KONSTRUKTIVNE POJEDINOSTI TEMELJENJA Prilikom projektovanja i izvoenja temeljnih konstrukcija neophodno je voditi rauna o odreenim principima i detaljima koji

su propisani Pravilnikom o normativima za temeljenje graevinskih objekata (Slubeni list SFRJ, br.15/89) i Pravilnikom o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogranje u seizmikim podrujima (Slubeni list SFRJ od 25.02.1981. god)

MEUSOBNA POVEZANOST TEMELJA Temelji moraju biti meusobno povezani veznim gredama u oba ortogonalna pravca. Vezne grede se usvajaju kao konstruktivni elementi priblinih dimenzija 40/40cm sa minimalno propisanim procentom armiranja. Njihova uloga je: da spree meusobno razmicanje temelja da smanje diferencijalna sleganja susednih temelja.

Sl. 13.1. Nain povezivanja temelja

TEMELJENJE NA ISTOJ I RAZLIITIM KOTAMA Temelji objekta bi trebalo da budu fundirani na istoj dubini. Razlog za ovo je sadran u injenici da temelji fundirani na vioj koti prouzrokuju horizontalne pritiske tla koji se prenose na konstrukciju objekta koja je na nioj koti fundiranja.

Kako ovo nije uvek mogue ostvariti, bilo zbog projektovanih zahteva ili prirodnog nagiba terena, tada se vri postepeno kaskadiranje terena.

Sl. 13.2. Kaskadiranje temelja

U ovakvim sluajevima denivelisanje temelja se izvodi u kaskadama odnosa visine prema duini 1/2 odnosno u praksi 50/100cm. Na ovaj nain se vri kaskadiranje trakastih temelja, veznih greda i kontra ploa. U sluajevima fundiranja uz postojee susedne objekte obaveza je da se temelji novog objekta izvedu na dubini fundiranja susednog objekta. Tu postoje dva sluaja: 1. Temelj suseda je dublje fundiran od potrebne kote fundiranja novog objekta. Tada se temelj mora spustiti na kotu fundiranja susednog objekta. 2. Temelj suseda je plie fundiran od potrebne kote fundiranja novog objekta. Tada se vri sputanje temelja suseda na kotu fundiranja temelja novog objekta. Ova operacija se radi pre izvoenja novog objekta.

Sl. 13.3. Sluaj fundiranja kada je postojei temelj dublje fundiran od novoprojektovanog

Sl. 13.4. Sluaj fundiranja kada je postojei temelj plie fundiran od novoprojektovanog

Sputanje postojeeg temelja na projektovanu kotu izvodi se putem podbetoniranja istog. Da bi se izvelo podbetoniranje, potrebno je prvo izvriti iskop temelja, pa potom betonirati prostor ispod temelja. Da bi se obezbedio dobar kontakt izmeu postojeeg temelja i podbetoniranog dela potrebno je donju povrinu postojeeg temelja dobro oistiti od zemlje, a da bi umanjili efekte skupljanja betona deo prostora visine oko 25cm, ispod postojeeg temelja betonira se betonom sa malim vodocementnim faktorom (beton "vlaan kao zemlja"). Ovaj sloj betona se ugrauje nabijanjem pomou drvenih oblicai ili vibratorom. Kako nije mogue izvriti podbetoniranje temelja odjednom po celoj njegovoj duini, jer bi se ugrozila stabilnost objekta, to se postupak iskopa zemlje i podbetoniranje vri u lamelama duine 1.0-1.2m sa preskokom ("u ah poretku"). Ovim nainom se spreavaju deformacije postojeeg temelja i zida iznad njega. ZATITA ARMATURA TEMELJA Prilikom izvoenja armiranih temelja neophodno je da armatura bude postavljena na istu podlogu. To podrazumeva da se ne sme postavljati armatura direktno na tlo kao to su glina, peskovita glina i les, jer zaprljana armatura ne moe ostvariti atheziju sa betonom. Zato se izvodi sloj mravog betona (MB15) debljine 5cm na koji se postavlja armatura ili se u sluajevima gde postoji tampon sloja ljunka armatura postavlja direktno na ljunak.

Sl. 13.5. Izvoenje temelja na sloju betona male vrstoe

Sl. 13.5. Izvoenje temelja na tampon sloju ljunka

MINIMALNA DUBINA FUNDIRANJA Minimalna dubina fundiranja je uslovljena sa dva parametara: Oslanjanje temelja na nosivo tlo Dubina mrnjenja tla Temelji moraju da zadovolje oba uslova.

esto se na samoj povrini tla nalaze slojevi sa organskim primesama, koje su podlone truljenju. U ovim sluajevima temeljenje se obavlja na dubini ispod ovih slojeva. Dubina mrnjenja tla zavisi od lokalnih klimatskih uslova. Temelji se moraju postaviti na dubinu 10-20cm veu od dubine smrzavanja tla. U suprotnom voda koja se nalazi u porama tla, prilikom mrnjenja menja zapreminu pa time dolazi do promene uslova oslanjanja temelja na tlo i do razaranja samog tla. U naim klimatskim uslovima preporuka je da se objekat fundira na dubini od najmanje 80cm. NAIN IZVOENJA POTPORNIH ZIDOVA Poptorni zidovi se izvode u segmentima, odnosno duinama od 4-5m. Razlozi za ovaj nain izvoenja je sadran u sledeim injenicama: Prilikom iskopa, odnosno zasecanja tla, veih duina potrebno je obezbediti da se ceo zaseeni front zemlje ne obrui Obzirom da su ovakvim nainom izvoenja elementi potpornog zida meusobno dilatirani, time je spreen negativni efekat uticaja temperaturnih dilatacija koje na veim duinama popreni presek zida ne moe da prihvati, pa bi dolo do pojave prslina u zidu.

Sl. 13.6. Postupak izvoenja potpornih zidova po fazama

Ovaj nain izvoenja potpornih zidova u praksi se naziva "izvoenje po kampadama". Kod potpornih zidova potrebno je voditi rauna i o sledeim detaljima: Prednju, vidnu stranu zida treba izvesti sa otklonom od vertikale za 5-10cm (10:1). Ovo treba uiniti iz dva razloga: 1. Obzirom da su naponi u temeljnoj spojnici vei u taki 1 nego u taki 2, to e i sleganja tla biti vea u taki 1. Iz tog razloga moe doi do delimine rotacije potpornog zida pa se predvienim otklonom spreava mogunost da zid zauzme poloaj sa negativnim otklonom. 2. U sluaju kada je zid izveden tako da je prednja strana zida apsolutno vertikalna i da nema nikakvog otklona, u tom sluaju, a posebno kod veih visina zida, pojavljuje se neprijatan psiholoki efekat kod ljudi koji se nalaze ispred zida.

Sl. 13.7. Detalj izvoenja potpornog zida

Da bi se spreila pojava pozemnih voda iza potpornog zida i time se poveala sila pritiska na zida koji bi mogao da ugrozi stabilnost zida, posebno ako zid nije raunat na pritisak od podzemne vode, izvode se otvori za dreniranje vode iza zida. Ti otvori se postavljaju na meusobnom razmaku od 1-1.2m. Popreni presek otvora je oko 5cm. U praksi se ovi otvori nazivaju barbakane. U cilju da se obezbedi pouzdano dreniranje tla iza zida prvo se nasipa sloj krupnozrnog ljunka, zatim se nasipa sloj sitnozrnog ljunka i na kraju sloj tla koje je uzeto iz smoniklog tla prilikom iskopa.