Prah kao sredstvo za gaenje poara

Uporedo sa poveanim opasnostima od poara i razvojem industrije javlja se i potreba za novim sredstvima za gaenje, jer sama voda nije mogla da poslui kao jedino efikasno sredstvo za gaenje. Isto tako, uvoenjem pene i CO2 gasa kao sredstava za gaenje, nisu u potpunosti bili zadovoljeni svi uslovi gaenja. Tako su mnogi zahtevi, koji ne mogu biti ispunjeni, ili su delimino ispunjeni pri gaenju vodom, penom ili CO2 gasom, zadovoljeni upotrebom praha za gaenje, kao to su: mogunost gaenja elektrinih ureaja pod naponom, potpuna neotrovnost i nekodljivost u odnosu na oveka i materijale, otpornost prema smrzavanju i mogunost gaenja i pri najniim temperaturama, mogunost gaenja skoro svih vrsta poara i velika mo gaenja (skoro trenutno eliminisanje plamena) Ova sposobnost praha do sada nije objanjena, premda postoji nekoliko teorija o tome. Teorija antikatalitikog efekta je najblia objanjenju ovog fenomena, a to znai da se na povrini zrnaca praha gase reakcioni lanci plamena, i da je to razlog trenutnog dejstva gaenja. U poetku upotreba praha je bila ograniena samo na rune aparate za gaenje. Posle rata razvojem protivpoarne tehnike, omogueno je uvoenje veih koliina praha na vatrogasnim vozilima. U poslednje vreme uvode se i stabilna postrojenja za gaenje poara velikih kapaciteta, i to sa automatskim aktiviranjem. Vrste i sastav praha Danas razlikujemo dve vrste prakova za gaenje: a) Prah na bazi natrijumkarbonata i b) Prah drugih sastava Prakovi drugaijih sastojaka uvedeni su u najnovije vreme kao posledica zahteva gaenja poara prahom tamo gde se javlja ar, odnosno za gaenje poara klase A. To su prakovi na bazi kalijumhidrogenkarbonata i drugih, ali oni jo uvek nemaju veliku primenu u gaenju. Meutim, mi koristimo na, domai prah, proizveden u u Fabrici sode u Lukovcu, koji nosi oznaku Lu1 i Lu2. Po svojim kvalitetima ovaj prah je slian ostalim prahovima proizvedenim na bazi natrijum karbonata, a po recepturi koji i ostali proizvoai koriste: Natrijumkarbonata Magnezijumstearat Magnezijumkarbonata Trikalcijumfosfata 97% 1.5% 1,0% 0,5%

Osnovne osobine praha Neotrovnost i nekodljivost: Suvi prah, ukoliko je pravilnog hemijskog sastava i tehnoloki dobro obraen, potpuno je neotrovan. Ispitivanja na ivotinjama i ljudima, ak i bez zatite plua i oiju, nisu pokazala nikakva nadraivanja, u gustom oblaku praha. Pored bezopasnosti po iva bia, prah je nekodljiv i za materijale i objekte koji, pri gaenju, dou u dodir sa prahom. Zahvaljujui ovoj osobini prah je naao veliku primenu kod poara u stambenim prostorijama, kancelarijama, muzejima, tekstilnoj industriji i kod svih onih ureaja i materijala kod kojih se moe, posle ienja, materijal i ureaj ponovo upotrebiti. 1

Postojanost i dugotrajnost: Prah se moe upotrebiti ak kada bi se i po nekoliko godina nalazio u telu aparata. On mora dobro isticati, i ne sme da se zgrudva u aparatu, ukoliko prah nije dobio vlagu. Ovu osobinu antihidroskopnosti lako je proveriti: koliina do dve supene kaike praha stavi u vodu i stavi dve nedelje pa kada se posle toga paljivo iz vode izvadi, mora jo uvek da ima jedno suvo jezgro. Elektrina izolacija: Od praha, kao sredstva za gaenje, traila se osobina visoke izolacije od elektrine struje, kako bi lica koja gase poare ureaja jake struje bila zatiena. To dalje znai da oblak praha, koji se mora stvoriti pri gaenju, ne provodi elektrini tok. Ispitivanja prenoenja struje visokog napona preko mlaza praha pokazala su veoma malu provodljivost, koja je toliko mala da ne predstavlja opasnost za lica koja vre gaenje. Kolika se veliina napona struje moe gasiti odreenim prahom mora biti ispitana i deklarisana od strane proizvoaa. Teoretski, pri raznim mogunostima gaenja, moe se pojaviti tok struje kao kod gaenja mokrih izolatora, transformatora u slobodnom prostoru. U jezgru poara prah moe da se zapee i na taj nain da omogui provodljivost toka elektrine struje. Vrste poara koje se gase prahom Za gaenje poara kod nas se koriste sledee vrste praha: BCE prah ABCE prah

- ABCD prah Oznaka je napravljena prema mogunostima gaenja poara. BCE prah je podesno sredstvo za gaenje poara klase B i C a ogranieno podesno sredstvo za gaenje poara klase E ABCE prah je podesno sredstvo za gaenje poara klase A, B i C, a ogranieno podesno sredstvo za gaenje poara klase E. ABCDE prah je podesno sredstvo za gaenje poara klase A, B, C i D (poari zapaljivih metala aluminijuma, magnezijum i njihove legure, natrijum, kalijum i dr.), a oganieno podesno sredstvo za gaenje poara klase E. Princip delovanja pri gaenju poara prahom Mehanizam gaenja prahom je kompleksan postupak i ima nekoliko efekata, koji ni do sada nisu u potpunosti ispitani. Ranije se gaenje prahom pripisivalo uglavnom efektu zaguivanja i hlaenja. Smatralo se da dolazi zbog produkata raspadanja na temperaturi, po formuli: 2NaHCO3=Na2CO3+H2O+CO2 to znai da se oslobaa vodena para i gas CO2. Tako bi se od 10kp praha izdvojilo 2,7 kp CO2 i 1,1 kp vodene pare. Ali se to u sutini i ne dobija, jer se raspada samo veoma mala koliina praah. Zaguujue dejstvo koje se javlja zato to oblak praha smanjuje udeo kiseonika u vazduhu nije od velikog znaaja. Za sposobnost gaenja prahom od odluujueg uticaja je veliina zrna i turbulentno kretanje praha. Kada se prenik zrna smanjio od 400 mikrona na 40, poveala se sposobnost gaenja za 4 puta. Dalje smanjenje veliina zrna nije dovodilo do poveanja sposobnosti gaenja. Sasvim fina zrna praha smanjie sposobnost gaenja. Pri bacanju na poar, najvei uticaj ima turbulentno kretanje praha. 2

Uzburkani prah i stvoreni sljevi na jednom poarnom objektu prouzrokuju brzo izjednaavanje temperature i brzo odvoenje velike koliine toplote na hladniju okolinu preriferije poara. Pored ovog odvoenja toplote, postoji i prekidanje reakcije sagorevanja. To nastaje zato to zrna praine, kao strana tela u plamenu, prekidaju mehanizam gorenja. Uesnici u reakciji, u dodiru sa zrnima praha, gube deo svoje energije aktiviranja, to dovodi do prekida reakcije. Zrna praha deluju kao granini zid, slino kao to kamena praina zaustavlja eksploziju gasova u rudniku. To znai da se an povrini zrna praha gase reakcioni lanci i ovaj efekat gaenja naziva se antikatalitikim efektom Pri ovim pojavama mogua je pojava meuprodukata zbog razliitih tipova prakova za gaenje i razliitih materijala koji gore. Aktiviranje praha Da vi se moglo ostvariti uspeno potiskivanje praha uslov je da se stvori odreena smea praha i pogonskog gasa. Da bi se prah izbacio iz posude u dovoljnoj koliini u jedinici vremena i na dovoljno rastojanje, upotrebljava se pogonski gas koji e izvriti ovu funkciju. Pogonski gas je ugljen dioksid, azot ili vazduh. Koji e se od pogonskih gasova, CO2 ili azot, koristiti u pojedinim aparatima i ureajim za gaenje prahom zavisi od zahteva i uslova eksploatacije. Kod CO2 veoma brzo raste pritisak sa temperaturom, to uslovljava toplotnu izolaciju boca CO2. Dok je ova osobina CO2 gasa nepoeljna, njegova prednost sadrana je u njegovom energetskom potencijalu. S druge strane, kod azota pritisak povremeno i polako raste sa temperaturom. To je njegova prednost kod eksploatacije aparata pri veim temperaturama. Meutim, energetski potencijal azotea, za istu koliinu i isti pritisak, manji je do energetskog potencijala CO2 gasa.

Aparati za gaenje prahom (S) -namena, punjenje i ispitivanje

Aparati za gaenje prahom izrauju se u raznim veliinama. Aparati vee mase postavljaju se na tokove i poznati su pod imenom "S" prevozni aparati. Kod ovih aparata postoji ugraena usponska cev te nije potrebno nikakvo preokretanje prilikom upotrebe. Aparati su napunjeni prahom do visine. Kao pogonsko sredstvo koristi se komprimovani SO2 u elinoj boci i to sve do mase aparata od 50N. Preko te teine nije preporuljiv SO2 , te se koristi neki drugi inertni gas, veinom azot ije se boce pune pod pritiskom od 200-350 bara. Aparati od 100-250 N postavljaju se na prikolice. Preko 250 N takvi aparati su na kolima stabilno ugraeni. Prenosni protivpoarni aparati za suvo gaenje S-1, S-2 i S-3. Aparati S-1, S-2 i S-3 namenjeni su za gaenje poara na motornim vozilima. Snabdeveni su odgovarajuim nosaem za privrivanje na vozilima ili drugim objektima. Pored motornih vozila svih vrsta, ovi aparati se mogu primeniti i na drugim mestima kao i ostali aparati za suvo gaenje. Kao sredstvo za gaenje upotrebljava se suvi prah na bazi NaHCO3 sa dodatkom hemijskih komponenata, koji se iz aparata izbacuje pomou gasa SO2. Prah nije tetan. Kao pogonsko sredstvo za izbacivanje praha iz aparata u obliku mlaza, slui komprimirani gas SO2 u elinoj boci, koja je smetena u telu aparata, pa je tako zatiena od povienih temperatura okoline. Izbacivanje praha iz aparata postie se preko usponske cevi i prekidajueg ventila, tj. kape aparata. Mlaz se moe prekidati pomou ruice na kapi aparata, pa se na ovaj nain moe efikasno gasiti vie poara na istom objektu. Aktiviranje aparata na prah je takvo da se bez obzira na veliinu aparata mora prii vatri, izvui 3

osigura i pritisnuti polugu za aktiviranje aparata. Zbog pritiska poluge udarna igla probija membranu na elinoj boci sa SO2. Polugu treba odmah pustiti i saekati 3-10 sekundi da se postigne radni pritisak u aparatu. Onda treba ponovo pritisnuti polugu koju sada otvara ventil za izlazak praha. Mlaz praha uperiti direktno u plamen. Aparati S-1, S-2 i S-3 isporuuju se napunjeni. Aparati S-1, S-2 i S-3 nisu osetljivi na promenu temperature, ali se ne dozvoljava njihovo dranje u vlanim prostorijama. Kontrola aparata S-1, S-2 i S-3 koji vre obuena lica obuhvata sledee : kontrola mehanike oteenosti, kontrola kvaliteta praka, kontrola sadraja SO2. Aparat se redovno kontrolie u pogledu oteenosti i zaprljanosti delova. Svako oteenje aparata mora se na vreme otkloniti, prilikom ponovnog punjenja, treba oistiti sve delove aparata i proveriti da li su protoni kanali prohodni. Svake dve godine posudu aparata treba ispitati na vodeni pritisak od 18 bara, na osnovu propisa JUS-a. Svaki esti mesec potrebno je kontrolisati kvalitet suvog praha i proveriti da li se zgrudvao. Svaki esti mesec treba kontrolisati sadraj boce SO2. Tom prilikom se boca SO2 oslobodi i stavlja na vagu. Merenjem se konstatuje stvarna teina boce SO2 i uporeuje sa teinom boce koja je naznaena u uputstvu. Ukoliko je teina boce dobijena merenjem manja od teine naznaene u uputstvu, potrebno je odmah preduzeti mere da se punjenje gasa SO2 dovede na potrebnu meru.

1. 2. 3. 4.

ventil aparata nalepnica aparata nosa aparata podmeta

Sl. 1. Aparat za gaenje prahom (S1,S2)

1. 2. 3.

Navrtka boce Membrana Boca

Sl. 2. Boca aparata (S1,S2)

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Plomba 7 ica za plombiranje Ruica Kapa aprata Dizna apratara Zaptivna guma Uzgonska cev Osigura sa laniem ivija Igla Opruga Nosa boce Boca aparata

Sl. 3. Boca aparata (S1,S2) 5

Prenosni protivpoarni aparati za suvo gaenje S-6, S-9 i S-12. Aparati S-6, S-9 i S-12 se upotrebljavaju za gaenje poara tenih materija (benzina, alkohola, etera, lakova, masti i dr.), gasovitih materija (metana, propana, acetilena, gradskog plina i dr.) kao i poara vrstih materija. Aparati S-6, S-9 i S-12 se takoe upotrebljavaju za gaenje poara elektrinih instalacija i ureaja visokog napona (generatora, transformatora, elektromotora). Ako su punjeni specijalnim prakom ovi aparati mogu se upotrebiti za gaenje poara lakih metala (elektrona, magnezijuma, kalijuma, natrijuma). Glavni sud aparata je od elinog lima, cilindrinog oblika, zavarene konstrukcije i napunjen prakom za gaenje. Kao pogonsko sredstvo za izbacivanje praka iz aparata u obliku mlaza upotrebljava se komprimirani gas SO2 koji se nalazi u boci visokog pritiska. Boca visokog pritiska SO2 montira se za kapu aparata i nalazi se unutar aparata. Zatvra boce SO2 je membrana od bakarnog lima debljine 0.4 mm. Aktiviranje aparata S-6, S-9 i S-12 postie se probijanjem membrane boce SO2 pomou pokretne ruice, koja se nalazi na kapi aparata, i igle. Aparati S-6, S-9 i S-12 se isporuuju napunjeni. Vek trajanja, punjenja je dug pod uslovom da praak ne dolazi u dodir sa vlagom i mastima i da je boca SO2 potpuno zaptivena. Posle aktiviranja aparat se ponovo puni kako bi bio spreman u svakom momentu da dejstvuje. Aparati S-6, S-9 i S-12 su neosetljivi na niske temperature i ne smrzavaju se. Kontrola aparata S-6, S-9 i S-12 obuhvata sledee : kontrola mehanike oteenosti, kontrola kvaliteta praka, kontrola sadraja SO2.

Aparat se redovno kontrolie u pogledu oteenosti i zaprljanosti delova. Svako oteenje delova aparata mora se na vreme otkloniti. Prilikom ponovnog punjenja neophodno je oistiti sve delove aparata i proveriti da li su protoni kanali prohodni. Svake dve godine posudu aparata ispitati na vodeni pritisak od 18 bara na osnovu propisa JUS-a. Tom prilikom treba kontrolisati i ventil sigurnosti. Svakih est meseci kontrolisati kvalitet suvog praka i proveriti da li se zgrudvao. Ova kontrola se obavlja vizuelnim pregledom i rukom. Svaka tri meseca kontrolisati sadraj boce SO2. Prevozni protivpoarni aparati za suvo gaenje S-50 i S-100. Aparati S-50 i S-100 se upotrebljavaju za gaenje poara tenih materija (benzina, ulja, benzola, alkohola, etara, lakova, masti), gasovitih materija (metana, propana, acetilena, gardskog plina) kao i poara vrstih materija. Aparati S-50 i S-100 se takoe upotrebljavaju za gaenje poara elektrinih instalacija i ureaja visokog napona (generatora, transformatora, elektromotora). Sa specijalnim prakom ovi aparati mogu se upotrebiti za gaenje poara lakih metala (elektrona, magnezijuma, kalijuma, natrijuma). Glavni sud aparata je od elinog lima, cilindrinog oblika, zavarene konstrukcije i napunjen prakom za gaenje. Kao pogonsko sredstvo za izbacivanje praka iz aparata u obliku mlaza upotrebljava se komprimirani gas SO2 koji se nalazi u boci visokog pritiska privrenoj uz aparat. Boca SO2 je spojena sa aparatom preko automatskog ventila - regulatora pritiska u aparatu za vreme dejstva. Aparat se aktivira otvaranjem ventila na boci. Kod aparata S -100 potrebno je posle otvaranja ventila boce SO2 otvoriti jo i propusnu slavinu koja se nalazi na mestu ulaza gumene cevi u aparat. Pitolj-mlaznica se aktivira pritiskom ruke na ruicu i moe da dejstvuje prekidajui. Aktiviranje pitolja izvriti 15-20 sekundi nakon otvaranja ventila boce SO2. Na aparatu je ugraen ventil sigurnosti oprunog tipa koji ga titi od nepredvienog povenog pritiska. Aparati S -50 i S-100 se isporuuju napunjeni. Vek trajanja punjenja je dug pod uslovom da praak ne dolazi u dodir sa vlagom i mastima i da je boca SO2 potpuno zaptivena. Posle aktiviranja aparat se ponovo puni kako bi bio spreman u svakom momentu da dejstvuje. Aparati S-50 i S-100 su neosetljivi na niske temperature i ne smrzavaju se.

Kontrola aparata S-50 i S-100 obuhvata sledee : kontrola mehanike oteenosti, kontrola kvaliteta praka, kontrola sadraja SO2.

Aparat se redovno kontrolie u pogledu oteenosti i zaprljanosti delova. Svako oteenje delova aparata mora se na vreme otkloniti. Prilikom ponovnog punjenja oistiti sve delove aparata i proveriti da li su protoni kanali prohodni. Svake dve godine posudu aparata ispitati na vodeni pritisak od 18 bara na osnovu propisa JUS-a. Tom prilikom kontrolisati i ventil sigurnosti. Svakih est meseci kontrolisati kvalitet suvog praka i proveriti da li se on zgrudvao. Ova kontrola se obavlja vizuelnim pregledom i rukom. Svaka tri meseca kontrolisati sadraj boce SO2.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Kapa aparata komplet Nalepnica Spremnjak mlaznice Crevo mlaznice komplet Rava Zaptiva Boca aparata Nosa boce Potisna cev Toak 360

Sl. 4. Prevozni aparat za gaenje prahom S100

AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA PRAHOM

Automatski stabilni sistemi za gaenje poara prahom upotrebljavaju se u vrlo retkim i specifinim sluajevima, najee kada su za gaenje poara svi drugi automatski stabilni sistemi - neprimenljivi. Prah je univerzalno sredstvo za gaenje poara, koji gasi poare uguujue i antikatalitiki. Prahom se mogu gasiti i elektrini ureaji pod naponom. Potpuno je neot-rovan, nekodljiv i otporan na niske temperature. Veliki mu je nedostatak sklonost ka sleganju i grud-vanju, to je i glavni razlog za vrlo retku primenu automatskih stabilnih sistema za gaenje poara prahom. Sastavni delovi sistema Automatski stabilni sistem se sastoji iz sledeih delova (slika broj 5): rezervoara za prah, boce za pogonski gas sa mehanizmom za aktiviranje sistema, cevovoda; mlaznica, elemenata za aktiviranje i upravljanje i ureaja za signalizaciju i alarm. Od elinih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do izlaznih mlaznica, sistemi su isti, jedino se elementi za aktiviranje, koji e na neku od indikacija poara otvoriti boce, meusobno razlikuju. Ako je temperatura indikacija poara, onda je mehaniki sistem sa topljivim elementima ili ampulama ili temperaturi javljai poara. Ako je dim indikacija poara, postavljaju se jonizacioni javljai. Automatski stabilni sistem za gaenje poara prahom koji se koristi za zapreminsko gaenje prostora gde se nalaze ljudi mora imati pouzdan sistem zvune signalizacije, a gaenje se moe zapoeti tek posle datog zvunog signala, tako da sva lica mogu napustiti prostor koji se titi. Vreme od poetnog zvunog signala za uzbunu do gaenja ne treba da bude vee od 30 sekundi.

Slika broj 5. Automatski stabilni sistem za gaenje poara prahom Opis rada sistema Prah za gaenje se nalazi u posebnom rezervoaru u koji se uvodi pogonski gas (ugljendioksid, azot ili vazduh), koji svojom pogonskom energijom nataloeni prah iz sistema dovodi na mesto poara. Aktiviranje sistema se vri automatski (preko automatskih javljaa poara), a moe biti mehaniko, pneu-matsko i elektrino - ili kombinacija navedenih naina. Sistem mora da ima i mogunosti poluautomatskog aktiviranja (pritiskom tastera) i runo, na samom sistemu. Ako prostori koji se tite imaju otvore (vrata, prozori i si.), ovi treba automatski da se zatvaraju pri gaenju. Isto tako, svi pogonski ureaji treba da se automatski iskljue iz rada (ventilacija, klimatizacija, elektropogoni i dr.). 8

Otvori koji se ne mogu zatvoriti ne smeju po svojoj ukupnoj povrini biti vei od 3% zapremine tienog prostora. Ako otvori premauju ovu povrinu, mora se i koliina praha poveati. Otvori koji se ne mogu zatvoriti moraju biti opremljeni dopunskim mlaznicama za prah. Kod dobro zaptivenih prostora, kod kojih se pri gaenju moe stvoriti vei pritisak (dozvoljeni pritisak je 350 mm VS), moraju se na najviem mestu prostorije postaviti automatski ureaji za rastereenje pritiska. Potrebna koliina praha za gaenje Minimalna potrebna koliina praha za gaenje iznosi 1kg/m3 zapremine tienog prostora prema DINu 14492. Automatskim stabilnim sistemom moe se vriti zatita vie odvojenih prostora ili objekata, s tim to se potrebna koliina praha odreuje prema najveem prostoru, odnosno objektu. Ovakav sistem mora za svaki prostor da ima poseban zonski ventil. Vreme isticanja praha Od najvee vanosti za efikasnost gaenja je da potrebna koliina praha bude dovedena na mesto poara za vreme koje ne srne da bude vee od 30 sekundi. Proraun gubitaka pritiska u cevovodu Prosean gubitak pritiska u cevovodu vri se prema sledeem obrascu:

gde je: p - gubitak pritiska u barima; k - koeficijent cevi; Q - protok u kg/s; d - unutranji prenik cevi u cm; L - duina cevi u m. Cevovodi Cevovodi slue za transport praha od rezervoara do mlaznica. Cevni razvod treba da bude to jednostavniji, sa to manje krivina, da bi se izbeglo zaepljenje. Prenik cevovoda zavisi od koliine praha u jedinici vremena. Mlaznice Mlaznice slue da raspre prah po tienom prostoru. Raspored treba da im je takav da oblak praha ispuni brzo prostor koji se titi. Njihov izbor se vri prema veliini protoka i prema povrini koju mogu pokriti.