu konfiguraciju kao profilO. &W I S n i m a trenutnu konfiguraciju kao profili.
(&X:x) Biranje izvora sinhronizacionog takta.
&XO &X1 &X2
Modem proizvodi sinhronizacioni takt. DTE proizvodi sinhronizacioni takt. Modem izvodi sinhronizacioni takt.
(&Yx) Zadavanje podrazumevanog profila za resetovanje.
&YO &YI
Modem e koristiti profil O. Modem e koristiti profili.
(&ZL?) Prikazuje poslednji pozivni niz cifara kojije bio biran.
( &Zn? )
(&Zn=x) &Zn=x
Prikazuje telefonski broj snimljen pod brojem n (n = 0-3). Snimi telefonski broj. (n = Odo 3, gde je x = pozivni niz cifara).
AT komande koje poinju znakom %

(%bOd) Mnoilac bnine.
(% Cx)
Omogui/onemogui komprimovanje podataka.
% CO %C l
%C 2 %C 3
Onemoguuje komprimovanje
podataka. Upisuje 1 u S46.
Omoguava dogovaranje o komprimovanju podataka po protokolu MNP 5.
Upisuje 1 u S46.
Omoguava komprimovanje podataka po standardu V.42bis. Upisuje 1 u S46. Omoguava oba protokola komprimovanja podataka, i V42bis i MNP 5.
Upisuje 1 u S46.
(%CCID)
Omoguava identifikaciju pozivaoca.
(%CD) Lampica "nosei signal otkriven". (%CDIA) Prikai poslednji D/AG.
186
Poglavlje 4

(%CIDS) Snimi ID brojeve.

(% CRID) Ponovi poslednji ID.
(%CSIG) Snimi SIG brojeve. (%CXID) Omogui XID. (%Dx)

Veliina renika po
standardu V.42bis.
% DO % 1 D %2 D %3 D
Veliina renika
512 Veliina renika 1024 Veliina renika 2048 Veliina renika 4096
(% Ex) Omoguava/onemoguava nadziranje kvaliteta linije i automatsko dogovaranje
smanjenja i poveanja brzine.
%EO %E1 %E2 %E3
nadziranje kvaliteta linije i automatsko dogovaranje. Omoguava nadziranje kvaliteta linije i automatsko dogovaranje. Omoguava nadziranje kvaliteta linije i smanjenje i poveanje brzine. Omoguava nadziranje kvaliteta linije i automatsko dogovaranje, ali prekida vezu kada EQM dostigne prag.
Onemoguava
(%Gx) Omoguavaautomatsko smanjenje i poveanje brzine.
%GO %Gl
Onemogueno
Omogueno
(%L) Nivo signala na liniji.
(Mx) Tip komprimovanja.
%MO %M 1 %M2 %M3
Komprimovanje onemogueno Samo komprimovanje predaje

Samokomprimovanjep~ema
Dvostrano komprimovanje
(%P) Obiri renik za ifrovanje.

(% Q) Kvalitet signala na liniji.
(%Sx) Zadavanje maksimalne duine znakovnog niza prema V.42bis. (%SCBR) Izlazni pozivi kao posledica povratnog poziva.
(% SKEY) Snimi izlazni poziv za proveru
kljua
za ifrovanje.
(% SPRT) Bezbednosni reim izlaznih poziva.

187

(%SPNP) Upravljanje serijskim reimom "utakni i koristi".
(% SPWD) Lozinka izlaznih poziva.

(% SSPW) Lozinka supervizora izlaznih poziva.
(%sum) Korisniki ID izlaznih poziva.
(% TTx) Usluni programi za testiranje PIT-a.
%TTOO - %TT09 %TTOA %TT OB %TTOC %TTOO % TTOE %TTO F % lO TT % II TT % TT12 %TT 13 %TT 14 % 15 TT %TT 16
Cifre Odo 9 tonskog DTMF biranja broja DTMF cifra * DTMF cifra A DTMF cifra B DTMF cifra C DTMF cifra # DTMF cifra D Simbol poetka za kanal l po standardu Y.21 Simbol poetka za kanal 2 po standardu Y.21 Simbol poetka za povratni kanal po standardu V.23 Simbol poetka za odlazni kanal po standardu V.23 Simbol poetka poziva na 600 b/s po standardu Y.22 (nije podrano) Simbol poetka poziva na 1200 b/s po standardu Y.22 Simbol poetka poziva na 2400 b/s po standardu Y.22bis Poetak odgovora po standardu Y.22 (zatitni ton ako to zahteva PTf) Poetak odgovora po standardu Y.22bis (zatitni ton ako to zahteva Pif) Simbol razmaka za kanalI po standardu Y.21 9.600 b/s po standardu Y.32 14.400 b/s po standardu Y.32bis Simbol razmaka za kanal 2 po standardu Y.21 Simbol razmaka za povratni kanal po standardu Y.23 Simbol razmaka za odlazni kanal po standardu Y.23 , Cuti (na liniji) i podigni slualicu Ton odgovora po standardu Y.25 Zatitni ton uestanosti 1800 Hz Ton poziva po standardu Y.25, uestanosti 1300 Hz Ton poziva za faks, uestanosti UOO Hz Kanal 2 po standardu V.21 2400 b/s po standardu Y.27ter 4800 b/s po standardu V.27ter 7200 b/s po standardu Y.29
%.TTl7
%TT 18 %TT19 %TT20 % 21 TT % lA TT %TT l B % le TT %TT30 %TT31 %TT32 %TT33 %TT34 %TT 40 %TT 41 %TT 42 %TT 43
188
Poglavlje 4
%TT44 %TT45 %TT46 %TT47 %TT48 %TT49 %TT4A %TT4B %TT4C
9600 b/s po standardu Y.29 Dugo dogovaranje na 7200 b/s po standardu Y.17 Kratko dogovaranje na 7200 b/s po standardu Y.17 Dugo dogovaranje na 9600 b/s po standardu V.17 Kratko dogovaranje na 9600 b/s po standardu Y.17 Dugo dogovaranje na 12.000 b/s po standardu V.17 Kratko dogovaranje na 12.000 b/s po standardu Y.17 Dugo dogovaranje na 14.400 b/s po standardu Y.17 Kratko dogovaranje na 14.400 b/s po standardu Y.17 .
AT komande koje poinju znakom \

(\Ax) Biranje maksimalne
veliine MNP bloka.
\AO
\ Al \ AZ \ A3 \ A4
64 znaka 128 znakova 192 znaka 256 znakova Maksimalno 32 znaka (za celularni protok poboljan ETC-om)
(\Bx) Prekid predaje ka udaljenom modemu.
\ B1- \ B9
Duina prekida u stotinama milisekundi (ms) (podrazumeva se u reimu rada bez ispravljanja greaka).
3, vai samo
(\ex) Podeavanje ba/era automatske pouzdanosti.
\ CO \ Cl
\ C2
Ne smeta podatke u meurnemoriju (bafer). Prijemni modem smeta podatke u bafer tokom etiri sekunde. Prijemni modem ne smeta podatke u bafer.
(\Ex) Optimizovanje lokalnog eha. (\Gx) Upravljanje protokom

izmeu modema
(XON/XOFF).
\ GO \ Gl
Onemoguuje
upravljanje protokom izmeu modema (XONIXOFF). Omoguuje upravljanje protokom izmeu modema (XONIXOFF).
(\lx) Prilagodavanje DTE brzine.
\JO \Jl
Brzine OCE i OTE su nezavisne. Posle preuzimanja linije OTE brzina se prilagoava brzini OCE.
(\Kx) Upravljanje prekidanjem veze.
Ako modem primi prekid veze od DTE-a kada radi u reimu prenosa podataka: \ KO Ui u reim sluanja komandi posle preuzimanja linije, udaljenom modernu ne alji prekid. \ Kl Obrii bafere podataka i poalji prekid udaljenom modernu.

189
AT komande koje poinju simbolom \
\ K2 \K3 \ K4 \ K5
Isto kao \ KO. Odmah poalji prekid udaljenom modernu. Isto kao \ KO. Poalji prekid udaljenom modernu u nizu podataka za prenos. Ako je modem u stanju sluanja komandi posle preuzimanja linije (ekanja na AT komande) tokom veze za slanje podataka, a primi se komanda \ B za slanje prekida udaljenom modernu: Obrii bafere podataka i poalji prekid udaljenom modernu. Obrii bafere podataka i poalji prekid udaljenom modernu (isto kao \ KO). Odmah poalji prekid udaljenom modernu. Odmah poalji prekid udaljenom modernu (isto kao \ K2).
\ KO \ KI \K2 \ K3
\ K4 \ K5
Ako modem od DTE-a dobije komandu za prekid kada je u reimu prenosa podataka: Poalji prekid udaljenom modernu u nizu podataka za prenos. Poalji prekid udaljenom modernu u nizu podataka za prenos (isto kao \ K4). Ako tokom veze bez ispravljanja greaka dobije prekid od udaljenog modema: Brie bafere podataka i alje prekid DTE-u. Brie bafere podataka i alje prekid DTE-u (isto kao \ KO). Odmah poalji prekid DTE-u. Odmah poalji prekid DTE-u (isto kao \ K2). alje prekid DTE-u u nizu primljenih podataka. v Salje prekid DTE-u u nizu primljenih podataka (isto kao \ K4).
\ KO \ Kl \ K2 \ K3 \ K4 \ K5
\ LO \ Ll
(Nx) Radni reim.
. (\Lx) Biranje MNP reima blokovski radlkontinualni tok.
Koristi reim kontinualnog toka za MNP vezu. Koristi interaktivni blokovski reim za MNP vezu.
\NO \NI
\N2 \N3
Bira reim normalne brzine
skorienjem bafera.
Bira direktan reim. Bira pouzdan reim (sa ispravljanjem greaka). Bira automatski reim (pouzdan ako udaljeni modem dozvoljava, u protivnom direktan). Bira LAPM reim sa ispravljanjem greaka. Bira MNP reim sa ispravljanjem greaka.
Poni kontrolu
\N4 \N5
(\0)
pouzdLzne veze.
(\Qx) Opcije upravljanja DTE protokom.
\ OO
Onemoguava
upravljanje protokom.
\ Ol
\02 \03
Softversko upravljanje protokom XONIXOFF. Upravljanje protokom pomou signala CTS prema DTE-u. Hardversko upravljanje protokom RTS/CTS.
190
Poglavlje 4

AT komande koje poinju simbolom \
('S) Izvesti o trenutnoj konfiguraciji.
(\Tx) Podesi vreme neaktivnosti.
n=O n51-90
Onemoguava korienje
vremena neaktivnosti.
Duina uminutima.
(\U) Prihvati kontrolu pouzdane veze. (\Vx) KOd rezultata protokola.
\V O \V 1
\ XO \ X1
Onemoguava
prikaz koda rezultata protokola (eoNNEeT 960 O) Omoguava prikaz koda rezultata protokola (e oNNE T 960 O/ LA PM) t
(\Xx) Podeavanje mogunostiprosleivanjaprema protokolu XONIXOFF.
Ako je upravljanje protokom po protokolu XONIXOFF omogueno, ne prosleuje XONIXOFF udaljenom modernu niti lokalnom OTE-u. Uvek prosleuje XONIXOFF udaljenom modernu ili lokalnom OTE-u.
(\x) Prebaci se u pouzdan reim.
(\z) Prebaci se u normalan reim.
AT komande koje poinju znakom -.

(-Jx) Podeavanje faze otkrivanja po standardu V.42.
-J O -J 1
- KO - Kl - K2
(-Qx)
fazu otkrivanja po standardu Y.42. Omoguava fazu otkrivanja po standardu VA2.

Onemoguava prevoenje Omoguava prevoenje Omoguava prevoenje
Onemoguava
(-Kx) Proirene MNP usluge.
VA2 LAPM u MNP 10. V42 LAPM u MNP 10. VA2 LAPM u MNP 10; onemoguava proirene MNP
usluge.
Omoguavanjesmanjenja
brzine prema standardu V.22bis!v.22.
-OO
-01
(-SDR5n) (-SDR51) (-SDR52) (-SDR53) (-SDR54) (-SDR55) (-SDR56) (-SDR57)
smanjenje brzine na 2400 b/s (V.22bis) i 1200 b/s (V22). Smanjenje brzine samo na 4800 b/s. Omoguava smanjenje brzine na 2400 b/s (Y.22bis) i 1200 b/s (V22). Prepoznavanje specifinog zvonjenja. Otkrivanje specifinog zvonjenja tipa 1. Otkrivanje specifinog zvonjenja tipa 2. Otkrivanje specifinog zvonjenja tipa 1 i 2. Otkrivanje specifinog zvonjenja tipa 3. Otkrivanje specifinog zvonjenja tipa 1 i 3. Otkrivanje specifinog zvonjenja tipa 2 i 3. Otkrivanje specifinog zvonjenja tipa 1,2, i 3.
Onemoguava

191
Tipovi specifinog zvonjenja

Tip 1 2 3
Ukljueno Iskljueno
Ukljueno
Iskljueno
Ukljueno
Iskljueno
Zvuk Zvonnnn Zvon-zvon Zvon-zvonzvonnn
2,0 0,8 0,4
4,0 0,4 0,2
0,8 0,8
4,0 4,0
(-SEC=n) Upravljanje vezama LAPM i MNP. - S Ee5 o - S E 51 ,

Onemoguava
LAPM ili MNP 10. Nivo EC prenosa zadat u registru 891. ili MNP 10. Nivo EC prenosa zadat vrednou posle zareza
Omoguava LAPM
O- 3O
(O do 30).
(-SKEY) Programska ifra. (-SPRT) Reim bezbednosti u odnosu na daljinski pristup. (-SPWD) Lozinka za program. (-SSE) Istovremen prenos glasa. (-SSG) Podeavanje pojaanja DS VD prijema. (-SSKY) ifra supervizora programa. (-SSP) Biranje DS VD prikljuka. (-SSPW) Lozinka supervizora.
.(-SVID) ID korisnika programa.
(-v) Prikai broj revizije korenskog firmvera.
AT komande koje poinju znakom"

("Hx) Upravljanje komprimovanjem po standardu Y.42bis.
" HO " Hl " H2

" H3
(''Nx)
Onemoguava
V.42bis. Omoguava V42bis samo za predaju podataka. Omoguava V.42bis samo za prijem podataka. Omoguava V.42bis u oba smera.
Veliina renika prema
standardu Y.42bis.
" NO
" Nl
" N2
512 bajtova 1024 bajta 1536 bajtova
("Ox) Biranje maksimalne duine znakovnog niza prema standardu Y.42bis.
n56-64 n=32
192
Poglavlje 4
AT komande koje poinju znakom (-Dx) Fabriki konfigurisan radni profil.
-DO
Onemogui (bez
ispravljanja greaka, bez komprimovanja podataka)
-Dl -02
MNP4 MNP5
-03
-04
V.42
Y.42bis
AT komande koje poinju znakom -(--Lx)

Ukljui/iskljuimerenje
struje digitalne linije.
-- LO -- Ll
(--S=m) Vreme m=Odo9
Iskljui Ukljui
merenje struje digitalne linije. merenje struje digitalne linije.
ukljuenja prekostrujne
zatite digitalne linije.
m=4
(--S?) Prikai vreme
ukljuenja prekostrujne
zatite digitalne linije.
AT komande za faks koje poinju znakom +

Pojedini moderni podravaju komande za faks prema standardu ElA 578. One su ovde predoene uz kratke opise. Ti moderni obino podravaju ispravljanje greaka j standard Y.17terbo pri brzini od 19,2 KB. (+FAA) Reim automatskog odgovaranja na pozive. (+FAXERR=x) KOd greke faksa.
(+FBOR=x) Parametar redosleda bitova podataka u fazi C. (+FBUF?) Proitaj veliinu bafera. (+FCLASS?) Pokazuje klasu usluge. +FCLASS? 000 u reimu podataka; 001 ako je u klasi 1 faksa.
(+FCLASS-x) Sposobnost u pogledu klase usluga. +FCLASS=?
o: modem podeen za reim podataka

O, 1: modem sposoban za usluge podataka i one u klasi 1 faksa
(+FCLASS=n) Biranje klase usluge. +FCLASS=O +FCLASS=1 Biranje reima podataka Biranje klase 1 faksa
(+FCR) Sposobnost primanja.

(+FDCC=x) Mogunostimodema.

193
AT komande za faks koje poinju znakom + (+FDCS=X) Rezultati tekue sesije. (+FDIS=x) Dogovoreni parametri tekue sesije. (+FDR) Otponi ili nastavi fazu C prijema podataka. (+FDT=x) Prenos podataka. (+FET=x) Interpunkcija prenesene stranice. (+FK)
Okonaj sesiju.
(+FLID=x) Znakovni niz lokalnog ID-a. (+FMDL?) Trai model modema. (+FMFR?) Trai ime proizvodaa modema. (+FPHCTO) Isteklo vremefaze C. (+FPTS=x) Status prenosa stranice. (+FREV?) Trai oznaku revizije modema. (+FRH=?) Sposobnostfaksa za SDLC prijem. (+FRH=n) Prihvati dogovaranje modema (SDLC). (+FRM=?) Sposobnost faksa za normalan prijem.
(+FRM=n) Prihvati dogovaranje modema. (+FRS=?) Sposobnost FRS opsega. (+FRS=n) Trajanje tiine pre prijema.
+ FRS=4
ekaj na tiinu 40 milisekundi.
(+FfH=?) Sposobnostfaksa za SDLC predaju. (+FTH=n) Pokreni dogovaranje modema (SDLC). (+FTM=?) Sposobnost faksa za normalnu predaju. (+FfM=n) Pokreni dogovaranje modema. (+FTS=?) Sposobnost FTS opsega. (+FfS=n) Trajanje tiine pre predaje. +FRS=5
ekaj na tiinu 50 milisekundi.
(+VCID) Usluga prepoznavanja ID-a pozivaoca.
194
Poglavlje 4
Ostale AT komande
(+_BRCl.J Predi u stanje BRC na udaljenom kraju (iz reima veze domaina). ($BRC)
Omogui/onemoguidomaina.
(.CID) Omogui otkrivanje ID-a pozivaoca. (:E)

Omogui kompromisni
ekvalizator.
ekvalizator ekvalizator
: EO
: El
Onemogui Omogui
($GIVEBRC) Predi u stanje BRC (iz stanja sluanja komandi na liniji).

(*Hx) Brzina dogovaranja veze.
*HO *Hl *H2

OMx)
Dogovaranje veze se odvija na najveoj podranoj brzini. Dogovaranje veze se odvija na 1200 b/s. Dogovaranje veze se odvija na 4800 b/s.
Omogui celufamo podeavanje
nivoa snage.
) MO
Onemoguava
podeavanje nivoa snage tokom dogovaranja veze po standardu
MNP 10.
)Ml
@MO
Omoguava
podeavanje nivoa snage tokom dogovaranja veze po standardu
@Ml
@M2
@M26
MNP 10. -26 dBm -30 dBm -10 dBm -26 dBm
NAPOMENA: Tabela 4.3 je zbir komandi prikupljenih od razliitih proizvodaa modema tokom nekoliko generacija. Pojedini moderni nemaju sve navedene sposobnosti, niti sve reime rada.
Gotovo svi komandni nizovi AT komandi poinj II prefiksom AT (engl. attention, panja). Na primer, komandni niz ATZEIQOVI sadri pet pojedinanih komandi: panja (AT), resetovanje modema na podrazurnevane vrednosti koje se definiu po ukljuenju, omoguavanje odjeka komandi da alje komandne znakove poiljaocu (El), slanje kodova rezultata komandi PC raunaru (QO), i biranje kodova tekstualnih poruka koji prouzrokuju da se rei koriste kao kodovi rezultata. Mada to moe izgledati preterano, prosean modem prihvata komandne nizove duge i do 40 znakova. Pojam kodovi rezultata oznaava poruke koje modem formulie prilikom obrade komandnog niza. To mogu biti brojevi (podrazumevano) ili rei (pomou komande Vl). Primera radi, kada se komanda ispravno obradi, dobija se poruka (kod rezultata) OK, odnosno
195
ONNECT ako je uspeno uspostavljena veza. Kodovi rezultata prikazani su u tabeli 4.4.
TABELA 4.4
Tipini
kodovi rezultata rada modema
KOd odgovora
Broj
Reima
Definicija Modem vraa kOd OK kao rezultat izvrenja jedne komandne linije. Bez nastavka, ako je brzina 300 b/s. Modem alje ovaj kOd rezultata kada otkrije dolazna zvonjenje na liniji. Nema modemskog noseeg signala. Vraa se posle pogrenog niza AT komandi, ako se komanda ne moe izvriti, ili je neki parametar izvan dozvoljenog opsega. Uspostavljena veza na 1200 b/s. Ne dobija se signal slobodne linije. Dobijen je signal zauzetosti linije. Udaljeni modem ne odgovara ispravno. Uspostavljena veza na 600 b/s. Uspostavljena veza na 2400 b/s. Uspostavljena veza na 4800 b/s. Uspostavljena veza na 9600 b/s. Uspostavljena veza na 14.400 b/s. Uspostavljena veza na 19.200 b/s. Uspostavljena veza na 16.800 b/s. Uspostavljena veza na 19.200 b/s. Uspostavljena veza na 38.400 b/s. Uspostavljena veza na 57.600 b/s. Uspostavljena veza na 1200 b/s / 75 b/s. Uspostavljena veza na 75 b/s / 1200 b/s. Uspostavljena veza na 7200 b/s. Uspostavljena veza na 12.000 b/s. Uspostavljena veza na 1200 b/s / 75 b/s (V.23). Uspostavljena veza na 75 b/s / 1200 b/s (V.23). Uspostavljena veza na 38.400 b/s. Uspostavljena veza na 21.600 b/s. Uspostavljena veza na 24.000 b/s. Uspostavljena veza na 26.400 b/s. Uspostavljena veza na 28.800 b/s. Uspostavljena veza na 115.200 b/s.
OK
I
CONNECT
RING
NO CARRIER ERROR
6
7
8
9 10 11 L2 13 L4 15 16 17 18
22
23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33
CONNECT 1200 NODIAL TONE BUSY NO ANSWER CONNECT6oo CONNECT 2400 CONNECT 4800 CONNECT 9600 CONNECT 14400 CONNECT 19200 CONNECT 16800 CONNECT 19200 CONNECT 38400 CONNECT 57600 CONNECT 12ooTXI75RX CONNECT 75TX11200RX CONNECT 7200 CONNECT 12000 CONNECT 1200n5 CONNECT 75/1200 CONNECT 38400 CONNECT216oo CONNECT 24000 CONNECT 26400 CONNECT 28800 CONNECT 115200
196
Poglavlje 4
Tipini
TABELA 4.4
kodovi rezultata rada modema (nastavak)
Kod odgovora
Broj 35 40
Reima
Definicija Modemski podaci postoje. Na liniji otkriven nosei signal po standardu Y.21 ili Bell 103. Na liniji otkriven nosei signal dolaznog kanala po standardu Y.23. Na liniji otkriven nosei signal odlaznog kanala po standardu Y.23. Na liniji otkriven nosei signal odlaznog kanala po standardu Y.23. Na liniji otkriven nosei signal dolaznog kanala po standardu V.23. Na liniji otkriven nosei signal visokog ili niskog kanala po standardu Y.22 ili Bell 212. Na liniji otkriven nosei signal visokog ili niskog kanala po standardu V.22bis ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po standardu Y.32, Y.32bis ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po standardu V.32bis ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po standardu Y.32, V.32bis ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po standardu Y.32bis ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po standardu Y.32bis ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po standardu Y.32terbo ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po standardu Y.32terbo ili Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po reimu Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po reimu Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po reimu Y.34. Na liniji otkriven nosei signal kanala po reimu Y.34. Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu MNP klasa 5. Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu V.42bis. Modem se povezao bez komprimovanja podataka. Modem se povezao bez ikakvog ispravljanja greaka. Modem se povezao bez ikakvog ispravljanja greaka.
DATA CARRIER 300 CARRIER 7511200 CARRIER 1200175 CARRIER 1200175 CARRIER 75/1200 CARRIER 1200 CARRIER 2400 CARRIER 4800 CARRIER 7200 CARRIER 9600 CARRIER 12000 CARRIER 14400 CARRIER 16800 CARRIER 19200 CARRIER 21600 CARRIER 24000 CARRIER 26400 CARRIER 28800 COMPRESSION: CLASS 5 COMPRESSION: V.42bis COMPRESSION: NONE PROTOCOL: NONE PROTOCOL: NONE
42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 66 67 69 70 76
Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema TABELA 4.4

Tipini
197
Kod odgovora
Definicija Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu V42 LAPM. Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu MNP. Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu MNP. Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu MNP. Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu MNP. Modem se povezao uz komprimovanje podataka po standardu MNP. Uspostavljena veza u reimu V90 na 28.000 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 29.333 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 30.666 b/s (proizvoda Lucent Technologies). . Uspostavljena veza u reimu V90 na 33.333 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 34.666 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 37.333 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 38.666 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 41.333 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 42.666 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 45.333 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 46.666 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 49.333 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 50.666 b/s (proizvoda Lucent Technologies). Uspostavljena veza u reimu V90 na 53.333 b/s (proizvoda Lucent Technologies).
Broj 77
80 81 82 83 84 100 101 102 103 104 1-05 106 107 108 109 110 111 112 113
Reima
PROTOCOL: LAP-M PROTOCOL: MNP PROTOCOL: MNP 2 PROTOCOL: MNP 3 PROTOCOL: MNP 2, 4 PROTOCOL: MNP 3,4 CONNECT 28000 EC* CONNECT29333 EC* CONNECT 30666 EC* CONNECT 33333 EC* CONNECT 34666 EC* CONNECT 37333 EC* CONNECT 38666 EC* CONNECT 41333 EC* CONNECT 42666 EC* CONNECT 45333 EC* CONNECT 46666 EC* CONNECT 49333 EC* CONNECT 50666 EC* CONNECT 53333 EC*
198
Poglavlje 4
Tipini
TABELA 4.4
KOd odgovora Broj 114 151 152 153 154 155 156 157 158 180 184 188 192 196 200 204 208 212 216 220 224 228 232 236

Definicija Uspostavljena veza u reimu Y.90 na 54.666 bis (proizvoa Lucent Technologies). Uspostavljena veza na 31.200 bis. Uspostavljena veza na 31.200 bis uz automatski zahtev za ponavljanjem (engl. automatic repeat request). Uspostavljena veza na 31.200 bis uz eventualno smanjenje brzine (engl.fallback) na 28,8 KB (Y.34). Uspostavljena veza na 31.200 bis uz automatski zahtev za ponavljanjem i eventualno smanjenje brzine na 28,8 KB. Uspostavljena veza na 33.600 bis. Uspostavljena veza na 33.600 bis uz automatski zahtev za ponavljanjem. Uspostavljena veza na 33.600 bis uz eventualno smanjenje brzine na 28,8 KB (V.34). Uspostavljena veza na 33.600 bis uz automatski zahtev za ponavljanjem i eventualno smanjenje brzine na 28,8 KB. Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem
proizvoaa 3COM
Reima
CONNECT 54666 EC CONNECT 31200 CONNECT 31200/ARQ CONNECT 31200N34 CONNECT 31200/ARQN34 CONNECT 33600 CONNECT 33600/ARQ CONNECT 33600N34 CONNECT 33600/ARQN34 CONNECT 33333 CONNECT 37333 CONNECT 41333 CONNECT 42666 CONNECT 44000 CONNECT 45333 CONNECT 46666 CONNECT 48000 CONNECT49333 CONNECT 50666 CONNECT 52000 CONNECT 53333 CONNECT 54666 CONNECT 56000 CONNECT 57333
ili USR
Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem proizvoaa 3COM ili USR Modem Modem Modem
proizvoaa 3COM
ili USR ili USR ili USR
Modem proizvoaa 3COM ili USR

proizvoaa 3COM
Modem proizvoaa 3COM ili USR

proizvoaa 3COM
* EC se pojavljuje samo ako je omoguena opcija proirenih kodova rezultata (engl. extended codes).
Ta slova zamenjuje jedan od sledeih simbola, zavisno od upotrebljene metode ispravljanja greaka: V42bis Ispravljanje greaka po VA2 i komprimovanje podataka po VA2bis V42 Samo ispravljanje greaka po VA2
MNP 5 Ispravljanje greaka po MNP klasi 4 i komprimovanje podataka po MNP klasi 5 MNP 4 Samo ispravljanje greaka po MNP klasi 4
199
Osim biranja modemskih komandi, mogu se programirati i mnogi drugi modemski atributi. Da bi se to omoguilo, svaki parametar se smeta u niz memorijskih lokacija (tzv. S-registri). Svi S-registri opisani su u tabeli 4.5. Na primer, podrazurnevana sekvenca za prelazak u komandni reim skupa AT komandi jeste niz od tri plusa: +++. Taj znak biste mogli zameniti upisom novog ASCII znaka u S2. Podrazumevane vrednosti S-registara uglavnom dobro funkcioniu, ali se eksperimentisanjem s njihovim vrednostima esto moe optimizovati rad modema. Poto sadraj S-registara mora biti sauvan i nakon iskljuenja napajanja modema, njihove vrednosti se smetaju u NVRAM.
TABELA 4.5 Spisak funkcija S-registara
Registar Funkcija SO Sl S2 S3 S4 S5 S6 S7 S8 S9 SlO SU S12 SB S14 Sl5 Sl6 Sl7 S18 S19
Opseg 0-255 0-255 0-127 0-127 0-127 0-127 2-255 1-255 0-255 1-255 1-255 50-255
Jedinica zvonjenje zvonjenje ASCII ASCn ASCII ASCn sekunda sekunda sekunda 1/10 seko 1110 seko 1/1000 seko

Podrazumevano O O 43 13 10 8 4 50 2 6 14 95 50
Broj signala zvona prilikom automatskog primanja poziva zvona Znak za prekid rada (engl. escape) Znak za prelazak na poetak reda Znak za prelazak u novi red Znak za brisanje prethodnog znaka (engl. backspace) Vreme ekanja na signal slobodne linije Vreme ekanja na nosei signal Trajanje pauze posle zareza (,) Vreme odgovora po otkrivanju noseeg signala Vreme ekanja pre prekida po gubitku noseeg signala Trajanje tonskog signala (DTMF)
Broja signala
0-255 Maksimalno vreme izmeu dva znaka za prelazak u komandni reim
2/100 seko
Rezervisano Opte mogunosti bitmapiranja Rezervisano Mogunosti bitmapiranja u testiranju (&T) Rezervisano Vreme testiranja Registar mape bitova automatske sinhronizacije
138 (8Ah) O
0-255
sekunda
O O
..
200
Poglavlje 4
TABELA 4.5 Spisak funkcija S-registara (nastavak)

Registar Funkcija S20 S21 S22 S23 S24 S25 S26 S27 S28 S29 S30 S31 S32 S33 S34 S35 S36 S37 S38 S39 S40 S41 S43 HDLC adresa automatske sinhronizacije Y.24/ Opte mogunosti bitmaprranJa Mogunosti mapiranja bitova
o
Opseg 0-255
Jedinica
Podrazumevano
oili BSC znak za

sinhronizaciju 4 (04h) 118 (76h) 55 (37h)
zvunika/rezultata
Opte mogunosti bitmapiranja Vreme neaktivnosti Kanjenje do

iskljuenja DTR-a
0-255 0-255 0-255
sekunda 1/100 seko 1/100 seko
5
1
Kanjenje signala RTS u odnosu na CTS Opte

mogunosti mapiranja
bitova
73 (49h) uz ECC 74 (4Ah) bez ECC-a
Opte mogunosti mapiranja bitova Vreme izmene biranja zapamenog broja (engl.flash dia!) Vreme prekida posle komande "disconnect" Opte mogunosti mapiranja bitova ZnakzaXON Znak za XOFF 0-255 0-255 10 ms 10 seko
O
70
O
194 (C2)
0-255 0-255
ASCII ASCII
17 (11h) 19 (Bh)
Rezervisano Rezervisano
Upravljanje neuspehom LAPM Brzina povezivanja na liniji Kanjenje pre prisilnog sputanja slualice Upravljanje protokom Opte mogunosti mapiranja bitova Opte mogunosti mapiranja bitova Znak za automatsko smanjenje brzine Uokvirivanje podataka Upravljanje komprimovanjem podataka 136 (bez komprimovanja) 138 (sa komprimovanjem) 0-255 0-255 100 ms 100 0-255 0-255 sekunda
O
20
3
105 (69h) bez MNP 10 131 (83h) 13 MNP dogovaranje
S44 S46
S46* S47
Vreme automatskog "spavanja" Vreme prisilnog spavanja bez napajanja kod PCMCIA modema
100 ms
10
Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema TABELA 4.5 Spisak funkcija S-registara (nastavak)
Registar Funkcija S48 S49 S50 S50* S53 S55 S56 S57 S58 S59 S60 S6l S62 S62* S63 S64 S69 S70 S7l Upravljanje dogovaranjem prema standardu V42 Graruca ispranjenosti bafera Graruca napunjenosti bafera Biranje reima faks/podaci Opta konfiguracija PAD-a Zahtev za prelazak na protokol automatskog protoka Stanje protokola automatskog protoka Registar mrenih
mogunosti
201
Opseg
Jedinica
Podrazurnevano 7
O (reim podataka) l (reim faksa)
Duina znakovnog niza BTLZ Alarm otkaza iznajmljene linije Akcija posle otkaza iznajmljene linije Broj ponovnih pokuaja na iznajmljenoj liniji
Mogunosti ponovnog
6-64
bajt
32
uspostavljanja iznajmljene linije Stanje DTE brzine Nivo predaje na iznajmljenoj liniji Nivo prijema na iznajmljenoj liniji k-protokol sloja veze (engl. link) Maksimalan broj ponovljenih pokuaja slanja Vreme neaktivnosti pre prekida na sloju veze Indikator isteklog vremena neaktivnosti Biranje brzine DTE 0-18 0-17 16 (57.600 b/s)
sn sn*
S73 74 S75 76 S77 78 79
O (poslednji iznos automatske brzine

prilagoenja)
Vreme neaktivnosti pre prekida veze Minimalni dolazni LCN Minimalni dolazni LCN Maksimalni dolazni LCN Maksimalni dolazni LCN Izlazni LCN Izlazni LCN
202
Poglavlje 4

Registar Funkcija S80 S80* S81 S82 S84 S85 S86 S87 S91 S92 S92* S93 S94 S95 S97 S99 SIOl SI05 S 108 S109 SliO S1I3 S1I6 SI21 SI22 SI41 SI42 SI43 SI44 SISO SISI Parametar N20 paketnog nivoa standarda X.25 Funkcije softverskog preklapanja Parametar TIO paketnog nivoa standarda X.25 Upravljanje prekidom kroz LAPM Dogovaranje ASU Stanje dogovaranja ASU KOd razloga neuspeha poziva DTE interfejs nepromenljive brzine Nivo slabljenja PSTN predaje Nivo slabljenja predaje faksa Opcije MIJMIC Brzina asinhronog interfejsa prema V.25bis Upravljanje reimom rada prema Y.25bis Upravljanje porukama kodova rezultata Vremenski odnosi prilikom okasnelog povezivanja prema Y.32 Nivo predaje na iznajmljenoj liniji Prijavljivanje specifinih poziva
Veliina okvira
Opseg
Jedinica
Podrazumevano
128 (40h)
0-255 O-IS O-IS -dBm -dBm 10 10
O-IS 0-63
-dBm
10 O
Biranje kvaliteta signala Biranje uestanosti noseeg signala Biranje Y.32N.32bis Upravljanje pozivnim tonom Vreme neaktivnosti pre prijavljivanja neuspenog poziva
Korienje DTR-a
Biranje V.l3 Vremenski odnosi u fazi otkrivanja Format znakova na vezi Reim KDS dogovaranja Biranje grupe automatske brzine
prilagoavanja
Opcije Y.42 Istovremeno upravljanje prenosom glasa uz podatke

Registar Funkcija Sl54 157 '201 202 Prisilna brzina prikljuka KOd rezultata za istek predvienog vremena Nivo predaje u celularnom radu (MNP 10) Znak za prelazak na komandni reim s udaljenog modema 10-63 0-255 58 (3Ah) Opseg Jedinica Podrazumevano
203
ASCII
170
'" Ovaj registar moderni mogu koristiti i za druge namene.
Komandni nizovi za inicijalizaciju modema Jedna od najteih faza prilikom konfigurisanja novog modema (ili novog modemskog softvera) jeste ispravno korienje komandnih nizova za inicijalizaciju (engl. init strings). Ovi nizovi su od sutinskog znaaja za ispravno pode,avanje modema pre svake upotrebe, jer u sluaju pogreke modem nee i pravno raditi (ako bi uopte i radio).
NAPOMENA: Nekoliko nizova AT komandi due je od jednog reda. Prilikom njihovog upisivanja u komunikacijski softver morate zato komande uneti bez razmaka da bi stale u isti red. Na prvi pogled, komandni nizovi za inicijalizaciju su sasvim nerazumljivi. Ali ako se malo zadubite u njih (i pri tom pogledate znaenje pojedinih skrae nica u tabeli 4.3), trebalo bi da za nekoliko trenutaka moete deifrovati ak i najnovije komandne nizove. Pokazau to na nekoliko jednostavnih primera. Komandni niz
ATSO=0&81&H1&W
saoptava modernu da ne odgovara na poziv (SO=O), da koristi upravljanje protokom pomou signala CTS (&81), upotrebi nepromenljivu DTE brzinu (&Hl) i da snimi ovako podeenu konfiguraciju u svoju memoriju poznatu kao NVRAM (&W). Kao to vidite, komandni niz je spisak pojedinanih komandi koje omoguavaju, onemoguavajuili podeavaju konkretne radne parametre tog modema. Veina proizvoaa modema nastoji da koristi osnovne podrazumevane vrednosti kako bi modem radio i bez izmena koje donosi komandni niz za inicijalizaciju, ali za njegov optimalan rad obino je potrebno izvesno prilagoavanje. Ako sami ne moete da pronaete odgovarajuikomandni niz za inicijalizaciju modema, obratite se proizvoau modema.
204
Poglavlje 4
Komandni nizovi za inicijalizaciju i Windows gS/gS/Me Komandni nizovi za inicijalizaciju modema u Windowsu 95/981Me i njegovom Dial-Up Networkingu mogu se podeavati u sistemskim registrima ili putem ikonice Modem u Control Panelu. Kada se modem instalira u raunar s Windowsom 9x, podrazurnevani komandni niz upisuje se u registarsku bazu iz upravljake datoteke modema .INF. Klju u bazi koji sadri taj podrazumevani niz glasi: HKEY_LOCAL_MACHINE\System\CurrentControlSet\ Services\Class\Modem\OOOO\Init
vie modema mogu za njih imati ID brojeve OOOO, 0001, 0002 itd. Ovu stavku registarske baze upotrebite za runo podeavanje komandnog niza za inicijalizaciju modema pomou editora registarske baze (REGEDIT). Veina korisnika, meutim, nerado se odluuje na intervencije u ovoj bazi poto je greke u tom postupku mogu otetiti, a samim tim i spreiti Windows 95/981Me da se podigne. Bri i bezbedniji nain podeavanja niza za inicijalizaciju modema jeste pomou ikonice Modem. Da biste to uradili, sledite ovaj postupak: 1. 2. 3. 4. 5. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Modem. Izaberite modem i pritisnite dugme Properties. Izaberite karticu Connection i pritisnite dugme Advanced. Prikazae se okvir za dijalog Advanced Connection Settings. Upiite novi komandni niz u polje Extra Settings. Tom prilikom ne morate koristiti prefiks AT.
Raunati s
Ovaj postupak moete i sami da isprobate. Upiite S 11=40 u polje Extra Settings. Pritisnite dugme OK kako biste snimili novo (izmenjeno) stanje, potom izaite iz Control Panela. Zatim pokuajte da se poveete s Internetom. Regitar S 11 odreuje koliko modem eka (u milisekundama) izmeu uzastopnih biranja tonova telefonskog broja. Podrazurnevano podeavanje je 70 milisekundi. Upisivanjem vrednosti 40 (milisekundi) trebalo bi da opazite znaajno kraenje vremena potrebnog za biranje broja (primer vai ukoliko imate tonko biranje brojeva). Neposredno ispod tekstualnog polja Extra Settings nalazi se polje za potvrdu "Append to log". Ako ga potvrdite, Windows e tokom svake modemke sesije zapisivati sve poslate i primljene komande. Tu moete proveriti da li . e modernu alju ispravne komande. Kombinacija komandi Sent i Received pomae vam da otkrijete da li je uzrok problema softver ili hardver raunara, ili ak i dobavlja usluga Interneta.
205
NAPOMENA: Ako imate problema s modernom, obavezno proverite da li postoji poboljana verzija njegovog upravljakog programa; to uvek inite i za druge raunarske komponente. Nov upravljaki program moe imati razliit (i bolji) podrazumevani komandni niz za inicijalizaciju moderna.
Dogovaranje modema Modemi se ne mogu povezati trenutno. Svako povezivanje je rezultat paljivo planiranog postupka dogovaranja. Modemi moraju da se dogovore o brzini, komprimovanju podataka, ispravljanju greaka itd. Bri modemi moraju prepoznati sporije modeme i prilagoditi im svoju brzinu. Postupak dogovaranja moda je najvaniji deo funkcionisanja modema (i najskloniji problemima). U ovom odeljku razmatra se postupak dogovaranja izmeu modema koji radi po standardu Y.22bis (na 2400 b/s) i drugog koji radi po standardu V32 (4800/9600 b/s):
1. Dizanje slualice. Prijemni modem "podie slualicu" (odnosno odgovara na poziv koji je dobio telefonskom linijom). Zatim eka najmanje dve sekunde. To se naziva ekanje na naplatu, poto telefonskim preduzeima treba toliko vremena da bi propisno ostvarila vezu. Tokom ekanja nije dozvoljeno slanje podataka. 2. Ton odgovora. Prijemni modem alje ton odgovora telefonskoj mrei. Radi se o tonu uestanosti 2100 Hz koji traje oko 3,3 sekunde. On ima dve namene. Prvo, on se uje iz zvunika prijemnog modema, pa korisnici koji runo menjaju reim rada znaju kada treba da prebace modem u . reim podataka. Sto je jo vanije, ton odgovora koristi telefonska mrea da bi onemoguila potiskivae odjeka (eha), i omoguila optimalan protok podataka. Ako bi potiskivai odjeka ostali aktivni, prenos podataka bi se odvijao u tzv. poludupleksu (samo u jednom smeru u datom trenutku). Prijemni modem zatim uti otprilike 75 milisekundi, dok razdvoji ton odgovora od podataka. 3. Signal USBl. Prijemni modem potom naizmenino alje binarne jedinice brzinom od 1200 b/s (taj proces je nazvan signal USBl). To prouzrokuje nepromenljivi ton koji se uje neposredno posle tona odgovora. Predajni modem otkriva signal USB l tokom 155 milisekundi, a zatim uti otprilike 456 milisekundi. 4. Signal Sl. Posle tiine od 456 milisekundi, predajni modem alje dvostruke cifre (na primer, OO i 11) brzinom 1200 b/s tokom 100 milisekundi (signal Sl). Stariji modemi koji rade po standardu Bell 212 ili Y.22 ne alju signal Sl, pa ako njega nema, prijemni modem koji radi po standardu Y.22bis smanjuje brzinu na 1200 b/s. Prijemni modem koji jo alje signal
v
206
Poglavlje 4
USB 1 prima signal S1 i odgovara slanjem istog signala u vremenu od 100 milisekundi, pa predajni modem zna da prijemni moe da radi na 2400 b/s. Tada oba modema znaju da e raditi brzinom 1200 b/s ili 2400 b/s. 5. Signal SBl. Predajni modem alje nasumine jedinice brzinom 1200 b/s (signal SB1). To stvara "beli um" koji proverava snagu u celom audio pojasu. Potom prijemni modem odgovara istim SB 1 signalom u trajanju od 500 milisekundi. 6. Spreman za odgovor. Posle 500 milisekundi, prijemni modem poinje da alje nasumine jedinice brzinom 2400 b/s tokom sledeih 200 milisekundi. Punih 600 milisekundi posle prijema signala SB 1 od prijemnog modema, predajni modem poinje slanje nasuminih jedinica brzinom 2400 b/s tokom sledeih 200 milisekundi. Poto oba modema zavre svoje emisije od 200 milisekundi, spremni su za prenos podataka. Dogovaranje modema Y.32 neobino je slino tom postupku u sluaju modema Y.22bis. Dogovaranje po standardu V.32 je ipak sloenije, poto obuhvata i podeavanje ispravljanja greaka. Analizirajmo sve faze tog postupka:
1. Dizanje slualice. Prijemni modem podie slualicu (odnosno odgovara na poziv koji je dobio telefonskom linijom). Zatim "eka na naplatu" onoliko koliko telefonska preduzea zahtevaju da bi propisno ostvarila vezu. Kao i kod modema koji rade po standardu Y.22bis, tokom tog ekanja nije dozvoljeno slanje podataka. 2. Ton odgovora. Prijemni modem alje ton odgovora telefonskoj mrei. Prema standardu Y.25, radi se o tonu uestanosti 2100 Hz koji traje oko 3,3 sekunde i vraa se modernu koji zove. Meutim, modem Y.32 koristi izmenjen ton odgovora, kome menja fazu svakih 450 milisekundi. To zvui kao kljocanje u inae jednolinom tonu. Ton odgovora ima dve namene. Poto se moe uti iz zvunika prijemnog modema, korisnici runog reima rada znaju kada treba da prebace modem u reim za podatke. Jo je vanije to ton odgovora koristi telefonska mrea za onemoguavanje potiskivaa odjeka (eha) da bi omoguila optimalan protok podataka. Modemi sami potiskuju eho. 3. Signal AA. Predajni modem eka otprilike jednu sekundu posle prijema tona odgovora i zatim alje ton uestanosti 1800 Hz (signal AA). Kada prijemni modem deifruje ovaj signal, znae (relativno brzo) da komunicira s modernom koji radi po standardu Y.32.
207
4. Smanjenje brzine USBl. Ako modem koji odgovara uje signal AA, odmah e pokuati da uspostavi vezu. U protivnom, odgovorie predajnom modernu signalom USB l (naizmeninim binarnim jedinicama na 1200 bis). To prouzrokuje prelazak na Y.22bis i odgovarajue smanjenje brzine u trajanju od tri sekunde. Ako predajni modem ne odgovori na taj signal unutar te tri sekunde, prijemni modem e nastaviti s pokuajima da uspostavi vezu po standardu Y.32. 5. Signali AC i CA. Tokom veze po standardu V.32, prijemni modem alje signal AC (meovite uestanosti 600 Hz i 3000 Hz) najmanje 112400. deo sekunde. Zatim obre fazu tog signala, proizvodei signal CA. 6. Signal Cc. Kada predajni modem otkrije promenu faze u signalu ACI CA, i sam obre fazu svog signala AA, proizvodei tako novi signal (signal CC). 7. Konfigurisanje potiskivaa odjeka (eha). Poto prijemni modem primi signal CC sa izmenjenom fazom, i on obrne fazu signala CA i tako ga pretvori u AC. Ovoliko obrtanja faze moda lii na besmisleno gubljenje vremena, ali ta razrnena signala neophodna je da bi se priblino izmerilo trajanje puta signala u oba smera (tzv. kanjenje propagacije), to je vano za ispravno podeavanje kola za potiskivanje odjeka. 8. Dogovaranje o detaljima. Poto razmenom obrtanja faze podese potiskivae odjeka, modemi razmenjuju podatke u reimu poludupleksa da bi podesili adaptivne ekvilizatore, testirali kvalitet telefonske linije i dogovorili prihvatljivu brzinu podataka. Pozvani modem prvi alje podatke (u vremenu od 650 do 3525 milisekundi). Modem pozivalac odgovara i ostavlja svoj signal ukljuen, dok pozvani modem alje drugi niz signala (engl. burst); tada se konano dogovara brzina prenosa podataka. 9. Prenos podataka. Poto se dogovori brzina prenosa podataka, modemi nastavljaju slanje nasuminih jedinica tokom najmanje 111200. dela sekunde (kratak zvuk tipa belog uma) a potom su spremni za prenos podataka.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema Modemi spadaju meu najraznovrsnije ureaje na tritu PC raunara. Zato ispravno instaliranje i podeavanje modema moe biti veoma teko i dugotrajno. Mada problemi s instaliranjem gotovo nikad ne oteuju nov modem, mogu mu ozbiljno sniziti performanse (ako bi uopte radio). Izdvajam najee probleme prilikom instaliranja novog modema:
208
Poglavlje 4
Neodgovarajui
hardverski resursi. Unutranji modem mora dobiti namenski Gedinstven) prekid i UlI adresu. Ako njemu dodeljene resurse koristi i neki drugi serijski ureaj u raunaru (poput mia), modem ili taj ureaj, a moda i oba, nee ispravno raditi. Izvadite modem i pronaite slobodne resurse pomou dijagnostikog programa. Ponovo konfiguriite modem da biste otklonili sve sukobe. Spoljni modemi koriste COM prikljuke, pa COM prikljuak mora biti konfigurisan s odgovarajuim prekidom (lRQ). Neispravni telekomunikacijski resursi. Svim modemima neophodan je pristup telefonskoj liniji da bi se povezali s drugim modemima. Ako je telefonski prikljuak neispravan ili loe utaknut, modem e moda dobro funkcionisati, ali povezivanje nee biti mogue. Izvadite kabI telefonske linije iz modema i utaknite ga u telefonski aparat. Trebalo bi da ujete signal slobodne linije kada podignete slualicu. Ako izaberete broj i ujete signal zvonjenja, linija je verovatno dobra. Proverite mikrokonektor RH! na modernu. Samo jedna savijena iglica moe dovesti do prekida linije, ak i u sluaju da je kabI ispravno utaknut u konektor. Ako modem delimino radi (kao faks, ali ne i kao modem), moda su obrnute ice u konektoru. Proverite to zamenom mesta crvene i zelene ice. Nepropisni kablovi. Spoljanji modem mora biti povezan sa serijskim prikljukom PC raunarapomou kabla. Stariji serijski kablovi imali su 25 ila. Kasnije su se odomaili 9-iglini serijski konektori i kablovi. Povedite rauna o tome da serijski kabI izmeu raunara i modema nema ukrtene ile na kontaktima 2 i 3. Proverite i da li su oba kraja kabla ispravna (i dobro utaknuta, bez savijenih iglica itd.). Ako treba, zamenite kabI. . Neodgovarajue napajanje. Spoljanji modemi dobijaju napajanje iz baterija ili iz ispravljaa naizmeninog napona. Proverite da li su baterije svee i dobro postavljene u leite. Ako koristite ispravlja naizmeninog napona (AC adapter), proverite da li je pravilno povezan s modernom. Pogreno softversko podeavanje. Obe vrste modema, i unutranji i spoljanji, moraju biti inicijalizovani odgovarajuim AT ASCn komandnim nizom pre uspostavljanja veze. Ako tog niza nema ili je netaan, modem nee raditi kako treba (ako uopte bude radio). Proverite komunikacijski softver i pobrinite se da AT komandni niz odgovara upotrebljenom modernu. Razlii tim modemima esto su potrebni neznatno razliiti komandni nizovi za inicijalizaciju.
209
Posumnjajte na modem. U svakodnevnoj upotrebi, moderni su obino sasvim pouzdani. Ako na modernu postoje kratkospojnici ili DIP preklopnici, proverite da li su parametri dobro podeeni. Najslabija taka modema je telefonski interfejs, poto je on izloen visokonaponskim udarima (npr. od grmljavine) koji ga napadaju s telefonske linije. Ako nita drugo nije pomoglo, pokuajte s novim modernom.
Testiranje komandnog procesora Komandni procesor je kontroler koji upravlja radom modema u komandnom reimu. On tumai, tj. prevodi nizove AT komandi. Ako nov modem ne radi kako treba, najpre proverite njegov komandni procesor. Postarajte se da uvek imate pri ruci odgovarajui korisniki prirunik modema (ako je mogue). U sluaju da komandni procesor dobro radi, ali modem odbija da obavlja uobiajene operacije komunikacijskog softvera, moe biti da taj softver ne snima (ne uva) parametre kao to su izbor COM prikljuka, brzina i format znakova. Pribegnite sledeem postupku:
Proverite instalaciju. Proverite da li je modem ispravno utaknut u namensku utinicu i povezan sa odgovarajuimserijskim prikljukom. Ako se radi o unutranjem modernu, treba da proverite njemu dodeljen prekid i UlI adresu. Pokrenite softver. Otvorite paket komunikacijskog softvera i odaberite direktnu vezu da biste uspostavili putanju od tastature do modema. Verovatno ete videti okvir za dijalog s trepuim kursorom. Ako modem dobro radi i ispravno je instaliran, trebalo bi da moete slati komande direktno njegovom komandnom procesoru. Proverite komandni procesor. Upiite komandu AT i pritisnite Enter. Modem bi trebalo da vrati OK kao kod rezultata. Ukoliko ste dobili povratno OK, modem verovatno ispravno radi. Ako se prikazuju udvostrueni znakovi, komandom ATEO onemoguite komandu mode echo. Ukoliko niste dobili povratno OK, upiite komandu ATE1 da biste omoguili komandu mod e echo. Ako nema odgovora, komande ne stiu do modema ili je on oteen. Proverite vezu modema i serijskog prikljuka. Ako se radi o unutranjem modernu, proverite da li je ispravno utaknut i da li su svi kratkospojnici pro. ". pIsno namestem. Resetujte modem. Pokuajte s resetovanjem modema komandom ATZ (posle nje pritisnite Enter). Ako modem odgovori sa OK, moda bi trebalo da podesite komandni niz za inicijalizaciju modema u komunikacijskom softveru.
210
Poglavlje 4
Pokuajte s fabrikim podeavanjima. Uitajte podrazurnevana fabrika podeavanja upisivanjem komande AT &F (posle nje pritisnite Enter). To bi trebalo da u svaki S-registar upie podrazurnevane vrednosti. Mogli biste pokuati i s komandom AT&OO (i posle nje pritisnite Enter), jer ona prevodi modem u asinhroni reim. Posle svakog od tih pokuaja trebalo bi da dobijete odgovor OK, kao znak da modem ispravno radi. Moda treba da poboljate komandni niz za inicijalizaciju modema. Ako modem i dalje ne odgovara, moe biti da je komunikacijski softver nekompatibilan s njim, ili je pak sam modem neispravan.
Testiranje biraa brojeva i telefonske linije Ako ste se uverili da komandni procesor modema ispravno odgovara, pozivom moete proveriti njegov telefonski interfejs; tako ete proveriti i liniju. U sluaju da s telefonskim interfejsom nema tekoa, a modem odbija da obavlja uobiajene operacije komunikacijskog softvera, moda taj softver ne uva parametre kao to su izbor COM prikljuka, brzina i format znakova. Preduzmite sledee da biste nali reenje:
Proverite instalaciju. Proverite da li je modem ispravno utaknut u svoju utinicu i povezan s odgovarajuim serijskim prikljukom. Ako se radi o unutranjem modernu, treba da proverite njemu dodeljen prekid i UlI adresu. Pokrenite softver. Otvorite paket komunikacijskog softvera i odaberite direktnu vezu da biste uspostavili putanju od tastature do modema. Verovatno ete videti okvir za dijalog s trepuim kursorom. Ako modem dobro radi i ispravno je instaliran, po svoj prilici moete da mu aljete komande direktno. Proverite bira brojeva. Upiite komandu DT (za tonsko biranje) i ceo broj koji treba pozvati, na primer ATDTl5088297 683 (na kraju pritisnite Enter). Ako telefonska centrala podrava samo impulsno biranje, upotrebite slovo P posle D. Kad zovete preko kune centrale, na poetak niza brojeva upiite 9 (odnosno odgovarajui broj za izlazak iz kune mree na spoljnu liniju). Trebalo bi da ujete signal slobodne linije, pa zatim tonove biranja razliitih brojeva. Trebalo bi da ujete i zvonjenje odredinog telefona. Ako ovo uspe, moete biti sigurni da telefonski interfejs ispravno bira brojeve, a isto tako i da linija radi kako treba. Proverite telefonski interfejs. Ako ne ujete signal slobodne linije, proverite telefonsku liniju biranjem broja s telefonskog aparata. Obratite panju na to da neke kune centrale moraju biti prepravljene da bi proizvodile najmanje 48 volti jednosmernog napona (da bi modem mogao da radi). Ukoliko se ne

uje
211
signal slobodne linije, a modem pokuava da izabere broj, telefonski interfejs ne zauzima liniju ispravno (ali bira brojeva radi). Ako modem dobija signal slobodne linije, ali se ne uju tonovi biranja broja, moda je oteen bira. U oba sluaja, pokuajte s drugim modernom.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema u Windowsu 98 ak i uz svestranost i podrku koju obezbeuje tehnologija "utakni i koristi", podeavanje mnogih modema jo uvek optereuju problemi instaliranja, konfigurisanja i loih performansi, naroito pri korienju na nekoj Windows platformi kao to je Windows 98. U ovom odeljku naveo sam osnovne smernice za otkrivanje i otklanjanje kvarova modema (koji nee da biraju broj) pod Windowsom 98. Testiranje modema. Ponite od provere statusa modema u Windowsu 98. Trebalo bi da bude ispravno prepoznat i instaliran uz odgovarajueupravljake programe:
1. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, zatim Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu Moderns. 3. Otvorite karticu General i proverite da li je modem na njoj ispravno prepoznat. Ako modem uopte nije prikazan, ili je netano prepoznat (opisan je drugi model), trebalo bi da s Interneta preuzmete najnoviju verziju njegovog upravljakog programa, uklonite sve sadanje stavke modema i zatim na ovaj nain dodate nove upravljake programe modema: 1. 2. 3. 4. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, zatim Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu System. Otvorite karticu Device Manager. Ako je prikazan neki modem, dvaput pritisnite njegovu granu da bi se proirila. Ako nijedan modem nije prikazan, proverite postoji li grana Other Devices; ako je ima, dvaput je pritisnite. 5. Dvaput pritisnite prikazani modem, zatim njegovu karticu Driver, pa dugme Update Driver. Potom
e
Windowsov arobnjak Update Device Driver potraiti najbolji upravljaki program (ili prikazati spisak iz kojeg moete izabrati odgovarajui upravljaki program). Ako ovog arobnjaka upotrebite za traenje najboljeg upravljakog programa, moete mu zadati mesto gde e ga traiti. Upravljaki programi za neke modeme nalaze se udirektorijumu \Drivers\Modem na kompakt disku Windowsa 98, ali ako ste s Web lokacije proizvoaa preuzeli nov
212
Poglavlje 4
skup upravljakih programa, potraite ih u direktorijumima Temp ili Download. Poto instalirate novu verziju upravljakih programa, pokrenite raunar i proverite da li su novi programi prikazani na kartici Driver. Zatim ponovo isprobajte modem. Ako su u Device Manageru prikazani novi upravljaki programi, a modem i dalje ne radi kako treba, nastavite da traite uzrok greke. Zavisno od toga da li modem radi samo pod Windowsom (tzv. WinModem) ili je standardan, sledite odgovarajui postupak. WinModem (ili "softverski" modem) radi samo uz odgovarajui upravljaki program za Windows. To znai da ga Windows mora prepoznati pre bilo kakvog pokuaja otkrivanja i otklanjanja greaka. Normalno bi bilo da Windows 98 otkrije prisustvo WinModema i da ga propisno prikae u Device Manageru. Ako on nije prepoznat, tri su mogua uzroka tome:
Problemi WinModema.
Taj WinModem je ranije bio prepoznat (mada odgovarajui upravljaki programi moda nisu bili instalirani). U tom sluaju, on bi trebalo da bude prikazan u Device Manageru, a upravljaki program auriran postupkom opisanim u prethodnom odeljku "Testiranje modema". Upravljaki programi za modem bili su ranije instalirani i potom uklonjeni, ali su se pojedine stavke zadrale u registarskoj bazi. Njih treba ukloniti da bi WinModem mogao ponovo da bude prepoznat. Da biste "poistili" sve stavke registarske baze povezane s WinModernom proizvoaa 3Com/US Robotics, upotrebite alatku WMREGDEL.EXE s kompakt diska Windowsa 98, i zatim pokrenite raunar iznova. Ta alatka je smetena u direktorijum \Drivers\Modem\3com-usr\WinModem. Ako Windows 98 ni posle toga ne prepoznaje modem, verovatno alatka WMREGDEL.EXE nije uklonila sve stavke iz registarske baze. Nema drugog reenja nego da se poveete s proizvoaem modema da biste dobili namenski softver ili uputstva za prevazilaenje ovog problema (moda ipak ima nekih stavki u registrima koje se moraju ukloniti runo). Poslednja mogunost koju treba razmotriti jeste kvar WinModema; moda je sam ureaj neispravan. Pokuajte s drugim WinModemom (ili od drugog proizvoaa), ili se poveite s njegovim proizvoaem da biste dobili uputstva za testiranje.
Dopunsko objanjenje o upravljakim programima WinModema.
Ako u Windowsu 98 nema upravljakihprograma za odreeni WinModem, on e zatraiti od vas da mu saoptite gde da ih trai. Uputite ga najpre na direktorijum \Drivers\Modem na kompakt disku Windowsa 98. Ako ne pronae odgovarajue

upravljake
213
programe, Windows 98 e dodati taj modem u granu Other Devices u Device Manageru. Potom moete upotrebiti Device Manager da aurirate postojee upravljake programe (tj. zamenite ih programima koje ste dobili od proizvodaa tog WinModema). Ako WinModem posle instaliranja i/ili auriranja upravljakih programa i dalje ne radi, moda je re o sukobu resursa ili nekom problemu specifinom za taj model modema. Naredni odeljci pomoi e vam u daljem otkrivanju i otklanjanju greke. NAPOMENA: Sa obzirom na zavisnost WinModema od operativnog sistema, postupak: otkrivanja i otklanjanja greke ne moete sprovesti van tog sistema. Na primer, WinModem ne moete da testirate komandama zadatim posle DOS-ovog odzivnika. Standardan faks modem ne preputa vane zadatke operativnom sistemu, niti zavisi od njega u pogledu neposredne podrke. To znai da takav modem moete testirati komandama zadatim posle DOS-ovog odzivnika, ak i ako ga Windows ne prepoznaje. Jedan od najlakih naina za testiranje modema jeste provera direktne komunikacije s njegovim prikljukom (COM prikljukom). Otvorite DOS-ov prozor u Windowsu 98, upiite komandu:
Problemi faks modema.
echo ATMIL3XOOTl2345
> COMI
i pritisnite Enter, ili zamenite COMI brojem serijskog prikljuka s kojim je modem povezan (COM2 ili COM3). Prva komanda, AT (skraeno od attention .panja), upozorava modem da e upravo dobiti neku komandu. Ml je univerzalna komanda za ukljuivanje njegovog zvunika (u sluaju da je podrazumevano iskljuen). L3 je univerzalna komanda za podizanje jaine zvuka modema na maksimum (ako je podrazumevano na minimumu). XOnalae modernu da izvri komandu bez ekanja na signal slobodne linije. To je korisno ako modem deli liniju s telefonskim aparatom. Konano, komanda OTl2345 saoptava modernu da izabere broj ,,12345". Da bi modem prestao da zauzima liniju, upiite
echo ATHO
> COMI
prikljuak,
i pritisnite Enter. Ako je modem povezan na drugi odgovarajuim brojem (COM2 ili COM3).
zamenite COMI
NAPOMENA: Da biste preveli raunar u DOS-ov reim, pritisnite dugme Start, izaberite opciju Shut Down, zatim opciju Restart In MS-DOS Mode i pritisnite OK. Da biste izali iz DOS-ovog reima, upiite ex it posle komandnog odzivnika i pritisnite Enter.
214
Poglavlje 4
Ako modem u DOS-ovom reimu ne odgovara signalom slobodne linije ili spremnosti za komunikaciju, moda je re o neispravnosti modema ili njegovog COM prikljuka. Proverite da li je taj prikljuak ispravno konfigurisan, ili runo ponovo konfiguriite modem. Ako postoji sukob resursa izmeu COM prikljuka i nekog drugog ureaja u raunaru, morate ga razreiti da bi modem mogao ispravno da radi. Ako takvog sukoba nema, isprobajte nov modem. Ukoliko modem u Windowsu 98 ne odgovara signalom slobodne linije ili spremnosti za komunikaciju, ali odgovara u DOS-ovom reimu, moda Widows ne komunicira propisno s tim COM prikljukom. Do toga moe doi iz nekoliko razloga: Windows ne prepoznaje taj COM prikljuak. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings pa Control Panel, dvaput pritisnite ikonicu Add New Hardware, i pratite na ekranu uputstva za prepoznavanje i instaliranje COM
prikljuka.
Neispravan je serijski prikljuak. Upotrebite alatku System File Checker (SFC) da biste proverili podobnost upravljakih programa SERIAL.VXD, VCOMM.VXD i SERIALUI.DLL za serijske prikljuke. Da biste otvorili SFC, pritisnite dugme Start, istaknite opciju Programs, izaberite opciju Accessories, potom System Tools i izaberite usluni program System Information. Kada se program pokrene, otvorite njegov meni Tools i izaberite System File Checker. Moda ete morati ponovo da instalirate ili da aurirate sve eventualno oteene datoteke. Moda postoji sukob oko resursa izmeu COM prikljuka i nekog drugog ureaja u raunaru. Morate ga otkloniti pomou Device Managera, po proceduri objanjenoj u narednom odeljku.
Razreavanje sukoba oko resursa.
COM prikljuak mora da koristi prekid (IRQ) i UlI adresu. Ako imate WinModem, predvidite i korienje jednog DMA kanala (direktnog pristupa memoriji). Ureaji koriste dodeljene resurse i ne srne se desiti da dva ureaja u raunaru koriste isti resurs. Ako do toga ipak doe, nastaje sukob oko resursa. Sukob spreava ispravan rad jednog ili oba sukobljena ureaja i zato mora da se otkrije i otkloni. U gotovo svim sluaje vima, pomou Device Managera moete rasporediti resurse i razreiti sukobe oko njih: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu System i izaberite karticu Device Manager. Ako sukob oko resursa spreava ureaj da ispravno radi, pored njegove ikonice pojavie se uzvinik u utom krugu, ali ne obavezno i pored oznake
215
WinModema. U tom sluaju, sami morate da utvrdite postoji li sukob oko r ursa. Da biste pregledali resurse koje modem koristi, sledite ovaj postupak: 1. Dvaput pritisnite granu Modem na kartici Device Manager. 2. Dvaput pritisnite ikonicu modema, a onda jeziak kartice Resources. NAPOMENA: Ako kartica Resources ne postoji, resursi tog modema ne mogu se konfigurisati pomou Windowsa 98. Da biste utvrdili koje resurse modem koristi, proitajte njegovu dokumentaciju. 3. Zapiite koje resurse modem koristi i pritisnite OK. 4. Dvaput pritisnite ikonicu Computer (na vrhu spiska hardvera u Device Manageru) da biste otvorili spisak svih dodeljenih raunarskih resursa. Pritisnite svaku stavku da biste utvrdili da li neki drugi ureaj zauzima resurs koji modem pokuava da koristi. NAPOMENA: Zanemarite sve ureaje koji koriste IRQ Holder for PC! Steering, poto to ne prouzrokuje sukob oko resursa. Ukoliko je drugi ureaj zauzeo resurs koji modem pokuava da koristi, moraete tom ureaju (ili modernu) da dodelite neki drugi resurs. Ako ureaj podrava nain rada "utakni i koristi", verovatno ete moi to da obavite pomou kartice Resources u Device Manageru (mada pojedini ureaji zahtevaju runo premetanje kratkospojnika ili DIP preklopnika na samom ureaju). Poto WinModemi uvek podravaju tehnologiju "utakni i koristi", njihove parametre moete menjati u Device Manageru:
1. Dvaput pritisnite granu Modem, zatim dvaput i oznaku WinModema. 2. Na kartici Resources pritisnite polje Use Automatic Settings da biste uklonili znak za potvrdu iz njega. 3. U polju Settings Based On pritisnite neku osnovnu konfiguraciju koja se ne sukobljava ni sa jednim drugim ureajem. Ako nijedna od raspoloivih konfiguracija ne zadovoljava taj uslov, moraete runo da izmenite dodelu resursa. Pritisnite poslednju raspoloivu osnovnu konfiguraciju i onda dvaput pritisnite resurs koji treba preraspodeliti. Ukoliko ni posle toga ne moete da otklonite sukob, moraete (bar privremeno) da uklonite drugi sukobljeni ureaj iz raunara. Opta uputstva koja su dosad razmatrana samo su osnovne smemice za reavanje najeih problema s modemima. Serviser bi ipak trebalo da bude upoznat i sa mnogim drugim nevoljama s modemima pod Windowsom 98.
Ostali problemi.
-----------------------------------,...
216
Poglavlje 4
Windows 98 ne prepoznaje pojedine tipove modema proizvoaa U.S. Robotics tokom postupka nadogradnje operativnog sistema. Do toga dolazi ak i u sluaju da modem savreno radi pod Windowsom 95. Ako WinModem ovoga proizvoaa nije prepoznat nakon pokretanja Windowsa 98 i nije prikazan u Device Manageru (ni u grani Modem niti u Other Devices), morate ukloniti sve stavke iz registarske baze povezane s tim modernom; za to upotrebite alatku WMREGDEL.EXE s kompakt diska Windowsa 98, i zatim ponovo pokrenite raunar. Ta alatkaje smetena u direktorijum \Drivers\Modem\3com-usr\WinModem. Ako Windows 98 i dalje ne prepoznaje modem, moe biti da alatka WMREGDEL.EXE nije uklonila sve neophodne stavke iz registarske baze. Preuzmite poboljanu verziju tog programa s FTP lokacije 3Com-US Roboticsa i pokuajte s njom. Packard-Bellovi raunari obino imaju WinModeme Sound4, a njih Windows 98 ne prepoznaje kako treba tokom postupka nadogradnje operativnog sistema. Ako ovaj modem prestane ispravno da radi nakon nadogradnje na Windows 98, poveite se s odeljenjem za tehniku podrku kompanije Packard Bell i od njih traite odgovarajue reenje problema (za konkretni model raunara).
WinModerni Sound4.
Moderni proizvoaa U.S. Robotics.
Posle nadogradnje na Windows 98, dvaput pritisnite ikonicu WinModema u Control Panelu. Moda ete dobiti sledeu poruku o greci: Error: There is no WinModem found in your computer. but some corrupted files were found and they have been cleaned.
Poruka WinModern Not Found.
Proverite da li u Device Manageru imate vie oznaka WinModema. Do toga obino dolazi ako WinModem ne koristi najnoviju datoteku .INF s podacima o konfiguraciji ili najnoviji upravljaki program. Moraete da obriete sve stavke modema iz Device Managera i registarske baze, i da ponovo otkrijete, tj. instalirate, WinModem pomou najnovije datoteke .INF s parametrima konfiguracije ili da uitate najnoviji upravljaki program koji se moe dobiti od proizvoaa modema.
Greke prikljuka.
Kada pokuate da upotrebite modem, dobijate poruku
poput Could not open port Ovaj tip poruka o hardverskoj greci obino je posledica sukoba oko resursa izmeu modema i nekog drugog ureaja (ili se neki program automatski pokree posle podizanja Windowsa, jer se nalazi u direktorijumu Startup, i
217
namenjuje taj COM prikljuak za drugu primenu, a ne za modem). Ako biste hteli da odstranite svaku mogunost sukoba oko resursa, postupite po smernicama objanjenim u odeljku "Razreavanje sukoba oko resursa". Ako proverom ustanovite da postoji sukob s nekim od programa koji se podiu iz direktorijuma Startup, pribegnite sledeem postupku da biste taj program privremeno onemoguili: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Programs, izaberite Accessories pa System Tools i potom pritisnite opciju System Information. 2. U meniju Tools izaberite System Configuration Utility. 3. Pritisnite jeziak kartice Startup. programe koji bi mogli da koriste prikljuak modema i uklonite znak za potvrdu iz polja pored njih. Ako niste sigurni treba li neki program da bude onemoguen ili ne, ponitite potvrdu svih polja osim ovih: ScanRegistry SystemTray LoadPowerProfile TaskMonitor
Pronaite sve
Poto snimite novo, izmenjeno stanje, ponovo pokrenite raunar i proverite da li je problem uklonjen. Ako nije, onemoguite i ostale manje vane programe udirektorijumu Startup. Prilikom pokuaja korienja usluga DiaZ-Up Networkinga (DUN), prikazuje se sledea poruka o greci:
Greka 630.
Error 630: The computer is not receiving a response from the modem. Check that the modem is plugged in. Turn the modem off, and than turn it back on.
Ova poruka o greci se pojavljuje ako modem koristi prilagoenu dodelu serijskog prikljuka, tj. kada Windows 98 nove ureaje instalira prepoznavanjem. U tim sluajevima, izmenite u DUN-u osobine serijskog prikljuka koji modem koristi, umesto da se gnjavite sa izmenom upotrebljenog prikljuka za modem. NAPOMENA: Neki programi udirektorijumu Startup mogu izazvati istu poruku o greci. Sistematski onemoguite programe u direktorijumu Startup, prema postupku objanjenom u prethodnom odeljku "Greke prikljuka".
Greka 633.
Kada pokuate da koristite usluge DUN-a, dobijate ovu
poruku:
Error 633: The modem is not installed or configured for DialUp Networking. To check your modem configuration, double-click the Modems i con i n Control Panel.
218
Poglavlje 4
Po pravilu, reenje je da obriete i ponovo konfiguriete DUN parametre za modem. U ostalim sluajevima, ovu poruku moe izazvati datoteka TELEPHON.INI ako je oteena ili ne postoji. Prilikom pokuaja da koristite usluge DUN-a, prikazuje se poruka o greci poput
Greka 745.
Error 745: An essential file is missing. Re-install Networking.
Dial~Up
Do ove poruke obino dolazi ako je oteena ili ne postoji .DLL datoteka DUN-a. U tom sluaju, uklonite podrku za DUN u programu Windows 98 Setup i zatim je ponovo instalirajte s kompakt diska Windowsa 98. Testirajte dijagnostiki program modema: pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i potom pritisnite opciju Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu Modems i izaberite karticu Diagnostics. Pritisnite dugme More Info da biste testirali modem. Ako on prolazi testiranje, ali nije dostupan u HyperTerminalu, Phone Dialeru ili DUN-u, problem je u podeavanju TAPI-ja (Telephony Application Programming Interface, TAPI) ili je datoteka TELEPHON.INI oteena ili ne postoji. Preinstalirajte TAPI ili obriite i ponovo instalirajte oteenu datoteka TELEPHON.INI.
Problemi s TAPI-jem.
Utvrdivanje verzije firmvera (BIOS-a) modema Danas je uobiajeno da moderni imaju BIOS (basic input/output system) ili "firmver" izraen u tehnologiji Flash. Takav BIOS je mogue aurirati kad god se pojavi novija verzija na Internetu. Mnogi moderni brzine 33,6 Kb/s, kao i modeli x2 i 56Kfiex brzine 56 Kb/s, imaju BIOS koji se moe aurirati. Ako razmiljate o prelasku na novu verziju BIOS-a modema, najpre treba da utvrdite koja verzija je aktuelna. Za to biste mogli upotrebiti HyperTerminal, pridravajui se sledeeg postupka:
1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Programs, izaberite stavku Accessories i zatim HyperTerminal. 2. Dvaput pritisnite ikonicu HyperTerm. 3. Kada se program pokrene, upiite TEST kao ime i nastavite. 4. Na pitanje o telefonskom broju, kao odgovor upiite 1234 i pobrinite se da odgovarajui modem bude izabran u padajuem meniju Connect Using. Pritisnite OK da biste nastavili postupak. 5. Pritisnite Cancel (nemojte pokuavati da se poveete putem telefonske Imee). Tako ete dobiti terminalski prozor. 6. Upiite ATE1 (ak i ako ta slova ne budete videli na ekranu pri upisivanju) i pritisnite Enter. Modem bi trebalo da odgovori sa OK.
219
Sada moete upisati svaku komandu koju elite. Pokuajte s komandama fl r i 3 ili ATi 92; one prikazuju verziju BIOS-a i tip modema koji koristite. Na primer, moj modem odgovara sa U.S. Robotics Sporster 33600 Fax V4.3.185 Poto pronaete verziju BIOS-a, moete je uporediti s novom verzijom lostupnom za preuzimanje s Interneta i aurirati BIOS samo ako je verzija na Internetu novija. Da biste utvrdili da li modem podrava standard V.90, sledite ovaj postupak: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite Control Panel, a zatim dvaput pritisnite ikonicu Moderns. 2. U kartici Diagnostics pritisnite odgovarajui modem i dugme More Info. 3. Posle nekoliko minuta pojavie se u polju s informacijama niz AT komandi i odgovori na njih. 4. Pronaite red koji poinje s ATI 7. Ako modem podrava standard Y.90, pored te komande treba da stoji Y.90. 5. Pritisnite OK.
Simptomi problematinih modema
U ovom odeljku objasniu tipine simptome problema s modemima i njihovog reavanja.
naine
Simptom 4.1. PC (ili komunikacijski softver) odbija da prepozna modem.
Ako je re o spoljanjem modernu, najpre proverite da li je ukljuen, a ako se radi o unutranjem modernu, proverite da lije ispravno i do kraja gurnut,u uti nicu. Proverite u parametrima CMOS-a da li je omoguen rad COM prikljuka spoljanjeg modema. Moda postoji sukob COM prikljuka i nekog drugog ureaja u raunaru oko prekida (lRQ). Proverite konfiguraciju unutranjeg modema (pomou Device Managera u Windowsu 95) i uverite se da nema sukoba oko hardverskih resursa. Ako imate potekoa s radom modema u reimu Terminal (poto izgleda da ne reaguje na AT komande), povedite rauna o tome da sve komande upisujete samo velikim slovima (AT) ili samo malim slovima (at). Meanje velikih i malih slova ponekad moe da zbuni modem.
Simptom 4.2. Modem brzine 33,6 Kb/s prepoznat je kao da mu je brzina 28,8 Kb/s. Ovo se moe dogoditi ako instalirana verzija Windowsa 95/98
nema podataka o hardveru brih modema, poput ovoga koji pokuavate da koristite. Zato treba da instalirate odgovarajui upravljaki program priloen uz modem u obliku datoteke .INF, odnosno dostupan preko Web lokacije proizvoaa modema.
220
Poglavlje 4
Simptom 4.3. Izgleda da modem ispravno radi, ali ne prikazuje komande koje se upisuju. Postoje dve vrste dupleksa: poludupleks i puni dupleks.
Poludupleksni modemi predaju i primaju podatke jedan od drugog. Punodupleksni uz to "primaju" i ono to sami predaju, dakle vraaju podatke poiljaocu kao odjek. Poto poludupleksni ne vraaju podatke na taj nain, obino se na ekranu ne vidi ono to se alje. Veina terminalskih programa ima opciju koja omoguava lokalni odjek (LOCAL ECHO), da bi se na ekranu prikazalo ono to se alje. Lokalni odjek esto moete omoguiti komandom ATE1 poslatom tokom direktne veze, ili dodavanjem komande E1 komandnom nizu za inicijalizaciju. Ako ne postoji opcija lokalnog odjeka, obino se isto moe postii prelaskom na puni dupleks. Zalbe korisnika da ne vide ta su otkucali reiete ukljuivanjem lokalnog odjeka ili prebacivanjem na puni dupleks.
y
Simptom 4.4. Izgleda da modem ispravno radi, ali na ekranu udvostrueno prikazuje svako otkucano slovo. Modemi punog dupleksa podrazurnevano
proizvode odjek. Ako je uz to omoguen lokalni odjek, videete ne samo ono to kucate nego i te znakove u odjeku, to e udvostruiti prikaz. Na primer, kada otkucate A, videete AA. To moe da smeta, ali je sasvim nekodljivo. Zalbe korisnika zbog udvostruenog prikaza reiete iskljuivanjem lokalnog odjeka komandom ATEO tokom direktne veze, odnosno dodavanjem komande EO komandnom nizu za inicijalizaciju modema.
y
Simptom 4.5. 32-bitni programi koji podravaju TAPI ne prepoznaju modem. Mada je modem instaliran pod Windowsom 95/98IMe, 32-bitni
TAPI program ne moe da pristupi modernu, ili ak pokree arobnjaka Install New Modem. Na primer, moda se arobnjak Install New Modem pokree kada pokrenete arobnjaka Make New Connection u DUN-u, iako je modem instaliran. Prilikom biranja broja dobijate sledeu poruku o greci:
Error 633: The modem is not installed or configured for dial-up networking. To check your modem configuration, doublecl i ck on the Modem i con i n the Control Panel.
Do ove greke najee dolazi ako je univerzalna datoteka za obezbeivanje TAPI usluga (UNIMDM.TSP) oteena ili ne postoji. Da biste ispravili greku, kopiju te datoteke prebacite s originalnog kompakt diska, odnosno disketa Windowsa, u direktorijum \Windows\System. Ona se nalazi u komprimovanoj datoteci WIN95_03.CAB za Windows 95, a u datoteci WIN98_63.CAB za Windows 98. Za verziju SE tog operativnog sistema potraite je u datoteci WIN98 69.CAB.
221
Simptom 4.6. Dijagnostiki program ne moe da pristupi modernu pod Windowsom 98. Kada pokuate da pokrenete dijagnostiki program modema (model Megahertz 10/100 LAN+56K Modem po standardu PCMCIA,
kompanije 3Com), posle buenja prenosivog raunara iz reima pripreme za rad (engl. standby), dobijate sledeu poruku o greci: Couldn't open port. Do ovoga dolazi ako pokuate da pokrenete dijagnostiki program pre nego to raunar pree u reim pripreme za rad. Takvi programi ostavljaju komunikacijski prikljuak modema otvorenim. Ako je prikljuakotvoren prilikom prelaska raunara u reim pripreme za rad, ostae otvoren i poto probudite raunar. Radi se o greci Windowsa 98, za koju postoji zakrpa na Microsoftovoj lokaciji. Engleska verzija zakrpe ima sledee atribute: VCOMM.VXD 6/25/99 12:51:29p 4.10.2017 Windows 98
Simptom 4.7. Pojavljuju se problemi s modernom Sierra Semiconductor 33,6 Kb/s. Kada pokuate da upotrebite taj modem pod Windowsom 98,
dobijate poruku o greci 630, a modem ne moe uspeno da se povee. Do toga ne dolazi sa svakim programom koji pokuava da koristi modem. Razlog lei u nepotpunoj kompatibilnosti upravljakog programa tog modema s Windowsom 98. Da biste reili problem, auriraj te upravljaki program modema na verziju koja je potpuno kompatibilna s Windowsom 98. Privremeno moete konfigurisati modem tako da koristi upravljaki program za modem Sierra '28800 PnP SQ3456 (mada e modem raditi na manjoj brzini od propisane):
1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite Control Panel,

2. 3. zatim dvaput pritisnite ikonicu System. Pritisnite jeziak kartice Device Manager, dvaput pritisnite stavku Modem, istaknite modem Sierra i pritisnite dugme Properties. Pritisnite jeziak kartice Driver, zatim dugme Update Driver, potom i dugmeDisplay a list of all the drivers in a specific location. so you can select the driver you want. U polju Manufacturer izaberite Sierra Semiconductor. U polju Models izaberite Sierra 28800 PnP SQ3456. Pritisnite dugme Next i sledite uputstva na ekranu do kraja instaliranja.
4. 5. 6.
222
Poglavlje 4
Simptom 4.8. Prilikom pravljenja ikone za neku telefonsku vezu, modema nema u polju Select A Device. Ako pokuate da upotrebite neku od postojeih
ikonica za vezu pod Windowsom 98, dobijate poruku o greci: Error 633: The modem is not installed or configured for Dial-Up Networking. To check your modem configuration. doublecl i ck the Modems i con i n Control Panel.
Ako testirate modem pritiskom na dugme More Info na kartici Diagnostics (koju dobijate otvaranjem apleta Modems u Control Panelu), on normalno odgovara i naizgled ispravno radi. Do ovoga dolazi ako je stavka TAPI Service Provider u registarskoj bazi oteena (ili ne postoji), ili je pak datoteka TELEPHON.INI oteena (ili ne postoji). Uite u registarsku bazu sistema i naite sledei klju:
HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Microsoft\Windows\Current_Version\Telephony\Providers
1. Upiite vrednost ProviderFilenameO u TSP3216L.TSP. Snimite novo podeavanje, izaite iz programa Registry Editor i iznova pokrenite raunar. Ako je datoteka TELEPHON.INI oteena (ili ne postoji), morate je ponovo instalirati. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Fi nd i izaberite Files or Folders. 2. U polje Named upiite te l ephon. i ni i pritisnite dugme Find Now. 3. Ako ne pronaete datoteku TELEPHON.INI, preskoite sledei korak. Ukoliko je pronaete, pritisnite je desnim tasterom mia, izaberite opciju Renarne, upiite tel ephon. 01 d i pritisnite Enter. 4. Izaite iz alatke Find, pritisnite dugme Start, istaknite opciju Run, upiite tapi i ni . exe i pritisnite Enter. S. Ponovo pokrenite raunar.
Simptom 4.9. Tekoe s modernom PhoebeMicro brzine 56 Kb/s pod Windowsom 98. Modem ne bira broj. Moda prekida vezu, rui komunikacijski
softver i alje poruku o greci The modem failed to respond. Make sure it is properly connected and turned on. If it is an internal modem or is connected. verify that the interrupt for the port is properly set. Problem najee prouzrokuju neispravni ili zastareli upravljaki programi priloeni uz ureaj. Poveite se s proizvoaem modema da bi vam ustupio najnovije upravljake programe, ili pokuajte s ugraenim upravljakim programima Windowsa 98/SE, koji se nalaze na njegovom kompakt disku.
223
Simptom 4.10. Modem odbija da bira broj prilikom korienja TAPI programa. Ako koristite TAPI program pod Windowsom 95/98 (kao to su
DUN, Phone Dialer ili HyperTerminal), dobijate poruku o greci:
There is no dial tone. Make sure your modem is connected to the phone line.
Do ove greke po pravilu dolazi kad pokuate da birate broj pomou kartice za povezivanje (engl. calling card), a omoguili ste opciju Wa i t for di al t one before di al i ng. Morate je onemoguiti sledeim postupkom: 1. 2. 3. 4. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, zatim Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu Moderns. Izaberite modem i potom pritisnite dugme Properties. Na kartici Connection pritisnite polje Wait for dial tone before dial i ng, da biste iz njega uklonili znak za potvrdu. 5. Dvaput pritisnite OK. 6. Ponovo pokrenite raunar.
Simptom 4.11. Svojstva modema ne mogu se videti pomou ikonice Kada izmenite svojstva modema pod WindowModems u Control Panelu.
som 95/98, dugme Configure je nedostupno u DUN-u ili HyperTerminalu. Ako u Control Panelu otvorite aplet Moderns, izaberete modem i pritisnete dugme Properties, prikazuje se poruka o greci The modem properties cannot be displayed because modem infor. mation is corrupt. Remove this modem by clicking Remove and add it again. uklanjanje i ponovno instaliranje modema ne pomau. Katkad problem prouzrokuje neodgovarajua verzija datoteke UMDMI6.DLL instalirana u direktorijum \Windows\System. U tom sluaju, preimenujte postojeu datoteku UMDM 16.DLL i sa originalnog Windowsovog kompakt diska presnirnite njenu kopiju. Gotovo bez izuzetka, problem prouzrokuje oteena datoteka MODEMUI.DLL. Da biste reili problem, pomou Windows Explorera ili My Computera preimenujte datoteku MODEMUI.DLL udirektorijumu \Windows\System u MODEMUI.OLD, zatim njenu kopiju s Windowsovog kompakt diska presnimite u isti direktorijum.
Simptom 4.12. Faks poruke s faks modema klase dva potpuno su neupotrebljive. Kada otvorite faks poruku u nekoj aplikaciji Windowsa 95/
Meutim,
98 (kao to je FaxViewer), vidite samo paralelne pruge ili prazne stranice. Ovo je gotovo uvek greka faks modema, poto neki od njih obru redosled bitova
224
Poglavlje 4
udolaznim faksovima. Da biste reili problem, promenite redosled bitova dolaznih faksova za sve faks modeme koji se tako ponaaju: programa za faks modem i pokrenite program za preureivanje registarske baze (REGEDIT). 2. Pronaite sledei registarski klju: HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Microsoft\AT Work Fax\Local Modems\TAPIOOOl<xxxx> l. gde <xxxx> oznaava jedinstven identifikator tog faks modema za TAPI, i kljuu dodajte znakovni niz CL2SWBOR. 3. Znakovnom nizu CL2SWBOR zadajte vrednost 1. 4. Snimite novo stanje, izaite iz editora registarske baze i pokrenite raunar Iznova.
Izaite iz
Simptom 4.13. Raunar ne prepoznaje ispravno unutranji modem brzine 28,8 Kb/s koji radi po standardu V.34. Kada pokrenete arobnjaka Add
New Hardware pod Windowsom 95/98, modem Y.34 prepoznaje se kao standardni, mada je obuhvaen spiskom hardvera. Do greke dolazi zato to modem prikazan u spisku nema brzinu 28,8 Kb/s, a instalirani ima. Da biste ispravno instalirali taj modem, morate obezbediti njegove fabrike upravljake programe: 1. 2. 3. 4. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, zatim Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu Moderns. Pritisnite dugme Add. Potvrdite polje Don't detect my modem; I will select it from a l i s t i pritisnite dugme Next. 5. Pritisnite dugme Have Disk. 6. U polje Copy Manufacturer's File From upiite putanju do diska na kojem su sadrani upravljaki programi proizvoaa i pritisnite OK. 7. Sledite uputstva na ekranu do zavretka instaliranja.
Simptom 4.14. Onemogueno je biranje telefonskih brojeva duih od 32 znaka. Kada pokuate da birate dug telefonski broj (preko 32 znaka) pod
Windowsom 98, modem ne odgovara ili nee da bira taj broj. Ovo je obino greka upravljakog programa, a prouzrokuje je modem bez kontrolera koji koristi upravljaki program "standardnog" (ili generikog) modema a ne vlastiti. Da biste reili problem, nabavite i instalirajte najnoviji upravljaki program za konkretan modem.
225
Simptom 4.15. Prilikom korienja programa pcANYWHERE pod Windowsom 98, modem ne moe ispravno da se inicijalizuje. Prilikom korienja
programa pcANYWHERE-a 7.0 firme Symantec za biranje broja modernom i uspostavljanje veze, prikazuje se poruka o greci Error i ni t i al i zi ng modem. Potom modem bira broj i uspostavlja vezu. Performanse programa pcANYWHERE nisu umanjene, ali se ta poruka pojavljuje prilikom svakog uspostavljanja veze modernom iz tog programa. Radi se o greci njegove verzije 7.0, pa ete problem reiti prelaskom na verziju 7.5 (ili noviju).
Simptom 4.16. Modem je prepoznat na pogrenom COM
raunara.
prikljuku
Modem ne odgovara ili ne radi ispravno, a izgleda kao da koristi prikljuak COM3 umesto COM1 kako je konfigurisan. Radi se o poznatom problemu raunara poput Acerovog Aspirea, koji prouzrokuje greka u sistemskom BIOS-u. Na primer, do problema dolazi ako je prikljuak COM1 onemoguen, a raunar neispravno prijavljuje njegov status. Windows 95/98 ipak "vidi" COM1, pa modernu dodeljuje COM3 da bi izbegao sukob oko resursa. Dugorono reenje je auriranje sistemskog BIOS-a, a privremeno da onemoguite COM1 u Device Manageru:
1. Desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer, levim pritisnite dugme Properties i izaberite karticu Device Manager. 2. Dvaput pritisnite granu Ports (COM and LPT), izaberite Communications Port (COM1), i pritisnite dugme Properties. 3. Potvrdite polje Di sab l e i n thi s ha rdwa re profil e i pritisnite OK. 4. Dvaput pritisnite granu Moderns, izaberite problematian modem, pritisnite dugme Remove, pa onda OK. Potom pokrenite raunar. 5. Poto se sistem ponovo podigne, sledite uputstva na ekranu za ponovno instaliranje modema.
Simptom 4.17. Prilikom biranja broja modernom prikazuje se poruka "Error 630". Kada pokuate da izaberete neki broj pod Windowsom 98,
dobijate poruku o greci: Error 630: The computer is not receiving a response from the modem. Check that the modem is plugged in. Turn the modem off, and than turn it back on. Moe se dogoditi da dobijete i poruku o greci koja ukazuje da je komunikacijski prikljuak zauzet ili neispravan. Do toga dolazi ako je opcija Support SerialKey devices (koja olakava rad na raunaru hendikepiranim osobama)
226
Poglavlje 4
podeena tako da koristi isti COM prikljuak kao i modem. Najpre ete morati da onemoguite ili promenite podeavanje opcije Support SerialKey devices: l. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings pa Control Panel i dvaput pritisnite stavku Accessibilty Options. 2. Na kartici General uklonite znak za potvrdu iz polja Support SerialKey devices ili pritisnite dugme Settings. Izaberite neki drugi COM prikljuak u polju Serial port i pritisnite OK. . 3. Pritisnite OK.
Simptom 4.18. Program za video konferencije CU-SeeMee nee da proradi Kada pokuate da uspostavite video na ADSL liniji pod Windowsom 98/SE.
konferenciju uz neki server za deljenje Internet veze (engl. Internet connection sharing, ICS) preko asinhrone digitalne pretplatnike linije (ADSL), ne moete se povezati ni s jednom lokacijom na Internetu koja to obez~euje. Ako i moete da pokrenete konferenciju, ona saoptava da je isteklo vreme u kome se eka na prijavljivanje drugih uesnika. Treba da onemoguite ICS na serveru:
l. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, potom Control Panel i dvaput pritisnite stavku Internet Options. 2. Pritisnite jeziak kartice Connections, onda dugme Sharing. 3. Ponitite potvrdu polja Enable Internet Connection Sharing i pritisnite OK. 4. Koristite CU-SeeMee na ICS serveru.
Simptom 4.19. Modem kod korisnika ne odgovara na pozive, a u servisu radi dobro. Prema novim amerikim propisima, korisnici imaju pravo da
telefonsku liniju, uz uslov da obaveste telefonsku kompaniju o tome koliki je njihov ekvivalentni broj zvona (engl. ringer equivalence number, REN) i koji su njihovi registarski brojevi prema standardu FCC. Mada samo mali broj korisnika obavetava lokalnu telefonsku kompaniju o broju telefonskih aparata i ostalih "zvrcala" prikaenih na liniju, trebalo bi da svi to ine. Naime, veliina napona zvonjenja koji se isporuuje svakom telefonskom prikljuku jeste ograniena. Ako je telefonska linija preoptereena, napon zvonjenja nee biti dovoljan za sva zvona u svim prikljuenim urea jima. Ekvivalentni broj zvona je optereenje koje ureaj predstavlja za liniju. Da bi modem mogao da odgovori na poziv, prethodno mora da otkrije signal zvonjenja na liniji. Ako je taj signal preslab, modem ga nee otkriti, niti e pokrenuti sekvencu odgovora.
prikae svakakve ureaje na
227
Korisnik treba da skine nekoliko ureaja s telefonske linije i zatim proveri da li je problem otklonjen. S modernim faks mainama, modemima, telefonskim aparatima s vie slualica i automatskim sekretaricama nakaenim na istu liniju, nije ni udno to se brzo preoptereti signal zvonjenja. Korisnik bi, osim toga, trebalo da popie registarske brojeve i ekvivalentne brojeve zvona svih svojih telefonskih ureaja i da o tome obavesti telefonsku kompaniju, da bi telefonska centrala povisila napon zvonjenja i kompenzovala dodatno optereenje. Za svaki sluaj, proverite da li korisnik ispravno pokree komunikacijski softver pre nego to modem pokua da primi poziv. Ukoliko odgovarajui softver nije pokrenut, a modem nije u reimu automatskog odgovaranja, on nee moi da odgovori na poziv.
Simptom 4.20. Modem prima ili alje nejasne poruke, ili veoma teko bilo ta prikazuje. Serijska komunikacija zavisi od parametara okvira podataka
i od potpunog podudaranja predajne i prijemne brzine. Brzina u bodima, broj bitova podataka, startnih bitova, stop bitova i parnost - sve to mora biti identino na oba kraja veze ili e doi do greke. Ta greka se oituje kao nepostojanje podataka ili kao neispravni podaci na ekranu. Proverite i nain upravljanja protokom podataka (XONIXOFF, DTRlDSR, CTSIRTS), kao i to da li je on ispravno podeen. Neslaganje brzina u bodima najee prouzrokuje naizgled mrtav modem, pri emu se na oba kraja nita ne prikazuje. Modemi automatski dogovaraju zajedniku brzinu veze u bodirna, bez obzira na parametre terminalskih programa i obino se povezuju najviom brzinom u bodima koju podrava sporiji modem; , ako se povezuje modem brzine 14.400 b/s s modernom brzine 2400 b/s, oba e se podesiti na 2400 b/s. Ukoliko je softver na brem kraju podeen na veu brzinu, obino se dobija mnogo besmislenih poruka (ili nita). Ako problem prouzrokuje povezivanje s nekim servisom poput BBS-a, pozovite njegovog administratora i zabeleite parametre veze. Brzinu prenosa podataka moete saznati i od modema. Pre biranja broja uspostavite direktnu vezu s modernom i zadajte mu komandu ATQO Vl. Time ste mu naredili da reima ispisuje kodove rezultata svih operacija. Prilikom povezivanja videete poruku poput CONNECT 2400. Brojani deo poruke je zapravo b/s brzina veze, pa prema njoj moete da ponovo konfiguriete softver. Broj bitova podataka, zaustavnih bitova i bitova parnosti moete pronai metodom pokuaja i pogreke, no gotovo svi BBS-ovi koriste osam bitova podataka, jedan zaustavni bit i nula bitova parnosti (engl. parity). Ako ste prisiljeni na metodu pokuaja i pogreke, obraujte jedan po jedan parametar. Najpre treba da ujednaite brzine u bodirna, zatim da zadate broj bitova podataka, a onda broj zaustavnih bitova
..
228
Poglavlje 4
i bitova parnosti. Ako napravite vie izmena istovremeno, neete znati pojedinane posledice svake od njih. Moda je to naizgled spor put, ali e ukupno potroeno vreme biti manje.
Simptom 4.21. Modem je povezan i
ukljuen,
ali ne odgovara.
Parametri
komunikacijskog softvera moraju odgovarati parametrima COM prikljuka modema. Proverite da li su svi parametri modema ispravno uneseni i snimljeni. Uspostavite direktnu vezu s modernom i upiite komandu ATZ. Tako ete ga resetovati. Modem bi trebalo da odgovori OK ili O (to je brojani ekvivalent odgovora OK). Ako ne dobijete taj odgovor, pokuajte s prikljukom COM2, pa s COM3 i COM4. Ako nijedna od tih kombinacija ne uspe, proverite da li su ispravno podeeni DIP preklopnici ili kratkospojnici na modernu. Na kraju, isprobajte modem na drugom raunaru ili ga odmah zamenite.
Simptom 4.22. Modem ne moe da pristupi liniji.
Modem nije u stanju da zapone poziv niti da odgovori na njega. Veina dananjih modema ima dva telefonska prikljuka RJ 11, jedan za spoljnu liniju (oznaen slovima LINE ili slikom zidne telefonske utinice) i drugi za telefonski aparat (oznaen slovima PHONE ili slikom telefonskog aparata). Proverite da li je na prikljuak LINE spojena spoljna telefonska linija. Prikljuak PHONE treba da bude slobodan dok ispitujete modem. Runo testirajte modem uspostavljanjem direktne veze i upisivanjem komande poput ATDTl5083667683. Poto upiete komandu, modem bi trebalo da podigne slualicu, dobije signal slobodne linije i izabere brojeve. Ako se to desi, prilino je sigurno da modem ispravno radi, a da je greka u komunikacijskom softveru. Proverite komandne nizove za inicijalizaciju modema ili pokuajte s drugim komunikacijskim paketom. Ako modem ne odgovara tokom direktne veze, proverite da li je ispravno prikljuen i instaliran. Konano, isprobajte novi modem umesto ovoga.
Simptom 4.23. Modem naizgled dobro radi, ali prikazuje besmislice kad god bi trebalo da pokae tekstualnu grafiku IBM-a, poput okvira ili ANSI simbola. Pogrean je reim emuliranja terminala u raunaru. Verovatno je
komunikacijski softver podeen na korienje rei podataka od sedam bitova. Skup znakova IBM-ovih simbola poinje od ASCII znaka 128, pa mu stoga treba i osmi bit. Podesite komunikacijski softver da koristi osmobitne rei. Mogue je i da tokom veze koristite neobian skup ASCII znakova. Pokuajte s korienjem znakovnog skupa koji emulira ANSI BBS ili TTY.
229
Simptom 4.24. U tekstu se esto prikazuju udne grupe znakova, na primer, ,,[Om". Radi se o kontrolnim kodovima ANSI standarda, koji poku-
avaju da upravljaju prikazom na ekranu. ANSI kodovi su popularni u BBS softveru i koriste se za zadavanje boja, crtanje ASCII okvira, brisanje ekrana, premetanje kursora itd. DOS obezbeuje upravljaki program po ANSI standardu ANSI.SYS, koji moete uitati pomou datoteke CONFIG.SYS tokom podizanja sistema. Veina dananjih terminalskih programa obezbeuje tu mogunost. Ako moete da birate skup znakova koji se emulira u komunikacijskom softveru, pokuajte sa ANSI.BBS.
Simptom 4.25. Modem glasno kljoca kad je na liniji.
y
U telefonskoj liniji verovatno postoji kratak spoj. Skljocanjem se modem oglaava kad pokuava da odgovori na poziv a doe do kratkog spoja, te sputa slualicu kada taj spoj nestane. Zamenite telefonski kabI od modema do zidne telefonske utinice. Ti kablovi ne traju dugo ako se neprestano koriste. Ako se kljocanje nastavi, pokuajte s drugom telefonskom linijom; moda je neispravno oienje izmeu zidne utinice i telefonskog stuba. Ukoliko sumnjate na to, obratite se Telekomu. Zatim pokuajte da uspostavite direktnu vezu s modernom i upiite komandu AT&F, kojom se podrazurnevana fabrika podeavanja vraaju u modem. Ako je time otklonjen problem, inicijalizovano stanje modema nije potpuno kompatibilno s karakteristikama problematine telefonske linije. Paljivo proverite sve parametre modema i pokuajte da njihovom izmenom normalizujete rad modema. Ako podrazurnevana fabrika podeavanja nisu pomogla, a telefonska linija izgleda pouzdana, moda je problem u telefonskom interfejsu modema. Proverite to drugim modernom. Modem je ukljuen i ispravno prikljuen. On bira traeni broj i uje se dogovaranje, ali se veza nikada ne uspostavi. Radi se o klasinom problemu podeavanja softvera. Cesto se pri tom vidi poruka NO CARRIER. Proverite sve parametre u komunikacijskom softveru, naroito komandni niz za inicijalizaciju. Proverite da li svaka stavka tog niza odgovara konkretnom modernu. Ako je niz komandi za inicijalizaciju naizgled ispravan, onemoguite modem da koristi protokol MNP5. Proitajte ta u korisnikom uputstvu pie o tome, ali veina modema koristi komandu AT/ NO. Ako modem koristi MNP5, a odredini modem ne, dogovaranje moe da ne uspe. Ukoliko problem i dalje nije reen, spustite brzinu prenosa podataka. Premda moderni uglavnom automatski podeavaju odgovarajuu brzinu, neki moderni to ne podravaju i mogu izazvati blokiranje tokom dogovaranja.
Simptom 4.26. Modem se teko povezuje s drugim modemima.
y
230
Poglavlje 4
Drugi uzrok problema lei u tome to modem nije podeen da dovoljno dugo eka na nosei signal udaljenog modema. Vreme tog ekanja se podeava upisivanjem veeg broja u S-registar S7. Pokrenite komunikacijski softver, uspostavite direktnu vezu (terminalski reim) i upiite ATS 7? (i pritisnite Enter). Dobiete trenutnu vrednost registra S7. Komandom ATS7= 10 produiete vreme ekanja, u ovom sluaju na 10 sekundi. To bi trebalo da je dovoljno dugo vreme za odgovor odredinog modema. Ako nita drugo nije uspelo, pokuajte s modernom drugog proizvoaa. Simptom 4.27. Modem poinje da bira broj pre nego to je dobio signal slobodne linije. Zbog toga on gubi nekoliko cifara tokom biranja broja, pa ne moe da uspostavi vezu. Verovatno modem dobro radi, ali posle podizanja slualice ne eka dovoljno dugo na signal slobodne linije. Reiete problem tako to ete produiti vreme ekanja pre biranja broja. Ta vrednost se uva u registru S6. Da biste videli njenu trenutnu vrednost, pokrenite komunikacijski softver i uspostavite direktnu vezu (terminalski reim). Zatim upiite ATS 6? i pritisnite Enter. Due vreme ekanja zadajte komandom ATS6= 10 (u ovom sluaju 10 sekundi). Simptom 4.28. Modem ima tekoe sa slanjem i prijemom podataka kada je ukljuena programirana tednja energije. Ovakvi problemi su svojstveni PCMCIA modemima u prenosivim raunarima. Programirana tednja energije mnogih prenosivih raunara smeta funkcionisanju modema. Ispravan rad modema obino zavisi od maksimalne brzine procesora, a ona je najee umanjena poto se ukljui tednja energije. Najjednostavnije reenje je da onemoguite tednju energije tokom korienja modema (i da je ukljuite nakon toga). Problem se moe reiti i tako to ete aurirati BIOS prenosivog raunara ili upravljaki program modema. Simptom 4.29. Prikazuje se poruka "Already online" ili "Carrier already established". Ovakve greke prouzrokuje pokretanje komunikacijskog softvera kada je modem ve na liniji. Isti problem e nastati i onda kada je signal Carrier Detect (CD) postavljen na "uvek ukljuen" (engl. always on), to se obino zadaje komandnim nizom AT&CO. Da biste obezbedili da signal CD bude ukljuen samo kada modem uspostavi vezu, upotrebite komandni niz AT&Cl&D2&W. Dodatak &W smeta komandni niz u postojani (engl. non-volatile) RAM (NVRAM). Ako do problema doe kada prekinete vezu, a modernu niste dali priliku da se odjavi, moraete ponovo da pokreete sistem da biste "obrisali" signal CD. To neete uspeti komandama AT&F niti ATZ.
231
Simptom 4.30. Modem odbija da odgovori na poziv.
Najpre podesite komunikacijski softver tako da odgovara na pozive, ili prebacite modem u reim automatskog primanja poziva (upisivanjem jedinice ili nekog veeg broja u S-registar SO). Na spoljanjim modemima videete da lampica AA svetli kada je modem u reimu automatskog odgovaranja. Probleme izaziva i nesposobnost modema da prepozna signal DTR (engl. data terminal ready terminal podataka spreman), koji daje njegov raunar. Nain na koji modem odgovara na signal DTR zadaje komanda AT&D. Ako je podeen da prati signal DTR, spoljanji modem ukljuuje lampicu TR. Ako lampica TR ne svet1i, modem ne prihvata poziv bez obzira na to da li je automatsko prihvatanje poziva ukljueno ili nije. Ako serijski prikljuak raunara ne podrava signal DTR, ili kabI modema nije s tim prikljukom povezan, upotrebite komandu AT&DO. U protivnom, upotrebite komandu AT&D2.
Simptom 4.31. Modem se povremeno prebacuje u komandni reim.
Ako doe do toga, moraete da promenite obradu signala DTR. Da biste reili problem, upotrebite komandu AT&02.
Simptom 4.32. Modem nee da se povee brzinom 2400 bIs s drugim modemom te maksimalne brzine. Radi se o nekompatibilnosti veoma raz-
generacija hardvera. Modem s kojim pokuavate da se poveete gotovo sigurno ne podrava ispravljanje greaka (protokole MNP). Ispravljanje greaka na modernu moete onemoguiti komandom AT&MO (posle ega treba da pritisnete Enter i ponovite poziv). Kada zavrite tu vezu, resetujte modem komandom ATZ da biste mu ponovo omoguili ispravljanje greaka.
Simptom 4.33. Komunikacijski softver prijavljuje mnogo CRC greaka, kao i malu brzinu prenosa podataka (mereno brojem znakova u sekundi, engl. character per second, CPS). Uzrok moe biti loa telefonska veza. Poku-
liitih
ajte da se ponovo poveete sa istim brojem. Verovatno e poziv biti drugaije sproveden kroz telefonsku mreu (engl. routed), to e dati pouzdaniju vezu. Zatim proverite nain upravljanja protokom podataka (XON/XOFF, CTSIRTS itd.) da biste se uverili da je optimalan, ili upiite AT& Fl u terminalskom reimu da biste uitali parametre optimalnog upravljanja protokom. Moda je prevelika brzina serijskog prikljuka u komunikacijskom softveru, u odnosu na UART modema ili telefonske linije. Pokuajte daje pomou komunikacijskog softvera smanjite na 38.400 bIs ili 19.200 b/s (ili jo manju za sporije modeme). Moda modem koji zovete ima tekoa sa izabranim protokolom za prenos podataka (engl./zle transfer protocol, FTP). Pokuajte s drugim FTP-om (npr. Ymodem-g umesto Zmodema). Ako su vam dostupni drugi protokoli, nemojte
232
Poglavlje 4
koristiti Xmodem. Moe biti i da se TSR program izvrava u pozadini i ometa prenos podataka. Onemoguite sve TSR programe koji se izvravaju u pozadini i ponovo isprobajte komunikaciju.
Simptom 4.34. Tokom prenosa faksova prema standardu V.17 neprestano dolazi od greaka. Slanje faksa modernom po pravilu ne bi trebalo da pred-
stavlja nikakav problem za PC, ukoliko se vodi rauna o nekim elementima tog procesa. U ovom sluaju, komandni niz za inicijalizaciju modema moda nije dovoljan ili potpun za prenos faksova. Upiite ispravan niz AT komandi za inicijalizaciju modema pre slanja faksova (poput AT&H3& I 2&R2S7=90). Mogue je i da se TSR program izvrava u pozadini i ometa prenos podataka. Onemoguite sve TSR programe koji se izvravaju u pozadini i ponovo testirajte komunikaciju. Moe biti da je zastareo upravljaki program za komunikaciju. Instalirajte upravljaki program za komunikaciju priloen uz softver za faks (moda ete zato morati nanovo da instalirate modem). Proverite da li je brzina previsoka - pokuajte s 9600 bis.
Simptom 4.35. 32-bitni programi za komunikaciju prijavljuju manju brzinu od 16-bitnih. Na primer, ako 16-bitni programi prijavljuju brzinu komuni-
kacije od 38.400 bis, 32-bitni programi iz Windowsa 95/98 prijavljuju 14.400 bis. Problem se krije u razliitim nainima prijavljivanja brzine tih programa. Prilikom izvetavanja o brzini komunikacije, 32-bitni program projektovan za Windows 95/98 INT prijavljuje linijsku brzinu modema. To je brzina prenosa podataka po liniji izmeu dva modema. Za razliku od njega, veina 16-bitnih programa projektovanih za DOS i Windows 3.x prilikom izvetavanja o brzini komunikacije prijavljuje brzinu prikljuka. To je brzina kojom podatke razmenjuju raunar i njegov modem (brzina serijskog prikljuka raunara s kojim je modem povezan). Poto je brzina prikljuka obino vea od linijske brzine modema, 16-bitni programi najee prijavljuju veu brzinu komunikacije od 32-bitnih. Da biste reili problem, primenite sledei postupak: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, zatim Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu Modem. Izaberite modem i pritisnite dugme Properties. Na kartici Connection pritisnite dugme Advanced. Upiite S95=0 u polje Extra Settings i pritisnite OK. Pritisnite OK, onda dugme Close.
233
Simptom 4.36. Tokom instaliranja, program za podeavanje modema ne moe da pronae unutranji modem. Najverovatnije je da postoji hardver-
ski sukob izmeu modema i nekog drugog ureaja u raunaru. Prvo proverite instalaciju hardvera. Prekid (IRQ) i UlI adresa treba da budu ispravno podeeni i da ih ne koriste drugi ureaji. Pod Windowsom 95/98IMe, sukobljeni ureaji su obino prikazani u Device Manageru sa uzvinicima u utom kruiu. Zatim proverite da lije modem ispravno i do kraja umetnut u utinicu. Ako je neki od pozlaenih ivinih kontakata na kartici modema zaprljan ili je korodirao, oi stite sve te kontakte gumicom za brisanje. Isprobajte modem u drugoj utinici. Ako je re o spoljanjem modernu, proverite preklopnike i kratkospojnike na njemu. Oni uglavnom koriste niz DIP preklopnika za podeavanje svojstava. Pregledajte dokumentaciju modema i proverite da li su svi preklopnici ispravno namesteru.
v
Simptom 4.37. Posle instaliranja novog unutranjeg modema, upravljaki program mia je prestao da se uitava ili se mi pomera nasumino.
Gotovo bez izuzetka, radi se o hardverskom sukobu novog modema i postojeeg prikljuka mia. Najpre proverite instalaciju hardvera. Ako je mi povezan s nekim COM prikljukom, dodelite modernu drugi COM prikljuak. Moda ete morati da onemoguite COM2 na matinoj ploi ili UlI kontroleru, i da podesite modem kao COM2. Pod Windowsom 95/98, sukobljeni ureaji su u Device Manageru obino prikazani sa uzvinicima u utom kruiu.
Simptom 4.38. Posle instaliranja upravljakog softvera modema, Windows se blokira ili rui. Ovo je gotovo uvek posledica neispravnog ili zastarelog
upravljakog
programa modema. Proverite instalaciju softvera. Proverite da li verzija upravljakog softvera koju ste instalirali odgovara tom konkretnom modernu, ali i postojeoj verziji Windowsa (3.1,3.11,95, ili 98). Verziju upravljakog softvera obino moete proveriti na Web lokaciji proizvoaa. Ako otkrijete da ona ne odgovara, pokrenite usluni program za deinstaliranje priloen uz taj upravljaki program da biste potpuno obrisali sve njegove komponente. U protivnom, moraete runo da uklonite svaki spomen tog upravljakog programa iz datoteke SYSTEM.INI. Pod Windowsom 95/98IMe, esto je mogue ukloniti ureaj iz Device Managera i potom pustiti Windows da ga ponovo pronae tokom sledeeg podizanja sistema (i da instalira nov upravljaki program).
234
Poglavlje 4
Simptom 4.39. DOS-ov komunikacijski softver dobro radi, a Windowsov
Moda dobijate i Windowsove poruke o greci koje ukazuju da nedostaju neke datoteke. U veini sluajeva, upravljaki program modema (ili neki od potrebnih parametara) nije bio dobro uitan. Proverite instalaciju softvera i da li verzija upravljakog softvera koju ste instalirali odgovara tom modernu i postojeoj verziji Windowsa. Ako je mogue, deinstalirajte upravljake programe modema i potom ih uitajte iz poetka, vodei rauna o tome da svi parametri odgovaraju trenutnoj konfiguraciji. Zatim posetite Web lokaciju proizvoaa i tamo potraite sve ispravke i zakrpe koje mogu zatrebati modernu i njegovim upravljakim programima. Moda ete morati runo da podeavate datoteke SYSTEM.INI i WIN.INI, kao i registarsku bazu Windowsa 95/98.
Simptom 4.40. Otkazala je funkcija modema za prepoznavanje specifinog naina zvonjenja. Neki novi moderni podravaju prepoznavanje specifi
nee.
nog naina zvonjenja (engl. distinctive ring), to obezbeuju mnoge telefonske kompanije. One tako omoguavaju da modem koristi zajedniku telefonsku liniju s drugim ureajima, a da odgovara na pozive samo kada prepozna specifian nain zvonjenja. Najei problem je neodgovarajua konfiguracija modema. Pokuajte da pozovete brojeve na telefonskoj liniji sa specifinim nainom zvonjenja i proverite da li se svaki od tih brojeva oglaava na ispravan nain. Ne zaboravite da uslugu specifinog naina zvonjenja ne obezbeuju sva telefonska preduzea, niti je ona dostupna u svim podrujima. Zatim proverite da li u komandnom nizu za inicijalizaciju postoji SIOL Moderni koji podravaju prepoznavanje specifinog naina zvonjenja obino upravljaju tom funkcijom pomou registra SlO 1. Trebalo bi da je u njemu komandni niz poput AT& FS1O1=6 o. Evo spiska tipinih parametara:
S10 1=0 reaguje na sve naine zvonjenja i izvetava o njima putem koda
RING.
S1O1=1 omoguava kodove rezultata RING; reaguje na sve tipove zvonjenja. S101=30 reaguje samo na neprepoznate tipove zvonjenja. S101=46 reaguje samo na tip zvonjenja D. S101=54 reaguje samo na tip zvonjenja C. S101=58 reaguje samo na tip zvonjenja B. S101=60 reaguje samo na tip zvonjenjaA. S10 1=6 2 onemoguava prepoznavanje svih tipova zvonjenja. Modem 11ee
odgovoriti ni na jedan poziv.
235
NAPOMENA: Da biste zadali samo jedan tip zvonjenja, stra morate onemoguiti sve ostale tipove.
pomou
ovog regi-
Nakon toga proverite da li je - SOR u nizu za inicijalizaciju. Umesto korienja S-registra 101, pojedini moderni koriste komandu - SOR za konfigurisanje operacija sa specifinim nainom zvonjenja. Trebalo bi da postoji tipian komandni niz poput AT&F- SOR= 1. Evo spiska tipinih parametara: -SOR=O njenja. -SOR=l -SOR=2 -SOR=3 -SOR=4 -SOR=5 -SOR=6 -SOR=7
onemoguava
omoguava
sposobnost prepoznavanje
specifinog naina
zvo-
prepoznavanje specifinog naina zvonjenja tipa 1. omoguava prepoznavanje specifinog naina zvonjenja tipa 2. omoguava prepoznavanje specifinog naina zvonjenja tipova 1 i 2. omoguava prepoznavanje specifinog naina zvonjenja tipa 3. omoguava prepoznavanje specifinog naina zvonjenja tipova 1 i 3. omoguava prepoznavanje specifinognaina zvonjenja tipova 2 i 3. omoguava prepoznavanje specifinognaina zvonjenja tipova 1, 2 i 3.
Simptom 4.41. Ne radi funkcija modema za prepoznavanje telefonskog broja modema koji ga poziva. Neki novi moderni podravaju prepoznavanje telefonskog broja pozivaoca (engl. caller ID), to obezbeuju mnoga telefonska preduzea. Ona time omoguavaju da modem, poto odgovori na poziv, prijavi telefonski broj i ime pozivaoca komunikacijskom softveru rau nara. Najei problem je neodgovarajuakonfiguracija modema. Najpre provehte da li ta usluga postoji u telefonskoj centrali na koju je modem prikljuen. Poveite na istu liniju neki telefonski aparat ili ureaj za prepoznavanje telefonskog broja pozivaoca i proverite da li ta usluga funkcionie. Povedite rauna o tome da uslugu prepoznavanja telefonskog broja pozivaoca ne obezbeuju sva telefonska preduzea, niti je ona dostupna u svim podrujima (dostupna je samo preko digitalnih centrala). Zatim uklonite s linije ostale ureaje s tom funkcijom, jer mogu da ometaju modem, a ako treba, i sve druge. Potraite %CC I O u komandnom nizu za inicijalizaciju. Moderni koji podravaju prepoznavanje telefonskog broja pozivaoca obino njime upravljaju pomou komande %CC I o. Trebalo bi da komandni niz izgleda, na primer, ovako: AT&F%CCIO=1. Evo spiska tipinih parametara:
%CC I 0=0 iskljuuje prepoznavanje telefonskog broja pozivaoca. %CC I 0=1 daje identifikacione podatke pozivaoca u formatiranom obliku. %CC I 0=2 daje identifikacione podatke pozivaoca u neformatiranom obliku.
Proverite i da li je komanda a CI Ou nizu za inicijalizaciju. Umesto komande %CC I O, neki moderni koriste NC lOza konfigurisanje funkcije prepoznavanja
236
Poglavlje 4
telefonskog broja pozivaoea. Trebalo bi da komandni niz bude poput AT& F#C I 0= l. Spisak parametara obuhvata:
AT#C 10=0 iskljuuje prepoznavanje telefonskog broja pozivaoea. AT#C I 0= l daje identifikacione podatke pozivaoca u formatiranom obliku. AT#C 10=2 daje identifikacione podatke pozivaoca u neformatiranom obliku.
NAPOMENA: Umesto podataka o pozivaocu moete dobiti dve zasebne poruke. Jedna je O i znai daje pozivalac izvan podruja obuhvaenog uslugom prepoznavanja telefonskog broja pozivaoea, to obino ukazuje da je u pitanju meugradska veza. Druga porukaje P i prikazuje se za pozivaoce koji imaju ugovor s Telekomom da se njihov telefonski broj nikome ne prikazuje.
Simptom 4.42. Ne mogu se prikazati podaci o prethodnim pozivaocima.
Uz pretpostavku da izvetavanje o telefonskom broju pozivaoca dokazano funkcionie na toj liniji, verovatno komunikacijski softver ne alje modemu odgovarajue AT komande. Proverite sposobnost modema da prepozna telefonski broj pozivaoca i pobrinite se da ona bude omoguenakomandama %CC I O ili #C I O, kao u prethodnom simptomu. Da biste uopte mogli da prikaete podatke o prethodnim pozivaocima, funkcija prepoznavanja telefonskog broja pozivalaca morala je unapred biti omoguena. Potraite %C R10 u komandnom nizu za inicijalizaciju. Podaci pozivaoca se obino prikazuju komandom %C R10, npr. AT% CR10=0 (prikai formatirane podatke) ili AT% CR 10= l (prikai neformatirane podatke).
Simptom 4.43. Izgleda da je modem ispravno instaliran i konfigurisan, ali gubi podatke iz komunikacije. Takvi simptomi se ispoljavaju velikim bro-
jem greaka prilikom prenosa datoteka, gubitkom teksta ili znakova, i zguvanim ASCII tekstom. Premda su moderni modemi sposobni za prenos podataka brzinom do 230.400 b/s, prenos podataka bri od 19.200 b/s moe da prouzrokuje probleme u starijim PC raunarima zbog neodgovarajueg hardvera serijskog prikljuka. Najpre proverite UART. Optimalne performanse postie UART 16550A. Stariji modeli ograniavaju brzinu prenosa podataka. Ako ne moete da zamenite UART boljim ipom, onemoguitepostojei serijski prikljuak i instalirajte poboljanu UlI karticu. Svi dijagnostiki programi mogu da prepoznaju UARTu raunaru (npr. MSD). Proverite da li verzija upravljakog softvera koju ste instalirali odgovara konkretnom modemu, da li je aurirana i da lije optimalna za postojeu verziju Windowsa (3.1,3.11,95, ili 98). Krajnje reenje je da smanjite brzinu prenosa podataka. Ako problem ne moete reiti novim upravljakim programom ili UART-om, smanjite brzinu preno a podataka u komunikacijskom softveru.
237
Simptom 4.44. Prilikom rada modemskog softvera pojavljuje se poruka o greci "Can't run on a plug-and-play-ready system". U veini sluajeva,
PCMCIA modem nije kompatibilan sa arhitekturom "utakni i koristi" tog PC raunara. Proverite upravljaki program za taj reim rada, i ako treba uitajte drugi. Poboljanu verziju upravljakog programa potraite na Web lokaciji, BBS-u ili CompuServe forumu proizvodaa modema. Reenje moe biti i da u datoteci CONFIG.SYS onemoguite postojei DOS-ov upravljaki program za reim "utakni i koristi".
Simptom 4.45. Izgleda da je modem ispravno instaliran i podeen, ali se redovno povezuje manjim brzinama od maksimalne. Nekoliko inilaca
moe da prouzrokuje ovakav problem. Prvo, moderni se mogu povezati samo na maksimalnoj brzini sporijeg od njih. Ako je udaljeni modem sporiji od vaeg, brzina povezivanja je samim tim ograniena. Testirajte modem tako to ete se povezati s brim BBS-om ili drugim mrenim servisom. Zatim proverite komandni niz za inicijalizaciju modema. Moda u njemu nedostaje vana komanda ili vie njih. Potraite preporuen komandni niz za inicijalizaciju u dokumentaciji modema. Proverite i da li je odgovarajui modem izabran u komunikacijskom softveru, kao i broj verzije firmvera modema. To ete saznati pomou komande AT 13. Ako je verzija firmvera stara, treba je aurirati. Ukoliko je nova, moda sadri greku o kojoj treba da obavestite proizvodaa. Poslednji pokuaj je rad na drugoj telefonskoj liniji. Linije pune uma i greaka ograniavaju brzinu komunikacije. Proverite to zvanjem u drugo doba dana ili noi (kad optereenje telefonske mree nije veliko) ili koristite drugu liniju. Simptom 4.46. Windows 95/g8/Me redovno modernu dodeljuje samo prikljuak COM5. Moraete pomou Control Panela da promenite prikljuak
dodeljen modernu. Najpre treba da uklonite sve nekoriene stavke modema. Softver instaliran za prethodne modeme moe da ometa softver ovoga modema. Uklonite stavke nekorienog modemskog hardvera pomou Device Managera: 1. Istaknite ikonicu My Computer, dvaput pritisnite Control Panel i izaberite ikonicu Moderns. 2. Istaknite sve modeme koji se vie ne nalaze u raunaru i pritisnite dugme Remove. 3. Ako modem ima vie stavki, sve ih uklonite, iznova pokrenite raunar i potom ponovo instalirajte softver za modem. Nakon toga proverite modem na COM5. Pre nego to nastavite, proverite da li raunar prepoznaje modem i da li se ovaj uredno javlja:
238
Poglavlje 4
l. Istaknite ikonicu My Computer, dvaput pritisnite Control Panel i izaberite ikonicu Moderns. 2. Izaberite jeziak kartice Diagnostics. 3. Istaknite COM5 i pritisnite dugme More Info. 4. Proverite da li modem na komandu ATI3 ispravno odgovara podacima o sebi. 5. Pritisnite OK. Sada pronaite slobodan COM prikljuak, u prozoru Diagnostics. U njemu su popisani svi upotrebljeni COM prikljuci; slobodni su svi prikljuci koji nisu prikazani. Zatim upotrebite REGEDIT.EXE za unoenje izmena u Windowsove registre. Podeavanjem registara moete promeniti dodelu COM prikljuaka: l. Pritisnite dugme Start i istaknite opciju Run. 2. Upiite regedi t i pritisnite OK. 3. Izaberite opciju EditIFind i upiite COM5. 4. Pritisnite dugme Find Next. Trebalo bi da tako istaknete PORTNAME pod nekim registarskim kljuem. 5. Dvaput pritisnite PORTNAME. 6. Upiite novi COM prikljuak, npr. COM2. 7. Pritisnite OK i zatvorite REGEDIT. 8. Zatvorite Windows 95/981Me i ponovo pokrenite
raunar.
NAPOMENA: Pre nego to pristupite menjanju registarske datoteke Windowsa 95, obavezno napravite potpunu rezervnu kopiju registarskih datoteka SYSTEM.DAT i USER.DAT.
Proverite poboljanu konfiguraciju i funkcionisanje modema na novom COM prikljuku: l. Istaknite ikonicu My Computer, dvaput pritisnite Control Panel i izaberite ikonicu Moderns. 2. Izaberite jeziak kartice Diagnostics. 3. Istaknite novi COM prikljuak (koji ste dodelili modernu). 4. Pritisnite dugme More Info. 5. Proverite da li modem na komandu ATI3 ispravno odgovara podacima o sebi. 6. Pritisnite OK.
239
Simptom 4.47. Modem ne radi s Winsockom, ali su veze s obinim BBS-ovima ili forumima na CompuServeu dobre. Gotovo uvek greku izaziva
komandni niz ili vie njih, u konfiguracijskim datotekama za povezivanje s Internetom. Najpre proverite da li koristite verziju Winsocka koja odgovara instaliranom softveru za povezivanje s Internetom. Zatim proverite tu konfiguracijsku datoteku. Raspitajte se kod proizvoaa modema imaju li oni ispravke ili postupke za privremeno otklanjanje problema, poto pojedini moderni ne rade s podrazumevanim komandnim nizovima upisanim u njihov softver za povezivanje s Internetom. Na primer, PCMCIA modem Motorola Power 14.4 ne moe da radi s Trumpet Winsockom zbog greke u datoteci LOGIN.CMD; pogrena je naredba $modemsetup = stri ng.
Simptom 4.48. Imate tekoa s konfigurisanjem modema za hardversko i softversko upravljanje protokom podataka. Ovo je obino posledica loih
komandnih nizova. Pokuajte s optim ("generikim") komandnim nizovima. Sledea dva komandna niza mogu da za hardversko i softversko upravljanje protokom podataka konfiguriu veinu modema kompatibilnih s Hayesovim stan~ardom. Moda ete morati da im dodate jo neke komande, da biste potpuno konfigurisali modem: Softversko upravljanje protokom (XONIXOFF): AT&F1&Cl&02\ Hardversko upravljanje protokom (CTSIRTS): AT&Fl&Cl&02\03\
Simptom 4.49. Modem ne uspostavlja vezu putem celularnog telefona.
Modem verovatno nije ispravno konfigurisan. Najpre potraite parametar Station class mark (SCM) i proverite da lije ispravno podeen njegov nivo. Resetujte modem komandom AT&Fl. Proverite tip telefona. Proverite da li je telefon prebaen na analogni reim. Digitalan reim moe da omete rad modema.
Simptom 4.50. Modem ne alje ispravno faksove putem celularnog telefona. U veini sluajeva, modem nije ispravno konfigurisan. Najpre pro-
verite njegov komandni niz za inicijalizaciju i pobrinite se da on bude pravilno podeen. Osnovni komandni niz mogao bi biti AT&F1E1Vl&Cl&02\03S7= 90510=60 (mada on ne vai za sve modeme). Zatim proverite brzinu prenosa podataka; za slanje i primanje faksova potrebna je brzina 4800 b/s. Upotrebite komandu AT%B4800.
Simptom 4.51. Windows 95/98/Me prepoznaje modem, ali ga 16-bitni komunikacijski softver ne vidi. Moda Windows 95/981Me nije aurirao
datoteku SYSTEM.INI kako bi u njoj odrazio promenu parametara COM prikljuaka. Proverite tu datoteku. Poetna adresa i prekid COM prikljuka definisani su u njenom odeljku [386Enh]. Proverite da li parametri COM prikljuka
240
Poglavlje 4
odgovaraju parametrima modema. U odeljak [386enh] datoteke SYSTEM.INI treba dodati ove redove: comlirq=4 comlbase=03f8 com2irq=3 com2base=02f8 com3irq=4 com3base=03e8 com4irq=3 com4base=02e8
Simptom 4.52. Instaliran je DOS-ov softver ICU, ali on ne omoguava konfigurisanje modema na prikljucima COM1 ili COM2. Moda ICU ne
odgovara tom modernu i konfiguraciji raunara. Poveite se s proizvoaem modema i raspitajte se da li postoji alternativni DOS-ov upravljaki program za reim "utakni i koristi", ili neko drugo reenje problema. Ako alternativa postoji, uklonite ICU pre nego to nastavite: 1. Iz korenskog direktorijuma c:\ obriite datoteku ESCD.RF. 2. U datoteci CONFIG.SYS obriite red koji sadri devi ee=c : \ p l ug Pl ay \ ... i snimite novo stanje. 3. U odeljku [386Enh] datoteke SYSTEM.INI obriite red koji sadri dev i ce=c: \ pl ugp l ay\ ... i snimite novo stanje. 4. U odeljku [windows] datoteke WIN.INI stavka RUN= ne bi trebalo da pominje ICU ili PLUGPLAY posle znaka jednakosti. Ako ste bilo ta menjali, snimite novo stanje. 5. Obriite direktorijum c:\plugplay. 6. Izaite iz Windowsa i ponovo pokrenite raunar.
Simptom 4.53. Nova verzija fle memorije modema nee da se instalira, poto ne moe da prepozna trenutnu verziju njegovog firmvera. Ovo je
uvek problem novog softvera za fle memoriju. Proverite izvor od koga ste dobili tu verziju softvera. Poveite se s proizvoaem modema i proverite da li postoji ispravna nova verzija ili neki postupak za reenje problema. Jedan parametar komandne linije (kojom se nareuje instaliranje nove verzije) ili pak vie njih, mogu nadjaati automatsko prepoznavanje postojee verzije firmvera.
"
241
Simptom 4.54. Modem ispravno uspostavlja veze, ali one esto pucaju.
Ovakve probleme mogu prouzrokovati i hardverski i softverski inioci. Telefonska linija i centrala,. na primer, esto prouzrokuju probleme s vezom. Poveite se s nekoliko telefonskih brojeva. Ako su problerni ei s jednim nego s drugim telefonskim brojem, onda je krivica u telefonskoj mrei. Ispitajte modem na drugoj telefonskoj liniji. Zatim proverite komandni niz za inicijalizaciju modema i pobrinite se da komprimovanje podataka i ispravljanje greaka budu ispravno podeeni. Konano, proverite Windowsov upravljaki program. Ako koristite Windowsov komunikacijski softver, on mora da podrava velike brzine prenosa podataka. Standardni Windowsovi upravljaki prograrni ne podravaju brzine iznad 28,8 KB ukoliko ih ne izmeni neki nezavisan komunikacijski softver (mada su upravljaki programi Windowsa 98 savremeniji). Da biste otkrili koji komunikacijski upravljaki program koristite, pregledajte odeljak [Boot] datoteke SYSTEM.INI.
Simptom 4.55. Prilikom biranja modema u komunikacijskom softveru, konkretni model modema nije prikazan u spisku. Moraete da nabavite
dodatke za upravljaki program od proizvodaa modema ili komunikacijskog softvera. Pokuajte da oznaite modem kao standardan (kompatibilan s Hayesovim standardom). Gotovo svi moderni rade kao generiki Hayesovi moderni uz korienje komandnog niza AT&F&Cl&D2.
Simptom 4.56. Modernu treba
neobino
odgovarajue
mnogo vremena da prekine vezu.
Verovatno je predugo vreme ekanja na povratak noseeg signala. Moderni se m<;>gu podesiti da ekaju i do 25 sekundi na povratak noseeg signala. Ako je telefonski signal loeg kvaliteta i esto se gubi, ovo ekanje moe zgodno da poslui. Mogue je, medutim, da modem nastavlja da eka i posle namernog prekida veze. U tom sluaju, upiite u registar SlO neki mali broj, npr. 10 ili manji.
Simptom 4.57. Modem je pod Windowsom 95/g8/Me konfigurisan kao COM4 (IRQ3), ali odbija da radi. Problem moda prouzrokuje hardversko
ubrzavanje. Udite u Control Panel Windowsa 95/98IMe, dvaput pritisnite ikonicu System, pritisnite jeziak kartice Performance i na njoj dugme Graphics. Vratite kliza Hardware Acceleration u krajnji levi poloaj (None) i ponovo isprobajte modem. Neki proizvodai naprednih modema tvrde da postoji sukob modema i pojedinih kartica za ubrzavanje grafike oko adresa. Ako u upravlja kom programu grafike kartice definiete adresu kao osnovni VGA (variable graphics array) i otkrijete da i modem radi na istoj adresi, verovatno je re o sukobu s grafikom karticom oko adrese. Isprobajte neko od ovih uobiajenih podeavanja COM prikljuaka i prekida (IRQ):
242
Poglavlje 4
COM 1, IRQ 4 COM2,IRQ3 COM 3, IRQ 5 (ako ga nije zauzela zvuna kartica)
Simptom 4.58. Kada program za automatsko prepoznavanje pokua da otkrije modem na prikljuku COM2, Windows 95/98/Me se blokira. Otvorite Control Panel (System Settings) i ponitite izbor COM2. To se radi tako to izaberete COM2 u prozoru System Settings i zatim pritisnete dugme Properties. Pri dnu tog prozora trebalo bi da bude crveno slovo X. Pritisnite ga jedanput i ono e nestati. Tako ete onemoguiti taj COM prikljuak u Windowsu. Nakon toga pritisnite dugme OK i ponovo pokrenite raunar. Kada se Windows 95/981Me ponovo podigne, trebalo bi da otkrije taj COM prikljuak. Ista tehnika se moe primeniti na sve raspoloive COM prikljuke. Simptom 4.59. HyperTerminal radi pod Windowsom 95/98/Me uz podrku za PCMCIA pod Windowsom 95/98/Me, ali ne radi nijedan l6-bitni komunikacijski program. Promenite datoteku SYSTEM.INI pomou editora teksta. U odeljku [386Enh] te datoteke izmenite red sa COMM.DRV tako da glasi comm.drv=comm.drv. Trebalo bi da postoji i red device=*vcd. Ako datoteka SYSTEM.INI ima red devi ce=*v rdd, stavite taku i zapetu (;) ispred njega. Sada bi 16-bitne aplikacije trebalo da rade. Simptom 4.60. Ispravno instaliran WinModem dobro odgovara na AT komande, ali se prilikom svakog poziva povezuje na 9600 b/s po standardu V.34. Obino se radi o problemu s upravljakim programom. Datoteci SYSTEM.INI dodajte red
ForceBridgeOrRouter=TRUE
da bi postojei upravljaki program za komunikaciju bio zaobien i sistem se obraao direktno upravljakom programu za WinModem. Pobrinite se i da prikljuak modema ima postavljenu brzinu 19.200 b/s u Windowsu 3.1x, odnosno 38.400 b/s ili vie u Windowsu 95/98IMe. Ta brzina se postavlja u Control Panelu (Port Settings).
Simptom 4.61. Windows 95/98/Me ne prepoznaje WinModem. Najpre proverite da li sistem ima neki slobodan COM prikljuak i prekid (lRQ). Ako je taj WinModem ranije bio instaliran na istom raunaru pod Windowsom 3.1x, moraete runo da pretraite i izbacite iz datoteka SYSTEM.INI i WIN.INI sva podeavanja WinModema da bi Windows 95/981Me mogao ispravno da ga pre"pozna. Pod Windowsom 95/98IMe, proverite da li je taj modem prikazan u
243
Device Manageru u grani Other Devices. Ako jeste, obriite tu granu i ponovo ga instalirajte. Zatim proverite da li je klju WinModema (USRIOOl za WinModem firme USR) u registarskoj bazi. Ako jeste, uklonite ga iz nje.
Simptom 4.62. Pojavljuju se tekoe s WinModernom posle prelaska na Windows 98. Ako dvaput pritisnete ikonicu WinModema u Control Panelu,
dobijate poruku o greci Error: There is no WinModem found in your computer. but some corrupted files were found and they have been cleaned. Ako potraite modem u Device Manageru, uoiete vie od jedne stavke WinModema. Do toga obino dolazi zato to WinModem ne koristi najnoviju datoteku .INF ili najnoviji upravljaki program. Da biste reili ovaj problem, deinstalirajte upravljake programe za WinModem, uklonite sve stavke WinModema iz Device Managera i zatim instalirajte najnoviji upravljaki program za taj WinModem: l. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, zatim Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu WinModema, onda dugme Uninstall. Trebalo bi da upravljaki programi WinModema budu deinstalirani. 2. Proverite da li je ikonica WinModema jo uvek u Control Panelu. Ukoliko je nema, postupak deinstaliranja je bio uspean. Ako se ona jo uvek tamo nalazi, postupak nije bio uspean i moraete da se poveete s proizvoa em modema kako bi vam obezbedio detaljna uputstva odeinstaliranju. 3. Uklonite stavke WinModema iz Device Managera. Desnim tasterom . mia pritisnite ikonicu My Computer, levim pritisnite dugme Properties i karticu Device Manager. 4. Dvaput pritisnite granu Modem, izaberite jednu od stavki WinModema i pritisnite dugme Remove. Ponavljajte ovaj postupak dok ne uklonite sve stavke WinModema, onda pritisnite OK. 5. Instalirajte najnovije upravljake programe WinModema.
Simptom 4.63. Kad god se pokrene, Windows 98 ponovo trai WinNa primer, poto deinstalirate WinModem i ponovo pokrenete Modem.
raunar,
Windows 98 pokuava da ga instalira i trai da pokrenete raunar iznova. Kad to uinite, Windows opet trai da pokrenete raunar i to se ponavlja u nedogled. Do ovoga muenja dolazi ukoliko deinstalirate WinModem pomou Device Managera (ili alatke Modems u Control Panelu), umesto da koristite usluni program WinModema koji obezbeuje njegov proizvoa.
244
Poglavlje 4
Da biste reili problem, upotrebite usluni program za deinstaliranje umesto Device Managera ili alatke Moderns: 1. Pokrenite raunar i podignite Windows 98 u reimu Safe. 2. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Settings, onda Control Panel. 3. Upotrebite usluni program WinModema da biste deinstalirali WinModem. Detaljnija uputstva o tome potraite u dokumentaciji modema. 4. Ponovo pokrenite raunar. 5. Ako Windows zatrai od vas da instalirate WinModem, upotrebite za to softver priloen uz modem.
Poglavlje
Otkrivanje i otklanjanje kvarova

matinih ploa
Matina ploa je
srce svakog personalnog raunara. Ona upravlja sistemskim resursima kao to su linije prekida (lRQ), kanali direktnog pristupa memoriji (DMA), ulazno/izlazne (UlI) lokacije i kljune komponente poput procesora, kupa ipova i sve sistemske memorije ukljuujui SDRAM, memoriju "samo za itanje" osnovnog ulazno-izlaznog sistema (BIOS ROM), ke memoriju i memoriju za uvanje parametara (CMOS RAM). Stavie, veinu sposobnosti raunara odreuju komponente njegove matine ploe. U ovom delu knjige pokazau vam kako da prepoznate simptome kvarova i greaka matinih ploa i prevedete te podatke u uspena reenja za njihovu popravku.
v
Problemi
matinih ploa
Najbolji pristup je da prvo izbliza pogledamo jednu savremenu matinu plou i prepoznamo njene kljune komponente. Razmotriemomatinu plou VC820 ATX kompanije Intel, sa utinicom za procesor tipa Slot 1 (slika 5.1). Ostale matine ploe izgledaju donekle drugaije, naroito kad su drugih oblika i za razliita kuita (engl. form factor), ali osnovne komponente su uvek jednake.
NAPOMENA: Komponente skupa ipova, koje su opisane usledeem odeljku, prikazane su samo radi ilustracije. Vaa matina ploa moda koristi druge ipove (i skupove ipova), od kojih svaki ima specifine karakteristike.
Ulazno-izlazni prikljuci Radi se o serijskim, paralelnim, USB i PSI2 prikljucima ferijski ureaji povezuju s raunarom.
pomou
kojih se peri-
246
Poglavlje 5
A
O
B
o
*---------1f--C
N----l-------M----l-------,
~~}H-D
o
=
-f--E
L K
H G
J
Zvunik
A Konektori koji se nalaze na zadnjoj strani

kuita
B Utinica s 242 kontakta C Memorijsko vorite Intel 82820 (MCH) D RIMM podnoja E Konektor napajanja FIDE konektori G Konektor za prednju stranu kuita H Kontroler disketne jedinice I Baterija
K U/I kontroler SMSC LPC47M102 L 4-megabitno vorite firmvera Intel 82802AB (FWH) M U/I vorite Intel 82801 A (ICH) N AGP konektor O Utinice PCI magistrale za dodatne kartice za proirivanje p Konektor tipa audio/modem riser (AMR))
Slika 5.1: Osnovne komponente kompanije Intel.
matine ploe.
Pretampano uz odobrenje
Slika 5.2 prikazuje raspored UlI prikljuaka na matinoj ploi VC820. Broj , prikljuaka i njihov meusobni poloaj razlikuju se od modela do modela, ali ova slika pokazuje kako to obino izgleda. Na zadnjoj strani kuita nalaze se sledei prikljuci: A: PSI2 prikljuak za mia B: PSI2 prikljuak za tastaturu C: USB prikljuak O D: USB prikljuak 1 E: Paralelni prikljuak F: Serijski prikljuak A G: Serijski prikljuak B H: Prikljuak za MIDIIdojstik I: Audio prikljuak - izlazni J: Audio prikljuak - ulazni K: Mikrofonski prikljuak-ulazni
Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa
247
I
@
CJ,-bl
I I
==1I O o I@ D
IC~~~~~~~~II e
o
~=====::;-I
@
o @
D
@
r--8 8
A B C
Stavka A S
C
E @ @
@ @@
H @ @
@@@
I
K
OM09239
D E F G H I
J K
Opis PS/2 prikljuak za mia PS/2 prikljuak za tastaturu USS prikljuak O USS prikljuak 1 Paralelni prikljuak Serijski prikljuak A Serijski prikljuak S Prikljuak za MIDl/dojstik Audio prikljuak - izlazni Audio prikljuak - ulazni Mikrofonski prikljuak - ulazni
Boja Zelena
Ljubiasta
Crna Crna Crvena Zelena Zelena Zlatna Svetlozelena Svetioplava

Ruiasta
Detaljnije podatke potraite u: Tabeli 17 Tabeli 17 Tabeli 18 Tabeli 18 Tabeli 19 Tabeli 20 Tabeli 20 Tabeli 21 Tabeli 22 Tabeli 23 Tabeli 24
Slika 5.2: Pogled na prikljuke na zadnjoj strani ATX odobrenje kompanije Intel.
Utinica
raunara.
Pretampano uz
za procesor tipa Slot 1. Konektor s 242 kontakta za Intelov procesor Pentium lU III. Za AMD-ov procesor Athlon bila bi potrebna utinica Slot A, koja izgleda gotovo identino. Mehanizam za dranje procesora mora vrsto da lei u utinici i mora biti propisno privren za kutiju procesora. Memorijsko vorite Intel 82820. Kljuni cesor (CPU), memoriju i AGP magistralu.
ip
koji povezuje centralni pro-
RIMM podnoja. Ova podnoja podravaju do dva memorijska modula tipa Rambus (RIMM). Da se radi o DIMM podnojima, verovatno biste koristili memorijske module DIMM SDRAM sa 168 kontakata, uestanosti 100 MHz (PC100) ili 133 MHz (PC133).
248
Poglavlje 5
ploe
Konektor napajanja za

oblika ATX.

Standardan
20-iglini konektor
napajanja, povezan sa Izvorom napajanja. Primarni i sekundarni 40-iglini prikljuak IDE kontrolera za vrste diskove i druge ATAPI (AT Attachment Packet Inteiface) ureaje kao to su CD ita ili DVD ureaj. Ova ploa podrava diskove prema standardu Ultra-DMAl66, ime obezbeuje gotovo najveu brzinu prenosa podataka sa diska.
Konektori IDE.
Na ove iglice prikljuuju se ice spojene na komponente na prednjoj strani raunara kao to su lampica (LED) napajanja, preklopnik napajanja, bravica itd.
Konektor disketne jedinice.
Konektor za prednju stranu kuita.
Standardan
prikljuak
za kontroler disketne
jedinice s 34 iglice. Srebrnasta baterija u obliku dugmeta koja odrava sadraj CMOS-a. Svakih nekoliko godina zamenite bateriju drugom istoga tipa.
Baterija CMOS-a.
ima malo posla, osim to tokom samotestiranja posle ukljuenja raunara (POST) daje zvune signale kojima BIOS ukazuje na rezultat testiranja.
U/I kontroler SMSC LPC47M102.
raunaru
v
Zvunik.
Zvunik obino
Cip koji upravlja svim UlI prikljucima u i radom kontrolera disketne jedinice. Ovo je etvoro-megabitnikontroler koji upravlja
Cvorite firmvera 82802.
BIOS-om i CMOS-om raunara. Kontroler s mnogo funkcija, koji objedinjuje podrku za kanale kontrolera vrstih diskova, USB prikljuke, PCI magistralu i audio sistem.
Univerzalni konektor AGP.
Utinice
U/I vorite Intel 82081.
AGP utinica za montiranje Glavne

utinice
grafike kartice.
raunara
PCI magistrale.
za proirivanje
drugim
ureajima.
Konektor koji podrava relativno nov Intelov standard za audio ureaje i modeme. Treba da upoznate izgled i nekoliko manjih konektora na matinoj ploi, od kojih su neki prikazani na slici 5.3.
Konektor tipa audio/modem riser (AMR).
249
Iako vaa matina ploa moda ima vie konektora, ili se oni razlikuju od ovde prikazanih, ploa VC820 ima sledee konektore:
A
e
-..l
~
- - - - - - ___ '
*--
---'
I
.. 0----" -
,m
'fi) '- '
I
I
I I
I
I
~@8D
1
@
CJ
D
E
Stavka
o O
I I I
I
I I =
A
B
C
D E
Opis CD ita (tabela 25) CD ita (tabela 26) Telefonski (tabela 27) Pomoni zvuni ulaz (tabela 28) PC/PCI (tabela 29)
Boja Raznih boja Crna Zelena

Smea
Raznih boja
Stil Starinski, 2 mm ATAPI ATAPI ATAPI 2x3
Oznaka J2Cl Jl Fl J2Fl J2F2 J7A2
Slika 5.3: Audio konektori na kompanije Intel.
matinoj ploi.
Pretampano uz odobrenje
Ovo je uobiajeni audio konektor kakav se nalazi na veini zvunih kartica. Poto ploa VC820 obezbeuje ugraenu podrku za zvuk, audio signal sa CD itaa moete dovesti na ovaj konektor. Raspored "starinskog" konektora je sledei:
A. "Starinski" CD audio konektor.
Kontakt l Kontakt 2 Kontakt 3 Kontakt 4
Masa CD itaa Levi zvuni kanal Masa CD itaa Desni zvuni kanal
250
Poglavlje 5
Ovo je neznatno razliit CD audio konektor koji prima diferencijalne signale. Postojanje ovog konektora omoguava i meanje zvuka s drugog CD itaa koji podrava isti standard. Raspored njegovih kontakata je ovakav:
B. ATAPI CD audio konektor.
Kontakt 1 Kontakt 2 Kontakt 3 Kontakt 4
Levi zvuni kanal Diferencijalna masa Diferencijalna masa Desni zvuni kanal
Ovaj konektor slui za prikljuivanje telefonskih ureaja na raunar. Njegov raspored signala je sledei:
C. Telefonski konektor.
Analogni Masa Masa Analogni
zvuni
mono ulaz
zvuni
mono ulaz
kanal koji omoguava meanje pomonog zvunog signala. Raspored njegovih kontakata je:
D. Pomoni zvuni ulaz.
Zvuni
Levi kanal pomonog signala Masa Masa Desni kanal pomonog signala
E. PC/PCI konektor.
Serijski interfejs za PCl magistralu, ali mogu da ga
koriste i neki ureaji napravljeni po standardu PCl koji ne moraju obavezno da koriste PCl magistralu. Raspored njegovih kontakata:
Kontakt 1 Kontakt 2 Kontakt 3 Kontakt 4 Kontakt 5 Kontakt 6
Ulaz PCI podataka Masa Nije povezan PCl zahtev - izlaz Masa Serijski prekid (lRQ) - izlaz
,.
Na matinoj ploi se mogu nai brojni konektori za napajanje i upravljanje, kao to prikazuje slika 5.4. Na njih se prikljuuju izvor napajanja, ventilatori i ureaji za buenje raunara. Oni su neophodni za propisno hlaenje i efikasno upravljanje napajanjem, a ploa VC820 ima sledee konektore:
Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa A. Ventilator izvora napajanja.
251
Troilni kabI koji napaja ventilator izvora napajanja sa + 12 V. Trea ila obezbeuje signal srazmeran brzini ventilatora, a matina ploa ga koristi za nadziranje njegovog rada. Troilni kabI koji napaja ventilator procesora sa + 12 V. Trea ila obezbeuje signal srazmeran brzini ventilatora koji matina ploa koristi za nadziranje njegovog rada.
B. Ventilator procesora.
Slui za prikljuivanje 20-ilnog ATX kabla koji napaja matinu plou. Neophodno je da taj kabI bude dobro privren za konektor na ploi. U protivnom, dolazie do povremenih nestanaka napajanja, to moe dovesti do gubitka podataka i oteenja matine ploe. Tabela 5.1 prikazuje raspored kontakata ATX kabla za napajanje.
Konektor napajanja.
A
B
c.
, ,
1-
- - - - - -___,
, , -; , ' , ---I
, ,
-- --
L-
lU
1
11~o<?1
I I
I I
~'d'
1
DD ~ m,
~
'1'001
I
O(~
I tJ I I
ID
D
I I
11~o~1
1 .000000000 10 II 0000000000 lO
G
Stavka A B D E F G
E
Opis Upravljanje ventilatorom izvora napajanja (ventilator 2) Ventilator procesora (ventilator 3)
Nap~a~e
c
OM09242
Sistemski ventilator (ventilator 1) Prikljuak signala za buenje na zahtev mree Prikljuak signala za buenje na zahtev modema Senzor otvaranja kuita
Slika 5.4: Konektori za napajanje i upravljanje napajanjem. Pretampano uz odobrenje kompanije Intel.
252
Poglavlje 5
raunaru
TABELA 5.1 Raspored kontakata konektora napajanja u ATX

Kontakt l Kontakt 2 Kontakt 3 Kontakt 4 Kontakt 5 Kontakt 6 Kontakt 7 Kontakt 8 Kontakt 9 Kontakt 10 +3,3 V +3,3 V Masa +5 V Masa +5V Masa Napajanje dobro +5 V (rezerva) +12V Kontakt Kontakt Kontakt Kontakt 11 12 13 14
+3,3 V -12 V Masa napajanje ("softversko" upravljanje napajanjem) Masa Masa Masa -5 V +5V +5V
Ukljui
Kontakt 15 Kontakt 16 Kontakt 17 Kontakt 18 Kontakt 19 Kontakt 20
Troilni kabI koji napaja ventilator procesora sa + 12 V. Trea ila obezbeuje signal srazmeran brzini ventilatora koji matina ploa koristi za nadziranje njegovog rada.
D. Sistemski ventilator.
Ovaj konektor omoguava prikljuivanje ureaja koji e buditi sistem na zahtev mree (kada je rau nar "uspavan"). Raspored signala po kontaktima je sledei:
E. Prikljuak signala za buenje na zahtev mree.
Kontakt l +5 V (rezerva) Kontakt 2 Masa Kontakt 3 Signal za buenje na zahtev mree

F. Prikljuak signala za buenje na zahtev modema.
Konektor s dva kontakta koji omoguava prikljuivanje ureaja to e buditi raunar kad modem primi telefonski poziv. Signali kontakata su Masa i Poziv. Ovaj konektor s dva kontakta obino je povezan s mikroprekidaem na unutranjoj strani kuita koji alarmira sistem kada se podigne poklopac raunara. On je ugraen da korisnici, kada petljaju po raunaru, ne bi prekidali najvanije raunarske procese. Signali kontakata su Masa i Otvoreno. Na kraju treba povezati kablove i ice s prednje ploe raunara na matinu plou radi upravljanja napajanjem, resetovanja raunara itd. Slika 5.5 prikazuje konektor za povezivanje komponenata na prednjoj ploi raunara s matinom ploom Ve820, a u tabeli 5.2 vidi se raspored kontakata konektora prednje
ploe.
G. Senzor otvaranja kuita raunara.

t
1----~
253
,-,#
.. ,_#----
,, , ,
L-j--w--.....-....
,...,0,...,
D
I
I
@
L
A
15 16
o
B
~:.....--=
I I [=====:;1 1==--_1
ll:I
'----==--I
~
@
----J
e
1
15
o
F E D
2
16
G
J8G2
2
J8J1
Stavka Koneklor prednje

ploe
e
D
Pomoni konektor prednje ploe
A B
Kontakti 9,11,13i15 5i7 1i3
OpiS
Infracrveni prikljuak Taster za resetovanje Lampica aktivnosti vrstog diska Lampica za napajanje/status uspavan/eka se poruka Preklopnik napajanja Nije povezan Prikljuak lampice za napajanje (iglica 2 kodirana)
E F G
2i4 6iB 10 i 12 1i3
Slika 5.5: Konektori za povezivanje komponenata na prednjoj Pretampano uz odobrenje kompanije Intel.
TABELA 5.2 Raspored kontakata konektora prednje
ploe
ploi raunara.
Kontakt 1 Kontakt 3 Kontakt 5 Kontakt 7 Kontakt 9 Kontakt II Kontakt 13
Napajanje vrstog diska Lampica aktivnosti vrstog diska Masa Taster za resetovanje +5 V (IC napajanje) IC serijski prikljuak Masa
Kontakt 2 Kontakt 4 Kontakt 6 Kontakt 8 Kontakt 10 Kontakt 12 Kontakt 14
Lampica na prednjoj Lampica na prednjoj Prekida napajanja Masa Nije povezano Masa Nije povezano
ploi
ploi
(zelena) (uta)
Resursi matine ploe Jedan od vanih kvaliteta svake matine ploe jeste njena sposobnost da primi dodatne uredaje poput zvunih i mrenih kartica, modema itd. Upravo ta raznovrsnost uinila je prvobitni PC tako popularnim.
254
Poglavlje 5
svaki dodatni ureaj zahteva izvesne resurse sistema. Po pravilu, dodatnim ureajima se obezbeuju ovi resursi: prekidi (IRQ), kanali DMA i adrese UlI prikljuaka. Kada se instalira dodatni ureaj II PC, njemu se dodeljuju resursi, pri emu isti resurs ne smeju da koriste dva ureaja, jer dolazi do sukoba oko (hardverskih) resursa. Tabela 5.3 prikazuje tipinu dodelu prekida u PC raunaru, tabela 5.4 standardnu dodelu kanala DMA, a tabela 5.5 uobia jene adrese UlI prikljuaka.
TABELA 5.3
Tipina
Meutim,
dodela prekida (IRQ) u
raunarima
tipa IBM PC/AT
IRQ
Funkcija Sistemski sat Kontroler tastature Drugi kontroler prekida Serijski prikljuak 2 (COM2: 2F8h-2FFh i COM4: 2E8h-2EFh) Serijski prikljuak l (COMI: 3F8h-3FFh i COM3: 3E8h-3EFh) Paralelni prikljuak 2 (LPT2: 378h ili 278h) Kontroler disketne jedinice Paralelni priklj uak l (LPT l: 378h) Sat realnog vremena (RTC) Neiskorieno (preusmereno na IRQ 2) USB (na tako opremljenim raunarima; moe se onemoguiti) Windowsov zvuni sistem (na tako opremljenim raunarima; moe se onemoguiti) Prikljuak za mia na matinoj ploi (PS/2) Matematiki koprocesar Primarni kontroler vrstog diska tipa ATIIDE Sekundarni kontroler vrstog diska tipa ATIIDE (na tako opremljenim raunarima; moe se onemoguiti)
o
1
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
TABELA 5.4 Standardna dodela kanala OMA u
raunarima
tipa IBM PC/AT
OMA
O 1
Nekadanja funkcija Osveavanje dinamikog RAM-a

Neiskorieno
Sadanja funkcija Z vuni sistem Zvuni sistem ili paralelni prikljuak Kontroler disketne jedinice Paralelni prikljuak ECP ili zvuni sistem Rezervisano (interno korienje)
Neiskoriena Neiskoriena Neiskorieno
2 3 4
5
Kontroler disketne jedinice

Neiskoriena
Rezervisano (interno korienje)

Neiskorieno
Neiskorieno
6 7
Neiskorieno
255
TABELA 5.5
OOOh-OOOFh 0020h-002Ih 002Eh-002Fh 0040h-0043h 0048h-004Bh 0060h 0061h 0064h 0070h 0070h 0071h 0078h 0079h 0081h-008Fh OOAOh-OOAlh 00B2h-OOB3h OOCOh-OODEh OOFOh 0170h-Ol77h 0IFOh-OlF7h 0200h-0207h 0220h-022Fh 0240h-024Fh 0278h-027Fh 0290h-0297h 02E8h-02EFh 02F8h-02FFh 0300h-0301h 0330h-033Ih 0332h-0333h 0334h-0335h 0376h 0377h 0378h-037Fh 0388h-038Dh 03B4h-03B5h 03BAh
Uobiajene adrese
U/I
prikljuaka
raunarima
tipa AT
PllX4,DMAl PllX4, kontroler prekida 1 Konfiguracijski registri nadreenog UlI kontrolera PllX4, broja/mera vremena 1 PllX4,
broja/mera vremena
2
zvunikom
Bajt kontrolera tastature (KBC), IRQ za resetovanje PIIX4, prekid koji se ne moe maskirati (NMl), upravljanje KBC, bajt CMD/STAT (Bit 7) PllX4,
omogui NMI
(Bitovi 6-0) PllX4, sat realnog vremena (RTC), adresa PIIX4, sat realnog vremena (RTe), podaci Rezervisano, konfigurisanje kartica Rezervisano, konfigurisanje kartica PllX4, registri stranice DMA PllX4, kontroler prekida 2 Upravljanje naprednim mogunostima napajanja (APM) PllX4,DMA2 Resetovanje numerike greke Sekundarni kanal IDE kontrolera Primarni kanal IDE kontrolera
Prikljuak audio/dojstik
Audio (kompatibilno sa Sound Blasterom) Audio (kompatibilno sa Sound Blasterom)
LPT2
Hardver za proirenje upravljanja COM4/video (8514A) COM2 MPU-401 (digitalni interfejs MPU-401 (MID!) MPU-401 (MIDI) MPU-40I (MIDI) Upravljanje sekundarnim IDE kanalom Upravljanje sekundarnim kanalom disketne jedinice LPTl AdLib (sintisajzer FM) Grafika kartica (VGA)
Grafika kartica
muzikih instrumenata,
MID!)
(VGA) (VGA)
03BCh-03BFh 03COh-03CAh
LPT3
Grafika kartica
256
Poglavlje 5
TABELA 5.5 Uobiajene adrese Uli prikljuaka u raunarima tipa AT (nastavak)
03CCh 03CEh-03CFh 0304h-0305h 030Ah 03E8h-03EFh 03FOh-03F5h 03F6h 03F7h 03F8h-03FFh 0400h-0401h 0530h-0537h 0604h-060Bh LPTn +400h OCF8h-OCFBh OCF9h OCFCh-OCFFh OE80h-OE87h OF40h-OF47h OF86h-OF87h FFOOh-FF07h FFAOh-FFA7h FFA8h-FFAFh
Grafika
kartica (VGA) Grafika kartica (VGA) Grafika kartica (VGA) Grafika kartica (VGA) COM3 Primarni kanal disketne jedinice Upravljanje primarnim IDE kanalom Upravljanje primarnim kanalom disketne jedinice COM1 Programabilan kontroler prekida (PIC) okidan ivicom/nivoom Windowsov zvuni sistem Windowsov zvuni sistem Prikljuak ECP, osnovna adresa LPT + 400h Adresni registar za konfigurisanje PCI Registar za upravljanje reimom turbo i resetovanjem Adresni registar za konfigurisanje PCI Windowsov zvuni sistem Windowsov zvuni sistem Konfigurisanje Yamaha OPL3-SA Registar upravljaa IDE magistrale Registri upravljaa primarne IDE magistrale Registri upravljaa sekundarne IDE magistrale
Provere matine ploe Poto otkrivanje i otklanjanje kvarova i greaka matinih ploa moe da bude skupo, svaku popravku matine ploe zaponite sledeim proverama PC rau nara, ali pre toga obavezno iskljuite sva napajanja:
Proverite sve konektore. Prilikom servisiranja lako se dogodi da zaboravite da ponovo spojite sve kablove. Ponite od prikljuaka za napajanje i proverite sve kablove i konektore koji se prikljuuju na matinu plou. Oteene kablove zamenite. Labavo spojene i otkaene kablove propisno prikljuite. Proverite sve ipove u podnojima. Mnogi ipovi u raunaru greju se tokom normalnog rada (naroito procesor). Viekratno irenje i skupljanje proUZfOkovano svakodnevnim ukljuivanjem i iskljuivanjem napajanja konano "izvue" ip iz podnoja. Vibracije tokom prenoenja raunara ili kartica mogu isto tako da olabave ipove. Podnoja imaju procesor, matematiki koprocesor (ako postoji), BIOS ROM, a esto i modul CMOS-a i sata realnog vremena (CMOSIRTC) i zato ih paljivo proverite.
257
Proverite naponske nivoe. Nizak ili nepravilan naizmenini napon moe izazvati probleme u raunaru. Voltmetrom izmerite napon u zidnoj utinici. Budite izuzetno oprezni kad god radite s visokim naizmeninim naponom. Preduzmite sve mere predostronosti da se zatitite od ozlede. Ako je naizmenini napon nizak ili pak optereen motorima, elektrinim kuvalima za kafu ili drugim visokoinduktivnim potroaima, isprobajte PC u drugoj uti nici (prikljuenoj na drugo strujno kolo). Ako je naizmenininapon ispravan, voltmetrom (ili memom alatkom kao to je PC Power Check kompanije Data Depot) izmerite napone na izlazu izvora napajanja PC raunara. Ukoliko je neki od napona prenizak ili ga uopte nema, zamenite izvor napajanja. Proverite ima li stranih tela na matinoj ploi. Zavrtanj, spajalica ili zalutala nit ice mogu izazvati kratak spoj i tako onemoguiti rad matine ploe. Proverite da li su svi DIP preklopnici i kratkospojnici na matinoj ploi ispravno nameteni. Na primer, ako matina ploa ima integrisanu grafiku, a u neku od utinica je umetnuta grafika kartica, grafiki kontroler matine ploe treba onemoguiti preklopnikom ili kratkospojnikom. U protivnom moe doi do sukoba koji e onemoguiti rad matine ploe. Trebae vam uputstvo za upotrebu konkretne matine ploe da biste prepoznali i proverili sve kratkospojnike i preklopnike. Danas se gotovo sve matine ploe bez kratkospojnika (engl.jumperless) softverski podeavaju u programu CMOS Setup. Proverite ima li labavih spojeva ili povremenog dodirivanja kuita. Pregledajte sve zavrtnje kojima je matina ploa privrena za kuite i pazite da ne dodiruju tampana kola na ploi. Pregledajte i prostor ispod matine ploe i pazite da nita ne povezuje (uzemljuje) plou i kuite. Pokuajte, probe radi, da odvrnete zavrtnje za privrivanje matine ploe. Ako je greka nestala, ploa se povremeno (delimino) uzemljuje. Kada su svi zavrtnji pritegnuti, ploa je savijena taman toliko da se pojavi greka. Naalost, povremene spojeve je gotovo nemogue otkriti.
Simptomi matinih ploa
U ovom odeljku njih.
opisau
brojne simptome greaka
matinih ploa
i reenja za
Simptom 5.1. Mehanizam za dranje procesora u utinici tipa Slot 1 ne dri procesor vrsto. Otkrili ste da je procesor labav, da se moe pomerati rukom,
a moda ak i izvaditi. To gotovo uvek znai da mehanizam za dranje nije dobro privren za matinu plou; verovatno lei previsoko i time omoguava da
258
Poglavlje 5
procesor landara. Morate proveriti kako je taj mehanizam montiran. Stavite deblji karton ili novine ispod matine ploe, da se ne bi savijala dok utiskujete mehanizam u otvore predviene za montau (ali nemojte stavljati plou na tvrdu podlogu da biste na nju montirali mehanizam za dranje procesora). Ako osigurai za utiskivanje tog mehanizma nisu ispravno privreni, on se moe olabaviti i prouzrokovati da procesor ispadne iz utinice. Da biste instalirali mehanizam za dranje s bronzanim kopama upotrebite srednji krstasti odvija i njime zavrnite kope u prethodno montirane bronzane odstojnike (engl. pemstuds). Mehanizam za dranje s plastinim kopama instalira se na sledei nain: l. Ostavite slobodan prostor ispod svih otvora za montau da bi kope mogle da prou kroz odgovarajue otvore. 2. Pronaite utinicu Slot 1 na matinoj ploi. 3. Namestite mehanizam za dranje procesora na matinu plou do utinice Slot l. 4. Gurnite nadole okvir tako da crne plastine kope ispravno stanu u leite, a mehanizam za dranje tesno nalegne na plou. 5. Gurnite bele osigurae u odgovarajue crne kope, tako da glava osiguraa legne na glavu kope. Trebalo bi da mehanizam za dranje procesora sada vrsto lei na ploi.
Simptom 5.2. Posle uklanjanja vrstog diska ili nekog drugog IDE ureaja, raunar naizgled dobro radi, ali se sporo podie. Verovatno BIOS prili-
kom podizanja oekuje da se uklonjeni IDE ureaj javi, a to ekanje traje. Ako uklonite sekundarni disk na primarnom IDE kanalu, ili bilo koji disk na sekundarnom kanalu, uite u program za podeavanje CMOS-a i za uklonjene diskove upiite da ih vie nema ("none" ili "not installed"). Snimite novo stanje i pokrenite raunar. BIOS vie ne bi trebalo da eka na uklonjene ureaje.
Simptom 5.3.
Raunar
se automatski
ukljuuje
posle nestanka napona.
Verovatno je uzrok neki parametar CMOS-a, a ne hardverska greka. To se deava na standardnim matinim ploama Intelove proizvodnje s Phoenixovim BIOS-om i skupom PCI ipova Intel 430TX ili 440LX (ili nekim novijim). U programu za podeavanje BIOS-a (obino u meniju Boot) trebalo bi da naete parametar koji odreuje reakciju raunara posle uspostavljanja napajanja. Mogunosti su obino Stay Off (ostani iskljuen), Last State (vrati se u stanje pre gubitka napajanja, bilo ukljueno bilo iskljueno) i Power On (ukljui se). Ako potraite ovaj parametar u CMOS-u, verovatno ete uoiti da je njegova
259
vrednost Power On ili Last State. Ukoliko elite da se raunar ne ukljuuje sam posle povratka naizmeninog napona, izaberite Stay Off kao vrednost ovog parametra.
NAPOMENA: Posle novog uspostavljanja naizmeninog napona, raunar se uvek ukljuuje na 300 milisekundi, ita trenutne vrednosti CMOS-a koje odreuju podizanje i prelazi u odgovarajue stanje (ukljueno ili iskljueno).
Simptom 5.4. Prikazuje se poruka o greci "static device resource conOvo upozorenje tokom podizanja Windowsa 95/98 mogu da prouzrof1ict".
kuju razliite (esto i nepovezane) situacije. Serviseri koji su se suoili sa ovim problemom otkrili su ga na raunarima s karticom Pro Audio Spectrum 16. Registracija ove kartice u Windowsu 95/98 ukljuuje i lO-bitne UIl adrese (201h i 388h) i njihove 16-bitne alijase (A201h i F388h). BIOS prilikom podizanja otkriva da se te adrese preklapaju i stoga prijavljuje sukob oko resursa. Poto se radi o jednoj kartici koja trai oba resursa, ovo upozorenje se moe zanemariti (ali samo u ovom sluaju). Ukoliko takvu poruku o greci dobijate i od raunara drugaije konfiguracije, ponekad to moete ispraviti brisanjem podruja ESCD u NVRAM-u, to ete postii brisanjem celog CMOS-a: 1. Zapiite trenutne vrednosti parametara. 2. Iskljuite raunar. 3. Postavite kratkospojnik, odnosno preklopnik CMOS-a u poloaj CLEAR (prouite dokumentaciju ploe). 4. Ukljuite raunar. 5. Iskljuite raunar posle otprilike 30 sekundi. 6. Vratite kratkospojnik, odnosno preklopnik CMOS-a u poloaj OFF ili NORMAL. 7. Ukljuite raunar, uite u program za podeavanje CMOS-a i ponovo izaberite zapisane vrednosti parametara (vrstog diska itd.).
Simptom 5.5. Ne moete da upotrebite "floptiku" disketnu jedinicu LSRadi se, gotovo uvek, o ogranienju -120, niti da s nje podignete sistem.
BIOS-a matine ploe. Na primer, Intelove matine ploe s Phoenixovim BIOS-om i skupom ipova Intel 430TX, 440LX, 440BX ili 440EX podravaju podizanje s disketne jedinice LS-120. LS-120 podrava i veina drugih matinih ploa sa skupom ipova koji podrava Pentium MMX (ili novijim). Ako imate potekoa s prepoznavanjem jedinice LS-I20 ili podizanjem s nje, potraite poboljanu verziju BIOS-a od proizvoaa matine ploe ili raunara.
'-
260
Poglavlje 5
Simptom 5.6. Posle instaliranja nove matine ploe sistem nee da se Stari procesor i dalje podigne sa starim procesorom, ali hoe s novim.
dobro radi u drugim raunarima. Ovo obino znai da nova matina ploa onemoguavabrzinu magistrale od 66 MHz i da radi samo na 100 MHz ili 133 MHz. Ako na takvu plou montirate procesor sa unutranjom magistralom brzine 66 MHz, raunar nee hteti da se podigne. U ovom sluaju nemate drugog izbora nego da uz tu plou koristite i odgovarajui tip procesora.
Simptom 5.7. Mada je instalirana memorija PC133, raunar prijavljuje Najpre proverite da lije sistemska magistrala zaista podememoriju PC100.
ena na 133 MHz. Ako je podeena na 100 MHz, izvetaj o brzini memorije je taan. Do ove greke ponekad dolazi i zbog netano podeenog parametra DRAM Clock u CMOS-u. Podesite taj parametar na vrednost Host CIk (meni Chipset features u programu CMOS Setup).
Simptom 5.8. Ne rade COM prikljuci matine ploe.
U gotovo svim sluajevima za koje sam uo, COM prikljuakse ne moe koristiti poto nije povezan isporuenim kablom, ili su COM prikljuci onemogueniu CMOS-u.
Simptom 5.9. Sistem se blokira tokom podizanja i prikazuje poruku o greci Do ove greke moe doi poto instalirate "Incompatible ATAPI Device".
neki novi ATAPI ureaj ili novu matinu plou koristite sa starim ATAPI urea jima. Radi se o poznatoj greci npr. CD itaa Pioneer 32X i AMI-jevog BIOS-a, a do nje dolazi i u drugim sluajevima nekompatibilnih verzija BIOS-a i ATAPI ureaja. Reenje je prelazak na novu verziju BIOS-a matine ploe. Naravno, mogli biste pokuati i s drugim ATAPI ureajem.
Simptom 5.10. Raunar se ne iskljuuje kada se pritisne taster za napaRadi se o podeavanju parametara matine ploe koji se odnose na janje.
upravljanje napajanjem. U mnogo sluajeva, taster za napajanje je projektovan tako da iskljuujeraunar samo ako ga drite pritisnutog najmanje pet sekundi. Moda se vrednost odgovarajueg parametra u CMOS-u moe prebaciti na "trenutno iskljuenje". Ako u postojeeoj verziji BIOS-a to nije mogue, preite na novu verziju.
Simptom 5.11. Mrena kartica osposobljena za buenje raunara na zahOvo je verotev mree (engl. wake on LAM otetila je izvor napajanja.
vatno posledica nedovoljnog kapaciteta izvora u pogledu struje mirovanja (engl. standby current). Potreban je izvor koji daje 800 mA na izlazu +5 Vsb (standby). Toliko (zapravo 750 mA na +5 Vsb) u reimu spavanja troi veina mrenih kartica koje imaju funkciju za buenje raunara na zahtev mree. Da
261
biste izbegli oteivanje izvora napajanja prevelikom strujom mirovanja, upotrebite ATX izvor koji daje najmanje 800 mA na izlazu +5 Vsb.
Simptom 5.12. Tokom podizanja pojavljuje se poruka "Serial Presence Ovo je greka u BIOS-ovom prepoznavanju sistemske memorije. Detect".
Ako tokom podizanja otkrije memoriju koja ne podrava serijsko otkrivanje prisustva (SPD), ili BIOS ne moe da utvrdi da li instalirana memorija podrava zahteve standarda SPD na 100 MHz, prikazae sledeu poruku o greci:
SERIAL PRESENCE DETECT eSPO) device data missing or inconclusive Properly programmed SPD device data is required for reliable operation Do you wish to continue? Y/N Type [VJ to continue. [NJ to shut down
Ukoliko memorija koja ne podrava SPD ostane u likom svakog sledeeg podizanja prikazivati poruku:
raunaru,
sistem
pri-
SERIAL PRESENCE DETECT eSPO) device data missing or inconclusive lOOMHz memory assumed
Ako BIOS tokom podizanja ne moe da utvrdi da li instalirana memorija podrava zahteve standarda SPD na 100 MHz, prikazae korisniku ovu poruku i ponuditi mu da pokrene sistem s memorijom koja moda ne ispunjava sve potrebne zahteve na 100 MHz. Ako se raunar koristi za poslove u kojima je neophodna izuzetna pouzdanost, trebalo bi ga iskljuiti i pre ponovnog pokretanja instalirati SPD memoriju koja radi na 100 MHz.
Simptom 5.13. Posle instaliranja RIMM modula, sistem ponavlja zvune v signale, a slike nema. Cesto je problem u nainu instaliranja Rambus
DRAM memorije. Zvuni signali verovatno ukazuju na problem tokom prepoznavanja RIMM modula. Ako RIMM podnoje nije popunjeno memorijom, pobrinite se da bude, i to istom vrstom modula. Pored toga, proverite da li je sistemska memorija vrsto uglavljena u svoje leite, kao i to da li proizvoa matine ploe izriito preporuuje korienje tih RIMM modula. Verovatno je problem u nainu na koji matina ploa upravlja napajanjem. Na primer, IRQ9 je nedostupan ISA ureajima na matinoj ploi Intel JN440BX, poto ga ona koristi za funkcije upravljanja napajanjem koje obavlja kontroler PIIX4. Isto vai i za ostale matine ploe koje koriste taj kontroler. Oslobodiete tu
Simptom 5.14. "Prekid 9" ne moe se dodeliU nekom ISA ureaju.
262
Poglavlje 5
liniju prekida ako onemoguite funkciju matine ploe za upravljanje napajanjem; mogue reenje je da izaberete neku drugu dostupnu liniju prekida za taj ISA ureaj.
Simptom 5.15. Uz 32 MB memorije, Windows 98 prijavljuje nedostatak memorije. Ovo je poznata greka matinih ploa koje koriste skup ipova
Aopen MX59 Pro). Skup ipova MVP4 podrava zajedniko korienje memorije sistemskog RAM-a i grafike kartice; podrazurnevano se ugraenom grafikom kontroleru dodeljuje 8 MB sistemskog RAM-a, pa za Windows 98 preostaje samo 24 MB RAM-a, a to mu ne mora biti dovoljno. Moete da dodate jo memorije u raunar, ili da u programu za podeavanje CMOS-a smanjite vrednost Frame Buffer Size sa 8 MB na 2 MB kako bi vei deo od 32 MB pripao Windowsu 98. U tom sluaju, obavezno smanjite i broj boja i rezoluciju pod Windowsom 98. VIA MVP4 (poput
Simptom 5.16. Raunar lepo radi uz standardne vrednosti parametara u CMOS-u, ali je nestabilan uz podrazumevane vrednosti za bri rad. Turbo
ploe
parametri (engl. Turbo defaults) podeeni su na vee vrednosti da bi iscedili bolje performanse iz matine ploe. U nekim sluajevima, meutim, odreena kombinacija hardvera ne funkcionie dobro uz te parametre, to ima za posledicu nestabilnost. Proverite hardver prema kriterijurnima turbo parametara. Ako pronaete neku komponentu koja ne ispunjava te uslove (spori RAM, na primer), reiete problem zamenom te komponente brom. U protivnom, moraete se pomiriti s nivoom performansi koje omoguavaju parametri Setup defaults.
Simptom 5.17. Prijavljen je kvar matine ploe, ali on nestaje im se skine poklopac raunara. Po svoj prilici postoji povremen kontakt matine ploe
i kuita. Poto se na njega stavi poklopac, kuite raunara se neznatno savije, to moe dovesti do nekog kontakta. Cim se poklopac skine, kuite se ispravi i kontakt nestane. Skinite poklopac dok raunar radi i lagano pritegnite sve zavrtnje za privrivanjematine ploe za kuite. Verovatno ete otkriti zavrtanj koji izaziva problem. Moete ga odvrnuti i izvaditi, alije bolje da zamenite matinu plou, jer je to jedino dugorono reenje.
v
Simptom 5.18. POST (ili neki dijagnostiki program) prijavljuje greku procesora. Poto se radi o fatainoj greci, inicijalizacija sistemaje verovatno pre-
kinuta. Greke procesora se prijavljuju obino kad jedan njegov registar (ili vie njih) ne reaguje prema oekivanju, ili kad se teko prebacuje u zatieni reim rada. U oba sluaja radi se o kvaru procesora. Sreom, procesor se montira u utinicu ili podnoje, pa ga je veoma lako zameniti. Pre zamene iskljuite
263
napajanje raunara, a tokom nje se pridravajte svih mera zatite od statikog naelektrisanja. Oznaite pokvareni procesor flomasterom pre nego to ga zamenite. Najlaka je zamena procesora u ZIF podnoju (umetanje bez sile), poto se procesor oslobaa podizanjem polugice na boku podnoja: izvadite stari procesor i stavite novi, zatim spustite polugicu tako da se zabravi i ponovo isprobajte raunar. Mnogi procesori se montiraju u PGA podnoja bez ZIF mehanizma, pa u tom sluaju treba koristiti namensku alatku za ispravno vaenje. Neki to rade i obinim malim odvijaem, naizmenino i polako podiui sve etiri strane procesora, ali morate biti veoma oprezni da pri tom ne polomite ip, podnoje niti matinu plou. Ne smete upotrebiti preveliku silu. Poto izvadite stari ip, instalirajte novi procesor vodei rauna o poloaju njegove iglice 1. Potom ga lagano utisnite na mesto. Ako imate posla s procesorima za utinice Slot lISlot A, pre uklanjanja procesora moraete da oslobodite njegov mehanizam za dranje (engl. retention mechanism).
Simptom 5.19. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku "BIOS ROM checksum error". Posle provere procesora, testira se da li je oteen
ROM BIOS-a. To je neophodno da neka neeljena naredba ili podatak ne bi sruili sistem tokom POST-a ili normalnog rada. Izraunava se kontrolni zbir sadraja tog ROM-a i taj zbir se poredi s njegovom zapamenom vrednou smetenom u sam ROM. Ako su ta dva zbira jednaka, ROM se smatra neoteenim i inicijalizacija se nastavlja. U protivnom, BIOS je oteen i treba ga zameniti.
Simptom 5.20. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku programabiInog meraa vremena (PIT), potekoe sa auriranjem sata realnog vremena (RTC) ili neuspeno osveavanje memorije. PIT se esto pravi
8254 ili nekog kompatibilnog s njim. Kad otkae jedan njegov kanal ili vie njih, treba ga zameniti. Vano je da imate u vidu da mnoge modeme matine ploe ukljuuju funkcije PIT-a u sistemski kontroler ili neki drugi ureaj iz skupa ipova (spisak tih skupova i njihovih funkcija naveden je u zasebnom poglavlju). Poto se PIT obino lemi povrinski, veoma su retki servisi koji ga (odgovarajuim skupim ureajem) mogu odlemiti s matine ploe, pa preporuujem zamenu cele ploe.
Simptom 5.21. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku programabiInog kontrolera prekida (PIC). PIC se esto pravi pomou ipa 8254 ili
pomou ipa
nekog kompatibilnog s njim, a na matinoj ploi tipa AT obino se nalaze dva PIC-a (prvi obrauje prekide 0-7, a drugi 8-15). Od njih je vanjji prvi, poto obrauje prekide s veim prioritetom, a prekide najmanjih brojeva imaju kljune funkcije niskog nivoa poput sistemskog meraa vremena i interfejsa tastature.
264
Poglavlje 5
program obino otkriva koji je od dva PIC-a otkazao. Proverite da li postoji sukob dva ili vie ureaja oko nekog prekida. Ukoliko ne postoji, zamenite PIC koji je otkazao. U gotovo svim savremenim raunarima oba PIC-a su ugraena u ip sistemskog kontrolera, odnosno u neki iz skupa ipova. Ako imate na raspolaganju odgovarajuu opremu za povrinsko lemljenje, zamenite neispravan ip; u protivnom, zamenite matinu plou.
Simptom 5.22. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku kontrolera OMA (OMAC). DMAC je najee ip 8237 ili neki kompatibilan s njim,
Dijagnostiki
a na tipinoj matinoj ploi tipa AT nalaze se dva DMAC-a (prvi obrauje kanale 0-3, a drugi 4-8). Od njih je vaniji prvi, poto kanal 2 koristi kontroler disketne jedinice. Dijagnostiki program obino otkriva kojije od dva DMAC-a otkazao. Proverite da li postoji sukob dva ili vie ureaja oko nekog kanala DMA. Ukoliko ne postoji, zamenite DMAC koji je otkazao. U savremenim raunarima oba DMAC-a su ugraena u ip sistemskog kontrolera, odnosno u neki iz skupa ipova. Ako imate na raspolaganju odgovarajuu opremu za povrinsko lemljenje, zamenite neispravan ip; u protivnom, zamenite matinu plou.
Simptom 5.23. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku kontrolera tastature (KBC). KBC je najee ip 8042 ili 8742. Poto je to pravi
mikrokontroler, dijagnostiki programi najee otkrivaju greke KBC-a s velikom tanou. KBC se montira na podnoje PLCC ili se (u retkim sluajevima) povrinski lemi. Obavezno prvo iskljuite napajanje, a KBC nekako oznaite pre vaenja iz raunara. Verovatno e vam za vaenje PLCC-a biti potrebna posebna alatka. Ako ne moete da zamenite neispravan KBC, moraete da . zamenite matinu plou.
Simptom 5.24. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku tastaPregoreo je osigura tastature na ture, ali ni nova tastatura ne pomae.
Mnoge matine ploe imaju mali osigura ("pico-fuse") u kolu +5 V koje napaja tastaturu. Ako taj osigura pregori, tastatura ne dobija napajanje i zato ne reaguje. Unimerom izmerite napon linije +5 V na prikljuku tastature. Ako izmerite O V, pronaite osigura tastature na matinoj ploi i zamenite ga (verovatno ete morati da pratite tampano kolo na matinoj ploi sve do osiguraa, koji mnogo lii na otpomik).
Simptom 5.25. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku CMOS-a ili RTC-a. U oba sluaja radi se o istom ureaju koji je neispravan, poto se j
matinoj ploi.
CMOS memorija i sat realnog vremena (RTC) obino nalaze u istom ipu. Problemi sa satom ukazuju da je taj deo ipa prestao da radi ili da se aurira. Otkaz
265
CMOS memorije moe da prouzrokuje potroena baterija na matinoj ploi ili neispravnost samog ipa. Prilikom otklanjanja problema sa CMOS-om ili s njegovim parametrima, pridravajte se sledeeg postupka. Najpre pokuajte novom baterijom (moraete ponovo da upiete sve parametre u CMOS). Ako ona nije reila problem, treba zameniti ip CMOSIRTC. On je najee povrinki zalemljen i vadi se posebnim (retkim i skupim) ureajem, ili se menja cela matina ploa. Meutim, taj se ip ponekad montira na posebno podnoje zajedno s baterijom (takvi su proizvodi kompanije Dallas Semiconductor). U tim sluajevima zamena je laka.
Simptom 5.26. POST (ili dijagnostiki program) prijavljuje greku u prva 64 KB RAM memorije. Prva stranica RAM-a je vana poto sadri podruje
podataka BIOS-a (BDA) i vektore prekida, pa bez nje sistem ne radi. Kada doe do greke RAM-a, moete jedino da ga zamenite. Na starijim matinim ploama ponekad je mogue zameniti (najee povrinski zalemljen) neispravan memorijski ip, ukoliko dijagnostiki program otkrije koji bitje u pitanju, a vi moete prepoznati ip koji sadri taj bit. U protivnom, moraete sistematski da pronalazite i zamenjujete sav RAM na matinoj ploi ili samu plou. Novije matine ploe koriste module DIMM (ponekad i RIMM) za svu sistemsku memoriju, pa bi "krstarenje" kroz sve module (s pouzdanim memorijskim ipom) trebalo da bude prilino jednostavno da bi se otkrio neispravan ip.
Simptom 5.27. Matina ploa bez kratkospojnika dobija neispravne parametre softverskog podeavanja procesora i odbija da podigne sistem.
Do ovoga moe doi na matinoj ploi poput Abitove IT5V; to je obino posledica sluajne greke prilikom konfigurisanja sistema. Sreom, ovakav problem e moe reiti uklanjanjem napajanja matine ploe. Iskljuite i na nekoliko minuta razdvojite raunar od elektrine mree. Prilikom ponovnog ukljuenja, oftverski meni za podeavanje procesora automatski e vratiti radni takt proceora na najniu vrednost i tako omoguiti raunaru da se podigne. Tada moete ui u softverski meni za podeavanje procesora i ispraviti pogreno podeenu brzinu. Da se radi o matinoj ploi s kratkospojnicima, pronali biste kratkospojnil< za podeavanje brzine procesora i namestili ga kako treba.
Simptom 5.28. Tokom POST-a koji sprovodi AMI-jev BIOS na ekranu se prikazuje poruka "System resource conflict". Ovakvu greku generie BIOS
"utakni i koristi" kompanije AMI (mada i BIOS-i istog tipa drugih proizvoaa mogu dati sline poruke) kada otkrije sukob oko resursa tokom inicijalizacije. Pokuajte da prisilite BIOS da ponovo konfigurie sukobljeni resurs tako te ete tokom POST-a drati pritisnut taster Insert. Ako to ne rei problem, pokuajte s
266
Poglavlje 5
poboljanom verzijom BIOS-a koja e moi pametnije da reava sukobe oko dodeljenih resursa. Ako ni to ne uspe, runo dodelite resurs oko kojeg je izbio sukob (onemoguite reim "utakni i koristi") ili uklonite problematian ureaj.
Simptom 5.29. Ikonice Power Management nema u Control Panelu Windowsa 95/98/Me. Do ovog problema dolazi iako je parametar APM u BIOS-u
(Power Management Setup) omoguen, ukoliko funkcija APM nije bila omoguena pre instaliranja Windowsa 95/98IMe. Ako je Windows 95/981Me ve instaliran, treba ga ponovo instalirati. Meutim, pre toga, omoguite funkciju APM.
Simptom 5.30. Raunar sa vrstim diskom od 1,6 GB kompanije Western Digital ne moe da se podigne, mada ga BIOS prepoznaje. Radi se o tipi
nom problemu velikih vrstih diskova, kojima posle ukljuenja raunara esto treba mnogo vremena da se pokrenu. Uite u program za podeavanje CMOS-a (Advanced Setup) i poveajte vreme Power-on Delay. Trebalo bi da problem nestane, ali se moe ponoviti ako se u CMOS upiu podrazurnevane vrednosti ili kada se izgubi sadraj CMOS-a.
Simptom 5.31. Posle instaliranja Windowsa 95, sistem ne prepoznaje CD ita na sekundarnom IDE kanalu. Moda i IDE diskovi rade u reimu MS-
-DOS compatibility. Problem je est s matinim ploama koje koriste skup ipova Intel 430HX. Windows 95 ne prepoznaje kontroler diskova 8237lSB na toj matinoj ploi, pa BIOS zato onemoguava sekundarni IDE kanal. Stoga i ureaji na sekundarnom kanalu ne mogu biti prepoznati tokom sledeih podizanja. U veini sluajeva, problem ete reiti prelaskom na poboljanu verziju BIOS-a ili prebacivanjem IDE ureaja na zaseban IDE kontroler. Mogue' reenje je da pronaete i preuzmete zakrpu za datoteku MSHDC.INF, koja e prisiliti Windows 95 da prepozna kontroler 823l7SB.
Simptom 5.32. Sistem se blokira ili rui posle uitavanja DOS-ovog upravljakog programa za PCI/IDE magistralu, namenski pisanog za konkretan skup ipova. Radi se o poznatom problemu matinih ploa Micro-Star sa
skupom ipova VIA VPl i Awardovim BIOS-om 4.50PG. Problem je u verziji BIOS-a i njenom uticaju na onaj deo skupa ipova koji radi kao kontroler PCI magistrale. Reiete problem prelaskom na poboljanu verziju BIOS-a.
Simptom 5.33. Matina ploa je neobino izbirijiva u pogledu memorijskih modula s kojima hoe da sarauje. Problem je najuoljiviji kod starih
za procesor Pentium i memorijske module SIMM, a do njega dolazi uprkos tome to svi moduli odgovaraju po brzini i tipu. Treba razmotriti
matinih ploa
267
nekoliko moguih uzroka. Poto su Intelovi skupovi ipova (naroito stariji) veoma izbirljivi u pogledu brzine memorije, proverite imaju li svi memorijski moduli dovoljnu rezervu brzine (obino 70 ns ili manje). Zatim pokuajte da manjite brzinu memorije u CMOS-u (stavka Wait States) na 4-4-4-4. Ako raunar radi s tom malom brzinom, postepeno je poveavajte (3-3-3-3, 3-2-22, 3-1-1-1 itd.) sve dok ne dostignete najbri mogui rad. Konano, moda je memorija sumnjivog kvaliteta. Pokuajte s kvalitetnom memorijom kupljenom od uglednog prodavca. Proverite najpre da li prodavac dozvoljava vraanje ili zamenu kupljene memorije da biste mogli da vratite problematinu memoriju.
Simptom 5.34. Pojavljuju se potekoe s protonom rafal nom ke memorijom. Radi se o poznatom problemu protone rafalne (engl. pipeline burst,
PB) ke memorije proizvoaa UMC (pogotovo na matinim ploama Amptron). Ovaj problem se po pravilu reava smanjivanjem brzine ke memorije na 4-4-4-4 (podrazurnevana vrednost u CMOS-uje obino 2-3-3-3). Performanse e biti donekle umanjene, ali e funkcionisanje kea biti stabilno.
Simptom 5.35. Imate potekoa sa vrstim diskovima kompanije Western Digital (koji rade na drugim raunarima). Ovakvi problemi se javljaju kod
Asus sa Awardovim BIOS-om i starijim diskovima WD od 1,6 GB, ali ih nema u novijim WD diskovima. Problem ete reiti sledeim postupkom:
matinih ploa
Proverite parametre CMOS-a. Onemoguite kratko samotestiranje posle ukljuenja (Quick Power-on Self Test) i omoguite opciju Floppy Seek. Tako ete poveati vreme koje disk ima na raspolaganju da dostigne potrebnu brzinu. Ako CMOS umesto ovih ima parametar Power-on Delay Time (ekanje posle ukljuenja), poveajte to vreme. Izbegavajte korienje softverskih alatki. Nemojte koristiti DEFRAG niti Disk Surface Scan (testiranje povrine diska) programa ScanDisk na WD diskovima. Postoje izvetaji da ta dva programa poveavaju broj loih sektora (blokova) na disku. Potraite poboljane verzije BIOS-a. Razmislite o poboljanoj verziji BIOS-a (naroito ako je skup ipova matine ploe Intel 430FX). Neke verzije BIOS-a koriste komandu za parkiranje glav~ diska koja izaziva probleme sa vrstim diskovima Western Digital. Potraite zakrpe za disk. Pregledajte Web lokaciju Western Digitala (www.wdc.com) da biste pronali nove zakrpe za diskove. Ako nita drugo ne pomogne, zamenite vrsti disk.
268
Poglavlje 5
Simptom 5.36. Tokom podizanja prikazuje se poruka o greci u parnosti memorije. Ako koristite memoriju bez provere parnosti (32-bitnu umesto 36-
bitne), morate onemoguiti ispravljanje greaka (ECe) i proveru pamosti memorije (Parity checking) u meniju Chipset Features programa za podeavanje CMOS-a. Problem e se ponoviti ako ponovo uitate podrazumevane vrednosti parametara CMOS-a, jer se tako ukljuuju ispravljanje greaka (ECC) i provera parnosti, mada ih instalirana memorija (u ovom sluaju) ne podrava. Skup ipova Triton ne podrava proveru pamosti, pa je treba onemoguiti ak i kad da je instalirana memorija podrava. Ako je memorija pravilno opisana u CMOS-u, onda je ona neispravna i treba izolovati lo modul/ip.
Simptom 5.37. Uitan je nov sadraj BIOS-a, ali posle toga na monitoru nema slike. Kada uitate ("fleujete") novi sadraj BIOS-a, stari parametri
CMOS-a obino postaju beskorisni. Stoga ete morati da obriete postojei sadraj CMOS-a i upiete novi da bi raunar mogao normalno da radi. Obriite CMOS RAM i upiite odgovarajue parametre, ili izaberite BIOS Defau1ts (standardne vrednosti parametara) kao dobar temelj. Moda le problem u samom ipu BIOS-a. Prilikom upisivanja Intelovog fle ROM-a dolazi do problema. Pre upisivanja konkretnog BIOS-a prouite dokumentaciju matine ploe i Web lokaciju njegovog proizvoaa, poto su tamo moda data neka upozorenja i ogranienja. Pokuajte da obnovite prvobitni sadraj BIOS-a (ako je mogue), ili zatraite novi BIOS od proizvoaa.
Simptom 5.38. Zvuna karticu i modem podravaju reim rada "utakni i koristi", ali se sukobljavaju oko resursa. Ovo se preesto deava sa siste-
mima "utakni i koristi". Po pravilu, modem bi trebalo da zauzme COM2 (2F8h i IRQ3), a zvuna kartica 220h, IRQ5 i DMA 1. Dobar put je da instalirate karticu po karticu. Najpre instalirajte zvunu karticu i pustite Windows 95/98 daje prepozna. Zatim dodajte modem. Ako problem i dalje postoji, runo konfiguriite kartice (onemoguite reim rada "utakni i koristi", ako je mogue), ili pokuajte s drugim modelima kartica.
Simptom 5.39. Instalirana su 32 MB memorije (ili vie), i BIOS ih dobro prebroji tokom POST-a, ali se u prozoru CMOS Setup vidi samo ,16 MB. Radi
se o problemu nekih verzija Awardovih BIOS-a. Da biste reili problem, onemoguite opciju Memory Hole u meniju Advanced Chipset Setup programa za podeavanje CMOS-a. Tom opcijom zadaje se maksimalno 16 MB fizikog RAM-a u sistemu. Onemoguite i opcije Shadow RAM i BIOS Shadow.
269
Simptom 5.40. Ispravan IDE disk je sa starijeg raunara 386/486 premeten na neki noviji, ali je sada nedostupan. U veini sluajeva, pogreno je izabran reim prenosa podataka za stari IDE disk (koristite reim LBA, a trebalo bi CHS). Uite u meni Peripheral Setup programa za podeavanje CMOS-a i za sve PIO reime izaberite Mode (verovatno je trenutno odabran parametar utomatic, to daje neodgovarajui prenos podataka). Trebalo bi da konfiTuriete disk istovetno kao na starom raunaru. Ako ne moete da preslikate konfiguraciju starog BIOS-a na novi raunar, pribliite se tim parametrima koliko god moete. Zatim izdelite disk na particije i ponovo ga formatirajte da bi te ga koristili s drugaijim kontrolerom. Simptom 5.41. Posle instaliranja procesora Cyrix 6x86, sistem se esto rui ili blokira. Naj ei razlog je to to se procesor ne hladi dovoljno, pa se pregreva. Pobrinite se da veliki hladnjak s ventilatorom bude ispravno montiran na procesor i da ventilator funkcionie. Pored toga, svi Cyrixovi procesori 6x86 radne uestanosti 166 MHz i vie rade na 3,52 V. Proverite naponski regulator i pazite da na njegovom izlazu bude napon 3,45 V - 3,6 V. Nii napon procesora prouzrokuje nestabilnost sistema. Simptom 5.42. Posle instaliranja matine ploe, Windows 95/g8/Me prijavljuje greku "out of memory", ili greke koje ukazuju na oteen sadraj registara. Ovakvi simptomi su najei na starijim matinim ploama za Pentium na 100-120 MHz, i gotovo uvekje problem u verziji BIOS-a zbog koje matina ploa loe radi pod Windowsom 95/98, to prouzrokuje oteivanje registara. Moraete da aurirate BIOS matine ploe, a posle toga moda i da ponovo instalirate Windows 95/98IMe. Simptom 5.43. Matina ploa odbija da prepozna SCSI kontroler tokom podizanja. Problem se javlja s matinom ploom Dataexpert EXP8551, ali i kod mnogih drugih matinih ploa razliitih tipova, zasnovanih na magistrali PCI. Moraete da promenite konfiguraciju PCI utinica na ploi. Na primer, ako je SCSI kontroler utaknut u utinicu 2, treba da konfiguriete tu PCI uti nicu u programu za podeavanje CMOS-a, ili da premestite SCSI kontroler u PCI utinicu veeg prioriteta.
Simptom 5.44. Otkrili ste da na matinoj ploi ne moete upotrebiti procesor Cyrix 6x86. Problem je karakteristianza matine ploe EuronelMatsonic i obino ga prouzrokuje nekompatibilan generator takta na ploi. Neki generatori podravaju Cyrixove modele na 120, 133 i 166 MHz, ali ne podravaju model na 200 MHz. Drugi generatori podravaju modele na 120, 150, 166 i 200 MHz, ali ne podravaju model na 133 MHz. Dakle, ako koristite Cyrixov
270
Poglavlje 5
procesor na 133 ili 200 MHz, moda generator takta ne odgovara. Moraete da zamenite procesor nekim modelom koji generator takta podrava, ili pak matinu plou nekom koja podrava procesor te brzine.
Simptom 5.45. Iako su instalirana etiri memorijska modula SIMM od po osam MB (ukupno 32 MB), sistem prepoznaje samo 24 MB. Ovo je
poznata greka Gigabyteovih matinih ploa (najee modela GA-586ATE, ATM i AP verzija l.x). Te matine ploe ne podravaju dvostrane SIMM module (2 MB, 8 MB, 32 MB 1128 MB) u srednjoj utinici. Instalirajte memorijske module u utinice Oi 2, a utinicu 1 ostavite praznu, ili upotrebite jednostrane memorijske module. NAPOMENA: Neke matine ploe zahtevaju da se memorijske redom popunjavaju, ili omoguavaju promenu redosleda utinica kratkospojnika na matinoj ploi.
utinice pomou
Simptom 5.46. Memorijski moduli SIMM/DIMM s pozlaenim kontaktima ne rade ispravno u kalajnim utinicama. Prilikom biranja memorijskih
modula uvek treba izbegavati dodirivanje raznorodnih metala. Metal na povrini kontakata SIMMIDIMM utinice mora biti isti kao na kontaktima memorijskih modula SIMMIDIMM. U suprotnom, kalaj e prei na zlatnu povrinu i tamo oksidirati. To e dovesti do memorijskih greaka koje navode na pomisao da je memorija neispravna, ali se lako otklanjaju vaenjem, ienjem i ponovnim instaliranjem istih memorijskih modula.
Simptom 5.47. Mada su svi periferijski uredaji u raunaru na SCSI magi strali, Windows 95/98 i dalje prepoznaje kontroler PCI/IDE. Zapazili ste da
do toga dolazi uprkos injenici da je kontroler onemoguen u CMOS-u. Radi se o poznatoj greci matine ploe Iwill P54TS, a i nekih drugih. Windows 95/98/ Me bi normalno trebalo da prepozna i omogui UlI ureaje, ali ne one koji su onemogueni u CMOS-u. To je tipian problem BIOS-a (koji ugraene IDE kontrolere nije onemoguio kako treba), pa pokuajte da ga aurirate boljom (poslednjom) verzijom. Ako se problemi i posle toga nastave, zamenite matinu plou.
Simptom 5.48. Prilikom podizanja raunara pojavljuje se poruka o greci konfigurisanja ElSA CMOS-a. Da bi se ispravno konfigurisao ElSA raunar
(koji ne podrava reim "utakni i koristi"), mora se izvriti usluni program ElSA Configuration Utility (ECU). Bez toga sistem nee biti u stanju da prepozna sukob oko resursa. Do ovakvih problema najee dolazi prilikom instaliranja nove matine ploe, prilikom gubljenja sadraja CMOS-a, ili kada se neki ureaj (npr. memorijski modul) instalira ili ukloni iz raunara.
271
Simptom 5.49. Windows NT odbija da radi u reimu dva procesora (switching mode processor, SMP). Najei uzrok je nekompatibilnost SMP
HAL-a koji se
uz Windows NT pre verzije 3.51 i skupa ipova matine ploe. Ako aurirate NT s verzije starije od 3.51, najpre instalirajte NT za standardan PC Uezgro operativnog sistema za samo jedan procesor), a tek potom preite na verziju NT-a s podrazumevanim vieprocesorskim jezgrom (NT nee prepoznati dvostruki procesor ako odmah preete na vieprocesorsku konfiguraciju).
Simptom 5.50. Prilikom pokuaja da se aurira fle BIOS, pojavljuje se poruka "insufficient memory". Po pravilu, nema dovoljno konvencionalne
isporuivao
memorije za izvoenje programa za upisivanje fle BIOS-a. Veina tih programa zahteva oko 560 KB konvencionalne memorije. Pokuajte da "isto" podignete sistem sa diskete za podizanje, pa zatim pokrenite program za upisivanje direktno sa diskete.
Simptom 5.51. Prilikom svakog podizanja dugo se prikazuje poruka "Updating ESCD... ". Podruje Extended System Configuration Data
(ESCD) deo je sistema "utakni i koristi". Vie ureaja koji podravaju reim "utakni i koristi", ili samo jedan, pokuava da aurira parametre CMOS-a. Da biste to spreili, prebacite BIOS u reim Program. Ako se poruka i dalje dugo prikazuje, proverite da li postoji sukob oko resursa izmeu dva ili vie ureaja u racunaru.
v
Simptom 5.52. Pojavio se uti uzvinik pored stavke USB prikljuka u Device Manageru. Windows 95/981Me ukazuje da je otkrio nepoznat USB
Radi se, gotovo uvek, o tome da nije instaliran odgovarajui upravljaki program za USB, pa Windows 95/981Me ne moe da prepozna USB hardver. Obino se problem moe reiti prelaskom na noviju verziju BIOS-a, koja pod Windowsom 95/98/Me bolje podrava USB hardver. Ako je na raunaru starija verzija Windowsa (Windows 95 OSR2), trebalo bi da preete na Windows 98/ SE ili Me.
Simptom 5.53. Sistem se blokira posle instaliranja procesora Cyrix 6x86.
ureaj.
Problem verovatno lei u korienju sistemskog kea, koji prouzrokuje zamrzavanje sistema. Pokuajte da sistematski onemoguite unutranji (Ll) i spoljanji (L2) ke u CMOS-u. Na nekim matinim ploama problem se ispravlja novom verzijom BIOS-a, pa se treba raspitati kod proizvoaa ploe da li postoji zakrpa ili nova verzija BIOS-a.
272
Poglavlje 5
Simptom 5.54. Kada pokuate da preete na novu verziju BIOS-a, ne moete upotrebiti kombinaciju tastera poput Ctrl+Home za resetovanje raunara, ime bi se pokrenuo postupak upisivanja. Trenutna verzija
BIOS-a ne podrava takve kombinacije tastera. Da biste upisali BIOS, runo pokrenite program za upisivanje iz DOS-a. Na primer, pokuajte sa sledeom komandnom linijom:
A:\ZZZZZZ> AMIFL PAIV17.ROM <Enter>

Simptom 5.55.
Odreena SVGA
kartica ne radi s nekom
matinom ploom.
radi na drugim raunarima. U veini sluajeva, problem je u nekompatibilnosti skupa ipova grafike kartice i arhitekture matine ploe. Moda postoji poboljana verzija BIOS-a matine ploe ili grafike kartice koja e reiti problem, ili ete pak morati da upotrebite drugu grafiku karticu.
Simptom 5.56. Kada je ugraen prikljuak za tampa podeen na 3BCh (i reim ECP/SPP), a paralelni prikljuak dodatne kartice na 378h ili 278h, BIOS prepoznaje samo dodatnu karticu. Izgleda kao da je prikljuak za
Meutim, kartica dobro
3BCh nestao. Moda je u pitanju konfiguracijski problem skupa ipova Winbond, koji odreuje da LPTl na matinoj ploi ima adresu 378h (EPP ili SPP), v dok dodatne paralelne prikljuke treba podesiti na 278h ili 3BCh. Cip Winbond je tako projektovan za Windows 95. Raspitajte se kod proizvoaa matine ploe ima li poboljanih verzija BIOS-a koje bi ispravile ovaj problem.
Simptom 5.57. Ne rade
ploe. ureaji
povezani na paralelne
prikljuke matine
U veini sluajeva, morate izabrati reim rada paralelnog prikljuka (SPP/ECP/EPP) koji odgovara konkretnom ureaju. Mnogi uobiajeni periferijski ureaji koriste reime Compatibility ili Bidirectional. Reimi se biraju u programu za podeavanje CMOS-a, najee u meniju Integrated Peripherals ili slinom.
Simptom 5.58. Neke memorijske konfiguracije pruaju slabije performanse od drugih. Ovakvi problemi su najei kod matinih ploa sa skupom ipova
440FX, a prouzrokuje ih BIOS. Aurirajte BIOS najnovijom verzijom.

Simptom 5.59. Ne uoava se poboljanje performansi posle omoguenog upravljanja PCI/IOE magistralom. Verovatno koristite star (ili lo) program
za upravljanje magistralom. Instalirajte najnoviju verziju tog programa (skupovi ipova Triton I, Triton II i Natoma mogu koristiti isti upravljaki program) napisanu za konkretan skup ipova matine ploe. Izbegavaje opte programe za upravljanje magistralom i upotrebite namenski pisane za odreene matine
ploe.
273
Simptom 5.60. BIOS-ov poetni prozor, koji se prikazuje posle ukljuenja raunara, pogreno navodi model matine ploe. Radi se o neodgovarajuoj
verziji BIOS-a koja ne moe ispravno da prepozna hardversku platformu. Nabavite najnoviju verziju BIOS-a za tu matinu plou.
Simptom 5.61. BIOS matine ploe Pentium P55CM navodi da procesor radi na 150 MHz, mada je re o modelu koji radi na 166 MHz. Takvo
pogreno prepoznavanje gotovo uvek je posledica greke BIOS-a. Aurirajte BIOS najnovijom verzijom dostupnom za tu matinu plou. Ako nije zasnovan na fle (engl.jlash) memoriji, zamenite ip BIOS-a.
Simptom 5.62. Posle prebrojavanja memorije prikazuje se poruka o greci "Static Device Resource Conflict". Ovo je najee problem PCI magi-
strale na starijim matinim ploama, koji obino prouzrokuje neodgovarajua dodela resursa u reimu "utakni i koristi". Pre ukljuivanja raunara pritisnite i zadrite taster Insert. Otpustite ga kada se pojavi slika na monitoru. Time ete prisiliti sistem da preraspodeli PCI resurse. Ako se i dalje prikazuje poruka o greci, izvadite sve PCI kartice (osim grafike) i ponovo pokuajte. Vraajte karticu po karticu, sve dok se problem ne pojavi ponovo. Uzrok problema je u poslednjoj vraenoj kartici. '
Problemi s procesorima
Centralni procesor (CPU) najsloeniji je i najskuplji ip na matinoj ploi. On je odgovoran za izvravanje svake naredbe i, pre ili kasnije, za obradu gotovo svih podataka u memoriji. Mada su otkazi procesora neto redi, treba da poznajete njihove simptome. Ako sumnjate na kvar procesora, pre bilo ega drugog uradite sledee:
Proverite podnoje ili utinicu procesora. Proverite da li je procesor do kraja gurnut u svoje podnoje, odnosno utinicu. Kod ZIF podnoja proverite da li je polugica sputena i zabravljena. Kod utinice Slot lISlot A proverite da li je kutija s procesorom gurnuta do kraja i da li je mehanizam vrsto dri. Proverite kratkospojnike na matinoj ploi. Prilikom zamene procesora proverite da li je matina ploa ispravno konfigurisana za radnu uestanost procesora. Ako matina ploa nema kratkospojnike, proverite da li su u CMOS ispravno upisani napon procesora, radni takt i mnoilac uestanosti magistrale matine ploe. (Ovi parametri se obino nalaze u podmeniju FrequencyNoltage.)
274
Poglavlje 5
Proverite temperaturu procesora. Proverite da lije hladnjak (ili sklop hladnjaka i ventilatora) vrsto privren za procesor. Ako je na hladnjak montiran ventilator, proverite da li on radi. Procesor bi trebalo namazati termoprovodnom pastom pre montiranja hladnjaka.
Simptomi greaka procesora Procesori izazivaju razliite greke,
ija
reenja opisujem u ovom odeljku.
Lampica napajanja obino svetli, a ponekad se ak i disk vrti. Nerviranje s ovom vrstom simptoma izaziva inje nica da PC ne radi dovoljno dugo da bi izvravanje njegove POST dijagnostike ukazalo na problem, niti se sistem podie, pa se ne mogu izvravati dijagnostiki programi iz DOS-a. Stoga "mrtvi" sistemi nalau serviseru da pomalo nagaa, pa obavezno krenite od osnova:
Simptom 5.63. Sistem je potpuno zamro.
Proverite izvor napajanja. Voltmetrom izmerite sve napone izvora napajanja. Konektori napajanja na matinoj ploi moraju biti vrsto nataknuti. Ako je neki od napona prenizak ili ga nema (naroito napon +5 V), zamenite Izvor napajanja. Proverite postoje li sukobi oko hardvera ili neki neispravan periferijski uredaj. Odspojite i izvadite sve periferijske ureaje i dodatne kartice iz . raunara, i onda ponovo isprobajte sistem. Ako on radi, prekid je izazvao neki dodatni ureaj. Vraajte ureaje pojedinano, proveravajui sistem svaki put. Poslednji vraeni ureaj pre nego to sistem prestane da funkcionie prouzrokuje prekid rada. Prekonfiguriite ili zamenite taj ureaj. Zamenite procesor. Isprobajte matinu plou s pouzdanim procesorom. Prilikom uklanjanja originalnog procesora budite izuzetno paljivi da biste izbegli krivljenje noica na ipu (moda ete ga kasnije vratiti) ili oteivanje kontakata kutije procesora. Vodite rauna o tome i prilikom instaliranja novog procesora. Iskrivljene noice ili oteena kutija ine procesor neupotrebljivim. Ako ni novi procesor nije otklonio problem, zamenite
matinu plou.
Simptom 5.64. Dobijate zvuni signal ili kod Uli POST-a koji ukazuje na kvar procesora. To je, po pravilu, znak da je otkazao procesor, pa treba da
preduzmete jednu od
sledeih mera:
Proverite izvor napajanja. Voltmetrom izmerite sve napone izvora napajanja. Konektori napajanja na matinoj ploi moraju biti vrsto nataknuti. Ako je neki od napona prenizak ili ga nema (naroito napon +5 V), zamenite Izvor napajanja.
275
Zamenite procesor. Isprobajte matinu plou s pouzdanim procesorom. Prilikom uklanjanja originalnog procesora budite izuzetno paljivi da biste izbegli krivljenje noica na ipu (moda ete ga kasnije vratiti) ili otei vanje kontakata kutije procesora. Vodite rauna o tome i prilikom instaliranja novog procesora. Iskrivljene noice ili oteena kutija ine procesor neupotrebljivim. Ako ni novi procesor nije otklonio problem, zamenite
matinu plou.
Simptom 5.65. Sistem se podie bez problema, ali se rui ili blokira kad se pokrenu odreeni programi. Prva pomisao je da su ti programi oteeni.
Stoga proverite
sledee:
Testirajte procesor. Pokrenite dijagnostiki program, na primer AMIDIAG kompanije AMI ili Troubleshooter kompanije AllMicro. Proverite procesor pomou vie testova. Procesor moda ispravno radi samo u realnom reimu, pa treba pustiti dijagnostiki program da otkrije eventualne greke izvravanja naredbi u zatienom reimu i da obavi temeljnu proveru registara. Proverite ili aurirajte problematine programe. Proverite da li je program testiran na istoj hardverskoj platformi. Ponekad je mogue zakrpiti ili aurirati program i tako stabilizovati rad raunara. Zamenite procesor. Ako ste dobili kod greke koji ukazuje na kvar procesora, testirajte izvravanje istog programa s pouzdanim procesorom. Proirite dijagnostiki alat. Ukoliko niste otkrili greku procesora, proirite dijagnostiki alat i proverite ostale delove matine ploe. Ako je ceo hardverski sistem ispravan, oteena je neka datoteka problematinog programa.
Simptom 5.66. Sistem se pravilno podie, ali se rui ili blokira posle nekoliko minuta rada (bez obzira na to koji se programi izvravaju). Moda se
procesor pregreva. Ako iskljuite raunar i saekate nekoliko minuta, on se verovatno ponovo lepo podie i radi jo nekoliko minuta pre nego to stane. To je tipino ponaanje prouzrokovano pregrevanjem, pa e vam sledee mere pomoi da otkrijete gde do njega dolazi:
Proverite labave spojeve. Proverite da li je procesor gurnut do kraja u podnoje ili utinicu, i da li su dobro privreni svi kablovi, konektori, ice i dodatne kartice. Proverite zagrevanje procesora. Proverite da li je procesor previe vru. Budite krajnje oprezni, poto se moete opei. Ako je procesor vreo, obavezno mu dodajte sklop hladnjaka i ventilatora.
276
Poglavlje 5
Proverite sklop hladnjaka i ventilatora. Ukoliko je procesor vreo, proverite da lije i hladnjakjednako vreo. Ako nije, onda ne odvodi toplotu s procesora poto nije ispravno privreno Propisno ga privrstite za procesor koji ste prethodno (tanko) namazali termoprovodnom pastom. Ako samo hladnjak pomae odvoenju toplote s procesora, razmislite o montiranju sklopa hladnjaka i ventilatora. Ako se ventilator ne vrti, zamenite ceo sklop.
Simptom 5.67. Neki programi se zaglavljuju prilikom izvravanja na sistemima s procesorom 5x86. Ovo se esto deava s najzahtevnijim softverom poput AlitoDeskovog programa 3D Studio. Takvi programi u svom kodu esto koriste petlje za merenje vremena. Procesor 5x86 izvrava takve petlje bre od prethodnih procesora x86, a to utie na vremenski zavisne delove koda u programu. U veini sluajeva, zakrpu obezbeuje proizvoa problematinog softvera. Za 3D Studio treba preuzeti datoteku FSTCPUFX.EXE kompanije Kinetix (ftp:/ljtp.jh-merseburg.de/publhardware/mainboard/asusljstcpujx.exe). Pokrenite izvrnu datoteku zakrpe i sledite njena uputstva. Ona e izmeniti izvrnu datoteku programa 3D Studio. Simptom 5.68. Device Manager Windowsa 95 pogreno prepoznaje procesor. Po pravilu, procesor biva prepoznat kao 486 ili neki drugi, stariji tip. Radi se o greci Windowsa 95. Verovatno je algoritam kojim Windows 95 prepoznaje procesor zavren pre nastanka spornog procesora, pa on reaguje na taj algoritam kao da je 486. Upotrebite dijagnostiki program koji ispravno prepoznaje procesor, ili se raspitajte kod proizvoaa procesora postoji li zakrpa za Windows 95 koja podrava ispravno prepoznavanje. Ovo se esto deava s procesorima Cyrix 6x86 i moe se ispraviti zakrpom kao to je datoteka 6XOPT074.ZIP (proitajte savet o softveru za poboljavanje performansi uz simptome problema sa Cyrixom 6x86). Reiete problem i prelaskom na noviju verziju Windowsa. Simptom 5.69. Sklop hladnjaka i prateeg ventilatora ne moe ispravno da se montira. Ventilator ne nalee potpuno na povrinu procesora. To je ozbiljan problem, poto labav sklop hladnjaka i ventilatora ne hladi procesor dovoljno. Postoje tri klasina reenja za to. Najpre proverite da li je upotrebljen model hladnjaka i ventilatora koji je preporuen za taj procesor (to se esto previa pri sklapanju novih raunara). Kod procesora koji se montiraju na podnoje, pobrinite se da hladnjak bude privren na sam procesor ili na ZIF podnoje procesora. Tree, proverite da li je procesor "remarkiran" ili falsifikovan. Remarkiranim ili falsifikovanim procesorima esto su izbruene stare oznake
277
da bi se stavile nove. Bruenjem se smanjuje debljina kuita procesora, to III e da onemogui potpuno naleganje hladnjaka i ventilatora (falsifikovani Ircesori su esti u Evropi).
mptom 5.70. Posle izvesnog perioda rada, sistem s procesorom Cyrix x86 se rui ili zamrzava. Uzrokje nedovoljno hlaenje procesora. Stoga e
l dna od sledeih mera doneti reenje problema:
Proverite sklop za hlaenje. Ako ne koristite sklop hladnjaka i ventilatora, instalirajte ga pre nego to nastavite s bilo im drugim (prethodno namaite procesor tankim slojem termoprovodne paste, kako bi prelaz toplote bio olakan). Obavezno upotrebite kvalitetan sklop hladnjaka i ventilatora obilnog kapaciteta i pobrinite se da bude propisno privren na procesor. Pored toga, postarajte se i da procesor vrsto lei u podnoju. Pokuajte s drugim modelom procesora. Razmislite o instaliranju drugog modela procesora 6x86. Verzija tog procesora Type C028 koristi napon od 3,52 volti, a Type COl6 3,3 volti, pa ete smanjiti zagrevanje ve i promenom modela. Mogli biste instalirati i verziju 2.7 (ili neku kasniju) tog procesora, koja bolje podnosi toplotu. Jo bolje je da instalirate procesor 6x86L (i pratei regulator). Aurirajte BIOS. Trei mogui uzrok isprekidanog rada raunara jeste nekompatibilan BIOS. Poveite se s proizvoaem matine ploe ili rau nara i raspitajte se ima li novu verziju BIOS-a koja bolje podrava Cyrixove procesore.
Simptom 5.71. Sistem s procesorom Cyrix 6x86 se rui i nee ponovo da Ovo je takoe klasian problem pregrevanja i esto ukazuje da se pokrene.
je otkazao procesor ili njegov regulator napona. Proverite regulator napona. Regulatori procesora 6x86 su skloniji kvarovima zbog vee potronje struje. Ako je regulator ispravan, zamenite procesor (moda nekim modelom manje potronje, kao to je napomenuto u simptomu 5.70).
Simptom 5.72. Uoljive su slabe performanse Cyrixa 6x86 pod WindowRadi se, gotovo uvek, o tome da je NT prepoznao 6x86 i potsom Nl 4.0.
puno iskljuio sistemski Ll ke s povratnim upisom. Stoga su i performanse labije. Sreom, ovo se moe reiti na nekoliko naina. Najpre moete preuzeti zakrpu sa Cyrixove Web lokacije (www.cyrix.com). koja omoguava rad kea pod NT-om 4.0. To e podii performanse, ali moe da prouzrokuje nestabilnost NT-a. Praktinije reenje je zamena procesora drugim modelom (verzija 2.7 ili neka kasnija), ili procesorom 6x86L (uz odgovarajui regulator napona), kao to je opisano u simptomu 5.70.
278
Poglavlje 5
Simptomi posle podizanja radne uestanosti iznad propisane
U ovom odeljku opisujem probleme koji nastaju posle podizanja radne nosti procesora iznad propisane (engl. overclocking).
uesta
Simptom 5.73. Posle podizanja radne uestanosti procesora iznad propiOvo se esto deava i znai da ste presane, sistem nee da se podigne.
komemo podigli radnu uestanost procesora. Smanjujte radni takt ili mnoilac radne uestanosti magistrale sve dok se sistem ponovo ne podigne, ili ih vratite na prvobitne vrednosti.
Simptom 5.74. Posle poveanja radne uestanosti procesora iznad propisane, sistem se podie, ali se nakon kratkog vremena rui ili blokira.
Podizanje radne uestanosti procesora iznad propisane prouzrokuje znaajno poveanje njegovog zagrevanja, koje se mora kompenzovati boljim hlaenjem. U protivnom se pregrejani procesor blokira i rui sistem. Proverite sklop hladnjaka i ventilatora i obratite panju da bude pravilno privren, uz premazivanje tankim slojem termoprovodne paste izmeu procesora i hladnjaka. Moda treba ugraditi vei sklop hladnjaka i ventilatora.
Simptom 5.75. Posle poveanja brzine magistrale zbog podizanja radne uestanosti procesora iznad propisane, deavaju se greke memorije.
Funkcionisanje memorije neposredno zavisi od brzine magistrale (ili radnog takta). Veina tipova RAM-a od 60 nanosekundi radi sve do uestanosti od 66 MHz, ali za brzinu magistrale od 75 MHz ili 83 MHz neophodna je kvalitetna EDO RAM memorija od 50 nanosekundi ili SDRAM od 10 do 12 nanosekundi. Pokuajte s brom memorijom ili odustanite od podizanja radne uestanosti procesora iznad propisane.
Simptom 5.76. Posle promene konfiguracije zbog podizanja radne uesta nosti procesora, sistem radi, ali uz mnogo otkaza procesora. Verovatno
je procesor previe vru i stoga prerano otkazuje. Proverite sklop hladnjaka i ventilatora i obratite panju da bude pravilno privren, uz premazivanje tankog sloja termoprovodne paste izmeu procesora i hladnjaka. Moda treba da ugradite vei sklop hladnjaka i ventilatora.
Simptom 5.77. Posle promene konfiguracije zbog podizanja radne uesta nosti procesora iznad propisane, sistem vie ne prepoznaje neke dodatne kartice ili drugi hardver, ili pak ni on ne radi. Poto su generatori radnog
takta magistrala PCI i ISA obino vezani za brzinu sistemske magistrale, poveanje njenog radnog takta obino prouzrokuje i poveanje njihove brzine. To moe da omete rad osetljivih adapterskih kartica. Moda i moete zameniti

problematian
279
hardver nekim tolerantnijim na poveanje brzine, ali esto je igurnije da vratite radni takt i brzinu magistrale na njihove prvobitne vrednosti.
Simptom 5.78. Posle promene konfiguracije zbog podizanja radne uesta nosti procesora iznad propisane, nekoliko novijih datoteka je oteeno, nedostupno ili nedostaje. Sistem je praktino nestabilan. Najpre proverite
da li se procesor pregreva i otklonite uzrok tome. Ako to nije bio sluaj, onda tom raunaru ne bi trebalo podizati radnu uestanost procesora iznad propisane. Pokuajte s manjom brzinom procesora ili vratite radni takt i brzinu magistrale na njihove prvobitne vrednosti.
Problemi smemorijom
Procesor mnogo zavisi od performansi memorije koja mu, prema potrebi, obezbeuje podatke i naredbe. Potom on ispravno smeta rezultate obrade u memoriju. Stoga greke memorije lako mogu da prouzrokuju ruenje sistema. Ako umnjate u sistemsku memoriju, pre nego to uinite bilo ta, preduzmite sledee mere:
Proverite kako su montirani memorijski moduli. Proverite da li su svi moduli SIMM, DIMM ili RIMM ispravno i do kraja gurnuti u utinice i pobrinite se da svaki modul bude zabravljen. Ako je neka od polugica za zabravljivanje savijena ili nedostaje, moraete da privrstite memorijski modullepljivom trakom ili na neki drugi nain. Proverite parametre CMOS-a. Uite u program za podeavanje CMOS-a i proverite da li je upisana tana koliina memorije. Proverite i da li je sistem podeen na odgovarajui broj stanja ekanja (engl. wait states). Proverite kratkospojnike na matinoj ploi. Prilikom dodavanja memorije kratkospojnici na matinoj ploi moraju biti ispravno nameteni za definisanje memorijske grupe (engl. memory bank) 0, broja aktivnih grupa i ostalih atributa memorije. Proverite brzinu memorije. Proverite da li je RAM u raunaru dovoljno brz da moe podrati procesor. Ne meajte module razliitih brzina u istoj memorijskoj grupi, niti module razliitih tipova (EDO i FPM). Ne smete meati RAM s proverom pamosti i onaj bez nje ukoliko prethodno niste iskljuili proveru pamosti u CMOS-u.
Simptomi savremenih memorijskih modula
ledi nekoliko tipinih problema sa savremenim memorijskim modulima i njihova reenja.
280
Poglavlje 5
Simptom 5.79. Sistem odbija da prepozna memoriju koja je upravo instalirana. Instaliranje nove memorije oduvekje izazivalo probleme, poto razne
generacije PC
sledee:
raunara
nejednako postupaju s novom memorijom. Uradite
Proverite prepoznavanje RAM-a. Najstarijim raunarima trebalo je namestiti kratkospojnike ili DIP preklopnike na odgovarajuipoloaj da bi prepoznali novu memoriju. Stari raunari i286 i i386 koristili su disketu za konfigurisanje, koja je upisivala konfiguraciju raunara (ukljuujui i novu memoriju) u CMOS. Noviji raunari imaju stavku Installed Memory u BIOS-ovom programu za podeavanje CMOS-a koja se mora aurirati posle dodavanja ili uklanjanja memorije. Najnoviji raunari Pentium nmI automatski prepoznaju instaliranu memoriju posle svakog podizanja sistema (pa njenu koliinu ne treba upisivati u CMOS, mada je program za podeavanje CMOS-a mora prepoznati tokom prvog podizanja). Proverite memorijske banke. Proverite da li je svaka banka ispravno popunjena. PC ne prepoznaje dodatnu memoriju ukoliko cela memorijska banka nije popunjena, i to banka kojaje prva po redu za popunjavanje (najpre Bank 0, zatim Bank l itd.). Prouite uputstvo za upotrebu konkretnog raunara i potraite posebna pravila za popunjavanje memorijskih banaka ili njihova ogranienja za postojeu matinu plou.
NAPOMENA: Mnoge novije matine ploe Pentium II/III ne zahtevaju popunjavanje memorijskih banaka po redu, mada je to najsigurniji nain prilikom nadogradnje ili otkrivanja i otklanjanja kvarova svih PC raunara.
Simptom 5.80. Sistem odbija da se podigne posle dodavanja nove-memorije ili zamene stare. Instaliranje nove memorije esto proe bez problema,
ali kada do njih
doe, obino
se uzrok moe svesti na jedan od
sledeih:
Proverite napajanje. Uvek krenite od provere naizmeninog napajanja, preklopnika na prednjoj ploi i konektora za napajanje na matinoj ploi. Proverite da li ste zaboravili da prikljuite neki kabI posle instaliranja memorije. Proverite dodatne kartice. Proverite da li su sve dodatne kartice dobro utaknute u svoje utinice i da li u njima lee svom duinom. Savijanje matine ploe tokom instaliranja memorije moglo je neznatno da pomerijednu ili vie kartica iz njihovih utinica. Ponovoproverite kako su memorijski moduli montirani. Moda memorijski moduli nisu ispravno montirani. Izvadite ih i ponovo ih utaknite u leite, vodei rauna o tome da polugice za zabravljivanje vrsto dre svaki modul u leitu.
281
Proverite tip modula. Ako problem i dalje postoji, verovatno nemate odgovarajue memorijske module za taj raunar. Upotrebljeni moduli (SIMM ili DIMM) moraju biti odgovarajueg tipa i kompatibilni s matinom ploom. Proverite redosled instaliranja. Proverite da li matina ploa zahteva poseban redosled instaliranja. Neki sistemi zahtevaju da se memorijski moduli instaliraju u parovima ili po opadajuem redu veliine. Konkretne detalje potraite u uputstvu za upotrebu.
Simptom 5.81. Prikazuje se poruka o greci "XXXX Optional ROM Bad, Checksum = YYYY". Deo postupka samotestiranja posle ukljuenja (POST) obuhvata i otkrivanje prisustva svih ROM-ova u raunaru. Kada se otkrije neki ROM, odmah se izraunava njegov kontrolni zbir i uporeuje sa zapamenim, kako bi se radilo samo s ROM-ovima neoteenog sadraja. Ova poruka o greci upozorava da je ROM nekog spoljnog BIOS-a (poput BIOS-a SCSI adaptera ili na grafikoj kartici) neispravan ili se na njegovoj adresi javlja i neki drugi ureaj u raunaru. U svakom sluaju, inicijalizacija sistema se ne moe nastaviti, pa treba da proverite sledee:
Proverite adresu ROM-a. Ako ste upravo instalirali neki periferijski ureaj i odmah dobili ovu poruku, pokuajte da pomou kratkospojnika promenite adresu ROM-a novog ureaja i tako razreite sukob. Proverite novi uredaj. Izvadite novu karticu i poruka bi trebalo da nestane. Isprobajte karticu na drugom raunaru. Ako se problem pojavi i na njemu, kartica ili njen ROM su neispravni. Ukoliko greka nije nestala posle vaenja kartice, uklonite sve periferijske kartice jednu po jednu i svaki put testirajte sistem, sve dok ne pronaete pokvarenu karticu i potom je zamenite (ili samo njen ROM, ako je mogue).
Simptom 5.82. Prikazuje se opta poruka o greci RAM-a uz spisak adresa neispravnih memorijskih lokacija. U praksi, poruka moe biti bilo koja od navedenih, zavisno od konkretne greke, mesta gde je otkrivena i verzije BIOS-a koji je prijavljuje:
Memory address l i ne fai l ure at <XXX X> , read <YYYY>, <ZZZZ> Memory high address failure at <XXXX>, <ZZZZ> read <YYYY>, expecti ng
Memory data line failure at <XXXX>, read <YYYY>, expecting <ZZZZ> expecting
Memory logic failure at <XXXX>, read <YYYY>, expecting <ZZZZ>
282

Poglavlje 5
Memory add/even logic failure at <XXXX>, read <YYYY>, expecting <ZZZZ> Memory parity failure at <XXXX>, read <YYYY>, expecting <ZZZZ> Memory <ZZZZ> read/write failure at <XXXX>, read <YYYY>, expecting
Ove poruke ukazuju na to da je otkazao barem jedan SIMM, DIMM ili RIMM modul. Najjeftiniji nain reavanja problema obino je postupak "pokuaja i pogreke". Najpre ponovo utaknite sve memorijske module u njihova leita. Svi moraju biti ispravno nameteni i vrsto zabravljeni. Ponovo testirajte sistem. Ako se poruka ponovo pojavi, uzmite pouzdan SIMM/DIMM/ RIMM modul i s njim redom ispitajte sva zauzeta memorijska leita. Ako poruka nestane uz pouzdani modul u nekom od zauzetih leita, verovatno je pokvaren stari modul iz tog leita. Pokrenite temeljan dijagnostiki program i proverite ostala podruja matine ploe koja mogu uticati na memoriju (kao to su kontroleri prekida, kea i DMA, odnosno ipovi za upravljanje memorijom). Ukoliko problem ne doputa korienje softverske dijagnostike, upotrebite POST karticu i pokuajte da prepoznate heksadecimalni kod greke. Ako otkrijete neispravan ip, zamenite njega ili celu matinu plou.
Simptom 5.83. Prikazuje se poruka o greci "Cache Memory Failure - DisaOtkazao je sistem kea. Neispravan je RAM sa zakakama bling Cache".
(engl. tag), kontroler ke memorije (skup ipova na matinoj ploi) ili sama ke memorija. Najbolje je da odmah zamenite ipove ke RAM-a ili modul COAST (Cache-on-a-Stick). Ako problem i dalje postoji, pokuajte sa zamenom kontrolera ke memorije ili RAM-a sa zakakama (ili cele matine ploe). Verovatno e vam biti potrebna ema ili detaljan blok dijagram sistema da biste prepoznali ip( ove) ke memorije, pa ih potraite u uputstvu za raunar ili
matinu plou.
Simptom 5.84. Prikazuje se poruka o greci "Decreasing Available Memory". U osnovi, radi se o poruci koja potvruje da je otkrivena greka u
produenoj (engl. extended) ili proirenoj (engl. expanded) memoriji i da je sva memorija posle neispravne lokacije onemoguena kako bi sistem mogao da nastavi s radom (mada na znatno smanjenom nivou). Najpre ponovo namestite sve memorijske module u leitima i vrsto ih zabravite. Ponovo testirajte sistem. Ako greka i dalje postoji, uzmite pouzdan SIMMlDIMMIRIMM modul i s njim redom ispitajte sva zauzeta memorijska leita. Ako greka nestane uz pouzdani modul u nekom od zauzetih leita, verovatno je neispravan stari
283
modul iz tog leita. Imajte na umu da morate menjati parametre u CMOS-u raunara kako premetate memoriju (neispravna konfiguracija moe izazvati probleme tokom inicijalizacije sistema).
Simptom 5.85. HIMEM.SYS prijavljuje memorijsku greku pod DOS-om. U mnogo sluajeva radi se o nekompatibilnosti sistemske memorije. Na primer, matina ploa Intel Advanced!AS nije kompatibilna s dva odreena EDO SIMM modula proizvoaaTexas Instruments (iji su brojevi dela TM l 24FBK32S-60 i TM248GBK32S-60). Ostali EDO SIMM moduli ove kompanije i drugih proizvoaa ne izazivaju ovu greku. Pokuajte sa SIMM modulima drugog proizvoaa i koristite poslednju verziju datoteke HIMEM.SYS. Greke memorije povezane s Windowsom U ovom odeljku opisujem memorijske greke u sistemom Windows i naine njihovog otklanjanja.
raunarima
sa operativnim
Simptom 5.86. Posle dodavanja SIMM/DIMM modula dolazi do greke "Protection" pod Windowsom 95/g8/Me. Windows 95/98/Me se tokom podizanja blokira posle prijavljivanja greke Windows Protection, ili se uz greku Fatal Exception nasumice rui prilikom otvaranja programa. Radi se o poznatom problemu matine ploe Intel Thor s BIOS-om 1.00.01.CNOT, do kojeg dolazi posle instaliranja 32 MB RAM memorije. Delimino su za to odgovorni i SIMMIDIMM moduli nekih proizvoaa, koji ne rade na 60 nanosekundi. Pomenuta matina ploa zahteva SIMMIDIMM module koji rade na tano propisanoj brzini, ni bre niti sporije, bez obzira na oznake na ipovima. (Na primer, neki proizvoai SIMM memorije piu na njima brzinu od 60 nanosekundi, mada je njihova stvarna brzina 45 nanosekundi.) Pokuajte s memorij skim modulima drugih proizvoaa. Pored toga, moda e prelazak na noviju verziju BIOS-a ublaiti zahtevane vremenske odnose toliko da problematini SIMMlDIMM moduli postanu upotrebljivi i na toj matinoj ploi. Simptom 5.87. Windows prijavljuje greku u MS-DOS-ovom produivau (engl. extendef). Do ove vrste greke dolazi u Windowsu 3.1,3.11,95 i 98, itonajeeu nekom od sledea dva oblika: Bad fault in MS-DOS extender ili Faul t outsi de of MS-DOS extender. Moete dobiti i ispis sadraja steka (engl. stack dump) u ovom obliku:
Raw fault frame: EC=0344 CS=031F S1=0178 01=0178
1P=85E2 BP=016E
AX=OOlD DS=027F
BX=0005 ES=027F
CX=1800 DX=155F SS=027 F SP=0166
284
Poglavlje 5
Poruku Bad f aul t i n MS- DO S ex t ender najee izaziva rutina za obradu greaka datoteke DOSX.EXE (to je "produiva" MS-DOS-a); ona prilikom obrade "izuzetka" (engl. exception) u zatienom reimu generie drugu, posledinu greku. Nju obino prouzrokuje jedan od sledeih inilaca: HIMEM.SYS ne moe da upravlja linijom A20 (to ukazuje na kvar matine
ploe).
DOS=HIGH ne funkcionie ispravno (moda datoteka HIMEM.SYS nije uitana ili je oteena). RAM je neispravan. Pokrenite neki dijagnostiki program za RAM, koji e ukazati na neispravan memorij ski modul. Operativni sistem trenutno nije MS-DOS (nego DR DOS). Program za upravljanje memorijom (koji nije Microsoftov proizvod, npr. 386MAX) ne radi kako treba. U datoteci CONFIG.SYS nedostaje red s komandom EMM386. EXE NOEMS
x=AOOO-EFFF.
Zastareli BIOS-ov ROM ne podrava produiva DOS-a kako treba. Neispravna je konfiguracija CMOS-a koja se odnosi na memoriju. Datoteke Windowsa su stare ili oteene. Pomou ScanDiska otklonite nedostatke datoteka i, ako treba, ponovo instalirajte Windows. Raunar je zaraen virusom (takve greke izazivaju virusi Form, Forms, Noint i Yankee Doodie). Proverite prisustvo virusa auriranim antivirusnim programom.
Ako dobijete poruku Standard mode fault outside MS-DOS extender, jezgro Windowsa izaziva neki procesorski izuzetak tokom inicijalizacije (pre nego to instalira svoje rutine za obradu greaka), ili poto jezgro utvrdi da ne v moe obraditi neki izuzetak. Cinioci koji to prouzrokuju gotovo uvek su neki od pomenutih. Deo izvetaja o greci Raw faul t frame sadri informacije koje procesor 80286 ili 80386 daje kao odgovor na prvu greku.
Simptom 5.88. Prijavljena je memorijska greka "Unable to control A20 Ova greka je gotovo uvek povezana sa upravljakim programom line". HIMEM.SYS. Linija A20 upravlja pristupom za prva 64 KB produene memorije, koja se naziva high memory area (HMA). Upravljaki program HIMEM.SYS mora da kontrolie liniju A20 da bi mogao da upravlja produenom memorijom. Poruku o greci daje HIMEM.SYS u sluaju da netano prepozna mehanizam za obradu produene memorije, ili mu je nepoznat nain
285
obrade memorijskih greaka u BIOS-u problema:
raunara.
Postoje dva reenja ovog
Dodajte parametar "machine". Komandnoj liniji datoteke CONFIG.SYS, koja uitava datoteku HIMEM.SYS, dodajte parametar IM: x (tip raunara), gde je x broj tipa raunara u opsegu od 1 do 14 ili 16. Spustite sistem i pokrenite raunar. Na primer, ovako: DEVICE=C:\DOS\HIMEM.SYS IM:1
NAPOMENA: Netano upisan tip raunara blokira sistem tokom podizanja. Pre eksperimentisanja s razliitim brojevima tipa raunara trebalo bi da imate pri ruci disketu za podizanje napravljenu u MS-DOS-u verzije 5.0 (ili Windowsu 95/98) s koje ete podizati sistem.
Proverite verziju BIOS-a. Moda treba da aurirate verziju BIOS-a ili da se poveete s proizvoaem raunara radi pomoi u vezi s promenom parametara CMOS-a. Proverite da li e pomoi ako onemoguite opciju FastGate (ili neku njoj slinu).
Simptom 5.89. Prijavljena je memorijska greka "Cannot set up EMS buffer" ili "Unable to set page frame base address". Radi se o poznatoj greci
Dell Inspiron 7000 pod Windowsom 98; ona se pojavljuje prilikom pokretanja DOS-ovih programa kojima su potrebne memorijske stranice proirene memorije (engl. expanded memory, EMS). Takve stranice su obino veliine 64 KB, a raunari serije Dell Inspiron 7000 obezbeuju samo 54 KB gornje memorije. Poto je to greka raunara koju ne moete ispraviti, iskljuite korienje proirene memorije (EMS) u DOS-ovim programima (odnosno ne izvravajte ih na tom raunaru ako je ne moete iskljuiti).
Simptom 5.90. Prilikom iskljuenja procesora pod Windowsom 98 (radi tednje energije), sadraj memorije biva oteen (ili se PC zamrzava).
raunara
Ako su parametri programa za upravljanje napajanjem podeeni tako da omoguavaju prelazak procesora u stanje C3 na raunarima koji podravaju napredni standard za upravljanje napajanjem ACPI (engl. advanced configuration and power interface), posle nekoliko minuta neaktivnosti suoiete se sa simptomima oteenog sadraja memorije ili e raunar prestati da odgovara. To izaziva greka Windowsa 98 u radu sa skupom ipova Intel 440BX, zbog koje moe doi do oteenja sadraja memorije prilikom ukljuenja ili iskljuenja procesora. Ako matina ploa koristi skup ipova IDE kontrolera Intel PIIX4-E, raunar se zamrzava Ger IDE kontroler pokuava da upravlja magistralom dok je procesor iskljuen). Dok se ne pojavi zakrpa za Windows 98, reiete problem tako to ete spreiti procesor da pree u stanje C3. Da biste
286
Poglavlje 5
to uradili, izaite iz Windowsa i ponovo pokrenite raunar. Uite u program za podeavanje CMOS-a i upiite vrednost veu od Ox3E8h (decimalno 1000) u stavku l v13_l atency. Ako je vrednost l v13_l atency vea od Ox3E8h, upravljaki program ACPI pod Windowsom 98 nee dopustiti prelazak u stanje C3. Snimite novo stanje i opet pokrenite raunar da bi se sprovela uinjena izmena.
Simptom 5.91. Windows 98 je nestabilan posle onemoguavanja virtueine memorije (datoteke za razmenu). Raunar nema dovoljno memorije. Do
toga dolazi ako onemoguite virtueInu memoriju u raunaru sa samo 16 MB RAM-a. Poto Windows 98 ima vee potrebe za memorijom od Windowsa 95, treba mu 32 MB RAM-a ili vie za bolje performanse i stabilnost (uprkos teorijskom minimumu od 16 MB). Da biste reili problem, instalirajte vie memorije ili omoguite virtueinu memoriju (ili uinite i jedno i drugo).
Simptom 5.92. Pojavljuje se poruka o greci zatite Windowsa 98 u kojoj se pominje NTKERN. Ovo se deava prilikom instaliranja Windowsa 98 i
kada prvi put ponovo pokreete raunar. Pojavljuje se poruka: While initializing device NTKERN: Windows Protection Error. You need to restart your computer. ili se posle zavrenog instaliranja Windowsa 98 pojavljuje poruka: Invalid VxD Dynamic Link Call to Device 3 Service B ili
While Initializing Device <ime datoteke> Windows Protection Error. You need to restart your computer.
Ako pokuate da podignete sistem u reimu Safe, prikazuje se .sledea poruka o greci: HIMEM.SYS Has Detected Unreliable XMS Memory at <adresa> Radi se gotovo uvek o neispravnoj (RAM) memoriji. Treba sistematski da proverite (ili zamenite) sve memorijske module SIMM, DIMM ili RIMM i tako uklonite neispravnu memoriju iz raunara.
Simptom 5.93. Posle instaliranja Windowsa 98, Device Manager prikazuje uti uzvinik kraj ikonice mrene kartice PC Card (PCMCIA). Moda na
njenoj kartici Properties vidite statusnu poruku kao to je Error Code 10. Poznato je da se ovo deava na prenosivim raunarima DEC HiNote Ultra II kad mrena kartica koristi memorijsko podruje koje je rezervisao sistemski BIOS. Windows 98 utvruje neki deo slobodne memorije i dodeljuje ga mrenoj kartici, ali ona ne moe da je koristi ako ju je rezervisao BIOS. Da biste
287
reili problem, onemoguite Windows 98 da koristi memorijski opseg koji je rezervisao BIOS: l. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Pritisnite dugme Start, izaberite Settings potom Control Panel. Dvaput pritisnite ikonicu System. Dvaput pritisnite ikonicu Computer na kartici Device Manager. Otvorite karticu Reserve Resources i izaberite polje Memory. Pritisnite dugme Add, upiite CAOOO u polje Start Value i CBOOO u polje End Value. Dvaput pritisnite OK. Pritisnite ikonicu mrene kartice PC Card (da biste je istakli) i potom dugme Remove. Pritisnite OK, zatim i dugme Close. Pokrenite raunar. Mrena kartica e biti prepoznata i ponovo instalirana u Windowsu 98.
Simptom 5.94. Pod Windowsom 95/9B/Me nasumice se pojavljuje poruka "fata I exception". Moda ste zapazili i da do takvih greaka ee dolazi pod
Windowsom 95/981Me nego pod Windowsom 3.lx. aka je fiziki oteena memorija (RAM), pa uradite
Najei uzrok
ovih gre-
sledee:
Proverite upravljake programe. Pokrenite sistem u reimu Safe. Ako poruke o fatainim grekama prestanu da se pojavljuju, problem je u loem ili oteenom upravljakom programu (ili vie njih) koji se uitava u normalnom reimu. Treba pojedinano da onemoguite softver i upravljake programe koji se izvravaju u pozadini da biste otkrili softver koji izaziva probleme. Proverite parametre CMOS-a. U nekim okolnostima mogue je podesiti parametre CMOS-a (promeniti broj taktova ekanja na memoriju ili onemoguiti L2 ke matine ploe) i tako uspeno stabilizovati rad Windowsa 95/ 981Me. Proverite/zamenite RAM. Da biste se oslobodili poruka o fatalnim grekama, esto je neophodno da otkrijete i zamenite neispravan memorijski modul ili vie njih. U retkim sluajevima, kvar je negde drugde na matinoj
ploi.
Simptom 5.95. Ne mogu se upotrebiti DIMM moduli od 256 MB sa ipovima od 64 MB RAM-a. Ponovo prouite preporuke proizvoaa matine ploe u
pogledu veliine i tehnologije izrade DIMM modula da biste utvrdili koji najvie odgovaraju konkretnoj ploi. Neki modeli matinih ploa (poput ploe
288
Poglavlje 5
Intel JN440BX) ne mogu da koriste tako sloene komponente RAM-a na DIMM modulima kapaciteta 256 MB. To prouzrokuje netane vremenske odnose signala matine ploe i nepredvidljivo ponaanje sistema. Pokuajte s manjim DIMM modulima ili onima s komponentama manjeg kapaciteta.
Zvuni
signali
Ako BIOS otkrije greku pre inicijalizacije grafikog sistema, na nju ukazuje nizom zvunih signala (zvunih kodova). Poto se svaki BIOS pomalo razlikuje od ostalih, tanost, preciznost i kvalitet otkrivanja greaka i izvetavanja o njima zavisi od BIOS-a. Mada je veina dananjih postupaka POST-a neobino slina, stil izvetavanja se mnogo razlikuje. Neki BIOS-i (npr. kompanije AMI) daju neprestani niz zvunih signala, dok drugi (npr. Phoenixovi) daju kratke nizove. Ovaj deo poglavlja zamiljen je kao pomo u razumevanju i tumaenju zvunih signala koje daju BIOS-i najveih proizvodaa: AMI (American Megatrends): Tabela 5.6 AST: Tabela 5.7 Dell (PowerEdge): Tabela 5.8 Compaq (AlphaServer): Tabela 5.9 IBM Desktop (klasian): Tabela 5.16 mM Desktop (Aptiva): Tabela 5.11 mM ThinkPad: Tabela 5.12 Mylex: Tabela 5.13 Mylex 386: Tabela 5.14 Phoenix Technologies: Tabela 5.15 Quadtel: Tabela 5.16
NAPOMENA: Svi ostali zvuni signali ukazuju na greke matine ploe, to se reava zamenom ploe.
TABELA 5.6
Pisak lk 2k 3k
Zvuni
signali B105-a kompanije AMI
Poruka o greci
Greka osveavanja sistemske memorije. Verovatno je otkazao programabiini mera vremena (PIT) ili programabilni kontroler prekida (PIC). Zamenite matinu plou. Greka parnosti memorije. Otkrivena je greka pamosti memorije u prva 64 KB memorije. Verovatno je neispravan taj memorijski ip. Zamenite ip ili matinu plou. Greka prva 64 KB memorije. Otkrivena je greka memorije u prva 64 KB memorije. Verovatno je neispravan taj memorijski ip. Zamenite ip ili matinu plou.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa TABELA 5.6 Pisak 4k Sk 6k 7k 8k 9k lDk lIk Id-3k Id-8k
Zvuni
289
signali B105-a kompanije AMI (nastavak)
Poruka o greci
Greka sistemskog meraa vremena. Otkazao je ip sistemskog sata/meraa vremena. Greka procesora. Otkazao je centralni procesor. Zamenite njega ili matinu plou. Greka kola A20. Otkazao je ip kontrolera tastature, pa kolo A20 vie nije dostupno za prebacivanje procesora u zatieni reim. Zamenite kontroler tastature ili matinu plou. Greka" exception ". Procesor je prijavio ovu greku zbog nekog svog kvara ili kombinacije inilaca na matinoj ploi. Pokuajte sa zamenom matine ploe. Greka tokom upisivanja/itanja grafike memorije. Grafika kartica je oteena ili nedostaje. Zamenite grafiku karticu. Greka kontrolnog zbira ROM-a. Promenio se sadraj ROM-a sistemskog BIOS-a. Verovatno je neispravan ROM, pa ga treba zameniti. Greka tokom upisivanja/itanja registra za sputanje sistema u CMOS-u. Pokuajte sa zamenom ipa RTC/CMOS. Greka ke memorije/oteenake memorija L2. Neispravna je ke memorija drugog nivoa (L2). Zamenite ip(ove) ke memorije L2 ili uredaj na kojem se nalaze. Greka prilikom testiranja memorije. Otkrivena je greka memorije iznad prva 64 KB. Zamenite memoriju ili matinu plou. Greka prilikom testiranja grafike. Grafika kartica je oteena ili nedostaje. Zmnenite je. Ako je grafiki kontroler ugraen na matinu plou, pokuajte sa zamenom matine ploe.
Legenda: d TABELA 5.7 Pisak lk 2k 3k 4k Sk 6k 9k lOk lIk 12k ld
=dug k =kratak
Zvuni
signali B105-a kompanije A5T
Poruka o greci
Greka prilikom testiranja procesora. Otkazao je procesor. Zamenite procesor ili matinu
plou.
Greka bajera kontrolera tastature. Otkazao je ip kontrolera tastature. Neuspeno resetovanje kontrolera tastature. Otkazao je ip kontrolera tastature ili njegova pratea kola. Neuspena komunikacija s tastaturom. Otkazao je ip kontrolera tastature ili njegova pratea kola. Pokuajte sa zamenom matine ploe. Greka ulaznog prikljuka tastature. Otkazao je ip kontrolera tastature. Neuspena inicijalizacija skupa ipova matine ploe. Skup ipova matine ploe ne moe biti inicijalizovan. Otkazao je neki ip iz skupa ili matina ploa. Greka kontrolnog zbira BIOS-ovog ROM-a. Otkazao je BIOS-ov ROM. Pokuajte sa zamenom tog ipa ili matine ploe. Neuspeno testiranje sistemskog me raa vremena. Otkazao je ip glavnog sistemskog sata. Neuspeno testiranje ASIC registra. Otkazala su kola na matinoj ploi. Zamenite plou. Greka registra za sputanje sistema u CMOS-u. Otkazao je ip RTC/CMOS. Pokuajte sa zamenom tog ipa ili matine ploe. Greka kanala ODMA kontrolera. Otkazao je ip kontrolera DMA kanala O.
290
Poglavlje 5
Zvuni
TABELA 5.7
signali B105-a kompanije A5T (nastavak)
Pisak ld-lk 1d-2k 1d-3k 1d-4k ld-Sk 1d-6k 1d-7k 1d-8k
Poruka o greci
Greka kanala l DMA kontrolera. Otkazao je ip kontrolera DMA kanala l. Greka vertikalne sinkronizacije monitora. Otkazala je grafika kartica. Zamenite je. Neuspeno testiranje memorije na grafikoj kartici. Pokvarila se memorija na grafikoj kartici. Zamenite grafiku karticu. Neuspeno testiranje grafike kartice. Otkazala je grafika kartica. Zamenite je. Greka prva 64 KB memorije. Otkrivena je greka memorije u prva 64 KB sistemske memorije. Zamenite taj ip ili matinu plou. Neuspeno uitavanje vektora prekida. BIOS nije uspeo da uita vektore prekida u donju memoriju. Zamenite matinu plou. Neuspena inicijalizacija grafikog sistema. Postoji greka u grafikom sistemu. Zamenite grafiku karticu. Zamenite matinu plou. Greka grafike memorije. Postoji kvar grafike memorije. Zamenite grafiku karticu ili
matinu plou.
TABELA 5.8
Zvuni
signali Dellovih
raunara
(PowerEdge 6350)
Pisak
Poruka o greci
1-1-3 1-1-4 1-2-1 1-2-2 1-2-3 1-3-1
Greka tokom upisivanja/itanja NVRAM-a. Verovatno je otkazao CMOS RAM. Zamenite matinu plou. Greka kontrolnog zbira BIOS-a. Verovatno je otkazao CMOS RAM. Zamenite matinu
plou.
1-3-2 1-3-3
1-3-4
1-4-1
1-4-2
Greka programabilnog meraa vremena. Zamenite matinu plou. Neuspeno inicijalizovanje DMA. Zamenite matinu plou. Greka tokom upisivanja/itanja registra stranica DMA. Zamenite matinu plou. Neuspeno probno osveavanje glavne memorije. Izvadite DIMM module i ponov.o ih vratite na mesto, pa ponovo pokrenite raunar. Ako problem i dalje postoji, zamenite memorijske module. Nema insta"lirane memorije. Izvadite DIMM module, vratite ih na mesto i ponovo pokrenite raunar. Ako problem i dalje postoji, zamenite memorijske module. Greka ipa ili linije podataka u prva 64 KB glavne memorije. Izvadite DIMM module i ponovo ih vratite na mesto, pa opet pokrenite raunar. Ako problem i dalje postoji, zamenite memorijske module. Greka logike parnosti u prva 64 KB glavne memorije. Izvadite DIMM module i vratite ih na mesto, pa pokrenite raunar. Ako problem nije otklonjen, zamenite memorijske module. Greka adresne linije u prva 64 KB glavne memorije. Izvadite DIMM module, ponovo ih vratite na mesto i pokrenite raunar. Ako problem i dalje postoji, zamenite memorijske module. Greka parnosti u prva 64 KB glavne memorije. Izvadite DIMM module, vratite ih na mesto i pokrenite raunar. Ako problem nije reen, zamenite memorijske module.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa TABELA 5.8

Zvuni
291
signali Dellovih
raunara
(PowerEdge 6350) (nastavak)
Pisak 2-1-1 do 2-4-4 3-1-1 3-1-2 3-1-3 3-1-4 3-2-4 3-3-1 3-3-2 3-3-3 3-3-4 3-4-1 3-4-2 4-2-1 4-2-2 4-2-3 4-2-4 4-3-
Poruka o greci
Greka bita u prva 64 KB glavne memorije. Izvadite DIMM module i ponovo ih vratite na mesto, pa pokrenite raunar. Ako problem i dalje postoji, zamenite memorijske module. Greka podreenog registra DMA. Zamenite matinu plou. Greka nadreenog registra DMA. Zamenite matinu plou. Greka nadreenog registra maske prekida. Zamenite matinu plou. Greka podreenog registra maske prekida. Zamenite matinu plou. Neuspeno testiranje kontrolera tastature. Proverite da li su dobro povezani kabI i prikljuak za tastaturu. Ako problem i dalje postoji, zamenite matinu plou. Greka CMOS-a. Zamenite ip RTC/CMOS ili matinu plou. Neuspena provera konfiguracije sistema. Zamenite matinu plou. Nije pronaen kontroler tastature. Neuspena inicijalizacija monitora. Proverite da li je kabI monitora ispravno prikljuen. Ako problem nije reen, zamenite matinu plou. Neuspeno probno osveavanje slike na monitoru. Proverite da li je kabI monitora ispravno prikljuen. Ako problem i dalje postoji, zamenite matinu plou. Nije pronaen grafiki ROM. Zamenite matinu plou ili instaliraj te drugu grafiku karticu. Nema signala sata. Zamenite matinu plou. Neuspeno sputanje sistema. Zamenite matinu plou. Greka linije A20. Zamenite matinu plou. Neoekivani prekid u zatienom reimu. Proverite da li su sve dodatne kartice ispravno utaknute i zatim pokrenite raunar. Nepropisno utaknut ili neispravan DIMM modul; DIMM moduli nisu instalirani u skupovima po etiri; nepropisno utaknut ili neispravan memorijski modul. Instalirajte DIMM module u skupove po etiri i u odgovarajua podnoja za svaku upotrebljenu memorijsku grupu. Ako to nije reilo problem, izvadite DIMM module iz podnoja i ponovo ih paljivo vratite. Ako problem i dalje postoji, zamenite DIMM (odnosno memorijske) module. Neispravna matina ploa. Zamenite je. Zaustavljen sat dnevnog vremena. Zamenite bateriju. Ako problem i dalje postoji, zamenite matinu plou. Neispravan U/l ip ili greka nadreenog UlI kontrolera. Neispravna je matina ploa, pa je treba zameniti. Neuspeno testiranje paralelnog prikljuka. Neispravna je matina ploa i treba je zameniti. Greka matematikog koprocesora. Neispravan je mikroprocesor i treba ga zameniti. Neuspeno testiranje ke memorije. Neispravan je mikroprocesor i treba ga zameniti.
'i
4-3-3 4-3-4 4-4-1 4-4-2 4-4-3 4-4-4
292
Poglavlje 5
Zvuni
TABELA 5.9
signali Compaqovih
raunara
(AlphaServer)
Pisak 1 1-3 1-1-2 1-1-4 1-1-7 1-2-1 1-2-4 1-3-3 3-3-1 3-3-3
Poruka o greci Bez greke Nije prikljuen VGA monitor. Dodatna grafika kartica drugaija je od one koja je isporuena s raunarom. Tokom uitavanja koda za konzolu SRM/AlphaBIOS otkrivena je greka putanje podataka ROM-a. Program SROM ne moe da uita kOd za konzolu ili je otkrivena greka kontrolnog zbira, odnosno podruja FROM zaglavlja. Nema sektora za podizanje na disketi. Greka TOY NVRAM-a. Greka ke memorije B. Nije pronaena upotrebljiva memorija. Opta greka sistema. Greka ugraenog SCSI kontrolera .
TABELA 5.10
Zvuni
signali IBM-ovih stonih
raunara
(Classic)
Pisak lk 2k ld-lk 1d-2k 1d-3k 3D
Poruka o greci
Poetak
testiranja Greka u inicijalizaciji Greka matine ploe
Greka grafikog kontrolera Greka EGAlVGA kartice Greka kontrolera tastature Greka izvora napajanja
999k
TABELA 5.11
Zvuni
raunara
(Aptiva 2173)
Pisak 1-1-3 1-1-4 1-2-X 1-3-X 1-4-4
Poruka o greci
Greka tokom upisivanja/itanja CMOS-a. Raunar nije ispravno konfigurisan. Pokrenite program za podeavanje CMOS-a. Greka kontrolnog zbira CMOS ROM-a. Zamenite matinu plou. Greka DMA kontrolera. Zamenite matinu plou. Greka memorijskog modula. Proverite, ponovo insta1irajte ili zamenite memorijski modul (module) ili zamenite matinu plou. Greka tastature. Proverite tastaturu i njen prikljuak. Zamenite tastaturu ili matinu
plou.

TABELA 5.11
Zvuni
293
raunara
(Aptiva 2173) (nastavak)
Pisak l-4-X
Poruka o greci
Greka u prva 64 KB memorije. Neispravni su neki memorijski moduli. Ponovo instalirajte ili zamenite memorijski modul (module), a ako treba, zamenite matinu
plou.
2-1-1 2-1-2 2-l-X
Greka matine ploe. Pokrenite program za podeavanje CMOS-a ili zamenite

matinu plou.
Greka matine ploe. Pokrenite program za podeavanje CMOS-a ili zamenite

matinu plou.
2-2-2 2-2-X
2-3-X 2-4-X -l-X -2-4 -3-4 -4-1

-4-2
Greka u prva 64 KB memorije. Neispravan je jedan memorijski modul ili vie njih. Nanovo instalirajte ili zamenite memorijski modul (module), a zatim po potrebi zamenite matinu plou. Greka grafikog kontrolera. Neispravan je ugraeni grafiki kontroler. Instalirajte dodatnu grafiku karticu ili zamenite matinu plou. Greka u prva 64 KB memorije. Neispravan je jedan memorijski modul ili vie njih. Nanovo instalirajte ili zamenite memorijski modul (module), a zatim po potrebi zamenite matinu plou. Greka memorijskog modula. Proverite, ponovo instalirajte ili zamenite memorijski modul ili zamenite matinu plou. Greka memorijskog modula. Proverite, ponovo instalirajte ili zamenite memorijski modul ili zamenite matinu plou. Greka DMA registra. Zamenite matinu plou. Greka ipa kontrolera tastature. Zamenite matinu plou. Neuspena inicijalizacija grafike. Grafiki sistem je neispravan. Zamenite grafiku karticu ili matinu plou (ako je grafiki kontroler ugraen u nju). Neuspena sinhronizacija slike. Grafiki sistem je neispravan. Zamenite grafiku karticu ili matinu plou (ako je grafiki kontroler ugraen u nju). Nije pronaen grafiki ROM. Grafiki sistem je neispravan. Zamenite grafiku karticu ili matinu plou (ako je grafiki kontroler ugraen u nju). Greka grafikog kontrolera. Ugraeni grafiki sistem je neispravan. Instalirajte dodatnu grafiku karticu ili zamenite matinu plou. Greka u prvih 640 KB memorije ili u memoriji za preslikavanje ROM-ova. Zamenite neispravne memorijske module ili matinu plou. Greka grafikog kontrolera. Neispravan je ugraeni grafiki kontroler. Instalirajte dodatnu grafiku karticu ili zamenite matinu plou. Greka grafikog kontrolera. Neispravan je ugraeni grafiki kontroler. Instalirajte dodatnu grafiku karticu ili zamenite matinu plou. Greka memorije. Ptoverite, iznova instalirajte ili zamenite memorijske module (modul) ili zamenite matinu plou. Neprestani pisak: Kvar matine ploe. Zamenite matinu plou. Ponovljeni zvuni signali: Zaglavljen taster na tastaturi, kabI tastature odspojen ili oteen, ili kvar matine ploe. Oistite ili zamenite tastaturu, ili zamenite matinu plou.
4
ld-lk
Id-2k Id-3k
294
Poglavlje 5
Zvuni
TABELA 5.12
signali IBM-ovih prenosivih
raunara
ThinkPad
Pisak/Greka Neprestani pisak Jedan pisak i prazan, neitljiv ili trepui LCD ekran
Poruka o greci Kvar matine ploe Problem s konektorom LCD ekrana Problem s pozadinskim osvetljenjem LCD ekrana Problem s grafikim kontrolerom Kvar sklopa LCD ekrana Kvar matine ploe Kvar naponskog pretvaraa Kvar ureaja (diska) za podizanje Kvar matine ploe Kvar matine ploe Problem s grafikim kontrolerom Kvar sklopa LCD ekrana Nizak napon baterije. Prikljuite strujni adapter ili ubacite napunjenu bateriju u prenosivi raunar. Nizak napon baterije. Prikljuite strujni adapter ili ubacite napunjenu bateriju u prenosivi raunar. (Pustite sistem da se do kraja spusti pre zarnene baterije.) Greka POST-a Kvar matine ploe
Jedan pisak i poruka Un a b l
e to access boot source
Jedan dug i dva kratka piska, uz prazan ili neitljiv LCD ekran
Jedan dug pisak praen sa etiri kratka, svaki put kad je pritisnut preklopnik napajanja Jedan pisak svake sekunde. (Sistem se sputa zbog niskog napona baterije.) Dva kratka piska uz kodove greaka Dva kratka piska uz prazan ekran
TABELA 5.13
Zvuni
signali Mylexovih
raunara
Pisak 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Poruka o greci
Poetak
testiranja
Greka grafikog kontrolera Greka kontrolera tastature Greka tastature Greka nieg prograrnabilnog kontrolera prekida (PIC O) Greka vieg prograrnabilnog kontrolera prekida (PIC 1) Greka registra DMA stranice Neuspeno osveavanje memorije Greka podataka u memoriji Greka parnosti memorije Greka kontrolera DMA O Greka CMOS-a
Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa TABELA 5.13

Zvuni
295
signali Mylexovih
raunara
(nastavak)
,
Pisak 13 14 15 16
Poruka o greci Greka kontrolera DMA 1 Prazna baterija CMOS-a Greka kontrolnog zbira CMOS-a Greka kontrolnog zbira BIOS-ovog ROM-a
TABELA 5.14
Zvuni
signali Mylexovih
raunara
386
Pisak ld 2d ld-Ik-ld ld-2k-Id ld-3k-ld ld-4k-ld ld-5k-ld ld-6k-ld ld-7k-ld ld-8k-ld ld-9k-ld ld-lOk-ld ld-l1k-ld ld-12k-ld
Poruka o greci
Poetak testiranja
Greka grafikog kontrolera (ili nije pronaen) Greka kontrolera tastature Greka tastature Greka nieg programabilnog kontrolera prekida (PIC O) Greka vieg programabilnog kontrolera prekida (PIC 1) Greka registra DMA stranice Neuspeno osveavanje memorije Greka podataka pri testiranju memorije Greka pamosti podataka memorije Greka kontrolera DMA O Greka CMOS-a Greka kontrolera DMA l Prazna baterija CMOS-a Greka kontrolnog zbira CMOS-a Greka kontrolnog zbira BIOS-ovog ROM-a Otkriveno vie greaka
\ l~-13k-ld
ld-14k-ld
'"1~----------"';;;'----------------------
~ld
TABELA 5.15
Zvuni
signali B105-a kompanije Phoenix
Pisak 1-1-2 Duboki 1-1-2 1-1-3 Duboki 1-1-3 1-1-4 1-2-1
Poruka o greci
Neuspeno testiranje registara centralnog procesora. Verovatno se pokvario procesor. Zamenite ga. Greka neke komponente matine ploe. Matina ploa ima neki neutvreni kvar. Zamenite matinu plou. Greka upisivanja/itanja CMOS-a. Greka produenog CMOS-a. Greka BIOS-ovog ROM-a. Greka programabilnog meraa vremena (PIT). Verovatno je otkazao programabiini mera vremena (PIT).
296
Poglavlje 5
Zvuni
TABELA 5.15
signali B105a kompanije Phoenix (nastavak)
Pisak 1-2-2 1-2-3 1-3-1 1-3-2 1-3-3 1-3-4 1-4-1 1-4-2 1-4-3 1-4-4 2-1-1 2-1-2 2-1-3 2-1-4 2-2-1 2-2-2 2-2-3 2-2-4 2-3-1 2-3-2 2-3-3 2-3-4 2-4-1 2-4-2 2-4-3 2-4-4 3-1-1 3-1-2 3-1-3 3-1-4
Poruka o greci
Neuspena inicijalizacija kontrolera DMA. Verovatno je otkazao kontroler OMA. Greka tokom upisivanja/itanja registra stranica DMA. Verovatno je otkazao kontro1er OMA. Neuspeno osveavanje memorije. Otkazao je kontro1er osveavanja. Onemogueno testiranje prva 64 KB memorije. Nije bilo mogue otpoeti testiranje prva 64 KB memorije. Pokuajte sa zamenom matine ploe. Greka ipa prva 64 KB memorije ili linije podataka. Prvi memorijski ip je otkazao. Greka logike parnosti u prva 64 KB memorije. Upravljaka logika prvog memorijskog ipa je otkazala. Greka adresne linije prva 64 KB memorije. Greka pamosti u prva 64 KB memorije. Prvi memorijski ip je otkazao. Neuspeno testiranje meraa vremena ElSA magistrale. Zamenite matinu plou. Neuspeno testiranje ElSA NM! prikljuka 462. Zamenite matinu plou. Greka O. bita u prva 64 KB memorije. Otkazao je taj bit podataka u prvom memorijskom ipu. Greka l. bita u prva 64 KB memorije. Greka 2. bita u prva 64 KB memorije. Greka 3. bita u prva 64 KB memorije. Greka 4. bita u prva 64 KB memorije. Greka 5. bita u prva 64 KB memorije. Greka 6. bita u prva 64 KB memorije. Greka 7. bita u prva 64 KB memorije. Greka 8. bita u prva 64 KB memorije. Greka 9. bita u prva 64 KB memorije. Greka 10. bita u prva 64 KB memorije. Greka ll. bita u prva 64 KB memorije. Greka 12. bita u prva 64 KB memorije. Greka 13. bita u prva 64 KB memorije. Greka 14. bita u prva 64 KB memorije. Greka 15. bita u prva 64 KB memorije. Greka podreenog registra DMA. Verovatno je otkazao kontro1er OMA. Greka nadreenog registra DMA. Verovatno je otkazao kontro1er OMA. Greka nadreenog registra maske prekida. Verovatno je otkazao kontroler prekida. Greka podreenog registra maske prekida. Verovatno je otkazao kontro1er prekida.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova matinih ploa LA 5.15

1'1 .,
Zvuni
297
signali B105-a kompanije Phoenix (nastavak)
Poruka o greci
,
, )4
, \ I
, \2
, -l I l
Greka prilikom uitavanja vektora prekida. BIOS ne moe da uita vektore prekida u donji segment memorije. Zamenite matinu plou. ...rezervisano... NeuspenQ testiranje kontrolera tastature. Otkazao je kontroler tastature. Loe napajanje CMOS-a. Pokuajte sa zamenom baterije CMOS-a ili ipa RTC/ CMOS. Greka konfiguracije CMOS-a. Neispravna je konfiguracija CMOS-a. Obnovite tu konfiguraciju. Zamenite bateriju CMOS-a, ip RTC/CMOS ili matinu plou . .. .rezervisano ... Neuspeno testiranje grafike memorije. Kvar grafike memorije. Zamenite tu memoriju ili grafiki kontroler. Neuspena inicijalizacija grafikog sistema. Kvar grafikog sistema. Zamenite grafiki kontroler. Nema signala sata. Otkazao je ip sistemskog sata. Neuspeno testiranje sputanja sistema. Otkazao je ip CMOS-a. Greka linije A20. Otkazao je kontroler tastature. Neoekivani prekid u zatienom reimu. Kvar procesora. Greka adresne linije RAM-a. Otkazala su kola za adresiranje sistemske memorije. Greka kanala 2 meraa vremena. Otkazao je ip sistemskog sata. Zaustavljen sat dnevnog vremena. Otkazao je ip sistemskog sata/CMOS-a (RTC/ CMOS). Neuspeno testiranje serijskog prikljuka. Otkazalo je kolo serijskog prikljuka. Neuspeno testiranje paralelnog prikljuka. Otkazalo je kolo paralelnog
prikljuka.
I _-2
I -3
I 2-4 I -l
I -3
I -4
1 4-1 4-2
-4-3
Greka matematikog koprocesora. Pokuajte sa zamenom matematikog koprocesora.
TABELA 5.16
Zvuni
signali B105-a kompanije Quadtel
Pi ak lk 2k Id-2k 1d>2k
Poruka o greci
Poetak testiranja
Greka ipa CMOS-a Greka grafikog kontrolera Greka kontrolera periferijskih
ureaja
Poglavlje
Otkrivanje i otklanjanje kvarova

ureaja za reprodukciju slike i zvuka
lika i zvuk su svakako dva vrlo uzbudljiva aspekta PC raunara. Novi grafiki si temi pruaju izuzetne performanse za rad s dvodimenzionalnim i trodimenzinainim objektima, uz rezoluciju i broj boja koji su do pre nekoliko godina bili neostvarivi. Poboljani grafiki sistemi obezbeuju podrku ak i za video konferencije i prikazivanje komprimovanog videa u formatu MPEG. Dananje zvune kartice pruaju simfonijski zvuk i sintezu zvuka pomou tabele MIDI zvukova. Sve u svemu, slika i zvuk su osnova multimedijalnih sposobnosti rau nara. Takav napredak nije, naravno, ostvaren glatko, poto nije bio mogu bez ugroavanja kompatibilnosti i zahteva za poveanom procesorskom snagom. U ovom delu knjige opisau istorijat tih sistema i postupke za otkrivanje i otklanjanje kvarova i greaka ureaja za reprodukciju slike i zvuka na raunaru.
Hardver za prikazivanje slike

U prvim danima PC raunara, korisnici su mogli da biraju samo izmeu jednobojne i viebojne grafike (poto sve grafike kartice podravaju prikaz teksta). Kasnije je mnotvo raznolikih grafikih kartica omoguilo brojne grafike reime i standarde, pa treba da ih upoznate pre nego to pokuate da nadogradite PC ili da otkrijete i otklonite kvar nekog grafikog sistema. U ovom poglavlju objasniu sve grafike standarde razvijene u poslednjih 20 godina i opisati sve grafike reime koje oni podravaju. Tabela 6.1 predoava iscrpan spisak standardnih grafikih reima koje hardverski i softverski podrava grafiki ubrziva 3Dfx Voodoo3.
300
Poglavlje 6
Tabela 6.1 Spisak grafikih reima rada

Rezolucija 320 x 200 320 x 240 400 x 300 512 x 384 640 x 200 640 x 350 640 x 400 640 x 480 720 x 480 720 x 576 800 x 600 920 x 760 1024 x 768 1152 x 864 1280 x 960 1280 x 1024 1600 x 024 1600 x 1200 1792 x 1344 1856 x 1392 1920 x 1080 1920 x 1200 1920 x 1440 2046 x 1536 Broj boja 256,65 K 256,65K 256,65K 256,65K 16 16 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256,65K 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256,65K 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256,65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M 256, 65K, 16.7M
Uestanost vertikalnog
osveavanja slike (Hz)
70,85 60,70,75,85 60,70,75,85 60,70,75,85 70 70 70,85 60,72,75,85,100,120,140,160 60,72,85 72, 100 60,72,75,85,100,120,140,160 60,75,85 60,70,75,85,100,120 60,70,75,85,100,120 60,75,85 60,70,75,85,100 60,76,85 60,65,70,75,80,85,100 60, 75 60, 75 60,72,75,85 60,76,85 60,75,85 60, 75
NAPOMENA: Ne podravaju svi monitori sve popisane grafike reime, niti to moete oekivati od svih softvera. Pre nego to izaberete grafiki reim ili uestanost osveavanja, proverite da li ih podravaju monitor i pratei softver.
Monohromatski tekstualni adapter (MOA), 1981 Monohromatski tekstualni adapter (engl. monochrome displayadapter, MDA) najstarija je uobiajenakartica za prikaz slike koja je ugraivanau PC. Tekst je prikazivala u formatu 80 kolona x 25 redova, a koristila je matricu 9 x 14 taaka za prikaz svakog znaka. Iako je mogla da prikae samo tekst i nije pruala nikakve grafike mogunosti, ipak je postala popularna zbog niske cene, kvalitetnog prikaza teksta i ugraenog prikljuka za tampa (LPT). Devetoiglini prikljuak monitora koristio je etiri aktivna TIL signala: intenzitet, video,
Otkrivanje i otklanjanje kvarova ureaja za reprodukciju slike i zvuka
301
h >rizontalnu i vertikalnu sinhronizaciju. Signali video i intenzitet obezbedivali 'll podatke za status ukljueno/iskljueno i mala/velika osvetljenost za svaki Inak na ekranu. Signali horizontalne i vertikalne sinhronizacije upravljali su sinhronizacijom monitora. Budui da su kartice MOA odavno zastarele, veroatnoa da ete se sresti s nekom od njih gotovo je zanemarljiva.
Grafika
(,rafika
kartica za prikaz u boji (eGA), 1981
kartica za prikaz u boji (engl. color graphics adapter, eGA) prva je na P raunarima ponudila prikaz teksta i grafike u boji. U reimu 160 x 200 obezI ivala je 16 boja, ali tako niska rezolucija nije privukla mnogo panje. Gra" ki reim srednje rezolucije 320 x 200 obezbedivao je finije grafike detalje, ali uz samo etiri boje. Najvea rezolucija 640 x 200 funkcionisala je uz dve I ~e (to su obino bile crna i jo jedna boja). Odnos rezolucije i broja boja je vaan, poto jedan okvir (engl. frame) eGA zahteva 16 KB video memorije. I zolucija 640 x 200 daje 128.000 taaka na ekranu. Ako osam bitova moe da pr dstavi osam taaka (engl. pixel), onda je to 16.000 bajtova (128.000/8). I zolucija 320 x 200 daje 64.000 taaka, i uz dva bita potrebna za predstaIjanje svake take (etiri take po bajtu), dovoljno je opet 16.000 bajtova 4.000/4). Moete se uveriti daje koliina video memorije direktno srazmema 'rafikim mogunostima. Poto je raspoloiva koliina RAM-a najee mnogo vea od one neophodne za jednu sliku, grafike kartice podravaju vie stranica grafikog prikaza. Kao i starije MOA kartice, i eGA kartica na kontaktima l i 2 ima masu, signal horizontalne sinhronizacije na kontaktu 8, a vertikalne na kontaktu 9. eGA je iskljuivo digitalni sistem prikaza s TTL signalima na linijama 3 (crvena), 4 (zelena), 5 (plava) i 6 (intenzitet).
Poboljana grafika kartica (EGA), 1984
Nije trebalo mnogo da ogranienja eGA kartica zasmetaju korisnicima. Zaht vi da se poveaju rezolucija i broj boja naterao je projektante da naprave novu eneraciju grafikih kartica, koja je tako i nazvana: poboljana grafika kartica ( ngl. enhanced graphics adapter, EGA). U jedinstvene sposobnosti EGA kartica ubrajala se i kompatibilnost; one su mogle da emuliraju eGA i MOA reime na odgovarajuem monitoru, kao i svoje reime pri korienju EGA monitora. EGAje obezbedivao grafike reime 320 x 200 x 16,640 x 200 x 16 i 640 x 350 x 16. Trebalo mu je vie memorije, pa su EGA kartice najee imale 128 KB (mada su se mnoge mogle proiriti na 256 KB). TTL signali su se koristili za primame boje: crvenu (3), zelenu (4) i plavu (5). Dodavanjem sekundarnih signala boja (njihovih intenziteta): jaine crvene (2), zelene (6) i plave (7), ukupno est signala boja omoguavalo je da EGA kartice
------------------w
302
Poglavlje 6
proizvode maksimalno 64 boje. Uprkos tome, bilo je mogue istovremeno prikazati najvie 16 od tih boja. Na kontaktu 8 bio je signal horizontalne sinhronizacije, na kontaktu 9 signal vertikalne sinhronizacije, a na kontaktu 1 masa.
Profesionalna grafika kartica (PGA), 1984 Profesionalna grafika kartica (engl. professional graphics adapter, PGA) takoe je nastala 1984. godine. Ovaj sistem je nudio tada revolucionarnu mogunost grafikog reima 640 x 480 x 256. Kao hardverske funkcije bile su obuhvaene i sposobnosti trodimenzionalne rotacije i grafikog odsecanja, a kartica je osveavala prikaz i do 60 puta u sekundi. PGA je bio neverovatno skup i stoga nedostupan svim korisnicima, osim za najzahtevnije poslovne primene. U praksi je PGA sistem obavezivao na dodavanje dve ili tri kartice, i tako je zauzimao najvei deo ionako ogranienog prostora u raunaru. Zato je PGA slabo proao na tritu. Mala je verovatnoa da ete ikada naii na neku PGA karticu, jer su odavno zamenjene novim karticama. Viebojni grafiki niz (MeGA), 1987 Viebojni grafiki niz (engl. multi-color graphics array, MeGA) prvobitno je bio ugraen u matinu plou IBM-ovih raunara PSI2 i PSI2-30. MCGAje podravao sve radne reime CGA i nudio nekoliko novih, poput reima 320 x 200 x 256 koji je bio najcenjeniji za tadanje igrice. MCGAje bio jedan od prvih grafikih sistema koji je koristio analogne signale za boje a ne TIL. Oni su mu bili neophodni za proizvoenje 256 boja pomou samo tri linije za osnovne boje: crvene (engl. red), zelene (engl. green) i plave (engl. blue), skraeno RGB. IBM je iskoristio priliku da usput upotrebi i nov minijaturni konektor velike gustine tipa D, prikazan na slici 6.1. Jedna od upeatljivih razlika izmeu konektora za analogne signale i onih starijih za TIL ogledala se u korienju pojedinanih linija mase za svaku boju. Briljivo uzemljavanje od sutinske je vanosti, poto svaki um (interferencija) koji proe analognim linijama prouzrokuje izoblienje boja na ekranu. Ako paljivo pregledate neki video kabI, otkriete da na jednom kraju, ili na oba, ima zadebljanje; ono skriva etvrtastu metalnu kutijicu u kojoj se nalazi filtar za um. Treba imati u vidu da stariji TTL monitori nisu kompatibilni s analognim nivoima signala RGB, mada je MCGA emulirao CGA reime. Iako su PS/2 raunari imali nekoliko znaajnih tehnikih poboljanja, nijedno od njih nije moglo doprineti da se ti raunati iroko prihvate. Uprkos tome, MCGAje zapoeo novu eru analogne tehnike prikazivanja slike, te su svi kasniji grafiki sistemi koristili IS-polni analogni format prikazan na slici 6.1. Mada su i MCGA kartice (tehniki) zastarele, taj standard je opstao u njihovim naslednicama VGA i SVGA.

1
303
2
1

\. J
10
3 4 5 6 7 8 9
11
15
10
11
VGA/MCGA
12
13
14 15
Crvena Zelena Plava Masa Masa Masa crvene Masa zelene Masa plave Nije povezano Masa Masa Nije povezano Horizontalna sinhronizacija Vertikalna sinhronizacija Nije povezano
vi signali su analogni osim horizontalne i vertikalne sinhronizacije.
, Slika 6.1: Raspored signala na kontaktima konektora MeGA.
Video grafiki niz (VGA), 1987 Video grafiki niz (engl. video graphics array, VGA) uveden je zajedno s MCGA i ugraen u ostale lanove mM-ove serije PSI2. Granica izmeu sistema MCGA i VGA od poetkaje bila nejasna, poto su bili istovremeno uvedeni i koristili isti 15-polni konektor, a VGA je podravala sve reime standarda MCGA. Praktino, MCGAje podskup VGA. Upravo VGA podrava poznati reim 640 x 480 x 16, koji je postao osnova prikaza Microsoftovog Windowsa 95/981Me u "bezbednom" reimu Safe. Korienje analognih signala za boje omoguavaVGA sistemima da proizvedu paletu od 16 boja od 262.144 mogue. VGA obezbeuje i kompatibilnost sa svim starijim grafikim reimima. Madaje serija raunara PSI2 prekinuta, flek. ibilnost i kompatibilnost VGA standarda pokazala se tako efikasnom, da su ubrzo razvijene i VGA kartice za PC raunare. Neko vreme su u sve nove rau nare standardno ugraivane VGA kartice, ali su ih nedugo potom zamenile kartice SVGA, koje uglavnom potpuno podravaju sve VGA reime rada. Kartica 8514, 1987 Grafika kartica 8514/A je jo jedna kartica visoke rezolucije razvijena za PSI2. Uz potpunu podrku za reime MDA, CGA, EGA i VGA, ova kartica je mogla da prikae 256 boja pri rezolucijama 640 x 480 i 1024 x 768 (s preplitanjem). Naalost, standard 8514/A bio je ispred svog vremena. Nedostatak raspoloivog oftvera za njega i nestanak serije PSI2 osudio ga je na izumiranje pre nego to
304
Poglavlje 6
je stigao da postane opteprihvaen standard. Kartica XGA napreac je postala standard za prikaz visoke rezolucije i velikog broja boja na PC platformama s magistralom MicroChannel.
Poboljani video grafiki niz (SVGA) Kad je VGA postao standard za PC grafiku, mnotvo korisnika raunara zahtevalo je da se pree njegova granica od 640 x 480 x 16 i da se obezbede vea rezolucija i broj boja. Stoga su se na PC tritu vrlo brzo pojavile kartice poboljanog ili super video grafikog niza (engl. super video graphics array, SVGA). Za razliku od VGA koji se pridravao strogih propisa o jednoobraznosti, za SVGA ne postoji opteprihvaen standard. Svaki proizvoa pravi SVGA kartice koje podravaju mnotvo grafikih reima, a oni ne moraju biti meusobno kompatibilni. Na primer, jedan proizvoa pravi karticu koja podrava reim 1024 x 768 x 64 K, a drugi SVGA karticu koja podrava samo reim 640 x 480 x 16 M (vie od esnaest miliona boja). Takva meavina podranih rezolucija i broja boja prouzrokovala je veliku konkurenciju na (veoma iscepkanom) tritu kartica. Ne postoje dve SVGA kartice sa obavezno jednakim sposobnostima prikazivanja slike, mada se sve one isto oznaavaju kao SVGA. Tolika raznovrsnost video hardvera onemoguava aplikativni softver da iskoristi poboljane grafike reime bez dodatnog softvera, upravljakih programa za grafike kartice (engl. video drivers). To su programi ureaja, koji se uitavaju pre pokretanja aplikacija i omoguavaju odreenom programu da sarauje s hardverom SVGA kartice. Upravljake programe grafikih kartica najee piu njihovi proizvoai i isporuuju ih na disketama priloenim uz kartice. Windows 95/981Me se naroito oslanja na te programe, poto njegov interfejs omoguava svim aplikacijama da koriste isti grafiki sistem, umesto da se (kao pod DOS-om) za svaku aplikaciju pie poseban upravljaki program. Korienje neispravnog, zastarelog ili oteenog upravljakog programa grafike kartice moe izazvati veoma ozbiljne probleme s performansama i stabilnou SVGA instalacija. Jedina zajednika osobina SVGAkarticajeste to to najee podravaju uobiajene VGA reime (za koje nisu potrebni upravljaki programi grafikih kartica), pa se Windows uvek moe "bezbedno" (engl. safe) podii u standardnom reimu 640 x 480 x 16 (VGA). Samo se nekolicina proizvoaa SVGA kartica odrekla podrke uobiajenog standarda VGA.
XGA, 1990 XGA i XGA/2 su 32-bitne grafike kartice visokih performansi koje je IBM razvio kao podrku PC raunara s magistralom MicroChannel. XGA kartica uz arhitekturu MicroChannel moe preuzeti upravljanje sistemom radi brzog
305
prenosa podataka, a reimi MDA, CGA, EGA i VGA podrani su zbog kompatibilnosti. Uz to, na rezoluciji 1024 x 768 dostupno je nekoliko kombinacija brojeva boja, uz 65.536 boja dostupnih na rezoluciji 640 x 480 koje omoguuju realistian prikaz fotografija. XGA karticama dodati su brz video RAM i grafiki koprocesor zarad dodatnog poboljanja performansi. XGA standard je ogranien na raunare visokih performansi s magistralom MicroChannel. Njegova primena na raunarima sa ISA magistralom tekla je sporo, poto je ona ograniena na 16 bitova i ne podrava upravljanje magistralom kao MicroChannel. Poboljane reime prikazivanja slike za PC raunare obezbeuju kartice SVGA napravljene za napredne verzije magistrale PCI i AGP u obliku sve
monijih grafikih ubrzivaa.
Grafiki ubrzivai
Projektanti grafikih kartica nastoje da prevaziu njihova ogranienja ugrai vanjem procesora na samu karticu, umesto da se oslanjaju na centralni procesor raunara (engl. Central Processing Unit, CPU). Rastereivanjem centralnog procesora i prebacivanjem obrade slike na komponente na kartici, grafike performanse se poboljavaju najmanje tri puta. Postoji nekoliko naina ubrzavanja, u zavisnosti od usavrenosti kartice. Ubrzivai pojedinih funkcija rastereuj u centralni procesor obezbeivanjem podrke za ogranien broj specifinih zadataka, poput BitBlta ili iscrtavanja pravih. Takvi ubrzivai su poboljanje u odnosu na obine bafere za sliku (okvir), ali ne obezbeuju performanse naprednijih ubrzivaa. Ubrziva grafike koristi namenski projektovano integralno kolo (engl. application-specific integrated circuit, ASIe); ono presree zadatke obrade slike i obavlja ih bez intervencije centralnog procesora. Grafiki ubrzivai su veoma isplativi, a grafiki koprocesori spadaju u najnaprednije ubrzivae, jer rade kao centralni procesor posveen iskljuivo obradi slike. Stariji grafiki koprocesori, poput modela TMS 34010 i TMS 34020, predstavljaju grafiku arhitekturu kompanije Texas Instruments (Texas Instruments Graphical Arhitecture, TIGA), koja se esto koristi za ubrzivae visoke klase. Naalost, ne pruaju svi grafiki koprocesori toliko poboljane performanse da bi opravdali svoju visoku cenu. Jezgro grafikog ubrzivaa ini grafiki ip (ili skup video ipova). On se povezuje neposredno s magistralom PC raunara. Grafike komande i podaci prevode se u podatke o takama slike i smetaju u video memoriju. Video memorija visokih performansi ima vlastitu magistralu, povezanu neposredno sa ipom RAMDAC (RAM digital to analog converter) na grafikoj kartici. Grafiki ip upravlja radom RAMDAC-a i stara se da podaci pravovremeno stiu u video RAM (VRAM). RAMDAC prevodi
306
Poglavlje 6
digitalne podatke u analogne signale crvene, zelene i plave boje i u signale horizontalne i vertikalne sinhronizacije. Izlazni signali RAMDAC-a idu u monitor. Moda je ta arhitektura naizgled jednostavna, ali to je samo utisak zbog mnotva funkcija objedinjenih u skup video ipova.
Brzina prikazivanja slike Performanse kartice grafikog ubrzivaa ne odreduje nijedan inilac pojedinano. Ukupne performanse zapravo su posledica kombinacije pet glavnih inilaca: (skupa) ipova grafikog ubrzivaa, video memorije, upravljakih programa video BIOS-a, RAMDAC-a i arhitekture magistrale za dodatne kartice. Ako razumete kako svaki od tih inilaca utie na performanse, moi ete da preporuite najbolji nain poboljanja i zamene grafikih kartica.
U srcu kartice ubrzivaa nalazi se, naravno, ip grafikog ubrzivaa (odnosno skup grafikih ipova). Tip ipa (ubrziva odredenih funkcija, grafiki ubrziva ili grafiki koprocesor) grubo odreduje mogunosti kartice. Ako su svi ostali inioci jednaki, kartica s grafikim ubrzivaem bie svakako bra od one s ubrzivaem odredenih funkcija. Proizvodai 3dfx, ATI, Advance Logic, Chips & Technologies, Matrox, Nvidia, S3 i Oak razvili su ipove grafikih ubrzivaa koji se danas koriste. Mnogi od tih ipova imaju 64-bitnu magistralu podataka (mada novije kartice imaju 128-bitnu ili.ak 256-bitnu magistralu podataka) i odravaju veoma veliku brzinu prenosa, ali bi im uinak znatno umanjilo usko grlo 16-bitne (ISA) magistrale za dodavanje kartica. To znai da preporuena nova kartica treba da odgovara konkretnom raunaru. Najnapredniji grafiki ubrziva ne mora obavezno da uini da stari raunar i286 zablista. . kartice u memoriji uvaju podatke o slici, pa ni grafiki ubrzivai nisu po tome izuzetak. Madaje koliina video RAM-a dananjih kartica obino od 16. MB do 64 MB, ona nije toliko vana, koliko njena brzina. Bra memorija bre obavlja upisivanje/itanje podataka slike, to poboljava performanse kartice. Posebna VRAM memorija, koja ima dve magistrale podataka i omoguuje njihovo istovremeno upisivanje i itanje, navodno je bra od uobiajene dinamike RAM (DRAM) memorije ili EDO RAM-a to se koriste u obinoj memoriji PC raunara. Nedavna poboljanja brzine DRAM memorije smanjila su tu prednost, a onaje i dalje veoma jeftina. Danas su kartice sa EDO RAM-om ili sinhronim DRAM-om (SDRAM) pri radu u reimima do 1024 x 768 x 256 jednako brze kao i kartice s posebnim video RAM-om. Zbog vee rezolucije i broja boja visokokvalitetnih ubrzivaa, za optimalne performanse pogodnije su kartice s posebnim video RAM-om.
Video memorija.
Grafike
Grafiki ubrziva.
307
(DDR-SDRAM) mogao bi da zauzme mesto i Ist m ke i video memorije. On udvostruavasvoju brzinu tako to koristi obe l l impulsa svakog radnog takta. Imajte u vidu da proizvoai grafikih karII '" u reklamama (i specifikacijama) rado navode upravo tu udvostruenu llll.inu. Grafike kartice za magistralu AGP takoe se proizvode u raznim verII jama i sa odgovarajuimcenama, zavisno od tipa i brzine upotrebljene memo, lJ " mada te kartice mogu da koriste i sistemski RAM za skladitenje nekih l d o podataka.
V deo BIOS i upravljaki programi.
I I AM
udvostruene brzine
Prilikom projektovanja kartica esto se II" softver naknadno misli, mada on ima izuzetno vanu ulogu u performansama ubrzivaa - i najbolji ubrzivaki hardver slabo radi pod neprecizno napisanim ()dom. Morate zato razmotriti dve klase softvera: video BIOS i uprav ljake pro!'I ame. Video BIOS je firmver, tj. softver koji je trajno upisan u memorijski urehj poput ROM-a. On sadri program koji omoguava ubrzivau da komunicira lOS-ovim aplikacijama. Dananje kartice imaju ROM-ove za BIOS kojima se la o upisuje novi sadraj (tehnologija "fle"), i to bez vaenja kartice iz rau lIara. Kao deo video BIOS-a gotovo svih dananjih ubrzivaa, pa ak i obienih "-artica s baferom za sliku (bez namenskog grafikog ipa), koriste se VESA proir nja BIOS-a. Dodavanje tih proirenja video BIOS-u, oslobaa korisnika I )trebe da pod DOS-om uitava jo neki upravljaki program. Meutim, upravljaki programi grafikih kartica imaju znaajne prednosti. Windows 95/981Me sasvim dobro sarauje sa upravljakim programima i obino potpuno zanemaruje video BIOS). Za razliku od BIOS-a, koji umeju da budu nezgodni pri auriranju, upravljaki programi se veoma lako menjaju I rilikom ispravljanja greaka, dodavanja novih mogunosti i poboljavanja p rformansi. Upravljaki program se za samo nekoliko minuta moe preuzeti s Web lokacije proizvoaa na Internetu (ili neke druge mrene slube) i instalirati na PC bez otvaranja i rastavljanja raunara. Moete koristiti i upravljake I rograme drugih kompanija. Proizvoai hardvera nisu ba uvek vini pisanju fikasnog softvera, pa upravljaki program druge kompanije, specijalizovane za softver, moe omoguiti da vaa kartica bolje radi nego pod upravljakim programom koji je proizvoa priloio uz nju. NAPOMENA: Referentni upravljaki programi esto se mogu preuzeti s Web lokacije proizvoaa skupa video ipova. Proizvoai grafikih kartica obino te upravljake programe prilagoavaju svojim karticama. Takvi upravljaki programi esto obuhvataju i poboljanja performansi, ali mogu da budu nestabilni, poto nisu napisani za konkretne grafike kartice, niti su pro verem na nJIma.
308
Poglavlje 6
Gotovo svi analogni video sistemi koji su danas u upotrebi pridravaju se rasporeda signala na l5-polnom VGA kon~ktoru, a on koristi tri zasebna analogna signala za tri primame boje. Boja svake take na ekranu mora biti razloena na komponente crvene, zelene i plave, a one potom prevedene u svoje analogne ekvivalente. Pretvaranje digitalnih vrednosti u analogne obavlja D/A pretvara (engl. digital-to-analog computer, DAC). Svako pretvaranje traje neko vreme. Da bi horizontalno osveavanje slike bilo bre, potrebni su bri pretvarai. Dananje grafike kartice imaju RAMDAC koji radi na uesta nosti do 350 MHz, to je dovoljno za veoma visoku rezoluciju uz prihvatljivu uestanost osveavanja. Grafike kartice koriste paletu boja koja je samo podskup svih boja to se mogu proizvesti. Mada monitor moe biti osposobljen za prikazivanje "neogranienog" broja boja, u svim reimima s 256 boja VGA kartica e proizvesti samo 256 od svih tih boja. Starije grafike kartice smetaju odabranu paletu u registre, ali dananje velike palete (od 64 K do esnaest miliona boja) zahtevaju korienje RAM-a. Kartice s ugraenim RAMDAC-om su bolje, jer je njihova memorija objedinjena s pretvaraem mnogo bra od zasebne memorije smetene negde na kartici. Ne zaboravite da RAM u RAMDAC-u slui za skladitenje palete boja, a ne za uvanje slike.
RAMDAC.
podatke treba preneti s matine ploe u grafiku karticu, kao to je opisano ranije u ovom ~ogla vIju. To se obavlja putem magistrale za dodavanje kartica u raunar. Ako se ti podaci bre prenose, trebalo bi da se poboljaju i performanse video sistema. Zato izbor arhitekture te magistrale ima velik uticaj na grafike performanse. Na raspolaganju su grafiki ubrzivai za tri popularne arhitekture magistrala: ISA, PCI iAGP. .
Arhitektura magistrala za dodavanje kartica.
Grafike
Uvaena ISA ostala je gotovo nepromenjena od kad je uvedena u PC/ AT raunare poetkom osamdesetih godina. ISAje zreo standard za povezivanje veine ureaja za proirenje IBM kompatibilnih raunara (AT klonova). S obzirom na broj ISA raunara koji su i danas u upotrebi moe se pretpostaviti da e se ISA kartice koristiti barem jo 10 godina. Meutim, zbog irine magistrale od 16 bitova, nedostatka naprednih mogunosti kao to su deljenje prekida i upravljanje magistralom, i relativno male brzine od 8,33 MHz, ISA kartica je usko grlo za ogromnu koliinu video podataka koju zahtevaju Windows 95/98/Me i veina aplikacija pod DOS-om s jakom grafikom. ISA funkcionie, ali vie nije optimalan izbor u pogledu grafikih performansi. Ako treba da preporuite neku ubrzivaku karticu, potraite je na drugim magistralama.
ISA.
Otkrivanje i otklanjanje kvarova ureaja za reprodukciju slike i zvuka CI.
309
Intelova magistrala PCI bila je meu najuzbudljivijim i najinovativIIIIlIll arhitekturama uvedenim u PC. PCI magistrala radi na uestanosti od 30 Illz ili 33 MHz i ima magistralu podataka irine 64 bita (mada veina postoI Ih PCI magistrala ima irinu 32 bita). PCI magistrala je prevazila ograniIlja ISA magistrale u pogledu brzine i naprednih mogunosti, a predviena je .1 p drka svih tipova PC ureaja (ne samo grafikih kartica). Dananje grafi k kartice za PCI magistralu nesumnjivo pruaju bolje performanse od karIi "za magistrale ISA i VLB. Intel je razvio i uveo naprednu arhitekturu lokalne magistrale II.II.Vane AGP. Radi se o-bliskoj roaci magistrale PCI, koja treba da zadovolji I II l ane zahteve u pogledu brzine i propusnog opsega radi podrke trodimenIlonainoj grafici u realnom vremenu. AGP je specijalizovana magistrala velike III I.ine za direktno povezivanje grafikog kontrolera sa skupom ipova. Time se t vara kanal podataka namenjen iskljuivo grafici (za razliku od magistrale I I, iji propusni opseg i sistemske resurse dele svi ureaji koji su na nju priljueni). Uvoenjem AGP magistrale uklanja se s PCI magistrale ogromna oliina podataka potrebna za grafiku i trodimenzionalan prikaz, pa se tako I >boljavaju i performanse PCI magistrale. Da bi se iskoristile mogunosti k >je prua AGP magistrala, moraju je podravati sistemski BIOS, skup ipova I operativni sistem. Poevi od Windowsa 98/Me12000, svi operativni sistemi I tpuno podravaju AGP. Windows 95 OSR2 delimino podrava ga, ime o raniava poboljanje performansi koje AGP omoguuje. DirectDraw (deo I irectX-a) neprestano se poboljava, jer je upravo on odgovoran za upravljanje )lavnom sistemskom memorijom koje sprovodi AGP. Mada specifikacije PCI magistrale ograniavaju brzinu prenosa podataka na 132 MB/s, 32-bitna magistrala AGP na 66 MHz ima osnovnu brzinu prenosa podataka od 264 MB/s. MagistralaAGP2X ima udvostruenu brzinu (533 MB/s), poto koristi i uzlaznu i silaznu ivicu radnog takta od 66 MHz (udvajanje takta), a za prenos podataka koristi efikasniji reim rada. Vremenski odnosi signala tokom prenosa podataka zasnivaju se na impulsima (engl. strobe), umesto'na tandardnoj metodi radnog takta. Impulsne signale alje isti ureaj koji alje i podatke (bilo PC, bilo kartica AGP). Poto isti ureaj proizvodi i signale podataka i sinhronizacione impulse, omogueno je preciznije upravljanje vremenskim odnosima tih signala. Odvajanje signala za prenos podataka od radnog takta magistrale omoguilo je Intelu da napravi standard AGP 4X. Poveanjem broja impulsa s tri na est, Intel je definisao virtuelni radni takt od 264 MHz (4 x 66), a to poveanje ponovo udvostruava potencijalnu brzinu magistrale AGP na 1,06 GB/s.
AGP.
310
Poglavlje 6
Vrlo je vana sposobnost AGP magistrale da tokom iscrtavanja slike neposredno pristupa sistemskoj memoriji. U toj situaciji, sistemska memorija se naziva "nelokalna memorija" (NLM). Operativni sistem moe da rezervie deo sistemske memorije za grafiki kontroler. Intelova specifikacija AGP magistrale definie dva naina korienja nelokalne memorije, ali oba zahtevaju, podrku operativnog sistema putem nekog API-ja (na primer, pomenuti DirectDraw) da bi ta memorija bila upotrebljena za skladitenje mape tekstura i raunanje perspektive (engl. z-bujfering). Raunanje perspektive je postupak sortiranja delova trodimenzionalne slike da bi se utvrdilo koji su od njih vidljivi, a koji nisu. Prvi nain pristupanja NLM-u jeste direktno pristupanje memoriji (DMA). DMA koristi nelokalnu memoriju samo za masovno skladitenje podataka poput teksture. Na taj nain, grafiki kontroler smeta u lokalnu memoriju (na grafi koj kartici) manje mapa tekstura, pa ona moe biti neto manja, a time i jeftinija. Aplikacije (igrice) mogu koristiti vee mape tekstura, poto se one smetaju u (veliku) NLM. Time su poboljani realistinost igrica i kvalitet slike, a nisu rtvovane performanse, niti je potrebna skuplja lokalna memorija. Drugi nain pristupanja NLM-u koji koriste AGP kartice jeste takozvano direktno izvravanje u memoriji (engl. direct memory execute, DiME). U tom reimu, koji se esto naziva i izvrni (engl. execute mode), trodimenzionalne funkcije se izraunavaju u NLM-u, a rezultat se potom prenosi u grafiku karticu radi prikazi vanja na ekranu. DiME moe ak i da oslabi performanse, ukoliko su resursi grafike kartice bolji od komponenata matine ploe. AGP ima 32 multipleksirane linije adresa i podataka. Osam dodatnih linija koristi se za bono adresiranje. Tih osam dodatnih adresnih linija omoguavaju da grafiki kontroler na njih izbacuje nove komande i adrese koji definiu nove zahteve za upisivanje/itanje, dok istovremeno putem 32 glavne linije podataka/adresa bez prekida prima podatke koje je ranije zahtevao. Dodatna mogu nost AGP-a je brzo upisivanje. Ono omoguava procesoru da upisuje podatke neposredno u memoriju grafike kartice, a da prethodno ne mora da ih upie u sistemsku memoriju. Navodno bi brzo upisivanje trebalo da pobolja performanse standarda AGP 4X za 30%, pa bi to koristilo i dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim aplikacijama. Brzo upisivanje zahteva podrku skupa ipova, to znai da ga zasad podravaju Intelov i820 i noviji. Proizvodai ALi i VIA najavili su da e uskoro ponuditi tritu svoje skupove ipova s podrkom za brzo upisivanje.
NAPOMENA: Intel je osmislio specifikacije AGP-a za svoje procesore Pentium Pro i novije, pa ne proizvodi nijedan skup ipova koji istovremeno podrava AGP i procesore (proizvoaa AMD i Cyrix) to koriste podnoje
311
ocket 7. Ako elite da iskoristite perfonnanse magistrale AGP uz procesor na podnoju Socket 7, moraete da upotrebite matinu plou s podnojem Super 7 i skupom ipova proizvoaa ALi ili VIA koji podrava AGP.
brzivai
trodimenzionalne grafike
I hniki posmatrano, trodimenzionalan grafiki objekat je grafiki prikaz scene til predmeta du triju osa (visine, irine i dubine), to poveava realistinost pri-
Time se kod korisnika izaziva privid trodimenzionalnog prikaza na dvoll1nenzionalnom ekranu (bez dubine). U svim granama industrije PC raunara Ilastala je pomama za trodimenzionalnim prikazivanjem slike. Ono je postalo II zaobilazno za mnoge tipove najsloenijih kompjuterskih igara, poslovnih preI ntacija, projektovanja i multimedijskih prezentacija. Korienje 3D prikazianja zahteva mnogo vie od PC raunara nego to je prenoenje ogromnih " liina podataka po magistrali za proirenja. Potrebni su sloeni matematiki pr rauni, utvrivanje boje, ukljuivanje specijalnih efekata i pretvaranje izraunate trodimenzionalne scene u dvodimenzionalan prikaz (ravanski). U mno'im sluajevima, sve se to mora obaviti u realnom vremenu (vie od 15 slika u li kundi). Danas se veina grafikih sistema poboljava iskljuivo zbog dodavanja podrke za trodimenzionalnu animaciju (najee u trodimenzionalnim raunarskim igricama poput Quakea III). Glavni inioci brzine trodimenzionalnog prikazivanja Vei broj prikazanih sliica (engl. frame) u sekundi stvara realistinu atmosferu u trodimenzionalnim igricama. U obezbeivanju veeg broja sliica u sekundi glavni inilac je brzina. Ako je broj sliica u sekundi premali, igrica se ne moe igrati, jer je vreme odziva na razne akcije predugo. Zamislite simulaciju leta u kojoj se slika osveava samo jednom ili dvaput u sekundi. Broj prikazanih sliica u sekundi u velikoj meri zavisi od brzine grafikog ubrzivaa. Brzina trodimenzionalne grafike maine obino se meri umilionima teksela (taaka s teksturom) u sekundi, odnosno Mteksela/s. Cesto se navodi i u jedinicama broja mnogouglova (ili trouglova) u sekundi. Savremeni trodimenzionalni grafiki ubrzivai obezbeuju nekoliko miliona teksela u sekundi. Na primer, AGP kartica 3Dfx Voodo03 moe da iscrta sedam miliona trouglova u sekundi. Brzina 3D aplikacija zavisi od brojnih zadataka koje raunar treba da obavi, ali najtee se izraunava trodimenzionalna geometrija i iscrtava svaka taka. Geometrija je naziv za niz prorauna polo~aja i boje objekta na ekranu. Iscrtavanje (engl. rendering) je naziv za crtanje objekata na ekranu. Grafiki ubrziva preuzima te zadatke i rastereuje centralni procesor, koji se posveuje drugim funkcijama. Napredniji procesori (kao to su Pentium MMX, Pentium II, ili
v
~ .ll.a.
312
Poglavlje 6
Pentium III SME) omoguuju dodatne naredbe koje pomau u mnogim sloenim proraunima neophodnim u trodimenzionalnom okruenju. Na 3D brzinu najvie utiu upravljanje magistralom, rezolucija i broj boja. Uz grafiki ubrziva koji podrava upravljanje magistralom, maina za trodimenzionalnu grafiku nikada ne unosi kanjenje (engl. latency) u postupak iscrtavanja. Poto procesor izrauna i pripremi sve trouglove za iscrtavanje, grafiki kontroler koji upravlja magistralom asinhrono preuzima spisak trouglova, pa centralni procesor pri tom ne mora nimalo da eka. Magistralom se upravlja na dva naina: osnovni (engl. basic) i napredni (engl. scatter gather). Sistem za osnovno upravljanje magistralom samostalno radi izvesno vreme, posle ega prekida centralni procesor i trai dalja uputstva. Tokom obrade ogromne koliine podataka za trodimenzionalno prikazivanje, ovakvo upravljanje magistralom postaje nepodesno. Nasuprot t01l)e, sistem za napredno upravljanje magistralom moe da radi gotovo potpuno nezavisno od centralnog procesora, ime se postie znaajno poboljanje performansi. Upravljanje magistralom je suvino ako je grafika kartica tipa AGP, poto je AGP u osnovi neposredna veza grafikog kontrolera i logikih kola na matinoj ploi, pa se podrazumeva da kontroler upravlja magistralom.
Upravljanje magistralom.
Zbog ogranienja operativnog sistema i grafikih ubrz,ivaa, veina igrica i multimedijskih aplikacija napravljena je za nisku rezoluciju, na primer 320 x 200, da bi se postigle to bolje performanse. Poveanje rezolucije znai da u svakoj sliici treba prikazati vie taaka, ime se znatno optereuju i monitor i grafika kartica. Neke aplikacije razvijene za rezoluciju 320 x 200 mogu se prikazivati i na 640 x 400, ali tu su dodatne take samo kopije postojeih, pa slika izgleda zrnasto. Pomou dananjeg softvera i monih hardverskih ubrzivaa, projektanti mogu u svaku sliicu da ukljue vie taaka i da efektivno dostignu rezoluciju 800 x 600 ili 1024 x 768. To znai da igrai mogu da se igraju na visokim rezolucijama, a da ne izgube na performansama.
Rezolucija.
dodatnih vboja u trodimenzionalnim igricama obogauje scenu i ini je realistinijom. Sto je vie boja u sceni, to detaljnije i realistinije ona izgleda, ali je potrebno i vie prorauna da bi se odredila boja svake iscrtane take. Nova generacija grafikih ubrzivaa podrava vei broj boja bez primetnog gubitka performansi, pa projektanti mogu u svaku scenu da ukljue vie boja. Na primer, oni danas koriste 16-bitni (ukupno 65.536 boja) ili 24-bitni opis boja svake take (ukupno esnaest miliona boja), umesto nekadanjeg 8-bitnog opisa (ukupno 256 boja).
Broj boja.
Korienje
313
je DirectX
I '\ la e Windows pojavio, prvenstveno je rukovao datotekama i uslunim pro-
1.lInima. O grafici visokih performansi i drugim oblicima multimedije nije se III sanjalo. Stoga je Windows veoma teko podravao aplikacije s jakom grafitlm poput igrica, DVD-a, PCTV-a ili prikazivanja videa komprimovanog po ltlndardu MPEG (i to je bio glavni razlog to su mnogi korisnici PC raunara I , lravali DOS). Strunjaci su shvatili daje potrebno sredstvo za podrku mul111\1 dije visokih performansi da bi se Windows konano odlepio od DOS-a. 1 je nastao DirectX. U Windowsu 95, DirectX je kljuni element grafike, lika i interakcije s multimedijom. Ovaj 'deo poglavlja posveen je saetom I"I azu DirectX-a i njegovih komponenata. rotivno rairenom verovanju, DirectX nije naziv za pojedinani deo softl 1'1 ve za obimnu zbirku interfejsa za programiranje (API) Windowsa 95/98/ koji obezbeuju standardizovan pristup grafici, zvuku, ulaznim ureajima, \Ill rakciji vie igraa i podeavanju aplikacija. DirectX se deli na: osnovni sloj, loj medijuma i sloj komponenata.
instalirane verzije DirectX-a Poto se DirectX sastoji od zbirke interfejsa, svaka aplikacija koja ga koristi 1\'1 i ana je za odgovarajuuverziju; svakoj aplikaciji potrebna je odgovarajua 'rzija DirectX-ovih komponenata instalirana pod Windowsom 95/98/Me. lj protivnom, aplikacija ne moe da radi. U veini sluajeva, DirectX je kompatibilan ~ pret odnim verzijama, pa aplikacija napisana za DirectX 3.x radi i ll" raunaru a ln taliranim DirectX-om 8.x, ali obrnuto ne vredi (aplikacija napi ana za DirectX 8.x ne radi na raunaru s DirectX-om 3.x). Serviser treba la zna o kojoj je verziji DirectX-a re. Tekuu verziju DirectX-a prepoznaete 'I deim postupkom:
vrivanje
1. 2. 3. 4.
datoteku DDRAW.DLL u direktorijumu Windows\System pomou Windows Explorera ili pomou ikonice My Computer. Desnim tasterom mia pritisnite datoteku DDRAW.DLL, potom levim izaberite stavku Properties iz menija. Pritisnite jeziak kartice Version. Uporedite broj verzije ispisan u polju File Version sa sledeim spiskom: 4.02.0095, DirectX 1 4.03.00.1096, DirectX 2 4.04.00.0068, DirectX 3 ili 3a 4.05.00.0155, DirectX 5 4.05.01.1721, DirectX 5.1
Pronaite
314

Poglavlje 6
4.05.01.19998, DirectX 5.2 (Windows 98 i noviji) 4.06.02.0436, DirectX 6.1 4.06.03.0518, DirectX 6.1a 4.07.00.0700, DirectX 7 i 7a
NAPOMENA: DirectX verzije 3 i ' 3a koriste istovetnu datoteku DDRAW.DLL. Da biste utvrdili da li je re o verziji 3 ili 3a, primenite prethodni postupak za utvrdivanje verzije datoteke D3DRGBXF.DLL:
4.04.00.0068, DirectX 3 4.04.00.0070, DirectX 3a Ako se datoteka DDRAW.DLL ne nalazi udirektorijumu Windows\System, DirectX verovatno nije ni instaliran. DirectX 6.1 i novije verzije sadre koristan usluni program DirectX Diagnostic Tool. U Windowsu 98 moete ga pokrenuti iz 'programa System Information u meniju System Tools pod kategorijom Accessories. Moete ga pokrenuti i tako to ete pritisnuti dugme Start, izabrati opciju Run i upisati d xd i a g u polje za tekst. Ta alatka detaljno izvetava o instaliranim komponentama i upravljakim programima DirectX-a. Ona omoguava da testirate funkcionalnost raunara, otkrijete probleme i optimizujete njegovu konfiguraciju kako bi radio najbolje to moe. . .
Podizanje radne uestanosti procesora iznad propisane iAGP

Magistrala AGP bilaje projektovana za uestanost66 MHz, ataj signal se gotovo uvek izvodi iz radnog takta sistemske magistrale (engl. Front Side Bus, FSB) matine ploe. Dok su matine ploe imale radni takt od 66 MHz, AGP je iz njega lako izvodio svoj signal, poto se radilo o jednakoj uestanosti. Medutim, kad su matine ploe prele na 100 MHz, 133 MHz i vie, AGP je morao svoj takt posredno da izvodi iz FSB-a. Cesto se AGP-ov generator takta podeava kratkospojnikom na matinoj ploi ili parametrom CMOS-a. To se najee naziva "AGPRatio" i obino moete izabrati odnos 1:1, 1:2 i 2:3, zavisno od dostupnih uestanosti FSB-a. Sledi nekoliko primera kako se taj parametar podeava:
v
Ako FSB radi na 66 MHz, odnos uestanosti podesite na 1: 1, pa e i radni takt AGP magistrale biti 66 MHz. Ako FSB radi na 100 MHz, odnos uestanosti podesite na 2:3, pa e radni takt AGP magistrale biti 66 MHz. Ako FSB radi na 133 MHz, odnos uestanosti podesite na 1:2, pa e radni takt AGP magistrale biti 66 MHz. .
315
l k liko postoji pIsane:
mogunost podizanja
radne
uestanosti magistrale
iznad pro-
Ako FSB radi na 100 MHz, odnos uestanosti podesite na 1: 1, pa e i radni takt AGP magistrale biti 100 MHz. Ako FSB radi na 133 MHz, odnos uestanosti podesite na 2:3, pa e radni takt AGP magistrale biti 88,7 MHz. Po pravilu, ne preporuuje se podizanje radne uestanosti AGP magistrale Izn d propisane, naroito ako se koristi u reimima 2X ili 4X. U veini slua J va, ono prouzrokuje nastabilan rad grafikog sistema i raunara, a katkad III e doi i do oteenja AGP kartice.
AGP i podeavanje 8105-a 1 roj parametara grafikog sistema u BIOS-u poveavao se i pre pojave AGP-a. lj L vaku grafiku karticu trebalo bi da je priloen i spisak preporuenih paraIII tara BIOS-a (u dokumentaciji ili na Web lokaciji proizvoaa), pa se postal ajte da CMOS bude ispravno podeen za konkretnu AGP grafiku karticu. 'I abela 6.2 prikazuje preporuene parametre kartice Viper II Z200, kako biste st kli predstavu o tome koliko su parametri BIOS-a postali vani.
NAPOMENA: Prikazane opcije nisu dostupne na svim matinim ploama. Ako odreena kombinacija parametara nije dobra, uitajte podrazumevane vrednosti (engl. BIOS defaults) u programu za podeavanje CMOS-a.
Tabela 6.2
obiajeni
parametri 8105a za AGP karticu
[Parametri BIOS-a:
zajedniki
za PCI iAGP]
IRQ assignement
Boot with Plug and Play OS Pallet snooping PCI bursting PCI latency timer Peer concurrency Video ROM BIOS Shadow Video BIOS shadowing Video BIOS cacheable Video RAM cacheable Video BIOS cacheable Video RAM cacheable Byte-merge Decouple Refresh
[toggle] [enable] [disable] [disable] [128] [disable] [disable] [disable] [disable] [disable] [disable] [disable] [disable] [disable]
316
Poglavlje 6
Uobiajeni
Tabela 6.2
parametri 8105-a za AGP karticu (nastavak)

[Parametri BIOS-a:
zajedniki za
PCI iAGP]
Hidden Refresh USWC option Video Memory Cache Mode SnoopAhead
[disable] [Uncache Speculative Write Combining] , [UC] [disable] [Parametri BIOS-a: samo za AGP ]
USB PCI 2.1 compliance Passive release/refresh Delayed transactions VGA BIOS sequence AGP/graphics aperture size Write cache pipeline Read around write Primary frame buffer VGA frame buffer Frame buffer posted write RAS-CAS delay Cache read CPU wait pipeline AGP Master l WS write AGP Master l WS read AGPratio AGP multi-trans timer AGP low-priority timer AGP2x AGP turbo mode AGP bus turbo mode AGP transfer mode
[enabled] [enable also may assign IRQ to VGA] [enabled] [enabledldisabled toggle, may also enable PCI 2.1 compliance] [AGP-PCI, PCI-AGP, PCI] [Target 112 installed RAM] [disable] [disable] [disable] [disable] [disable] [3T] [disable] (via motherboards) [disable] (via motherboards) [enable/disable] * [enable/disable] * [set to 2/3 instead of 111] [disable] [disable] [disable] [disable] [disable]
[lx]
* Obe magistrale moraju biti jednako podeene: enable ili disable
Otkrivanje i otklanjanje kvarova i greaka

Grafiki
grafikih
kartica
sistem PC raunara sastoji se od etiri dela: samog raunara, grafike kartice/ubrzivaa, monitora i softvera (video BIOS-a i upravljakih programa). Da biste mogli da otklonite kvar grafikog sistema, morate biti u stanju da otkrijete greku u nekom od etiri navedena dela. Najbolja alatka za otkrivanje
317
uzroka problema jeste pouzdan raunar (ili onaj namenjen iskljuivo servisiranju). Ako imate takav PC, moi ete sistematski da ispitate sve hardverske komponente i tako otkrijete uzrok greke.
Otkrivanje problematinog dela grafikog sistema Prvi korak je testiranje monitora na pouzdanom raunaru. Ne zaboravite da monitor mora biti kompatibilan s grafikom karticom s kojom se povezuje zbog testiranja. Ako monitor radi na tom raunaru, kvar je u nekom od preostala tri podruja. Ukoliko ne radi na servisnom raunaru, isprobajte pouzdan monitor na problematinomraunaru, pa ako radi, moete biti sigurni da je problem u neispravnom monitoru. Da biste otkrili i otklonili taj kvar, proitajte poglavlje u ovoj knjizi koje se bavi tom temom. Ako je monitor ispravan, preite na grafiku karticu. Ponovite prethodni postupak testiranja i s karticom - isprobajte je na pouzdanom raunaru. Ako se problem seli s karticom, zamenite je. Ukoliko sumnjiva kartica funkcionie u pouzdanom raunaru, verovatno je ispravna. Vratite je u sumnjivi raunar, ali u neku drugu utinicu (konektor) na magistrali za proirenje i vrsto prikljuite kabI monitora. Ukoliko na pouzdanom raunaru rade i monitor i grafika kartica, a na sumnjivom problem i dalje postoji, proverite matinu plou "osumnjienog"rau nara. Premestite ispravnu grafiku karticu u drugu utinicu (ako nije AGP). Neispravna je ili utinica ili matina ploa. Pokrenite dijagnostiki program za PC, ako ga imate. Taj program bi mogao da otkrije kvar na matinoj ploi. Ukoliko on ne pomogne, nastavite da traite uzrok kvara matine ploe, ili je odmah zamenite drugom - kako elite. Ako grafiki sistem dobro radi tokom podizanja, a otkazuje s odreenom aplikacijom (ili pod Windowsom 95/98IMe), problem najverovatnije lei u odabranom upravljakom programu. Poto gotovo sve grafike kartice podravaju VGA standard na hardverskom nivou, podesite tu aplikaciju (ili odgovarajue parametre Windowsa) tako da se izvrava u standardnom VGA reimu (Windows 95/981Me moete pokrenuti u reimu Safe). Ako grafiki sistem tada ispravno radi, moete biti sigurni da je problem u upravljakom programu. Raspitajte se kod proizvoaakartice imate li najnoviji upravljaki program koji je dostupan. Ponovo uitajte taj program s originalne diskete (ili nove), ili pak odaberite neki drugi. Ako se problem ponovi i u VGA reimu, usredsredite se na grafiku karticu. Otkrivanje problema moe biti saeto u sledei postupak:
Proverite upravljaki program. Upravljaki programi grafike kartice u Windowsu 3.1x/95/98IMe imaju kljunu ulogu. Stariji upravljaki programi moda sadre greke ili nisu kompatibilni s nekim aplikacijama. To prouzrokuje veinu problema s prikazivanjem slike na PC raunaru. Nabavite
318
Poglavlje 6
najnoviju verziju upravljakog programa i ispravno je instalirajte. Ako nema novijeg, pokuajte s optim (engl. generic) upravljakim programom (najee je dostupan kod proizvoaa skupa grafikih ipova). Proverite instalaciju. Proverite da li je grafika kartica ispravno utaknuta i postarajte se da poloaj njenih kratkospojnika odgovara konkretnom racunaru. Proverite da li postoje sukobi oko memorije. Grafike kartice koriste memorijski prostor u gornjem memorijskom podruju, a ono je veoma traeno. Upravljaki programi tampaa, zvune kartice, ureaji s trakom za izradu rezervnih kopija, SCSI adapteri i skeneri - samo su neki od ureaja koji mogu da prekorae u memorijski prostor potreban grafikoj kartici. Mnoge dananje grafike kartice zahtevaju da pomou programa za upravljanje memorijom onemoguite korienje dela gornje memorije (esto se radi o opsegu AOOOh - C7FFh, mada se u konkretnom sluaju moda radi o nekom drugom opsegu adresa). Raspodela memorije mora se obaviti u datoteci CONFIG.SYS, u komandnoj liniji koja uitava program za upravljanje memorijom. Proverite program za upravljanje memorijom. Napredni programi za upravljanje memorijom u realnom reimu koriste veoma agresivne tehnike za pronalaenje slobodne memorije. To esto utie na rad grafikog sistema. Onemoguite sve skrivene (engl. stealth), odnosno prikrivene (engl. cloaking) reime, ili deaktivirajte sam program za upravljanje memorijom u realv nom reZlmu. Proverite parametre CMOS-a. Dananje matine ploe imaju brojne napredne mogunosti. Pokuajte da sistematski onemoguite atribute poput video kea, prebacivanja sadraja video RAM-a u glavnu memoriju (engl. video RAM Shadow), spajanja bajtova (engl. byte merge), traenja palete (engl. palette snoop) i odvojenog/skrivenog osveavanja (engl. decoupledI hidden refresh). Ako se na grafikoj magistrali koristi rafaIni rad (engl. bursting) PCI magistrale, onemoguite i to. Ukoliko grafiki sistem zahteva korienje prekida, proverite da isti prekid ne koristi neki drugi ureaj. Ako se u uputstvu za grafiku karticu preporuuju posebni parametri CMOS-a, proverite da li ste ih dosledno podesili. Kompatibilnost. Posetite Web lokaciju proizvoaa grafike kartice (i matine ploe) i prouite sve njihove izvetaje o (poznatoj) nekompatibilnosti. Savremene grafike kartice troe minimalnu koliinu energije, ali skup ipova matine ploe moda ipak ne moe da je obezbedi; pored toga, kartica moe imati sposobnost koju matina ploa ne podrava. Takve provere treba obaviti pre kupovine nove grafike kartice.
v

Vodi
319
za podrku istovremenog prikaza na vie monitora Ranije je bila dozvoljena upotreba samo jedne grafike kartice u PC raunaru, ali je Windows 98 proirio radnu povrinu podrkom za korienje vie grafikih kartica. Time je omogueno otvaranje nekoliko prozora i pruanje dodatnih informacija korisniku u svakom trenutku. Medutim, podrka za vie monitora daleko je od savrene, i mogua je samo uz odgovarajuu kombinaciju sistemskog BIOS-a, skupa ipova grafike kartice i Windowsa 98/SElMe. Ovaj odeljak objanjava osnovne hardverske zahteve i probleme, este u radu s vie monitora.
Sve grafike kartice u raunaru s podrkom za vie monitora moraju da budu tipa PCI ili AGP i da koriste upravljake programe kompatibilne s takvim nainom rada koji su ukljueni u Windows 98. Grafike kartice tipa ISA ili ElSA izriito nisu podrane. Imajte na umu da instalirane grafike kartice ne moraju biti identine. Windows 98 pojedinano pamti svaku kombinaciju grafike kartice i monitora i moe da je konfigurie na drugu rezoluciju i broj boja. Na primer, primami monitor moe biti podeen na 1024 x 768 x 256, a sekundarni na 800 x 600 x 32 K.
kartice.
Grafike
Za rad s vie monitora moete upotrebiti sve kombinacije PCI grafikih kartica navedenih u narednoj tabeli. Kartice sa spiska mogu da rade bilo kao primarne, bilo kao sekundarne, ali nijednu koja nije na spisku Microsoft ne podrava kao sekundarnu. Upravljake programe navedene u tabeli 6.3 podrava Microsoft, a nalaze se i na kompakt disku Windowsa 98.
Tabela 6.3 SkupOVi monitora
grafikih ipova
Skup grafikih ipova/upravljaki program.
i upravljakih programa pogodnih za rad s vie
ATI Mach 64 GX (GX, GXD, VT) ATI Graphics Pro Turbo PCI ATI Graphics Xpression ATI WinTurbo ATI Rage I, II, II+ ATI All-ln-Wonder ATI 3D Xpression+ ATI 3D Xpression ATI 3D Xpression+ ATI Rage Pro (AGP and PCI) ATI Xpert@Work,fourand eight MB ATI Xpert@Play, four and eight MB ATI All-ln-Wonder Pro S3 765 (Trio64V+) S3 Trio64V2 (DX/GX)
ATIM64.DRV
ATI M64.DRV
ATIR3.DRV
S3MM.DRV S3MM.DRV
320
Poglavlje 6
ipova
Tabela 6.3 Skupovi grafikih monitora (nastavak)

Diamond Stealth 64 Video 2001 STB PowerGraph 64V+ STBMVP64 Miro TwinHead 22SD Hercules Terminator 64Nideo
upravljakih
programa pogodnih za rad s vie
Number Nine 9FX Reality 332 (S3 Virge) Number Nine 9FX Reality 334 (S3 Virge GXJ2) Number Nine 9FX Reality 772 (S3 Virge VX) California Graphics V2IDX Videologic GraphicsStar 410 Cirrus 5436 Cirrus Alpine Cirrus 5446 STB Nitro 64V S3 ViRGE ViRGE (325), ViRGE VX (988), ViRGE DX (385), and ViRGE GX (385) Diamond Stealth 3D 2000 Diamond Stealth 3D 3000 Diamond Stealth 3D 2000 Pro Number Nine 9FX Reality 332 STB Nitro 3D STB PowerGraph 3D STB Velocity 3D STB MVP/64 STB MVP/64 3D STB WorkStation (2 and 4 output) Miro Crystal VR4000 ET6000 Hercules Dynamite l28lVideo STB Lightspeed 128 Compaq Armada S3MM.DRV TRIO PCI.DRV ET60oo.DRV
CIRRUSMM.DRV CIRRUSMM.DRV S3Y.DRV
Trident9685/9680/9682
Jaton Video, 57P
NAPOMENA: Osnovni skupovi ipova kompanije Pennedia ne podravaju rad na platfonnama s vie monitora, ali ga modeli Pennedia NT i Pennedia 2 podravaju.

Omoguavanje
321
Kao to je pomenuto, osnovni zahtev za istovremeni rad vie monitora jeste da grafike kartice pripadaju tipovima PCI ili AGP. Omoguiete podrku ovom nainu rada na sleistovremenog rada vie monitora.
dei nain:
1. Montirajte sve dodatne

iskljuen.
grafike
kartice i monitore dok je
raunar
2. Pokrenite Windows 98. Instalirajte upravljake programe svih grafikih kartica i monitora (prema potrebi) i potom iznova pokrenite raunar ako to od vas bude zatraeno. 3. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. 4. Dvaput pritisnite ikonicu Display, pa jedanput jeziak kartice Settings. 5. U polju Display izaberite karticu koju elite da koristite i zatim potvrdite polje Extend my Windows desktop onto this monitor. 6. Pritisnite OK. Tehnologija prikazivanja na vie monitora prilino je razraenana raunarimapod Windowsom 98/SElMe, ali do problema ipak dolazi. Najlake ete proveriti ovaj nain rada tako to ete pod Windowsom 98 pokrenuti Paint ili WordPad. Podesite veliinu prozora programa tako da ne zauzima ceo ekran i pokuajte da ga prevuete s jednog monitora na drugi. Ako uspete u tome, viemonitorski rad ispravno funkcionie. U suprotnom, potraite uzrok greke sledeim postupkom:
Problemi u radu s vie monitora.
rad sekundarne grafike kartice, da biste se uverili da program ispravno radi na primarnoj kartici: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite stavku Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Display. 2. Na kartici Settings pritisnite ikonicu sekundarnog monitora. 3. Uklonite potvrdu iz polja Extend my Wi ndows des ktop onto t hi s mon i t o r i pritisnite OK. Izbegavajte programe koji ne podravaju rad na vie monitora u potpunosti: 1. Programe (upravljake i druge) koji menjaju datoteku GDI.EXE ili upravljaki program grafike kartice. 2. Programe koji koriste Adobe Type Manager. 3. Programe za daljinsko upravljanje poput pcANY-WHERE.
Onemoguite
- .-
--
-.. -
."
--
322
Poglavlje 6
Proverite da li je instaliran odgovarajui upravljaki program sekundarne grafike kartice: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite stavku Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Display. 2. Na kartici Settings pritisnite dugme Advanced, i izaberite karticu Adapter. 3. Proverite da li instalirani upravljaki program grafike kartice odgovara montiranoj kartici. Ako ne odgovara, upotrebite arobnjaka Update Driver za instaliranje odgovarajueg upravljakog programa. Proverite da li po ukljuenju raunara sekundarni monitor prikazuje sledeu poruku:
If you can read this message, Windows has succesfully initialized this displayadapter. To use this adapter as part of your Windows desktop, open the Display option in the Control Panel and adjust the settings on the Settings tab.
Ako monitor ne prikazuje tu poruku, proverite da li je instalirana sekundarna grafika kartica: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite stavku Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. 2. Na kartici Device Manager dvaput pritisnite stavku Display Adapters, i proverite da li su sve grafike kartice ispravno instalirane. Ako nisu, ponovo ih instalirajte, ali i sve ureaje koji nedostaju. Proverite da li instalirana grafika kartica ima skup ipova naveden u tabeli 6.3. Ako polje za potvrdu Extend my Windows desktop onto this monitor nije dostupno, izaberite ikonicu sekundarnog monitora i ponovo pokuajte da proirite radnu povrinu na njega: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite stavku Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Display. 2. Na kartici Settings pritisnite ikonicu sekundarnog monitora. Kada je pritisnete, trebalo bi da polje za potvrdu Extend my Wi ndows des ktop onto thi s mani tor postane dostupno.
Simptomi kvarova grafikog sistema U ovom odeljku opisau najee probleme s grafikom i resenja.
v
predoiti
njihova
Simptom 6.1. Raunar je ukljuen, ali nema slike. podie. Uzroci ovog simptoma mogu biti brojni:
PC se naizgled ispravno
323
signale. Ako zaujete niz piskova tokom inicijalizacije raunara, naite uzrok greke u poglavlju 5 ove knjige. Proverite monitor. Proverite da li je monitor ukljuen i da li je njegov kabI ispravno utaknut u grafiku karticu. Pored toga, proverite i da li su kontrole za podeavanje svet10e (engl. brightness) i kontrasta monitora dovoljno "otvorene" (zvui glupo, ali se esto dogaa da ih neko sluajno "zatvori"). Isprobajte monitor na pouzdanom raunaru. Proverite grafiku karticu. Ako monitor ispravno radi, proverite grafiku karticu. Iskljuite raunar i proverite da li grafika kartica dobro lei u svojoj utinici. Ako na kartici ima korodiranih ili zaprljanih kontakata, oistite ih tvrdom gumicom za brisanje. Moete upotrebiti i sprej za ienje kontakata elektronskih ureaja. Isprobajte karticu u drugoj utinici matine ploe. Proverite hardversku konfiguraciju. Verovatno grafika kartica ima bar jedan kratkospojnik ili DIP preklopnik za podeavanje. Raspitajte se kod proizvoaa ili prouite dokumentaciju kartice i proverite da li su svi kratkospojnici i DIP preklopnici ispravno nameteni. Ako ste tek dodali tu karticu, uporedite njene parametre s parametrima ostalih kartica u raunaru. Ukoliko se parametri jedne kartice preklope s parametrima druge, doi e do sukoba oko hardverskih resursa. Ako posumnjate da je to u pitanju, promenite parametre nove (grafike ili neke druge) kartice da biste otklonili sukob. Proverite da li postoji memorijski sukob. Pojedine grafike kartice imaju neobine zahteve u pogledu korienja gornje sistemske memorije (deo izmeu 640 KB i 1 MB). Moda treba da dodate jedno EXCLUDE stavci EMM386.EXE u datoteci CONFIG.SYS. Prouite uputstvo koje ste dobili uz karticu i proverite da li treba promeniti konfiguraciju ili optimizovati memorIJu. Proverite

zvune
Simptom 6.2. Tokom inicijalizacije raunara nema slike, a uje se niz piskova. Grafika kartica nije inicijalizovana tokom samotestiranja posle ukljuenja (POST). Poto kartica ne odgovara, ne mogu se prikazivati informacije na ekranu. Zato se raunar posluio zvunim signalima. Imajte u vidu da se niz piskova razlikuje od raunara do raunara, u zavisnosti od upotrebljenog BIOS-a. Kako da protumaite te zvuke saznaete u poglavlju 5 ove knjige. Kvar grafike kartice moe da prouzrokuje vie inilaca, a otkriete pravi sledeim postupkom:
Proverite grafiku karticu. Iskljuite PC i proverite da li je grafika kartica ispravno i vrsto ugurana u utinicu. Pobrinite se da ne dodiruje gole ice ili neku drugu karticu. Otklonite sve sumnje u karticu tako to ete umesto nje isprobati neku drugu.
324
Poglavlje 6
Proverite konfiguraciju hardvera. Ako monitor ispravno radi s drugom grafikom karticom, proverite da li prvobitna kartica ima ispravno nametene kratkospojnike i dobro podeene parametre. Ako greka na njoj i posle toga postoji, ona je verovatno neispravna i treba je zameniti. Ako ni nova kartica ne rei problem, greka je u nekom drugom delu raunara. Proverite kodove POST-a. Montirajte POST karticu u raunar i pustite sistem da se inicijalizuje. Svaka faza postupka inicijalizacije ima odgovarajui dvocifreni (heksadecimalni) kod koji se prikazuje na POST kartici. Poslednji prikazani kod oznaava fazu u kojoj je dolo do greke. POST kartice su zgodne za proveru rada matine ploe tokom otkrivanja greke niskog nivoa. Ako otkrijete kvar matine ploe, otklonite ga pomou saveta iz ove knjige, ili odmah zamenite plou.
Simptom 6.3. U nekim reimima rada pojavljuju se velika prazna podruja na vrhu i dnu ekrana. Ponekad se tako ponaaju monitori koji podravaju rad . u vie grafikih reima i biranje uestanosti osveavanja slike. Ne radi se obavezno o kvaru ili greci, ali to moe da vas zbuni ukoliko ne razumete ta se deava. S promenom rezolucije ekrana, menja se i broj prikazanih taaka na ekranu. U idealnom sluaju, monitor koji podrava biranje uestanosti osveavanja slike trebalo bi' da otkrije promenu reima rada i da sam promeni vertikalnu dimenziju slike (to se zove automatska promena veliine, engl. autosizing). Meutim, nemaju svi monitori tu funkciju. Poto promenite reim prikazivanja, runo podesite vertikalnu dimenziju slike. Naravno, ukoliko na ekranu nedostaju neke informacije, moda je pokvaren VRAM ili ip grafikog kontrolera kartice. U tom sluaju pokuajte s drugom karticom. Simptom 6.4. Slika na ekranu "tri". Vertikalna sinhronizacija ne uspeva da odri stabilnost slike (to moda utie i na horizontalnu sinhronizaciju). Ovo je tipina greka monitora koji ne moe da postigne odreeni reim prikazivanja. To se najee deava kod monitora nepromenljive uestanosti vertikalnog osveavanja, ali moe da se dogodi i kod onih koji omoguavaju biranje te uestanosti ukoliko se od njih zahteva reim koji ne podravaju. Najbolje reenje je da se promeni reim prikazivanja; dakle, treba da izaberete jedan od podranih reima (ili da smanjite uestanost vertikalnog osveavanja slike uz istu rezoluciju). Ako to nije zadovoljavajue reenje, moraete da preete na monitor koji podrava izabrani reim prikazivanja. Ako izabrani reim podravaju i monitor i grafika kartica, onda je dolo do greke u sinhronizaciji. Isprobajte monitor na pouzdanom raunaru. Ako se i na njemu greka ponavlja, testirajte pouzdan monitor na sumnjivom raunaru. Ako taj monitor radi i na sumnjivom raunaru, gotovo sigurno su otkazala kola
325
za sinhronizaciju originalnog monitora. Ako sumnjivi monitor radi s pouzdanim raunarom, greka je verovatno u originalnoj grafikoj kartici. Proverite to zamenom kartice.
Simptom 6.5. Tokom podizanja sistema pojavljuje se poruka koja ukazuje na neodgovarajuu konfiguraciju raunara. Verovatno se ispraznila bate-
rija za odravanje CMOS-a, paje BIOS uitao podrazumevanu grafiku konfiguraciju EGA ili MCA umesto VGA (to je izazvalo prijavljivanje greke). Ovaj simptom je tipian za starije raunare, pa treba preduzeti sledee korake da bi se utvrdio uzrok:
Proverite parametre CMOS-a. Ako uete u program za podeavanje CMOS-a (putem BIOS-a ili diskete za podeavanje parametara) i pregledate sve stavke, verovatno ete otkriti da su se svi parametri vratili na podrazumevane vrednosti, ukljuujui i tip grafike kartice. Najbolje je da zamenite bateriju CMOS-a i ponovo upiete vrednosti svih parametara (nadam se da ste ranije zapisali njihove vrednosti ili da ste snimili sadraj CMOS-a na disketu pomou uslunog programa za izradu rezervne kopije CMOS-a). Poto se nove vrednosti parametara uitaju u CMOS i novo stanje snimi, raunar bi trebalo da radi normalno. Proverite CMOS memoriju. Ako CMOS i posle toga nee da zadri podatke o konfiguraciji raunara, verovatno je neispravna sama CMOS memorija. Upotrebite softver za dijagnostiku radi temeljne provere ipa RTC/CMOS (i ostatka matine ploe). Ako otkrijete kvar matine ploe, pokuajte da ga otklonite pomou uputstava iz ove knjige, ili zamenite plou.
Simptom 6.6. Na ekranu se pojavljuje kojeta ili se sistem blokira.
Slika
moe biti
izobliena iz
vie razloga, pa preporuujemsledee provere:
Proverite kompatibilnost monitora. Proverite poloaj kratkospojnika i DIP preklopnika na grafikoj kartici, kao i to da li ona podrava taj tip monitora. Moda monitor ne podrava izabrani reim prikazivanja. Izmenite parametre programa koji se izvravao i izaberite neki od podranih reima prikazivanja. Trebalo bi da problem nestane. Ako to nije reenje, moraete da zamenite monitor onim koji podrava izabrani reim prikazivanja. Proverite monitor. Neki stariji monitori omoguuju biranje uestanosti vertikalnog osveavanja slike, ali ne mogu da promene grafiki reim, ukoliko pre toga ne budu iskljueni i zatim ponovo ukljueni. Sve dok se ne resetuju, takvi monitori reaguju na promenu grafikog reima izoblienjem slike. Ako imate stariji monitor, iskljuite ga na nekoliko minuta, pa ga potom ponovo
ukljuite.
326
Poglavlje 6
Proverite programe koji trajno borave u memoriji. Sukobi izmeu upravljakih programa i onih koji trajno borave u memoriji (engl. terminate and stay resident, TSR) mogu da poremete sliku, a naroito su skloni ruenju sistema. Postojanje takvih sukoba najbolje ete proveriti izradom rezervne kopije sistemskih datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Iz korenskog direktorijuma (odnosno onog koji sadri te datoteke) otkucajte copy autoexec.bat autoexec.xyz copy config.sys config.xyz
Oznaka xy z ukazuje da moete upotrebiti bilo koja tri slova, ali izbegavajte korienje nastavka "bak", poto datoteke s tom oznakom tipa prave mnogi editori ASCII teksta. Poto ste napravili rezervnu kopiju sistemskih datoteka, upotrebite editor ASCII teksta (poput onoga koji se isporuuje uz DOS) i dodajte slova REM na poetak odgovarajuih redova; tako ete pretvoriti u komentar sve naredbe za uitavanje upravljakih i TSR programa. Zatim ponovo pokre v rute racunar. Ako je problem otklonjen, upotrebite isti editor da uklonite REM iz svih naredbi. Posle omoguavanja svake od tih naredbi, pokreite raunar iznova i proveravajte njegovo ponaanje. Kad se problem ponovi, znaete da je uzronik sukoba poslednja naredba kojoj ste uklanjanjem REM-a omoguili da uita neki upravljaki program, odnosno TSR. Paljivo prouite tu naredbu. Moda joj moete dodati parametar koji e omoguiti uitavanje pomenutog upravljakog ili TSR programa bez izazivanja sukoba. Ako ne moete, bilo bi pametno da joj ponovo dodate REM. Ako tokom preurei vanja datoteka za pokretanje raunara naiete na ozbiljne potekoe, ui tajte njihove rezervne kopije, dajte im prvobitna imena i krenite iz poetka. Proverite upravljake programe grafike kartice. Upravljaki programi grafikih kartica igraju veliku ulogu u Windowsu. Ako do greke u prikazivanju dolazi pod Windowsom, proverite da li ste uitali odgovarajui upravljaki program i da li je on kompatibilan s upotrebljenom grafikom karticom. Ukoliko se pod Windowsom greka ponavlja, uitajte opti upravljaki program za VGA. On bi trebalo da radi s gotovo svim dostupnim grafikim karticama i VGA (ili SVGA) monitorima. Ako problem nestane posle uitavanja opteg upravljakog programa, originalni upravljaki program je neispravan, oteen ili zastareo. Poveite se s proizvoaem upravljakog programa da biste preuzeli najnoviju verziju. Ako se problem ponovo javi, grafika kartica je neispravna ili nekompatibilna s Windowsom. Pokuajte s drugom grafikom karticom.
327
Simptom 6.7. Grafika kartica Viper II Z200 ne radi u raunaru sa skupom ipova VIA ili ETEQ. Isti simptom se pojavljuje u raunarima koji imaju pro-
cesorsko podnoje Super 7 ili utinicu Slot l. Kartica ne radi ispravno sa skupovima ipova MVP3 ili ETEQ. Pre nego to pokuate da instalirate grafiku karticu, proverite da li su upravljaki programi za AOP i usmeravanje prekida propisno instalirani. Sve neophodne poboljane verzije upravljakih programa za matinu plou nai ete u datoteci www.viatech.com/drivers/4IN1409.exe. Ta zakrpa bi trebalo da osposobi skupove ipova MVP3 i ETEQ (na ploama s podnojem Super 7), kao i VIA Apollo Pro (za raunare Pentium II).
Simptom 6.8. Grafika kartica Viper V770 ne radi u raunaru sa skupom ipova ALI. Isti sluaj je u raunarima s procesorskim podnojem Super 7 ili
utinicom
Slot l. Verovatan uzrok je to skupu ipova ALI nedostaje upravljaki program za AOP, kako bi mogao da podrava AOP karticu poput V770. Najnoviji upravljaki program za AOP nai ete na Web adresi www.acerlabs.com/acerlabs/drivers.htm. Ta zakrpa bi trebalo da osposobi skup ipova Aladdin V (na ploama s podnojem Super 7), kao i Aladdin Pro II (za raunare Pentium II, gde ima oznaku BXPro).
Simptom 6.9. Grafika kartica Viper II Z200 ne radi na raunaru sa AMD-ovim procesorom Athlon. Radi se, gotovo uvek, o tome da matinim plo-
nedostaje upravljaki program za mini-prikljuakAOP. Preuzmite i instalirajte najnoviji upravljaki program za AOP mini-prikljuak sa Web adrese kompanije AMD www.l.amd.com/athlonlconjig.
Simptom 6.10. Posle prelaska na rezoluciju veu od 640 x 480, raunar HP Oreka je u BIOS-u raunara. HewlettPavillion se podie u reimu Safe.
ama Athlon
-Packard ima pobolj anu verziju BIOS-a za Pavillion koja bi trebalo da otkloni problem. Napomene uz to izdanje BIOS-a ukazuju da je otklonjena greka u dodeljivanju prekida dodatnim AOP karticama (poput grafikih kartica Nvidia). Preuzmite poboljanu verziju BIOS-a s Web adrese www.hp.com.
Simptom 6.11. Prilikom podizanja Windowsa, prazan ekran (ili Windows) ukazuje na to da grafika kartica nije ispravno konfigurisana. Verovatno
i uti uzvinik stoji uz ikonicu grafike kartice u Device Manageru. Po pravilu, grafikoj kartici nije dodeljen odgovarajui prekid. Uite u program za podeavanje CMOS-a, potraite opciju Assign IRO for PCI VGA i podesiteje na e na b l e d ili aut o. Ako grafikoj kartici nije dodeljen odgovarajui prekid, a sistemski BIOS ne omoguava dodelu prekida, moraete da se poveete s proizvoaem matine ploe i potraite poboljanu verziju BIOS-a.
328
Poglavlje 6
Simptom 6.12. Posle instaliranja upravljakih programa za 30 ubrziva, pojavljuje se poruka "Invalid VxO dynamic link call from h3vddd(01 )+0000 4974." Radi se, gotovo uvek, o tome da pokuavate da upotrebite AGP ubr-
karticu pod Windowsom 95 OSR2, a da odgovarajui program za podrku USB-a nije instaliran. Na kompakt disku Windowsa 95 imate datoteku USBSUPP.EXE (ako na njemu stoji oznaka "With USB Support"). Uz odgovarajuu podrku za USB, ta datoteka instalira i nov program za upravljanje virtueinom memorijom (engl. virtual memory manager, VMM), a on bi mogao biti potreban AGP verziji ubrzivake kartice (Monster Fusion) pod Windowsom 95. Ako na kompakt disku nema te datoteke, preuzmite je s adrese jtp:// jtp.opti.comlpub/chipsets/systeml861/usbsupp.exe. Trebalo bi da problem bude reen i prelaskom na Windows 98/SE.
Simptom 6.13. Posle zamene starije grafike kartice, moe se poveati broj boja, ali ne i rezolucija preko 640 x 480. Takav tip problema je est posle
zivaku
zamene starijih kartica Stealth 64. Dostupni su reimi True color, a nisu rezolucije preko 640 x 480. Radi se, po svoj prilici, o zaostalim stavkama u registarskoj bazi. Pokrenite editor baze Registry i potraite klju: HKEY_LOCAL_MACHINE/Config/OOOl/Display/Settings Odmah do parametra Resolution nalazi se stavka ScreenArea. To je zaostatak prethodne virtueine radne povrine, i verovatno je ona imala vrednost 640 x 480. Uklonite taj klju, snimite novo stanje i pokrenite raunar.
Simptom 6.14. Windows 95 prijavljuje sukob mosta (ipa) "PCI-PCI" i grafike kartice AGP oko memorije. Taj most se ponekad oznaava kao Intel
82443LX ili 82443BX. Ne radi se o stvarnoj greci. Nju prouzrokuje nain na koji Windows 95 prijavljuje korienje memorije. Poto Windows 98 ne prijavljuje takvu greku, moete je zanemariti ili prei na Windows 98, ako elite.
Simptom 6.15. Posle instaliranja upraVljakih programa za 30 ubrziva, dolazi do problema s programom lE 5. Na primer, doi e do problema ako
u raunar sa Internet Explorerom 5 instalirate upravljake programe za karticu Diamond Multimedia Monster Fusion. Dobiete sledeu poruku posle instaliranja programa i ponovnog pokretanja raunara: EXPLORER caused an Invalid page fault in module EXPLORER.EXE AT 015f:00401f31 U drugom sluaju, Windows 95/98 nee da se podigne poto preuzmete i instalirate upravljake programe za karticu kompanije Diamond s njihove Web lokacije i potom pokrenete raunar. Neki upravljaki programi kartica Diamond
329
zamenjuju datoteku COMCTL32.DLL verzijom koja nije potpuno kompatibilna sa lE 5 i to izaziva problem. Aurirajte te upravljake programe njihovim najnovijim verzijama. Diamond Multimedia sada ima poboljane upravljake programe na adresi www.diamondmm.com. i oni ne izazivaju tu greku. Alternativno biste mogli s Windowsovog kompakt diska da presnimite kopiju datoteke COMCTL32.DLL: 1. Pokrenite Windows u izvornom DOS reimu (Safe Mode Comand Prompt). 2. Preimenujte datoteku COMCTL32.DLL udirektorijumu \Windows\System komandom ren c:\windows\system\comct132.dll comct132.o1d posle DOS-ovog odzivnika i pritisnite Enter. Onda upiite extract c:\window~1\setupw95.cab comct132.dll II c:\windows\system i ponovo pritisnite Enter. 3. Ponovo pokrenite raunar.
Simptom 6.16. Horizontalna linija se sputa du jedne strane ekrana u reimu za rad s vie monitora pod Windowsom 9S/SE. Verovatno su
monitori preblizu neke fluorescentne svetiljke (ili je neki neoklopljeni monitor preblizu drugog monitora). Veina starih monitora su neoklopljeni, pa ne spreavaju prostiranje vlastitih magnetskih polja. Noviji monitori su oklopljeni, pa ograniavaju prostiranje najveeg dela vlastitih magnetskih polja unutar sebe. Ako neoklopljeni monitor smestite blizu drugog monitora, njegovo magnetsko polje moe da omete rad susednog monitora. Udaljite neoklopljeni monitor od svih drugih monitora ili fluorescentnih svetiljki, ili napravite oklop za njega (od kuhinjske aluminijumske folije) koji ete smestiti izmeu neoklopljenog monitora i drugih monitora koje ometa. Naravno, najbolje je da zamenite neoklopIjeni monitor "zdravijim" modelom.
Simptom 6.17. Pod Windowsom 9S/SE, ne moe se prevui prozor s jednog monitora na drugi. Do toga moe doi ukoliko prozor koji pokuavate
da prevuete zauzima ceo ekran, ili kad monitori nisu ispravno razmeteni. Da biste reili problem, vratite prozor na preanju veliinu i onda ga prevucite na drugi monitor. To se moe uraditi pritiskom na dugme Restore (srednje dugme u desnom gornjem uglu ekrana/prozora). Trebalo bi da proverite i razmetaj monitora. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Help, izaberite karticu Index, ul upiite m t i Pl e di s Pl ay s uppor t i dvaput pritisnite temu Arranging Monitors - tu ete nai detaljne informacije.
330
Poglavlje 6
NAPOMENA: Osnovne grafike kartice Pennedia ne mogu biti upotrebljene kao primarne grafike kartice (sa izuzetkom modela Pennedia NT i Pennedia-2).
Simptom 6.18. Ekran pocrni kad se pokrene program koji zahteva DirectX pod Windowsom 95/98. Kada pokrenete program koji zahteva DirectX, dobijate crnu sliku (zatamnjen ekran) ili talasaste linije na crnoj pozadini. Ta greka nastaje kad program pokua da pomou DirectX-a promeni podrazumevanu uestanost osveavanja slike na monitoru koju grafika kartica koristi za taj monitor. Promenite uestanost osveavanja slike na vrednost primerenu izabranoj rezoluciji (60 Hz ili 72 Hz):
1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu Display, izaberite karticu Settings, i pritisnite dugme Advanced. 3. Izaberite karticu Adapter i u polju Refresh Rate izaberite opciju Adapter Default. 4. Kad bude zatraeno da isprobate novu uestanost osveavanja, pritisnite OK. 5. Ako je slika dobra uz novu uestanost osveavanja, pritisnite Yes da biste zadrali tu uestanost.
Ako ovaj postupak ne otkloni greku, pokuajte sa smanjenjem hardverskog ubrzanja za prikazivanje slike: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu System, izaberite karticu Performance i na njoj pritisnite dugme Graphics. 3. Pomerite kliza Hardware Acceleration na prvi zarez s leve strane (parametar Basic), pritisnite OK, dugme Close i onda Yes kada od vas bude zatraeno da ponovo pokrenete raunar.
Simptom 6.19. Posle instaliranja sekundarne grafike kartice pod Windowsom 98 ekran je prazan. Do ove pojave dolazi ako raunar ima ugraen grafiki kontroler a sistemski BIOS ne podrava vie grafikih kontrolera, ili sekundarna grafika kartica na podrava rad na vie monitora. Da biste reili problem, aurirajte BIOS i (ili) nabavite grafiku karticu koja podrava viemonitorski rad pod Windowsom 98.
331
Simptom 6.20. Grafike kartice Riva 128 ne podravaju rad na vie monitora. Posle dodavanja sekundarne grafike kartice u raunar koji koristi kar-
ticu Riva 128 kao primarnu, sistem se "zamrzava". Radi se gotovo uvek o nekompatibilnom upravljakom programu grafike kartice Riva 128 i ona stoga ne podrava rad na vie monitora. Ako elite da koristite vie monitora, upotrebite samo kartice koje pouzdano rade u tom okruenju. Zamenite nekompatibilnu karticu modelom koji podrava rad na vie monitora.
Simptom 6.21. Pojavljuju se problemi pri korienju grafike kartice ATI Rage II PCI kao sekundarne. Kada pokuate da upotrebite grafiku karticu
ATI Rage II PCI kao sekundarnu pod Windowsom 98, ona ne radi ispravno (ako uopte funkcionie). Kada otvorite okvir za dijalog Properties te kartice u Device Manageru, dobijate poruku: Multiple Display Support cannot start this device. The area of memory normally used by video is in use by another program or device. To enable Multiple Display Support. remove EMM386 or other memory managers from CONFIG.SYS and restart your computer. Pokuajte s dodavanjem stavke EMMExclude u datoteku SYSTEM.INI: l. Otvorite datoteku SYSTEM.INI pomou editora teksta (kao to je Notepad). 2. Odeljku [386enh] te datoteke dodajte red emmexclude=cOOO-cfff 3. Snimite novo stanje i zatvorite datoteku. 4. Pokrenite raunar. Alternativaje da pokuate da dodate izuzee memorijskog podruja u komandnoj liniji EMM386 datoteke CONFIG.SYS:
1. Otvorite datoteku CONFIG.SYS pomou editora teksta (poput Notepada). 2. Upiite sledee redove: device=<windows>\himem.sys device=<windows>\emm386.exe x=cOOO-cfff
gde <wi ndows> oznaava putanju do direktorijuma u kome je instaliran Windows. 3. Snimite novi sadraj datoteke i zatvorite je. 4. Pokrenite raunar.
332
Poglavlje 6
izobliava.
Simptom 6.22. Prilikom promene rezolucije, slika na ekranu se
Poznato je da se to deava pojedinim monitorima pod Windowsom 98 (na primer, model NEC 4FG). Pojedine vrste grafikih kartica (poput modela Diamond Stealth 64, Video 2001 i S3 Trio 64V +) imaju podrazumevanu uestanost osveavanja slike 60 Hz. Monitori NEC 4FG na rezolucijama 1280 x 1024 i viim podravaju samo uestanosti osveavanja slike manje od 60 Hz. Stoga e se prilikom prelaska na visoke rezolucije slika na ekranu izobliiti (ukoliko koristite takav monitor uz neku grafiku karticu ija je podrazumevana uesta nost osveavanja slike 60 Hz). Da biste reili taj problem, podesite uestanost osveavanja slike na grafikoj kartici pre nego to preete na viu rezoluciju: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu Display. 3. Izaberite karticu Settings, pa pritisnite dugme Advanced. 4. Izaberite karticu Adapter, a u polju Refresh Rate izaberite opciju Optimal. 5. Dvaput pritisnite OK kada dobijete sledeu poruku:
Windows will now adjust the refresh rate of your display. The screen may flicker for a few moments while the settings are being changed. If the display becomes garb1ed or unusable. simply wait and Windows will restore your origina~ settings.
6. Kad budete pozvani da zadrite novu Yes i zatim OK.
uestanost
osveavanja, pritisnite
To se deava pod Windowsom 98 na monitorima poput modela MAG DX-1795. Do greke dolazi ukoliko je grafika kartica podeena na rezoluciju 1600 x 1200, a potvreno je polje Automa t ica 11 y dete ct Pl ug & Pl ay mon ito r s na kartici Monitor prozora Display Properties. Da biste reili problem, runo instalirajte monitor u prozoru Display Properties:
Simptom 6.23. Na ekranu se vide talasaste linije.
1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. . 2. Dvaput pritisnite ikonicu Display. 3. Izaberite karticu Settings, pa pritisnite dugme Advanced. 4. Na kartici Monitor uklonite znak za potvrdu iz polja Automa t ica 11 y detect Pl ug & Pl ay moni tors. Potom pritisnite dugme Change.
333
5. Pritisnite dugme Next, zatim potvrdite opciju Di spl ay a l i st of all

the drivers in a specific location, so you can select the driver you want i ponovo pritisnite dugme Next.
6. Potvrdite opciju Show All Hardware. 7. U okviru Manufacturers izaberite MAG Technology CO .. Ltd. i potom izaberite MAG DX -1795 u okviru Models. 8. Pritisnite Next i pridravajte se uputstava na ekranu da biste dovrili instaliranje monitora.
Simptom 6.24. Nakon povratka u Windows iz DOS-a, slika je rascepljena od vrha do dna. Radi se o DOS-ovoj greci koja se uoava pod Window-
som, a nju prouzrokuje zastareo ili oteen upravljaki program grafike kartice (na primer, onaj za Windows 3.0 kada se koristi pod Windowsom 3.1). Grafika kartica verovatno radi sasvim dobro. Pobrinite se da bude instaliran odgovarajui DOS-ov "presretaki" (engl. grabber) program i da bude naveden u datoteci SYSTEM.INI. Zatraite od proizvoaa grafike kartice najnoviji skup upravljakih programa i "presretaa". Reenje moe biti i ponovno instaliranje upravljakih programa s originalne diskete. Ako vam novi upravljaki programi nisu dostupni, instalirajte opte upravljake programe za VGA kartice.
Simptom 6.25. Sistem se zamrzava tokom inicijalizacije, neki znakovi na slici nedostaju ili su boje netano prikazane. To su klasini simptomi
hardverskog sukoba grafike kartice i nekog drugog ureaja u raunaru oko podruja u memoriji. Pojedine grafike kartice koriste vee podruje u gornjoj sistemskoj memoriji nego to je uobiajeno. Na primer, SVGA kartica Impact zauzima celo adresno podruje AOOOOh-DFFFFh. U takvoj situaciji doi do sukoba grafike kartice sa svim ureajima koji koriste adresu iz tog podruja. Do sukoba moe doi im se kartica instalira ili tek poto se neki drugi ureaj doda ili mu se promene parametri. Reavanje hardverskog sukoba znai da neki ureaj mora da "popusti". Preklopljeni resursi (linije prekida, kanali DMA i UlI adrese) moraju biti dodeljeni samo jednom ureaju, a ostali moraju da zauzmu druge resurse. Serviseru je svejedno ije e parametre sukobljenih ureaja izmeniti, ali ne srne da zaboravi da novododeljene resurse unese i u datoteke za pokretanje, upravljake programe i parametre raznih aplikacija. Neki sukobi oko memorije mogu da se ree i dodavanjem stavke EXCLUDE komandnoj liniji datoteke EMM386.EXE. Uputstvo za korienje grafike kartice navodi kada je potrebno dodati takvo izuzee (engl. exclude) od korienja nekog podruja memorije.
334
Poglavlje 6
Simptom 6.26. Sistem prijavljuje greke direktnog pristupa memoriji (OMA) uz VGA karticu i onemogueno preslikavanje 810S-a grafike kartice u RAM. Ovaj prilino redak simptom pojavljuje se na starijim rauna
rima i486, a prouzrokuje ga osmobitna VGA kartica sa sporijim procesorom i486 (radne uestanosti oko 25 MHz). Osmobitno pristupanje je toliko sporo da procesor zanemaruje neke zahteve za direktnim pristupom memoriji, a to 'izaziva greku. Ako naiete na takav problem, omoguite preslikavanje BIOS-a grafike kartice u RAM (engl. BIOS shadowing) u programu za podeavanje CMOS-a, jer se tako postie bre izvravanje grafikih komandi. Osim toga, mogli biste zameniti spori procesor nekim brim.
Simptom 6.27. Sistem se blokira uz 16-bitnu VGA karticu i jedan 8-bitni kontroler ili vie njih. To je tipian problem pri korienju 8-bitnih i 16-bit-
nih ISA kartica u istom raunaru. Zbog naina na koji ISA magistrala razdvaja 8-bitne i 16-bitne segmente, adresiranje 8-bitne kartice uz prisustvo 16-bitnih kartica u raunaru moe navesti procesor da (netano) zakljui da zapravo pristupa 16-bitnoj kartici. Kada doe do toga, sistem se gotovo uvek rui. Najbolje je da uklonite 8-bitne kartice iz raunara. Ako sistem prestane da se rui, verovatno ste otkrili uzrok problema. U stvari, jedino pravo reenje i jeste uklanjanje 8-bitnih kartica, ili bar promena njihovih parametara tako da koriste vie memorijsko podruje. . .
Simptom 6.28. Nastaju potekoe s promenom veliine ili pozicioniranjem slike, ili se prikazuje poruka "Mode Not Supported" ili "Insufficient memory". Takve greke se dogaaju novijim, odnosno visokokvalitetnim
koje nisu dobro podeene prema monitoru s kojim se koriste. Veina novih grafikih kartica ima program za instaliranje koji pamti maksimalne mogunosti monitora u pogledu rezolucije (i uestanosti osveavanja slike), kao i horizontalne i vertikalne uestanosti skeniranja. Ako su ti podaci netani (ili je monitor zamenjen drugim, ali su ostali parametri starog monitora), pojedini reimi prikazivanja vie nisu dostupni. Proverite parametre grafike kartice i promenite ih ako treba.
Simptom 6.29. Tokom korienja programa QuickTime for Windows 1.1 esto se prijavljuje opta greka zatite (engl. general protection fault, GPF). To se obino deava s karticama ATI Mach64, ali i s drugim napred-
grafikim karticama
nim grafikim karticama. Greka se po pravilu moe ispraviti izmenom Windowsove datoteke SYSTEM.INI. Za karticu ATI Mach64 treba iskljuiti opciju DeviceBitrnaps u odeljku [macx]. Drugi naun je da pokrenete program ATI FlexDesk, upiete OPT da biste prikazali skriveni prozor, i da u njemu uklonite potvrdu opcije DeviceBitrnaps.
335
Simptom 6.30. Grafika kartica odbija da se inicijalizuje s odreenom
Nisu retld sluajevi hardverske nekompatibilnosti grafike kartice i matine ploe. To obino izaziva mnogo zbrke, poto ta kartica sasvim dobro radi s drugim matinim ploama, ali i druge grafike kartice sa istom matinom ploom. Primer za to je kartica VGAXL1I2 proizvoaa Boca Research, koja odbija da radi na matinoj ploi 486DX2/66 kompanije Micronics. Reenje tog problema glasi: ip UB na grafikoj kartici mora biti TI-74F04 kompanije Texas Instruments. Ako funkciju U13 obavljav Motorolin ip, morate poslati karticu na doradu, koliko god to izgledalo udno. Sto se tie obaveze servisera, ne gubite vreme pokuavajui da otkrijete razlog zato grafika kartica i matina ploa nee zajedno da rade, nego se raspitajte kod proizvoaa kartice i raunara (ili matine ploe) postoje li poznati sluajevi nekompatibilnosti.
Simptom 6.31. Dijagnostiki program odbija da prikae sve raspoloive reime prikazivanja grafike kartice, mada je sva video memorija ispravno prepoznata, ili kartica nee da radi u izvesnim reimima. Ukoliko grafika
matinom ploom.
kartica ne reaguje na izvesne reime prikazivanja (obino vie), uzrok tome je najee sukob u gornjoj memoriji, pa memorijsko podruje treba zabraniti za druge ureaje. Ako se izvrava program za upravljanje memorijom (QEMM, 386MAX ili EMM386), onemoguite njegovo uitavanje u datoteci CONFIG.SYS ili podignite sistem sa iste diskete. Ponovo pokrenite isti dijagnostiki program; problem je verovatno (privremeno) otklonjen. Da biste ga trajnije reili, ponovo omoguite uitavanje programa za upravljanje memorijom, ali uz izuzee jednog memorijskog podruja. Neka x=Bl00h-B1FFh bude prvi parametar u komandnoj liniji tog programa. Ako se problem ponovi, izuzmite podruje x=AOOOh - BFFFh. Konano, pokuajte isto i s podrujem
x=AOOOh - C7 FFh.
To je esto posledica nedovoljne brzine grafike kartice tipa VLB u odnosu na ostatak sistema. Gotovo uvek, magistrala VL radi na uestanosti veoj od 33 MHz, pa je zato usporite. Time ete usporiti i prikazivanje slike na ekranu, ali e sistem raditi stabilnije, poto se ranije verovatno esto zamrzavao. Usporenje grafike kartice trebalo bi da otkloni i te pojave.
Simptom 6.32. Znakovi na ekranu izgledaju zamrljano. Simptom 6.33. Takice na ekranu izgledaju "udubljeno" iza kursora, a slike Dva su glavna uzroka takvih problema sa stariu Windowsu razlomljeno.
jim raunarima: neispravan video RAM ili prevelika radna uestanost ISA magistrale. Potraite u CMOS-u (meni Advanced Setup) stavku AT Bus Clock,
336
Poglavlje 6
ISA Bus Speed ili AT Bus Speed. Trebalo bi da je njena vrednost 8,33 MHz. Vea uestanost prouzrokuje gubljenje grafikih podataka. Ukoliko je brzina ISA magistrale ispravno zadata, proverite rad video memorije. Ako u njoj otkrijete greku, morate zameniti tu video memoriju ili celu grafiku karticu.
Simptom 6.34. U raunarima Packard Bell nastaju problemi u vezi s grafi kim sistemom. Sistem nee da se podigne ili se pokree s kojetarijama na ekranu i nasuminim prikazivanjem slika. Taj simptom se najee uoava na grafikim karticama Boca u raunarima Packard Bell koji imaju ugraen grav fiki kontroler na matinoj ploi. Cak i kad je taj kontroler neaktivan, njegova kola ostaju aktivna, to dovodi do sukoba s dodatnom grafikomkarticom. Packard Bell tvrdi da njegov BIOS Vxxx.16 otklanja taj problem, pa od njega preuzmite poboljanu verziju BIOS-a. Simptom 6.35. Boja teksta na ekranu je pogrena. Na primer, tekst koji bi trebalo da bude zelene boje, prikazan je crno. Radi se o greci registara za dekodiranje palete boja grafike kartice, a ona se pojavljuje obino pri korienju viih reima prikazivanja (64 K ili 16 M boja). Proverite da li su upravljaki programi grafike kartice ispravni, potpuni i aurni. Ako to nije bio uzrok problema, ne oklevajte da zamenite grafiku karticu.
NAPOMENA: Ne zaboravite da u Windowsu 95/98 moete izabr.ati mnotvo naina bojenja prozora i teksta. Pre nego to zakljuite daje probleme izazvala neispravna grafika kartica, obavezno isprobajte emu boja Windows Default.
Simptom 6.36. Kad se pokrene aplikacija (pod Windowsom), poetna slika izgleda zguvano. Mada na prvi pogled izgleda kao da se radi o problemu s video memorijom, verovatnije je re o greci u upravljakom programu grafike kartice. Instalirajte najnoviju verziju tog programa ili opti (referentni) upravljaki program, kompatibilan s konkretnom grafikom karticom. Simptom 6.37. Boje na ekranu se menjaju prilikom izlaska iz DOS-ovog prozora pod Windowsom. Taj problem je uoen kod starijih grafikih kartica kao to je model Diamond SpeedStar Pro, a radi se gotovo uvek o neispravnoj kartici (registra za paletu). Tu karticu kompanije Diamond zameriite njenom revizijom A2. Isto vai i za kartice ostalih proizvoaa - bez dvoumljenja zamenite neispravnu karticu. Simptom 6.38. Raunar se blokira ili rui prilikom pokretanja datoteke .AVI. Ovaj problem esto imaju korisnici koji prvi put pokreu multimedijske aplikacije. Uzrok je u korienju zastarele verzije programa Video for
337
Windows, a ne u grafikoj kartici. Obavezno preite na verziju 1.lE tog prol rama (ili noviju). Moete je preuzeti s FrP lokacije kompanije Diamond Mullimedia, na adresijtp:/ljtp.diamondmm.comJpub/misc/vfw1Je.exe. Pored toga, moe pomoi ako dodate stavku (red) DVA=O u odeljak [DrawDib] datoteke WIN.INI. Ako u datoteci ne naete taj odeljak, sami ga dodajte. Ne zaboravite da ponovo pokrenete Windows posle tih izmena. Reenje ovoga problema je i prelazak na Windows 98/SE ili Me, jer on sadri mnotvo najnovijih upravlja kih programa i komponenata za podrku.
Simptom 6.39. Raunar radi veoma sporo, a lampica vrstog diska nepretano sveti i. Ovaj problem je naroito izraen kod grafikih kartica Diamond
dge 3D na raunarima s vie od 16 MB memorije. Uz te kartice isporuuju se datoteke za MIDI grupu (engl. bank) od 1 MB i od 6 MB. Diamond preporuuje da se na raunarima s vie od 16 MB memorije koristi samo datoteka za MIDI rupu od 6 MB. Da biste promenili veliinu MIDI grupe, desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer i izaberite opciju Properties. Otvorite System ontroi Panel i pritisnite jeziak kartice Device Manager. Pritisnite simbol (+) pored reda Sound, Video and Game Controller, zatim istaknite ureaj Diamond dge 3D PCI Multimedia i pritisnite dugme Properties. Potom pritisnite dugme ettings. Videete gde se biraju MIDI grupe od 1 MB i 6 MB. Izaberite opciju MB i pritisnite OK. Pokrenite raunar kad to od vas bude zatraeno. Ovo e najee dogaa prilikom prikazivanja osmobitnih .AVI datoteka koje ne podrava DCI; obino se greka ispravlja tako to na grafikoj kartici onemoguite sve ubrzivake funkcije za prikazivanje videa. Na primer, ova greka je vojstvena starijim karticama Diamond ViperPro Video, gde treba izmeniti datoteku COPRO.INI u direktorijumu \Windows. U odeljku [VCP] podesite VCPEnabl e=l i ne na OFF. Snimite datoteku .INI i pokrenite Windows.
Simptom 6.41. Grafika kartica PCI ne radi pod Windowsom ukoliko se ne iskljue SCSI kartice u PCI utinicama u raunaru. Do ovoga problema Simptom 6.40. Datoteke .AVI imaju izmenjene boje ili zrnastu sliku.
dolazi samo s odreenim kombinacijama hardvera na magistrali PCL Primera radi, takav simptom je uoen kod raunara s BIOS-om Phoenix 4.04, matinom ploom UMC88l0P-AIO i SCSI kontrolerom i SCSI ureajima kompanije NCR. Probleme esto moete otkloniti izmenom nekih parametara u CMOS-u. Uite u program za podeavanje CMOS-a, otvorite meni Advanced System Setup i izaberite opciju PCI Devices. PCI uti nici u kojoj se nalazi SCSI kontroler dodelite IRQ9 i prepoznavanje prekida po nivou signala (engl. level). Utinici za grafiku karticu dodelite NONE kao vrednost parametra IRQ i
338
Poglavlje 6
prepoznavanje prekida po nivou signala. Izmenite parametar Base Memory Address sa 0080000000 na 0081000000.
Simptom 6.42. Posle instaliranja nove grafike kartice dolazi do problema u podizanju sistema. Uobiajene manifestacije problema su gubitak slike
ili osam zvunih signala po ukljuenjuraunara. To je najee posledica zastarelog sistemskog BIOS-a, koji ne moe da prepozna skup ipova grafike kartice. BIOS to tumai kao nepostojanje grafike kartice u raunaru i takvu greku prijavljuje. Zatraite poboljanu verziju BIOS-a od proizvoaa matine ploe (ili raunara). Veina BIOS-a napravljenih posle jeseni 1994. godine mogu da prepoznaju gotovo sve savremene skupove ipova.
Simptom 6.43. Posle instaliranja nove PCI grafike kartice dolazi do problema u podizanju sistema. Tome su najee dva uzroka. Prvi je to sistem-
ski BIOS nije ispravno dovrio konfigurisanje grafike kartice, pa ona ne moe da koristi PCI magistralu. Proizvoa grafike kartice moda ima usluni program za preslikavanje adrese grafike kartice na novu vrednost izvan granica fizike memorije. Za karticu Matrox Millenium upotrebite program PCIMAP.EXE. Ostale Matroxove kartice koriste program MGABASE.EXE. Verovatno i drugi proizvoai PCI grafikih kartica imaju odgovarajue uslune programe. Drugi uzrok problema je u sistemskom BIOS-u, koji je grafikoj kartici dodelio poetnu adresu koju ve koristi drugi ureaj ili je rezervisana za skup ipova matine ploe. Mada pomenuti usluni programi mogu otkloniti problem, trajnije reenje je u auriranju BIOS-a. Potraite poboljanu verziju BIOS-a od proizvoaa matine ploe (ili raunara).
Simptom 6.44. Prilikom ulaska u DOS-ov prozor iz Windowsa, monitor gubi sinhronizaciju. To dovodi do vrlo izobliene slike i moe (ako potraje)
da oteti monitor. Uzrok ovome problemu verovatno je greka u upravljakom programu grafike kartice. Na primer, poznato je da do ovakve greke dolazi na starijim karticama Diamond SpeedStar Pro uz upravljakeprograme pre verzije 1.06. Nabavite od proizvoaa kartice najnoviji upravljaki program, ili pokuajte s optim (engl. generic) upravljakim programom koji je napisao proizvoa skupa grafikih ipova.
Simptom 6.45. Ponekad nastaje greka deljenja s nulom (engl. Divide by Zero). Mada problemi ovog tipa mogu imati vie uzroka, svi oni su povezani
s grekama u softveru. U ovom sluaju, postoji greka u upravljakom programu grafike kartice ili njenom skupu alatki (engl. toolkit). Na primer, greku Di vi de by Zero grafikih kartica Diamond Stealth 64 Video 2001 moete
339
otkloniti otvaranjem paketa InControi Tools i izmenom parametra Center to Vi ewport na Center to Desktop. Treba da promenite i parametar Maxi mi ze to Vi ewport na Max i mi ze to Des ktop. Problem se najee otklanja auriranjem upravljakog programa grafike kartice ili alatki za podrku grafikog sistema.
Simptom 6.46. Ekran treperi tokom prikazivanja MPEG videa, slabo se osveava ili izgleda kao da radi u reimu preplitanja. To ne mora biti
greka. Neke grafike kartice (poput modela Diamond MVP1100) ne mogu da prikazuju sadraj datoteka MPEG uz uestanostosveavanja slike preko 72 Hz. Na poetku prikazivanja MPEG datoteke, upravljaki program se automatski prebacuje na uestanost vertikalnog osveavanja slike od 72 HZ. To moe da dovede do neoekivane promene kvaliteta prikazivanja slike. Po zavretku prikazivanja MPEG videa vraa se prvobitna (via) uestanost osveavanja slike. Ako je izvorno bila odabrana uestanost vertikalnog osveavanja slike nia od 72 Hz, onda se ona nee menjati tokom prikazivanja MPEG videa, pa ne bi trebalo ni da primetite razliku u kvalitetu slike.
Simptom 6.47. Kad se pokrene program za prikazivanje MPEG videa ili neka druga alatka za video, prikazuje se poruka "There is an undetectable problem in loading the specified device driver". Po pravilu, odgovarajui
program je nepropisno instaliran, oteen ili nedostaje. Ponovo instalirajte upravljake programe grafike kartice za prikazivanje MPEG videa, i to njihovu najnoviju verziju. Ako time ne otklonite problem, potraite upravljake programe u datotekama WIN.INI i SYSTEM.INI i pobrinite se da se samo jednom uitavaju. Viestruko pozivanje moe izazvati sukobe i druge probleme prilikom uitavanja. Slini upravljaki programi (drugi upravljaki programi za MPEG) takoe mogu da izazovu sukobe, pa proverite da li se ui tavaju samo oni programi koje koristi trenutna grafika kartica i (ili) softver za prikazivanje MPEG videa.
Simptom 6.48. Televizijski prozor koji prikazuje grafika kartica s TV t junerom zamagljen je ili neitak na rezoluciji 1024 x 768 i veim. Ovaj simp-
upravljaki
tom je
izraen kod kartica Diamond DVV1100. Naalost, on je najee posledica ogranienog propusnog opsega kartice, odnosno skupa grafikih ipova. Jedino praktino reenje je smanjenje rezolucije na 800 x 600 ili 640 x 480 prilikom prikazivanja TV signala i u smanjenju uestanosti osveavanja slike na 60 Hz. Poveite se s proizvoaem grafike kartice. Moda je predviena zamena ili nadogradnja takvih kartica.
naroito
340
Poglavlje 6
Simptom 6.49. Televizijska slika koju prikazuje grafika kartica s ugradenim TV tjunerom loija je od one na obinom TV prijemniku. Ovaj problem je uoen kod TV kartica Matrox Media, a najee ga prouzrokuje lokalno preduzee za distribuciju kablovske televizije koje koristi uestanost noseeg signala HRC umesto standardne uestanosti. Problem s Matroxovim karticama reiete izmenom datoteke DVMCIMIL.INI u direktorijumu \WINDOWS. U odeljku [Carrier] izmenite stavku Ca rri erType=O na Ca rri erType=l. Ostale grafikeffV kartice moda koriste neke druge stavke u datoteci .INI, odnosno omoguavaju biranje noseeg signala pomou ugraenog kratkospojnika, ali slab prijem signala gotovo uvek izaziva neuobiajen nosei signal. Simptom 6.50. Prikazuje se poruka "Insufficient video memory". Na izabranoj rezoluciji i broju boja, grafika kartica nema dovoljno video memorije za obradu i prikazivanje slike, pa se sistem najee odmah rui. Neposredno reenje je izbor nie rezolucije i manjeg broja boja. Ako do takvih problema dolazi prilikom prikazivanja datoteka .AVI ili MPEG, odaberite manji prozor za video i smanjite broj njegovih boja, ali ne menjajte podeavanje Windowsa. Trajno reenje je dodavanje video memorije ili zamena postojee grafike kartice nekom s vie memorije. Simptom 6.51. Grafika kartica PCI ne radi pravilno, a postoji i sukob oko PCI prekida 1Ah u BIOS-u. Nia 32 KB BIOS-ovog ROM-a preusmerena su na viu memoriju. Onemoguite ovo memorijsko podruje u programu za upravljanje memorijom dodavanjem izuzea poput x=fOOO-f7ff. Simptom 6.52. Prilikom korienja matine ploe tipa SLC slika je loa ili se sistem sporadino pokree sam od sebe. Ovaj simptom je najee ispoljavala kombinacija grafikih kartica Number Nine i matinih ploa Alaris SLC2. Mikroprocesor SLC2 koristi 32-bitnu internu magistralu podataka, ali je njegova spoljanja magistrala podataka (koju koristi i matina ploa) irine 16 bitova. Veina registara na savremenim grafikim karticama tipa VL i PCI ima irinu 32 bita, i ne moe im se pristupiti kao dvoma registrima irine po 16 bitova. Stoga se ta grafika kartica ne moe koristiti uz pomenutu matinu plou. Moraete da zamenite matinu plou ili da upotrebite drugaiju grafiku karticu. Simptom 6.53. Tokom prikazivanja videa dolazi do dugih prekida, dok je vrsti disk preterano aktivan. Ovaj problem se pojavljuje pod Windowsom 95/98 i gotovo uvek je posledica problema s keiranjem sadraja diska. Pokrenite Windows Explorer i istaknite upravljake programe odgovorne za prikazivanje videa (za grafiku karticu Motion Pixels istaknite datoteke
,
341
MPXPLAY.EXE i MPXPLAY.PIF). Pritisnite desni taster mia i izaberite opciju Properties. Izaberite opciju Protected na stranici Memory. Ako treba, p novo pokrenite Windows 95/98 ili video odlomak. Osim toga, pregledajte datoteke CONFIG.SYS i AUTOEXEC.DAT i postarajte se da ne uitavaju II lune programe za keiranje.
Simptom 6.54. Onemogueno je korienje funkcije grafike kartice za generisanje vlastitog ulaza. Tipian primer ovog simptoma je kombinacija
VGA konektora Number Nine 9FX Motion 771, kartice Reel Magic i upravljakog programa Number Nine. Naalost, najee je re o posledici ogranicenja procesorskog ipa grafike kartice koji ne podrava generisanje signala za vlastiti ulaz (engl. loop-through). Ako elite da koristite ovu funkciju, isproajte standardni upravljaki program za VGA.
Simptom 6.55. Windows se pojavljuje s kursorom u obliku crnog kvadrata I (ili) bez ikonica na ekranu. U veini sluajeva, problem izaziva nekompa-
libilnost BIOS-a matine ploe s magistralom PCI. Da biste ga reili, runo zadajte memorijski otvor (engl. aperture) grafike kartice u datoteci SYSEM.INI u direktorijumu \WINDOWS. Na primer, ako koristite karticu Number Nine 9GXE, pronaite odeljak [#9GXE] datoteke SYSTEM.INI i dodajte mu komandnu liniju APERTURE-BASE=Ox8800 ili APERTURE-BASE=31. Snimite datoteku i pokrenite Windows. Moda se odgovarajui odeljak datoteke razlikuje za karticu s kojom imate posla.
Simptom 6.56. Tokom korienja antivirusnog programa dolazi do problema s prikazivanjem slike ili se sistem blokira. Do ove greke esto
dolazi prilikom korienja antivirusnog programa koji prebiva u memoriji. Neke grafike kartice omoguavaju da to kompenzujete izmenama u datoteci YSTEM.INI. Za karticu Number Nine 9GXE pronaite odeljak [#9GXE] datoteke SYSTEM.INI i parametru FastMMIO= zadajte vrednost OFF. Ne zaboravite da potom snimite datoteku i da pokrenete Windows iznova. Moda se dgovarajui odeljak datoteke razlikuje za konkretnu karticu. Alternativno reenje je da onemoguite ili uklonite taj antivirusni program, odnosno da pokuate da mu popravite stabilnost nekom zakrpom ili novom verzijom koju ete preuzeti od proizvoaa.
Simptom 6.57. Greka ukazuje na to da nema dovoljno memorije za prikazivanje videa ili promenu njegove veliine. Ovakve greke prouzrokuje
nedostatak sistemske memorije (ne video memorije) u raunaru. Ako raunar koristi SMARTDRV (Windows 3.1x), pokuajte da smanjite koliinu memorije
342
Poglavlje 6
koju sistem koristi za keiranje. Izbacite iz memorije sve nepotrebne programe, a mogli biste i da deaktivirate sve aktivne RAM diskove. Ipak, najbolji put je da dodate memoriju.
Simptom 6.58.
Grafika
kartica ne prihvata
odreeni
reim prikazivanja.
Problemi s reimom prikazivanja su najei kad je neobian broj boja, poput 32 K ili 64 K. Zadajte grafikoj kartici 256 boja. Ako je potrebn vie boja, moda se dodavanjem parametara komandnoj liniji upravljakog programa grafike kartice moe zadati reim sive skale ili ograniene palete. Prouite detaljna uputstva priloena uz karticu. Razmislite i o auriranju BIOS-a ili o korienju poboljanog upravljakog programa VESA (poput UNIVBE 5.3 kompanije SciTech Software). Moda postoje i poboljane verzije upravljakih programa i/ili BIOS-a grafike kartice koje e reiti problem.
Simptom 6.59. Grafiki sistem ne moe da zauzme memoriju pomou programa QEMM i linearne video memorije. Ovo je est problem grafikih
kartica Motion Pixels pod DOS-om kad koriste program QEMM 7.04 i njegove starije verzije. DPMI pogreno pristupa fizikoj memoriji iznad memorije svog domaina (engl. host). Aurirajte QEMM na verziju 7.5 (ili noviju), ili prikazujte video pod Windowsom.
Simptom 6.60. Grafiki sistem ne moe da zauzme memoriju pod 'Windowsom ili se rui. Problem je najee izraen s grafikim karticama Motion
Pixels, i gotovo uvekje povezan s korienjem upravljakog programa za DPMI po imenu WINDPMI.386, koji uitava datoteka SYSTEM.INI. Ovaj upravljaki program prijavljuje netanu koliinu slobodne DPMI memorije. Ako raunar s operativnim sistemom Windows koristi Borlandov WINDPMI.386, runo smanjite veliinu kea opcijom I e, ili onemoguite uitavanje programa WINDPMI.386 u datoteci SYSTEM.INI. Razmislite i o tome da instalirate noviju verziju programa. Poveite se sa Borlandovom slubom za tehniku podrku ili proizvoaem grafike kartice.
Simptom 6.61. Posle instaliranja grafike kartice za magistralu PCI, ostali ureaji u raunaru ne rade pravilno. Na primer, izlaz zvune kartice je
brz modem gubi podatke. To se esto dogaa s novijim grafikim karticama. Neki raunari zahtevaju da softver eka dok hardver ne bude spreman za primanje podataka. Noviji upravljaki programi grafikih kartica fabriki nisu tako podeeni, poto bi ih to neznatno usporilo (a u veini dananjih raunara to nije ni potrebno). Pod Windowsom 95/981Me pritisnite bilo gde na radnoj povrini Windowsa desnim tasterom mia. Istaknite stavku Properties
izoblien ili
343
u meniju i izaberite karticu Settings grafike kartice. Pritisnite dugme Advan'ed i zatim karticu Performance. Uklonite znak za potvrdu iz polja Us e aut 0rn a t i e PCI b us r etry. Snimite novo stanje i pokrenite raunar kad se to od vas zatrai. U Windowsu 3.1x izmenite datoteku SYSTEM.INI u direktorijumu \Windows dodavanjem reda Pei Chi pSet=l u odeljak pridodate grafike kartice npr. [mga.drv D.
Simptom 6.62. Igrica za Windows gS/gS/Me nee da se pokrene ili se izvrava sporije nego to bi trebalo. Program koristi interfejs Microsoftovog DirectX-a. Uzrok problema je to DirectX nije instaliran, ili je instalirana njegova zastarela verzija. Veina programa instalira DirectX tokom svog instaliranja, ali ne svi. Pored toga, pojedini stariji programi instaliraju prethodne verzije DirectX-a (preko ve instaliranih novijih). Da biste utvrdili da li je DirectX instaliran, sprovedite sledei postupak:
1. Pritisnite radnu povrinu Windowsa 95/98 desnim tasterom mia. 2. U meniju istaknite stavku Properties i izaberite karticu Settings grafike kartice. 3. Pritisnite dugme Advanced i karticu Information. 4. Pronaite natpis Microsoft DirectX Version. Broj trenutne verzije trebalo bi da bude DirectX 8.x (ili neki noviji). Ako ste otkrili daje verzija DirectX-a u raunaru aurna, vie nemate ta da radite. U protivnom, moraete da instalirate DirectX. NAPOMENA: Ako vas program za instaliranje DirectX-a zapita elite li da zamenite postojee upravljake programe grafike kartice, izaberite No.
Simptom 6.63. Zamenili ste stariji 30 ubrziva novijim, ali on ne radi ispravno. To se esto deava prilikom zamene kartice 3Dfx Voodoo ili Monster I novom kao to je Monster Fusion. Treba da izvadite staru grafiku karticu Voodoo, ali i da uklonite svako njeno pominjanje:
NAPOMENA: Kompanija 3Dfx obezbeuje datoteku .INF za uklanjanje svih referenci kartice. Moete je preuzeti s adrese www.3dfx.coml view_io.asp?ID=96. Osim toga, pre nego to ponete bilo ta da menjate u sistemskim registrima, obavezno napravite rezervnu kopiju cele baze Registry Windowsa i smestite je na disketu s koje moete da podignete sistem.
1. Pritisnite dugme Start, izaberite opciju Run i upiite regedi t. 2. Pronaite klju HKEY_LOCAL_MACHINElEnum/PCI i obriite direktorijum VEN_121A&DEY.
344
3. 4. 5.
Poglavlje 6
Pronaite klju
6. 7. 8.
HKEY_LOCAL_MACHINE/Software/Diamond i obriite direktorijum 3Dfx Interactive. Pronaite klju HKEY_LOCAL_MACHINE/ SoftwareIDiamond i obriite direktorijum Monster3D. Pronaite klju HKEY_LOCAL_MACHINE/SoftwarelMicrosoft/Windows/CurrentVersion/ControlsFolder/Display/shellexlProperty Sheet Handlers i obriite sve direktorijurne povezane s prethodnom karticom Voodoo. Snimite novo stanje baze Registry i zatim pomou Windows Explorera otvorite direktorijum c:\windows\int\other. Obriite sve datoteke s nastavkom .INF koje su povezane s karticama 3Dfx Interactive, Monster Fusion, Monster3D itd. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Find i izaberite Files and Folders. Pretraite disk po odrednici "glide" i obriite sve datoteke koje tako pronaete.
9. Potraite datoteke poput DD3DFX.DRV, DD3DFX16.DLL, DD3DFX32.DLL i MM3DFX*. * i sve ih obriite. 10. Pronaite datoteku FXMEMMAP.VXD, pa i nju obriite. 11. Pronaite i obriite datoteke SST1INIT* .*. 12. Pokrenite raunar i instalirajte upravljake programe nove grafike ~ar tice Monster Fusion.
Zvune
kartice
Zvuk je uglavnom bio zapostavljen u prvim generacijama PC raunara. Osim malog zvunika na ijem se ulazu nalazio izvor samo jednog tona, PC je bio nem. Primorani zahtevima za boljim PC igricama, projektanti su razvili dodatne zvune kartice koje su mogle da itaju sadraj zvunih podataka smetenih u zasebnim datotekama i da reprodukuju osnovne tonove, muziku i glasove koji te datoteke definiu. Poetkom devedesetih, te primitivne kartice su se razgranale u niz monih, visokokvalitetnih zvunih ureaja sposobnih da neverovatno vemo reprodukuju glasove, orkestarsku muziku i zvuke iz prirode. Ne samo da su zvuni ureaji pomogli industriji igrica da dosegne zrelost, nego su doprineli i razvoju multimedijske tehnologije (objedinjenju slike i zvuka), Web telefona i drugih monih alatki za komunikaciju. U ovom poglavlju opi 'au osnovne koncepte savremene zvune kartice i nain njenog rada, i pokazati kako da otkrijete neispravnu zvunu karticu kad nastanu problemi.

Graa zvune
345
kartice Bacite pogled na pojednostavljen blok dijagram zvune kartice (slika 6.2). Imajte u vidu da se vaa zvuna kartica moda donekle razlikuje, mada bi sve savremene kartice trebalo da sadre iste osnovne sklopove. Osnovni element I.vune kartice je procesor digitalnih signala (engl. digital signal processor, DSP). To je varijanta mikroprocesora, namenski projektovan za obradu velikih koliina digitalnih podataka. Kao i svim drugim procesorima, i ovom je potrebna memorija. Na kartici se nalaze dve vrste memorije; ROM sadri sve naredbe potrebne za rad DSP-a i upravljanje operacijama kartice, dok RAM ima dve namene: obezbeuje prostor za smetanje privremenih rezultata DSP-ovih prorauna i slui kao meumemorija (bafer) podataka koji putuju s magi:trale raunara i ka njoj. Zvuni signali koji ulaze u karticu proputaju se kroz pojaavaki stepen i zatim prosleuju AID pretvarau. Prilikom snimanja zvuka, DSP upravlja radom AID pretvaraa i preuzima pojaani ulazni signal u digitalnom obliku, brauje ga i smeta u memoriju. Signali koje daje mikrofon obino su veoma slabi, pa ih prilino treba pojaati. Signali koji stiu na "linijski" ulaz esto su mnogo snaniji od mikrofonskih (poto ih daje izlazni stepen CD plejera ili stereo pretpojaavaa), pa ih ne treba mnogo pojaavati. Za signale koji naputaju zvunu karticu, prva (esto i najvanija) stanica jeste mikseta (engl. mixer). Upravo ona kombinuje zvune izlaze CD itaa, OSP-a i sintetizatora zvuka u zajedniki analogni signal. Poto veina dananjih zvunih kartica radi u stereo reimu, obino postoje dva kanala miksete i dva pojaavaka stepena. Neke kartice rade i s vie kanala. Pojaavai zvuka pojaavaju analogni signal da bi ga predali zvunicima. Ako zvuk treba da bude reprodukovan na stereo sistemu, "linijski" izlaz obezbeuje poseban signal. Jaina zvuka moe se podeavati potenciometrom metenim na poleini kartice. Postoji i kontroler za prikljuak digitalnih muzikih instrumenata (MIDI). Najee se taj kontroler moe kratkospojnikom prespojiti tako da slui kao prikljuak palice za igru (dojstika), pa zvuna kartica moe podrati jedan dojstik ukoliko se ne koristi MIDI prikljuak. MIDI signale obrauje DSP i prosleuje ih ugraenom sintetizatoru. Decibeli Nijedno razmatranje pojmova iz oblasti zvuka ne moe da preskoi definiciju decibela (dB). Decibeli se koriste poto su logaritamska mera, jer ljudski sluh nije linearan. Ako poveate izlaznu snagu stereo ureaja sa 4 W na 16 W, neete uti etiri puta jai zvuk, nego e on biti jai za est decibela. Kae se da
"
o)
en _ -.
w
A/D
pretvara
l'
N
~.
poj aava . zvuka
Mikrofonski ulaz Linijski ulaz
m
cc
.a:::..
O <D
'"u
"tJ
::J O
a.
,
sa. ll)
<D ::J _.
Sinteti zator CD Audio

~
< _. <D
o)
Q)
~.
< -
RAM
,
-
CF O 7'
~.
..
Procesor digitalnih signala
a. _.
Mikseta
Pojaava
Izlaz ka
zvuniku
ll)
<o ..,
ll)
ROM
....
I
zvuka
(),
3 N < c:
Linijski izlaz
::J
ll)
<D 7'
;4 _.
()
<D
Kola interfejsa magistrale
Interfejs palice za 19ru (doj stika)
MIDI lnstrument ili palica za 19ru (dojstik)
347
'ovekov oseaj jaine zvuke nije linearan nego logaritamski. Stoga i mala II veanja jaine zvuka (merene u decibelima, dB) odgovaraju velikim poveanjima snage izvora zvuka (merene uvatima, W). Definicija decibela je
Pizlazno
pojaanje
(u dB) = 10 loglO ---------Pulazno
Ako niste shvatili ovu formulu, ne brinite. Verovatno neete ni morati da je k ristite, ali razmislite ta se deava kad je izlazna snaga signala vea od nj gove ulazne snage. Pretpostavimo da je na ulazu signal snage l mW, a na izlazu snage 2 mW. To dvostruko poveanje logaritamski se izraava kao pojaanje od +3 dB. Pretpostavimo takoe da je situacija obrnuta i da je na ulazu signal od 2 mW, a na izlazu od l mW. Kolo bi tada imalo "pojaanje" od -3 dB. egativno pojaanje odgovara gubitku snage i naziva se slabljenje. Kao to vidite, mali broj decibela predstavlja veliku promenu u snazi signala.
Frekventni odziv I rekventni odziv zvune kartice je opseg uestanosti zvuka koji kartica jednoliko reprodukuje. U idealnom sluaju, kartica bi trebalo da zvuk svih uestano sti koje ljudsko uho uje (obino od 20 Hz do 20 KHz) reprodukuje jednakom )Iasnoom (sa odstupanjem od O dB). To bi se grafiki prikazalo kao prava linija u celom opsegu uestanosti. Zvune kartice bi bile neuporedivo skuplje kad bi tako reprodukovale zvuk, pa njihov signal slabi na oba kraja opsega ue stanosti. Kod kvalitetnih zvunih kartica ta se karakteristika otro prelama i strmo opada. U podrujima veoma niskih i veoma visokih uestanosti, gde je na poloenija, zvuna kartica teko proizvodi snaan zvuk. Stoga basovi i visoki tonovi zvue slabo, to utie na vernost reprodukcije zvuka. Prouava njem frekventnog odziva shvatiete u kojim podrujima uestanosti zvuna kartica proizvodi tih zvuk. Odnos signala i uma Odnos signala i uma (s/; engl. signal to noise ratio, SNR) zvune kartice u osnovi je odnos maksimalne snage neizoblienog signala i prateeg elektronkog uma koji kartica izaziva (prvenstveno brujanje i utanje) izraen u decibelima. Dobro je kada je to veliki broj, jer on ukazuje da je izlazni signal znatno jai od uma i da se taj um praktino ne uje. Kvalitetne kartice imaju odnos ignala i uma od 85 dB ili vie, ali takvih je vrlo malo. Kod veine dananjih zvunih kartica sa odnosom s/ ispod 75 dB postoji ujno brujanje i utanje tokom perioda tiine, kao i odreeni nivo uma prilikom reprodukcije zvuka i
348
Poglavlje 6
muzike. Neke od jeftinih kartica na tritu imaju odnos s/ od 41 dB (um je toliko glasan da smeta). Katkad se vrednost odnosa signala i uma izraava u decibelima posle uraunavanja "teinskih faktora A". Razlog za to je injenica da ljudski sluh nije jednako osetljiv na svim uestanostima, pa ni um ne ujemo jednako. Postupak uraunavanja teinskih faktora naglaava jainu uma na onim uestano stima koje najbolje ujemo. Tako dobijene vrednosti s/ esto su za nekoliko decibela vie (bolje) od vrednosti odnosa s/ bez uraunavanja teinskih faktora. Tu morate biti oprezni; moda se u specifikacijama zvune kartice navodi niska vrednost s/, a zapravo su u nju uraunati teinski faktori A. U tom sluaju, od navedene vrednosti oduzmite tri ili etiri decibela da biste dobili stvarni odnos s/.
Ukupno harmonsko izoblienje Zvuci i muzika sadre mnogo viih harmonika, tj. tonova ija je uestanost odreeni celi broj puta vea od uestanosti osnovnog tona (mada su mnogo slabiji). Stoga su vii harmonici vaan atribut zvuka. Njihov broj i intenzitet definiu "boju" zvuka, a ona omoguava da razlikujemo originalne tonove koji potiu od razliitih instrumenata (gitare, flaute, klavira itd.) Da nema viih harmonika, svaki muziki instrument bi proizvodio samo "iste" tonove, pa bi svi . instrumenti zvuali jednako. Meutim, kada zvuk proizvodi elektronsko kolo, ono pri tom daje i neeljene tonove (harmonike), koji menjaju originalni zvuk (odatle je proistekao pojam harmonsko izoblienje). Ukupno harmonsko izoblienje (engl. total harmonie distortion, THD) zvune kartice jeste srednji zbir kvadrata (engl. root mean square, RMS) jaine svih proizvedenih neeljenih harmonika, izraen kao procenat snage ukupnog neizoblienog signala. Cesto se srednjekvadratna vrednost uma dodaje ukupnom harmonskom izoblienju (to se zapisuje kao v THD + N). Sto je taj procenat manji, kartica je bolja. Vrednosti THD + N koje prelaze 0,1 % ukazuju na um i izoblienje zvuka koji se jasno uju, i stoga na lou zvunu karticu koja je njihov izvor.
v
Intermodulaciono izoblienje Intermodulaciono izoblienje ima veze s harmonicima. Ako pojaava na ulazu istovremeno prima dva tona ili vie njih, na izlazu daje (pojaane) ne samo te tonove i njihove harmonike, nego i nove tonove ije su uestanosti kombinacija uestanosti ulaznih tonova. Na primer, ako na ulazu pojaavaa postoji meavina (zbir) istih tonova uestanosti 60 Hz i 1 KHz, na izlazu e se nai i intermodulacioni tonovi (uestanosti 940 Hz, 880 Hz, 1060 Hz, 1120 Hz itd.) Upravo intermodulacija daje zvuku otre nadtonove. Poto ona ne doprinosi kvalitetu zvuka,
349
tr baje drati na to niem nivou. Izoblienje interrnodulacije (engl. intermodulation distortion, IMD) takoe se rauna kao srednji zbir kvadrata (RMS) jaina .vih neeljenih uestanosti, izraenih kao procenat snage ukupnog neizoblie 1\ g signala na izlazu. Dobro projektovane kartice imaju IMD ispod 0,1 %.
Osetljivost i pojaanje . Mada neposredno ne utie na vernost reprodukcije zvuka, osetljivost moe biti ana. U osnovi, radi se o amplitudi ulaznog signala (npr. mikrofonskog) koji ce na izlazu izazvati neizoblieni signal maksimalne snage (uz potenciometre I.a podeavanje jaine zvuka na maksimumu). Pojam osetljivostije teko primeniti na zvunu karticu, ali ako odnos izlazne i ulazne snage signala kartice izrazite u decibelima, dobili ste njeno pojaanje. Mnoge zvune kartice obezbeuju pojaanje od 6 dB. Imajte u vidu, meutim, la ne obezbeuju sve zvune kartice (pozitivno) pojaanje. Neke kartice na izlazu daju ak slabiji signal nego to dobiju na ulazu, makar potenciometri za p deavanje izlazne snage bili na maksimumu. To bi vas prisililo da potenciometre stalno drite na maksimumu. Trodimenzionalan zvuk , hnologija trodimenzionalnog zvuka zvune kartice (dela zvunog sistema I iamond Multimedia Sonic Impact A3D) razvijena je upreduzeuAureal Semi'onductor i rezultat je viegodinjih istraivanja ovejeg sluha i digitalne reprodukcije zvuka. U prirodnom okruenju svako moe i zatvorenih oiju da odredi ( dakle zvuk dopire, njegovu jainu i kretanje. Nae ui omoguuju da ujemo I.vuk iz svih smerova (,,360 stepeni uokolo"), dok oi primaju svetlost samo iz prostornog ugla od priblino 140 stepeni u smeru gledanja. Oi i ui tesno sarauju da bi nam pruile ono to nazivamo "oseaj realnosti". Ako ui registruju zvuk otpozadi, mi okreemo glavu i pogledom traimo izvor tog zvuka. Zvuk A3D je zasnovan na sledeoj pretpostavci: poto trodimenzionalni zvuk ujemo koristei samo dva uha, pomou dva zvunika (odnosno para sluo alica) moe se proizvesti isti utisak. Nekoliko karakteristika percepcije zvuka moguava nam "trodimenzionalan" sluh. Do naih uiju zvuk ne stie istovremeno, nego s vremenskom razlikom od nekoliko desethiljaditih delova sekunde. Uho koje je blie izvoru zvuka prima zvune talase pre nego ono drugo, a njemu u oni i glasniji. Isti zvuk u drugom uhu drugaije zvui, poto se pre nego to dospe do bubne opne odbija i menja udaranjem u ramena, lice i spoljno uho. Sve te osobine ljudskog sluha moemo objediniti definisanjem skupa zvunih filtara (engl. head-related transfer functions, HRTF).
350
Poglavlje 6
Tehnologija A3D koristi sloene algoritme obrade signala i tehnike merenja HRTF. Time se digitalno reprodukuju karakteristike ljudske percepcije zvuka, kao i efekti upijanja, odbijanja i Doplerovog pomaka zvunih talasa, koji utiu na njih tokom putovanja od izvora zvuka, kroz okolinu, do uiju slualaca. Rezultat svega toga jeste zvuni doivljaj veran svakodnevnom iskustvu, koji okruuje sluaoca zvukom to lii na trodimenzionalni, mada potie iz samo dva zvunika ili slualice.
,
NAPOMENA: DirectSound i DirectSound3D su DirectX-ovi interfejsi za programiranje koji omoguavaju istovremeno izvoenje vie zvunih datoteka i pomeranje izvora zvuka kroz simulirani trodimenzionalni prostor (DirectSound3D). Oni koriste ipove za obradu zvuka (ima ih na mnogim visokokvalitetnim karticama, kao to je, na primer, kartica Sonic Impact A3D) radi poboljanja performansi i minimalnog korienja centralnog procesora.
Karakteristike mikrofona Postoje tri tipa mikrofona: dinamiki, kondenzatorski i kondenzatorski s elektretom. Na zvune kartice se mogu prikljuiti mikrofoni sva tri tipa:
mikrofoni se najee dre u ruci ili imaju stalak. Njihov frekventni odziv je iri nego kod kondenzatorskih mikrofona, a obino i zvue bolje. Dinamiki mikrofoni ne troe struju (engl. phantom power), poto njihova membrana moe da stvori dovoljno struje za ulaz zvune kartice. Kondenzatorski. Kondenzatorski mikrofoni su oni mali multimedijski mikrofoni koji se obino isporuuju s raunarima. Kada otvorite kutiju nove zvune kartice i izvadite priloeni mikrofon, on je gotovo uvek kondenzatorski tip. Oni ne hvataju zvuk tako irokog opsega uestanosti kao dinamiki, a membrana im je manja, pa struju primaju s kartice. Kondenzatorski s elektretom. Ovi mikrofoni se prepoznaju po ugraenoj bateriji za napajanje. Imaju bolji odziv nego kondenzatorski, a u radu ne "vuku" struju s kartice.
Dinamiki.
Dinamiki
Potronja struje s kartice Nekim tipovima mikrofona "struju s kartice" obezbeuje mali izvor struje na zvunoj kartici. Dinamikim mikrofonima taj izvor nije potreban, poto sami proizvode dovoljno struje za normalan rad ulaza zvune kartice na koji su prikljueni, ali kondenzatorskim mikrofonima jeste. To je i glavni problem dananjih zvunih kartica. Nemaju sve kartice poseban izvor struje koji se moe iskljuiti. Neke kartice poput Ensonic Soundscapea imaju taj izvor i kratkospojnik kojim se on moe iskljuivati i ukljuivati
351
I" ma potrebi, tj. prema tipu
mikrofona. Ako koristite dinamiki IIl1krofon, izvor treba da iskljuite, a za kondenzatorski mikrofon da ga ukljuII . Ako zvuna kartica nema takav izvor, morate koristiti dinamiki mikrofon III kondenzatorski s elektretom (dakle, sa ugraenom baterijom). Ako postoji 1/ r struje za mikrofon na zvunoj kartici, ali se ne moe iskljuiti, morate I ori titi samo kondenzatorski tip mikrofona. Verovatno razumete u emu je problem. Ako upotrebite kondenzatorski Illikrofon i karticu bez izvora struje, mikrofon uopte nee raditi (ili e davati II mo slabaan um). S druge strane, ako na karticu sa izvorom koji se ne moe I" ljuiti prikljuitedinamiki mikrofon, ili kondenzatorski selektretom, dobi'le vrlo izoblien signal, jedva neto bolji od uma.
Iranje mikrofona B z obzira na to da li birate mikrofon za sebe ili za nekog drugog, imajte na limu nekoliko preporuka. Najvanije je da mislite na njegovu primenu. Ako am treba jednostavan i jeftin mikrofon za snimanje nekoliko glasovnih poruka na automatskoj sekretarici), bie sasvim dovoljan kondenzatorski mikrofon, a Ivuna kartica mora imati izvor struje za mikrofon. Ako nameravate da snimate PI fesionaIne vokale ili da pripremate prezentaciju, dinamiki mikrofon e am obezbediti najbolje rezultate, a njemu ne treba struja s kartice.
prikljuenog
Otkrivanje i otklanjanje greaka

Zvune
zvunih
kartica
kartice obino imaju mnogo jednakih skupova ipova i osnovnih komI' nenata, ali budui da je svaka kartica drugaije projektovana, veoma teko e I.. mercijalni dijagnostiki softver moi da otkrije ip koji je otkazao. Komer'ijalni i erver dijagnostiki softver uglavnom moe samo da prepozna da li "-artica odgovara na komande raunara, a i to samo ako se radi o kartici poznaI ijeg proizvoaa, odnosno nekoj koja je kompatibilna s takvim karticama ( ngl. brand-compatible). Zato u se u ovom poglavlju pridravati principa I.amene podsklopova. Ako procenite da je zvuna kartica neispravna, treba da j bez dvoumljenja zamenite. U ovom delu poglavlja opisau kvarove i greke I.vunih kartica i njihova reenja pod DOS-om i Windowsom. Uzrok problema najefikasnije ete otkriti pridravajui se sledeih saveta: Proverite da li su zvunici prikljueni, imaju li napajanje i da li su ukljueni. Prekontroliite da li su potenciometri za podeavanje jaine zvuka na zvu nicima i zvunoj kartici odvrnuti. Proverite da li su softverske kontrole za podeavanje jaine zvuka na mikseti . v v I racunaru Ispravno namestene.
352
Poglavlje 6
Pogledajte da li su ispravno instalirane muzike i zvune datoteke. Proverite da li su ispravno instalirani svi upravljaki programi za zvune kartice i multimediju. Ispitajte da li su upravljaki programi aurni. Proverite da li postoje sukobi oko resursa izmeu zvune kartice i ostalih ureaja u raunaru. Pogledajte da li je zvuna kartica dobro odabrana i ispravno konfigurisana , (naroito za DOS-ove aplikacije). Konfiguriite i aktivirajte kontroler zvuka u CMOS-u (ukoliko su zvune funkcije ugraene u matinu plou). .
programi i njihov redos led Za razliku od veine drugih dodatnih ureaja u raunaru, kojima upravlja sistemski ili neki drugi BIOS, za konfigurisanje operacija zvunih kartica koriste se mali upravljaki programi, a oni se najee uitavaju putem datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT prilikom inicijalizacije sistema. Veina tih programa koristi se samo za inicijalizaciju i po.deavanje kartica, pa ne ostaju u memoriji posle toga. To je dobro, poto smanjuje optereenje konvencionalne (prvih 640 KB) i gornje memorije (opseg 640 KB-l MB). Meutim, postupci inicijalizacije se razlikuju od kartice do kartice. Na primer, datoteke instalirane za karticu Creative Labs Sound Blaster ne podravaju karticu Turtle Beach MultiSound. Prilikom zamene zvune kartice morate da onemoguitesve njene upravljake programe i da instalirate nove, isporuene uz novu karticu. Taj postupak nije teak, jer treba samo da se pridravate uputstava za instaliranje kartice, ali je to ipak jo jedna briga. Ukoliko tokom instaliranja ili auriranja zvune kartice doe do potekoa, moda bi prvo trebalo da proverite redosled uitavanja upravljakih programa. Zvune kartice su najee ureaji s vie funkcija, kojima je potrebno nekoliko upravljakih programa u datotekama CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Ako se ti upravljaki programi uitaju pogrenim redosledom, kartica (odnosno neke njene funkcije) nee ispravno raditi. Upravljake programe treba uitati, po pravilu, posle programa za upravljanje memorijom i to sledeim redosledom:
UpraVljaki
DEVICE=C:\SBI6\DRV\SBI6.SYS /A:220: Upravljaki program za podeavanje prikljuka CD itaa (ako ga kartica ima) DEVICE=C:\SB l 6\DRV\CDSETUP.SYS 1P:340: Upravljaki program CD itaa DEVICE=C:\SBI6\DRV\MTMCDAE.SYS ID:MSCDOOIIP:340 /A:O /T:5 II: II

Upravljaki
353
programi za rad u punom dupleksu noge savremene zvune kartice kompatibilne su s multimedijskim tehnolol i jama za komunikaciju poput Internet Phonea, Web telefona i alatki za komulli iranje. Te alatke zahtevaju rad u punom dupleksu; to znai da se zvuk koji I rima mikrofon snima, obrauje i istovremeno reprodukuje pomou zvunika, , za to su potrebni upravljaki programi za rad u punom dupleksu. Ako namet avate da koristite alatke za komunikaciju, moraete da instalirate upravljake I r grame za rad zvune kartice u punom dupleksu, i to one koji odgovaraju nkretnoj kartici i operativnom sistemu. Na primer, karticama SB32, AWE32 I WE64 kompanije Creative Labs neophodan je SBW95UP.EXE, upravljaki I r gram za rad u punom dupleksu pod Windowsom 95/98IMe, koji se moe I r uzeti s Web lokacije te kompanije (www.creajcom). Da biste iste kartice " ristili pod Windowsom NT 4.0, bie vam potrebna upravljaka datoteka WENT40.EXE. Po pravilu, uvek potraite najnovije upravljake programe od I roizvoaa zvune kartice.
NAPOMENA: Za starije zvune kartice, kao i za one koje rade pod Windowsom NT ili pod OS/2, ne postoje upravljaki programi za rad u punom dupleksu. U tim sluajevima nisu podrane ni aplikacije koje zahtevaju rad u punom dupleksu.
Problemi s reprodukovanjem .WAV datoteka pod Windowsom gS/gS/Me d svih prijavljenih problema sa zvunim karticama, verovatno je najei >dbijanje reprodukcije zvunih datoteka s nastavkom imena .WAV pod Windowsom 95/98IMe. On se obino javlja tokom podizanja ili sputanja Windowsa, kada izostanu njegovi pratei zvuci. Razliiti uzroci mogu spreiti izvoenje datoteka .WAY. Problemi s programom. Ako .WAV datoteke ne moete da reprodukujete iz nekog programa pod Windowsom 95/98IMe, proverite da li se isti problem jav~ i prilikom emitovanja tih datoteka iz nekog drugog programa. Ako se problem javlja samo s jednim programom, moda su njegove datoteke oteene, ili on nije ispravno konfigurisan pod Windowsom 95/98IMe. Ako.WAV datoteke ne mogu da se reprodukuju ni pod jednom aplikacijom, verovatno je uzrok tome negde drugde. kartica nije ispravno konfigurisana. Ako .WAV datoteke ne mogu da se izvravaju pod Windowsom 95/98IMe, (odnosno ako se ne mogu reprodukovati sa odgovarajuom jainom zvuka), moda zvuna kartica nije
Zvuna
354
Poglavlje 6
izabrana, ili pak izabrana kartica nije ispravno konfigurisana. Da biste izabrali i konfigurisali zvunu karticu pod Windowsom 95/981Me postupite ovako: 1. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Multimedia. 2. U spisku Preferred Device podruja Playback kartice Audio istaknite ureaj za reprodukciju zvuka koji koristite i pomerite kliza za podeavanje jaine zvuka Volume na odabranu vrednost (obino je dovoljno jak zvuk na 50-75 procenata maksimalne jaine). 3. U spisku Preferred Device podruja Recording kartice Audio istaknite ureaj za reprodukciju zvuka koji koristite i pomerite kliza za podeavanje jaine zvuka Volume na vrednost koju elite. 4. Proverite da li su zvunici ispravno prikljueni na zvunu karticu i da li su
ukljueni.
Mikseta nije ispravno podeena.
Ako .WAV datoteke ne moete da koristite pod Windowsom 95/98IMe, (odnosno ako ih ne moete koristiti sa odgovarajuom jainom zvuka), moda mikseta nije ispravno podeena. Pomou programa za upravljanje miksetom pod Windowsom 95/981Me moete podeavati jainu zvuka tokom reprodukcije, snimanja i komandi glasom. Da biste podesili miksetu pod Windowsom 95/98IMe, primenite sledei postupak:
1. Pritisnite dugme Start, istaknite redom opcije Programs, AccessQries i Multimedia, zatim izaberite opciju Volume Control. 2. Ponitite potvrdu polja Mute All (ispod klizaa Volume Control) i Mute (ispod klizaa Wave) i proverite da li su klizai Balance za opcije Volume Control i Wave na sredini svojih skala. 3. Pomerite klizae Volume Control i Wave najmanje do polovine njihovih skala, ili ve prema potrebi, da bi se .Wav datoteke reprodukovale s odgovarajuomjainom zvuka. NAPOMENA: Ako klizai Volume Control i Wave nisu prikazani, izaberite opciju Properties menija Options i potvrdite polja Volume Control i Wave u okviru Show the following volume controls. je da zvuna kartica nije kompatibilna s tipom .WAV datoteke koju pokuavate da reprodukujete, ili da postoji sukob oko resursa izmeu zvune kartice i nekog drugog ureaja u raunaru. Proverite u Device Manageru da li postoji sukob oko resursa koje koristi zvuna kartica. Da biste utvrdili da li je kartica kompatibilna sa izabranim formatom.WAV datoteke, pozovite njenog proizvoaa.
hardver nije ispravno konfigurisan.
Zvuni Mogue
~

vune
355
datoteke su oteene. Ako pod Windowsom 95/98/Me ne moete da reprodukujete izvesne .WAV datoteke (ili se one ne izvode kako treba), III da su te datoteke oteene. Da biste to proverili, pritisnite je desnim tasteI om mia u Windows Exploreru, istaknite opciju Properties u meniju i izaberite ~articu Details. Trebalo bi da red Audio Format sadri podatke o tipu komprimovanja datoteke, njenom zvunom kvalitetu i o tome da li je njen zvuk snimljen u stereo tehnici. Ako ti podaci nedostaju, datoteka je verovatno oteena I treba je ponovo instalirati ili kopirati na disk.
NAPOMENA: Ako moete da reprodukujete druge .WAV datoteke istoga formata, verovatno je sumnjiva datoteka oteena. Ukoliko moete da reprodukujete .WAV datoteke drugih formata, ali NE i odredenog formata, moda zvuna kartica ne podrava taj format.
Problemi s komprimovanjem. U Windows 95/98/Me ukljuene su i 32-bitne verzije nekolicine uobiajenih programa za komprimovanje i dekomprimovanje (ngl. compressor/decompressor, CODEC), ukljuujui i ADPCM, IMA ADPCM, GSM 6.10, CCITTG.71l po pravilima A i U, teTruespeech kompanije Sp. Oni se standardno instaliraju zajedno s Windowsom 95/98/Me, a programi za multimediju ih koriste i u sluaju da na raunaru postoji i njihova 16-bitna verzija. Proverite da li format problematine .WAV datoteke podrava neki od tih ODEC-a. U protivnom ete morati da instalirate odgovarajui CODEC. Simptomi problema sa zvukom U ovom odeljku opisau razne probleme sa zvukom i njihova reenja. Simptom 6.64. Jedan zvunik ili oba proizvode primetno brujanje ili um. Jeftini zvunici koriste neoklopljene kablove. Naalost, jaki signali kablova za napajanje i drugih provodnika mogu lako da izazovu interferenciju u kablovima zvunika. Poloite kablove zvunika odvojeno od svih ostalih kablova. Ako problem i dalje postoji, isprobajte kvalitetnije zvunike s oklopljenim kablovima i kuitima. To je najee dovoljno za reavanje uobiajenih problema sa umom. Ako se um uje ma ta vi preduzeli, modaje neispravan pojaava zvune kartice. Premestite zvunu karticu u drugu utinicu, daleko od drugih kartica i izvora napajanja. Ako ni to ne rei problem, pokuajte s drugom karticom. Simptom 6.65. Iz zvunika ne dopire nikakav zvuk. Niz greaka moe da prouzrokuje zanemelost zvunika, a sledee provere pomau u otkrivanju stvarnog uzroka:
356 . Poglavlje 6
Proverite aplikacije. Ako zvuna kartica radi uz neke aplikacije, a uz druge nee, problem je verovatno u neispravno instaliranim ili konfigurisanim aplikacijama. Proverite da li je problematinaaplikacija ispravno podeena; raspitajte se da li je ona uopte sposobna da koristi takvu zvunu karticu. Proverite upravljake programe. Proverite da li su odgovarajui upravljaki programi instalirani i da li se uitavaju pomou datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. U mnogim sluajevima, u datoteci AUTOEXEC.BAT treba podesiti jednu ili dve promenljive koje su vezane za , zvuno okruenje. Proverite i da li su datoteke za podizanje raunara ispravno konfigurisane. Proverite zvunike. Proverite da li su zvunici ukljueni i podeeni na normalan nivo jaine zvuka. Oni moraju da imaju ispravno napajanje i da budu prikljueni u odgovarajue izlazne konektore. Ako je zvunik prikljuen u pogrean konektor, nee proizvoditi nikakav zvuk. Ukoliko je njegov kabI prekinut ili oteen, pokuajte s drugiI;n parom zvunika. Pored toga, pobrinite se da glavni potenciometar za podeavanje jaine zvuka na zvunoj kartici bude odvmut (gotovo) do kraja. Proverite hardversku konfiguraciju. Ako problem i dalje postoji, moda je njegov uzrok sukob oko resursa izmeu zvune kartice i nekog drugog ureaja u raunaru. Ispitajte parametre prekida, kanala DMA i UlI adresa svih ureaja. Proverite da isti resurs ne koriste dva ureaja. Ako problem 'nije otklonjen, a nikakvog sukoba oko resursa nema, pokuajte s drugom zvu nom karticom.
o
Simptom 6.66.
Do toga moe doi i pod DOS-om i pod Windowsom 95/98IMe. Najpre proverite da li zvuna kartica uopte moe da reprodukuje muziku s audio kompakt diska, poto neke starije kartice to ne mogu. Ako kartica reprodukuje zvune datoteke, ali ne i muziku sa audio diska, treba proveriti nekoliko inilaca. Najpre otvorite raunar i proverite da li je zvuni (tanak etvoroilni) kabI prikljuen na CD ita i na zvunu karticu. Ako je kabI oteen, ako nije prikljuen ili nedostaje, zvuni signal s kompakt diska ne dopire do zvune kartice. Ako je s kablom sve u redu, proverite da li je program za emitovanje zvunih kompakt diskova ispravno konfigurisan za tu zvunu karticu, i da li su dostupni svi upravljaki programi i promenljive okruenja koje datoteke za podizanje CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT pozivaju i definiu. Ako se zvuni CD ne uje pod Windowsom 95/98IMe, proverite da li je program za upravljanje multimedijom (engl. multimedia control interface, MC!) instaliran i naveden u okviru za dijalog Drivers Windowsovog Control Panela.
kartica ne reprodukuje muziku s audio CD-a.
Zvuna
357
mptom 6.67. Prikazuje se poruka "No interrupt vector available". I S-ove vektore prekida koje koriste upravljaki programi za podeavanje /vune kartice (najee INT 80h-BFh) koristi i drugi upravljaki program u I'l unam, pa je nastao sukob oko resursa. Postupno deaktivirajte ostale upravljake programe i tako radite sve dok sukob ne nestane. Kada otkrijete sukohijeni upravljaki program, moete ga ostaviti trajno onemoguenog, ili (ako je I/'vodljivo) promeniti parametre njegove komandne linije da se ne bi sukoblja. o s programima zvune kartice. Simptom 6.68. Ne uju se MIDI datoteke. Proverite da li je ispravna MIDI latoteka (obino s nastavkom imena .MID) koju pokuavate da pokrenete. U v ini sluajeva, otkriete da Windowsov program MIDI Mapper nije ispravno k nfigurisan za konkretnu zvunu karticu. Otvorite Windowsovapiet MIDI Mapper u Control Panelu i ispravno ga podesite prema zvunoj kartici. Simptom 6.69. Reprodukcija zvuka je isprekidana. Isprekidana reproduk-ija zvuka najee je posledica greke vrstog diska. Tanije, disk ne stie tl voljno brzo da ita zvunu datoteku i da tako puni bafer. Uzrok tako sporom itanju s diska obino je u velikoj fragmentiranosti datoteka na disku. Pod OS-om takve mogu biti i zvune datoteke, a pod Windowsom i datoteke za razmenu, trajne ili privremene. U svakom sluaju, upotrebite pouzdan program za defragmentiranje. Simptom 6.70. Prikazuje se poruka "Out of environment space". Sistemu j ponestalo prostora za promenljive okruenja. Poveajte taj prostor dodavanjem sledeeg reda datoteci CONFIG.SYS:
shell=c:\command.com IE:512 lP
Time ste zadali veliinu prostora za promenljive okruenja od 512 bajtova. Ako se greka ponovi, promenite brojku posle stavke E na 1024.
Simptom 6.71. Tokom reprodukcije govora uje se kljocanje, tucanje ili mucanje u pravilnim razmacima. Ponekad se to uje kao izoblien zvuk govora ili zvunih efekata. Radi se, gotovo uvek, o tome da centralni procesor nije dovoljno brz, pa proputa zvune podatke prilikom punjenja bafera. Takva greka je tipina za raunare i286 i sporije i386. Ona se esto pogorava nedovoljnom koliinom memorije (naroito pod Windowsom), jer se tada automatski prelazi na virtueinu memoriju. Poto nju obezbeuje vrsti disk, a on je ionako mnogo sporiji od RAM-a, disk nije u stanju da dovoljno brzo proita traene podatke. Naalost, u toj situaciji se malo ta moe uiniti (osim dodavanja memorije, zamene procesora nekim brim, odnosno zamene matine ploe). Ako je to izvodljivo, iskljuite sve dodatne zvune mogunosti (muziku, glas,
358
Poglavlje 6
efekte itd.) bez kojih se moe. Proverite da u memoriji nema programa koji u njoj stalno borave (TSR) i da se druge aplikacije ne izvravaju u pozadini.
Simptom 6.72. Palica za igru (dojstik) uopte ne radi, ili ne radi ispravno na svim raunarima. Problem se javlja samo na zvunim karticama s ugraenim prikljukom za MIDIIdojstik koji se koristi za dojstik. Verovatno se palica sukobila s nekim drugim prikljukom za nju u raunaru. Deaktvirajte rad prvobitnog ili novog prikljuka za dojstik, jer srne biti aktivan samo jedan prikljuak (adapter za igrice). Poto performanse palice za igru zavise od brzine procesora, moda je on prebrz za prikljuak palice. Onemoguite zato prikljuak palice ili usporite procesor. Simptom 6.73. Instalirana zvuna kartica ispravno radi, ali je tampa prestao da radi. Dolo je do sukoba oko prekida izmeu zvune kartice i tampaa. Mada procesor esto s paralelnim tampaem komunicira putem prozivanja (engl. polling), deava se da tampa zauzme neku liniju prekida (IRQ5 ili IRQ7). Ako zvuna kartica koristi neki od tih prekida, prebacite je na drugi. Ne zaboravite da te promene sprovedete i u svim datotekama vezanim za zvunu karticu koje pozivaju CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Simptom 6.74. Prikazuje se poruka "Error MMSYSTEM 337: The specified MIDI device is already in use". Takva greka se deava s visokokvalitetIiim zvunim karticama poput AWE64 kompanije Creative Labs. Nju esto prouzrokuje ukljuen prikaz miksete zvune kartice, ukoliko je izabran sintetizator tabele osnovnih zvukova (engl. wavetable). (Ukljueno je prikazivanje LED-ova na mikseti zvune kartice, dokje kao ureaj za reprodukciju MIDI signala izabran Creative Wave Synthesizer). Problem se najee reava iskljuiva njem prikazivanja miksete. Simptom 6.75. Prikazuje se poruka "Error: Wave device already in use when trying to play wave files while a MIDI file is playing". Ovaj problem je svojstven visokokvalitetnim zvunim karticama poput AWE64 kompanije Creative Labs, uglavnom zbog netanog konfigurisanja. Ako je ukljuen reim rada u punom dupleksu, a vi pokuate da istovremeno reprodukujete MIDI i .WAV datoteke, uz sintetizator tabele osnovnih zvukova (Creative Wave Synthesizer) kao ureaj za reprodukciju signala MIDI, doi e do greke. Da biste reili taj problem, iskljuite reim rada u punom dupleksu:
1. Drite taster Alt i dvaput pritisnite ikonicu My Computer. 2. Izaberite karticu Device Manager. Trebalo bi da na njoj postoji spisak kontrolera za zvuk, sliku i igrice. Dvaput pritisnite taj spisak da biste ga proirili.
359
3. Sada bi trebalo da vidite spisak za zvunu karticu (CreativeAWE3216-Bit Audio). Dvaput pritisnite taj spisak i potom izaberite karticu Settings. Uklonite potvrdu iz polja Allow full - dup1 ex operat i on. Pritiskajte OK sve dok se ne vratite u Control Panel. 4. Pokuajte da istovremeno reprodukujete MIDI i .WAV datoteke.
Simptom 6.76,. Prilikom reprodukcije zvuka snimljenog pod Windowsom 9S/9S/Me uje se kljocanje i tucanje. Nedovoljan ke diska ne podrava nimanje zvuka kako treba (ili je ke loe konfigurisan). Pokuajte da promenite nain dodeljivanja kea sledeim postupkom:
1. Otvorite Notepad i uitajte datoteku SYSTEM.INI. 2. Pronaite odeljak [vcache] u datoteci SYSTEM.INI. 3. Ispod [vcache] dodajte red:
maxfi1ecache=2048
4. Snimite novo stanje datoteke SYSTEM.INI. 5. Desnim tasterom mia pritisnite ikonicu My Computer na radnoj povrini i izaberite opciju Properties. 6. Izaberite karticu Performance i na njoj pritisnite dugme File System. 7. Pronaite kliza s oznakom Re ad - a head oPt i mi z at i on, pa ga prevucite na polo,aj None. 8. Pritisnite dugme OK i ponovo pokrenite Windows.
Simptom 6.77. Primetno je izoblienje zvuka visokih uestanosti u jednom kanalu ili oba. Radna uestanost magistrale AT podeena je iznad 8 MHz, pa dolazi do sporadinog gubljenja podataka. To se obino deava na veoma brzim raunarima sa zvunom karticom na magistrali ISA. Uite u program za podeavanje CMOS-a i potraite stavku AT Bus Clock u meniju Advanced Chipset etup. Pobrinite se da radna uestanost magistrale AT bude podeena to je mogue blie 8 MHz. Ako se ta uestanost dobija deljenjem radnog takta procesora, trebalo bi da vidite stavku /4. Pobrinite se da deljenje radnog takta procesora da rezUlltat to pribliniji iznosu od 8 MHz. Ako problem i dalje postoji, poveajte delilac radnog takta procesora da bi uestanost spala ispod 8 MHz (imajte u vidu da e to usporiti sve ostale periferijske ureaje na magistrali ISA). Simptom 6.78. Prilikom reprodukcije zvuka ranije snimljenih datoteka, ujete kljocanje i tucanje pod Windowsom 9S/9S/Me. Procesor je preoptereen, to esto prouzrokuje virtuelna memorija i/ili 32-bitni pristup. Ponite tako to ete deaktivirati virtueinu memoriju. Otvorite Control Panel i dvaput
360
Poglavlje 6
pritisnite ikonicu System. Izaberite karticu Performance i pritisnite dugme Virtual Memory. Podesite veliinu datoteke za razmenu na nulu (None) i snimite novo stanje (pritiskom na OK). Ponovo pokuajte da reprodukujete ranije snimljene datoteke. Ako problem i dalje postoji, onemoguite 32-bitni pristup datotekama. Ako ni to ne rei problem, onemoguite 32-bitni pristup disku.
Simptom 6.79. Prilikom reprodukcije zvuka novosnimljenih datoteka, ujete kljocanje i tucanje pod Windowsom 9S/98/Me. To je esto posle-
dica softverskog keiranja. Ako koristite DOS ili Windows 3.1, onemoguite SmartDrive u datotekama CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT. Zatim pokrenite raunar da bi sprovedene izmene bile prihvaene. Ako problem i dalje postoji (ili koristite Windows 95/98/Me), moda je procesor preoptereen, to prouzrokuje virtuelna memorija i/ili 32-bitni pristup.
Simptom 6.80. Prilikom reprodukcije ili snimanja zvuka ujete kljocanje i tucanje. Najee je re o greci u oienju zvunika. Proverite sve
kablove koji povezuju zvunu karticu i zvunike. Ako zvunici imaju naizmenino napajanje, proverite da li je kabI za napajanje pravilno utaknut. Ako imaju baterijsko napajanje, proverite da li su se baterije ispraznile. Otklonite sve labave spojeve. Ukoliko ne moete da reite problem, pokuajte s novim zvunicima, a ako ni to ne pomogne, zamenite zvunu karticu.
Simptom 6.81. Zvuna kartica ispravno reprodukuje zvuk, ali nee da snima. Kartica verovatno ispravno snima pod DOS-om, ali ne i pod Win-
dowsom. Ako zvuna kartica koristi 16-bitni prenos podataka s direktnim pristupom memoriji (DMA), to je uobiajeno pod Windowsom, ona zauzima dva kanala DMA. Verovatno se jedan od ta dva kanala sukobljava s nekim drugim ureajem u raunaru. Utvrdite koje DMA kanale koristi zvuna kartica, pa zatim proverite da li ima drugih ureaja koji prijavljuju sukob oko resursa. Ako koristite Windows 95/98/Me, otvorite Device Manager i potraite stavke uz koje stoji uti uzvinik.
Simptom 6.82. Dolazi do greke OMA prilikom korienja zvune kartice i Adaptecovog kontrolera 2842. Radi se o poznatoj nekompatibilnosti
DOC proizvoaaDigital Audio Labs i Adaptecovog kontrolera 2842. Moraete da izmenite jedan parametar kontrolera povezan s njegovim baferom tipa FIFO. Kada budete pozvani da to uinite tokom podizanja sistema, uite u program za podeavanje kontrolera pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+A. Izaberite opciju naprednog konfigurisanja i potom prag (engl. threshold) bafera tipa FIFO. Verovatno je podeen na 100 %. Smanjite ga na nula procenata i proverite da li je time problem reen.
zvune kartice
361
Simptom 6.83. Dolazi do greke OMA prilikom korienja zvune kartice i Adaptecovog kontrolera 1542. Radi se o poznatoj nekompatibilnosti
DOC proizvoaaDigital Audio Labs i Adaptecovog kontrolera 1542. Problem se obino reava preraspodelom kanala DMA. Adaptecovom kontroleru dodelite DMA kanal 7, a zvunoj kartici kanal 5 za reprodukciju i kanal 6 za snimanje.
Simptom 6.84. Zvuna kartica nee ni da snima niti da reprodukuje zvuk. Raunar se blokira prilikom svakog takvog pokuaja. Kartica verovatno
zvune kartice
ne reprodukuje zvuk ni pod DOS-om ni pod Windowsom, mada pod drugim operativnim sistemima lepo radi. Re je o nekompatibilnosti zvunih kartica i grafikih kartica marke ATI. Te grafike kartice koriste neuobiajene opsege UlI adresa koji se ponekad preklapaju sa adresama zvunih kartica. Promenite UlI adresu zvune kartice.
Simptom 6.85.
Polazei
Zvuna
kartica snima zvuk, ali
nee
da ga reprodukuje.
od pretpostavke da su zvuna kartica i njeni upravljaki programi i pravno instalirani i konfigurisani, verovatno je otkazao oscilator za reprodukiju na zvunoj kartici. Ako je tako, odmah zamenite zvunu karticu. Tu pojavu moe da izazove nekoliko uzroka, a sledee provere e vam pomoi da otkrijete krivca:
Simptom 6.86. Zvuna kartica ne snima zvuk pod DOS-om.
Proverite ima li hardverskih sukoba. Proverite da li postoji sukob oko resursa izmeu zvune kartice i nekog drugog ureaja u raunaru. Prekide, kanale DMA i UlI adrese koje koristi zvuna kartica ne smeju da koriste drugi ureaji. Proverite upravljake programe. Ako je hardverska konfiguracija ispravna, proverite da li se sukobljavaju DOS-ovi upravljaki programi. Podignite sistem bez datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT ("isto" podizanje). Ako zvuna kartica sada ispravno radi, postoji sukob upravljakih programa. Proverite sadraj datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT; potraite u njima pozive starih upravljakih programa koji se jo uvek uitavaju, mada je hardver koji su podravali izvaen iz raunara, i druge mogue izvore sukoba. Proverite kontroler diska. Napravite RAM disk pomou programa RAMDRIVE.SYS. Moete ga instalirati dodavanjem reda: device=c:\dos\ramdrive.sys le 8000
362
Poglavlje 6
Broj 8000 znai da e 8 MB memorije sainjavati RAM disk. Pobrinite se da raunar ima dovoljno memorije. Poto napravite RAM disk, pokuajte da s njega snimate i reprodukujete zvuk (moraete da zadate novu putanju engl. path - u programu za snimanje zvuka). Ako to upali, verovatno je kontroler vrstog diska prespor za podrku zvune kartice, pa treba razmisliti o nJegovoJ zamenI.
Simptom 6.87. Sistem se blokira ako se tokom snimanja zvuka pritisne taster t<oji nema posebno znaenje u programu za snimanje. To se esto
deava pod Windowsom 3.lx. Zvuni signali sistema (proizvedeni pod Windowsom) nekako utiu na program za snimanje zvuka. Iskljuite zvune signale sistema. Pronaite ikonicu Main, izaberite Control Panel i potom Sounds. Polje u donjem levom uglu nosi oznaku Enabl e system sounds. Ponitite potvrdu tog polja i pritisnite OK.
Simptom 6.88. Posle uitavanja upravljakog programa zvune kartice, Windows se blokira prilikom podizanja ili sputanja. Radi se gotovo uvek
o hardverskom sukobu izmeu zvune kartice i nekog drugog ureaja u rau naru. Prekide, kanale DMA i UlI adrese koje koristi zvuna kartica ne smeju da koriste drugi ureaji.
Simptom 6.89. Prilikom korienja Windowsovih programa za obradu zvuka, zvuna kartica odbija da ude u digitalni reim i uvek se prebacuje u analogni. Po pravilu, problem je u softverskoj konfiguraciji. Proverite da lije
program za obradu zvuka (odnosno drugi program za zvuk) podeen za odgovarajui tip zvune kartice (AWE32 umesto Sound Blaster 16IPro). Ako to nije bio uzrok greke, problem je u upravljakim programima. Proverite sve stavke upravljakih programa zvune kartice u odeljku [drivers] Windowsove datoteke SYSTEM.INI. Ako pronaete vie takvih stavki, onemoguite ih sve osim jedne. Radi se o poznatom problemu s karticama CardDplus proizvoaa Digital Audio Labs, a prouzrokuje ga neispravan poziv upravljakog programa. Na primer, ispravan poziv upravljakog programa za karticu CardDplus izgleda ovako
Wave=cardp.drv
a pratei
upravljaki
program mora biti pozvan ovako
Wavel=tahiti .drv
Pobrinite se da u datoteci SYSTEM.INI upravljaki programi zvune kartice imaju odgovarajuepozive. Posle bilo kakvih izmena u toj datoteci treba da iznova pokrenete raunar.
363
imptom 6.90. Mikrofon daje veoma slab (ili nikakav) signal pri snimanju.
Proverite ispravnost mikrofona. Veina zvunih kartica zahteva kvalitetan linamiki mikrofon. Osim toga, mikrofoni proizvoaa Creative Labs i Labtec lli u uvek kompatibilni sa zvunim karticama drugih proizvoaa. Pokuajte sa standardnim dinamikim mikrofonom. Ako problem i dalje postoji, verovatno program za snimanje nije ispravno konfigurisan u odnosu na mikrofonski ulaz. I a biste ispravno podesili aplikacije za snimanje zvuka pod Windowsom 95, sprovedite sledei postupak: 1. 2. 3. 4. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Multimedia. U okviru za dijalog Multimedia Properties izaberite stranicu Audio. U podruju Recording prevucite kliza Volume do desnog kraja skale. Pored toga, proverite da li su parametri Preferred device i Preferred quality ispravno podeeni. 5. Snimite novo stanje i ponovo isprobajte mikrofon.
Zvuna
Simptom 6.91.
Gotovo sve dananje zvune kartice mogu da rade u reimu punog dupleksa, koji je potreban aplikacijama poput telefoniranja putem Interneta. Prouite specifika'ije zvune kartice kako biste saznali da li je kartica zaista sposobna za rad u punom dupleksu. Ako jeste, a taj reim rada ne funkcionie, svojstva zvuka nisu ispravno zadata. Stoga preduzmite sledee korake:
kartica ne radi u reimu punog dupleksa.
1. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Multimedia. 2. U okviru za dijalog Multimedia Properties izaberite stranicu Audio. 3. Ako su ureaj za reprodukciju zvuka (engl. playback) i ureaj za snimanje zvuka (engl. recording) podeeni tako da koriste istu UlI adresu, omoguen je samo rad u poludupleksu. 4. Promenite UlI adresu ureaja za reprodukciju zvuka, da bi se razlikovala od UlI adrese ureaja za snimanje zvuka. 5. Pritisnite dugme Apply, pa OK. 6. Trebalo bi da ste sada u reimu punog dupleksa.
NAPOMENA: Neke od najnovijih zvunih kartica (poput kartice VIVa 90 proizvoaa Ensoniq Soundscape) rade u reimu punog dupleksa uprkos istoj UlI adresi ureaja za reprodukciju i snimanje zvuka.
364
Poglavlje 6
Simptom 6.92. Dolazi do greaka OMA prilikom korienja starije zvune kartice i Adaptecovog kontrolera 1542. Greke DMA esto se mogu otkloniti usporavanjem kontrolera 1542 pomou parametra ln. Dodajte ln komandnoj liniji datoteke ASPI4DOS u datoteci CONFIG.SYS:
device=c:\aspi4DOS.sys /n2
Ako usporavanje kontrolera 1542 pomou parametra In2 nije otklonilo greku, ozbiljno razmislite o zameni zvune kartice. Radi se o poznatom problemu starijih kartica CardD proizvodaa Digital Audio Labs.
Simptom 6.93. Mikrofon snima zvuk veoma tiho (ili nikako). Najpre prov verite napajanje mikrofona strujom. Cesto je pojaanje mikrofona podeeno na prenisku vrednost u apletu miksete zvune kartice. Pokrenite program miksete zvune kartice, proverite da li je mikrofonski ulaz ukljuen i zatim poveajte nivo pojaanja mikrofona. Ne zaboravite da snimite novo stanje pre izlaska iz programa miksete. Ne morate da pokreete raunar. Simptom 6.94. Dinamiki mikrofon preterano izobliuje signal, a snimci su jedva ujni i puni uma. To je verovatno prouzrokovao ukljueni izvor struje mikrofona na zvunoj kartici. Pokuajte da iskljuite taj izvor. Ako to ne moete, prikljuite mikrofon na linijski ulaz zvune kartice. Ne zaboravite da pokrenete aplet miksete zvune kartice i da zadate odgovarajui nivo linijskog ulaza. . Simptom 6.95. Javile su se potekoe u korienju mikrofona proizvoaa Creative Labs ili Labtec sa zvunom karticom (koja nije proizvod kompanije Creative Labs). To je uobiajena prituba korisnika zvune kartice Ensoniq. Ispostavilo se da te zvune kartice nisu kompatibilne s mikrofonima proizvodaa Creative Labs ili Labtec. Umesto tog, upotrebite neki standardni mikrofon. Simptom 6.96. Tokom razgovora pomou aplikacije poput Web Phonea, uje se neprestan um s drugog kraja linije. Na linijskom ili mikrofonskom ulazu nastaje um koji se prenosi udaljenom sagovorniku. Proverite signal na linijskom ulazu. Smanjite ili iskljuite nivo linijskog ulaza na mikseti. Ako problem i dalje postoji, proverite izvor struje mikrofona na zvunoj kartici i sam mikrofon. Smanjite nivo mikrofonskog ulaza na mikseti zvune kartice ili pokuajte s drugim mikrofonom. Simptom 6.97. Prilikom reprodukcije ili snimanja zvuka uje se kljocanje i tucanje. To je poznati problem kartica SoundBlaster Live! i Windowsa 98 na matiim ploama sa sistemskim kontrolerom koji ine skupovi ipova VIA Apollo VP3 (VT82C597) ili Apollo MVP3 (VT82C598) i verzijom 2.1.33

upravljakog programa za magistralu
365
IDE proizvoaaVIA. Da biste odstranili
neprijatne zvuke, uradite
sledee:
1. Pokrenite datoteku SETUP.EXE verzije 2.1.33 upravljakog programa za magistralu IDE proizvoaaVIA. 2. Izaberite opciju EnablelDisable (Ultra) DMA i pritisnite dugme Next. 3. Ponitite potvrde svih raspoloivih ureaja i pritisnite dugme Next. 4. Ponovo pokrenite raunar. Posetite Web lokaciju kompanije VIA na adresi www.viatech.comiproverite ima li na njoj novih verzija softvera za te matine ploe.
Simptom 6.98. Tokom reprodukovanja datoteke .WAV zvuk se uje na mahove. To se deava kod kartica SoundBlaster Live! i matinih ploa sa sistemskim kontrolerom koji ine skupovi ipova VIA Apollo VP3 (VT82C597) ili Apollo MVP3 (VT82C598). Ta kombinacija prouzrokuje ponovljeno upisivanje u bater tokom reprodukcije datoteka .WAV pod Windowsom 98 (verzija 4.10.1998). Da biste reiti taj problem, preuzmite i instalirajte verziju 1.3a programa Setup za upravljaki program za PCI IRQ Miniport kompanije VIA. Moete ga preuzeti s Web lokacije kompanije VIA na adresi www.via.com.tw. Pokrenite raunar posle instaliranja nove verzije. Simptom 6.99. Zvuna kartica izaziva sukobe oko linija prekida tokom emuliranja reima S816. Moraete da onemoguite taj ureaj:
1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu System i izaberite karticu Device Manager. 3. Pritisnite znak plus (+) pored natpisa Creative Miscellaneous Devices. 4. Istaknite opciju SB16 Emulation zvune kartice, pa pritisnite dugme Properties. 5. Pritiskom na njeno polje potvrdite opciju Disable This Device In This Hardware Profile. 6. Dvaput pritisnite OK, pa Close.
NAPOMENA: Na opisani
nain
deaktivira
zvunu
karticu pod DOS-om.
Simptom 6.100. Raunar ne daje zvune signale poto se probudi iz reima Suspend pod Windowsom 98/SE. Ako raunar ue u reim Suspend dok se izvrava neki program koji koristi DirectSound, prestae da daje zvune signale poto se probudi. Do greke dolazi zbog korienja stare verzije DirectX-a, jer
366
Poglavlje 6
su tada komponente DirectSounda nesposobne da se pravilno probude. Da biste trajno reili taj problem, preuzmite i instalirajte najnoviju verziju DirectX-a s Microsoftove lokacije http://www.windowsupdate.microsoft.com.Privremeno reenje se sastoji u tome da ponovo pokrenete sistem, poto ete na taj nain osposobiti raunar da daje zvune signale.
Simptom 6.101. Zvune kartice Ensoniq za magistralu PCI pod Windowsom 98/SE ne obrauju datoteke .WAV. Ako koristite zvunu karticu Enso-
niq, ne moete ispravno (ili nikako) da obrauje datoteke .WAV, mada se datoteke MIDI normalno obrauju. Do greke dolazi ukoliko je za primami (engl. preferred) ureaj za reprodukciju zvuka izabrana opcija "Use any device". Da biste uli datoteke .WAV, izaberite karticu Ensoniq kao primarnu: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu Multimedia. 3. Pritisnite karticu Audio. 4. U odeljku Playback izaberite Ensoniq u okviru Preferred Device. 5. Pritisnite OK i ponovo pokrenite raunar (ako treba).
Simptom 6.102.
use zvunici
ne rade posle prelaska na Windows 98/SE.
Do greke dolazi ukoliko je tokom instaliranja Windowsa 98/SE pronaena neka druga zvuna kartica izabrana kao primami ureaj za reprodukciju zvuka. Da biste reili problem, izaberite zvuni ureaj USB kao primami ureaj za reprodukciju zvuka: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings i izaberite stavku Control Panel. 2. Dvaput pritisnite ikonicu Multimedia. 3. Pritisnite karticu Audio. 4. U odeljku Playback izaberite USB audio device u okviru Preferred Device. 5. Pritisnite OK i pokrenite raunar (ako treba).
Simptom 6.103. Zvunici Yamaha tipa use se ne oglaavaju.
To je poznati problem zvunika Yamaha YSTMS55D USB pod Windowsom 98/SE. Poto instalirate te zvunike, oni emituju malo (ili nimalo) zvuka, bez obzira na poloaj njihovih potenciometara za podeavanje jaine zvuka. Problem gotovo uvek prouzrokuje nekompatibilan upravljaki program Yamahe. Moraete ponovo da
367
instalirate ili da aurirate upravljake programe i aplikativni softver zvunika. U ovom sluaju sa originalnog medija instalirajte upravljake programe Windowsa 9S198/Me za Yamaha USB Device, Yamaha Human Interface Device i Yamaha Sound Recorder: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite stavku Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Systems. 2. Na kartici Device Manager dvaput pritisnite granu Sound, video and game controllers, potom dvaput i ureaj Yamaha USB. 3. Na kartici Driver pritisnite dugme Update Driver, zatim Next, potom izaberite opciju Display a list of all the drivers in a specific location, so you can select the driver you want, a onda opet pritisnite Next. 4. Izaberite odgovarajui Yamahin upravljaki program, pritisnite Next dva puta, zatim Finish i Yes kao odgovor na poziv da ponovo pokrenete racunar. 5. Poto promenite upravljake programe, otvorite alatku Volume Control i pomerite klizae u najvii poloaj. Ubudue ete moi da podeavate jainu zvuka pomou potenciometara koji su ugraeni na zvunike.
v
Simptom 6.104. Zvunu karticu Aztech 2316 raunar pogreno prepoznaje kao SoundBlaster Pro. Ako za prepoznavanje kartice Aztech 2316 upotre-
bite arobnjaka Add New Hardware pod Windowsom 98/SE, moe se desiti da bude pogreno prepoznata kao zvuna kartica SoundBlaster Pro. Da biste reili taj problem, upotrebite Device Manager za runo instaliranje te zvune kartice: 1. Pritisnite dugme Start, istaknite opciju Settings, izaberite stavku Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu Systems. 2. Na kartici Device Manager dvaput pritisnite granu Sound, video and game controllers, potom (takoe dvaput) pritisnite ikonicu SoundBlaster Pro. 3. Na kartici Driver pritisnite dugme Update Driver, zatim Next. 4. Potvrdite opciju Display a list of all the drivers in a specific location i potom Next. 5. Izaberite opciju Show all hardware, istaknite naziv Aztech Labs i pritisnite opciju Aztech 2316 Compatible Legacy Audio (WDM). 6. Pritisnite Next, pa Finish. 7. Ponovo pokrenite raunar.
o
368
Poglavlje 6
Simptom 6.105. Zvuna kartica prijavljuje predugo ekanje (engl. timeouf) svog procesora digitalnih signala (DSP). To se esto deava na matinim ploama 4400X pod Windowsom 98, i to uprkos promeni utinice u koju je zvuna kartica utaknuta i preinstaliranju ili auriranju njenih upravljakih programa. Problem je u skupu ipova matine ploe 4400X. Morate preuzeti usluni program za auriranje (.INF) za skup ipova OX, i to od proizvoaa raunara ili proizvoaa matine ploe. Ta matina ploa novija je od Win': dowsa 98, ali ipak mora biti ovako zakrpljena da bi ureaji PCI i AOP ispravno funkcionisali.
Simptom 6.106. Stara zvuna kartica tipa ISA zamenjena je novom tipa PCI i sada se prilikom podizanja prijavljuje greka virtuelnog upravljakog programa (VxD). Radi se gotovo uvek o problemu koji izazivaju upravljaki programi stare kartice (a ne nove). Verovatno niste uklonili upravljake programe i aplikativni softver stare kartice, pa i oni pokuavaju da se uitaju tokom podizanja sistema. Poto stare kartice vie nema, njeni upravljaki programi prijavljuju greku i odbijaju da se uitaju. Moraete da uklonite upravljake programe stare kartice i da deinstalirate njen aplikativni softver. Simptom 6.107. Zvunici "spavaju" ili se bas jedva uje. To je poznati problem zvunika Cambridge 4 Point za okruuj ui zvuk, a gotovo uvek ga prouzrokuje upravljaki program. Firma Aureal je objavila skup upravljaKih programa (2030_22rc ili neki noviji) koji bi trebalo da ree problem. Posetite adresu www.a3d.comlhtmlldownloadldrivers na Webu i preuzmite ceo komplet upravljakih programa za skup ipova Vortex 2. Ti upravljaki programi e omoguiti da bas ispravno radi i u stereofonskom i u kvadrofonskom reimu. Simptom 6.108. Pre instaliranja zvune kartice ne moe da se instalira njen softver. To je poznati problem Phoenixovog BIOS-a i programa LiveWare 2.0 prilikom instaliranja kartice SoundBlaster Live. Da biste instalirali softver za zvunu karticu, prethodno morate da instalirate samu karticu i njene upravljake programe. Instalirajte zvunu karticu i pokrenite raunar. Posle toga e Windows 95/98/Me pokuati da prepozna novu zvunu karticu i da instalira njene upravljake programe. Stavite originalni kompakt disk za instaliranje, koji je isporuen uz zvunu karticu, u CD ita. Na zahtev da instalirate upravljake programe postupite ovako:
1. Izaberite opciju instaliranja upravljakih programa koje je obezbedio proizvoa hardvera (nalaze se na instalacionom kompakt disku). 2. Upiite slovnu oznaku kompakt diska i putanju do upravljakog softvera. 3. Pokrenite program za instaliranje.
369
Simptom 6.109. Prikazuje se poruka "Setup cannot detect the sound card on your system". Program za podeavanje zvune aplikacije ne moe da
otkrije zvunu karticu, pa ete morati da obavite nekoliko kratkih provera kako biste otkrili u emu je problem: 1. Proverite da li je zvuna kartica prikazana u Device Manageru i da li je tamo aktivirana. 2. Upotrebite drugog mia ili odspojite postojeeg. 3. Uite u program za podeavanje CMOS-a i proverite da li je opcija PNP OS INSTALLED potvrena (Yes). 4. Premestite karticu u drugu utinicu na matinoj ploi.
Poglavlje
Otkrivanje i otklanjanje kvarova kontrolera
U osnovi, kontroleri obavljaju dve funkcije. Oni upravljaju sistemskim diskovima, poput vrstih diskova, disketnih jedinica i CD-RW ureaja (za rad s prepisivim kompakt diskovima), i obezbeuju ulazno-izlazne pogodnosti (kao to su serijski prikljuci, paralelni prikljuci, prikljuci za igre itd.). Danas se najvei deo kola kontrolera ugrauje u matine ploe. Meutim, matinoj ploi se ne mogu dodati nove kontrolerske sposobnosti, ve se mora zameniti cela ploa. Zato su samostalne "kartice kontrolera" vrlo popularan i jeftin nain uvoenja novih mogunosti u postojei raunar. U ovom delu knjige opisau simptome kvarova i njihova reenja za tri tipa kontrolera: kontrolere vrstih diskova, ulazno-izlazne kontrolere i kontrolere SCSI magistrale.
Kontroleri diskova
Naziv kontroler diskova odnosi se na ureaj koji upravlja vrstim diskovima UDMA/EIDE (Ultra Direct Memory Access/Enhanced Integrated Development Environment) i disketnim jedinicama. Disketne jedinice imaju 34-polni prikljuak, a vrsti diskovi IDE 40-polni. U dananjim PC raunarima kola kontrolera diskova su ugraena na matinu plou. Postoje samo tri situacije u kojima ete naii na samostalan kontroler diskova:
Stariji PC raunari. Starijem raunaru je neophodna samostalna kartica kontrolera, poto njegova matina ploa nema potrebna kola. Poboljanje mogunosti raunara. U graeni kontroler matine ploe ne podrava naprednije mogunosti poput disketnih jedinica od 2,88 MB ili vrstih diskova Ultra-DMAJ66/100, pa se mora instalirati bolji kontroler diskova; kontroler(i) matine ploe moraUu) biti onemoguen(i) radi ove nadogradnje.
372
Poglavlje 7
Otkaz kontrolera. Kontroler matine ploe je otkazao. Umesto da menjate matinu plou, dodaete samostalnu karticu kontrolera i tako ponovo omoguiti pristup diskovima.
Simptomi kvarova kontrolera diskova
Ovde u opisati nekoliko tipinih problema kontrolera diskova i ponuditi reenja za njihovo otklanjanje.
Simptom 7.1. Softver kontrolera diskova ne moe ispravno da se instalira.
Prilikom instaliranja ili auriranja softvera kontrolera diskova nisu retke potekoe, a obino ih prouzrokuju napredne mogunosti samog kontrolera. Ako ne moete naterati softver kontrolera diskova da se ispravno instalira, pribegnite sledeem postupku reavanja problema:
Proverite parametre CMOS-a. Uite u program za podeavanje CMOS-a i onemoguite naprednije sposobnosti kontrolera koje mu obezbeuju visoke performanse: blokovski reim adresiranja (LBA) diska IDE, istovremeni prenos vie sektora i 32-bitni pristup disku. Ako postoje napredne opcije za sekundarni kanal kontrolera diska, onemoguite i njih. Proverite da li postoji sukob oko resursa. Pokuajte s prebacivanjem adresnog opsega BIOS-a (sa C800h na CFOOh). Proverite softver za upravljanje diskom. Ako jo uvek ne moete naterati softver kontrolera diskova da se ispravno instalira, moda je problem u softveru za upravljanje diskom (engl. overlay software), poput Ontrackovog Disk Managera ili EZ-Drivea, kojim je disk izdeljen na particije iformatiran. Treba deinstalirati taj softver i omoguiti blokovski reim adresiranja (engl. logical block addressing, LBA) diska u CMOS-u. Ako ne moete da deinsta!irate softver za upravljanje diskom, upotrebite komandu FDISKlMBR - ona e ga ponititi. Poto uklonite softver za upravljanje diskom, ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga. Ukoliko ne moete da obriete ceo sadraj diska, potraite odgovarajui usluni program od proizvoaadiska. Trebalo bi da posle toga moete da instalirate softver novog kontrolera.
NAPOMENA: Ovom fazom postupka unitiete sve podatke na disku. Pre uklanjanja softvera za upravljanje diskom obavezno napravite rezervnu kopiju svih podataka na disku Ci drite pri ruci disketu za podizanje sistema).
To se esto dogaa prilikom sklapanja novog raunara, to jest sklapanja "novog" korienjemstarih komponenata. Da bi mogao da podrava disk s vie od 1024
Simptom 7.2. Kontroler ne podrava disk s vie od 1024 cilindra.
373
ilindra, kontroler mora podravati reim LBA, pa to valja omoguiti. Sledee provere e pomoi u otkrivanju problema:
Proverite kontroler. Trebalo bi da ugraeni BIOS kontrolera podrava LBA, ali je za podrku tog reima moda neophodno instaliranje nekog upravljakog programa (na primer, kontroleru Promise Technology neophodan je upravljaki program DOSEIDE.SYS). Ukoliko je kontroler ugraen u matinu plou, njen BIOS mora da podrava LBA. Ako kontroler nije ugraen, moraete da aurirate BIOS matine ploe ili da instalirate kontroler diskova koji ima BIOS to podrava LBA. Proverite disk. Cvrsti disk takoe mora da podrava LBA. Proverite da li je disk tipa EIDE. Uite u program za podeavanje BIOS-a i proverite da li disk koristi LBA ili stari reim CHS. Ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga.
v
Simptom 7.3. Uitavanje upraVljakog programa diska prouzrokuje blokiranje sistema ili poruku "Bad or missing COMMAND.COM". To je poznati
problem nekih verzija upravljakih programa DTC DTC22XX.SYS i DOSEIDE.SYS, a dogaa se esto i s kontrolerima proizvoaa koji koriste druge upravljake programe. Verovatno kontroler prebrzo alje podatke disku. Preporuujem sledee provere:
Proveritelaurirajte upravljaki program. Upravljaki program diska prilikom uitavanja saznaje radne parametre od samog diska, ukljuujui i brzinu. Ponekad disk prijavljuje da podrava PIO reim 4 ili 3, mada to v zapravo ne moe. Cesto su originalni upravljaki programi zastareli, pa treba runo da usporite prenos podataka kao privremeno reenje. Preuzmite i instalirajte najnovije upravljake programe. Dok to ne uradite, dodajte odgovarajui parametar komandnoj liniji upravljakog programa. Na primer, DTC preporuuje dodavanje parametra komandnoj liniji svog upravljakog programa DOSEIDE.SYS na ovaj nain:
DOSEIDE.SYS Iv Idx:mO Idx:pO
pri emu umesto x treba da stoji slovna oznaka diska. Proverite odredite uitanog upravljakog programa. Ako su problemi nastali posle uitavanja upravljakih programa diska u gornje memorijsko podruje (640 KB - l MB), podesite datoteku CONFIG.SYS tako da se ui tavaju u konvencionalnu memoriju (prvih 640 KB RAM-a). Proverite parametre CMOS-a. Neki upravljaki programi kontrolera diskova bolje rade ako je u CMOS-u (meni Advanced CMOS Setup) omoguena sposobnost skrive~og osveavanja (engl. hidden refresh). Time se
374
Poglavlje 7
menjaju vremenski odnosi osveavanja RAM-a, to ponekad vie odgovara upravljakim programima diskova. Osim toga, onemoguite naprednije opcije kontrolera kao to su blokovski reim adresiranja (LBA) diska, istovremeni prenos vie sektora i 32-bitni pristup disku. Proverite da li smeta softver za upravljanje diskom. Ako koristite softver za upravljanje diskom (poput Disk Managera), moda upravljaki program ne radi uz taj softver. Uklonite softver za upravljanje diskom, pa ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga. Proverite da li upravljaki programi diska sada ispravno rade.
Simptom 7.4. Performanse diska su slabe; brzina prenosa podataka je mala. To se esto deava prilikom zamene kontrolera diska, te e sledei koraci pomoi u reavanju problema:
Proverite ima li softverskih sukoba. Raunar ne treba da izvrava antivirusne programe. Usluni antivirusni programi koji se uitavaju prilikom podizanja raunara mogu da oslabe performanse diska. Proverite konfiguraciju kontrolera. Ako kontroler ima kratkospojnik za podeavanje brzine, proverite da li njegov poloaj odgovara brzini IDE diska i procesora (to je poznati problem kontrolera DTC 2278VL i 2270). Proverite parametre CMOS-a. Proverite da li je u CMOS-u odabrana naj:vea mogua brzina prenosa podataka (PIO Mode 4 za starije diskove, odnosno UDMAl33 ili ATA-66/100 za novije). Proveritelaurirajte upravljake programe. Ako kontroler diska koristi upravljake programe radi optimalnih performansi, proverite da li se uitava odgovarajua verzija tog softvera i da li se u komandnoj liniji nalaze za to svi potrebni parametri. Proverite da li je aktivan softver za upravljanje diskom. Uklonite sav takav softver (poput Disk Managera ili EZ-Drivea) koji se moda isporuuje uz disk.
Simptom 7.5. PC odbija da se podigne posle instaliranja kontrolera diska. Takav problem moe da prouzrokuje mnotvo razloga. Proverite da li je kontroler diska ispravno i do kraja gurnut u utinicu na matinoj ploi. Zatim pregledajte da li su signalni kabiovi diskova ispravno okrenuti i prikljueni. Ako kontroler ima kratkospojnik za podeavanje brzine, proverite da li njegov poloaj odgovara brzini IDE diska i procesora (to je poznati problem kontrolera DTC 2278VL i 2270). Proverite da li je disk ispravno podeen kao nadreen (engl. master) ili podreen (engl. slave). Konano, proverite da li su u CMOS uneseni odgovarajui parametri diska. Isprobajte raunar poto onemoguite
375
naprednije opcije kontrolera, kao to su blokovski reim adresiranja (LBA) i 32-bitni pristup disku. Ako problem i dalje postoji, disk ponovo izdelite na particije iformatirajte.
Simptom 7.6. Windows prijavljuje greku "Validation Failed 03,3F". Takvi problemi se najee javljaju posle uitavanja Windowsovog upravlja kog programa diska, a gotovo uvek ga prouzrokuje ogranienje sistema diska na l 024 cilindra. Proverite da li su disk i njegov kontroler sposobni da podravaju vie od 1024 cilindra (i UDMA i EIDE). Pregledajte parametre CMOS-a i proverite da li je odabran reim adresiranja LBA. Ako nita nije pomoglo, ponovo instalirajte upravljaki program diska. Simptom 7.7. Windows se blokira ili rui posle uitavanja upravljakog programa kontrolera. U veini sluajeva, Windows se blokira, ili pak nijedna datoteka ne moe da se uita posle problematinog upravljakog programa. Ponekad se javlja poruku o greci Cannot fi nd KRN. 386. Uitajte datoteku SYSTEM.INI u neki editor teksta i premestite upravljaki program kontrolera (WINEIDE.386) u poslednji red odeljka [386enh]. Pored toga, uita vanje starog upravljakog programa WDCTRL pretvorite u sledei komentar:
;device=*WDCTRL
Ako problem i dalje postoji, upravljaki program kontrolera je zastareo ili neispravan. Preuzmite od proizvoaa kontrolera najnovije upravljake programe diska i instalirajte ih. Ako ni to nije pomoglo, onemoguite blokovski reim adresiranja i smanjite njegovu brzinu pomou unutranjih parametara upravljakog programa ili rutine za njegovo podeavanje. Na primer, upravljaki program WINEIDE.386 ima parametar WINEIDESWITCH koji se ovako koristi:
device=wineide.386 wineideswitch= /dx:mO /dx:pO

Simptom 7.8. Posle zamene kontrolera diska nekim drugim modelom, kontroler ne prepoznaje vrsti disk. To se esto deava sa svim tipovima IDE diskova i kontrolera. Novi kontroler verovatno ne koristi istu geometriju prevoenja adresa lokacija kao stari (kada je disk bio izdeljen na particije). Proverite da li su parametri geometrije diska i LBA adresiranja priblino jednaki onima kod starog kontrolera. Moda ete morati runo da upiete te parametre, umesto da pustite raunar da ih automatski prepoznaje, kako biste bili sigurni da je disk opisan identinom geometrijom. Ako ne moete da postignete identinu geometriju prevoenja adresa sektora, disk ponovo izdelite na particije i formatirajte
376
Poglavlje 7
komandama FDISK i FORMAT. Pre nego to nastavite, ponovo instatirajte stari kontroler i napravite rezervnu kopiju svih podataka na disku.
Simptom 7.9. Posle instaliranja kontrolera diska na VL magistralu, dolazi do problema sa sistemom. Taj simptom se esto pojavljuje na starijim
magistralom VL. Sasvim je uobiajeno da neka kombinacija komponenata na magistrali VL prekorai tolerancije konkretne matine v ploe. Sum na.magistrali VL koji prouzrokuje skup ipova matine ploe lako dovodi do greaka disketne jedinice, jedinice trake kojom upravlja kontroler disketne jedinice i drugih diskova. To moe dovesti do zamrzavanja sistema prilikom podizanja i onemoguiti ga da pristupi vrstom disku. Grafike kartice i kontroleri tipa VESA takoe poveavajuoptereenje VL magistrale. Ako je to optereenje (za konkretnu matinu plou) preveliko, imaete problema s grafikim karticama VESA, povremenim ruenjem sistema i grekama kontrolera vrstog diska. Greke sistema se ispoljavaju na mnogo naina: s grafikim karticama VESA koje imaju skup ipova S3. Nekompatibilnou s jedinicom trake Colorado Floppy Tape (kojom upravlja kontroler disketne jedinice). Grekama u radu disketne jedinice. Blokiranjem ili ruenjem sistema kada pokua da pristupi vrstom dis~ IDE. Gubljenjem particija diska. Ravim performansama i s novim kontrolerom diska. Povremenim ruenjem sistema pod Windowsom ili drugim grafikim progranuma. Nesposobnou prikazivanja statusa modema. Ponekad je pravo reenje zamena kontrolera diska novijom karticom tipa VL, koja manje optereuje magistralu, a time stvara i manje problema s njenim signalima. Privremeno reenje je da preraspodelite ureaje tipa VL ili da usporite VL magistralu kako biste stabilizovali njen rad. Ako ne moete da otklonite problem, razmislite o zameni matine ploe savremenim modelom.
Simptom 7.10. Ne moe se omoguiti 32-bitni pristup disku pod Windowsom. Verovatno koristite pogrean upravljaki program za rad u zatienom
Nekompatibilnou
matinim ploama s
reimu, ili je taj program zastareo pa ga treba zameniti novijom verzijom. Preuzmite i instalirajte najnovije upravljake programe diska za konkretan kontroler. Pre instaliranja novih upravljakih programa obavezno onemoguite napredne reime prenosa podataka poput blokovskog adresiranja IDE diskova
377
i 32-bitnog pristupanja disku (ako je bilo omogueno). Uitajte datoteku SYSTEM.INI u neki editor teksta. Proverite da li je upravljaki program diska za rad u zatienom reimu smeten u odeljak [386enh]; pobrinite se da se stari upravljaki program WDCTRL ne uitava (dodavanjem take sa zarezom ili oznake REM na poetak komandne linije koja gaje uitavala). Imajte u vidu da mnogi upravljaki programi za Windows ne podravaju procesore IBMSLC2, niti Ontrackov Disk Manager, te da ne rade uz 32-bitni pristup disku.
Simptom 7.11. Sekundarni
prikljuak
kontrolera diska tipa IDE ne radi.
Ako kontroler diska ima sekundarni kanal, taj kanal ne radi. To se esto deava u sluajevima kada se kontroler oslanja na upravljaki program diska da bi ispravno radio. Tada se sekundarni kanal mora izriito omoguiti u komandnoj liniji upravljakog programa diska u datoteci CONFIG.SYS: DEVICE=DOSEIDE.SYS IV 12 Proverite da li je disk prikljuen na sekundarni kanal podeen (kratkospojnikom) kao nadreeni (engl. master), te da lije signalni kabI koji povezuje disk i kontroler ispravno okrenut (crvena ivica na kontakt 1 na oba kraja kabla). Pored toga, imajte u vidu da sekundarni kanal mora dobiti jedinstvenu liniju prekida (obino IRQ 15). Proverite da li postoji hardverski sukob oko linije prekida izmeu kontrolera diska i nekog drugog ureaja u raunaru. Pokuajte da u CMOS-u onemoguite napredne reime prenosa podataka kao to su bIokovsko adresiranje IDE diska i 32-bitni pristup disku. Ako se radi o starijem IDE disku, on moda ne podrava prenos vie sektora odjednom. Zato u CMOS-u onemoguite prenos vie sektora, ili dodajte neophodan parametar komandnoj liniji upravljakog programa diska u datoteci CONFIG.SYS, na primer ovako:
DEVICE=DOSEIDE.SYS IV 12 IDO:MO
Najpre proverite da li je taj BIOS omoguen (obino kratkospojnikom na kontroleru diska) i da li je ispravno i do kraja utaknut u podnoje na kontroleru. Ako problem i dalje postoji, promenite adresu BIOS-a, poto se verovatno sukobljava s nekim drugim BIOS-om u raunaru. Osim toga, proverite da li su linije prekida i UlI adrese dodeljene kontroleru izvor sukoba. Ako nite nije pomoglo, pokuajte sa drugim kontrolerom. Prvo proverite parametre diska u CMOS-u. Neiskusni korisnici esto pomeaju parametre CMOS-a za drugi disk s parametrima diska koji je na sekundarnom kanalu. Ako se na mestu podreenog diska ne nalazi nita, odgovarajui parametar CMOS-aje "none" ili "not installed". Ako je kontroler diska ugraen na
Simptom 7.13. BIOS kontrolera diska se uitava, ali se sistem rui. Simptom 7.12. BIOS kontrolera diska se ne uitava.
378
Poglavlje 7
obavezno ga iskljuite. U protivnom e doi do sukoba izmeu dva kontrolera. Proverite da li su oba diska prikljuena na kontroler podeena kao jedinstveni ureaji (nadreeni ili podreeni). Zamenite redosled diskova ili pokuajte da radite sa samo jednim diskom. Poslednje reenje je da onemoguite napredne reime prenosa podataka poput blokovskog adresiranja IDE diskova.
Simptom 7.14. CD itaATAPI nije prepoznat kao podreeni ureaj uz nadreeni IDE disk. Najpre proverite da li je CD ita zaista kompatibilan sa
matinu plou,
ATAPI standardom i zato podoban za korienje na magistrali tipa IDE. Drugo, proverite da li je instaliran odgovarajui upravljaki program niskog nivoa (engl. low level, LL) prema standardu ATAPI za CD ita. Ako je upravljaki program star, preuzmite i instalirajte njegovu najnoviju verziju. Ako to ne pomogne, problem je verovatno u postojanju brzog ureaja na IDE magistrali paralelno sa sporijim ureajem ATAPI. Podesite CD ita kao nadreeni ureaj na kanalu kontrolera za sekundarni disk. Aurirajte komandnu liniju ureaja ATAPI u datoteci CONFIG.SYS.
v
Simptom 7.15. Cvrsti diskovi nisu prepoznati na kanalu kontrolera za sekundarni disk. Proverite da li su svi diskovi ispravno podeeni. Ako je na
sekundarnom kanalu samo jedan disk, treba ga podesiti kao jedinstveni ili nadreeni ureaj. Ukoliko su na sekundarnom kanalu dva diska, proverite da li su podeeni kao nadreeni i podreeni. Ako kontroler diska koristi upravljaki program za podrku reima UDMAlEIDE ili sekundarnog kanala, proverite da li odgovarajui parametri u komandnoj liniji datoteke CONFIG.SYS omoguavaju rad sekundarnog kanala. Na primer, za kontroler Promise Technologies 2300 treba komandnoj liniji dodati parametar /S: device=c:\eide2300\eide2300.sys IS Proverite da li program za upravljanje napajanjem raunara koristi prekid 15 (ne smeju ga koristiti ni drugi ureaji u raunaru). Ako je BIOS raunara automatski prepoznavao parametre diska, isprobajte kako radi poto runo upiete te parametre u CMOS (moda je disk prestar da bi razumeo komandu Identify Drive koja je potrebna za automatsko prepoznavanje). Na kraju, podignite sistem bez uitavanja datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT (isto podizanje), samo sa upravljakim programima diska (ako se mora), da biste proverili da li je uzrok greke bio sukob s nekim drugim upravljakim programom ili programom koji se stalno nalazi u memoriji (TSR).
Simptom 7.16. Kontroler diska podrava najvie 528 MB kapaciteta diska.
Prvi korak je da proverite da li je omoguen reim adresiranja LBA. To se najee radi u programu za podeavanje CMOS-a, ali na nekim starijim
379
kontrolerima EIDE diskova treba uz to premestiti jedan kratkospoj nik. Ukoliko problem nije otklonjen, verovatno je BIOS kontrolera diska prestar i treba ga zameniti novijim. Ako ne moete da zamenite BIOS kontrolera diska, zamenite ceo kontroler.
Simptom 7.17. Prijavljena je greka 10 u vezi s kontrolerom diska. Windows 95/98 radi u reimu DOS Compatibility, a sistem se podie samo u reimu Safe. Verovatno ete u Device Manageru pronai vie ureaja oznaenih utim uzvinikom, moda i samo jedan. Softver za upravljanje diskom (poput Disk Managera, EZ-Drivea ili MaxBlasta) esto prouzrokuje probleme pri korienju uz kontrolere diska koji imaju vlastiti upravljaki softver, pa zato treba da ga uklonite pre instaliranja upravljakih programa kontrolera, ili jednostavno ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga. (Ne zaboravite da pre nove podele na particije napravite rezervnu kopiju svih podataka na disku.) Potom uklonite ili onemoguite sve 32-bitne upravljake programe diska koji su prethodno bili instalirani pod Windowsom. Ako se radi o kontrolerima Promise Technologies, verovatno ete u datoteci SYSTEM.INI videti:
[386enh] device=*int13 ;devi ce=*wdctrl ;device=c:\windows\system\eide2300.386 (za eide2300plus) ;device=c:\windows\system\ontrackw.386 ;device=c:\windows\system\pti13.386 (za 4030) ;dev i ce=c : \ wind ow s \ sy stem \ pt i ct rl. 386 (za 4030) ;device=c:\windows\system\wdcdrv.386 ;device=c:\windows\system\maxi13.386 (za eidemax) ; devi ce=c: \wi ndows \system\maxctrl .386 (za eidemax) 32bitdiskaccess=off
Prilikom prvog instaliranja upravljakog programa diska (poput Promiseovog programa za Windows 95/98IME), pridravajte se sledeeg postupka (imajte u vidu da nekim kontrolerima UDMA diskova, naroito novijim, nisu potrebni posebni upravljaki programi): l. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. 2. Izaberite Device Manager i dvaput pritisnite stavku Hard Drive Controller. 3. Izaberite upravljaki program (standardni upravljaki program IDEI ESDI) i pritisnite dugme Remove.
380
Poglavlje 7
4. Pokrenite raunar. 5. Ponovo otvorite Control Panel i pokrenite arobnjaka Add New Hardware. 6. Na predlog Windowsa 95/981ME da sam prepozna prikljuene ureaje u raunaru odgovorite No. 7. Izaberite stavku Hard Drive Controller i pritisnite dugme Have Disk. 8. Umetnite disketu ili pritisnite dugme Browse i preite u poddirektorijum u koji su smeteni upravljaki programi diska. 9. Sledite uputstva na ekranu i izaberite Finish, ali nemojte jo da pokreete racunar Iznova. 10. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. ll. Izaberite Device Manager i dvaput pritisnite stavku Hard Drive Controller. Izaberite instalirani upravljaki program, pa pritisnite dugme Properties. Otvorite karticu Resource. Ako ugledate Basic Configuration of O, IRQ 15, zamenite je stavkom Basic Configuration of l, IRQ 14. 12. Ponovo pokrenite raunar da bi sprovedene izmene bile prihvaene.
v
Moda postoji i sukob oko direktnog pristupa memoriji (DMA). Neki kontroleri diska koriste DMA ako je paralelni prikljuak u reimu ECP (najee se sukobljavaju sa zvunom karticom). Da biste otkrili koji ureaji koriste DMA, otvorite Control Panel, dvaput pritisnite ikonicu System, izaberite Device Manager i dvaput pritisnite stavku Computer. Izaberite Direct Memory Access. Tu moete promeniti DMA kanal koji koristi kontroler ili mu sasvim onemoguiti da ga koristi. Moda treba da promenite parametre DMA na samom kontroleru, a onda i reim rada paralelnog prikljuka na ECP (engl. enhanced paralel port).
Simptom 7.18. Posle promene kontrolera diska nastali su problemi s miem. To je poznati problem Logitechovih pokazivakih ureaja, odnosno
standardnih ureaja za pokazivanje koji koriste Logitechove upravljake programe. Reiete problem tako to ete preuzeti i instalirati verziju 7.0 (ili noviju) Logitechovih upravljakih programa, odnosno prei na upravljaki program Windowsa 95/981ME za serijskog mia: l. 2. 3. 4. Otvorite Control Panel i dvaput pritisnite ikonicu System. Izaberite Device Manager i dvaput pritisnite ikonicu Mouse. Izaberite Logitech i pritisnite dugme Remove. Pokrenite arobnjaka Add New Hardware u Control Panelu.
381
5. Na ponudu Windowsa 95/981ME da sam prepozna prikljuene ureaje u raunaru odgovorite No. 6. Izaberite opciju Mouse. Pritisnite opciju Standard Serial Mouse i potom Finish. 7. Ponovo pokrenite raunar. Drugo reenje je da onemoguite FIFa bafer komunikacijskog prikljuka COM. Otvorite Control Panel i pritisnite ikonicu System. Izaberite Device Manager i dvaput pritisnite stavku Ports [COM & LPT]. Izaberite komunikacijski prikljuak koji koristi mi (COM l) i zatim pritisnite dugme Properties. Izaberite opciju Port Settings i pritisnite dugme Advanced. Uklonite znak za potvrdu iz polja Use FIFa buffers i pritisnite OK.
Simptom 7.19. Nortonov Anti-Virus (NAV) 95 ne moe da se izvrava uz kontrolere diskova proizvoaa Promise. Izgleda da problem lei u Nortonovom antivirusnom softveru. Proizvoa Symantec (www.symantec.com) objavio je zakrpu koja ispravlja greku. Simptom 7.20. Sistem se blokira posle prebrojavanja sistemske memorije. Moda dobijate poruku o greci Get Confi gu rat i on Fa i l ed! ili HDD Control l er Fai l ure. Najpre proverite da li je bar jedan vrsti disk prikljuen na kontroler i da li je signalni kabI ispravno okrenut na oba svoja kraja. Mogue je i da problem nastaje kada je prikljueno vie diskova. Proverite da li su diskovi dobro podeeni u odnosu nadreeni/podreeni. Pokuajte da radite sa samo jednim diskom ili obrnite odnos nadreeni/ podreeni. Svaki put se pobrinite da parametri CMOS-a tano odraze stanje prikljuenih diskova. Ako kontroler diska ima ugraenu memoriju, moda je i ona neispravna, pa je zamenite ili odmah zamenite ceo kontroler diska. Simptom 7.21. Posle zamene/nadogradnje kontrolera VL diska, sistem se povremeno blokira tokom rada. To je relativno est sluaj sa starijim matinim ploama i kontrolerima diskova za VL magistralu; prouzrokuje ga obino neispravna memorija na kontroleru diska ili loa utinica na VL magistrali. Pokuajte prvo sa zamenom memorije na kontroleru diska. Ako problem nije reen, premestite kontroler diska u drugu utinicu na VL magistrali. Ako imate i grafiku karticu VESA VL, zamenite je 16-bitnom grafikom karticom (ISA). Neke matine ploe postaju nestabilne posle dodavanja druge VL kartice u raunar, pogotovo ako magistrala VL radi na uestanosti preko 33 MHz (velika je verovatnoada e na 50 MHz doi do greke). Ako ne moete da otklonite problem, zamenite matinu plou novijim modelom.
382
Poglavlje 7
Simptom 7.22. Posle zamene/nadogradnje kontrolera diska dolazi do greaka prilikom upisivanja na diskete ili itanja s njih. Radi se gotovo
uvek o hardverskom sukobu izmeu kontrolera disketne jedinice na novoj kartici kontrolera i drugog kontrolera disketne jedinice negde u raunaru. Treba onemoguiti kontroler disketne jedinice na novoj kartici kontrolera. Ako koristite novi prikljuak disketne jedinice, onemoguite stari.
NAPOMENA: Ako ne moete da onemoguite ni novi ni stari kontroler disketne jedinice, moraete da izvadite novi kontroler iz raunara i da ga zamenite nekim koji nema prikljuak za disketnu jedinicu (odnosno nekim kod kojega se taj prikljuak moe onemoguiti).
Simptom 7.23. Kontroler diska ne radi uz sistemsku magistralu brzine 75 MHz. Do tog spora dolazi zato to ta brzina magistrale prouzrokuje brzinu
PCI magistrale od oko 37,5 MHz (a to je vie od 33 MHz kolika joj je standardna brzina). Tako se, u sutini, podie radna uestanost PCI magistrale iznad propisane, to esto dovodi do nestabilnog ili nepredvidivog ponaanja osetljivih PCI ureaja (poput kontrolera diska). Najbolje reenje za ovaj problem jeste sputanje uestanosti sistemske magistrale sa 75 MHz na 66 MHz, to e omoguiti da PCI magistrala dobije svoja 33 MHz.
Simptom 7.24. Ne mogu se koristiti napredne mogunosti upravljanja napajanjem ako vrstim diskovima upravlja novi kontroler. To je poznatI
problem s najskupljim kontrolerima UDMAJ66, poput kontrolera Prornise FastTrack66. U veini sluajeva, prouzrokuje ga injenica da sistem vidi novu karticu kao SCSI kontroler. Stoga ne uspeva korienje IDE komandi za napredne mogunosti upravljanja napajanjem (engl. advanced power management, APM), poto sistem vidi karticu kao tip SCSI. Poto diskovi nisu tipa SCSI nego IDE, ne uspeva ni pokuaj korienja SCSI komandi.
Simptom 7.25. Sistem se ne moe podii pomou novog IDE kontrolera, ukoliko u raunaru postoji neka SCSI kartica. Verovatno ete morati da
uskladite parametre novog IDE kontrolera (Prornise Ultra66) i postojee SCSI kartice. Ako u raunaru postoji SCSI kontroler, sistem e pokuati da se podigne s kontrolera kojeg prvog opazi. Da bi se jedan kontroler prikazao pre drugog, njegov BIOS se mora uitati prvi. To se obino postie promenom adrese njegovog BIOS-a. Meutim, gotovo svi IDE kontroleri podravaju reim "utakni i koristi" (engl. plug and play, PnP). To znai da samo PnP BIOS matine ploe odluuje o resursima koje svaka takva "PnP" kartica koristi. Obino najniu BIOS-ovu adresu dobija PCI utinica koja ima najvii prioritet; na veini matinih ploa to
383
je
1. Ako ne moete da dodelite odreene memorijske adrese PCI ureajima pomou programa za podeavanje CMOS-a, niti da zadate redosled uitavanja njihovih BIOS-a, umetnite IDE kontroler diska u PCI utinicu broj 1.
Simptom 7.26. Posle instaliranja novog IDE kontrolera ne uspeva uitavanje programa EMM386. To je poznati problem nekih IDE kontrolera
utinica
kompanije Prornise (poput kartice FastTrack66), a prouzrokuje ga nain na koji matina ploa upravlja memorijom. Zasad ne postoji reenje ovog problema, ali svakako treba proveriti kod proizvoaa postoji li nova verzija BIOS-a kontrolera. Ako je nema, onemoguite korienje programa EMM386.
Simptom 7.27. Uz IDE kontroler, program QuickBooks 5.0 nee da se pokrene. To je poznati problem nekih IDE kontrolera proizvoaa Prornise
(poput kartice Ultra33), a prouzrokuje ga njegov upravljaki program. Primera radi, verzija 1.33 upravljakog programa za karticu Ultra33, podeena na reim Business pomou uslunog programa UltraTune, ne spreava pokretanje QuickBooksa. Tu verziju upravljakog programa moete preuzeti sa adrese jtp:/ljtp.promise. com/Controllers/IDE/U33_i33.zip.. Radi se o greci BIOS-a IDE kontrolera. Proverite da li postoji nova verzija BIOS-a za njega. Za karticu Prornise Ultra66 objavljen je novi BIOS na adresi jtp:// jtp.promise. com/Controllers/IDE/Ultra66/U66_0628. zip.
Simptom 7.28. IDE kontroler se sukobljava sa USB kontrolerom.
Ulazno-izlazni kontroleri
PC raunar se oslanja na niz vanih prikljuaka za komuniciranje s periferijskim ureajima. Serijski prikljuci (COM) povezuju raunar sa serijskim tampaima i modemima. Paralelni prikljuci (LPT) povezuju raunar i paralelne tampae, kao i druge paralelne ureaje (paralelne jedinice trake itd.). Ostali prikljuci su za igre, svetlosne olovke itd. Matine ploe obino obezbeuju bar po jedan COM i LPT prikljuak, ali ponekad moete da upotrebite samostalni UlI kontroler iz sledeih razloga:
Stariji raunari. Stariji raunari najee imaju zastarele UART-e. Savremeniji spoljanji moderni zahtevaju UART 16550A ili noviji. Tada treba onemoguiti COM prikljuke matine ploe i upotrebiti efikasnije prikljuke na UlI kontroleru. Ne zaboravite da onemoguite COM prikljuke na matinoj ploi. Nadogradnja sistema. Ako vamje potreban drugi COM ili LPT prikljuak u raunaru, ne morate da onemoguite prikljuke matine ploe, ali novim
384
Poglavlje 7
prikljucima
obavezno dodelite razliite linije prekida i opsege adresa da ne bi dolo do hardverskih sukoba. Otkaz ugraenog kontrolera. UlI kontroler matine ploe je otkazao. Umesto da zamenite celu matinu plou, zamenite neispravan prikljuak samostalnim UlI kontrolerom. Ne zaboravite da ipak morate da onemoguite odgovarajui prikljuak na matinoj ploi.
Simptomi U/I kontrolera Evo nekoliko tipinih kvarova i greaka U/I kontrolera i reenja za njih. Simptom 7.29. Posle instaliranja U/I kartice, paralelni prikljuak ne alje podatke odgovarajuem LPT ureaju. To je poznata greka nekoliko IBM-ovih modela raunara PSI2 sa ugraenim paralelnim prikljukom. Proverite verziju BIOS-a matine ploe. Uraunarima PSI2 problem izaziva greka u BIOS-u: LPTl radi kao LPT3, LPT2 kao LPTl, a LPT3 kao LPT2. Aurirajte sistemski BIOS raunara. Kod raunara koji nisu PSI2 takoe proverite da li je u pitanju greka u BIOS-u. Simptom 7.30. Paralelni prikljuak se ne moe konfigurisati kao LPT3. Moda se radi o ogranienju konkretnog UlI kontrolera, pa uradite sledee:
Proverite kratkospojnike. LPT3 se nalazi na adresi 3BCb. Ako naterate paralelni prikljuak da koristi tu adresu, moi ete da ga koristite kao LPT3. U protivnom, moraete da koristite adresu 378h (LPTl) ili 278h (LPT2). Imajte u vidu da neke UlI kartice ne podravaju LPT3. Proverite postoji li sukob oko hardverskih resursa. Nijedan drugi ureaj u raunaru ne srne da koristi adresu 3BCh.
Simptom 7.31. Posle dodavanja U/I kontrolera, PC ne vidi COM3 ni COM4. To je najee ogranienje sistemskog BIOS-a a ne UlI kontrolera. Stoga uradite sledee:
Proverite prikljuke. Proverite da li su COM3 i COM4 omogueni na UlI kontroleru, i da neki drugi ureaji u raunaru ne koriste adrese dodeljene tim priklj ucima. Aurirajte sistemski BIOS. Razmislite o prelasku na poboljanu verziju BIOS-a koja bi ispravno inicijalizovala COM3 i COM4. Pokuajte s nekim uslunim programom za inicijalizovanje. Neki DOS-ovi usluni programi (poput programa DOSPORTS.EXE s Web lokacije kompanije Boca Research) mogu da inicijalizuju COM3 i COM4, ak i kada BIOS to ne moe. Takvi programi obino se smetaju u datoteku AUTOEXEC.BAT.
385
Simptom 7.32. Posle dodavanja U/I kontrolera, sistem ne prepoznaje mia.
Po pravilu, neki od novih COM prikljuaka sukobljava se s postojeim COM prikljukom mia. Proverite da li postoji sukob oko resursa i onemoguite sve COM prikljuke koji se ne koriste. Ako elite da zadrite mia na postojeem COM prikljuku, onemoguite odgovarajui COM prikljuak na novoj U/I kartici. Ako nameravate da koristite novi COM prikljuak, onemoguite stari COM prikljuak i prebacite mia na novi.
Simptom 7.33. EPP
tampaem. e
prikljuak
nove U/I kartice ne komunicira ispravno sa

Sledei
U veini sluajeva, greku prouzrokuje kabI. vam pomoi da otkrijete uzrok:
postupci
Proverite U/I karticu. Proverite da li ste konfigurisali paralelni prikljuak kao EPP; to se obino ini kratkospojnikom na samoj UlI kartici. Osim toga, onemoguite odgovarajui paralelni prikljuak na matinoj ploi. Proverite tampa. Proverite da li tampa podrava rad u reimu EPP. Ako to nije sluaj, podesite prikljuak za rad u reimu Compatibility. Proverite kabi. Proverite da li kabI odgovara specifikacijama standarda IEEE 1284 i da lije propisane duine. U protivnom, konfiguriite prikljuak za rad u reimu Compatibility.
SCSI kontroleri
Poev
od kasnih osamdesetih, napredni korisnici raunara kleli su se u SCSI. On omoguava ulanavanje ureaja na magistrali bez dodavanja kontrolera i podeavanja, to je bilo uobiajeno kod tradicionalnijih ureaja. Za razliku od drugih kontrolera, SCSI kontroleri (koji se ponekad zovu i adapteri) retko se ugrauju u matine ploe. Stoga gotovo svi PC raunari opremljeni za rad sa SCSI ureajima koriste samostalne SCSI kontrolere. Mada SCSI pojednostavljuje dodavanje ureaja raunaru, morate biti svesni nekih njegovih posebnosti:
Terminatori. Oba kraja lanca SCSI ureaja moraju biti "elektriki zakljueni" (linije signala spojene na masu) nizom otpornika. Ako SCSI lanac nije ispravno zatvoren, doi e do greaka u podacima i pojedinim ureajima. Upravljaki programi. Za rad SCSI kontrolera potrebni su upravljaki programi, kao i za pojedine SCSI ureaje poput CD itaa, jedinica trake i skenera. Upravljaki programi za SCSI zauzimaju memoriju, imaju greaka i nekompatibilni su jednako kao i svi drugi upravljaki programi.
386
Poglavlje 7
ID brojevi ureaja. SCSI kontroleru i svim ostalim SCSI ureajima potrebni su jedinstveni ID brojevi (ID O do ID 7, odnosno ID 15). Ako dva ureaja koriste isti ID broj, doi e do sukoba. Zavisnost od kontrolera. SCSI ureaji su izrazito zavisni od odgovarajueg kontrolera. Na primer, vrsti diskovi formatirani pomou jednog SCSI kontrolera ne rade obavezno i s drugim kontrolerom. Ako zamenite SCSI kontroler, moda e vam biti potreban ceo niz novih upravljakih programa.
SCSI terminatori Mada uobiajeni sistemi diskova kao to su disketna jedinica i UDMA diskovi imaju vlastite terminatore, SCSI konfiguracije mogu biti veoma razliite, pa bi terrninacija svakog ureaja mogla izazvati promenu vremenskih odnosa signala na SCSI magistrali; zato morate ispravno da zatvorite SCSI lanac. To moda zvui jednostavno, ali u praksi ponekad izaziva nedoumice. Poto neispravna terminacija prouzrokuje veinu greaka SCSI sistema, sledea pravila e vam pomoi da izbegnete najee:
SCSI magistrala zahteva iskljuivo dva terrninatora - ni manje, ni vie. Ureaji na krajevima SCSI lanca moraju biti terrninisani, dok svi drugi SCSI ureaji to ne smeju biti. Ureaji na SCSI magistrali treba da obrazuju samo jedan lanac koji se moe pratiti od ureaja na jednom kraju do onog na drugom kraju lanca. Nije dozvoljeno korienje kablovskih ravi u obliku slova T, a kabI treba da bude to krai. Svi neiskorieni konektori na SCSI kablu moraju biti smeteni izmeu dva terrninisana ureaja. Kontroler SCSI magistrale (adapter) mora biti SCSI ureaj. Kontroleri magistrale mogu imati i unutranje i spoljanje prikljuke. Oni su interno povezani, pa ih treba smatrati "ulaznim" i "izlaznim". Ako imate samo unutranje SCSI ureaje (u kuitu raunara) ili samo spoljanje (van kuita), kontroler treba da bude terminisan; u protivnom, on ne srne biti terminisan. ID brojevi ureaja na SCSI magistrali imaju samo logiko znaenje, pa nemaju veze s redosledom ureaja na SCSI magistrali, niti s pitanjem treba li neki ureaj da bude terrninisan ili ne. Ne raunajte da e pogreno zatvoren SCSI lanac uvek dobro funkcionisati, samo zato to trenutno radi. Gde god naiete na neispravno terminisanje, popravite ga.
387
Simptomi SCSI
ureaja
U ovom odeljku razmotriu greke SCSI sistema i predloiti reenja za njih.

Simptom 7.34. Posle poetnog instaliranja SCSI-ja, sistem nee da se podigne s diskete. Moda ete dobiti i neku poruku o greci, a moda i
neete.
Zato uradite
sledee:
Proverite operativni SCSI kontroler. Moda postoji interna greka kontrolera koja ometa ispravan rad sistema. Proverite sve parametre kontrolera i sve njegove kratkospojnike. Ukoliko kontroler ima LED lampice, pogledajte da li one ukazuju na neki problem. Ako se pokae da je kontroler neispravan, zamenite ga. Proverite kabi diska. Ako je instaliran SCSI vrsti disk, a njegova lampica neprekidno svedi, verovatno je obrnut signalni kabI izmeu diska i kontrolera. Okrenite ga. Proverite SCSI BIOS. Proverite da li se tokom podizanja javlja poruka o greci BIOS-a SCSI adaptera. Ako takve poruke nema, proverite da li se SCSI adapter i ROM memorija na drugim karticama sukobljavaju oko adresa. Dodelite novu adresu SCSI adapteru. Ako na njemu postoji kratkospojnik za podeavanje stanja ekanja BIOS-a, pokuajte s promenom tog parametra. Ako dobijete poruku da SCSI adapter nije pronaen na izvesnoj adresi, proverite U/I parametre adaptera. Proverite da li postoje hardverski sukobi. Neki noviji SCSI adapteri imaju ugraen i kontroler disketne jedinice. To moe izazvati sukob s postojeim kontrolerom disketne jedinice. Ako nameravate da koristite postojei kontroler, onemoguite onaj na SCSI adapteru. Ukoliko biste radije koristili kontroler disketne jedinice na SCSI adapteru, ne zaboravite da onemoguite onaj stari.
Simptom 7.35. Sistem se ne podie sa SCSI
vrstog
diska.
Najpre
proverite parametre u CMOS-u. Poto instalirate SCSI disk, odgovarajua stavka u CMOS-u treba da glasi "none" ili "not installed" (pod pretpostavkom da se ne koriste vrsti diskovi UDMAlEIDE). Ako prethodno niste promenili parametre diskova u CMOS-u, uinite to sada; snimite novo stanje CMOS-a i pokrenite raunar. Ako problem i dalje postoji, proverite da li je SCSI disku za podizanje dodeljen ID O. Nain zadavanja ID brojeva prouite u priruniku koji ste dobili uz disk. Utvrdite da lije provera pamosti (engl. parity) na isti nain podeena na svim SCSI ureajima. Ne zaboravite da za sve SCSI ureaje provera pamosti mora
388
Poglavlje 7
biti omoguena ili onemoguena - ako makar jedan ureaj ne podrava proveru parnosti, ona mora biti onemoguena na svim ureajima u lancu. Proverite SCSI kablove: da li su svi kablovi ispravno prikljueni i terminisani. Konano, proverite da li je vrsti disk ispravno izdeljen na particije i formatiran. Ako nije, podignite sistem s diskete i pripremite vrsti disk kako treba pomou komandi FDISK i FORMAT.
Simptom 7.36. Kada neki drugi vrsti disk slui za podizanje, SCSI disk se ne odaziva. Teorijski gledano, trebalo bi da SCSI disk moete da koristite
kao disk D: (koji ne slui za podizanje), uz neki disk UDMAJEIDE koji slui za podizanje. Ako se SCSI disk ne odaziva u ovakvoj konfiguraciji, proverite parametre CMOS-a koji se odnose na disk 1 (SCSI disk); ta stavka bi trebalo da glasi "none" ili "not installed". Ako treba, ispravite to, snimite nove parametre CMOS-a i pokrenite raunar. Ukoliko problem nije reen, proverite da li je SCSI disku zadat ID broj 1 (to je ID broj za disk s kojeg se ne podie operativni sistem). Zatim pogledajte da li je provera pamosti (engl. parity) na isti nain podeena na svim SCSI ureajima. Ako je za neke SCSI ureaje omoguena provera parnosti, a za druge nije, SCSI sistem e raditi sporadino. Konano, proverite SCSI kablove: da li su svi kablovi ispravno prikljueni i terminisani. Oteeni kablovi i neispravni terminatori lako mogu da prouzrokuju prekid SCSI sistema. Ako problem i dalje postoji, pokuajte s drugim vrstim diskom. NAPOMENA: Noviji SCSI adapteri koriste BIOS koji omoguava SCSI diskovima da se podignu i kada u raunaru postoje IDElEIDE diskovi. U takvoj konfiguraciji, stavka Boot Order u CMOS-u odreuje koji e od ureaja A:, C:, odnosno SCSI sluiti za podizanje sistema.
Simptom 7.37. Kada jedan SCSI disk slui za podizanje, drugi SCSI disk se ne odaziva. To nije neobino kod raunara s dva SCSI diska, pa uradite
sledee:
Proverite parametre CMOS-a. Proverite da li su parametri oba diska u CMOS-u definisani kao "none" ili "not installed". Ako nisu, ispravite to i snimite novo podeavanje. Proverite ID brojeve diskova. Disk za podizanje treba da ima ID broj 0, a drugi ID broj 1. (Nain zadavanja ID brojeva prouite u priruniku za disk.) v Proverite kako su diskovi pripremljeni. Cvrsti diskovi treba da imaju DOS-ovu particiju i da budu formatirani. Ako to nije sluaj, izdelite diskove na particije (komandom FDISK) i formatirajte ih (komandom FORMAT).
389
Ispitajte proveru parnosti na SCSI magistrali. Ispitajte da li je provera parnosti na isti nain podeena na svim SCSI ureajima. Ako je nekim SCSI ureajima omoguena provera parnosti a drugima nije, SCSI sistem nee ispravno raditi. Proverite kablove i terminatore. Proverite da li su svi SCSI kablovi ispravno prikljueni i terminisani. Ako problem i dalje postoji, zamenite jedan po jedan SCSI disk i pri tom proveravajte funkcionisanje sistema.
Simptom 7.38. Sistem radi sporadino. PC se blokira ili SCSI adapter ne moe da pronae disk(ove). Isprekidan rad moe izazvati nekoliko ini
laca.
Sledee
provere e vam
pomoi da
otkrijete uzrok problema:
Proverite aplikativni softver. Pre bilo kakve akcije, proverite da problem nije izazvala aplikacija koja se izvravala kada je dolo do greke. Nestabilan i neispravan softver moe ozbiljno da utie na rad sistema. Isprobajte razne aplikacije da biste videli da li se sistem i dalje zamrzava (moete upotrebiti i DOS-ov dijagnostiki program koji je eventualno isporuen uz SCSI adapter). Ispitajte proveru parnosti na SCSI magistrali. Ispitajte da li je provera parnosti na isti nain podeena na svim SCSI ureajima. Ako je nekim SCSI ureajima omoguena provera parnosti a drugima nije, SCSI sistem e raditi
sporadino.
Proverite podeavanje SCSI ureaja. Ne smeju postojati dva SCSI ureaja u sistemu sa istim ID brojem. Drugi uobiajen uzrok nasuminog rada jesu pogreno prikljueni kablovi. Proverite da li su svi SCSI kablovi ispravno prikljueni i da li su njihovi konektori do kraja gurnuti u utinice. Osim toga, proverite i da li su kablovi ispravno terminisani. Proverite da li je dolo do sukoba oko resursa. Moda postoji sukob oko resursa izmeu SCSI adaptera i neke druge kartice u raunaru. Ispitajte sve kartice i postarajte se da nijedna od njih ne koristi istu liniju prekida, kanal DMA, niti UlI adresu kao SCSI adapter (ili za to upotrebite Device Manager pod Windowsom 95/98/ME). Ako otkrijete sukob oko resursa, promenite parametre kartice koju ste poslednju instalirali. Ukoliko problem nije reen, pokuajte s novom karticom SCSI adaptera.
To je dijagnostiki kod greke koji ukazuje na problem u 32-bitnoj kartici SCSI adaptera. Proverite da li je kartica ispravno i do kraja gurnuta u utinicu. Ona ne srne dodirivati druge kartice niti kablove. Drugi korak je da izvadite jedan po jedan ureaj iz
Simptom 7.39. Prikazuje se poruka o greci 096xxxx.
390
Poglavlje 7
SCSI lanca. Ako se ponovo uspostavi normalan rad raunara, uzrok problema je poslednji izvaen ureaj. (Tokom ovog postupka onemoguite upravljake programe izvaenih ureaja i eventualno promenite terminatore na preostalim ureajima.) Ako problem opstaje, izvadite sve SCSI ureaje iz raunara i ponovo ih pojedinano instalirajte ili nabavite nov SCSI adapter. To je dijagnostiki kod greke koji ukazuje na problem u 16-bitnoj kartici SCSI adaptera. Proverite da li je kartica ispravno i do kraja gurnuta u utinicu. Ona ne srne da dodiruje druge kartice niti kablove. Mogue reenje je vaenje jednog po jednog ureaja iz SCSI lanca. Ako raunar proradi normalno, uzrok problema je ureaj koji je poslednji izvaen iz sistema. (Tokom ovog postupka onemoguite upravljake programe izvaenih ureaja i promenite terminatore na preostalim ureajima ako treba.) Ako problem i dalje postoji, izvadite sve SCSI ureaje iz raunara i pojedinano ih ponovo instalirajte ili zamenite SCSI adapter.
Simptom 7.40. Prikazuje se poruka o greci 112xxxx. Simptom 7.41. Prijavljena je poruka o greci 113xxxx.
To je dijagnostiki kod greke koji ukazuje na problem u konfiguraciji sistemskog SCSI adaptera (ugraenog na matinu plou). Ako se na matinoj ploi nalazi ROM SCSI BIOS-a, proverite da nije zastareo i da li je ispravno i do kraja utaknut u podnoje. Ako problem i dalje postoji, zamenite ip SCSI kontrolera na matinoj ploi ili celu plou. Ukoliko moete, onemoguite ugraeni SCSI kontroler (ako je neispravan) i instaliraj te novu karticu SCSI adaptera. Otkrivena je greka u SCSI vrstom disku. Proverite da li su signalni kabI i kabI za napajanje ispravno prikljueni i da li je SCSI magistrala ispravno terminisana. Ponovo podelite SCSI disk na particije i formatirajte ga. Ako nema drugog reenja, zamenite SCSI disk novim.
Simptom 7.42. Prikazuje se poruka o greci 210xxxx. Simptom 7.43. Neki SCSI uredaj nee da radi uz odredeni SCSI adapter, mada su i adapter i uredaj ispravni. Po pravilu, radi se o klasinoj nekom-
patibilnosti ureaja i adaptera. Mada standard SCSI-2 i noviji poboljavaju kompatibilnost SCSI ureaja i kontrolera, jo uvek dolazi do ovakvih situacija. Prouite dokumentaciju izbirijivog ureaja i potraite napomene o nekompatibilnosti s kontrolerima (naroito s kontrolerima marke koju sada imate u raunaru). Ako pronaete takve napomene, videete da li su predvieni i namenski kratkospojnici, odnosno DIP preklopnici, pomou kojih moete otkloniti tu nekompatibilnost da biste koristili ureaj. Pozivanjem slube za tehniku podrku proizvoaa ureaja moete saznati koje su greke nedavno otkrivene, kao i njihova reenja (novu verziju SCSI BIOS-a, upravljakog
391
programa SCSI ureaja ili adaptera). Ako problem i dalje postoji, pokuajte sa slinim ureajem drugog proizvoaa (na primer, s jedinicom trake Connor umesto jedinice Mountain).
Simptom 7.44. Prikazuje se poruka o greci "No SCSI Controller Present". Najpre posumnjajte da je kontroler oteen ili nepropisno insta-
liran. Proverite instalaciju adaptera (ukljuujui parametre prekida, kanala DMAi UlI adrese) kako biste bili sigurni daje odgovarajui skup upravljakih programa ispravno instaliran. Ako sistem i dalje ne prepoznaje kontroler, premestite ga u drugi raunar. Ukoliko ni u njemu ne proradi, kontroler je verovatno neispravan i treba ga zameniti. U sluaju da proradi, moda prvi raunar ne podrava sve funkcije prekida 15h neophodne za konfigurisanje SCSI adaptera (poput SCSI adaptera kompanije AMI). Razmislite o prelasku na novu verziju sistemskog BIOS-a, naroito ako se radi o starijem BIOS-u. Moda postoji i novija verzija SCSI BIOS-a ili upravljakog programa SCSI adaptera koja moe reiti problem.
Simptom 7.45. SCSI adapter na PCI magistrali nije prepoznat i ne prikazuje se poruka SCSI BIOS-a. To se esto deava prilikom instaliranja novih
SCSI adaptera na PCI magistrali. Preporuujem da preduzmete sledee korake:

Proverite verziju PCI magistrale. Raunar mora imati PCI magistralu koja odgovara reviziji 2.0 (ili novijoj). BIOS matine ploe mora da podrava premoavanje PCI magistrala (engl. PCI to PCI bridges, PPB) i upravljanje magistralom. Radi se obino o greci (ili ogranienju) skupa ipova na starijim PCI matinim ploama, te ete verovatno otkriti da ta PCl kartica SCSI adaptera sasvim lepo radi u novijim raunarima. Ako raunar ne podrava PPB, SCSI adapter se na njemu ne moe koristiti za PCI magistralu. U tom sluaju, pokuajte sa SCSI adapterom za ISA magistralu ili zamenite matinu plou nekom s novijim skupom ipova. Aurirajte BIOS. Ako matina ploa podrava PPB, a problem nije reen, moda je uzrok u tome to ploa ne podrava sve mogunosti PPB-a po standardu PCI 2.0. U tom sluaju, zamenite BIOS matine ploe (ako postoji nova verzija). Proverite konfiguraciju utinice. Ako problem i dalje postoji, adapter se ne nalazi u utinici koja podrava upravljanje magistralom, ili ono u toj utinici nije omogueno. Konfiguriite utinicu za upravljanje magistralom pomou programa za podeavanje CMOS-a, odnosno pomou kratkospojnika na matinoj ploi (prouite dokumentaciju raunara da biste saznali kako se to tano radi).
392
Poglavlje 7
Simptom 7.46. Tokom podizanja sistema pojavljuje se poruka o greci "Host Adapter Configuration". Radi se, gotovo uvek, o konfiguraciji PCI
utinice u
kojoj se nalazi SCSI adapter. Dodelite neku liniju prekida toj utinici (to se obino radi pomou programa za podeavanje CMOS-a), ali tu liniju prekida ne srne da koristi drugi ureaj.
Simptom 7.47. Prikazuje se poruka o greci "No SCSI Functions in v Use". Cak i kad su SCSI adapter i ureaji ispravno instalirani ikonfigurisani,
takva poruka ima nekoliko otkrijete pravi:
moguih
uzroka, te
e sledei
postupci
pomoi
da
Proverite upravljake programe. Ne srne biti upravljakih programa za vrste diskove ukoliko u sistemu (fiziki) nema SCSI diskova. Pored toga, u datoteci CONFIG.SYS iskljuite pozivanje upravljakih programa za diskove ako je omoguen BIOS SCSI adaptera. U toj kombinaciji, upravljaki programi diskova nisu potrebni, mada biste mogli onemoguiti BIOS SCSI adaptera, a te programe ostaviti kakvi jesu. Proverite format diskova. Do ove greke moe doi ukoliko je vrsti disk formatiran pomou drugog SCSI kontrolera, koji ne podrava ASPI ili koristi specifian format. Na primer, kontroleri Western Digital rade samo sa vrstim diskovima Western Digital. U tom sluaju, upotrebite standardan kontroler.
se radi o jednostavnoj greci, ali s nekoliko moguih uzroka. Najverovatnije disk nema particiju za podizanje (komanda FDISK), ili nije formatiran za podizanje (komanda FORMAT). Ponovo izdelite disk na particije i formatirajte ga. Ako ete to uraditi pomou programa nezavisnog proizvoaa (TFORMAT), obavezno odgovorite Yes na pitanje treba li disk da bude sposoban za podizanje operativnog sistema (engl. bootable). Drugi uzrok moe biti da je disk formatiran pomou SCSI kontrolera drugog proizvoaa. U tom sluaju, nema druge nego da pomou sadanjeg kontrolera ponovo izdelite disk na particije i formatirate ga.
Simptom 7.49. Prikazuje se poruka "Device fails to respond-No devices in use. Driver load aborted." Verovatno je neki SCSI ureaj iskljuen ili neiSimptom Found". 7.48. Prikazuje se poruka o greci "No Boot Record
Najee
spravno prikljuen. Proverite da li su svi SCSI ureaji ukljueni i da li su ispravno prikljueni. Moda ureaj jeste ukljuen, ali ne odgovara na komandu inquiry; to se dogaa kada je SCSI ureaj neispravan ili ga adapter ne podrava. Mogue reenje je da promenite standardni poloaj kratkospojnika na tom

ureaju,
393
poto on treba sam da se zavrti i prijavi da je spreman (engl. Spin Up and Come Ready). Moda dva SCSI ureaja imaju isti ID broj. Proverite ID brojeve svih ureaja u SCSI lancu - svaki od njih mora imati jedinstven ID broj. Postoji mogunost daje za taj tip ureaja uitan pogrean upravljaki program. Proverite u datoteci CONFIG.SYS da li se uitavaju odgovarajui upravljaki programi prema tipu diska (za vrsti disk potrebna je datoteka TSCSI.SYS, za razliku od CD itaa).
Simptom 7.50. Prikazuje se poruka o greci "Unknown SCSI Device or Waiting for SCSI Device". Cvrsti disk na SCSI magistrali nije uspeo da se
v
podigne kao primarni disk. Proverite da li je primarni disk dobio ID broj 0, i da li je izdeljen na particije i formatiran kao primarni disk. Ako treba, podignite sistem s diskete uz ASPI program za upravljanje kao jedini koji se uitava pomou datoteke CONFIG.SYS. Zatim formatirajte disk. Mogue je i da SCSI magistrala nije ispravno terminisana (ili vrsti disk ne daje adapteru signal TERMPWR). Proverite terminatore na krajevima magistrale i signal TERMPWR. To se obino dogaa tokom formatiranja. XX je kod koji definie proizvoa (i morate se s njim povezati da biste saznali ta znai). Najea greka se sastoji u pokuaju deljenja diska na particije, a da disk prethodno nije bio podvrgnut formatiranju niskog nivoa. U tom sluaju, pokrenite usluni program za formatiranje niskog nivoa isporuen uz taj SCSI disk i potom ponovo pokuajte s podelom na particije. U protivnom, treba preduzeti drugaiji postupak, u zavisnosti od prirode greke.
Simptom 7.52. Posle prikazivanja zaglavlja 810S-a SCSI adaptera, pojaSistem eka oko vljuje se poruka "Checking for SCSI target O LUN O". trideset sekundi i zatim prijavljuje BIOS not installed. no INT 13h device found. Potom se sistem normalno podie. BIOS pokuava da pronae disk sa Simptom 7.51. Prikazuje se poruka o greci "CMD Failure XX".
ID brojem ili 1, ali nijedan disk se ne odaziva. Ako nema SCSI diska u raunaru, treba onemoguiti SCSI BIOS.
Simptom 7.53. Sistem se blokira poto se pojavi zaglavlje SCSI 810S-a. Tu
greku obino prouzrokuje neispravan terminator. Proverite da li su ureaji na krajevima SCSI lanca (unutranji ili spoljanji) ispravno terminisani, da li svi imaju jedinstvene ID brojeve, ali i da li svaki ureaj koristi jedinstvene resurse (linije prekida, adrese BIOS-a i UlI adrese). Pored toga, onemoguite opciju Shadow RAM u programu za podeavanje CMOS-a.
394
Poglavlje 7
Simptom 7.54. Tokom podizanja prikazuje se zaglavlje SCSI BIOS-a, zatim Kartica adaptera ima istu adresu poruka "Host Adapter Diagnostic Error".
prikljuka
kao i neka druga kartica u raunaru, ili je adresa adaptera promenjena na 140h, a BIOS je omoguen. Neki SCSI adapteri mogu da koriste BIOS na adresi 140h, pa proverite da li postoji sukob oko U/I adresa. Promenite konfiguraciju SCSI adaptera.
Simptom 7.55. Posle instaliranja SCSI adaptera za magistralu VL, sistem se blokira tokom podizanja. Verovatno je VL SCSI adapter sposoban za upra-
vljanje magistralom, te zahteva VL utinicu koja omoguava potpun 32-bitni pristup magistrali. Veina VL matinih ploa ima neke podreene utinice i (ili) neke nadreene. SCSI adapter mora biti utaknut u nadreenu (engl. master) utinicu. Ako niste sigurni da li raunar omoguava upravljanje magistralom, niti znate ima li matina ploa neku nadreenu utinicu, raspitajte se kod proizvoaa raunara. Pored toga, utinica u koju je utaknut SCSI adapter mora primati napon od 5 V i radni takt od 33 MHz ili manje. Brzina VL magistrale obino se zadaje kratkospojnikom na matinoj ploi. On treba da stoji u poloaju "vie od 33 MHz". Na ploi treba omoguiti rad ke memorije s neprestanim osveavanjem (engl. write-through caching). To se radi pomou programa za podeavanje CMOS-a ili kratkospojnikom na samoj ploi. (Ako su mogua oba naina, pobrinite se da i jedan i drugi zadaju istu vrednost tog parametra.)
Simptom 7.56. Posle zamene procesora na raunaru sa VL magistralom nekim brim modelom, sistem se zamrzava uz instaliranu VL karticu SCSI Najverovatnije adaptera, ili nee da se podigne sa vrstog diska SCSI.
postoji neusklaenost SCSI adaptera i lokalne VL magistrale u pogledu DMA ili drugih vremenskih odnosa signala. SCSI adapter verovatno lepo radi na VL magistralama brzine do 33 MHz. Bri procesori mogu poveati brzinu magistrale iznad 33 MHz, a onda raznolikost u dizajnu matinih ploa, skupa ipova ili procesora izazivaju sporadino funkcionisanje ili potpuni otkaz SCSI adaptera. Problem se moe reiti na vie naina: Ukoliko matina ploa ima kratkospojnike za zadavanje brzine VL magistrale, postavite taj kratkospojnik u poloaj "vie od 33 MHz". Moda se ta brzina zadaje pomou programa za podeavanje CMOS-a. U programu za podeavanje CMOS-a moete onemoguiti spoljnu ke memoriju procesora, ili promeniti nain njenog rada, tako da bude s neprestanim osveavanjem umesto s povremenim osveavanjem (engl. writeback cache).
395
Unutranja ke memorija nekih procesora takoe moe izazvati blokiranje VL SCSI adaptera. Proverite to tako to ete je onemoguiti. Moda morate smanjiti brzinu procesora da bi SCSI adapter normalno radio. Neka tokom podizanja sistema reim Turbo bude onemoguen, zatim ga ponovo omoguite posle podizanja.
Simptom 7.57. VL SCSI adapter ne radi uz procesor tipa SLe.
Ta greka e obino deava na starijim VL matinim ploama. VL SCSI adapteri ne rade uz procesore SLC, poto oni koriste 16-bitnu arhitekturu, a ne 32-bitnu kao VL magistrala. Retko koji VL SCSI adapter funkcionie u toj konfiguraciji. Zato upotrebite SCSI adapter za ISA magistralu, umesto onoga za magistralu VL.
Simptom 7.58. Prilikom korienja programa za upravljanje memorijom Qualitas 386MAX na raunarima sa SCSI adapterom i magistralama ISA ili VL, sistem se rui tokom podizanja. Poznato je da 386MAX prouzrokuje
probleme kod SCSI sistema, pa ete morati da promenite njegovu komandnu liniju. Najpre onemoguite uitavanje programa 386MAX tokom podizanja; zatim njegovoj komandnoj liniji dodajte kljunu re NOIOWRAP. To e omoguiti podizanje sistema i uz uitan 386MAX.
Simptom 7.59 Prilikom instaliranja SCSI adaptera za ElSA magistralu i izvravanja uslunog programa za njeno podeavanje, pojavljuje se poruka o greci "ElSA configuration slot mismatch" ili "board not found in slot
x". Ovu greku izaziva kartica koja nije do kraja legla u ElSA utinicu. To moete proveriti tako to ete podii sistem s diskete i upisati DOS-ovu komandu Debug, posle ega ete dobiti odzivnik te komande (crticu). Zatim upiite i (razma k) Xc80 gde je Xbroj ElSA utinice u koju je kartica utaknuta. Ako dobijete kod 04, kartica je ispravno utaknuta i uzrok problema je negde drugde. Ako dobijete kod FF, karticu bolje utaknite (pritisnite je nadole). Iskljuite raunar pre nego to to uradite.
Simpto 7.60. SCSI adapter za ElSA magistralu ne moe se konfigurisati u reimu Enhanced. Dobijate poruku Unable to initialize host a d a pte r. ili se sistem rui poto SCSI BIOS pregleda svoje (SCSI) ureaje.
Takve greke su najee ograniene na matine ploe koje ne podravaju okidanje signala prekida nivoom (engl. level INT triggering). Takvi skupovi ipova (npr. Hint i SiS) zahtevaju da se konfiguracija adaptera (datoteka .CFG) donekle izmeni. U datoteku !ADPOOOX.CFG unesite sledee izmene:
396
Poglavlje 7
CHOICE = "Enhanced Mode" FREE INT=IOPORT(l) LOC (7 6 2 1 O) 100008

LI NK
IRO=ll 12110115\1419 SHARE = "AHA-1740 (Change to: SHARE - NO) TRIGGER = LEVEL (Change to: TRIGGER = EDGU INIT=IOPORT(3) LOC (4 3 2 1 O) 100108 100118 100018 10108 1 101018 I 100008 (Promenite prvu nulu (gledano sleva nadesno) u svakom binarnom broju u jedinicu; Primer: 100108 = 110108)
Druga mogunost je da preuzmete najnoviju datoteku .CFG za taj SCSI adapter (ASWC174.EXE). Prekonfiguriite karticu pomou nove datoteke .CFG i izaberite edgetri ggered IRO.
Simptom 7.61. Adaptecov softver EasySCSI prouzrokuje greku memorije pod Windowsom 9S/9S/ME. Poto ponovo instalirate verziju 4.0x Adapte-
covog softvera, dobijate poruku: ADPST32 caused an invalid page fault in module MCUISTF.dll at 015f:007d1bf7 . Nakon to dobijete ovu poruku, raunar se zamrzava. Greku prouzrokuje Adaptecov SCSI adapter 3940UW Dual Channel, ako prethodno omoguite parametre Write Cache i Read Cache u programu SCSI Explorer (koji se isporuuje uz EZ-SCSI 4.0x), odnosno ako deinstalirate EZ-SCSI i pokrenete rau nar pre nego to pokuate ponovo da instalirate taj softver. Treba da obnovite standardne vrednosti SCSI BIOS-a:
1. Pokrenite raunar. Poto ugledate zaglavlje BIOS-a SCSI adaptera, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl + A da biste pokrenuli program za njegovo podeavanje. 2. U programu za podeavanje pritisnite taster F6 (odnosno drugi odgovarajui taster) da biste obnovili vrednosti parametara podeene u fabrici. Ako koristite dvokanaini SCSI adapter, to morate obaviti za svaki kanal posebno. 3. Iskljuite raunar i ponovo ga ukljuite. 4. Deinstalirajte i ponovo instalirajte softver EZ-SCSI.
397
Simptom 7.62. Imate potekoa sa SCSI adapterom za PCI magistralu proizvoaa Buslogic. Ako je u raunaru BusLogicov SCSI kontroler za magistralu PCI, Device Manager Windowsa 95/981ME prikazuje uzvinik u utom kruiu pored njegove ikonice, ili su performanse sistema ispod oekivanih. Do greke dolazi ukoliko kontroler nije podeen kao pravi PCI ureaj. Da biste ga i pravno konfigurisali, uklonite kratkospojnike iz njegovog donjeg desnog ugla. Kad uklonite kratkospojnike, raunar ga prepoznaje kao ureaj koji podrava reim "utakni i koristi"; a ako ih ne uklonite, raunar ga prepoznaje kao stari ureaj i ne ubraja ga meu one koji podravaju taj reim. Pored toga, tada se kontroleru dodeljuje standardna UlI adresa (330h, 334h, l30h ili l34h), umesto visoke PCI adrese. Po pravilu, ako je oznaka verzije u gornjem desnom uglu kontrolera -Ol-4.23K (ili novija), on podrava reim PCI i kratkospojnike treba izvaditi. Ako je oznaka verzije starija od -Ol-4.23K, ostavite kratkospojnike. Simptom 7.63. Nastale su potekoe sa Adaptecovim SCSI kontrolerom i ureajem CD-RW. Raunar sa operativnim sistemom Windows 98 zamrzava e prilikom podizanja, ili radi sporo kada pokuate da pristupite diskovima. Do problema dolazi ukoliko koristite Adaptecov SCSI adapter AHA-2940U2W i neki SCSI ureaj CD-RW. Upravljaka datoteka AIC78U2.MPD, koja se isporuuje uz adapter, nije potpuno kompatibilna s Windowsom 98. Da biste reili ovaj problem, preuzmite datoteku 7800W9X.EXE sa Adaptecove Web lokacije. Ta samoraspakujua datoteka sadri poboljane upravljake programe za Adaptecov SCSI adapter AHA-2940U2W. Simptom 7.64. Windows 98 ne prepoznaje SCSI CD ita posle nadogradnje operativnog sistema. Kada program Windows 98 Setup prvi put ponovo pokrene raunar, ne moe da pristupi SCSI CD itau, pa dobijate poruku da se neke datoteke ne mogu pronai (imena datoteka zavise od hardvera u raunaru). Poto Setup zavri rad i vi pokuate da pokrenete Windows 98, raunar se zamrzava, a na crnom ekranu se prikazuje samo kursor. Radi se, gotovo uvek, o tome da se datoteka HIDE120.COM (povezana sa ureajem LS120) uitava pozivom iz datoteke AUTOEXEC.BAT. Otvorite datoteku AUTOEXEC.BAT i onemoguite uitavanje datoteke HIDE120 stavljanjem oznake REM na poetak njene komandne linije, koja glasi ovako: d:\lsl120\hide120.com
Poglavlje
Referentni vodi kroz DOS-ove komande
Nema sumnje da su Windows 95/981Me i tehnologija "utakni i koristi" mnogo doprineli "automatskom" podeavanju PC raunara. Automatsko prepoznavanje prikljuenog hardvera, automatsko instaliranje upravljakih programa za rad u zatienom reimu i manja zavisnost od datoteka za podizanje (CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT) pojednostavili su mnoge teke i dugotrajne zadatke konfigurisanja iz proteklih godina. Meutim, kada radite na PC raunarima bez Windowsa 95/981Me (ili kada Windows nee da se podigne) moraete da se posluite DOS-ovim komandama i uslunim programima da biste uspostavili funkcionisanje sistema. Ovaj referentni vodi kroz DOS-ove komande obuhvata i njegove uslune programe i funkcije koje se mogu koristiti samo u komandnim datotekama (engl. batch file).
Tasteri
preice
u DOS-u
Moraete
Naredni tasteri slue kao preice u DOS-u:
Fl prikazuje poslednju komandu slovo po slovo.
vie puta da
pritisnete Fl dok se ne prikae cela poslednja komanda. F2 prikazuje poslednju komandu do naznaenog slova. Na primer, ako je prethodna komanda bila
dir windows lp
komanda F2 i N
imae
rezultat
dir wi
F3 prikazuje celu prethodnu komandu. F4 brie u prethodnoj komandi sva slova ispred naznaenog (suprotno od F2).
400
Poglavlje 8
F5 kopira tekui red u bafer (meumemoriju). F6 ubacuje znak Ctrl+Z koji se esto koristi u komandnoj liniji.
DOS-ove komande i funkcije

Ovo poglavlje predoava spisak DOS-ovih komandi uz funkcija, kao i svih njihovih delova, opcija i parametara.
APPEND
tumaenje
njihovih
da otvaraju datoteke podataka u naznaenim direktorijumima, isto kao da se nalaze u tekuem direktorijumu. Pie se ovako: APPEND [[disk&]putanja[; .. . ]][/X[&ON I
: OFF]][/PATH:ON IPATH:OFF][/E]&] [d i s k&] Put anj a zadaje disk i direktorijum koji se izjednaavaju s tekuim.
Omoguava programima
I X: ON zadaje da se dodati (engl. append) direktorijumi obuhvate prilikom
traenja datoteka i izvravanja aplikacija. IX: OFF zadaje da se dodati direktorijumi obuhvataju samo prilikom zahteva za otvaranje datoteka. I PA TH: ON zadaje da se dodati direktorijumi obuhvataju i prilikom zahteva za operacije s datotekama u kojima je ve zadata putanja. I PATH: OFF ponitava delovanje opcije I PATH: ON. I E snima kopiju spiska dodatih direktorijuma u promenIjivu okruenja APPEND. I E se moe upotrebiti samo u prvoj komandi APPEND zadatoj posle pokretanja sistema. Upiite APPEND ; da biste obrisali spisak dodatih direktorij uma. Upiite APPEND bez parametara da biste prikazali spisak dodatih direktorijuma.
ASSIGN Ova komanda preusmerava zahteve za operacijama na jednom disku (disketi, particiji) na drugi disk. Pie se ovako:
ASSIGN [x[&]=y][ ... ]]&] ASSIGN ISTATUS
X zadaje slovnu oznaku diska koji treba preusmeriti.

Y zadaje slovnu oznaku diska na koji
treba preusmeriti zahteve za diskom x : . I STATUS prikazuje trenutno preusmeravanje diskova.
Upiite ASS I GN bez parametara da biste vratili sve prvobitne slovne oznake diskova.
Referentni
vodi
kroz DOS-ove komande
401
ATTRIB
Ova komanda prikazuje ili menja atribute datoteka. Pie se ovako: ATTRIB [+R I -R][+A I -A][+S -S][+H I H][[disk&][putanja]imedatoteke][/S]
[ + J zadaje atribut.
[ -] uklanja atribut. Rje atribut datoteka "samo za itanje". A je atribut datoteka koje se arhiviraju. S je atribut sistemskih datoteka. H je atribut skrivenih datoteka. I S obrauje datoteke svih direktorijuma u navedenoj putanji.
BACKUP
Ova komanda pravi rezervnu kopiju jedne datoteke ili vie datoteka s jednog diska na drugi. Pie se ovako: BACKUP izvor odredite:
[/S][/M][/A][/F[&veliina]][/O:datum[/T:vreme]] [/L[disk&][putanja]zapisnikadatoteka]]
i zvor zadaje datoteku, disk ili direktorijum iju rezervnu kopiju treba napraviti. o d r e d i t e zadaje disk na koji treba smestiti rezervnu kopiju. I S pravi rezervnu kopiju sadraja poddirektorijuma. I M pravi rezervnu kopiju samo datoteka izmenjenih od poslednje izrade rezervne kopije. I A dodaje rezervnu kopiju datoteka postojeem disku za uvanje rezervnih kopija. IF: [vel i i na] zadaje veliinu diska koji treba formatirati. ID: datum pravi rezervnu kopiju samo datoteka izmenjenih posle zadatog datuma (ukljuujui i taj dan). IT: vreme pravi rezervnu kopiju samo datoteka izmenjenih posle zadatog vremena. IL[disk&][putanja]zapisnikadatoteka] pravi zapisniku datoteku i stavku u njoj, i tu zapisuje postupak izrade rezervne kopije.
402
Poglavlje 8
BREAK
Ova komanda zadaje ili otklanja proveravanje proirenih kodova Ctrl+C. Pie se ovako:
BREAK [ON
OFF]
Upiite BREAK bez parametara da biste prikazali tekue stanje ove komande.
BUFFERS
Ova komanda zadaje broj dodeljenih bafera iz memorije. Pie se ovako:
BUFFERS=x
x je potrebni broj bafera.

CALL Ova komanda poziva jednu komandnu datoteku iz druge. Pie se ovako:
CALL [disk&][putanja]imedatoteke [parametri komandne datoteke] pa ramet ri komandne datoteke zadaju parametre koji su neophodni komandnoj liniji komandne datoteke.
CD ili CHOIR Ova komanda prikazuje naziv treba prei. Pie se ovako:
tekueg
direktorijuma, odnosno onog u koji
CHOIR [disk&][putanja] CHOIR[ .. ] CD [disk&][putanja] CO[ .. ]

Upiite CD d i s k: da biste prikazali tekui direktorijum naznaenog diska. Upiite CD bez parametara da biste prikazali tekui disk i direktorijum.
CHCP Ova komanda prikazuje broj aktivne kodne stranice ili ga zadaje. Pie se ovako:
CHCP [nnn] nnn zadaje broj kodne stranice. Upiite CH Cp bez parametara da biste prikazali broj aktivne kodne stranice.
403
CHKDSK
Ova komanda proverava disk i prikazuje izvetaj o njegovom stanju. Pie se ovako:
CHKDSK [disk&][[putanja]imedatoteke][/F][/V] [d i s k&] [p u t an j a] zadaje disk i direktorijum koji treba proveriti. i medatoteke zadaje naziv datoteka kojima treba ispitati fragmentiranost.
I F ispravlja otkrivene greke na disku. I V prikazuje celu putanju i naziv svake datoteke na disku.
Upiite CHKDSK bez parametara da biste proverili stanje
tekueg
diska.
CHOICE
Ova komanda omoguava biranje izmeu vie opcija. Pie se ovako:
CHOICE IC:xxx . . [tekst]
IC: xxx .. prikazuje spisak brojeva koji
oznaavaju ponuene opcije.
[tekst] je tekst koji opisuje ponuene opcije.
CLS
Ova komanda brie sliku na ekranu. Pie se ovako:
CLS
COMMAND
Ova komanda ovako:
pokree
novu kopiju komandnog procesora MS-DOS. Pie se

[ureaj]
COMMAND [[disk&][putanja] niz][lMSG] [disk&][putanja
[/E:nnnnn][/P][/C
zadaje direktorijum koji sadri
datoteku COM-
MAND.COM. u reaj zadaje ureaj koji treba koristiti za unoenje komandi i njihov prikaz. I E: nnnnn zadaje poetnu veliinu okruenja od nnnnn bajtova. I p ini novi komandni procesor trajnim (ne moete izai iz njega). I C znakovni ni z izvrava zadatu komandu i potom se zaustavlja. IMSG odreuje da se sve poruke o grekama smetaju u memoriju. Uz ovu opciju treba zadati I P.
404
Poglavlje 8
COMP Ova komanda poredi sadraj dveju datoteka, odnosno skupova datoteka. Pie se ovako:
COMP [datal][data2][/D][/A][/L][/N=broj][/C]
d a t a 1 zadaje lokaciju i ime prve datoteke (ili imena vie datoteka) koja se
poredi. d a t a 2 zadaje lokaciju i ime druge datoteke (ili imena vie datoteka) koja se poredi. I D prikazuje razlike datoteka u decimalnom formatu. Podrazumevani format je heksadecimalni. I A prikazuje razlike pomou ASCII znakova. I L prikazuje broj svakog reda koji se razlikuje. IN=broj poredi samo broj prvih redova svake datoteke. I C zanemaruje veliinu slova prilikom poreenja datoteka. Da biste uporedili skupove datoteka, upotrebite dokerske znakove u parametrima dat a1 i dat a2.
COpy Ova komanda kopira jednu ili vie datoteka na drugu lokaciju. Pie se ovako:
COPY [lA I lB] izvor [lA I lB] [+ izvor [lA [+... ]][odredite [lA lB] [IV]

I lB]
i zvor zadaje datoteku ili datoteke koje treba kopirati. I A ukazuje na datoteku ASCII teksta. I B ukazuje na binarnu datoteku. odredi te zadaje direktorijum i (ili) ime nove datoteke (ili datoteka). I V proverava da li su nove datoteke ispravno upisane.
Za dodavanje jedne ili vie datoteka na kraj druge datoteke, navedite ime druge kao odredite, a one koje dodajete kao izvor. Moete koristiti i dokerske znake.
CTTY Ova komanda menja terminal koji upravlja raunarom. Pie se ovako:
CTTY
ureaj
ureaj
je terminal koji elite da koristite (poput prikljuka COM!).
405
DATE
Ova komanda prikazuje datum ili ga zadaje. Pie se ovako: DATE [datum] Upiite DATE bez parametara da biste prilazali tekui datum i poziv da upiete novi. Pritisnite Enter ako hoete da zadrite isti datum.
DEBUG
Ova komanda pokree DEBUG, alatku za testiranje i menjanje programa. Pie se ovako: DEBUG [[disk&][putanja]imedatoteke [datotekazatestiranjeparametri]]
[di s k&] [putanj a] i medatoteke zadaje datoteku koju treba testirati. da tote ka za tes t i ra nj e - pa ramet r i zadaje parametre komandnoj liniji koji su neophodni datoteci to je treba testirati.
Poto se DEBUG pokrene, upiite? da biste prikazali spisak komandi za testi ranje 1 menjanje programa.
DEFRAG
Ova komanda prerasporeuje klastere pojedinih datoteka u kontinualna podruja na disku. Pie se ovako: DEFRAG e/opcije] [sortiranje]
/ F defragmentira datoteke i sav nezauzeti prostor prerasporeuje na kraj
diska. / U defragmentira datoteke, ali ne prerasporeuje nezauzeti prostor na disku. / V proverava da li su sve datoteke ispravno upisane (prilikom zamene sadraja klastera). / B pokree raunar posle izvravanja komande DEFRAG. / S zadaje opcije sortiranja: abecedno po imenu datoteke obrnuto abecedno po imenu datoteke abecedno po nastavku imena datoteke obrnuto abecedno po nastavku imena datoteke rastuim nizom po datumu i vremenu nastanka/izmene datoteke opadajuim nizom po datumu i vremenu nastanka/izmene datoteke rastuim nizom po veliini datoteke opadaj uim nizom po veliini datoteke
406
Poglavlje 8
DEL ili ERASE Ove komande briu jednu datoteku ili vie njih. Piu se ovako:
DEL [disk&][putanja]imedatoteke [lP] ERASE [disk&][putanja]imedatoteke [lP]
[disk&][putanja]imedatoteke zadaje datoteke koje treba obrisati. Vie datoteka zadajete korienjem dokerskih znakova. I P trai potvrdu pre brisanja svake datoteke.
DELTREE Ova komanda brie ceo direktorij um. Pie se ovako:
DELTREE [putanja]
DEVICE Ova komanda u datoteci CONFIG.SYS Pie se ovako:
uitava (poziva) upravljaki program.
DEVICE=[putanja i ime datoteke] [Iopcije] DEVICEHIGH=~putanja i ime datoteke] [Iopcije] putanja i ime datotekeje cela putanja do datoteke upravljakog programa. lopci je su parametri komandne linije konkretnog upravljakog programa.
DIR Ova komanda prikazuje spisak datoteka i poddirektorijuma nekog direktorijuma. Pie se ovako:
DIR [disk&][putanja][imedatoteke][/P][/W][/A[[&] atributi]][/O[]redosled sortiranja]][/S][/B][/L][&]
[d i s k&] [putanj a] [i medatoteke ] zadaje disk, direktorijum i (ili) datoteke koje treba prikazati. I P zaustavlja prikazivanje posle svakog punog ekrana informacija. IW koristi iroki format prikazivanja. I Aprikazuje datoteke zadatih atributa: direktorijume (D), datoteke "samo za itanje" (R), skrivene datoteke (H), datoteke koje se arhiviraju (A) i sistemske datoteke (S). lO prikazuje datoteke po redosledu sortiranja. redos l ed sort i ranj a zadaje tip razvrstavanja koje moe biti abecedno po imenu datoteke (N), rastue po veliini datoteke (S), abecedno po nastavku imena datoteke (E), po datumu i vremenu nastanka/izmene datoteke (D) ili po grupnim direktorijurnima (G).
407
I S prikazuje datoteke uzadatom direktorijumu i njegovim poddirektori-
Jurmma. I B koristi skraeni format (bez zaglavlja i saetka). I L koristi mala slova. Ove opcije mogu biti unapred zadate u promenijivoj okruenja DIRCMD.
DISKCOMP Ova komanda poredi sadraj dveju disketa. Pie se ovako:
DISKCOMP [diskI: [disk2&]][/l][/8]

II poredi samo prvu stranu disketa.
18 poredi samo prvih osam sektora svake putanje na disketi.
DISKCOPY Ova komanda kopira sadraj jedne diskete na drugu. Pie se ovako:
DISKCOPY [diskI: [disk2&]][/l][/V]

I l kopira samo prvu stranu disketa. I V proverava da li su podaci ispravno kopirani.
Diskete moraju biti istoga tipa. Za d i s k1 i d i s k2 moete zadati isti disk. DOSKEY Ova komanda omoguava menjanje komandne linije, komande MS-DOS-a i pravi makroe. Pie se ovako:
vraa
prethodne
DOSKEY [/REINSTALL][/BUFSIZE=veliina][/MACROS] [/HISTORY][/INSERT I 10VERSTRIKE][imemakroa=[tekst]]

I REI NSTALL instalira novu kopiju komande DOSKEY.
IBUFSIZE=vel i i na zadaje veliinu bafera za pamenje prethodnih komandi. IMACROS prikazuje sve makroe komande DOSKEY. I HI STO RY prikazuje sve komande zapamene u memoriji. /INSERT zadaje da se novi tekst umee u stari (koji se razmie). lOVERSTRI KE zadaje da novi tekst zamenjuje stari. i mema kroa zadaje ime makroa koji ete napisati. t e k s t zadaje komande koje elite da snimite pod imenom makroa.
408
Poglavlje 8
Slede tasteri posebne namene pod komandom DOSKEY: Strelica nagore i strelica nadole prikazuju prethodnu i komandu. ESC brie sadraj komandne linije. F7 prikazuje zapamene komande. ALT+F7 brie zapamene komande iz memorije. F8 pretrauje zapamene komande. F9 bira zapamenu komandu po broju. Alt+F10 brie definicije makroa.
"
sledeu zapamenu
Slede posebni kodovi u definicijama makroa komande DOSKEY:
je znak koji razdvaja komande i omoguava unoenje vie komandi u makro. $1 - $ 9 su parametri grupne obrade i odgovaraju parametrima % - % u 1 9 komandnim datotekama. $ * je simbol koji e biti zamenjen svim onim to sledi posle imena makroa na komandnoj liniji.
$T
DOSSHELL
Ova komanda pokree komandni procesor za MS-DOS. Pie se ovako: DOSSHELL [/T[&res[n]]][/B]&] DOSSHELL [/G[&res[n]]][/B]&]
IT
pokree
komandni procesor za MS-DOS u tekstualnom reimu rada. : re s [n] su slovo (L, M, H) i brojka koji zadaju rezoluciju ekrana. I B pokree komandni procesor za MS-DOS u crno-belom grafikom v reZlmu. I G pokree komandni procesor za MS-DOS u grafikom reimu.
ECHO
Ova komanda prikazuje poruke, odnosno ukljuuje i unesenih komandi na ekranu. Pie se ovako:
iskljuuje
prikazivanje
ECHO [ON I OFF] ECHO [poruka]

Upiite ECHO bez parametara da biste prikazali tekue stanje ove komande.
409
EDIT Ova komanda pokree MS-DOS-ov program Editor, koji slui za pisanje i menjanje ASCII datoteka. Pie se ovako:
EDIT [[disk&J[putanjaJimedatotekeJ[/BJ[/GJ[/HJ[/NOHIJ [di sk&][putanjaJimedatoteke zadaje parametre ASCII datoteke koju treba editovati. I B omoguava korienje monohromatskog monitora uz grafiku karticu u boji. I G obezbeuje najbre osveavanje CGA monitora. I H prikazuje maksimalan broj redova koji postojei hardver moe da prikae. I NOHI omoguava korienje monitora bez podrke za prikazivanje jako osvet1jenih delova slike.
EDLlN Ova komanda pokree MS-DOS-ov linijski editor teksta Edlin. Pie se ovako:
EDLIN [disk&J[putanjaJimedatoteke [/BJ

lB
nareuje
editoru da zanemari znakove za kraj datoteke (Ctrl+Z).
EMM386 Ova komanda iskljuuje ili EMM386. Pie se ovako:
ukljuuje
podrku za proslrenu memoriju
EMM386 [ON
I OFF I AUTOJ[W=ON I W=OFFJ
ON I OFF I AUTO ukljuuje ili iskljuuje upravljaki program EMM386.EXE, odnosno prebacuje ga u automatski reim. W=ON I OFF ukljuuje ili iskljuuje podrku Weitekovog koprocesora.
EXE2BIN Ova komanda prevodi izvrne datoteke .EXE u binarni format. Pie se ovako:
EXE2BIN [diskl&J[putanjalJulazna-datoteka [putanja2Jizlazna-datotekaJ
[[disk2&J
ul azna -datoteka zadaje ime datoteke .EXE koju treba prevesti u binarni format. i zl azna -dat ot e ka zadaje ime binarne datoteke koju treba napraviti.
410
EXIT
Poglavlje 8
Ova komanda zatvara komandni procesor COMMAND.COM. Pie se ovako: EX IT

EXPAND
Ova komanda prouzrokuje raspakivanje komprimovane datoteke ili vie njih. Pie se ovako: EXPAND [-r] Izvor [Odredite]

- r automatski menja imena raspakovanih datoteka, ali vai samo za datoteke komprimovane uz parametar - r. I zvor zadaje ulaznu datoteku, odnosno datoteke. Dokerski znakovi se mogu koristiti. Odredi te zadaje ime i (ili) putanju odredine datoteke i moe biti ime direktorijuma. Ako Izvor predstavlja vie datoteka a parametar - r nije zadat, Odredi te mora biti neki direktorij um. Dokerski znakovi se ne mogu koristiti.
FASTOPEN
Ova komanda skrauje vreme potrebno za otvaranje esto korienih datoteka i direktorijuma. Pie se ovako: FASTOPEN disk:[[=]n][disk:[[=]n][ ... ]][/X]
d i s k: zadaje vrsti disk s kojim komanda Fastopen treba da radi.

n zadaje maksimalan broj
lokacija datoteka koje komanda Fastopen pamti u
svom bafem. IX zauzima proirenu memoriju za bafer komande FASTOPEN.
FC Ova komanda poredi dve datoteke, odnosno dva skupa datoteka, i prikazuje razlike izmeu njih. Pie se ovako: FC [/A][/C][/L][/LBn][/N][/T][/W][/nnnn][diskl&] [putanjal]imedatotekel [disk2&][putanja2]imedatoteke2
ili
[&@CPIX:FC lB [diskl&][putanjal]imedatotekel [putanja2]imedatoteke2
I B izvrava binarno poreenje.
[disk2&]
I A prikazuje samo prvi i poslednji red svakog skupa razlika.
411
I C zanemaruje veliinu slova u poreenju. I L poredi datoteke kao ASCII tekst. I LBn ograniava maksimalan broj uzastopnih razlika koje treba prijaviti na
zadati broj redova. I N prikazuje brojeve redova u ASCII poreenju. IT ne zamenjuje tabulatore razmacima. IW komprimuje praznine (tabulatore i razmake) tokom poreenja. I nnnn zadaje broj uzastopnih redova koji se moraju podudarati posle pronaene nepodudarnosti.
FDISK Ova komanda podeava vrsti disk za rad s MS-DOS-om. Pie se ovako:
FOISK
FIND Ova komanda traga za odreenim tekstualnim nizom u nekoj datoteci, odnosno u vie datoteka. Pie se ovako:
FIND [/VJ[/CJ[/NJ[/IJ [putanjaJimedatoteke[ ... JJ
"niz"
[[disk&J
I V prikazuje sve redove koji ne sadre zadati niz znakova.
I C prikazuje samo ukupan broj redova koji sadre zadati niz znakova. I n prikazuje sve redove koji sadre zadati niz znakova i brojeve tih redova.
I I zanemaruje veliinu slova tokom pretraivanja.
zadaje tekstualni niz za kojim se traga. [disk&J[putanjaJimedatoteke zadaje datoteku ili datoteke koje treba pretrazItl.
" n i z"
v'
Ako putanja nije zadata, komanda FI NO pretrauje tekst upisan posle odzivnika, odnosno tekst preusmeren iz druge komande.
FOR
Ova komanda izvrava zadatu komandu za svaku datoteku iz skupa datoteka. Pie se ovako: FOR %promenljiva IN (skup) DO komanda [parametri komandeJ
i va zadaje zamenljivi parametar. (s kup) zadaje skup od jedne datoteke ili vie datoteka. Mogu se koristiti dokerski znakovi.
% ome n1j pr
412
Poglavlje 8
komanda zadaje komandu koju treba izvriti za svaku datoteku. pa rametri komande definiu parametre ili opcije zadate komande.
Da biste koristili komandu FOR u komandnim datotekama, zadajte % pr o% menl j i va umesto %promenl j i va.
FORMAT Ova komanda formatira disk za korienje pod MS-DOS-om. Pie se ovako:
FORMAT FORMAT IS]&] FORMAT FORMAT
disk: [/V[&naziv]][/O][/U][/F:veliina][/B IS]&] disk: [/V[&naziv]][/O][/U][/T:staza I N:sektora] [lB disk: [/V[&naziv]][/O][/U][/l][/3][/4][/B disk: [/O][/U][/l][/3][/4][/8][/B IS]
IS]&]
IV[&nazi v] zadaje naziv volumena diska (od najvie 12 znakova). lO obavlja brzo formatiranje. I U obavlja bezuslovno formatiranje. IF: vel i i na zadaje veliinu diskete koju treba formatirati (poput 160, 180, 320, 360 i 720 KB; i 1,2; 1,44 ili 2,88 MB). I B na formatiranom disku zauzima prostor za sistemske datoteke. I S kopira sistemske datoteke na formatirani disk. I T : s t a z a zadaje broj staza po strani diska. I N: s e kt o r a zadaje broj sektora po stazi. I 1 formatira samo jednu stranu diskete. 13 formatira disketu od 3,5 ina i 720 KB u disketnoj jedinici velike gustine. 14 formatira disketu od 5,25 ina i 360 KB u disketnoj jedinici velike gustine. 18 formatira osam sektora po stazi.
GOTO Ova komanda prouzrokuje skok MS-DOS-a na red komandne datoteke koji je oznaen simbolikom adresom. Pie se ovako:
GOTO
simbolika
adresa
simbol ika adresa je tekstualni niz koji slui kao oznaka tog reda komandne datoteke. Simbolika adresa se pie u praznom redu posle dvotake.
413
GRAFTABL va komanda omoguava MS-DOS-u da u proireni skup znakova. Pie se ovako:
grafikom
reimu prikazuje
GRAFTABL [xxx] GRAFTABL ISTATUS
xxx zadaje broj kodne stranice. I STA S prikazuje tekuu kodnu stranicu izabranu za TU TAB L.
korienje uz
GRA F-
GRAPHICS Ova komanda uitava program koji moe da tampa grafiku. Pie se ovako:
GRAPHICS [tip][[disk&][putanja]imedatoteke][/R][/B][/LCD] [/PRINTBOX:STD I IPRINTBOX:LCD]

t i P zadaje tip tampaa (potraite ga u referentnomkorisnikom priruniku).
[disk&][putanja]imedatoteke zadaje datoteku koja sadri podatke o podranim tampaima. I R tampa belo na crnom, kao to se prikazuje na ekranu. / B tampa pozadinu u boji, u sluaju tampa a COLOR4 i COLOR8. I LCD tampa na osnovu odnosa visina:irina ekrana s tenim kristalima. /PRINTBOX:STD I /PRINTBOX:LCD zadaje veliinu okvira za tampanje, standardnu (STD) ili ekrana s tenim kristalima (LCD).
IF Ova komanda izvrava uslovnu obradu naredbi u komandnim datotekama. Pie se ovako: IF Napomena ERRORLEVEL broj komanda IF Napomena nizl==niz2 komanda IF Napomena EXIST imedatoteke komanda
Napomena oznaava da MS-DOS treba da izvri komandu samo ako uslov nij<:loispunjen (istinit). ERRORLEV EL broj zadaje ispunjen uslov ako je poslednji izvravani program vratio izlazni kod vei od zadatog broja ili jednak njemu. komanda zadaje komandu koju treba izvriti ako je uslov ispunjen. ni zl==ni z2 zadaje ispunjen uslov ukoliko su dva niza identina. EXIST ime datoteke zadaje ispunjen uslov ukoliko datoteka navedenog imena postoji.
414
Poglavlje 8
JOIN Ova komanda pridruuje disk direktorijumu na nekom drugom disku. Pie se ovako:
JOIN [diskl: [disk2&]putanja] JOIN diskl: ID
s k 1: zadaje disk koji e biti prikazan kao neki direktorijum diska2. di s k2: zadaje disk kojem e disk1 biti pridruen. puta nj a zadaje direktorijum kojem e disk! biti pridruen. Mora biti prazan i ne srne biti korenski direktorijum. I D ponitava sve prethodne komande J OI Nkoje se odnose na zadati disk.
di
Upiite J OI N bez parametara da biste prikazali spisak trenutno pridruenih diskova.

KEVB Ova komanda konfigurie tastaturu za odredeni jezik. Pie se ovako:
KEYB [xx[,[yyy][,[disk&][putanja]imedatoteke]]][/E][/IO:nnn]
xx zadaje kod tastature od dva slova. yyy zadaje kodnu stranicu za taj skup znakova. [disk&][putanja]imedatoteke zadaje datoteku u kojoj je definisana tastatura. I E naznaava da je instalirana poboljana tastatura. I I D: nnn definie tastaturu koja se koristi.
LABEL Ova komanda pravi, menja ili brie naziv volumena nekog diska. Pie se ovako:
LABEL [disk&][naziv]
LASTORIVE Ova komanda zadaje maksimalan dozvoljeni broj diskova u ovako:
raunaru.
Pie se
LASTORIVE=x
x je poslednja dozvoljena slovna oznaka diska.
415
LH ili LOADHIGH
Ove komande ovako:
uitavaju
neki program u gornje memorijsko
podruje.
Piu se
LOADHIGH [disk&J[putanjaJimedatoteke [parametriJ LH [disk&J[putanjaJimedatoteke [parametriJ pa r ame t r i definiu parametre u komandnoj liniji potrebne programu koji treba uitati.
LOADFIX
Ova komanda uitava program iznad prva 64 KB memorije i zatim ga izvrava. Pie se ovako:
LOADFIX [disk&J[putanjaJimedatoteke
Upotrebite LOAD FI Xza uitavanje programa ukoliko ste prilikom njegovog uitavanja u donju memoriju dobili poruku Packed fi l e corrupt.
MD ili MKDIR
Ove komande prave jedan direktorijum. Piu se ovako: MKDIR [disk&Jputanja MD [disk&Jputanja
MEM
Ova komanda prikazuje
veliinu
zauzete i slobodne memorije. Pie se ovako:
MEM [IPROGRAM
IDEBUG
I ICLASSIFY]
I PROG RAM ili 1 p prikazuje status trenutno uitanih programa u memoriji.
IDEBUG ili ID prikazuje status programa, upravljakih programa i druge informacije. IC LASS I FY ili 1C razvrstava programe prema korienju memorije. Saoptava veliinu svih programa, daje saeti prikaz korienja memorije i najvee raspoloive blokove memorije.
MIRROR
Ova komanda snima na disk podatke o disku ili diskovima. Pie se ovako: MIRROR [disk:[ ... JH/lH/Tdisk[-stavkeH ... JJ MIRROR [lUJ MIRROR [lPARTNJ
416
Poglavlje 8
d i s k: zadaje disk o kome elite sa sauvate podatke.
/1 snima samo poslednje podatke o disku (ne snima prethodne informacije).

/ Td i s k uitava
program za praenje brisanja na zadatom disku. - s t av k e definie maksimalan broj stavki u datoteci za praenje brisanja. / U uklanja program za praenja brisanja ili memorije. / PARTN snima podatke o particijama vrstog diska na disketu.
MODE
Ova komanda konfigurie sistemski ureaj. Pie se ovako: Status tampaa: MODE LPTn[&] [COLS=c] [LINES=l] [RETRY=r]&] Serijski prikljuak: MODE COMm[&] [BAUD=b] [PARITY=p] [DATA=d] [STOP=s] [RETRY=r]&] Status ureaja: MODE [ureaj] e/STATUS] Preusmeri tampanje: MODE LPTn[&]=COMm&] [&@Tl:Pripremi kodnu stranicu: MODE ureaj CP PREPARE=((yyy[ ... ]) [disk&][putanja]imedatoteke) Izaberi kodnu stranicu: MODE ureaj CP SELECT=yyy Os vei kodnu stranicu: MODE ureaj CP REFRESH Status kodne stranice: MODE ureaj CP e/STATUS] Reim prikazivanja: MODE [grafika kartica] [,n] MODE CON[&] [COLS=c] [LINES=n]&] Brzina reagovanja tastera: MODE CON[&] [RATE=r DELAY=d]&]
MORE
Ova komanda zaustavlja prikaz posle svakog punog ekrana informacija. Pie se ovako: MORE less [disk&][putanja]imedatoteke ime-komande MORE
[d i s k&][ putanj a] i meda toteke zadq.je datoteku ije prikazivanje treba zaustaviti posle svakog punog ekrana. i me - koma nde zadaje komandu iji rezultat treba prikazati.
MOVE
Ova komanda prebacuje datoteke iz jednog direktorijuma u drugi. Pie se ovako: MOVE [putanja izvora][putanja odredita]
417
MSAV
va komanda trai viruse u MSAV [disk][opcije]
raunaru.
Pie se ovako:
di s k je slovna oznaka diska koji treba pretraiti. / S aktivira dugme Detect. I Caktivira dugmad Detect i Clean. I R pravi izvetaj (MSAV.RPT) ukorenskom direktorijumu tog diska. I Apretrauje sve diskove osim disketnih jedinica. I Lpretrauje sve disketne jedinice. I P onemoguava grafiki interfejs programa za pretraivanje u sluaju detaljnog pretraivanja. I Nonemoguava grafiki interfejs programa za pretraivanje u sluaju pretraivanja komandnih datoteka. I F spreava imenovanje svih pretraenih datoteka (koristi se sa opcijama IPi/N). I VI DEO prikazuje opcije grafikog prikaza i mia.
MSCDEX
Ova komanda je proirenje DOS-ovog Upotrebljava se ovako: MSCOEX

[/O:ureaj]
upravljakog programa
za CD
ita.
[opcije] [/L:slovo]
ID: ureaj je simbolika adresa koju koristi upravljaki program niskog
nivoa poto se uita. Tipina simbolika adresa je MSCDOOO. I M x je broj bafera od 2 KB dodeljenih CD itaima. : I L: s lov oje opciona slovna oznaka CD itaa. I Nupuuje MSCDEX da posle svakog podizanja sistema na ekranu prikae statistike podatke o korienju memorije. I Sje opcija koja se koristi za CD itae instalirane na umreenim raunarima. I K nalae MSCDEX-u da koristi japanske tipove datoteka Kandi na CD-u (ako postoje). I E doputa MSCDEX-u da za bafere koristi proirenu (engl. expanded) memorIJu.
NLSFUNC
Ova komanda uitava podatke NLSFUNC [putanja]
specifine za
pojedine zemlje. Pie se ovako:
418
Poglavlje 8
PATH
Ova komanda prikazuje ili zadaje putanju za traenje izvrnih datoteka. Upotrebljava se ovako:
PATH [[disk&J[putanjaJ[; ... JJ PATH ;

Upiite PA TH ; da biste obrisali sva podeavanja putanje za traenje i naredili MS-DOS-u da izvrne datoteke trai samo u tekuem direktorijumu. Upiite PATH bez parametara da biste prikazali trenutnu putanju.
PAUSE
Ova komanda zaustavlja izvravanje komandne datoteke i prikazuje poruku. Pie se ovako:
PAUSE
PRINT
Ovom komandom nalaete tampanje tekstualne datoteke dok vi koristite druge komande MS-DOS-a. Upotrebljava se ovako:
PRINT [/D:ureajJ [/B:veliinaJ [/U:intervalalJ [/M:intervala2J [/S:intervala3J [/O:veliinaJ[/TJ [[disk&J[putanjaJimedatoteke[ ... JJ [lCJ [lPJ
I D: u rea j zadaje ureaj za tampanje. I B: vel i i na zadaje veliinu internog bafera u bajtovima.
I U: i nt e r val al zadaje maksimalan broj taktnih intervala koliko se eka da
postane dostupan. I M: i nt e r val a2 zadaje maksimalan broj taktnih intervala koliko se eka da tampa odtampa jedan znak. I S: i nte rv al a3 dodeljuje rasporeivau poslova zadati broj taktnih intervala za tampanje u pozadini. 10: ve l i i na zadaje maksimalan broj datoteka kojima je dozvoljen pristup u red zadataka za tampanje. IT uklanja sve datoteke iz reda za tampanje. I C otkazuje tampanje prethodne datoteke, kao i svih sledeih. I P redu za tampanje dodaje prethodnu datoteku, kao i sve sledee. Upiite PRI NT da biste prikazali sadraj reda za tampanje.
tampa
419
PROMPT Ova komanda menja komandni odzivnik MS-DOS-a. Pie se ovako:
PROMPT [tekst] tekst zadaje novi komandni odzivnik koji, uz uobiajene, moe da sadri i sledee posebne znakove:
$0: = (znak jednakosti)

$ $: $ (znak dolara)
$ T: tekue
$ D:
$ P:
$ V:
$ N:
$G:
$ L:
$B:
$ H:
vreme tekui datum tekui disk i putanja broj verzije MS-DOS-a tekui disk > (vee od) < (manje od) I (cev) .
kod znaka Backspace (brie prethodni znak) $ E: kod znaka Escape (ASCII kod 27) $_: prelazak na poetak novog reda
Upiite PROMPT bez parametara da biste podrazumevani odzivnik vratili u upotrebu.
QBASIC Ova komanda pokree MS-DOS-ovo programsko okruenje QBasic. Upotrebljava se ovako: OBASIC [/B][/EOITOR][/G][/H][/MBF][/NOHI][/RUN] [disk&][putanja]imedatoteke]
I B omoguava korienje monohromatskog monitora uz grafiku karticu u
boji. I ED ITOR
MS-DOS-ov program za unoenje i menjanje teksta. I G obezbeuje najbre auriranje ekrana CGA monitora. I H prikazuje maksimalan broj redova na ekranu koji hardver podrava. IMB F pretvara ugraene funkcije MKS $, MKO$, CV S, i CVD u MKSMB F$, MKOMB F$, CVSMBF odnosno CVOMBF. INOHI omoguava korienje monitora bez podrke za prikazivanje jako osvet1jenih delova slike.
pokree
420
Poglavlje 8
I RU Nizvrava zadati program napisan u programskom jeziku Qbasic, i to pre
nego to ga prikae na ekranu. [disk&][putanja]imedatoteke] zadaje programsku datoteku koju treba uitati ili izvriti.
RD ili RMDIR
Ove komande uklanjaju direktorij um. Piu se ovako: RMDIR [disk&]putanja RD [disk&]putanja
RECOVER
Ova komanda oporavlja itljive podatke na neispravnom ili Upotrebljava se ovako: RECOVER [disk&][putanja]imedatoteke RECOVER disk:
oteenom disku.
REM
Ova komanda prethodi komentarima (ili napomenama) u komandnim datotekama ili datoteci CONFIG.SYS. Pie se ovako: REM [komentar] . Pogodna je za privremeno "onesposobljavanje" komandi u komandnim datotekama, bez njihovog uklanjanja.
REN ili RENAME

Ove komande menjaju ime datoteke ili datoteka. Upotrebljavaju se ovako:
RENAME [disk&][putanja]imedatotekel imedatoteke2 REN [disk&][putanja]imedatotekel imedatoteke2
Imajte u vidu da ne moete zadati nov disk ili putanju odredine datoteke.
REPLACE
Ova komanda se koristi za zamenu datoteka. Upotrebljava se ovako: REPLACE [diskl&][putanjal]imedatoteke [disk2&][putanja2]
[lA] [lP] [IR] [lW]
REPLACE [diskl&][putanjal]imedatoteke [disk2&][putanja2] [/P][/R][/S][/W][/U]
421
[d i s kl &] [puta nj a 1] i meda tote ke zadaje izvornu datoteku ili datoteke. [di s k2&] [putanj a2] zadaje direktorijum u kome treba zameniti datoteke.
I A dodaje nove datoteke odredinom direktorijumu. Ne moe se koristiti uz opcije IS ili lU. I P trai potvrdu pre zamene datoteke, odnosno pre dodavanja izvorne
datoteke. I R zamenjuje datoteke "samo za itanje", kao i nezatiene datoteke. I S zamenjuje datoteke u svim poddirektorijumima odredinog direktorij~ma. Ne moe se koristiti uz opciju lA. I Weka na umetanje diskete pre nego to otpone s radom. lU zamenjuje (aurira) samo one datoteke koje su starije od izvornih datoteka. Ne moe se koristiti uz opciju lA.
RESTORE
Ova komanda obnavlja datoteke ija je rezervna kopija napravljena komandom BAC KU P. Upotrebljava se ovako:
RESTORE diskl:disk2:[putanja[imedatoteke]][/S][/P] [/B:datum][/A:datum][/E:vreme] [/L:vreme][/M][/N][/D] d i s k1: zadaje disk na kome su smetene rezervne kopije. disk2:[putanja[imedatoteke]] zadaje datoteku ili datoteke koje treba
obnoviti. I S obnavlja datoteke u svim poddirektorijumima u putanji. I P trai potvrdu pre obnavljanja datoteka "samo za itanje", odnosno datoteka menjanih nakon poslednje izrade rezervnih kopija (ako su postavljeni odgovarajui atributi). lB: datum obnavlja samo datoteke menjane pre zadatog datuma (kao i tog dana). I A: da tum obnavlja samo datoteke menjane posle zadatog datuma (kao i tog dana). I E: v reme obnavlja samo datoteke menjane pre zadatog vremena (i u tom trenutku). I L: vreme obnavlja samo datoteke menjane posle zadatog vremena (i u tom trenutku). IM obnavlja samo datoteke menjane nakon poslednje izrade rezervnih kopija.
422

Poglavlje 8
I N obnavlja samo datoteke koje vie ne postoje na odredinom disku. I D prikazuje datoteke na disku s rezervnim kopijama koje odgovaraju speci-
fikacijama.
SCANDISK Ova komanda je DOS-ova alatka za testiranje diska. Pie se ovako:
SCANDISK disk: [la II ] [Iopcije] SCANDISK lundo [disk na kojem treba ukloniti posledice SCANDISK-a&] SCANDISK Ifragment [putanja]
I a II proverava i ispravlja greke svih lokalnih diskova odjednom. I autofi x ispravlja greke bez pitanja. I checkon l y trai greke na disku, ali ih ne ispravlja.
Icustom izvrava ScanDisk koristei parametre u odeljku [CUSTOM] datoteke SCANDISK.INI Ifragment proverava fragmentiranost datoteka. Imono koristi monohromatski monitor umesto onog u boji. I nos a ve brie sve izgubljene klastere koje ScanDisk pronae. Inosummary spreava prikazivanje saetog izvetaja (preko celog ekrana) po zavrenom proveravanju svakog diska. I su rf ace obavlja testiranje povrine diska, ali prethodno ne trai dozvolu za to. funda koristi disketu za snimanje operacija, kako bi mogao da poniti sve v . uClllJene Izmene.
SET Ova komanda prikazuje, zadaje ili uklanja promenljive MS-DaS-ovog okruenja. Pie se ovako:
SET [promenljiva=[znakovni niz]] promenl ji va zadaje ime promenljive okruenja. zna kov ni ni z zadaje niz znakova koji treba pridruiti promenljivoj.
Upiite S ET bez parametara da biste prikazali tekue promenljive okruenja.
423
SETVER
Ova komanda zadaje broj verzije koji MS-DOS prijavljuje programima. Upotrebljava se ovako:
Prikai tabelu postojeih verzija: SETVER [disk:putanjaJ Dodaj stavku: SETVER [disk:putanjaJ imedatoteke n.nn Obrii stavku: SETVER [disk:putanjaJ imedatoteke IDELETE [lOUIET]
[d i s k : p U t an j a J zadaje lokaciju datoteke SETVER.EXE.
i medatoteke zadaje ime programske datoteke. n. nn zadaje broj verzije MS-DOS-a koji treba prijaviti programu. IDELETE ili ID brie stavku tabele verzija koja se odnosi na zadati program. IOU I ET spreava prikazivanje poruke koja obino prati brisanje stavke iz tabele verzij a.
SHARE
Kada vie korisnika pristupa raunaru, ova komanda deljenja datoteka i pristupanja njima. Pie se ovako:
omoguava
kontrolu
SHARE [/F:prostorJ
[/L:brojzakljuanihJ
IF: p r os t o r dodeljuje prostor (u bajtovima) za podatke o deljenju datoteka.
IL: br oj zakl j u ani h zadaje maksimalan broj istovremeno datoteka.
zakljuanih
SHIFT
Ova komanda premeta /pomera poloaj zamenljivih parametara u komandnim datotekama. Pie se ovako:
SHIFT
SORT
Ova komanda sortira unos. Njena sintaksa glasi:
SORT [/RJ [/+nJ lessl [disk1&J[putanja1Jimedatoteke1 [) [disk2&J[putanja2Jimedatoteke2J [komanda I] SORT [/RJ [/+nJ [) [disk2&J[putanja2Jimedatoteke2J
I R obre redosled sortiranja; znai, ona razvrstava unose od Z do A, potom
od 9 do O. I +n sortira datoteku prema znakovima u koloni n. [d i s k1& J [puta nj a 1] i meda tote ke l zadaje datoteku koju treba sortirati.
424

Poglavlje 8
[d i s k2&] [puta nj a2] i meda tate ke2 zadaje datoteku u koju se snima sorti ram unos. komanda zadaje komandu iji se izlaz sortira.
SUBST
Ova komanda pridruuje slovnu oznaku diska putanji. Pie se ovako: SUBST [diskI: [disk2&]putanja] SUBST di skI: ID
s kl: zadaje virtuelni disk kojem treba pridruiti putanju. [d i s k: 2] P ut anj a zadaje fiziki disk i putanju kojima treba pridruiti virtuelni disk. I D brie pridrueni (virtuelni) disk.
di
Upiite SUBST bez parametara da biste prikazali spisak postojeih virtuelnih diskova.
SVS
Ova komanda kopira sistemske datoteke MS-DOS-a i komandni procesor na zadati disk. Pie se ovako: SYS [diskl&][putanja] disk2:
[d i s kl &] [ Pu t an j a] zadaje lokaciju sistemskih datoteka.
d i s k2: zadaje disk na koji treba kopirati sistemske datoteke.
TIME
Ova komanda prikazuje ili zadaje sistemsko vreme. Pie se ovako: TIME [vreme] Upiite TIM bez parametara da biste prikazali tekue vreme i dobili poziv E da zadate novo. Pritisnite Enter da biste zadrali postojee vreme.
TREE
Ova komanda grafiki prikazuje strukturu direktorijuma diska ili putanje. Pie se ovako: TREE [disk&][putanja][/F][/A]
/ F prikazuje imena datoteka u svakom direktorijumu.

/ A koristi
ASCII umesto proirenog skupa znakova.
425
TYPE
va komanda prikazuje sadraj tekstualne datoteke. Pie se ovako: TYPE [disk&][putanja]imedatoteke

UNDELETE
va komanda obnavlja obrisane datoteke. Pie se ovako: UNOElETE [[disk&][putanja][imedatoteke] [ILIST IlAll] [lOT I lOOS].
l LI ST prikazuje spisak obrisanih datoteka koje je mogue obnoviti.
I Al l obnavlja sve datoteke bez traenja dozvole za svaku pojedinano.
l DT koristi samo datoteku praenja rezultata brisanja.

I D koristi samo direktorijum MS-DOS-a. OS
UNFORMAT
Ova komanda obnavlja disk, ponitavajui uinak brisanja komande FO RMAT i promene njegove strukture komandom RECOVER. Pie se ovako: UNFORMAT di sk: [lJ] UNFORMAT disk: [/U][/l][/TEST][/P] UNFORMAT IPARTN [Il]
d i s k: zadaje disk na kome treba ponititi formatiranje.

I J proverava da li podaci koje je snimila komanda M RRO Rodgovaraju I
sistemskim podacima na disku. lU ponitava formatiranje bez korienja datoteka komande MI RROR. I l prikazuje spisak svih pronaenih imena datoteka i direktorijuma, odnosno prikazuje trenutno stanje tabela particija, ukoliko se koristi uz opciju IPARTN. ITEST prikazuje podatke, ali ne menja nita na disku. I P alje izlazne poruke tampau prikljuenom na LPTl. I PARTN obnavlja tabele particija diska.
VER
Ova komanda prikazuje postojeu verziju MS-DOS-a. Pie se ovako: VER
426
Poglavlje 8
VERIFY Ova komanda saoptava MS-DOS-u treba li da proverava ispravnost upisivanja datoteka na disk. Pie se ovako:
VERIFY [ON
OFF]
Upiite VERI FY bez parametara da biste prikazali aktuelno stanje te komande (ukljueno/iskljueno) .
VOL Ova komanda prikazuje naziv volumena na disku i njegov serijski broj. Pie se ovako:
VOL [disk&]
VSAFE Ova komanda pokree DOS-ov usluni antivirusni program. Pie se ovako:
VSAFE [Iopcije] [/dodatneopcije]
l upozorava na pokuaje formatiranja koji bi mogli obrisati disk.
2 upozorava na pokuaje virusa da se uitaju u memoriju.

3 spreava programe da upisuju na disk. 4 proverava postojanje virusa u programima tokom njihovog izvravanja.
5 proverava postojanje virusa na sektoru za podizanje svih diskova.

6 upozorava na pokuaje upisivanja u sektor za podizanje diska ili u njegovu
tabelu particija. 7 upozorava na pokuaje upisivanja u sektor za podizanje diskete. 8 upozorava na pokuaje menjanja programskih datoteka.
VSAFE
ima sledee dodatne opcije:
I N omoguava proveravanje postojanja virusa na mrei. I D iskljuuje proveru kontrolnog zbira sadraja datoteke.
lU uklanja VSAFE iz memorije.

I NE spreava VSA FE da se uita u proirenu memoriju.
INX spreava VSAFE da se uita u produenu memoriju.
I AX zadaje kombinaciju tastera Alt+V kao preicu programa VSAFE.
lex zadaje kombinaciju tastera Ctrl+V kao preicu programa VSAFE.
427
XCOPY Ova komanda kopira datoteke (sve osim skrivenih i sistemskih) i stabla direktorijuma. Upotrebljava se ovako:
XCOpy izvor [odredite][/A I IM][/O:datum][/P][/S][/E][/V][/W]

i z vor zadaje datoteku ili datoteke koje treba kopirati. od red i te zadaje lokaciju i (ili) naziv novih datoteka.
I A kopira datoteke kojimaje postavljen atribut za arhiviranje, ali ga ne brie.
IM kopira datoteke kojima je postavljen atribut za arhiviranje, a zatim ga brie.

ID: datum kopira datoteke menjane posle zadatog datuma (kao i na taj dan).
I P trai dozvolu pre nego to napravi svaku odredinu datoteku. I S kopira direktorijurne i poddirektorijurne (osim praznih). I E kopira sve poddirektorijurne, ak i prazne. I V proverava ispravnost svake nove datoteke.
IW trai da pritisnete taster pre kopiranja.
DOS-ove poruke o grekama DOS upuuje mnotvo poruka o grekama, kojima upozorava na probleme ili karakteristike koje bi trebalo da znamo. Naalost, te poruke su uglavnom nerazumljive, a za objanjenje njihovih uzroka ima veoma malo dokumentacije Uo manje za pomo u njihovom otklanjanju.) Naredni pregled sadri spisak optih DOS-ovih poruka o grekama, objanjava njihove mogue uzroke i nudi prakhcna resenja.
"tt!
NAPOMENA: Tekst ovih poruka neznatno se menja u razliitim verzijama DOS-a, a ni sve opisane greke ne prijavljuju sve verzije DOS-a.
ABORT, RETRY, or FAIL Ova poruka moe imati nekoliko uzroka, ali se svi svode na to da DOSIWindows ima potekoa u pokuajima da pristupi disketi ili disku. Disk(eta) se ne javlja u ureaju koji bi DOSIWindows trebalo da upotrebi. Najpre proverite da li ste u komandnu liniju upisali tanu slovnu oznaku diska, odnosno disketne jedinice, kao i to da li se disketa nalazi u toj jedinici (ako imate vie od jedne disketne jedinice). Zatim proverite da li je disketa do kraja gurnuta u jedinicu (tako da strana s nalepnicom bude okrenuta nagore) i da li su vrataca disketne jedinice zatvorena. Potom pritisnite R da bi raunar ponovio postupak. Ova poruka moe da znai da je disketa oteena. Isprobajte disketu u drugoj disketnoj jedinici, odnosno pokuajte s drugom disketom u istoj jedinici.
428
Poglavlje 8
ACCESS DENIED Upravo ste pokuali da izmenite datoteku: (1) koja se nalazi na disketi zatienoj od upisivanja, (2) kojaje zakljuana, ili (3) kojaje "samo za itanje". Diskete zatiene od upisivanja moete itati, ali ne i upisivati na njih (komercijalni softver se, po pravilu, isporuuje na disketama zatienim od upisivanja). Zakljuanu datoteku ne moete menjati na uobiajen nain (nema dodavanja ni brisanja podataka, nije mogue premetanje te datoteke, niti promena njenog naziva). Datoteka "samo za itanje" doputa korisnicima samo da je itaju zato to joj je programer dodao odgovarajuu komandu, odnosno zato to se nalazi u memoriji koja je samo za itanje (engl. read-only memory, ROM). Najee postoji dobar razlog zato vam nije omogueno menjanje takve datoteke. Moraete da promenite atribute te datoteke kako biste dobili mogunost da je izmenite. BAD COMMAND OR FILE NAME DOSIWindows nije prepoznao komandu koju ste upravo upisali, ili ne moe da pronae datoteku koju ste naznaili u komandnoj liniji. Uzrok problema je najverovatnije u tome to ste pogreno napisali komandu ili ime datoteke. Druga mogunostje da do te datoteke niste uspostavili odgovarajuu putanju. Ponovo proverite gde se datoteka nalazi i prilikom ponovnog upisivanja komande tano unesite njenu putanju. Na kraju, moda tekua verzija DOSi Windowsa ne podrava tu komandu. Proverite da li postoji ekvivalentna komanda u toj verziji ili preite na noviju verziju DOSIWindowsa. BAD OR MISSING COMMAND INTERPRETER To znai da DOS ne moe da pronae datoteku COMMAND.COM, a datoteka CONFIG.SYS nema naredbu SHELL koja upuuje DOS gde da trai COMMAND.COM. Moda je datoteka COMMAND.COM oteena ili obrisana, ili je komanda SHELL uklonjena iz CONFIG.SYS-a. Mogue je i daje na disk kopirana pogrena verzija datoteke COMMAND.COM. Postoji ak mogunost da je vrsti disk oteen (ili zaraen virusom), to spreava DOS da pristupi direktorijumu DOS. Podignite sistem s diskete za podizanje u vanrednim okolnostima koja sadri istu verziju datoteke COMMAND.COM koju bi trebalo da ima i vrsti disk. Zatim kopirajte datoteku COMMAND.COM ukorenski direktorijum vrstog diska i pokrenite raunar. Moda bi datoteci CONFIG.SYS trebalo da dodate komandu SHELL, koja e naznaiti tanu lokaciju datoteke COMMAND.COM. Mogli biste i da nanovo instalirate DOS (ili Windows 95/98IMe).
429
BAD OR MISSING FILE NAME Komanda u datoteci CONFIG.SYS netano je unesena. Ova poruka se prikazuje samo ukoliko ste nedavno menjali tu datoteku. Proverite da li ste tano upisali izmenu ili dodatak. Ako tu datoteku niste menjali, moda su neke datoteke koje se pozivaju iz CONFIG.SYS-a oteene ili obrisane. Proverite da li su sve datoteke koje se pozivaju iz CONFIG.SYS-a dostupne.
NAPOMENA: Napravite rezervnu kopiju datoteka CONFIG.SYS i AUTOEXEC.BAT pre nego to bilo ta izmenite u njima.
CANNOT FIND A DEVICE FILE THAT MAY BE NEEDED TO RUN WINDOWS Poruka o greci se nastavlja sa: Make sure that the PATH l i ne i n your AUTOEXEC.BAT points to the directory that contains the file and that it exists on your hard disk. If the file does not exist. try running Setu p to install it or remove any references in your SYSTEM.INI file. C:\direcory\filename. Press a key to continue. Mada poruka ukazuje na to ta treba uraditi, ipak je prilino nejasna: izvesna datoteka se ne nalazi tamo gde DOS smatra da bi trebalo da se nalazi, a ona je moda potrebna Windowsu za podizanje (moda i nije). Problematina datoteka je naznaena u pretposlednjoj reenici poruke o greci, a navedena putanja ukazuje na mesto gde je DOS oekivao da e je pronai. Mogue je da se radi o datoteci koja je bila instalirana zajedno s aplikacijom koju ste u meuvremenu obrisali (poto uklonite aplikaciju iz sistema, u datoteci SYSTEM.INI esto zaostane poziv neke datoteke te aplikacije). Moda je dovoljno samo da pritisnete bilo koji taster da bi se podizanje uspeno nastavilo. Da biste bili sigurni da neete naii na ozbiljniji problem, treba ipak da: (1) instalirate problematinu datoteku na mesto na koje je DOS ukazao; (2) promenite putanju na kojoj DOS trai tu datoteku; ili da (3) uklonite poziv te datoteke iz datoteke SYSTEM.INI kako bi DOS prestao da je trazl.
'o."
CANNOT FIND SYSTEM FILES Ovu poruku dobijate kada pokuate da napravite disketu za podizanje, a DOS ne moe da pronae sistemske datoteke. Proverite da li se nalazite u direktorijurnu koji sadri te datoteke (to je najee korenski direktorijurn diska C:). Promenite disk i direktorijum ako treba i ponovo pokuajte da napravite sistemsku disketu.
430
Poglavlje 8
DIRECTORY ALREADY EXISTS Pokuali ste da napravite direktorijum pod imenom dodeljenom drugom direktorijumu. Izaberite drugo ime, ili upotrebite postojei direktorij um, ako dgovara. DISK FULL Ova poruka se prikazuje tokom kopiranja na punu disketu. Uklonite s nje nepotrebne datoteke da bi na osloboeni prostor mogla da stane itava kopija, ili upotrebite drugu disketu za prihvat dodatnih datoteka. DRIVE A: DOES NOT EXIST Ovu poruku moe prouzrokovati zaprljana disketna jedinica (ne moe da ita diskete). Nabavite komplet za ienje disketne jedinice i pridravajte se priloenih uputstava. Ako to ne rei problem, oteena je disketna jedinica ili njen kontroler. DUPLICATE FILE NAME OR FILE(S) NOT FOUND Ova poruka se prikazuje kada komandom REN pokuate da preimenujete datoteku. Ime koje ste pokuali da date toj datoteci ve se koristi, ili pak DOS nije mogao da pronae datoteku koju treba preimenovati. Proverite kako ste napisali putanju i naziv datoteke, kao i to da li se izabrano ime ve koristi. Zatim ponovo pokuajte s komandom RE N, uz paljivo kucanje i novo (neiskorieno) Ime.
EXISTING FORMAT DIFFERS FROM THAT SPECIFIED Ako ponovnim formatiranjem menjate kapacitet diska ili diskete, onda i treba da dobijete ovu poruku. To bi znailo da radite upravo ono to treba, ali to treba da saoptite DOS-u da bi nastavio s radom. Kapacitet se menja da bi disketa odgovarala kapacitetu disketne jedinice u kojoj e se upotrebljavati. U jedinici veeg kapaciteta moete koristiti disketu manjeg kapaciteta, ali ne i obrnuto. Najbolje je da kapacitet diskete odgovara maksimalnom kapacitetu disketne jedinice. FILE CANNOT BE COPlED ONTO ITSELF Ova poruka verovatno znai da ste zaboravili da upiete odredinu lokaciju datoteke koju pokuavate da kopirate. Ponovite komandu COPY, ali upiite i odredinu lokaciju. Ako niste sigurni kako se koristi komanda COpY, upiite he l p copy i pritisnite Enter, kako biste dobili opis njene funkcije, parametara i opcija (na engleskom).
431
FILE CREATION ERROR
Moda pokuavate da napravite datoteku pod imenom koje se ve koristi, ili je disketa na koju bi datoteka trebalo da bude snimljena zatiena od upisivanja. Proverite da nije poklopi prozora u donjem desnom uglu diskete pomeren nanie. Ako nije, pokuajte s drugim imenom datoteke. Ako ni jedno od ova dva reenja nije otklonilo problem, upotrebite drugu disketu ili novo ime datoteke.
FILE EXISTS
Novoj datoteci pokuavate da date ime koje je ve iskorieno. Izaberite drugo ime. Ako niste sigurni koja imena su ve iskoriena, upotrebite komandu DI R i pregledajte imena datoteka u tekuem direktorijumu.
FORMATTING WHILE COPYING
Ovo je jedna od DOS-ovih poruka s jasnim znaenjem. Radi se o tome da je neophodno formatiranje diskete na koju pokuavate neto da kopirate. Imajte u vidu, meutim, da formatiranje diskete traje due tokom kopiranja nego inae.
HELP NOT AVAILABLE FOR THIS COMMAND
Traili ste pomo za komandu ili usluni program za koje ona ne postoji u tekuoj verziji DOS-a, ili ste pogreno upisali naziv komande.
INCORRECT DOS VERSION
Program koji pokuavate da pokrenete zatekao je verziju datoteke COMMAND.COM koju nije oekivao. Verovatno ste nekad aurirali DOS i sada imate na raunaru vie verzija pojedinih DOS-ovih datoteka (pa je program pronaao stariju ili noviju verziju od one koja mu je potrebna). Da biste reili problem, instalirajte ponovo DOS ili Windows 95/98IMe.
INSERT SYSTE -DISK
Ova poruka znaI a treba da umetnete sistemsku disketu u disketnu jedinicu, to se obino radi prilikom instaliranja vrstog diska ili njegove podele na particije.
INSUFFICIENT DISK SPACE Na vrstom disku ili disketi nema dovoljno slobodnog prostora za izvrenje
komande. Upotrebite drugu disketu ili obriite, odnosno komprimujte, neke datoteke na njoj, kako biste oslobodili dodatni prostor.
tekue
432
Poglavlje 8
INSUFFICIENT MEMORY Ova poruka znai da nemate dovoljno memorije (RAM-a) za izvrenje tekue komande. Uklonite sve nepotrebne programe koji stalno borave u memoriji (engl. terminate and stay resident, TSR) i pokuajte ponovo. Programi TSR borave u memoriji i kada se ne izvravaju, da bi mogli biti brzo upotrebljeni za odreene zadatke tokom izvravanja drugih programa. Ako za emuliranje RAM-a koristite datoteku za razmenu, moda nemate dovoljno prostora na disku, ili s tom datotekom ima nekih drugih problema. INVALID DATE/INVALID TIME Koristili ste neispravan format za zadavanje datuma ili vremena. Pogledajte propisan format pomou komande DATEITIME. Zapiite taan format i poku" . saJte ponovo. INVALID DIRECTORY DOSIWindows ne moe da pronae direktorijum koji ste zadali. Ili ste mu naziv pogreno upisali, ili takav direktorijum ne postoji (barem ne na disku koji ste naveli). Proverite ta ste upisali, kao i lokaciju tog direktorijuma. Moda se nalazi u nekom poddirektorij umu. INVALID DRIVE IN SEARCH PATH . Ovo verovatno znai da ste promenili hardver raunara, a niste aurirali komandu PATH u datoteci AUTOEXEC.BAT kako bi se raunar snaao u novom rasporedu diskova. Aurirajte komandu PATH i pokuajte ponovo. INVALID DRIVE SPECIFICATION DOSIWindows ne moe da pronae disk na koji bi trebalo da pree. Moda ste pogreili u kucanju (traei od raunara da pronae disk koji ne postoji), ili disk koji ste zatraili ne radi. Ako ovu poruku dobijete prilikom pokuaja prelaska na vrsti disk, moe biti da je oteena tabela particija diska ili sam disk. INVALID FILENAME DOSIWindows ne moe da pronae datoteku koju traite. Proverite ime i lokaciju datoteke koju traite, kao i ono to ste upisali, i pokuajte ponovo. Obavezno otkucajte sve znakove od kojih se sastoji naziv datoteke i njene putanje: crte za podvlaenje, crtice, take i ostale standardne zakove u nazivima datoteka.
433
INVALID MEDIA TYPE Disketa koju pokuavate da upotrebite je oteena, ili nije ispravno formatirana za taj tip disketne jedinice. Preformatirajte disketu i pokuajte ponovo. INVALID PARAMETER Pogreno ste uneli parametar komande. Parametar je ono to dodajete na kraj komande da biste ukazali na objekat na koji komanda treba da deluje (ponekad e naziva i preklopnikom komandne linije, engl. command-line switch). Na primer, u komandi d i r a:, parametar je a : i on saoptava DOS-u da elite spisak sadraja diskete A:, bez obzira na kojem se disku trenutno nalazite. Proverite format komande i ponovo je upiite. Druga mogunost je da koristite neodgovarajui parametar za usluni program koji pokuavate da pokrenete.
NON-SYSTEM DISK OR DISK ERROR. REPLACE AND STRIKE ANY KEY. Pre nego to su raunari dobili vrste diskove, operativni sistem se uvao na disketi zvanoj sistemska disketa, disketa za podizanje ili DOS disketa. Ona se umetala u disketnu jedinicu A:, gde ju je raunar i traio prilikom pokretanja. Mada se dananji operativni sistemi nalaze na vrstom disku, veina raunara i dalje proverava sadraj disketne jedinice pre nego to prede na vrsti disk. Ako u jedinici A: ne nadu disketu, prelaze na vrsti disk, i to obino na C:. Ako u jedinici A: nadu nesistemsku disketu, dobiete upravo ovu poruku, najee zato to ste zaboravili da izvadite disketu nakon poslednje upotrebe. Da biste nastavili s radom, izvadite disketu i pritisnite bilo koji taster. Druga mogunost je da imate (verovatno stari) raunar koji se podie sa sistemske diskete. U tom sluaju, poruka znai da prvo treba da stavite disketu za podizanje u jedinicu A:. Poslednji scenario je malo ozbiljniji. Ako se na vas ne odnosi nijedna od prethodnih situacija, prvi korak je da pomou DOS-ove sistemske diskete pokuate da podignete raunar. Trebalo bi da dobijete odzivnik A:\>. Posle odzivnikaA:\> upiite e: i pritisnite Enter. Ukoliko dobijete odzivnik C:\>, disk radi, ali nema operativnog sistema. Upiite ed dos posle tog odzivnika i pritisnite Enter. Zatim upiite sys e: i ponovo pritisnite Enter. Time bi trebalo da nadomestite OS. S druge strane, ako prilikom pokuaja prelaska na disk C: dobijete poruku I nval i d d rive s pee i fi ea t i on, vrsti disk ne funkcionie kako treba. Moraete da ga zamenite.
OUT OF MEMORY Ovo znai da program ne moe da izvri svoj zadatak jer nema dovoljno slobodne memorije. Zatvorite neke od programa koji se izvravaju i pokuajte
434
Poglavlje 8
ponovo. Ako nisu pokrenuti drugi programi, treba da poveate koliinu memorije. Pre nego to kupite dodatnu memoriju, isprobajte EMM386 (upravljaki program ukljuen u DOS 6.0, koji obezbeuje proirenu memoriju) ili neki program za upravljanje memorijom poput Quarterdeckovog QEMM. Te alatke mogu da premeste neke upravljake i TSR programe u gornju memoriju i da na taj nain oslobodite deo "konvencionalne" memorije.
PATH NOT FOUND Putanja je skup uputstava koje dajete DOS/Windowsu da bi znao ta i gde da pronae. Na primer, putanja e: \ DOS \ ED IT. HLP nalae DOS-u da potrai datoteku EDIT.HLP u direktorijumu DOS na disku C:. Ako dobijete ovu poruku, znai da DOS nije pronaao putanju koju ste upisali. Proverite ta treba da otkucate i paljivo upiite tu putanju. Ako ponovo ne uspete, znai da ta putanja ne postoji. PROCEED WITH FORMAT (Y/N)? Ova poruka znai da e svi podaci na disketi biti izgubljeni posle formatiranja. Pritisnite Y da biste nastavili formatiranje, ako ste sigurni da tako neete izgubiti vane podatke, ili pritisnite N da biste zaustavili taj postupak, ukoliko elite da proverite sadraj diskete pre formatiranja.
READ ERROR DOS je pronaao greku sektora diska. Do oteenja je dolo tokom formatiranja ili je taj sektor fiziki oteen. Pokrenite ScanDisk (verziju 6.2 ili noviju) da biste pronali oteeno mesto i spasli to vie podataka. Ako je do greke dolo na disketi, treba je preformatirati ili baciti. STACK OVERFLOW SYSTEM HALTED Ponovo pokrenite raunar i promenite datoteku CONFIG.SYS tako da stavka stacks= ima vrednost 10 ili vie; zatim pokuajte nanovo. SYNTAX ERROR Pogreili ste prilikom upisivanja komandi ili ste upotrebili pojmove koje DOS ne poznaje (barem vaa verzija DOS-a). Proverite ta treba da upiete i pokuov' saJte Iznova.
435
TERMINATE BATCH JOB (V/N)? Prekinuli ste izvravanje komandne datoteke ili je ona nepotpuna, odnosno neispravna. Ako niste nameravali da prekinete izvravanje komandne datoteke, upiite N kako biste pustili DOS da radi. Ako je komandna datoteka oteena, pritisnite Y da biste dobili DOS-ov odzivnik. THIS DISK CANNOT BE UNFORMATIED UN FORMAT je komanda koja ponekad moe da spase podatke, ukoliko grekom formatirate disk ili disketu s podacima koje niste nameravali da obriete. Zavisno od tipa formatiranja koje ste sproveli i od toga da li ste na taj medijum ita naknadno upisivali, UNFO RMA T moda nee pomoi. Ukoliko prvi put ne uspe, pokuajte opet, ali ako i po drugi put ne uspe, podaci su izgubljeni. TOO MANV OPEN FILES Pokuali ste da otvorite previe datoteka istovremeno. Otvorite datoteku CONFIG.SYS i poveajte broj datoteka zadat komandom Fi l es=. Pokrenite raunar i pokuajte ponovo. Sada bi trebalo da moete otvoriti vie datoteka istovremeno. WRITE-PROTECT ERROR Pokuali ste da formatirate disketu koja je zatitu od upisivanja i ponovite pokuaj.
zatiena od
upisivanja. Uklonite
Dodatak
Provera znanja za ispit A+
Ako nameravate da radite kao serviser PC raunara, bie vam potrebna diploma priznata u industrijskom svetu. To znai da treba da steknete diplomu A+ pre nego to se uputite na razgovor o zaposlenju. U ovom dodatku opisau osnovne elemente ispitaA+ i glavne oblasti kojima treba da ovladate da biste ga poloili.
Osnovna objanjenja o ispitu A+

A+ je program testiranja amerikog industrijskog udruenja za tehnologiju raunara CompTlA, koje proverava elementarnu sposobnost servisera poet nika (sa oko est meseci radnog iskustva) za rad u raunarskoj industriji. Za izlazak na ispit A+ nema drugih preduslova, pa je ispit dostupan gotovo svima. Diploma A+ obavetava budueg poslodavca da posedujete znanje, vetinu i umee ophoenja s klijentima neophodne za poetak karijere PC servisera. Potreban nivo vladanja odreenim oblastima definisali su mnogi strunjaci iz niza preduzea PC industrije. Cela ta industrija prihvatila je ispit A+ kao osnovni pokazatelj znanja i sposobnosti, poto ga je do kraja 1999. godine poloilo preko 150.000 servisera. Taj broj i dalje raste. Program tog ispita (koji u praksi sprovodi Sylvan Prometric) prvi put se pojavio 1993. godine, a potpuno je preraen 1998. Ispitna pitanja dotiu mnoge hardverske i softverske oblasti (koje su uglavnom obraene u ovoj knjizi), ali ne obuhvataju proizvode nekog konkretnog proizvoaa. Da biste dobili diplomu, treba da poloite oba dela ispita: tzv. osnovni modul i modul za DOSI Windows, i to u razmaku od najvie 90 dana. Steenu diplomu A+ ne morate obnavljati ponovnim izlascima na ispit, mada se ispitni program aurira da bi pratio razvoj PC tehnologije.
438
Dodatak A
Prijavljivanje ispita
Prijavljivanje ispita A+ u Americi prilino je jednostavno: pozovete najbliu ispostavu Sylvan Prometrica i prijavite se. Kod osnovnog modula ispitaje 220-101, a modul DOSIWindows ima kod 220-102. Cena izlaska na ispit je 117 dolara ako ste lan CompTlA (vi ili va poslodavac), odnosno 167 dolara ako niste. Imajte pri ruci kreditnu karticu prilikom prijavljivanja i raunajte na podue ekanje pre izlaska na ispit, ali poto se prijavite, do ispita vam preostaje samo da uite.
Osnovni modul ispita (stanje 1998. godine)

Osnovni modul (engl. core - jezgro) ispita proverava osnovne sposobnosti servisera raunarskog hardvera sa otprilike est meseci iskustva na tom poslu - on treba da rastavi i popravi PC. Morate pokazati znanje potrebno za ispravno instaliranje, konfigurisanje i nadogradnju mikroraunara, kao i otkrivanje i otklanjanje greaka njihovog hardvera. Obuhvaeno je osnovno poznavanje stonih i prenosivih raunara, umreavanja i tampaa. Pored toga, morate pokazati da znate postupke preventivnog odravanja PC raunara i bezbednog rada na njima. Osnovni modul ispita sadri, osim toga, i pitanja koja pokazuju umee ophoenja s klijentima to pomae da oni odu zadovoljni. Imajte u vidu da se odgovori na ta pitanja boduju, ali da ne utiu na konanu odluku da li ste poloili ovaj ispit ili ne.
Instaliranje, konfigurisanje i nadogradnja U ovom delu su vam potrebni znanje i vetine prepoznavanja, instaliranja, konfigurisanja i nadogradnje PC modula i periferijskih ureaja, uz pridravanje ustanovljenih postupaka terenske ugradnje zamenljivih modula u PC, odnosno rastavljanja PC raunara. Obuhvaene su sposobnosti uoavanja i konfigurisanja linija prekida (IRQ), kanala direktnog pristupa memoriji (DMA), ulazno-izlaznih adresa i postavljanja kratkospojnika i preklopnika. Od vas se trai
sledee:
Nabrajanje osnovnih pojmova, koncepata i funkcija sistemskih modula, ukljuujui i nain nonnalnog funkcionisanja svakog modula. Ti koncepti i moduli obuhvataju: osnovni ulazno/izlazni sistem (engl. basic input/output system, BIOS) postupak podizanja , CMOS (engl. complementary metal oxide semiconductor) finnver
439
memonju modem monitor Izvor napajanja procesor, tj. centralnu procesorsku jedinicu (engl. central processing unit, CPU) ureaje za skladitenje sistemsku (matinu) plou Poznavanje osnovnih postupaka za dodavanje i uklanjanje zamenljivih modula na terenu, kao to su: ulazni ureaji memonje lzvon napajanja procesori (CPU) ureaji za skladitenje sistemske (matine) ploe Prepoznavanje raspoloivih prekida, kanala DMA i UlI adresa, kao i poznavanje postupaka njihovog konfigurisanja radi instaliranja sledeih ureaja: disketnih jedinica vrstih diskova modema standardnih parametara linija prekida (IRQ) Prepoznavanje uobiajenih periferijskih prikljuaka, prateih kablova i konektora, ukljuujui: BNC (engl. british naval connector) konektor orijentaciju kablova tipove kablova DB-25 DB-9 raspored kontakata PSI2, odnosno MINI-DIN RJ-ll RJ-45 serijske prikljuke u odnosu na paralelne prikljuke

440
Dodatak A
Poznavanje odgovarajuih postupaka za instaliranje i konfigurisanje IDE/ EIDE ureaja, ukljuujui: broj ureaja po kanalu odnos nadreen/podreen Poznavanje odgovarajuih postupaka za instaliranje i konfigurisanje SCSI (engl. small computer system interface) ureaja, kao to su: sukobi oko adresa i terminatora poveZIVanje interni ureaji u odnosu na eksterne tipovi (obini, iroki, u1trairoki) Poznavanje odgovarajuih postupaka za instaliranje i konfigurisanje periferijskih ureaja, ukljuujui: modeme monitore i grafike kartice ureaje za skladitenje Poznavanje vanih koncepata i postupaka povezanih s BIOS-om, kao to su: metode nadogradnje potreba za nadogradnjom Poznavanje hardverskih metoda optimizovanja sistema i prilika kada se koriste za: memonju vrste diskove procesore ke memoriju.
oo
Dijagnostika i otkrivanje i otklanjanje greaka Morate primeniti svoje znanje o prepoznavanju, otkrivanju i otklanjanju najeih greaka modula i sistema, ukljuujui i poznavanje simptoma koji na njih ukazuju. Problemi su grupisani u nekoliko osnovnih oblasti:
Poznavanje najeih simptoma i problema povezanih sa svakim modulom, kao i naina otkrivanja i otklanjanja greaka sledeih ureaja: BIOS-a CMOS-a otkaza disketnih jedinica vrstih diskova
441
modema monitora i grafikih kartica

matinih ploa
v
rruseva paralelnih prikljuaka zvunih i grafikih kodova greaka koje prijavljuje program za samotestiranje posle ukljuenja (engl. power-on self test, POST) Izvora napajanja simptoma procesora i memorije zvunih kartica i audio sistema alatki za otkrivanje i otklanjanje greaka (unirnera) Poznavanje osnovnih postupaka za otkrivanje i otklanjanje greaka i prihvaenih postupaka prikupljanja simptoma greaka od klijenata poput: postupaka za utvrivanje, izolovanje, otkrivanje i otklanjanje greaka utvrivanja da li se radi o hardverskom ili softverskom problemu prikupljanja informacija od korisnika o njegovom raunarskom okruzenJu prikupljanja informacija od korisnika o simptomima i kodovima greaka prikupljanja informacija od korisnika o situaciji u kojoj je dolo do greke.
v
Preventivno odravanje i bezbednost U ovom delu ispita morate pokazati praktino znanje o preventivnom odravanju i bezbednosti. Bezbednost obuhvata poznavanje moguih opasnosti za osoblje i opremu pri radu s laserima, visokonaponskom opremom, pranjenjem statikog naelektrisanja (engl. electrostatic discharge, ESD) i predmeta koji zahtevaju posebne postupke uklanjanja u skladu sa propisima o zatiti ivotne sredine. Preventivno odravanje obuhvata poznavanje alatki, postupaka, rizika po okolinu i predostronosti prilikom rada na mikroraunarima. Zadaci koje ete morati da obavite podrazumevaju:
Poznavanje namene razliitih tipova alatki i postupaka preventivnog odravanja, kao i prilike kada ih treba upotrebiti, ukljuujui: tecnost1 za clscenJe tipove materijala za ienje kontakata i konektora usisivae, izvore napajanja i ventilatore
v
vv",
----------------------------.--------"'1
442
Dodatak A
Poznavanje postupaka i ureaja za zatitu ivotne sredine: utvrivanje simptoma greaka napajanja odgovarajuih metoda skladitenja komponenata za kasniju upotrebu izvora besprekidnog napajanja (engl. uninterruptible power supplies, UPS) i ograniavaa prenapona (engl. suppressors) Poznavanje moguih opasnosti i odgovarajuih bezbednosnih postupaka u vezi s laserskom i visokonaponskom opremom, kao to su: katodne cevi (engl. cathode ray tubes, CRI) visokonaponska oprema laseri lzvon napajanja Poznavanje predmeta koji zahtevaju posebne postupke uklanjanja u skladu sa propisima o zatiti okoline, ukljuujui: baterije hemikalije, rastvarae, razreivae i njihove posude ekrane (katodne cevi) uputstva o rukovanju materijalima (engl. material safety data sheets, MSDS) kasete i kartride stonerom Poznavanje mera predostronosti i postupaka u vezi s pranjenjem statikog naelektrisanja (engl. electrostatic discharge, ESD), ukljuujui i korienje zatitnih ureaja za ESD, to obuhvata sledee: posledice ESD-a i stepene vidljivosti nanesene tete uobiajene zatitne ureaje za ESD situacije koje predstavljaju opasnost ili rizik.
procesori i memorija Morate poznavati posebne pojmove, injenice i metode rada s podelama, kategorijama i principima matinih ploa, procesora i memorije u savremenim mikroraunarskim sistemima. Zadaci koje ete morati da obavite su:
Matine ploe,
Prepoznavanje razlika izmeu najee korienih procesorskih pogledu njihovih osnovnih karakteristika: broj kontakata da li je ke memorija ugraena ili ne fizika veliina podnoja
ipova,
443
brzina napon Poznavanje kategorija RAM memorije (engl. random access memory), njenih pojmova, smetaja i fizikih svojstava, poput: dinamikog RAM-a (engl. dynamic RAM, DRAM) memorijskih modula DIMM (engl. dual inline memory module) EDO RAM-a (engl. extended data output RAM) memorijskih grupa (engl. memory bank) memorijskih ipova (8-bitnih, 16-bitnih i 32-bitnih) ipova koji podravaju proveru parnosti (engl. parity), u odnosu na one koji je ne podravaju memorijskih modula SIMM (engl. single inline memory module) statikog RAM-a (engl. static RAM, SRAM) video RAM-a (VRAM) RAM-a na karticama grafikih ubrzivaa pod Windowsom (engl. Windows accelerator card RAM, WRAM) Poznavanje najpopularnijih tipova matinih ploa, njihovih komponenata, arhitekture (strukture magistrala i napajanja) i osnovnih smernica za njihovu kompatibilnost, ukljuujui: AT (veliki i mali) ATX komunikacijske prikljuke ElSA (engl. extended ISA) spoljanje ke memorije (2. nivoa) ISA (engl. industry standard architecture) PC Card (PCMCIA) PCI (engl. peripheral component interconnect) podnoja za procesore SIMM i DIMM module USB (engl. universal serial bus) lokalnu magistralu VESA (VL-Bus, VLB) Poznavanje namene CMOS-a, ta sadri i kako se menjaju njegovi osnovni parametri: redosled podizanja datum i vreme
444
Dodatak A
kako se onemoguava rad COM/serijskog prikljuka kako se onemoguava/omoguava rad paralelnih prikljuaka tipa jednosmemi (engl. uni-directional), dvosmerni (engl. bi-directional), ECP (engl. extended capabilities port), EPP (engl. enhanced capabilities port) kako se onemoguava/omoguava rad disketne jedinice, odnosno podizanje s nje, kao i kako se dele po brzini i gustini veliina i tip vrstih diskova memorijske adrese i linije (zahtevi) prekida (IRQ) provera pamosti memorije i rad bez nje lozinke paralelni prikljuak za tampa.
Stampai
v
Morate poznavati osnovne tipove tampaa, njihove osnovne koncepte i komponente. Treba da znate kako tampa radi, kako tampa stranicu, putanju papira, tehnike odravanja i popravljanja, kao i najee probleme. Zadaci koje ete morati da obavite obuhvataju: Poznavanje osnovnih koncepata, operacija i komponenata tampaa: matrinih mlaznih laserskih Poznavanje tehnike odravanja i popravljanja, kao i najeih problema osnovnih tipova tampaa, ukljuujui:
greke ulaz i izlaz papira zaglavljivanje papira preventivno odravanje kvalitet tampe mere bezbednosti Poznavanje tipova prikljuaka i konfiguracija tampaa: mrenih paralelnih serijskih.
445
Prenosivi raunari Ova oblast osnovnog dela ispita zahteva poznavanje prenosivih raunara i njihovih specifinih komponenata i problema. Zadaci koje ete morati da obavite obuhvataju:
Poznavanje specifinih komponenata prenosivih raunara i njihovih problema: strujni adapter baterija prikljuna stanica (engl. docking station) vrsti disk ekran s tenim kristalima (engl. liquid crystal display, LCD) memonJa mrene kartice PC kartice (PCMCIA) tipa I, II i III.
Osnove umreavanja Ovaj deo ispita zahteva poznavanje osnovnih koncepata i pojmova umreavanja, sposobnost da se utvrdi da li je raunar umreen, poznavanje postupaka zamene i konfigurisanja mrenih kartica (engl. network inteiface cards, NIC), kao i posledica popravke umreenog raunara. Zadaci koje ete morati da obavite su sledei:
Poznavanje osnovnih koncepata i pojmova umreavanja, ukljuujui i nain rada mrea: . v pnstupanJe mreZl protokoli mrene kartice puni dupleks mreni kablovi (kabI upredenih parica, koaksijalni, optiki) naCIn umrezavanja racunara Poznavanje postupaka zamene i konfigurisanja mrenih kartica Poznavanje posledica popravke umreenog raunara, kao to su: gubljenje podataka v usporavanje mreze smanjenje propusnog opsega (engl. bandwidth).
v v . v
446
Dodatak A
s klijentima Morate pokazati vetinu ophoenja s klijentima, to pomae da oni iz servisa odu zadovoljni, ukljuujui nain komunikacije, ponaanje prilikom slubenog boravka u poslovnom okruenju klijenta, kao i poverenje koje ulivate. Ovde se ne proverava poznavanje odreene poslovne politike ili propisa. Zadaci iz ove oblasti su sledei:
Umee ophoenja
Poznavanje naina ophoenja koje doprinosi zadovoljstvu klijenata (njegovom postizanju i odravanju), ukljuujui: komuniciranje i sluanje (u direktnom razgovoru ili preko telefona) uspostavljanje linog odnosa s klijentom primanje pritubi nezadovoljnih klijenata, izbegavanje sukoba i odlunost postavljanje pravih pitanja da bi se pomoglo klijentu da opie nastali problem tumaenje verbalnih i neverbalnih informacija profesionalno ponaanje (tanost i pouzdanost) pravilan pristup u skladu s nivoom klijentovog tehnikog znanja primanje i zakljuivanje poziva za popravku raunara razumevanje klijentove potrebe da se to pre rei problem ~ prilagodljivost.
Sadrina ispita za oblast DOSIWindows (1998)

Deo ispita A+ koji se odnosi na DOSIWindows proverava osnovna znanja o operativnim sistemima (OS) servisera raunarskog hardvera sa oko est meseci iskustva na tom poslu, koji treba da rastavi i popravi Pc. Morate pokazati elementarno poznavanje DOS-a, Windowsa 3.x i Windowsa 95 u pogledu instaliranja, konfigurisanja, nadogradnje, te otkrivanja i otklanjanja greaka mikroraunarskih sistema.
Funkcije i struktura OS i rukovanje datotekama Ovaj deo ispita zahteva poznavanje DOS-a, Windowsa 3.x i Windowsa 95 u pogledu njihovih funkcija i strukture, rukovanja datotekama i direktorijumima i izvravanja programa. Obuhvaeno je i kretanje kroz OS polazei od DOS-ovog odzivnika, kao i postupci pristupanja informacijama i njihovog uitavanja u Windowsu. Zadaci koje ete morati da obavite su:
447
Poznavanje funkcije, strukture i glavnih sistemskih datoteka OS-a: Ansi.sys Autoexec.bat Command.com Config.sys razlike izmedu Windowsa 3.x i Windowsa 95 Emm386.exe funkcije DOS-a, Windowsa 3.x i Windowsa 95 Gdi.exe HIMEM.SYS Io.sys Krnlxxx.exe glavne komponente DOS-a, Windowsa 3.x i Windowsa 95 Msdos.sys Progman.ini Regedit.exe System.dat System.ini User.dat User.exe Win.com Win.ini Poznavanje naina kretanja kroz OS i pristupanja potrebnim tehnikim informacijama: postupci kretanja kroz DOS radi obavljanja operacija kao to su pronalaenje, pristupanje i uitavanje podataka postupci kretanja kroz Windows 3.xIWindows 95, kao i pristupanje i uitavanje njihovih podataka Poznavanje osnovnih koncepata i postupaka izrade i prikazivanja datoteka i direktorijuma, kao i rukovanja njima, ukljuujui postupke menjanja atributa datoteka i posledica tih izmena, poput: sintakse (obaveznog naina pisanja) komandi atributa datoteka pravila o imenovanju datoteka atributa "samo za itanje", skrivena, sistemska i arhivska datoteka
448
Dodatak A
Poznavanje postupaka osnovnog rukovanja diskom: izrada rezervnih kopija defragmentiranje FAT32 tabele rasporeivanjadatoteka (engl. ji le allocation tables, FAT) formatiranje deljenje na particije upotreba programa ScanDisk korienje uslunih programa za rukovanje diskom virtueine tabele rasporeivanjadatoteka (engl. virtual FAT, VFAT).
Upravljanje memorijom Ovaj deo ispita zahteva poznavanje tipova memorije koje koriste DOS i Windows, kao i mogunost nastanka sukoba oko memorijskih adresa. Zadaci koje ete morati da obavite obuhvataju:
Poznavanje razlike izmeu tipova memorije: konvencionalna memorija produena/gornja memorija visoka memorij a
v
prosrrena memOflJ a virtuelna memorija Poznavanje tipinih problema zbog sukoba oko memorije i naina optimizovanja korienja memorije, kao to su: greake opte zatite (engl. general protection fault, GPF) HIMEM.SYS razlozi za nastanak sukoba uzroci za pojavu nedozvoljenih (engl. illegal) operacija MemMak:eri i ostali programi za optimizovanje korienja memorije SmartDrive System monitor blokovi proirene memorije
(korienjem EMM386.EXE)
objanjenje sukoba oko memorije primena uslunih programa.
449
Instaliranje, konfigurisanje i nadogradnja Ovaj deo ispita zahteva poznavanje instaliranja, konfigurisanja i nadogradnje DOS-a, Windowsa 3.x i Windowsa 95. Propituje se i poznavanje redosleda podizanja sistema. Zadaci koje ete morati da obavite obuhvataju sledee:
Poznavanje postupaka instaliranja DOS-a, Windowsa 3.x i Windowsa 95, kao i uspostavljanja osnovnog funkcionisanja softvera: formatiranje diska uitavanje upravljakih programa izrada particija izbor i korienje programa za podeavanje Poznavanje faza nadogradnje OS-a prelazak s DOS-a na Windows 95 prelazak s Windowsa 3.x na Windows 95 Poznavanje osnovnih sekvenci podizanja sistema i drugih naina uitavanja sistemskog softvera, ukljuujui postupak izrade sistemske diskete za korienje u vanrednim okolnostima, uz instalirane uslune programe: datoteke koje treba uitati izrada sistemske diskete za korienje u vanrednim okolnostima diskete za podizanje reim podizanja Safe DOS-ov reim podizanja Poznavanje postupaka za uitavanje/dodavanje upravljakih programa i potrebnog softvera za izvesne ureaje: postupci u Windowsu 3.x tehnika "utakni i koristi" (engl. plug and play, PnP) Windowsa 95 Poznavanje postupaka za menjanje opcija, konfigurisanje i korienje Windowsovog podsistema za tampanje Poznavanje postupaka za instaliranje i pokretanje tipinih Windowsovih aplikacija, kao i onih koje se ne izvravaju pod Windowsom.
Prepoznavanje, otkrivanje i otklanjanje greaka Ovaj deo ispita zahteva prepoznavanje, otkrivanje i otklanjanje najeih greaka DOS-a, Windowsa 3.x i Windowsa 95. Pitanja obuhvataju razumevanje normalnog funkcionisanja i simptoma najeih problema. Od vas se trai
sledee:
450
Dodatak A
Prepoznavanje i tumaenje najeih kodova greaka i poruka tokom podizanja i poznavanje postupka reavanja sledeih problema: nije pronaen odreeni ureaj koji se poziva u datoteci SYSTEM.INI komandni procesor COMMAND.COM je oteen ili nedostaje postoji greka u datoteci CONFIG.SYS red XX nije uitan HIMEM.SYS ne odgovara verzija DOS-a datoteka HIMEM.SYS je oteena ili nedostaje operativni sistem nije pronaen treba prei u reim podizanja Safe oteena je datoteka za razmenu (engl. swap file) Poznavanje problema sa tampanjem specifinim za Windows i postupaka njihovog reavanja: zakoen red zadataka za tampanje neispravanJnekompatibilan upravljaki program koji se koristi za v stampanje Poznavanje najeih problema i naina njihovog reavanja: aplikacija nee da se uita ili pokrene ATTRIB.EXE onemogueno je prijavljivanje na mreu DEFRAG.EXE Device Manager EDIT.COM EXTRACT.EXE FDISK.EXE GPF nedozvoljene operacije neodgovarajui radni direktorijum MEM.EXE MSD.EXE opcija ne funkcionie ScanDisk SYSEDIT.EXE sistem se blokira
451
Poznavanje virusa i njihovih tipova, opasnosti koju predstavljaju, njihovih simptoma i izvora, naina na koji se useljavaju u raunar, postupaka za zatitu od njih, naina njihovog prepoznavanja i uklanjanja, ukljuujui: osnovna znanja o raunarskim virusima Izvore vIrusa naine za utvrivanje njihovog prisustva.
Mree Ovo je poslednji deo ispita iz oblasti DOSIWindowsa. Zahteva se poznavanje mrenih sposobnosti DOS-a i Windowsa, prikljuivanja na mreu, ukljuujui i pitanje ta je Internet, koje su njegove mogunosti, osnovni koncepti pristupanja Internetu i opti postupci podeavanja sistema. Zadaci koje ete morati da obavite obuhvataju:
Poznavanje mrenih sposobnosti DOS-a i Windowsa i naina prikljuivanja '" na mrezu: tipovi mrea i mrenih kartica deljenje zajednikih diskova deljenje usluga u vezi sa tampanjem i datotekama Poznavanje koncepata i mogunosti vezanih za Internet i osnovni postupci podeavanja raunara za pristupanje Internetu pristupanje preko javnih telefonskih linija nazivi domena Web lokacija elektronska pota (engl. e-mail)
FTP
HTML HTTP
dobavljai
Internet usluga (engl. Internet service provider, ISP)
TCP/IP.
Polaganje ispita A+
Ako ste prijavili polaganje ispita A+, na mesto ispitivanja treba da stignete najmanje 15 minuta pre zakazanog vremena. Pre poetka ispita, administrator kole e vam pokazati kako se koristi raunarski sistem za testiranje. U veini slua jeva, zahteva se dvojako identifikovanje kandidata. Jedna isprava mora imati sliku kandidata (npr. vozaka dozvola), a u obema mora biti njegov potpis. Druga isprava moe biti i neka kreditna kartica. Tokom ispita nije dozvoljeno
452
Dodatak A
korienje knjiga,
kalkulatora, prenosivih raunara, niti drugih referentnih materijala. Poto se testiranje obavlja na raunaru, nisu potrebni ni olovka ni papir. Osnovni deo ispita obuhvata 69 pitanja, a deo DOSIWindows 70. Odgovaranje (upisivanjem) na prvom delu ispita traje jedan sat, a na drugom sat i 15 minuta. Procenat tanih odgovora neophodan za prolaz na prvom delu ispita je 65 odsto, odnosno 66 odsto na delu ispita vezanom za DOSIWindows. Rezultate ispita dobiete na ekranu raunaraim se ispit zavri, a kola daje i pismeni izvetaj o rezultatima. U izvetaju se navodi uspeh po ispitnim oblastima, kao i ukupan uspeh na ispitu. (Sauvajte taj izvetaj.) Poto poloite ispit(e), dobiete diplomu i odgovarajuu legitimaciju od Sylvan Prometrica za dve-tri nedelje. Ako ne poloite ispit, moete se bilo kada ponovo prijaviti za polaganje. Ispitu ete moi da pristupite posle uplate.
NAPOMENA: Ne zaboravite da ispitA+ ima dva dela (osnovni i DOSIWindows) i da se oba moraju poloiti u razmaku od najvie 90 dana. Ako ne poloite oba dela ispita u tom periodu, neete dobiti diplomu A+. Ponovo ete morati da polaete i osnovni deo ispita, ak i u sluaju da ste ga prethodno poloili, i tek nakon toga moete pristupiti drugom delu ispita.
Budunost
ispita A+
Ispit A+ nije klasian ispit kome se format i pitanja ne menjaju. Tehnologija ~e menja svakodnevno, pa je i ovaj ispit podloan promeni svakih nekoliko godina. Godine 2000. (pre nego to je izalo iz tampe ameriko izdanje knjige) dolo je do sledeih promena: su sva pitanja vezana za Windows 3.1; izbaena su sva pitanja o ophoenju s klijentima; u ispitni program ula su pitanja iz sledeih oblasti: Windows 98IMe Windows 2000 Windows NT, verzija 4.0 Linux (samo osnovne informacije).
izbaena
Ovakav novi ispitni program bio je testiran tokom 2000. godine (bez bodovanja odgovora). Nova pitanja e verovatno biti prisutna u programu ispita A+ u narednih nekoliko godina. Razvoj dogaaja u vezi sa ovim ispitom moete pratiti na Web lokaciji www.comptia.org udruenja CompTIA. .
NAPOMENA: Kada steknete diplomu A+, te diplome nije potrebno.
imaete
je zauvek. Obnavljanje
Indeks
Simboli
16-bitne komunikacije, modemi, 239-240 2.400 b/s, modemi sa povezivanjem na, 231 32-bitne komunikacije, programi, 232 32-bitno pristupanje, problemi, 28-29 Invalid VxD, poruka o greci, 328 3D grafika, ubrzivai, 311 broj boja, 312 broj prikazanih sliica u sekundi, 311 Internet Explorer, sukobi, 328-329 loe funkcionisanje, 343 rezolucija, 312 3D Studio, problemi, 276 3D zvuk, 349 3Dfx, Voodoo kartice, 343 528 MB, ogranienje vrstih diskova, 51 64 KB memorije, greka u prvih, 265 82081 ip UlI vorita, 248 8514/A grafika kartica, 303-304
A
AID pretvarai zvunih kartica, 345 A3D zvuk, HRTF, 349 AA LED lampica, modemi, 170 absorption control error, greka, CD-R ureaji, 113 Acer CD ita, problemi, 99-101 adapteri u obliku slova Y, vrsti diskovi, 77 Adobe Acrobat, problemi stastaturom, 141 adrese, UlI prikljuci, 252 ADSL, video konferencije CU-See Me, 226
AGP (Accelerated Graphics Port) BIOS, 315 magistrale, 248 magistrale proirenja, 309-310 podizanje radne uestanosti iznad propisane, 314 Alaris SLC2, matine ploe, 340 ALI, skupovi ipova, problemi grafike kartice Viper, 327 already online, greka, modemi, 230 AMD AtWon, matine ploe, 327 AMI BIOS, sukobi oko sistemskih resursa, 265 zvuni signali, 288-289 AMR, konektor, 249 ANSI BBS skup znakova, modemi, 228 kontrolni kodovi, 228 anti statike kese, 4 antistatike narukvice, 4 antistatiki prekrivai, 4 antivirusni program VirusScan kompanije Network Associates, 12 antivirusni softver, 12, 341 AnyKey, tastature, 138 API (Application Programming Interface), 313 aplikacije, problemi s procesorima 5x86, 276 aplikacije za prenos glasa, postojani um sa udaljenog kraja, 364 APM (Automatic Power Management), 266
454
Indeks
application code error, greka, CD-R ureaji, 113 AST, zvuni signali, 289 Asus, matine ploe, 267 AT, skup komandi, modemi, 175-194 ATAPI CD audio konektor, 250 CD itai, konfiguracija kontrolera, 99 AtWon, matine ploe, 327 ATI Rage II PCI, grafike kartice, 331 ATX konektori napajanja, matine ploe, 248 audio CD problemi s CD itaem, 101 UDF ogranienja, 120 Auto Insert, 102 AutoDeskov 3D Studio, 276 AVI datoteka, problemi, 336-337 Award BIOS, problemi s prebrojavanjem memorije, 268 Aztech, zvune kartice, 367 bad ASPI open, greka, CD-R ureaji, 113 bad fault in MS-DOS extender, greka, 283 bad or missing file, greka, 26
BIOS i procesor Pentium P55CM, pogrena brzina, 273 blokiranje CD itaa, 103 FDISK-ovog procesa, 82 matinih ploa micro-Star, 266 SCSI BIOS-a, 98 sistema tokom podizanja, 18 blokiranje tokom pregledanja kompakt diskova, 103 Boca Research, grafike kartice, 335 boje teksta, problemi s prikazivanjem, 336 broj boja, ubrzivai trodimenzionalne grafike, 312 broj sliica u sekundi, ubrzivai 3D grafike, 311 brzina magistrala, vrsti diskovi, 55 prenosa podataka, CD-R ureaji, 106 snimanja, CD-R ureaji, 106 upisivanja, CD-R ureaji, 106 buni vrsti diskovi, 63
B
bafer, ugraeni, CD pisa, 107, 109-110 basovi pretihi, zvunici, 368 Bellovi standardi, modemi, 171 bei ne tastature, 138 BIOS AGP kartice, 315 vrsti diskovi, 50 auriranje, 51-52 greka kontrolnog zbira, 263 poetni prozor prikazuje pogrean model matine ploe, 273 video, 307
CD audio konektori, 249 ne funkcionie, 356 CD ita, 92 itanje viesesijskih kompakt diskova, 108 disk se ne okree, 94 interfejsi, 92 kodovi greaka, 98 komprimovanje, instaliranje upravljakih programa, 96 kopiranje podataka, sistem se zamrzava, 103 LED lampice, 99 MSCDEX.EXE, 93
Indeks
455
nedostupan pod Windowsom 95/98, 103 nedostupna slovna oznaka ureaja, 95 nekompatibilnost sa upisi vim kompakt diskovima, 108 nema zvuka, 95 optika glava, 94 Panasonic Big 5 CD duboks, 99 poruka o greci CD-ROM cache ... , 104 poruka o greci drive not found, 96-97 pregledanje CD-a, sistem se zamrzava, 103 preveliko zauzimanje memorije, 96-97 problem sa vratima, 99 problemi pri itanju prepisivih (CD-RW) diskova, 125 problemi pristupanja pod Windowsom 98, 101 problemi s formatom, 99 problemi sa audio kompakt diskovima, 101 problemi sa automatskim pokretanjem, 104 problemi sa IDE prikljukom, 98 problemi sa otvaranjem, 9393 problemi sa sekundarnim kanalom IDE magistrale, 266 problemi sa upravljakim programima za rad u realnom reimu, 101 upravljaki programi, 92, 95-97 vertikalno montirani, 98 vie ureaja, 97, 103-104 vieformatni, 119 zamrzavanje zbog SCSI BIOS-a, 98 ia laserskog snopa, 94 CD LED lampica, modemi, 170 CD pisai, 105-106 brzine snimanja, 106 brzine upisivanja, 106 itanje kompakt diskova, 108
disk s kojeg se ita, 106, 110 hardverski problemi, 110-111 otvorene sesije, 114 poruka last two blocks stripped, 116 poruka o greci invalid logical block address, 116 poruke o grekama, 113-116 prebacivanje, 114 problemi s formatima, 115 problemi s Windowsom 95/98, 111 problemi posle auriranja OS-a, 117 problemi sa itanjem PMA, 116 problemi sa itanjem sadraja (TOC), 116 problemi sa rezidentnim softverom, 111 ugraeni bafer, 107, 109-110, 117 zatvorene sesije audio kompakt diskova, 114 CD Plus format, 99 CD tipa Enhanced, problemi, 99 CD-RW ureaji, 118 brisanje DirectCD diskova, 122 DirectCD, 118, 120, 125 odravanje diskova, 123 otkrivanje i otklanjanje greaka, 124 ponovne sesije, nedostupne, 127 popravka neitljivih diskova, 123 poruka o greci CD-RW is not under DirectCD control, 125 sistem datoteka UDF, 118 snimanje CD-a, 121-122 celuiarno povezivanje, modemi, 239 CGA, kartica, 300-301 CMOS baterija matine ploe, 248 disketne jedinice, 38, 45 greke, 264-265 problemi konfigurisanja, 18-19 CODEC, 355
vrsti
456
COM,
Indeks
prikljuci modema,
214, 225, 237,
itai,
241
matine ploe
ne funkcioniu, 260 Compaq DeskPro 4000, 143 Compaq Presario, 144 Compaq zvuni signali, 292 compatibility, reim rada, vrsti diskovi, 56 CPU (centralna procesorska jedinica) fatalne greke, 262-263 mehanizam za dranje, 257-258 memorija, 279 neodgovarajua brzina, 273 otkazi,278-279 otkrivanje i otklanjanje greaka, 273 podeavanje brzine softverskog menija, 266 podizanje radne uestanosti procesora iznad propisane, 279 pogreno prepoznavanje, 276 potpuno mrtvi sistemi, 273-274 ruenje sistema, 275 UlI kodovi POST-a, 274 zvuni signali, 274 CRC, greke, modemi, 231 Creative Labs, sukobi zvune kartice i mikrofona, 364 crni ekran monitora, 327, 330 CU-See Mee program za videokonferisanje, 226 Cyrix procesori pogreno prepoznavanje, 277 ruenje sistema, 269, 271, 276-277 slabe performanse pod Windowsom NT, 277 sukobi s matinom ploom, 269
e
clscenJe tastature, 133
pokazivakih ureaja,
v. v
."
146
UDF, 120 itanje viesesijskih ili upisivih kompakt diskova, 108 vrsti diskovi 528 MB ogranienje, 51 BIOS, 50, 51-52 brzina prenosa podataka, rezai diskova (ureaji CD-R), 106 brzine magistrala, 55 cilindri,49-51 compatibility mode, reim rada, problemi Windowsa 95/98, 28 DDO (dinamiko mapiranje diska), 58-60 fragmentiranost, 67 greka no fixed disk present, 68 greka sector not found, 70 greke, 70-71, 73-76 greke upisivanja/itanja, 67 instaliranje, 90-91 interfejsi, 46 lampice diska, 67 LBA (logiko adresiranje blokova), 77 nadogradnja, disk se ne pokree kod ukljuenja, 90 ne funkcioniu, 65 nedostupne disketne jedinice, 77 nedostupni vrsti diskovi, 68 neiskorien prostor, 85 neuspeno podizanje, 76, 666 ogranienja kapaciteta, 47 ogranienja veliine OS-a, 52-53 oteen korenski direktorijum, 79 oteen naziv volumena, 80 otkrivanje i otklanjanje greaka, 53-54, 65 particije, 63, 67, 86 prikazani kao ikonice CD itaa, 104 problemi s reimom DOS compatibility, 56-57 problemi s vremenskim odnosima, 76 problemi sa obrtanjem, 63-64, 69, 79
Indeks
457
problemi sa upravljakim programima, 29 operatIVnI sIstem ne moze da ih prepozna, 61-62 sistemi datoteka, 50, 63, 87 slabljenje performansi, 67 sukobi resursa, 57-58 um, 63 umovi tokom POST-a, 77 UlI greke, 79 uestali otkazi, 75-76 uticaj na performanse rezaa diskova (CD-R ureaja), 110 virusi sektora za podizanje, 80
'v
D
datoteka AVI, izobliena reprodukcija, 337 DDR-SDRAM, 306-307 decibeli, 345-347 demodulatori, modemi, 168 desni taster mia, kontekstni meniji, 151 Device Manager, 142 Diamond grafike kartice, 336, 339 digitalni reim, greke zvunih kartica, 362 DiME (izvravanje neposredno u memoriji), kartice AGP, 310 DIMM, memorijski moduli greke, 282 matine ploe, 247 pozlaeni, problemi s podnojem, 270 dinamiki mikrofoni, 350 izoblienje signala, 364 DirectCD brisanje diskova, 122 diskovi s rezervnim kopijama, 125 ne vidi se prozor, 125 popravka neitljivih prepisivih diskova, 122 ureaji CD-RW, 118, 120
DirecU(,313-314,330 Disk Manager disketa za spasavanje, 84 Windows 95/98, 29 disk za podizanje OS-a problemi s DOS-ovim uslunim programom Backup, 25-26 sistem ga ne pronalazi, 18-20 diskete, testiranje, 38 diskete za podizanje, 6-9,46 disketne jedinice greka cannot read from drive A:, 44 konektori, matine ploe, 248 montiranje, 37 ne itaju diskete, 40 ne funkcioniu, 39 nepostojei direktorijumi, 42-43 problemi CMOS-a, 38 problemi s redosledom podizanja, 45 problemi s tipom medijuma, 42 problemi svratilom, 40-41 problemi sa signalima, 45 problemi upisivanja/itanja, 41-42 sistem ne prepoznaje, 45 sukobi s jedinicom trake za izradu rezervnih kopija Irwin, 38 sukobi ureaja, 38 Windows 95, 36 diskovi neaktivne lampice, 21-22 nedostupne slovne oznake CD itaa, 95 problemi, 28 Divide by Zero, poruka o greci, 338-339 DMA vrsti diskovi, 77 greke, 360-361,364 kartice AGP, 310 DMAC, greke, 264 dodatne kartice, problemi s podizanjem radne uestanosti iznad propisane, 279
458
Indeks
DOS komande, 400 oteen naziv volumena, 80 poruke o grekama, 427-435 problemi sa izradom rezervnih kopija, 25 reim compatibility vrsti diskovi, 56-57 Windows 98, 89 tasteri preice, 399 DRAM memorija, 306-307 DriveSpace FAT32 komprimovanje, 87 DSP, zvune kartice, 345, 368 DTMF,168 DUN (Dia! Up Networking), 217-218 Dvorakova tastatura, 132 dvostruki znakovi, modemi, 220 dojstik,157-159 adapteri prikljuka za igre, 161 badarenje, 161 greka not connected, 161 gubljenje napetosti ruice, 162 klizanje, 158-159 konanica nije u centru, 165 ne funkcionie, 358 ne reaguje, 159 otkrivanje i otklanjanje greaka, 160, 162-164 problemi s karticom SoundBlaster Live, 164 problemi sa zvunim karticama VIVa, 164 slabe performanse, 161 upravljanje klizaem, 166 ventil, 166
ElSA CMOS, greke konfiguracije, 270 ekran, podeavanje slike, 334 EMI, oklopi, 5 Ensoniq, zvune kartice PCI, 366 ESCD (proireni podaci konfiguracije sistema),271 ESD (pranjenje statikog naelektrisanja),
F
F (funkcijski) tasteri, 399-400 faks/modemi. Videti modemi faksovi greke prenosa V17, 232 neitljivi, 223-224 Faradejev kavez, 4 Fast Media ureaji, ne funkcioniu, 151 FAT sistem datoteka, problemi, 62, 80 FAT32 sistem datoteka, problemi, 86-89 Fatal exception, greke, dojstik, 165 fault outside of MS-DOS extender, greka, 283 FDISK, particije, 82-83, 91, 411 firmver, modemi, 218-219 fle BIOS, 271 auriranje, 271 modemi, 218-219 problemi sa slikom, 268 fle ROM, modemi, 240 floptiki diskovi, matine ploe, 259 FOR, komanda, 411-412 fragmentiranost, vrsti diskovi, 67 frekventni odziv, 347
G
Game Controllers, alatka, problemi ukljuivanja/iskljuivanja, 166 Gaming Devices Wizard, 165-166 Gateway 2000 Anykey, tastature, 138 gigabajtne matine ploe, dvostrani SIMM moduli,270
E
EDO RAM, 306-307 EGA kartice, 301 eho, modemi, 220 EIDE diskovi, particije, 74
Indeks
459
PF (General Protection Fault) greka, 79 mi, sukobi aplikacija - upravljaki program, 149 QuickTime, verzija za Windows 1.1, 334 USER.EXE, 86 grafike kartice greka divide by zero, 338-339 greka insufficient video memory, 340 nadogradnja, problemi s rezolucijom, 328 problemi s generisanjem ulaza, 341 problemi s grafikim reimom, 335, 342 problemi s matinom ploom, 272, 335, 340 problemi s podizanjem, 338 problemi sa antivirusnim programIma, 341 problemi sa slikom, 336 problemi TV kartica, 339 slika se lomi, 336 sukobi ureaja, 342-343 umrljano prikazivanje znakova, 335 zauzimanje memorije, 342 grafiki adapteri hardverski sukobi, 333 otkrivanje i otklanjanje greaka, 316-318 viemonitorski sistemi, 319 grafiki ubrzivai, 306 grafika ubrzivai, 305 greke izvravanja, 82 kontrolnog zbira, 263 neslaganja bafera, CD pisai, 117 postupak podizanja, 32, 67, 76, 266 povremene, 71 prenosa, V17 faksovi, 232 traenja, 71 greke itanja/upisivanja CD-R ureaja, 116 vrstih diskova, 676 disketnih jedinica, 41-42
greke formatiranja greke vrstih diskova, 71 prepisivih diskova, 125 upisivih diskova, 115 gubljenje podataka, modemi, 236
H
hardver nadogradnja, 23-25 sukobi,23 Helix Hurricane, verzija za Windows 95,
101 Hewlett-Packard, monitori, 327 HIMEM.SYS, datoteka, 283, 284 hladnjaci, ne mogu se privrstiti, 276 HRTF (prenosne funkcije povezane s glavom), A3D audio, 349 HS LED lampica, modemi, 170
I
IBM greke OE exception, 154 tastature Apti va, 144 tekstualna grafika, modemi, 228 ThinkPad raunari, 143 zvuni kodovi, 292-294 ICU softver, modemi, 240 IDE CD ita, 99 diskovi nedostupni, 269 particije, manje od punog kapaciteta, 74 konektori, matine ploe, 248 prikljuci, CD itai, 98 problemi sa sekundarnim kanalom, 266 upravljanje magistralom, 273 Igre adapteri prikljuaka, dojstik, 162 problemi prilikom igranja, 342 ikonice CD-RW ureaja, 126 ne prikazuju se na ekranu, 341
460
Indeks
!MD (izoblienjeinterrnodulacije), zvune kartice, 348-349 inicijalizacija modema, 203-204, 225 sistema, problem, 18 insufficient video memory, greka, 340 interfejsi CD itaa, 125 vrstih diskova, 46 disketnih jedinica, 35 tastatura, 132 Internet Explorer, problemi ubrzivaa 30 grafike, 328-329 IRQ9, problemi matinih ploa, 262 ISA magistrala za proirenja, 308 iskljueno stanje procesora, 285-286 isprekidana reprodukcija zvuka, 357 isprekidano funkcionisanje matine ploe, 262 mia, 149-150 ITD standardi, modemi, 172-174 Iwill matine ploe, kontroleri PCI IDE, 270 Izvon napajanja otkrivanje i otklanjanje greaka, 15 teta od signala buenja na zahtev mree, 260
K
KBC (kontroler tastature), greke, 264 kombinovani ureaji Logitech PS/2, 154 poruke o grekama, 137 ke memorija, greke, 282 kodovi greaka, CD itai, 98 odgovora/rezultata, moderni, 175-198 otvaranja, tastatura, 130 tastera, tastature, 130 UlI POST-a, 274 zatvaranja, tastature, 130
komande, DOSIWindows. Videti 8. poglavlje "Referentni vodi kroz komande" komandni procesor, moderni, 209-210 komandni reim, povremen, modemi, 231 kompakt diskovi popravka neitljivih prepisivih, 122 s rezervnim kopijama, DirectCD, 125 komprimovanje CD itai, 96 FAT32,87 Windows 95/98, 28 konanica, dojstik, 165 kondenzatorski mikrofoni, 350 konektor signala otvaranja kuita, 252 konektori' za prednju stranu kuita, matina ploa, 248 konfigurisanje IDE kontrolera CD itaa, 99 miksete, 354 modema, 204 zvunih ureaja, 354 kontekstni meniji, otvaranje miem, 151 kontroleri CD itaa na magistrali IDE konfigurisanje, 99 CIpOVI matine ploe, 248 modema, 169 prenosa podataka po magistrali SCSI, 86 tastature, 130 korenski direktorijum, 79 kursor, problemi sa, 147, 151
v'
l
Labtec, mikrofoni, 364 lampica ne prati aktivnost diska, 18-20 laserski snop, CD itai, 94 LED lampice CD itai, 99 vrsti diskovi, 67 spoljanji moderni, 169-170
Indeks
461
linijski ulaz, pomoni, 250 Logitechov First Mouse, 152-153 Logitechov MouseWare, 155-156 Logitechovi kombinovani ureaji, 154 lokalni eho, modemi, 220 loop-through, generisanje signala za ulaz, grafike kartice, 341 LPC47MI02, ipovi UlI kontrolera, 248 LS-120, floptike jedinice, 259
M
magistrale za dodavanje kartica, 308-310 makroi, uklanjanje s tastature, 137
matina ploa
82081, ip kontrolera UlI vorita, 248 82802, ip vorita firmvera, 248 AGP, magistrale utinica, 248 AMR utinice, 249 ATX,248 baterije CMOS-a, 248 BIOS prikazuje pogrean model, 273 COM prikljuci, ne funkcioniu, 260 Cyrixovi procesori, 269-271 ipovi kontrolera, 248 DIMM, memorijski moduli, 247 dvostrani memorijski moduli SIMM, 270 greka incompatible ATAPI device, 260 greka out of memory, 269 greka static device resource conflict, 259,273 IRQ9 problemi, 262 konektor za zvuk ATAPI CD-a, 250 konektor za zvuk sa CD-a, 249 konektori signala otvaranja kuita, 252 korienje resursa, 253 LPC47M102, ip UlI kontrolera, 248 memorija, performanse, 272 Micro-Star, 266 neodgovarajue brzine procesora, 273 PCI magistrala, utinice, 248, 250
linijski ulaz, 250 povremeni kontakti s masom, 262 pregled, 256-257 prekida napajanja, ne funkcionie, 260 prikljuci, 246 problemi floptike jedinice, 259 problemi sa grafikim karticama, 272, 335 problemi sa paralelnim prikljukom, 272 problemi sa starijim procesorima, 260 procesori,257-258 protona rafaIna ke memorija, 267 RIMM, memorijski moduli, 247 SCSI, kontroleri, nesposobnost da ih otkrije, 269 SIMM, memorijski moduli, s kojima ne funkcionie, 267 sistemski ventilatori, 252 sukobi BIOS-a oko resursa, 265 telefonska utinica, 250 upravljanje magistralom PCIIIDE, 273 utinica disketne jedinice, 248 utinice IDE magistrale, 248 utlcruce napajanja, 251 utinice za prednju stranu kuita, 248 ventilator za hlaenje procesora, 251 zvunici, 248 Matrox Media-TV, grafike kartice, 340 MCGA, grafike kartice, 302 MOA, grafike kartice, 300-301 memonJa Award BIOS prouzrokuje probleme, 268 greke kea, 282 greke parnosti, 268 greke RAM-a, 281 HIMEM.SYS greke, 283 matine ploe, 272 moduli koji ne funkcioniu na odreenoj matinoj ploi, 267 nadogradnja, 279-280
v
pomoni
462
Indeks
285-286 problemi s reprodukcijom videa, 342 procesori, 279 skup ipova VIA MVP4 prouzrokuje probleme, 262 virtuelna, nestabilna posle deaktiviranja, 285-286 merne sonde, 5 Micro-Star, matine ploe, 266 Micronics, matine ploe, 335 Microsoftova tastatura Natural, 138 MIDI kontroleri, zvune kartice, 345 nema izlaza, 357 mikrofoni, 350-351, 363-365 miksete konfigurisanje, 354 zvune kartice, 345 missing <imedatoteke>, greke, 26 mi, 145-147 ienje, 146 GPF (Windowsova poruka o greci General protection fault), 149 kursor se pomera samo vertikalno, 156-157 sklop kuita, 145 sukobi s modernom, 233 upravljaki programi, 145 MNP, standardi, modemi, 174-175 modemi, 167 ANSI, kontrolni kodovi, 228 AT, skup komandi, 175-176 Bellovi standardi, 171 biranje broja, 210 dugih brojeva, 225 pre signala slobodne linije, 230 celularno povezivanje, 239 COM, prikljuci, 237, 241 CRC, greke, 231 CU-See Mee, video konferisanje, 226 demodulatori, 168
oteena,
Dial Up Networking, 217 dijagnostiki problemi, 221 dvostruki znakovi, 220 fle BIOS, 218-219 fle ROM, 240 greke ulaza, 216-218 gubljenje podataka, 236 ICU, softver, 240 lTU, standardi, 172-174 kodovi rezultata, 195-198 komandni procesor, 209-210 kontroleri, 169 lokalni eho, 220 lo prenos podataka, 227 mala brzina povezivanja, 237 MNP, standardi, 174-175 nasumino prelaenje u komandni reim, 231 ne moe da zauzme liniju, 228 ne odgovara na poziv, 231 ne postoji u spisku, 241 nedostaje u okviru za izbor, 222 nizovi za inicijalizaciju, 203-204 NVRAM,169 otkrivanje i otklanjanje greaka, 207-209,211
pcAN~EFUE,225
PCMCIA, greke, 237 PhoebeMicro, 222 podeavanje brzine, 219 pogrean COM prikljuak, 225 poruke error 630, 225 prepoznavanje karakteristinog poziva, 234 prepoznavanje telefonskog broja pozivaoca, 235-236 problemi povezivanja, 229, 231, 239-241 problemi sa IBM-ovom tekstualnom grafikom, 228
Indeks
463
problemi sa upravljanjem protokom, 239 proveravanje, 211 Sierra Semiconductor, 221 sporo prekidanje veze, 241 sposobnost prepoznavanja karakteristinog poziva, 234 stanje zauzetosti, Logitechov ~ouseVVare, 155-156 sukobi oko resursa, 214-215 sukobi s miem, 233 sukobi s programom za upravljanje napajanjem, 231 sukobi sa zvunim karticama tipa "utakni i koristi", 268 svojstva, 223 TAPI (telefonski API), 220 testiranje, 213-214 UART, ipovi, 168, 170-171 unutranji modemi nisu prikazani, 233 upravljaki programi, 233 V34, raunar ga ne prepoznaje, 224 VVinsock problemi, 239 znaenja S registara, 199-203 modemi, povezivanje, 229 9.600 b/s po protokolu V34, 242 celularnom telefonskom vezom, 239 prekidanje, 241 sporo, 237 modemi za biranje brojeva, 210 dugi telefonski brojevi, 225 pre signala slobodne linije, 230 problemi s programom TAPI, 223 monitori crn ekran, 327 udne boje teksta, 336 grafike kartice, hardverski sukobi, 333 greke invalid system configuration, 325 gubitak sinhronizacije, 338 ikonice se ne prikazuju, 341 izobliena slika na monitoru, 325
kursor u obliku crnog kvadarata, 341 nema slike, 323-324 oklopi protiV rendgenskog zraenja, 5 otkrivanje i otklanjanje greaka, 316-318 prazna podruja na vrhu i dnu ekrana, 324 premetanje horizontalne linije, 329 prikazana slika, 324-325, 334 problemi s grafikom karticom Viper, 327 problemi s rezolucijom koje prouzrokuje HP Pavillion, 327 rezolucija, izobliena slika, 332 talasaste linije, 332 sputanje horizontalne linije, 329 zatita od rendgenskog zraenja, 5 Monster I, kartice, 343 Motion Pixels, grafike kartice, 342 MPEG plejer, problemi, 339 MR LED lampica, modemi, 170 MS-DOS. Videti i DOS ~SAV (~crosoftovantivirusni program), 12 ~SCDEX.EXE. 126 Mylex, kodovi zvunih signala, 294
N
nadogradnja vrsti diskovi, BIOS, 51-52 disk se ne pokree posle ukljuenja, 90 fle BIOS, greka insufficient memory, 271 grafikih kartica, problemi s rezolucijom, 328 greke aplikacija, 26 memonJa neprepoznata, 280 sistem se ne podie, 280 otkrivanje i otklanjanje greaka, 23-24 sistem ne prepoznaje disk, 90
464
Indeks
Windows 98 CD-R ureaja, 117 problemi s modernom, 243 USB zvunika, 366 zvune kartice, redosled upravljakih programa, 352 Natural Elite, tastature, problemi sa, 143-144 naziv volumena, oteen, 80 NLM (udaljena memorija), AGP, 310 Nortonovantivirusni program Anti-Virus (Symantec), 12 NT~RN,greke, 286 Number Nine, grafike kartice, 340 NumLock taster, problemi, 140 NVRAM memorija, modemi, 169
monitora, 316-318 nadogradnje, 23-24 podizanja. Videti podizanje sistema procesora, 273 ruenje. Videti ruenje sistema virusa, 9-12 viemonitorskih sistema, 321-322 zvunih kartica, 351 otvaranje kuita CD itaa, 127 vrata CD itaa, 99
p
Packard Bell problemi grafikih kartica, 336 problemi pokazivakih ureaja, 151-152 palica za igru (dojstik), badarenje, 161 Panasonicov CD duboks Big 5, blokiranje sistema, 99 paralelni prikljuci, problemi matinih ploa, 272 parnost, greke memorije, 268 particije, vrstih diskova, 50, 63 blokiranje tokom FDISK-a, 83 FAT32, 86-88 manje od maksimalnog kapaciteta, 74 ne mogu se napraviti, 83 PC Card grafike kartice, problemi pod Windowsom 98, 286 PC133 memorija, 260 PcANYWHERE modemi, 225 PCI grafike kartice ne funkcioniu, 337 problemi s podizanjem, 338 sukobi ureaja, 342-343 IDE kontroleri, 270 magistrale proirenja, 309 neprepoznati ureaji, 271 upravljanje magistralom, 273
o
OE exception, greke, raunati IBM, 154 ogranienja kapaciteta, vrsti diskovi, 47 OH LED lampica, modemi, 170 opadanje nivoa signala, zvune kartice, 347 optika glava, CD ita, 94 OS (operativni sistem) neprepoznati vrsti diskovi, 61-62 ogranienja veliine vrstih diskova, 52-53 osveavanje neuspeno, 263 oteen korenski direktorijum, 79 oteene datoteke, greke, 26 otkrivanje i otklanjanje greaka APM (napredno upravljanje napajanjem), 266 CD-RW ureaja, 124 vrstih diskova, 53-54, 65 disketa za podizanje, 6, 8 disketnih jedinica, 36 dojstika, 160, 162-164 grafikih kartica, 316-318 modema, 207-209, 211
Indeks
465
na magistrali, 248, 250 zvune kartice, VxD greke, 368 PCMCIA, problemi reima "utakni i koristi", 237 PGA, grafike kartice, 302 PhoebeMicro, modemi, 222 Phoenix BIOS, 337 kodovi zvunih signala, 295 Pico osigura, tastature, 264 PIT (programabiIni mera vremena) greke, 263 Plug and Play ("utakni i koristi"), problemi moderna/zvunih kartica, 268 PMA podruje, upisivi diskovi, 116 podbacivanje, CD-R ureaji, 114 baferske meumemorije, 109-110 izbegavanje podbacivanja, 112 podeavanje klizaem, dojstik, 166 podizanje sistema auriranje ESCD, 271 greka Serial Presence Detect, 260 neuspeno, 67,76,266 problemi s podizanjem sa drugih diskova, 26 radne uestanosti iznad propisane, 278-279,314 pokazivakakuglica. Videti mi
pokazivaki ureaji
ienje,
utinice
problemi disketnih jedinica, 45 problemi podeavanja CMOS-a, 18-19 reenja za brzo pokretanje, 15-18 ponovljeni zvuni signali, memorijski moduli RIMM, 261 poruke o grekama, sistemi DaSI Windows, 427 poskakivanje tastera, 150 POST POST kodovi, 262-265 umovi vrstog diska, 77 pozlaeni memorijski moduli SIMM! DIMM, problemi s podnojima, 270 prazan ekran, posle instaliranja sekundarne grafike kartice pod Windowsom 98, 331 prazna podruja na vrhu i na dnu ekrana, 324 prebacivanje memorije, CD-R ureaji, 114 prekida napajanja, ne funkcionie, 260
prikljuci
146 . Videti i mi
pokretanje diskovi za podizanje, problemi sa DOS-ovim programom Backup, 25-26 greka bad or missing file, 26 greka invalid system disk, 27 lampica diska ne prati njegovu aktivnost, 18-20 nema slike, 21-22 otkrivanje i otklanjanje greaka diskova za podizanje, 6-8, 29-32 podizanje s drugih diskova, 26
COM, modemi, 214, 225, 237, 241 greke, moderni, 216-218 matine ploe, 246, 260 prisilno brisanje programabilnih tastatura, 138 problemi s bojom, tekst na monitoru, 336 problemi s brojem cilindara, vrsti diskovi, 49-51 problemi s brzinom prenosa podataka, 81 problemi s tipom medijuma, disketne jedinice, 42 problemi sa defragmentiranjem, 86-89 problemi sa obrtanjem, vrsti diskovi, 63-64, 79 problemi sa obrtanjem, disketne jedinice, 40-41 problemi vremenskih odnosa signala, vrsti diskovi, 76 procesori, mehanizam za dranje, 257-258
466
Indeks
program za preslikavanje diska (DDO), 58-60 programabiine tastature, prisilno brisanje, 138 protection, greke na raunarima s Windowsom, 283 problemi jezgra NTKERN, 286 proveravanje modema, 211 provere matine ploe, 256-257 PSI2, sistemi greke tastature, 138 mi, problemi prenosivih raunara Toshiba, 150
Q
QEMM i problemi sa slikom, 342 Quadtel, kodovi zvunih signala, 297 Quarterdeck SpeedyROM, problemi, 104 QuickTime, verzija za Windows 1.1, greka general protection, 334 QWERTY tastature, 130
reim rada u punom dupleksu, problemi zvunih kartica, 363 reimi prikazivanja, grafiki, 300 RIMM, memorijski moduli, 247, 261, 282 Riva, grafike kartice, 331 Rock Ridge, proirenja mogunosti CD itaa, 103 ROM, greke kontrolnog zbira, 263 RTC (sat realnog vremena) greke, 263-265 ruice dojstika, gubljenje napetosti, 161 ruenje sistema, 18 nasumino ruenje, 21-22 pod odredenim aplikacijama, 275 posle kratkog perioda normalnog rada, 275 pri uitavanju upravljakih programa modema, 233
s
S registri, funkcije, modemi, 199-203 Safe, reim, Windows 95, disketne jedinice, 36 ScanDisk, 422 greke out of memory, 85 ne moe da preslikava sektore, 84 pogreno prijavljivanje problema vrstog diska, 86 provera disketa, 38 slabe performanse pod sistemom datoteka FAT32, 88 sukobi s programom za prelazak na FAT32, 89 SCSI CD itai, 98-100 vrsti diskovi, 86 kontroleri, 269 SD LED lampica, modemi, 170 SDRAM, memorija, 306-307 sektori, nemogunost preslikavanja, 84 Serial presence detect, greka, 260
R
rave
u obliku slova Y,
vrsti
diskovi, 57
RAM greke, spisak adresa neispravnih memorijskih lokacija, 281 greke u prvih 64 KB, 265 problemi CD itaa, 97 RAMDAC, 306, 308 registri, oteen sadraj, 269 regulatori napona, 277 reprodukcija, problemi video, 340-342 WAY datoteka, 353-355 resetovanje raunara, 21-22 rezidentni softver, CD-R ureaji, 111 rezolucija monitora, 332 trodimenzionalne grafike, 312
Indeks
467
Sierra Semiconductor, modemi, 221 signal buenja na zahtev modema, 252 na zahtev mree, 252, 260 signal masa signal, 132 signali tastature, sat/podaci, 132 SIMM, memorijski moduli, 270, 282 sinhronizacija, gubitak, 338 sintaksa, poruke o grekama, 434 sistemi datoteka, vrsti diskovi, ogranienja particija, 50 sistemi za izradu rezervnih kopija, 38 sistemske datoteke, ponovno instaliranje, 27 sistemski ventilator, 252 skupovi grafikih ipova, 319 slabljenje, 345 SLC, tip matine ploe, 340 slika na ekranu, podeavanje veliine, 334 SmartCD manager, 101 SMP (switching mode processor), vieprocesorski rad, 271 snimanje kompakt diskova, CD-RW
ureaji,12l-l22
sukobi ureaja, 23 disketne jedinice, 38 grafike kartice PCI, 342-343 Suspend, reim rni se zamrzava posle buenja, 154 nema zvuka kad se nastavi s normalnim izvravanjem operacija, 365 SVGA, kartice, 304 Symantec pcANYWHERE, 225 program NAV (Norton Anti-Virus), 12
v
S
kljocanje, moderni, 229 v v stampacI ne funkcioniu, 358 prikljuci, 272
T
talasaste linije na monitoru, 332 TAPI moderni, 220 problemi s biranjem broja, 223 tastature, 129 brisanje makroa, 137 ienje, 133 Dvorakove, 130-131 greke posle zamene, 264 interfejsi, 132 kodovi otvaranja, 130 kodovi tastera, 130 kodovi zatvaranja, 130 konektori za, 135 kontroleri, 130 nasumino funkcionisanje, 136 ne funkcioniu, 136 nestandardni raspored tastera, 143 poruka KBC Error, 137 pregoreo pico osigura, 264 prenosivi raunar je ne prepoznaje, 143 prikljuci, 135
snimanje zvuka, 359, 363-365 SNR (odnos signala i uma), zvune kartice, 347 Sony CD itai, 103 Sound4 WinModerni, 216 SoundBlaster Live, kartice, 164 spoljanji moderni, LED lampice, 169-170 spor prenos podataka, 81 spor usluni program za defragmentiranje, 88 sporo povezivanje modema, 237 sposobnost automat kog ponavljanja znaka, tastatura, 142-143 static device resource conflict, greka, 259, 273 Stealth, grafike kartice, 328 SUBST, komanda, 424 sukobi oko resursa, 57-58, 214-215
468
Indeks
problemi s meunarodnim kodnim stranicama, 141 problemi s programom Adobe Acrobat, 141 problemi s tasterima, 136-137, 138, 140 problemi sa odeljkom Language, 141 PSI2, greke, 138 QWERTY,130 USB. Videti USB tastature vie ikonica u Device Manageru, 142 tasteri ne funkcioniu, Microsoftova tastatura Natural, 138 tasteri preice, DOS, 399 telefonska linija, modemi, 210 telefonski konektori, 250 testiranje modema, 212, 214 THD (ukupno harmonsko izoblienje), zvune kartice 479 TOC (sadraj) upisivih diskova, 116 Toshiba, prenosivi raunan, 150, 154 Toshiba, raunan, problemi stastaturom, 144-145 TR LED lampica, modemi, 170 trotasterski mi, problemi, 153 Turbo, reim, nestabilan sistem, 262 TV kartice, problemi s grafikim karticama, 339
U
UlI greke, 79 UlI prikljuci, adrese, 252 UlI prikljunice na zadnjoj strani kuita, matine ploe, 246 UART, ipovi, modemi, 168, 170-171 uestali otkazi vrstog diska, 75-76 UDF (univerzalni format podataka), 118 CD-RW ureaji, 118 itai, 120 ogranienja zvunih kompakt diskova, 120
ulazni ureaji, 129 U1tra-DMA problemi, 77-78 unutranji modem, 167 ipovi UART, 167 raunar ih ne prepoznaje, 233 sukob s miem, 233 updating ESCD, sistemska poruka, 271 upisivi kompakt diskovi, 108 upravljaki programi CD itaa, 92, 95-97 mi, 145, 148 modemi, 233 MPEG plejeri, 339 problemi vrstih diskova, 29 video, 304, 307 viemonitorski sistemi, 319 WinModemi,212 zvune kartice, 352-353, 362 upravljaki programi ureaja mi, 145. Videti i upravljaki programi upravljaki programi za rad u realnom reZImu CD itai, 101 problemi, 28 upravljanje magistralom, 3D grafiki ubrzivai, 312 upravljanje protokom, modemi, 239 US Robotics WinModemi, 216 USB (univerzalna serijska magistrala)
v'
prikljuci
nepoznati PCI ureaji, 271 problemi, 142 zvunici, 366 USER.EXE datoteka, greke general protection fault, 86 utinice napajanja, 250
V
V17 faksovi, greke prenosa, 233 V34 modemi, ne bivaju prepoznati, 224 V.34 povezivanje na 9.600 b/s, 242
Indeks
469
ventil, dojstik, 166 ventilator izvora napajanja, 251 ne moe se privrstiti kako treba, 276 za hlaenje procesora, 251 vertikalni CD itai, 98 vertikalno pomeranje kursora, mi, 156, 157 VGA, kartice, 303 VIA MVP4, skupovi ipova, 262 video BIOS, 307 CGA, kartice, 300-301 EGA, kartice, 301 magistrale proirenja, 308-310 MCGA, kartice, 302 MDA, kartice, 300-301 neaktivan, 21-22 nema slike, 323 PGA, kartice, 302 podeavanje veliine prozora za reprodukciju, 342 problemi s reprodukcijom, 340-342 QEMM, problemi, 342 RAMDAC, 306, 308 reimi prikazivanja, 300 slika na el<Tanu "tri", 324 SVGA, kartice, 304 ubrzivai grafike, 305 ubrzivai 3D grafike, 311 upravljaki programi, 304, 307 VGA, kartice, 303 XGA, kartice, 304-305 Video program za Windows, blokiranje sistema, 336 Viper, grafike kartice, 327 virtuelna memorija, Windows 98, 286 virusi, 9-12 antivirusni softver, 12 radne diskete, 13-14
VirusScan, program (kompanije Network Associates), 12 visokofrekventno izoblienje, zvune kartice, 359 vieformatni CD itai, 119 viemonitorski sistemi, 321 grafike kartice, 319 ne uspeva prevlaenje prozora s jednog na drugi monitor, 329 otkrivanje i otklanjanje greaka, 321-322 problemi s grafikom karticom Riva, 331 upravljaki programi, 319 viesesijski kompakt diskovi, problemi sa itanjem CD itaa, 107-108 VIVa, zvune kartice, problemi sa dojstikom, 164 volumeni, imena, 80 Voodoo kartice, ne funkcioniu, 343 VRAM, memorija, 306 vreme pristupa disku, problemi sa, 81 VxD greke, zvune kartice PCI, 26, 368
W
WAV datoteke, reprodukcija, 353-355, 365 Web Phone, postojani um udaljenog kraja, 364 Western Digital vrsti diskovi, 266-267 Winbond, skupovi ipova, problemi s prikljukom tampaa, 272 Windows 95 crni ekran prilikom izvravanja DirectX programa, 330 diskete za podizanje, 46 disketne jedinice, 36 nedostupan CD ita, 103 netano prepoznavanje procesora, 276 problemi CD-R ureaja, 111 problemi sa igrama, 342
470
Indeks
problemi sa sekundarnim IDE kanalom, 266 problemi sa CD itaem kompanije Sony, 103 Rock Ridge, proirenja mogunosti CD itaa, 103 SCSI CD itai, 100 Ultra-DMA kontroler se blokira, 79 WAV datoteke, problemi s reprodukcijom, 353-355 WinModemi, neprepoznati, 242 Windows 95/98 vrsti disk, problemi sa upravljakim programima, 29 neuspeno podizanje, 32 problemi s prepoznavanjem ureaja, 29 problemi s reimom rada MS-DOS, 28 problemi sa Disk Managerom, 29 sporo podizanje, 30-31 Windows 98 CU-See Mee, 226 ne prepoznaje vrsti disk, 85 DirectX programi, crna slika na ekranu, 330 diskete za podizanje, 46 modemi, 211-212, 226 nadogradnja problemi s modernom, 243 problemi sa CD-R ureajem, 117 USB zvunika, 366 nedostupan CD ita, 103 problemi s mrenom karticom PC Card, 286 problemi s reimom rada DOS compatibility, 89 problemi sa CD itaima, 101 problemi sa CD-R ureajima, 111 problemi sa igrama, 342 problemi sa SmartCD Managerom, 102 problemi sa Sonyjevim CD itaem, 103 reim rada Safe, disketne jedinice, 37
Rock Ridge, proirenja mogunosti CD itaa, 103 sekundarni grafiki adapteri, 331 Sierra Semiconductor, modemi, 221 Symantecovi modemi pcANYWHERE 315 USB, tastature, 142 WAV datoteke, problemi s reprodukcijom, 353-355 Winmodemi, 212, 242 Yamaha zvunici, 366-367 Windows NT Cyrixovi procesori, 277 SMP (vieprocesorski rad), 271 WinModemi, 212 neprepoznat, 242 povezivanje, 242 problemi s prelaskom na Windows 98, 243 Sound4,216 upravljaki programi, 212 US Robotics, 216 vie puta prepoznat, 243 Winsock, modemi, 239
X
XGA, kartice, 304-305
V
Yamaha USB
zvunici, ne
daju zvuk, 367
Z
zaraen virusom sektora za podizanje, 80 zatita od statikog naelektrisanja, 4 zrnasta slika prilikom reprodukcije datoteka AVI, 337 zvune kartice, 345 AID, pretvarai, 345 blokiranje, 361-362 DMA, greke, 360-361, 364
Indeks
471
I P (procesori digitalnih signala), 345 fr kventni odziv, 347 isprekidana reprodukcija, 357 I . a reprodukcija glasa, 357 MIDI, kontroleri, 345 miksete, 345 n moe da reprodukuje zvuk, 361 n moe prei u digitalni reim, 362 n ma MIDI izlaza, 357 II ma zvuka, 356 opadanje nivoa signala, karakteristike, 47 (l~ 'lIjivo t, 349 \ll kl i vanje i otklanjanje greaka, 351 loja anj ,349 I Oluk grekama, 358-359 III oi I mi a dojstikom, 358 I 101 I mi a instaliranjem softvera, 368 PI )bl mi a reprodukcijom zvuka sa D-a, 356 I lobi mi a snimanjem, 360 I 101 I 'mi. a nimanjem pod DOS-om, )I ploll'mi sa, tampaem, 358 lill II liU r 'produkcija zvuka, 365
SNR (odnos signala i uma), 347 utanje i brujanje zvunika, 355 THD (ukupno harmonsko izoblienje), 348 upravljaki programi, 352-353,362-363 visokofrekventno izoblienje, 359 VxD greke, 368 zvune kartice, pojaanje, 348 izobliena reprodukcija zvuka, 357
zvunikodovigreaka,274,288-297,323
zvuni
v
signali raunara Dell, 290 zvuni ureaji, konfigurisanje, 354 zvucmCl jedva ujni basovi, 368 matine ploe, 248 ne uju se, 368 utefbruje, 355 zvuk 3D,349 CD ita ne proizvodi, 95 DMA, greke, 361 mikseta, konfigurisanje, 354 reprodukcija isprekidana, 357 problemi sa, 359-360

BIGELOV PC Prirucnik Za Servisere - II Izdanje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BIGELOV PC Prirucnik Za Servisere - II Izdanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prezentacija Mikro knjige Upoznajte se sa sadrajem naih knjiga. Pogledajte ta Mikro knjiga sprema novo. Pretplatite se na naa izdanja.

PC prirunik za servisere: otkrivanje i otklanjanje kvarova

Katalogizacija II publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd

Proizvedeno u Jugoslaviji PCZSIl62IN l 5432 l

Izuzetno je vano da paljivo proitate tekst koji sledi!

rizik i ogranienje odgovornosti

Upozorenja i odgovornost POGLAVLJE 1 Priprema za servisiranje

POGLAVLJE 2 Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

Simptomi CD-RW ureaja Saveti za otkrivanje i otklanjanje greaka Opti simptomi

124 124 125

POGLAVLJE 3 Otkrivanje i otklanjanje kvarova ulaznih ureaja

mievima Sastavni delovi mia Mievi i upravljaki programi

Otkrivanje i otklanjanje kvarova mia

POGLAVLJE 4 Otkrivanje i otklanjanje kvarova modema

POGLAVLJE 5 Otkrivanje i otklanjanje kvarova

278 279 279 283 288

POGLAVLJE 6 Otkrivanje i otklanjanje kvarova ureaja za reprodukciju slike i zvuka

Brzina prikazivanja slike

trodimenzionalne grafike Glavni inioci brzine trodimenzionalnog prikazivanja

Sta je DirectX Utvrdivanje instalirane verzije DirectX-a

POGLAVLJE 7 Otkrivanje i otklanjanje kvarova kontrolera

DODATAK A Provera znanja za ispit A+

Pravila za otkrivanje i otklanjanje kvarova

Smernice za otkrivanje i otklanjanje kvarova

C:\005\> sys a: <Enter>

C:\> copy config.sys a: <Enter> C:\> copy autoexec.bat a: <Enter>

Simptomi koju ukazuju na postojanje virusa u raunaru.

C:\DOS\> sys a: <Enter>

Brzo testiranje u radionici

Siva Zelena Narandasta Narandasta

TABELA 1.2 Raspored Kontakt 1 2 3 Konektor 8

AT Boja Crna Crna Bela Crvena Crvena Crvena

Boja Narandasta Crvena

Konektor 9 Masa Masa -5 V +5 V +5V +5V

Naponi ispravni +5 V (ili NS) +12V -12 V Masa Masa

Zuta Plava Crna Crna

Priprema za servisiranje TABELA 1.3 Raspored

+5 V Masa +5V Masa Naponi ispravni +5 V (rezerva) +12V

Kontakt 14 Kontakt 15 Kontakt 16 Kontakt 17 Kontakt 18 Kontakt 19 Kontakt 20

Da biste pronali reenje, pokuajte (redom)

AMI BIOS Award BIOS DTKBIOS

TABELA 1.5 Naponi iglica na konektoru napajanja sa

U praksi su mase za napone +12 V i +5 V povezane u izvoru napajanja.

A:\> sys c:<Enter>

Simptom 1.19. Nestale su registarske datoteke Windowsa 95/98.

cd\windows\command attrib c:\msdos.sys -h -s -r ren c:\msdos.sys c:\msdos.xxx a:

sys e: del c:\msdos.sys ren c:\msdos.xxx c:\msdos.sys attrib c:\msdos.sys +r +s +h

Slika 1.1: Dijalog MSCONFIG u Windowsu 98.

Proverite da li je disk ispravan.

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

:@"'O --;.: ,:.

'@{ ;.: ..... :-:.:'.'

+12 Vdc 12 V ret 5 V ret +5 Vdc

Slika 2.1: Interfejs disketne jedinice.

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

posle DOS-ovog odzivnika:

C:\> copy a:\*.* nul

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

neispravna disketna jedinica.

Preporuujem sledei postupak:

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

kratkospojnika podeene prema

Otkrivanje i otklanjanje kvarova na ureajima sa diskovima

C:\> copy a:\. nul