Generatori Otpada I Zagađivači Južne I Jugoistočne Srbije

GENERATORI OTPADA I ZAGA IVA I JUNE I JUGOISTO NE SRBIJE
Bratimir Nei dipl. in. zatite ivotne sredine
Ni, Decembar 2010.
Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije
SADRAJ
1. Uvod ......................................................................................................................... 3 2. ivotna sredina i prirodni resursi u Republici Srbiji ......................................... 4 3. Zna"enje osnovnih izraza u oblasti integrisanog spre"avanja i kontrole zaga'ivanja ivotne sredine ................................................................. 16 4. Zakonska regulativa .............................................................................................. 18 5. Integrisana dozvola ............................................................................................... 21 6. Integralni katastar zaga'iva"a .............................................................................. 28 7. Niavski okrug zaga'iva"i i generatori otpada .............................................. 31 8. Topli"ki okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ............................................... 55 9. Pirotski okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ................................................ 61 10. Jablani"ki okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ............................................. 69 11. P"injski okrug - zaga'iva"i i generatori otpada ................................................ 83 12. Zaklju"ak ................................................................................................................ 89 Literatura ................................................................................................................ 91
1. UVOD
Kada se govori o zaga'enju, obi"no se ima u vidu emisija tetnih materija, no zaga'enje se moe javiti i u vidu tokova energije, na pr. toplotne emisije, ili zaga'enja bukom. Kao poseban vid nematerijalnog zaga'enja javlja se zaga'enje informacijama.To govori da zaga'enje, kao eksterni efekat proizvodnje, ili potronje, se moe na7i i van modela materijalnih bilansa, koji slue za opisivanje ekonomsko-ekolokih interakcija /1/. Tako'e, zna"ajno je re7i da svaki eksterni efekat proizvodnje i potronje, ne mora imati tetne posledice po ivotnu sredinu i blagostanje ljudi. Ukoliko je sredina u stanju da u potpunosti apsorbuje ove tokove, neposredno po njihovom emitovanju, tada ekoloke tete nema, pa nema ni zaga'enja. Isto vai i za one malobrojne pozitivne eksterne efekte, koji pove7avaju blagostanje, te se ne smatraju zaga'enjem. Imaju7i u vidu da sve vrste zaga'enja uti"u negativno na ivotnu sredinu i prirodne resurse, moemo zaga'enja grubo podeliti na dve grupe: ona koja redukuju kvantitet i ona koja redukuju kvalitet ivotne sredine i prirodnih resursa. Primera za prvu grupu ima mnogo, po"ev od kiselih kia koje smanjuju umske resurse, preko hemijskih zaga'enja voda, koja smanjuju populacije ribe i ostalih vodenih ivih vrsta, do emisija :gasova staklene bate:, koji prouzrokuju klimatske promene, te redukuju prinose u poljoprivredi. U drugu grupu spadaju, pak, sva zaga'enja koja smanjuju biodiverzitet, zdravlje ivog sveta, kvalitet vode i vazduha itd. Me'utim, ve7 na prvi pogled, jasno je da najve7i broj zaga'enja istovremeno spada i u prvu i u drugu grupu. Stoga 7emo sagledati jo neke mogu7nosti klasifikovanja. Najjednostavnije je klasifikovati zaga'enja prema sredini u koju se vri emisija; na pr. zaga'enja vazduha, vode, zemlje, ivog sveta itd. Posmatrano u odnosu na prirodu emisija, razlikujemo zaga'enja nastala na osnovu tokova i zaga'enja, nastala na osnovu fondova, tj. zaliha, zaga'iva"a. Za prvu grupu svojstveno je da tete po okolinu zavise od intenziteta i trajanja vremena emitovanja. Najjasniji primer predstavlja zaga'enje bukom. Karakteristika ovog vida je da tete momentalno prestaju, po prestanku emitovanja. Me'utim, kod ve7ine zaga'iva"a iz ove grupe tete ne nestaju u trenutku prestanka emisije, ve7 se efekti povla"e u relativno kratkom roku, dovoljno kratkom da ne do'e do formiranja zaliha. Za zaga'enja na osnovu zaliha, pak, svojstveno je da tete zavise od veli"ine fonda reziduala u prirodi, tokom vremena. Dakle, bitna je koncentracija zaga'iva"a u sredini, a ne intenzitet emitovanja. Za formiranje fondova zaga'enja, presudno je da intenzitet emitovanja bude ve7i od mogu7nosti sredine da ga apsorbuje. Primera za ovaj vid ima mnogo, na pr. trovanje tekim metalima, zaga'enja radioaktivnim dugo-ive7im "esticama, te niz hemijskih emisija (DDT, PCB polihlorovani bifenili, CFC hloro-fluoro ugljovodonici itd.). Prema kriterijumu zone uticaja, zaga'enja se mogu podeliti na lokalna, regionalna i globalna, dok prema prirodi zaga'iva"a to mogu biti organska i neorganska, te "ista i meovita. Po stepenu meanja u sredinu, razlikujemo povrinska i totalna zaga'enja, dok prema mobilnosti izvora razlikujemo zaga'enja iz stacionarnih (termi"ki kotlovi) i zaga'enja iz mobilnih izvora (zaga'enja izazvana saobra7ajnim sredstvima). Kada je re" o zaga'enju, treba ukazati na odre'ene specifi"nosti. Pre svega, zaga'enje je proizvod ekonomske aktivnosti, kao i sva ostala dobra i usluge, ali ono je tetno, tj. ima negativnu korisnost. Me'utim, dobra i usluge, "ijom je proizvodnjom dolo do zaga'ivanja, nesumnjivo imaju pozitivnu korisnost. Moe se re7i da, iako je zaga'enje neeljeno i tetno, ono je neizbeno u procesu stvaranja korisnih proizvoda ekonomske aktivnosti. Otuda proizilazi indirektna korisnost od zaga'enja. Postoje7e tehnologije, koliko god da minimiziraju zaga'enja, ipak ih neumitno i stvaraju /1/.
2. IVOTNA SREDINA I PRIRODNI RESURSI U REPUBLICI SRBIJI

Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje odrivog razvoja u Srbiji odnosi se na zatitu i unapre'enje ivotne sredine i racionalno kori7enje prirodnih resursa. To podrazumeva integraciju i usaglaavanje ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu primenu. Od prioritetne vanosti je usvajanje i sprovo'enje Nacionalnog programa zatite ivotne sredine uz odgovaraju7e akcione planove, kao i usvajanje i primena Nacionalne strategije odrivog kori7enja resursa i dobara (intersektorskog stratekog dokumenta koji se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedina"ni prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije) /2/. Razvoj "istijih tehnologija, pove7anje energetske efikasnosti i kori7enje obnovljivih izvora energije, svakako 7e uticati na smanjenje zaga'enja ivotne sredine. Najve7i potencijal za pove7anje energetske efikasnosti je smanjenje potronje toplotne energije (po procenama za vie od 50%) poboljanom izolacijom u zgradama i smanjenjem broja doma7instava koja koriste elektri"nu energiju za grejanje. Energetska efikasnost u industriji je trostruko nia od svetskog proseka, a neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda i neracionalnog kori7enja sirovina. Srbija sa oko 138 kg proizvedenog industrijskog otpada na 1000 USD bruto doma7eg proizvoda spada u red zemalja sa visokom intenzivno7u stvaranja otpada. Srbija je jedna od poslednjih drava u Evropi u kojoj se koristi olovni benzin. Uz to Srbija ima izuzetno lou modalnu strukturu transporta, uo"ljiv je nekontrolisan rast drumskog saobra7aja, propadanje mree elezni"kih pruga, posebno sekundarne. Promovisanje obnovljivih izvora energije zahteva uvo'enje podsticajnih mera, to 7e ohrabriti privatne investicije u energetski sektor i oja"ati konkurentnost na polju energetike i ekonomije uopte. Vazduh Kvalitet ambijentalnog vazduha u urbanim sredinama je uslovljen emisijama SO2, NOx, SO, "a'i, prakastih, organskih i neorganskih materija koje poti"u iz termoenergetskih postrojenja, industrije, saobra7aja, sagorevanja u individualnim kotlarnicama itd. Veliki zaga'iva"i su termoenergentska postrojenja (Obrenovac, Kolubara i Kostolac), rafinerije (Pan"evo i Novi Sad), hemijska industrija i metalurki kompleksi (Pan"evu, Kruevac, abac, Bor i Smederevo). Kao rezultat koncentrisanosti petrohemijskih i rafinerijskih kompleksa i azotare, u Pan"evu dolazi do kumulativnog zaga'enja vazduha. Kvalitet vazduha u urbanim sredinama uslovljen je i porastom broja motornih vozila i industrijskom proizvodnjom, kao i vrstom i brojem izvora zaga'ivanja. Veliko zaga'enje vazduha poti"e i od kori7enja benzina sa dodatkom olova i dizela sa visokim procentom sumpora. Identifikovani uzroci problema su: neuskla'enost propisa u oblasti emisije i imisije sa direktivama EU; nedostatak pre"i7avanja otpadnih gasova ili niska efikasnost postoje7ih ure'aja za pre"i7avanje u industrijskom i energetskom sektoru; kori7enje zastarelih tehnologija sa niskom energetskom efikasno7u; nedostatak podsticajnih mera za smanjenje emisije; nedostatak racionalnog upravljanja saobra7ajnim sistemima; neadekvatno odravanje i kontrola vozila koja u"estvuju u saobra7aju i lo kvalitet motornog goriva. Osnovni zadatak je o"uvanje i gde god je to mogu7e, poboljanje kvaliteta vazduha 4
(posebno u urbanim podru"jima i u blizini velikih termoenergetskih i industrijskih postrojenja). U skladu sa tim, definisani su osnovni sektorski ciljevi: uskla'ivanje nacionalnih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha i emisije u vazduh sa zakonodavstvom EU i usvajanje i sprovo'enje me'unarodnih sporazuma koji se odnose na zatitu vazduha; smanjenje zaga'enja vazduha iz sektora energetike i industrije; poboljanje kvaliteta goriva i postepeno izbacivanje olovnog benzina i dizela sa visokim sadrajem sumpora; unapre'enje sistema pra7enja kvaliteta vazduha u urbanim sredinama i poboljanje kapaciteta laboratorija za ispitivanje kvaliteta vazduha; unapre'enje pristupa javnosti informacijama o kvalitetu vazduha i podizanje javne svesti. Neophodno je doneti zakon o zatiti vazduha kojim 7e se postaviti osnove upravljanja kvalitetom vazduha, odgovaraju7a podzakonska akta koja 7e propisati grani"ne vrednosti u oblasti emisije i kvaliteta vazduha i izraditi katastar zaga'iva"a. Tako'e, neophodno je uspostaviti dravnu mreu za automatski monitoring kvaliteta vazduha, u skladu sa zahtevima direktiva EU u pogledu indikatora kvaliteta vazduha i metoda merenja. Potrebno je tako'e: usvojiti Nacionalni program za klimatske promene i Akcioni plan za zatitu vazduha kao podrku sprovo'enju Nacionalnog programa zatite ivotne sredine nakon usvajanja, ratifikovati klju"ne me'unarodne sporazume vezane za prekograni"no zaga'ivanje vazduha, uvesti diferencirane naknade na cenu olovnog i bezolovnog benzina i postepeno potpuno eliminisati olovno gorivo do 2010. godine u skladu sa nacrtom Nacionalnog programa zatite ivotne sredine, prihode od naknade namenski koristiti za stvaranje odgovaraju7ih trinih uslova za bri prelazak na bezolovni benzin i formirati Nacionalnu laboratoriju za vazduh i vodu. Vode Srbija raspolae dovoljnim koli"inama voda za zadovoljavanje svojih potreba, ali samo ukoliko ih racionalno koristi. Priklju"ak na javni sistem vodosnabdevanja ima 63% stanovnitva, to je nedovoljno, dok je lokalnim vodovodima obuhva7eno jo 14% stanovnitva Srbije. Dalji razvoj javnog sistema vodosnabdevanja predstavlja prioritet. Prose"na specifi"na potronja vode po stanovniku u Srbiji iznosi oko 350 l/st. na dan (za gradove oko 400, a za sela oko 80 l/st. na dan), od "ega stanovnitvo koristi oko 55%, industrija i javna potronja oko 20%, dok ostalih 25% predstavlja potronju pri preradi vode i gubitke u mrei. Snabdevanje industrije vodom obavlja se preteno sopstvenim sistemima za zahvatanje i transport vode koji su izgra'eni od strane samih korisnika i vlasnika. Razvoj kanalizacionih sistema znatno zaostaje za razvojem vodosnabdevanja stanovnitva. Kanalizaciju ima 46% stanovnitva. Postrojenja za pre"i7avanje gradskih otpadnih voda ukupnim kapacitetom oko 1.000.000 ekvivalent stanovnika, izgra'ena su u dvadeset osam naselja, a 2006. godine u funkciji je bilo samo pet. Od ukupne koli"ine komunalnih otpadnih voda samo 5,3% se isputa u recipijente sa odgovaraju7im pre"i7avanjem. Ocena je da difuzni izvori zaga'enja u"estvuju sa vie od 50% u ukupnom zaga'ivanju voda. U prethodnom periodu nedovoljno panje i sredstava je posve7eno pre"i7avanju otpadnih voda, to je doprinelo pogoranju kvaliteta vodotokova, odnosno recipijenata. Mere zatite voda se retko primenjuju. Po"inioce nije lako ustanoviti, a kazne su blage. Usled ovakvog odnosa prema vodi, ve7ina vodotokova je u letnjim mesecima u takvom stanju da je pogodna samo za navodnjavanje, i to ne uvek. U najnovijem periodu preduzima se niz mera, odnosno sankcija protiv zaga'iva"a. Klju"ni problemi u sektoru voda su: jo uvek neharmonizovana zakonska regulativa sa savremenim evropskim trendovima i standardima, nepostojanje plana za primenu Okvirne 5
direktive o vodama EU, nedovoljni institucionalni i drugi kapaciteti, neadekvatno finansiranje upravljanja vodama, niska cena vode i usluga i nedostatak ekonomskih podsticaja, nedovoljna uskla'enost politike sektora voda sa ostalim sektorima, nedovoljan stepen priklju"enosti na javne sisteme za vodosnabdevanje, neracionalno kori7enje vode i lo kvalitet vode na pojedinim prostorima, loe stanje voda u pojedinim vodotocima, nedovoljna zatita kvaliteta voda. Sektorski ciljevi odrivog kori7enja vodnih resursa su: uskla'ivanje nacionalnih propisa u oblasti voda sa zakonodavstvom EU a posebno primena Okvirne direktive o vodama EU, pove7anje dostupnosti kvalitetne vode kroz porast priklju"enosti stanovnitva na javne sisteme za vodosnabdevanje, smanjenje gubitaka u vodovodnim sistemima, pove7anje kvaliteta vode u akumulacijama namenjenim za vodosnabdevanje, poboljanje stanja kvaliteta vode u vodotocima, pre svega izgradnjom i efikasnijim radom postoje7ih postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda, sanacija i remedijacija zaga'enih vodotokova, primena principa zaga'iva" pla7a i korisnik pla7a, institucionalna i teritorijalna organizacija sektora voda, definisanje pravnog statusa i vlasni"ka transformacija vodoprivrednih preduze7a, reavanje problema komunalnih voda, po modelu javno-privatnog partnerstva za ve7e gradove, a preko dravnih investicionih aktivnosti za manja naselja. Potrebno je izraditi poseban akcioni plan za izgradnju postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda, nakon izrade katastra (registra) zaga'iva"a i donoenja propisa, odnosno standarda za njihovu konsekventnu primenu. Tako'e je potrebno uvesti diferencirane i selektivne naknade za isputanje otpadnih voda iz naselja i industrije. U cilju zatite podzemnih voda potrebno je zabraniti sve aktivnosti na prostoru aluviona i drugih podru"ja bitnih za vodosnabdevanje, koje mogu naruiti reim podzemnih voda (eksploataciju ljunka i peska i izgradnju gra'evinskih ili rudarskih objekata), odnosno uticati na promenu kvantiteta i kvaliteta podzemnih voda aluvijalne sredine. U cilju odrivosti uslova prihranjivanja, neophodna je trajna zatita i o"uvanje aluvijalnih nanosa kao potencijalnog izvorita za masovno vodosnabdevanje stanovnita. Zemljite Faktori smanjenja i degradacije poljoprivrednog zemljita u Srbiji su: irenje naselja, industrijski, rudarski, energetski i saobra7ajni objekti, vodna erozija, eolska erozija, zaslanjivanje zemljita, gubitak hranljivih elemenata, hemijsko zaga'enje od bioindustrijskih izvora, mehani"ko zbijanje zemljita prilikom obrade tekim mainama, zabarivanje zemljita, poplave, gubitak plodnosti i dr.). Strateki ciljevi odrivog kori7enja zemljita su: uskla'ivanje zakonodavnih akata vezanih za kori7enje i zatitu zemljita sa zakonodavstvom EU, spre"avanje daljeg gubitka zemljita i o"uvanje i poboljanje njegovog kvaliteta, posebno u domenu industrijskih, rudarskih, energetskih, saobra7ajnih i ostalih aktivnosti, zatita od degradacije, promene namene i ure'enja poljoprivrednog zemljita. Za ostvarivanje ovih ciljeva potrebno je: uskladiti postoje7e propise sa zakonodavstvom EU i UN o kori7enju zemljita i zatiti ivotne sredine, identifikovati i izabrati grupe parametara kvaliteta zemljita koji 7e se primenjivati pri monitoringu i kontroli plodnosti, izraditi mree kontrole plodnosti zemljita osnaiti institucije koje 7e se baviti zatitom, ure'enjem i kori7enjem poljoprivrednog zemljita, kao i formirati laboratoriju na nacionalnom nivou koja 7e se baviti zemljitem i mineralnim resursima. Neophodno je formirati bazu podataka o zemljitu. Baza podataka bi bila rezultat dosadanjih istraivanja u ovoj oblasti, ali i stalnog monitoringa za koji bi bile zaduene odre'ene, ve7 postoje7e, stru"ne institucije koje se bave pitanjima kori7enja i kontrole kvaliteta zemljita.
Biodiverzitet i zatita prirode Opta karakteristika bioloke raznovrsnosti u Srbiji je veliki geneti"ki, specijski i ekosistemski diverzitet, ali su bioloki resursi, kako potencijalni, tako i oni koji se u ve7oj ili manjoj meri koriste, relativno ograni"enih kapaciteta. Ukupna povrina zati7enih prirodnih dobara iznosi oko 5.427 km2, to "ini oko 6,14% od ukupne teritorije Srbije. Prema u"e7u zati7enih povrina u ukupnim, Srbija spada u zemlje sa srednje niim stepenom zatite. U Srbiji je proglaeno 5 nacionalnih parkova, 14 parkova prirode, 17 predela izuzetnih odlika, 72 rezervata prirode, 313 spomenika prirode (botani"kog, geolokog i hidrolokog karaktera) i 43 podru"ja od kulturno-istorijskog zna"aja (prostori oko nepokretnih kulturnih dobara i znamenita mesta). Tako'e, utvr'eno je 35 podru"ja za ptice od me'unarodnog zna"aja (IBA), 59 me'unarodno zna"ajnih podru"ja za biljke (IPA) i 13 me'unarodno zna"ajnih podru"ja za leptire. Opta karakteristika bioloke raznovrsnosti u Srbiji je da je ona po kvalitetu bogata, a po kvantitetu siromana, odnosno da se odlikuje srazmerno velikim geneti"kim, specijskim i ekosistemskim diverzitetom, ali da su bioloki resursi, potencijalni, ili koji se u ve7oj ili manjoj meri koriste, relativno ograni"enih kapaciteta. Genofond u Srbiji je veoma bogat, a sadri i veliki broj sorti i rasa autohtonih populacija doma7ih biljaka i ivotinja. Banka za odrivost geneti"kog materijala jedan je od najpouzdanijih na"ina da se (u vidu ivog i zamrznutog biljnog i ivotinjskog materijala, semena, kultura tkiva i dr.), sa"uvaju uzorci vrsta, sorti, rasa i varijeteta ivih bi7a koji reprezentuju sadanji biodiverzitet Srbije, a posebno korisnih vrsta biljaka, ivotinja, kao i mikroorganizama. Osnovni problemi su: nepridravanje propisanih reima i mera zatite biljnog i ivotinjskog sveta, predela i geonasle'a, prvenstveno kroz neracionalno kori7enje prirodnih resursa, slabu pokrivenost planskom i urbanisti"kom dokumentacijom i izraenu protivpravnu izgradnju objekata, nedovoljna ulaganja drave u o"uvanje i odrivi razvoj najreprezentativnijih podru"ja i klju"nih vrsta biodiverziteta Srbije, drasti"no menjanje uslova stanita, fragmentacija i/ili unitavanje prirodnih ekosistema usled razli"itih oblika antropogenog uticaja, promena namene umskog i poljoprivrednog zemljita; ilegalno i/ili nestru"no sakupljanje pojedinih komercijalnih vrsta (pe"urke, lekovito bilje, itd.), nedovoljno sprovo'enje propisa od strane nadlenih inspekcijskih slubi. Sektorski ciljevi su: donoenje zakona o zatiti prirode i ratifikacija me'unarodnih ugovora, izrada Nacionalne strategije o"uvanja biodiverziteta Srbije i akcionog plana, pove7anje povrina zati7enih prirodnih dobara do 10% teritorije Srbije, odnosno proirenje mree zati7enih podru"ja, uspostavljanje ekolokih koridora i mree ekoloki zna"ajnih podru"ja, uspostavljanje efikasnog sistema biomonitoringa, uspostavljanje informacionog sistema o ivom svetu i drugim prirodnim vrednostima Republike Srbije, izrada popisa bioloke raznovrsnosti u Srbiji, uspostavljanje monitoringa komponenti biodiverziteta, sprovo'enje efektivnih mera kontrole geneti"ki modifikovanih organizama (GMO) u skladu sa praksom EU i unapre'enje metoda za odrivo kori7enje genofonda i formiranje Banke za o"uvanje geneti"kog materijala. Potrebno je unapre'ivanje planova upravljanja zati7enim dobrima u skladu sa savremenim me'unarodnim standardima i evropskim direktivama. Potrebno je dalje unaprediti pra7enje biodiverziteta. Veoma je zna"ajno unapre'enje kapaciteta upravlja"a zati7enih podru"ja i podizanje efikasnosti merodavnih dravnih organa na spre"avanju i sankcionisanju nepoeljnih i nepropisnih aktivnosti u zati7enim i ekoloki zna"ajnim podru"jima. U Srbiji se trenutno pod umama nalazi oko 26,6% teritorije, na ukupnoj povrini od 2.349.720 ha. Dravne ume u Srbiji pokrivaju 50,2%, a privatne 49,8%, ume visokog porekla pokrivaju povrinu 44,1%, izdana"ke ume 45,5%, plantae 1,6 %, a ikare i ibljaci 8,8 %. Prose"na zapremina je 110 m3/ha, a prose"an teku7i zapreminski prirast je 3,05 m3/ha. Vojvodina je najmanje poumljena regija u Evropi, svega 6,4%. Od 45 optina u Vojvodini, u 12 optina poumljnost je ispod 1%, a samo u pet optina je 15%. Optimalna umovitost u Vojvodini trebalo bi da iznosi 14,3% to zahteva potrebu podizanja novih uma i 7
zatitnog zelenila na povrini od oko 160.000 ha. Osnovni problemi su slede7i: nedovoljna umovitost, bespravne se"e, neadekvatan monitoring, umski poari itd. Prioritetne aktivnosti odnose se na: primenu Strategije razvoja umarstva Srbije; smanjenje rizika od prekomernog kori7enja uma i postoje7ih ugroavaju7ih faktora u odnosu na umske ekosisteme; obrazovanje i razvijanje javne svesti o zna"aju uma za o"uvanje i kvalitet ivotne sredine. Strateki ciljevi ure'enja i kori7enja uma i umskih zemljita obuhvataju: uskla'ivanje nacionalnih propisa iz oblasti odrivog upravljanja umama sa zakonodavstvom EU, unapre'ivanje stanja uma (prevo'enjem izdana"kih uma u visoke, melioracijom degradiranih uma i izdana"kih uma loeg kvaliteta, podravanjem prirodnog obnavljanja i zatite uma), unapre'enje odrivog gazdovanja umama i zati7enim prirodnim dobrima, pove7anje povrina pod umom na 29% teritorije Srbije do 2015. godine. Fosilna goriva Lignit "ini skoro 90% energetskih resursa zemlje, dok nafta i gas sa"injavaju preostalih manje od 10%. Srbija poseduje nedovoljne rezerve uglja i to mahom lignita slabog kvaliteta. Nedostatak ovog resursa moe predstavljati zna"ajan ograni"avaju7i faktor razvoja energetike oslonjene na doma7e resurse, s obzirom na to da su ekonomske rezerve lignita u rudnicima Kolubare (2,2 milijarde tona) i Kostolca (700 Mt), a godinji kapacitet eksploatacije je 37 Mt lignita. Eksploatabilne rezerve u Kolubarskom i Kostola"kom basenu garantuju jo 55 godina eksploatacije sadanjeg nivoa godinjih koli"ina. Zna"ajan je podatak da se samo na jednom povrinskom kopu Kolubare otkopava ugalj koji u"estvuje sa 32% u proizvodnji elektri"ne energije u Srbiji. Srbija ne raspolae zna"ajnim rezervama nafte i gasa. Postoje7a leita nalaze se u Panonskom basenu. Godinja proizvodnja iznosi oko 0,7 Mt sirove nafte, to je oko 17% potreba Srbije koja godinje troi oko 4,13 Mt. Dalji pravci u sektoru nafte i gasa 7e se realizovati u zavisnosti od mogu7nosti geolokih istraivanja za nalaenje novih leita i revitalizaciju postoje7ih. Klju"ni problemi su slede7i: preveliko oslanjanje na upotrebu fosilnih goriva, disproporcija izme'u geolokih i eksploatacionih rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa, to ukazuje na mogu7e neizvesnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu. Sektorski ciljevi su: eksploatacija neobnovljivih prirodnih resursa na na"in koji obezbe'uje optimalnu dugoro"nu energetsku sigurnost i pri tome najmanje degradira ivotnu sredinu i ne ugroava zdravlje ljudi, nalaenje novih leita i odrivo kori7enje neobnovljivih prirodnih resursa na najefikasniji i najracionalniji na"in, supstitucija fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, uz odre'ene ekonomske podsticajne mere. Potrebno je razviti dugoro"ne strategije zadovoljenja energetskih potreba, odnosno eksploatacije energetskih mineralnih sirovina, procene uticaja na ivotnu sredinu, "i7enja postoje7ih jalovita (u toku je izrada katastra jalovita tehnogenih mineralnih sirovina), dekontaminacije voda, rekonstrukcije ote7enih brana i kolektora, te oporavak zaga'enog zemljita. Za dalju eksploataciju i preradu nafte i gasa potrebna je tehnoloka modernizacija postoje7ih energetskih izvora/objekata, uvo'enje energetski efikasnih i ekoloki prihvatljivih tehnologija, izgradnja novih tranzitnih infrastrukturnih objekata/izvora snabdevanja, izgradnja produktovoda za transport derivata nafte, uvo'enje sistema za pra7enje i mera za zatitu ivotne sredine. Obnovljivi izvori energije Energija biomase je trenutno najzna"ajniji doma7i energetski potencijal iz obnovljivih izvora, naglaen i u Strategiji razvoja energetike. Stepen kori7enja obnovljivih izvora energije je 8
veoma nizak, jer su trokovi kori7enja obnovljivih izvora energije znatno vii od trokova kori7enja konvencionalnih izvora energije. Energetski potencijal obnovljivih izvora u Srbiji iznosi vie od 3 Mtoe godinje, to iznosi oko 25% godinje potronje primarne energije. Potencijal biomase iznosi oko 2,4 do 2,6 Mtoe godinje (tj. oko 63 80% ukupnog potencijala), od "ega oko 1,0 Mtoe "ini potencijal drvne biomase (se"a drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a vie od 1,4 Mtoe "ini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, uklju"uju7i i te"ni stajnjak). U Srbiji je zapo"eta proizvodnja biodizela iz uljane repice, soje i suncokreta. Oko 0,4 Mtoe godinje "ini potencijal malih vodotokova kao vid obnovljivih izvora energije. Danas je u pogonu samo tridesetak malih hidroelektrana (MHE) ukupne snage 35 MW. Postoji mogu7nost obnove naputenih MHE, izgradnje MHE adaptacijom vodenica, kao i revitalizacija postoje7ih MHE uz pove7anje instalisane snage. Srbija ima dugogodinje iskustvo u kori7enju geotermalne energije za proizvodnju toplotne energije. Priblino 0,2 Mtoe godinje nalazi se u postoje7im geotermalnim izvorima koji su locirani na teritoriji Vojvodine, Posavine, Ma"ve, Podunavlja i ireg podru"ja centralne Srbije, kao i u postoje7im banjama. Dosadanja istraivanja ukazuju da potencijal energije vetra iznosi priblino 0,19 Mtoe godinje. Na osnovu analize, potencijal u Srbiji omogu7ava izgradnju vie od 1.300 MW vetrogeneratorskih kapaciteta, ako bi se koristile zone sa srednjom brzinom vetra ve7om od 5 m/s. Do sada nisu ura'ene konkretne procene o potencijalima Srbije za instalaciju solarnih kolektora i sistema, ali se moe relativno pouzdano govoriti da se u iskori7enju Sun"evog zra"enja nalazi priblino 0,64 Mtoe godinje. Problemi su slede7i: loa prostorna raspore'enost voda, nezadovoljavaju7a infrastruktura za kori7enje obnovljivih izvora energije, nepotpun zakonski okvir za podsticanje kori7enja obnovljivih izvora energije, nedostatak pouzdanih podataka o potencijalima obnovljivih izvora energije, nepostojanje efikasnog sistema finansijskih instrumenata radi masovnijeg kori7enja obnovljivih izvora energije. Sektorski ciljevi su: intenziviranje istraivanja potencijala obnovljivih izvora energije u cilju njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja, definisanje tehnologija za koje je opravdano uvo'enje podsticajnih mera i komparativna analiza mogu7ih podsticajnih mehanizama, donoenje propisa za podsticanje kori7enja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakice, podsticajne cene elektri"ne energije iz obnovljivih izvora i dr.), pove7anje obima kori7enja obnovljivih izvora energije, obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg kori7enja obnovljivih izvora energije. Novi zakonski okvir u oblasti energetike, a time i u oblasti obnovljivih izvora energije, uspostavljen je donoenjem Zakona o energetici 2004. godine, ali podzakonski propisi jo nisu doneti. Proizvo'a"i koji se koriste energijom iz obnovljivih izvora ili otpada i koji permanentno proizvode elektri"nu i toplotnu energiju su nazvani privilegovani proizvo'a"i elektri"ne energije ("lan 84, Zakon o energetici), odnosno privilegovani proizvo'a"i toplotne energije ("lan 139, Zakon o energetici). Oni 7e imati ekonomske prednosti koje se odnose na subvencije u novcu, poreske olakice i ostalo. Za sada su proizvo'a"i energije iz obnovljivih izvora izuzeti od pla7anja taksi za prenos i transmisiju. Me'utim, sistem kojim se promovie proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jo nije uveden. Nejasne propozicije ne pomau kreiranju trinih uslova niti ohrabruju ulaganja u projekte obnovljivih izvora energije. Osim toga, procedura za dobijanje dozvola za instalisanje postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora je veoma sloena i dugotrajna. Potrebno je usvojiti podsticajne mere za proizvodnju i kori7enje energije iz obnovljivih izvora. U cilju pove7anja proizvodnje biogoriva iz obnovljivih izvora neophodno je uneti promene u poljoprivrednu politiku koje se ogledaju u odgovaraju7oj finansijskoj pomo7i za proizvodnju energetskih useva. Ratifikacija Kjoto protokola i primena direktiva EU shodno Ugovoru o energetskoj 9
zajednici Jugoisto"ne Evrope, name7u Republici Srbiji odgovaraju7e obaveze, ali i omogu7uju pristup fleksibilnim mehanizmima iz Kjoto protokola. Ugovorom se potpisnici obavezuju da kreiraju pravni i regulatorni okvir, po evropskom modelu, za uvo'enje trinih mehanizama u elektroenergetici i sektoru gasa, gde je to mogu7e, a gde nije, nediskriminatorski pristup prenosnim mreama. Glavni ciljevi Ugovora su podsticanje investicija u energetiku, zatitu ivotne sredine i obezbe'ivanje sigurnosti snabdevanja. U Srbiji su ura'eni krupni koraci ka ispunjavanju odredaba Ugovora. Ugovor je zakonom ratifikovan u 2006. godine. Zna"ajnu ulogu u ostvarivanju novog zakonskog okvira u oblasti energetike imaju Agencija za energetsku efikasnost, kao i Agencija za energetiku, "ije kapacitete treba dalje ja"ati. Potrebno je podsticati u"e7e privatnog sektora i razvoj javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti. Otpad Neadekvatno postupanje sa otpadom je jedan od najozbiljnijih problema u ivotnoj sredini. Organizovano se sakuplja oko 60% komunalnog otpada i to samo u urbanim oblastima. Odlaganje na deponije koje nisu u skladu sa standardima i predstavljaju smetlita, jedini je na"in organizovanog postupanja sa otpadom. Veliki je broj i divljih odlagalita. Glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji jo uvek se odnose na obezbe'ivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga kao to su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada. O"ekuje se po"etak izgradnje nekoliko regionalnih deponija u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom. Nedostaje plan upravljanja biodegradabilnim otpadom i sistem upravljanja otpadom od ambalae, "ija koli"ina se stalno pove7ava zbog rasta udela nepovratne ambalae, posebno PET ambalae i limenki. Ne postoji organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaa otpada. Postoje7i stepen reciklae, odnosno iskori7enja otpada, nedovoljan je. Ne postoje pouzdani podaci o koli"ini opasnog otpada koji stvara industrija. Na podru"ju Srbije ne postoji deponija za odlaganje opasnog industrijskog otpada. Opasan otpad se privremeno skladiti u neodgovaraju7im skladitima, od kojih neka postoje i vie decenija. Tako'e, nedovoljno je upravljanje posebnim tokovima otpada: iskori7enim uljima, neupotrebljivim starim automobilima, baterijama i akumulatorima, otpadom od elektri"nih i elektronskih proizvoda, otpadnim gumama itd. Problemi su slede7i: nepostojanje adekvatne infrastrukture zbog "ega dolazi do zaga'enja zemljita, povrinskih i podzemnih voda otpadom, "esto zajedni"ko odlaganje komunalnog i opasnog otpada, nedostatak podataka o sastavu i tokovima otpada, nepostojanje sistema dozvola za upravljanje otpadom, nepostojanje postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, neadekvatno postupanje sa medicinskim otpadom, otpadom koji sadri PCB, otpadom iz klani"ne industrije itd. Sektorski ciljevi upravljanja otpadom su: uskla'ivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama, donoenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, uspostavljanje organizovanog sistema reciklae i podsticanje iskori7enja otpada, izgradnja infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom (regionalne deponije, postrojenja za reciklau razli"itih vrsta otpada, postrojenja za kompostiranje i anaerobnu digestiju, postrojenja za tretman opasnog otpada, postrojenja za iskori7enje energije iz otpada i dr.), sanacija postoje7ih smetlita komunalnog otpada i lokacija opasnog otpada i obrazovanje i razvijanje javne svesti za reavanje problema upravljanja otpadom. Neophodno je podsticati konkurenciju i uklju"enje privatnog sektora u oblast upravljanja otpadom. Neophodna je postepena primena principa pune nadoknade trokova i to na osnovu koli"ine proizvedenog otpada, a ne veli"ine nepokretnosti. Uvo'enje naknada za odlaganje otpada na deponije 7e obezbediti podsticaje za smanjenja koli"ine otpada koji se odlae i pokrivanje 10
trokova ulaganja u mreu sanitarnih deponija po standardima EU. Nacionalna strategija upravljanja otpadom jasno navodi da postoje potrebe za razvijenjem javne svesti svih proizvo'a"a otpada. Potrebno je stvoriti ose7aj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima, osigurati prepoznavanje problema, obezbediti ta"ne i potpune informacije, promovisati principe, podsticajne mere i partnerstvo u upravljanju otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo na odgovorniji odnos prema otpadu i na postupanje sa otpadom na odriv na"in, kao to je smanjenje otpada na izvoru, ponovno kori7enje otpada, reciklaa ili odlaganje otpada na bezbedan na"in. Industrija Iako su poslednjih godina preduzimane zna"ajne mere u oblasti zatite ivotne sredine, stanje u industriji je nezadovoljavaju7e. Industrijska proizvodnja doprinosi zaga'enju ivotne sredine iz vie razloga, od kojih se izdvajaju slede7i: prisustvo zastarelih tehnolokih procesa, malo kori7enje sekundarnih sirovina, niska energetska efikasnost, velika koli"ina zate"enog i nezbrinutog otpada, a naro"ito opasnog otpada, slaba tehnoloka disciplina, nedostatak stimulativnih mera koje bi rezultovale manjim zaga'enjem, velika koli"ina otpada po jedinici proizvoda, neodgovaraju7e postupanje sa industrijskim otpadom. Nedostatak postrojenja i opreme za smanjenje zaga'enja je opti problem (posebno postrojenja za tretman otpadnih voda, otpadnih gasova kao i opasnog otpada). S tim u vezi, skoro 90% industrijskih otpadnih voda se isputa bez prethodnog tretmana. Ve7ina industrija nema obezbe'eno skladite za privremeno "uvanje opasnog otpada. Sektorski ciljevi odrivog industrijskog razvoja sa stanovita zatite ivotne sredine su: uskla'ivanje nacionalnih propisa u oblasti zatite vazduha, voda, zemljita, postupanja sa otpadom, hemikalijama, te harmonizacija sa propisima EU, izgradnja i/ili rekonstrukcija infrastrukture u industriji namenjene za zatitu ivotne sredine (postrojenja za pre"i7avanje otpadnih gasova i otpadnih voda, tretman otpada), rekonstrukcija ili inoviranje postoje7ih tehnolokih procesa, uspostavljanje sistema izdavanja integrisanih dozvola za industrijska postrojenja i aktivnosti u skladu sa Zakonom o integrisanom spre"avanju i kontroli zaga'enja ivotne sredine, sanacija stanja zaga'enih industrijskih lokacija, uvo'enje "istije proizvodnje i pove7anje energetske i sirovinske efikasnosti uz smanjeno stvaranje otpada, primena upravljanja ivotnom sredinom u preduze7ima ISO 14000 sistema EMAS, uspostavljanje integralnog katastra zaga'iva"a, uspostavljanje monitoringa i samomonitoringa. Potrebno je uspostavljanje integralnog katastra zaga'iva"a i odre'ivanje standarda za baze podataka o ivotnoj sredini prema EEA i EIONET direktivama. Rad na izradi integralnog katastra zaga'iva"a je tek na po"etku. U tom smislu, potrebno je uspostaviti i standarde za industrijske proizvode i standarde rada u okviru posebnih industrijskih grana, kao i akreditovati nacionalne laboratorije za kontrolu potovanja pomenutih standarda. Nereen problem nasle'ivanja odgovornosti za tetu pri"injenu ivotnoj sredini u prolosti predstavlja zna"ajan rizik za ozbiljne investitore, to moe rezultovati njihovom nezainteresovano7u za proces privatizacije, ili veoma niskom cenom privatizovanih preduze7a. Neophodno je uvo'enje obavezne sveobuhvatne analize stanja ivotne sredine od strane nezavisnih stru"njaka u toku procesa privatizacije i uklju"enje tih nalaza u prospekt preduze7a koje se privatizuje - environmental due diligence. Neophodno je, tako'e, nastaviti sa dogradnjom postoje7eg sistema ekonomskih instrumenata unoenjem fleksibilnosti i stimulativnosti, uz maksimalno potovanje principa da zaga'iva" pla7a. Rudarstvo U Srbiji trenutno radi oko 200 rudnika. Poslednjih decenija dolo je do zna"ajnog pada rudarske proizvodnje. Razlozi za to su viestruki: nedovoljna ulaganja u razvoj novih tehnologija 11
za eksploataciju, pripremu i preradu mineralnih sirovina na osnovu kojih bi mogle da budu valorizovane i sirovine nieg kvaliteta; zna"ajno smanjenje obima geolokih istraivanja i pripreme novih rezervi usled intenzivne eksploatacije mineralnih sirovina, to za posledicu ima pad kvantiteta i kvaliteta mineralne sirovine na kojoj se bazira proizvodnja. Najzna"ajniji problemi rudarstva su: zastarela i nepotpuna zakonska reenja iz oblasti rudarstva i geolokih istraivanja, nasle'eni problemi iz prethodnog perioda vezani za na"in organizovanja, pravni status rudarskih preduze7a kao i netrini na"in njihovog poslovanja, zastarelost tehnologije i dotrajalost postrojenja u rudnicima, nepravilno odlaganje jalovine, nedovoljan i neadekvatan monitoring, kao i degradacija zemljita u blizini rudnika. Analiziraju7i postoje7e stanje rudarstva u Srbiji, odrivi razvoj u ovoj oblasti ogleda7e se kroz slede7e sektorske ciljeve: uskla'ivanje propisa iz oblasti rudarstva sa zakonodavstvom EU, uspean zavretak tranzicije u rudarskom sektoru sa ve7im u"e7em privatnog sektora i pove7anje ekonomi"nosti poslovanja rudarskih preduze7a, racionalno upravljanje nad neobnovljivim prirodnim resursima i suzbijanje nelegalne eksploatacije, primena tehnolokih reenja za smanjenje, integrisano spre"avanje i kontrolu tetnog uticaja eksploatacije mineralnih sirovina na ivotnu sredinu, odrivo snabdevanje trita mineralnim sirovinama, razvoj privrede i pove7anje zaposlenosti, uz uklju"ivanje svih zainteresovanih strana u donoenje odluka, u toku "itavog ivotnog ciklusa rudnika, a i kasnije. Energetika Energetski resursi u Republici Srbiji su relativno siromani, nepovoljne su strukture, jer u njima dominira lignit i geografski su neravnomerno raspore'eni. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere sa ciljem obezbe'enja odrivog razvoja energetskog sektora (pre svega adekvatnosti infrastrukture, pove7anja racionalne, ekonomski efektivnije, upotrebe energenata, uz smanjenje energetskog intenziteta i optimalnog kori7enja doma7ih obnovljivih izvora energije), a imaju7i u vidu ograni"enu mogu7nost uvoza pojedinih vidova energije i energenata, sigurnost snabdevanja potroa"a moe biti ugroena do te mere da postane ograni"avaju7i faktor ekonomskom rastu. Imaju7i u vidu potrebu za izgradnjom nove i revitalizacijom i modernizacijom postoje7e infrastrukture, kao i "injenicu da proizvodnja i potronja energije prouzrokuje glavni pritisak na ivotnu sredinu u Srbiji, u ovom sektoru se o"ekuju i najve7e investicije, to moe podsticajno delovati na privredni razvoj. Razvoj energetske infrastrukture, uklju"uju7i zatitu ivotne sredine u energetici, predstavlja jedno od zna"ajnih polja primene ekonomije bazirane na znanju, dovodi do pove7anja zaposlenosti i stvara irok spektar pozitivnih eksternih efekata. Ovo je istovremno i uslov za integraciju doma7eg energetskog sektora u regionalno i evropsko trite energije. Srbija je privrena potpisanom Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice, koji predstavlja jedno od sredstava ostvarenja ciljeva odrivog razvoja ovog sektora. Problemi ivotne sredine u energetici su slede7i: ograni"en kvantitet i lo kvalitet doma7ih energetskih sirovina, visoka zavisnost od uvoza fosilnih goriva, od oko 32%, starost i nedovoljna opremljenost ure'ajima za zatitu ivotne sredine tehni"kih sistema za proizvodnju energije, viegodinje neadekvatno odravanje infrastrukture, zastarelost i neadekvatno odravanje sistema za zatitu ivotne sredine u energetici, neadekvatna i neodriva cenovna politika, posebno u elektroprivredi, niska efikasnost u proizvodnji i potronji energije, nekompletnost pravnog okvira za podsticanje obnovljivih izvora, nedovoljna pripremljenost institucija za liberalizaciju sektora i uvo'enje konkurencije. Ciljevi odrivog razvoja sektora energetike obuhvataju: zna"ajno poboljanje energetske efikasnosti poto Srbija zaostaje u ovom domenu za okruenjem, a pogotovo za EU, sigurnost i stabilnost snabdevanja, ostvarivanje ekonomski isplative proizvodnje dovoljnih koli"ina energije uskla'ene sa EU standardima, na na"in i u koli"inama koje 7e pratiti dinami"an ekonomski rast, 12
podsticanje kori7enja obnovljivih izvora energije, uskla'ivanje nacionalnih propisa iz oblasti prirodnih resursa, upravljanja otpadom, upravljanje kvalitetom vazduha sa propisima EU, usvajanje i primenu me'unarodnih ugovora koji se odnose na zaga'enje vazduha, klimatske promene i ote7enje ozonskog omota"a, podsticanje racionalnog kori7enja prirodnih resursa, smanjenje emisije zaga'uju7ih materija u vazduh, smanjenje nastajanja i ve7e iskori7enje otpada, smanjenje rizika od zaga'enja vazduha i ote7enja ozonskog omota"a, reavanje problema postupanja sa otpadom u energetici, obrazovanje i razvijanje javne svesti i unapre'enje pristupa javnosti informacijama o ivotnoj sredini u energetici. Procenjuje se da potencijal za smanjenje potronje energije u doma7instvima iznosi vie od 50%. Jedno od ograni"enja u politici racionalne upotrebe energije je nedovoljno razvijena svest gra'ana. Otuda gra'enje svesti i ja"anje kapaciteta treba da bude nastavljeno i poja"ano od strane Agencije za energetsku efikasnost i njenih regionalnih centara. Izrada programa i dalja afirmacija kori7enja obnovljivih izvora energije radi smanjenja potronje fosilnih goriva, smanjenja uvozne zavisnosti i ostvarivanja proizvodnje elektri"ne i toplotne energije sa zna"ajno niim negativnim uticajem na ivotnu sredinu i dalje predstavlja izazov. Uprkos tome, kao i pored u"injenih velikih napora na poboljanju stanja u javnim preduze7ima, pre svega u EPS-u, energetika u Srbiji ostaje klju"no polje za investiranje u unapre'enje ivotne sredine, te glavni pravac kretanja ka odrivom razvoju. Poljoprivreda Poljoprivreda, zajedno sa prehrambenom i ostalim povezanim industrijama obezbe'uje preko 20% BDP-a Srbije. Poljoprivredni proizvodi predstavljaju zna"ajan deo ukupnog izvoza (20-25%). Izvozi se irok asortiman proizvoda i ive stoke, uklju"uju7i kao najvanije e7er, jagodi"asto vo7e, itarice (kukuruz i ito) i prera'enu hranu (konditorske proizvode). Postoji zna"ajan potencijal da se izvoz mnogih proizvoda pove7a. Po"etak tranzicije, me'utim, doneo je tendenciju ponovne intenzifikacije poljoprivrede. Budu7i da se razvoj poljoprivrede odvija u jo uvek nedovoljno regulisanom ambijentu po pitanju o"uvanja ivotne sredine, intenzifikacija poljoprivrede moe lako izazvati ozbiljan problem. Sa druge strane, depopulacioni proces u udaljenim ruralnim oblastima postaje sve drasti"niji. Starenje sela dovodi do degradacije trave na visokoplaniskim panjacima zbog odsustva stoke na ispai. Istovremeno, blie naseljima, prime7uju se posledice prevelikog optere7enja ispaom, kao i pove7ana se"a ume, to ima za posledicu pojavu erozije na nagibima. U pojedinim ruralnim oblastima izraena je i eutrofikacija voda, u drugima pak degradacija zemljita i smanjenje biodiverziteta. Ovako nepovoljno stanje je posledica loeg regionalnog planiranja, te neprimenjivanja dobre poljoprivredne prakse. Konvencionalna poljoprivedna proizvodnja u Srbiji nedovoljno uklju"uje elemente brige o zatiti ivotne sredine i dobrobiti gajenih ivotinja. U Srbiji, generalno, vlada zabluda da je doma7a poljoprivreda sigurna i jaka, proizvodi zdravi, a ivotna sredina "ista i o"uvana. Iako je fitosanitarna i veterinarska sluba znatno osnaena poslednjih godina, poljoprivreda i dalje predstavlja potencijalnu opasnost za ivotnu sredinu. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede je u sklopu programa me'unarodne pomo7i zapo"elo sa radom na uvo'enju integralne proizvodnje i uvo'enju dobre poljoprivredne prakse radi smanjenja zaga'enja sa sto"arskih farmi, iz ratarske proizvodnje, kao i iz klani"ne industrije. Ove aktivnosti su uskla'ene sa Nacionalnom strategijom poljoprivrede i Predlogom Nacionalnog programa zatite ivotne sredine. Kada je re" o poljoprivredi, opti cilj odrivog razvoja je stvaranje ekonomski isplative i ekoloki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje koja bi bila osnova ruralnog razvoja i osnova egzistencije seoskog stanovnitva, to bi stvorilo mogu7nost prodora na evropsko trite. Sektorski ciljevi u oblasti poljoprivrede su: uskla'ivanje nacionalnih propisa i akcija iz oblasti poljoprivrede sa zakonodavstvom i praksom u EU, podsticanje investicija u smanjenje 13
zaga'enja iz poljoprivrede, o"uvanje agrodiverziteta i tradicionalnih (kombinovanih) farmskih sistema radi o"uvanja predeonog i specijskog biodiverziteta u osetljivim agroekolokim uslovima, razvoj sistema zatite dobrobiti ivotinja, smanjenje erozije, te o"uvanje i unapre'enje ivotne sredine u celini, uvo'enje organske poljoprivrede, podizanje i razvijanje javne svesti poljoprivrednih proizvo'a"a o problemima ivotne sredine, uz uvaavanje principa zatite biodiverziteta i dobrobiti ivotinja, putem kodeksa dobre poljoprivredne prakse. Saobra aj Sektorski ciljevi odrivog razvoja u sektoru saobra7aja su: smanjiti udeo saobra7aja u zaga'enju vazduha i emisiji buke poboljanjem kvaliteta motornog goriva i vozila, smanjenjem upotrebe fosilnih goriva, Srbija u trans-evropskoj mrei sa ve7om bezbedno7u u saobra7aju, podignut kvalitet saobra7ajnih usluga i usluga saobra7ajne infrastrukture, pove7ano u"e7e intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe i putnika intenzivnijim kori7enjem re"nog i elezni"kog saobra7aja za 25% u odnosu na 2005. godinu, jedinstveni sistemi prevoza putnika prilago'enih korisniku, na regionalnom nivou u Republici Srbiji, ja"anje spoljne dimenzije trita tranzitnog saobra7aja, izvoza i uvoza roba i usluga, dalje operacionalizovati i razraditi prethodno pomenute ciljeve kroz Strategiju razvoja saobra7aja Srbije. Za dalji razvoj sektora saobra7aja u Srbiji od posebnog je zna"aja temeljno restrukturiranje javnih preduze7a; na prvom mestu eleznice i avio-saobra7aja. Danas, optere7ena izuzetno loom finansijskom situacijom, sa viegodinjim poslovnim gubicima, ova javna preduze7a nisu u stanju da sopstvenim izvorima ostvare neophodnu modernizaciju tehni"kih sredstava i sistema, niti da ostvare standarde zatite ivotne sredine u skladu sa evropskim. Tako'e, potrebno je okon"ati transformaciju re"nog saobra7aja daljom privatizacijom i modernizovanjem. U drumskom saobra7aju neophodno je nastaviti modernizovanje i rekonstrukciju infrastrukutre, ali i stvoriti institucionalno-pravne uslove za otvaranje sektora za me'unarodnu konkurenciju u svim vidovima. Potrebno je razviti intermodalni transport i podsticati intenzivnije kori7enje elezni"kog, a posebno re"nog saobra7aja. Tako'e, potrebno je privu7i me'unarodne tokove saobra7aja i iskoristiti plovni put Dunava. Efekti sprovedenih mera i aktivnosti pozitivno bi se odrazili na razvoj i primenu doma7ih informacionih tehnologija, na porast zaposlenosti, poboljanje me'unarodne konkurentnosti privrede i stvorili bi pozitivne eksterne efekte u sektoru ostalih usluga. Uvo(enje )istije proizvodnje Jedna od aktivnosti koja se odnosi na sve ekonomske sektore i delatnosti i koja objedinjuje sektorske ciljeve i prioritetne akcije, jeste uvo'enje "istije proizvodnje, u skladu sa me'unarodno priznatim instrumentima: IPPC, BAT, BEP, BATNEEC EIA, LCA. Ova aktivnost je u tesnoj vezi sa efikasnijim kori7enjem proizvodnih faktora, smanjenjem energetske intenzivnosti i intenzivnosti upotrebe materijala, razvojem i primenom sistema za upravljanje industrijskim, a posebno opasnim otpadom. Jasno je da Srbija vie ne moe obezbe'ivati konkurentsku prednost na me'unarodnom tritu ni jeftinom radnom snagom, ni obiljem prirodnih resursa. Prirodni resursi, kako strukturom, tako i kvalitetom, ne mogu zadovoljiti sve ve7e potrebe dinami"nog razvoja. Nema obilja jeftine radne snage, niti je moe biti. Otuda se moraju na7i novi pokreta"i ekonomskog rasta i drutvenog napretka. Jedan od njih ti"e se materijalizovanog znanja i visokog kvaliteta ljudskog kapitala, drugi je, nesumnjivo, izbor i primena efikasne tehnologije koja minimizira pritisak na prirodne resurse i ivotnu sredinu. Kao osnovni problem u uvo'enju "istije proizvodnje, isti"e se nepostojanje odgovoraju7e strategije. Ostali problemi uklju"uju: nedefinisan strateki cilj politike uvo'enja "istije 14
proizvodnje; neharmonizovano zakonodavstvo i nesprovo'enje postoje7ih propisa iz oblasti upravljanja ivotnom sredinom, nepostojanje propisa kojima se detaljnije ure'uje status uvo'enja "istije proizvodnje (subvencije, poreske, carinske i druge povlastice), nezadovoljavaju7a kontrola efikasnosti kori7enja sirovina, proizvodnje i proizvoda, nedostatak katastra zaga'iva"a; nedostatak nacionalnih BREF-ova (BAT Reference document referentni dokumenat o najboljim dostupnim tehnologijama), nepostojanje razra'enih mehanizama za reavanje problema nasle'enog zaga'enja tokom procesa privatizacije; neefikasan sistem finansiranja i podsticanja privrede za uvo'enje "istije proizvodnje i sistema upravljanja ivotnom sredinom (EMS); nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture, nedostatak odgovaraju7eg statisti"kog pra7enja zaga'iva"a, tehnoloka inferiornost industrija, nepostojanje odgovaraju7ih savremenih atestnih laboratorija za ispitivanje karakteristika postrojenja, nedovoljna informisanost i nizak nivo svesti zaga'iva"a u pogledu zatite ivotne sredine. Opti prioritetni programi i aktivnosti u ovoj oblasti: izmena postoje7ih i donoenje novih propisa radi pospeivanja kori7enja "istije proizvodnje i uskla'ivanja sa zakonodavstvom EU, formiranje Centra za "istiju proizvodnju, donoenje Strategije "istije proizvodnje, uvo'enje i/ili unapre'enje efikasne, odrive i "istije proizvodnje i efikasnije kori7enje energije, izgradnja infrastrukture u oblasti "istije proizvodnje realizacija investicionih projekata u oblasti istraivanja (studijska i razvojna istraivanja, kao i izgradnja industrijskih postrojenja) razvoj industrijsko-tehnolokih parkova, klastera, inovacionih centara i inkubatora, uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, sa posebnim naglaskom na mogu7no7u minimizacije nastajanja otpada i iskori7avanjem otpada kao sekundarne sirovine i izvora energije, ubrzan zavretak procesa restrukturiranja i privatizacije, rekonstrukcija ili unapre'enje postoje7ih tehnolokih procesa uz obavezno usaglaavanje sa odgovaraju7im BAT-ovima, unapre'enje upravljanja ivotnom sredinom u preduze7ima (EMS), edukacija u oblasti zatite ivotne sredine, primeni "istijih tehnologija i energetske efikasnosti. Prioritet ima donoenje podzakonskih propisa na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine koji se odnose na: standarde kvaliteta ivotne sredine i standarde emisije; sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, ekoloki znak, uvoz i izvoz supstanci koje ote7uju ozonski omota", uvoz, izvoz i tranzit otpada; postupanje sa opasnim materijama, monitoring, informacioni sistem i integralni katastar zaga'iva"a; uvo'enje ekonomskih instrumenata (naknade za kori7enje prirodnih resursa i naknade za zaga'ivanje ivotne sredine). Ekonomski instrumenti koji su neophodni za unapre'enje kori7enja "istije proizvodnje su: naknade za zaga'ivanje i emisije zaga'iva"a; subvencije za istraivanje i razvoj, subvencije za istraiva"ko razvojne projekte u cilju kori7enja obnovljivih izvora energije i obnovljivih izvora materijala, finansijska pomo7 za transfer znanja i tehnologija koje ve7 postoje u naem okruenju, poreske olakice za proizvo'a"e opreme, subvencije za opremanje i akreditaciju laboratorija i stvaranje uslova za primenu i sprovo'enje mera kontrole, dugoro"ni krediti pod povoljnim uslovima za organizovanje i unapre'enje proizvodnje, uvo'enje EMS-a, postoje7e carinske olakice pri uvozu neophodne opreme i sirovina, poreske olakice potencijalnim stranim investitorima; podsticanje povoljnim kreditima proizvo'a"a energije i energenata iz obnovljivih izvora energije, povla7eni poloaj malih proizvo'a"a energije i energenata iz obnovljivih izvora energije, ubrzano i pojednostavljeno dobijanje dozvola za izgradnju i putanje u rad ovih vrsta postrojenja; stimulisanje privrednih subjekata za kori7enje "istije proizvodnje; uspostavljanje poreskih olakica, subvencioniranje cena proizvoda nastalih u preduze7ima sa dokumentovanom "istijom proizvodnjom i onih koji ispunjavaju uslove dobijanja ekolokog znaka, subvencioniranje cena energenata dobijenih iz obnovljivih izvora energije, subvencionisanje cena registracije vozila, putarina i parkiranja za ona vozila koja koriste goriva dobijena iz obnovljivih izvora energije, subvencioniranje proizvo'a"a koji su uveli EMS. Kroz ciljeve uvo'enja "istijih tehnologija poboljava se konkurentnost privrede, podsti"e razvoj ekonomije znanja, te podie ukupno blagostanje nacije. 15
3.
ZNA ENJE OSNOVNIH IZRAZA U OBLASTI INTEGRISANOG SPRE AVANJA I KONTROLE ZAGA IVANJA IVOTNE SREDINE
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede7e zna"enje /3/: 1) materija, odnosno supstanca jeste svaki hemijski elemenat i njegova jedinjenja osim radioaktivnih materija i genetski modifikovanih organizama u okviru zna"enja odre'enih zakonom; 2) zaga(enje jeste neposredno ili posredno unoenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljite izazvano ljudskom aktivno7u koje moe biti tetno po zdravlje ljudi ili kvalitet ivotne sredine i koje moe dovesti do ote7enja materijalnih dobara; 3) postrojenje jeste stacionarna tehni"ka jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti koje su utvr'ene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehni"ka povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zaga'enje; 4) postoje e postrojenje jeste postrojenje koje je puteno u rad, u skladu sa propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona ili za koje je dobijena integrisana dozvola ili koje, po miljenju nadlenog organa, u potpunosti ispunjava uslove za podnoenje zahteva za dobijanje integrisane dozvole za rad, pod uslovom da takvo postrojenje bude puteno u rad najkasnije u roku utvr'enom ovim zakonom, prema programu uskla'ivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona; 5) emisija jeste neposredno ili posredno isputanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju, u vazduh, vodu ili zemljite; 6) grani)na vrednost emisije jeste masa izraena u obliku odre'enih specifi"nih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedina"ne emisije koju nije dozvoljeno pre7i u toku jednog ili vie vremenskih perioda, u skladu sa posebnim propisom; 7) standard kvaliteta ivotne sredine jeste skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u odre'eno vreme i na odre'enom podru"ju ili u pojedinim elementima ivotne sredine, u skladu sa posebnim propisima; 8) nadleni organ jeste organ odgovoran za sprovo'enje obaveza u okviru ovla7enja utvr'enih ovim zakonom, i to: a. ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine; b. pokrajinski organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine; c. organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove zatite ivotne sredine; 9) zahtev za izdavanje integrisane dozvole jeste pisani akt koji operater, zajedno sa propisanom dokumentacijom podnosi nadlenom organu radi izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja; 10) integrisana dozvola jeste odluka nadlenog organa doneta u formi reenja kojom se odobrava putanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti "iji sastavni deo "ini dokumentacija sa utvr'enim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predvi'enim ovim zakonom; 11) izmena u pogonu jeste promena prirode ili funkcionisanja ili proirenje postrojenja koji mogu uticati na ivotnu sedinu; 12) bitna izmena u radu postrojenja jeste promena koja, po miljenju nadlenog organa, moe imati zna"ajne negativne posledice po zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra; 13) registar izdatih dozvola jeste glavna knjiga u koju se upisuju podaci koji se odnose na izdate dozvole i zbirka isprava na osnovu kojih se podaci upisuju u glavnu knjigu; 14) najbolje dostupne tehnike (BAT) - najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju 16
aktivnosti i na"inu njihovog obavljanja koje omogu7avaju pogodniju primenu odre'enih tehnika za zadovoljavanje grani"nih vrednosti emisija, propisanih u cilju spre"avanja ili ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na ivotnu sredinu kao celinu; Pojedini elementi izraza "najbolje dostupne tehnike" imaju slede7a zna"enja: tehnika - na"in na koji je postrojenje projektovano, izgra'eno, odravano, na koji funkcionie i stavlja se van pogona ili zatvara, uklju"uju7i i tehnologiju koja se koristi; dostupna - tehnika razvijena do stepena koji omogu7ava primenu u odre'enom sektoru industrije pod ekonomski i tehni"ki prihvatljivim uslovima, uklju"uju7i trokove i koristi, ako je pod uobi"ajenim uslovima dostupna operateru; najbolji - podrazumeva najefikasniji u"inak u postizanju visokog opteg nivoa zatite ivotne sredine. 15) operater jeste svako fizi"ko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontrolie ili je ovla7en za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehni"kog funkcionisanja postrojenja i na "ije ime se izdaje integrisana dozvola; 16) javnost obuhvata jedno ili vie fizi"kih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizacije ili grupe; 17) zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti uti"e ili je verovatno da 7e uticati, uklju"uju7i nevladine organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine i koje su evidentirane kod nadlenog organa.
17
4.
ZAKONSKA REGULATIVA
Zakonom o integrisanom spre"avanju i kontroli zaga'ivanja ivotne sredine /4/ ure'uju se uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od zna"aja za spre"avanje i kontrolu zaga'ivanja ivotne sredine. Osnovna na"ela integrisanog spre"avanja i kontrole zaga'ivanja su: 1) Na"elo predostronosti - svaka aktivnost mora biti sprovedena na na"in da se: ne prouzrokuje bilo kakvo znatno zaga'enje; spre"e ili smanje emisije na samom izvoru zaga'ivanja koje dovode do zaga'enja vazduha, vode i zemljita; spre"i ili smanji kori7enje neobnovljivih prirodnih resursa i energije; spre"i ili smanji stvaranje otpada; svede na minimum rizik po zdravlje ljudi, ivotnu sredinu i materijalna dobra. Na"elo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu, procenom opasnosti od rizika i kori7enjem najbolje dostupnih tehnika. Odsustvo nau"ne pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera integrisanog spre"avanja i kontrole zaga'ivanja ivotne sredine u slu"aju mogu7ih zna"ajnih uticaja na ivotnu sredinu. 2) Na"elo integrisanosti i koordinacije - integrisani pristup izdavanja dozvola je uskla'en postupak izdavanja dozvole u kom u"estvuje vie od jednog nadlenog organa koji preduzimaju mere za efikasan i integrisan pristup ovom postupku. Potpuna uzajamna koordinacija nadlenih organa u postupku izdavanja dozvola i odre'ivanju uslova omogu7ava postizanje najvieg prakti"no mogu7eg nivoa zatite ivotne sredine kao celine. 3) Na"elo odrivog razvoja - radi ostvarivanja ve7e odrive ravnotee izme'u ljudskih aktivnosti i drutveno-ekonomskog razvoja s jedne strane i resursa i sposobnosti obnavljanja prirode s druge strane, reim integrisanog spre"avanja i kontrole zaga'ivanja obezbe'uje se izdavanjem dozvola, utvr'ivanjem uslova za odrivo kori7enje prirodnih resursa, sirovina i energije. Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbe'uju njihovo dugoro"no i razumno kori7enje. Odrivo upravljanje otpadom zna"i efikasnije kori7enje resursa, smanjenje koli"ine otpada i postupanje sa njim na na"in koji doprinosi ciljevima odrivog razvoja. 4) Na"elo hijerarhije upravljanja otpadom - hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom koji "ine: spre"avanje stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje kori7enja resursa i smanjenje koli"ina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada; ponovna upotreba, odnosno kori7enje proizvoda za istu ili drugu namenu; reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda; iskori7enje, odnosno kori7enje vrednosti otpada (kompostiranje, povrat energije i dr). 5) Na"elo "zaga'iva" pla7a" - zaga'iva" mora da snosi pune trokove posledica svojih aktivnosti, odnosno trokove nastale ugroavanjem ivotne sredine, koji uklju"uju trokove za ugroavanje i rizik po ivotnu sredinu i trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini, odnosno vra7anja lokacije u zadovoljavaju7e stanje ivotne sredine posle zatvaranja postrojenja ili prestanka obavljanja aktivnosti. 6) Na"elo javnosti - u cilju informisanja javnosti o radu postrojenja i o njihovom mogu7em uticaju na ivotnu sredinu, kao i u cilju obezbe'enja pune otvorenosti postupka izdavanja dozvola, javnost mora imati pristup informacijama koje se odnose na zahtev za izdavanje dozvole za nova postrojenja ili za bitne izmene u radu postrojenja, izradu nacrta dozvole, reenja o izdavanju dozvole 18
i o svakom njenom obnavljanju, kao i na relevantne podatke dobijene monitoringom. Nadzor nad primenom odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vri Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja preko inspektora za zatitu ivotne sredine u okviru delokruga utvr'enog ovim zakonom. Autonomnoj pokrajini se poverava vrenje inspekcijskog nadzora nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadleni pokrajinski organ. Jedinici lokalne samouprave poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadleni organ lokalne samouprave. U vrenju nadzora, inspektor ima pravo i dunost da utvr'uje: 1) da li nova postrojenja imaju dozvolu izdatu u skladu sa ovim zakonom; 2) da li su postoje7a postrojenja podnela zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom; 3) da li se rad postrojenja odvija u skladu sa uslovima iz izdate dozvole; 4) svaku promenu u radu, odnosno funkcionisanju postrojenja; 5) sprovo'enje drugih propisanih mera zatite ivotne sredine. U vrenju nadzora inspektor je ovla7en da: 1) zabrani upotrebu objekta, odnosno rad postrojenja i obavljanje aktivnosti dok se ne pribavi dozvola; 2) zabrani rad postrojenja, odnosno obavljanje aktivnosti ako se to "ini protivno uslovima propisanim u dozvoli; 3) naredi pribavljanje dozvole u skladu sa ovim zakonom; 4) naredi preduzimanje mera i uslova utvr'enih u dozvoli; 5) naredi dostavljanje podataka neophodnih za izdavanje, izmenu ili prestanak vanosti dozvole; 6) naredi izvrenje mera staranja o postrojenju i lokaciji posle prestanka aktivnosti, ako je dozvola prestala da vai; 7) naredi izvrenje i drugih propisanih obaveza u odre'enom roku. Na reenje inspektora moe se izjaviti alba ministru u roku od 15 dana od dana prijema reenja. alba na reenja inspektora ne odlae izvrenje reenja. Reenja ministra po albi su kona"na. Nov"anom kaznom kazni7e se za privredni prestup operater - pravno lice ako: 1) otpo"ne rad postrojenja i obavljanje njegovih aktivnosti bez dozvole; 2) ne postupa u skladu sa uslovima utvr'enim u dozvoli; 3) ne dostavlja nadlenom organu rezultate monitoringa; 4) ne obavetava nadleni organ o svakoj promeni u radu, odnosno funkcionisanju postrojenja ili o udesu; 5) ne dostavlja nadlenom organu godinji izvetaj o vrenju aktivnosti za koje je dozvola izdata; 6) ne obavetava nadleni organ o planiranoj promeni operatera; 7) ne izvri sve mere koje je utvrdio nadleni organ posle prestanka vaenja dozvole; 8) ne izvri sanaciju posledica zaga'enja u najkra7em mogu7em roku i o svom troku. Nov"anom kaznom kazni7e se za prekraj pravno lice - operater ako: 1) ne dostavi podatke nadlenom organu neophodne za izdavanje, izmenu ili prestanak vaenja dozvole; 2) onemogu7i inspekciji uvid u dokumentaciju koju "uva u vezi sa izdavanjem dozvole, 19
ne obezbedi pristup uzorcima i mestima za monitoring odre'enim u dozvoli i onemogu7i im nesmetano pribavljanje informacija o postupanju u skladu sa uslovima u dozvoli; 3) za vreme vaenja dozvole i najmanje pet godina posle prestanka vaenja dozvole ne "uva svu dokumentaciju u vezi sa izdavanjem dozvole, monitoringom i inspekcijskim nadzorom nad obavljanjem aktivnosti; 4) ne postupi po reenju inspektora. Nov"anom kaznom kazni7e se za prekraj odgovorno lice u nadlenom organu ako: 1) donese odluku o izdavanju dozvole suprotno propisanom postupku; 2) izda dozvolu koja ne sadri propisane uslove; 3) ne izvri reviziju dozvole; 4) ne donese reenje o prestanku vaenja dozvole u skladu sa propisanim uslovima; 5) ne obavetava druge organe, organizacije i javnost na propisani na"in; 6) ne vodi registar izdatih dozvola i onemogu7i uvid u registar. Za privredni prestup iz "lana 29. ovog zakona, pored propisane nov"ane kazne, pravnom licu se moe izre7i mera zabrane obavljanja odre'ene privredne delatnosti, a odgovornom licu mera zabrane vrenja odre'ene dunosti u trajanju do deset godina. Program uskla'ivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona donosi Vlada, na predlog Ministarstva i u saradnji sa drugim organima i organizacijama. Predlog iz stava 1. ovog "lana Ministarstvo je duno da dostavi Vladi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. U roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona Vlada 7e propisati privremene grani"ne vrednosti emisija u vazduh i vodu za prvih pet godina uskla'ivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona. Za postoje7a postrojenja i aktivnosti operater 7e pribaviti dozvolu najkasnije do 2015. godine u skladu sa Programom uskla'ivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona. Operater podnosi zahtev za izdavanje dozvole najkasnije godinu dana pre roka utvr'enog programom iz "lana 33, ovog zakona /4/.
20
5.
INTEGRISANA DOZVOLA
Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola /4/ klasifikuju se prema nivou zaga'ivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, uklju"uju7i i druge tehni"ki srodne aktivnosti koje mogu proizvesti emisije i zaga'enje ivotne sredine. Vrste aktivnosti i postrojenja iz stava 1. ovog "lana /4/ obuhvataju nova i postoje7a postrojenja. Vlada Republike Srbije propisuje vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje dozvola. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom /4/ za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i po"etak rada, odnosno izvo'enje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugo nadleno ministarstvo. Pokrajinski organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i po"etak rada, odnosno izvo'enje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugi nadleni pokrajinski organ. Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove zatite ivotne sredine izdaje dozvolu u skladu sa ovim zakonom za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i po"etak rada, odnosno izvo'enje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Nadleni organ obezbe'uje: 1) da rad novih postrojenja ne zapo"ne pre dobijanja dozvole osim u slu"aju probnog rada odobrenog u skladu sa zakonom; 2) da rad postoje7ih postrojenja zapo"et pre dana stupanja na snagu ovog zakona bude uskla'en sa zahtevima i uslovima utvr'enim ovim zakonom; 3) da uslovi i postupak izdavanja dozvola budu u potpunosti koordinirani u slu"aju da u postupku u"estvuje vie od jednog nadlenog organa; 4) pra7enje razvoja najboljih dostupnih tehnika; 5) pra7enje i razvoj monitoringa koji primenjuje operater; 6) reviziju i, po potrebi, auriranje uslova u dozvoli; 7) pristup javnosti sadraju zahteva za izdavanje dozvole, izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa; 8) registar rezultata monitoringa koji obavlja operater; 9) preduzimanje i drugih mera utvr'enih zakonom i drugim propisima. Za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadlenog organa. Dozvolom se odobrava: rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti i rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postoje7eg postrojenja. Dozvola se, izuzetno, moe odnositi i na prestanak aktivnosti. Dozvola se izdaje na period koji ne moe biti dui od deset godina, za jedno ili vie postrojenja na istom mestu kojim upravlja isti operater. Operater podnosi nadlenom organu zahtev za izdavanje dozvole koji sadri naro"ito podatke o: 1) postrojenju i njegovoj aktivnosti; 2) sirovinama i pomo7nom materijalu, drugim materijama i energiji koji se koriste u postrojenju ili se u njemu stvaraju; 3) izvorima emisija koje poti"u iz postrojenja; 4) uslovima karakteristi"nim za lokaciju na kojoj se postrojenje nalazi; 5) prirodi i koli"ini predvi'enih emisija koje iz postrojenja dospevaju u vodu, vazduh i zemljite; 6) identifikovanim zna"ajnim uticajima emisija na ivotnu sredinu i mogu7nosti uticaja na ve7u udaljenost; 7) predloenoj tehnologiji i drugim tehnikama kojima se spre"avaju ili, ako to nije 21
mogu7e, smanjuju emisije; 8) najboljim dostupnim tehnikama koje operater aktivnosti novog ili postoje7eg postrojenja primenjuje ili planira da primeni radi spre"avanja ili smanjenja zaga'ivanja; 9) merama za smanjenje nastajanja i uklanjanje otpada koji nastaje prilikom funkcionisanja postrojenja; 10) merama za efikasno kori7enje energije; 11) planiranim merama monitoringa emisija u ivotnu sredinu; 12) prikaz glavnih alternativa koje je operater razmatrao; 13) netehni"ki prikaz podataka na kojima se zahtev zasniva; 14) drugim merama "ije preduzimanje se planira u skladu sa propisima. Ako je operater u pribavljanju dokaza u skladu sa drugim propisima obezbedio neke od podataka iz stava 1. ovog "lana /4/ prilae ih uz zahtev za izdavanje dozvole. Nadleni organ moe zatraiti dodatne podatke u odre'enim oblastima za izdavanje dozvole. Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine blie ure'uje sadraj, izgled i na"in popunjavanja zahteva, kao i druga pitanja od zna"aja za podnoenje zahteva za izdavanje dozvole. Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosilac zahteva prilae slede7u dokumentaciju: 1) projekat za planirano, odnosno izgra'eno postrojenje; 2) izvetaj o poslednjem tehni"kom pregledu; 3) plan vrenja monitoringa; 4) rezultate merenja zaga'ivanja "inilaca ivotne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada; 5) plan upravljanja otpadom; 6) plan mera za efikasno kori7enje energije; 7) plan mera za spre"avanje udesa i ograni"avanje njihovih posledica; 8) plan mera za zatitu ivotne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja; 9) akt o pravu kori7enja prirodnih resursa; 10) izjavu kojom potvr'uje da su informacije sadrane u zahtevu istinite, ta"ne, potpune i dostupne javnosti; 11) dokaz o upla7enoj administrativnoj taksi. Pored dokumentacije iz stava 1. ovog "lana podnosilac zahteva, zavisno od postrojenja, prilae: 1) za nova postrojenja - saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu i saglasnost na procenu opasnosti od udesa; 2) za postoje7a postrojenja - saglasnost na studiju uticaja zate"enog stanja, procenu opasnosti od udesa i program mera prilago'avanja rada postoje7eg postrojenja ili aktivnosti uslovima propisanim ovim zakonom (Vlada propisuje bliu sadrinu programa mera).
Nadleni organ razmatra podneti zahtev i ako zahtev ne sadri propisane podatke i/ili dokumentaciju zatrai7e od podnosioca zahteva da, u primerenom roku, dostavi podatke, dokumentaciju ili informacije koje nedostaju. Ako podnosilac zahteva ne dostavi podatke, dokumentaciju i informacije u odre'enom roku nadleni organ 7e bez odlaganja doneti zaklju"ak o odbacivanju zahteva. Nadleni organ vri proveru podataka i informacija sadranih u zahtevu za izdavanje dozvole, primenjivosti predloenog programa mera i drugih podataka iz zahteva, kao i priloene dokumentacije. Nadleni organ obavetava organe i organizacije u oblasti: poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, planiranja, izgradnje, saobra7aja, energetike, rudarstva, zatite kulturnih dobara, zatite prirode i dr. kao i organe lokalne samouprave na "ijoj teritoriji se planira aktivnost, odnosno nalazi postrojenje i zainteresovanu javnost o prijemu zahteva, u roku od pet dana od dana prijema 22
urednog zahteva za izdavanje dozvole. Nadleni organ na zahtev drugih organa i organizacija dostavlja kopiju zahteva za izdavanje dozvole i stavlja na uvid odgovaraju7u dokumentaciju. Na zahtev zainteresovane javnosti nadleni organ dostavi7e kopiju zahteva za izdavanje dozvole. Podnosilac zahteva snosi trokove izrade i dostavljanja kopije zahteva za izdavanje dozvole, u propisanom iznosu. Drugi organi i organizacije i predstavnici zainteresovane javnosti dostavljaju svoja miljenja nadlenom organu u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja. Nadleni organ je duan da nacrt dozvole izradi u roku od 45 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole. Prilikom izrade nacrta dozvole nadleni organ razmatra miljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti. Nadleni organ je duan da o nacrtu dozvole i o mogu7nosti uvida u prate7u dokumentaciju obavesti druge organe i organizacije i javnost, u roku od pet dana od dana prijema takvog zahteva. Nadleni organ na zahtev drugih organa i organizacija bez odlaganja dostavlja kopiju nacrta dozvole. Na zahtev zainteresovane javnosti nadleni organ dostavi7e kopiju nacrta dozvole. Podnosilac zahteva snosi trokove izrade i dostavljanja kopije nacrta dozvole, u propisanom iznosu. Drugi organi i organizacije i predstavnici zainteresovane javnosti mogu nadlenom organu dostaviti svoja miljenja o nacrtu dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja. Nadleni organ nacrt dozvole zajedno sa zahtevom operatera i prate7om dokumentacijom, miljenjima drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti datih na nacrt dozvole, dostavlja tehni"koj komisiji, u roku od 10 dana od isteka roka. Za ocenu uslova utvr'enih u nacrtu dozvole nadleni organ obrazuje tehni"ku komisiju. Aktom o obrazovanju tehni"ke komisije odre'uje se njen sastav, zadaci i druga pitanja od zna"aja za rad tehni"ke komisije. Predsednik tehni"ke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u nadlenom organu. Za "lanove tehni"ke komisije mogu biti imenovana lica sa visokom stru"nom spremom odgovaraju7e struke, odnosno smera i odgovaraju7im stru"nim rezultatima, a iz reda: 1) zaposlenih ili postavljenih lica u nadlenom organu; 2) zaposlenih ili postavljenih lica u drugim organima i organizacijama; 3) nezavisnih stru"njaka. Olanovi tehni"ke komisije ne mogu biti lica koja su: 1) u"estvovala u izradi studije o proceni uticaja koja je predmet ocene; 2) osniva"i pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio studiju o proceni uticaja ili zaposleni kod tih lica; 3) osniva"i ili zaposleni kod nosioca projekta, odnosno operatera; 4) bra"ni drugovi, krvni srodnici do "etvrtog stepena srodstva i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva lica navedenih u ta"kama od 1) do 3). Tehni"ka komisija razmatra zahtev operatera i priloenu dokumentaciju, nacrt dozvole, miljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti, kao i miljenja pribavljena u postupku razmene informacija i konsultacija o prekograni"nom uticaju. Radu tehni"ke komisije moe prisustvovati operater ili lice koje on ovlasti. Tehni"ka komisija analizira naro"ito: 1) studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu, odnosno studiju o proceni zate"enog stanja na ivotnu sredinu; 2) o"ekivane lokalne i ire uticaje rada postrojenja na ivotnu sredinu; 3) primenu najboljih dostupnih tehnika; 4) o"ekivane ekonomske i socijalne posledice i promene stanja ivotne sredine na konkretnoj lokaciji, kao i o"ekivane posledice na ivot i zdravlje stanovnitva; 5) dokumentaciju iz "lana 9. stav 1. ta". 3) do 7) ovog zakona /4/; 6) ispunjenost uslova iz nacrta dozvole koji se odnose na ta". 1) do 5) ovog stava. Tehni"ka komisija izra'uje izvetaj koji bez odlaganja dostavlja nadlenom organu. 23
Nadleni organ odlu"uje o izdavanju dozvole na osnovu zahteva operatera, priloene dokumentacije, izvetaja i ocene tehni"ke komisije, kao i pribavljenih miljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti, u roku od 120 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole. U izuzetnim slu"ajevima, na zahtev operatera ili na inicijativu nadlenog organa, rok iz stava 1. ovog "lana /4/ moe se produiti, ali ne due od 240 dana od dana prijema urednog zahteva. O produenju roka iz stava 2. ovog "lana, razlozima, kao i novom roku za donoenje odluke, nadleni organ obavetava podnosioca zahteva. Nadleni organ reenjem odlu"uje o izdavanju dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole. Nadleni organ 7e odbiti zahtev za izdavanje dozvole ako: 1) postrojenje za obavljanje aktivnosti za koju se zahteva dozvola ne ispunjava propisane uslove; 2) na osnovu podataka i dokumentacije sadranih u zahtevu nisu ispunjeni uslovi za primenu propisanih standarda ivotne sredine; 3) zahtev sadri neta"ne podatke koji su od uticaja na izdavanje dozvole. Reenje o izdavanju dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole nadleni organ dostavlja operateru i o tome obavetava druge organe i organizacije i javnost u roku od osam dana od dana donoenja reenja. Protiv reenja nadlenog organa iz stava 4. ovog "lana /4/ nije doputena alba i moe se pokrenuti upravni spor. Dozvolom se utvr'uju uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti i obaveze operatera u zavisnosti od prirode aktivnosti i njihovog uticaja na ivotnu sredinu. Dozvola sadri uslove koji se odnose na: 1) primenu najboljih dostupnih tehnika ili drugih tehni"kih uslova i mera; 2) mere iz studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ili studije o proceni uticaja zate"enog stanja na ivotnu sredinu; 3) grani"ne vrednosti emisija zaga'uju7ih materija utvr'ene za dato postrojenje; 4) mere zatite vazduha, vode i zemljita; 5) mere koje se odnose na upravljanje otpadom koji nastaje pri radu postrojenja; 6) mere za smanjenje buke i vibracija; 7) mere koje se odnose na efikasno kori7enje energije; 8) zahteve za monitoring emisija sa: - specificiranom metodologijom; - definisanom u"estalo7u merenja; - definisanim pravilima za tuma"enje rezultata merenja; - utvr'enom obavezom dostavljanja podataka nadlenom organu; 9) mere za spre"avanje udesa i otklanjanje njihovih posledica; 10) smanjenje zaga'enja, uklju"uju7i i prekograni"no zaga'enje ivotne sredine; 11) mere predvi'ene za po"etak rada, za trenutno zaustavljanje u slu"aju poreme7aja u funkcionisanju postrojenja, kao i za prestanak rada postrojenja; 12) preduzimanje mera zatite ivotne sredine posle prestanka aktivnosti u cilju izbegavanja rizika od zaga'enja i vra7anja lokacije u zadovoljavaju7e stanje; 13) na"in i u"estalost izvetavanja i obim podataka sadranih u izvetaju koji se dostavlja nadlenom organu u skladu sa propisima; 14) rezultate revizije uslova i obaveza utvr'enih dozvolom; 15) druge specifi"ne zahteve. Ako se prema odre'enom standardu kvaliteta ivotne sredine zahtevaju stroiji uslovi od onih koji se mogu posti7i primenom najboljih dostupnih tehnika, dozvola sadri dodatne mere kojima se obezbe'uje primena ovih standarda. U slu"aju iz stava 3. ovog "lana /4/ nadleni organ dozvolom utvr'uje mere i rokove za primenu standarda kvaliteta ivotne sredine, 24
propisanih u skladu sa zakonom, a naro"ito: 1) datum od kada se standardi primenjuju i podru"ja na koja se odnose; 2) najvii i najnii prihvatljiv nivo zaga'uju7ih materija i buke u ivotnoj sredini; 3) odre'ene parametre, proceduru monitoringa i metode kojima se utvr'uju prekora"enja standarda, kao i mere koje se preduzimaju u tom slu"aju. Dozvola moe sadrati privremeno osloba'anje od pridravanja odre'enih uslova, ukoliko se usvojenim sanacionim programom obezbe'uje primena mera koje vode ka smanjenju zaga'enja i ispunjenju uslova. Vlada utvr'uje kriterijume za odre'ivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta ivotne sredine, kao i za odre'ivanje grani"nih vrednosti emisija u dozvoli. Ministar blie propisuje sadrinu i izgled dozvole. Ministar propisuje uslove za primenu najboljih dostupnih tehnika. Operater je obavezan da: 1) postupa u skladu sa uslovima utvr'enim u dozvoli; 2) dostavi nadlenom organu rezultate monitoringa; 3) obavetava nadleni organ o svakoj promeni u radu, odnosno funkcionisanju postrojenja ili o udesu, sa mogu7im vidljivim uticajima na ivotnu sredinu ili zdravlje ljudi; 4) dostavlja nadlenom organu godinji izvetaj o vrenju aktivnosti za koje je dozvola izdata; 5) obavetava nadleni organ o planiranoj promeni operatera; 6) izvri sve mere koje nadleni organ utvrdi posle prestanka vanosti dozvole. Operater je duan da vri monitoring sprovo'enjem plana monitoringa iz "lana 9. stav 1. ta"ka 3) ovog zakona /4/ i u skladu sa uslovima utvr'enim u dozvoli koji se odnose na zahteve za monitoring emisija. Vlada blie ure'uje na"in i metode monitoringa. Na zahtev nadlenog organa koji izdaje dozvolu ili inspektora, operater je obavezan da: 1) dostavi podatke nadlenom organu neophodne za izdavanje, izmenu ili prestanak vanosti dozvole; 2) omogu7i inspekciji uvid u dokumentaciju koju "uva u vezi sa izdavanjem dozvole, obezbedi pristup uzorcima i mestima za monitoring odre'enim u dozvoli i omogu7i im nesmetano pribavljanje informacija o postupanju u skladu sa uslovima u dozvoli. Ako zaga'enje poti"e iz postrojenja koje ima dozvolu ili podlee izdavanju dozvole, operater 7e o svom troku sanirati posledice zaga'enja u najkra7em mogu7em roku, uzimaju7i u obzir tehni"ke i ekonomske mogu7nosti. Ako operater ne izvri sanaciju nadleni organ 7e sanirati zaga'enje o troku operatera. Operater je duan da za vreme vaenja dozvole i najmanje pet godina posle prestanka vaenja dozvole "uva svu dokumentaciju u vezi sa izdavanjem dozvole, monitoringom i inspekcijskim nadzorom nad obavljanjem aktivnosti. Izdata dozvola podlee ponovnom razmatranju najmanje dva puta u toku vaenja. Postupak revizije nadleni organ pokre7e po slubenoj dunosti ili na zahtev operatera i vri se u skladu sa "lanovima od 10. do 15. ovog zakona /4/. Nadleni organ po slubenoj dunosti pokre7e postupak revizije, ako: 1) je zaga'enje koje prouzrokuje postrojenje takvog zna"aja da je potrebno izvriti reviziju postoje7ih grani"nih vrednosti emisija, ili je takve nove vrednosti potrebno utvrditi u dozvoli; 2) postoji opasnost da zaga'enje prouzrokuje tetu ili nastane teta po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; 3) sutinske promene u najboljim dostupnim tehnikama omogu7avaju zna"ajno smanjenje emisija bez velikih dodatnih trokova; 4) promene u zahtevima za bezbednost u radu postrojenja ili sigurnost odre'ene aktivnosti zahtevaju uvo'enje novih tehnika; 25
5) izmene u propisima o zatiti ivotne sredine to zahtevaju. U slu"ajevima iz stava 3. ovog "lana /4/ revizija dozvole vri se u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja o nastalom slu"aju. Ako nadleni organ pokrene postupak za reviziju dozvole obavesti7e operatera o razlozima za to i zatraiti da u odre'enom roku dostavi podatke iz "lana 8. ovog zakona /4/. U slu"aju promene operatera, nadleni organ 7e, u roku od pet dana od dana prijema tog obavetenja, izvriti promenu u dozvoli bez sprovo'enja revizije i o tome obavestiti operatera, kao i nadleni organ na "ijoj teritoriji operater ima sedite. U slu"aju revizije dozvole po slubenoj dunosti, kao i planirane izmene u postrojenju ili njegovom radu koja ne "ini bitnu izmenu u smislu ovog zakona, nadleni organ moe izmeniti uslove utvr'ene dozvolom. Ako veliki broj izmena u dozvoli oteava efikasnu kontrolu aktivnosti nadleni organ moe zatraiti od operatera da dostavi novi zahtev za izdavanje dozvole. Rok na koji je izdata dozvola moe se produiti na zahtev operatera. Zahtev iz stava 1. ovog "lana operater podnosi najkasnije "etiri meseca pre isteka roka njene vanosti. Produenje vaenja dozvole vri se na na"in i po postupku propisanim za njeno izdavanje. Dozvola moe prestati da vai, ako: 1) istekne rok na koji je izdata; 2) operater to zahteva; 3) operater ne zapo"ne rad postrojenja u roku od 12 meseci od dana dobijanja dozvole, a ne podnese zahtev za izmenu uslova iz dozvole u tom periodu; 4) operater prestane da ispunjava neki od uslova koji je utvr'en dozvolom; 5) operater nema tehni"kih i finansijskih sredstava za zadovoljavaju7e ispunjavanje svojih obaveza utvr'enih dozvolom; 6) nadleni organ utvrdi da je operater u zahtevu za izdavanje dozvole podneo neta"ne podatke ili falsifikovao dokumenta od zna"aja za izdavanje dozvole ili operater neprestano odlae krajnji rok za podnoenje traenih podataka, kao i u drugim slu"ajevima koje utvrdi inspektor; 7) operater ne vri monitoring i ne dostavlja podatke u skladu sa ovim zakonom; 8) operater u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu inspektora ili ne preduzme naloene mere; 9) operater bude dva puta uzastopno kanjen za privredni prestup ili prekraj u skladu sa ovim ili posebnim zakonom; 10) je pokrenut ste"ajni postupak, a aktivnost ne nastavi drugi operater. Nadleni organ zaklju"kom pokre7e postupak za prestanak vaenja dozvole i o tome obavetava operatera u roku od pet dana od dana pokretanja postupka uz obrazloenje razloga za pokretanje postupka. Protiv zaklju"ka iz stava 2. ovog "lana operater moe izjaviti albu u roku od osam dana od dana prijema zaklju"ka /4/. Reenje o prestanku vaenja dozvole je kona"no u upravnom postupku. Protiv reenja o prestanku vaenja dozvole operater moe pokrenuti upravni spor. Reenjem o prestanku vaenja dozvole utvr'uju se i obavezne mere staranja o postrojenju i lokaciji posle prestanka aktivnosti oparetatera da bi se izbegao rizik po ivotnu sredinu, zdravlje ljudi i materijalna dobra. Nadleni organ duan je da obavetava druge organe i organizacije i javnost u slu"ajevima iz "l. 11, 12. i 15. ovog zakona putem medija i to najmanje u jednom lokalnom listu koji izlazi na podru"ju koje 7e biti zahva7eno uticajem aktivnosti i postrojenja, kao i putem interneta. U slu"ajevima iz stava 1. ovog "lana nadleni organ dostavlja u pisanoj formi obavetenje drugim organima i organizacijama. Obavetenje iz st. 1. i 2. ovog "lana sadri podatke o: 1) nazivu i seditu, odnosno imenu i adresi operatera; 2) lokaciji na kojoj se planira ili obavlja aktivnost za koju se zahteva dozvola; 3) aktivnosti i postrojenju; 4) roku za dostavljanje miljenja; 26
5) mestu i vremenu za javni uvid u podneti zahtev za izdavanje dozvole, prate7u dokumentaciju ili nacrt dozvole; 6) reenju o izdavanju dozvole, odnosno o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole, posebno razlozima na kojima se reenje zasniva, kao i o svakom daljem obnavljanju dozvole. Ako zahtev operatera za izdavanje dozvole, nacrt dozvole ili dozvola sadre poslovnu tajnu ili podatak koji, u skladu sa zakonom, zahteva ograni"en pristup javnosti za dobijanje informacija, nadleni organ moe odlu"iti da za odre'ene delove zahteva, odnosno nacrta dozvole ili dozvole ograni"i pristup javnosti. O odluci o ograni"avanju pristupa javnosti za dobijanje informacija u smislu stave 4. ovog "lana, nadleni organ je duan da obavesti javnost na na"in utvr'en u stavu 1. ovog "lana, a organe iz "lana 11. stav 1. ovog zakona na na"in utvr'en u stavu 2. ovog "lana, u roku od pet dana od dana donoenja odluke. Ograni"enje se ne odnosi se na informacije o emisijama, rizicima od udesa, rezultate monitoringa i inspekcijskog nadzora. Razmenu informacija o prekograni"nom uticaju rada postrojenja i aktivnosti na ivotnu sredinu vri Ministarstvo. Ako rad nekog postrojenja moe imati zna"ajan negativan uticaj na ivotnu sredinu druge drave ili ako drava "ija ivotna sredina moe biti zna"ajno ugroena to zatrai, Ministarstvo, u postupku konsultacija, dostavlja drugoj dravi na miljenje informacije, i to: 1) o zahtevu za izdavanje dozvole, uklju"uju7i i opis podataka iz "lana 8. ovog zakona; 2) o nadlenom organu koji donosi odluku o izdavanju dozvole; 3) o prirodi odluke koja moe biti doneta; 4) o postupku u"e7a javnosti, uklju"uju7i i zainteresovanu javnost. O odluci o izdavanju dozvole ili odbijanju zahteva za njeno izdavanje, Ministarstvo obavetava drugu dravu koja je bila konsultovana u postupku odlu"ivanja, dostavljanjem informacija, i to: 1) o sadraju odluke o izdavanju dozvole, odnosno odbijanju zahteva za izdavanje dozvole; 2) o razlozima na kojima se odluka zasniva, uklju"uju7i informacije o postupku u"e7a javnosti. Konsultacije o prekograni"nom uticaju vre se na na"in i u rokovima koji se utvr'uju sporazumima izme'u nadlenih organa drava na principima reciprociteta i ravnopravnosti. O primljenim informacijama o prekograni"nom uticaju postrojenja i aktivnosti u drugoj dravi Ministarstvo obavetava javnost na na"in utvr'en u "lanu 23. stav 1. ovog zakona. Rezultate konsultacija i pribavljenog miljenja zainteresovane javnosti Ministarstvo uzima u obzir prilikom davanja miljenja nadlenom organu druge drave. Registar izdatih dozvola kao deo informacionog sistema ivotne sredine vodi nadleni organ. Uvid u registar izdatih dozvola je javan. Ministar blie propisuje sadrinu i na"in vo'enja registra iz stava 1. ovog "lana.
27
6.
INTEGRALNI KATASTAR ZAGA IVA A U REPUBLICI SRBIJI
Integralni katastar zaga'iva"a (IKZ) predstavlja registar informacija i podataka o zaga'iva"ima ivotne sredine i predstavlja osnovu za identifikaciju i monitoring izvora zaga'ivanja ivotne sredine. IKZ je ustanovljen da bi zadovoljio rastu7e potrebe dravnih organa, ali i ire zajednice, za informacijama o izvorima i koli"inama zaga'uju7ih materija emitovanih u ivotnu sredinu /5/. Baziran je na principima PRTR protokola Arhuske konvencije i harmonizovan sa odgovaraju7om zakonskom regulativom Evropske unije (Regulation (EC) No 166/2006). IKZ predstavlja proizvod partnerskog odnosa privrednih subjekata i Agencije za zatitu ivotne sredine kao dravnog organa ovla7enog za obavljanje ovih poslova. Prema utvr'enoj metodologiji UN ECE preduze7a sama dostavljaju potrebne podatke. IKZ nije jednokratan posao, ve7 predstavlja proces koji se obnavlja svake godine. IKZ je jedan od segmenata informacionog sistema ivotne sredine Republike Srbije i uspostavlja se i vodi u Agenciji za zatitu ivotne sredine. Olan 17. Zakona o ministarstvima (Sl. glasnik br. 48/07) prepoznaje Agenciju kao dravni organ zaduen za uspostavljanje i vo'enje IKZ. Olan 75. Zakona o zatiti ivotne sredine blie regulie uspostavljanje IKZ u Republici Srbiji. U Pravilniku o metodologiji za izradu integralnog katastra zaga'iva"a (Sl. glasnik br. 94/2007) dat je mehanizam za uspostavljanje i vo'enje IKZ. Njime se propisuje na"in, klasifikacija i rokovi dostavljanja podataka. Ciljevi uspostavljanja IKZ proizilaze iz potrebe za kvalitetnim i pravovremenim informacijama o zaga'ivanju ivotne sredine iz preduze7a koja emituju zaga'uju7e materije u ivotnu sredinu kao neophodnom preduslovu za uspostavljanje efikasnog i efektivnog sistema zatite ivotne sredine. To su: Identifikacija izvora pojedinih zaga'uju7ih materija; Identifikacija geografskih podru"ja od interesa; Smanjivanje zaga'enja iz industrijskih postrojenja i drugih izvora na najmanju mogu7u meru; Utvr'ivanje koli"ina i pra7enje trendova emisija specifi"nih zaga'uju7ih materija radi snienja nivoa rizika od njihovog negativnog dejstva; Unapre'enje dostupnosti informacija javnosti, kao i njeno uklju"ivanje u proces odlu"ivanja o pitanjima ivotne sredine. IKZ predstavlja veoma vaan mehanizam za donoenje odluka na svim nivoima vlasti "ije uspostavljanje ima veliki zna"aj u smanjenju zaga'enja ivotne sredine. Pre svega, omogu7ava preduze7ima ispunjavanje ve7ine zahteva zakonske regulative. Pored toga, analizom prikupljenih podataka moe se pokazati da emisije nisu samo problem zaga'ivanja ivotne sredine, nego i zna"ajan izvor izgubljenih finansijskih sredstava, ali i podstrek za razmenu znanja i primenu razli"itih organizacionih, tehni"ko tehnolokih i drugih reenja u cilju snienja nivoa uticaja na ivotnu sredinu. IKZ je i zna"ajna osnova za programe prevencije zaga'enja u industriji. IKZ omogu7uje dravnim organima da utvrde emisije i prenos zaga'uju7ih materija u Srbiji, prate napredak u prevenciji zaga'enja i na osnovu toga, sprovode politiku, identifikuju prioritete i sprovode potrebne aktivnosti u cilju integralne zatite ivotne sredine. Zakonom o zatiti ivotne sredine predvi'eno je da operateri postrojenja koja predstavljaju izvor emisija i zaga'ivanja ivotne sredine obavljaju monitoring emisija iz svojih postrojenja. Pravilnik o IKZ /3/se oslanja na primenu podzakonskih akata u kojima su date obaveze pra7enja emisije zaga'uju7ih materija u vazduh i vode, kao i obaveze karakterizacije i klasifikacije otpada. 28
Podaci prikupljeni monitoringom se dostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine na na"in koji je definisan Pravilnikom /3/. U cilju implementacije registra, drava je obavezna da preduzme mere prinudnog sprovo'enja koje se primenjuju protiv operatera odgovornog za nedostavljanje podataka, dostavanje podataka koji ne ispunjavaju zahteve IKZ ili dostavljanje neistinitih podataka. Olanom 117. Zakona, predvi'ena je prekrajna odgovornost za pravna lica ako ne vre monitoring i pra7enje drugih uticaja na stanje ivotne sredine i ne dostavljaju podatke od zna"aja za vo'enje IKZ na propisan na"in. IKZ se vodi na osnovu podataka koje dostavljaju operateri razli"itih privrednih delatnosti kada usled njihovih aktivnosti nastaju odre'ene zaga'uju7e materije. Izvetavaju operateri "ije se delatnosti nalaze na listi u Prilogu 1. Pravilnika /3/, u slu"aju da njihovi kapaciteti prelaze propisane minimalne grani"ne vrednosti instalisanih kapaciteta ili imaju vie od propisanog minimalnog prose"nog broja zaposlenih u izvetajnoj godini. Pored ovih, u cilju prikupljanja dodatnih podataka o generisanju i tokovima otpadnih materija za IKZ posebno dostavljaju podatke i: 1. optinska javno-komunalna preduze7a o kvalitetu otpadnih voda iz kanalizacionih sistema za svaki izliv, pre meanja sa vodom recipijenta; 2. operateri u "ijim se postrojenjima generie opasni otpad, bez obzira na delatnost, kapacitete i prose"an broj zaposlenih u izvetajnoj godini; 3. medicinske i veterinarske ustanove o generisanom otpadu; 4. optinska javno-komunalna preduze7a koja prikupljaju otpad iz naselja (komunalni otpad); 5. preduze7a koja prikupljaju i transportuju otpad, osim komunalnog; 6. preduze7a koja vre obradu otpada; 7. preduze7a koja uvoze otpad za svoje potrebe ili u cilju dalje prodaje, bez obzira na delatnost. Za potrebe IKZ, pored optih podataka o zaga'iva"ima i njihovim pogonima kao direktnim izvorima zaga'ivanja, izvetavaju se godinje koli"ine zaga'uju7e materije koje se emituju u otpadnim vodama, dimnim gasovima i "vrstom otpadu, a "ija je lista data u Prilogu 2. Pravilnika /3/. U zavisnosti od delatnosti, operateri izvetavaju o odre'enim zaga'uju7im materijama koje emituju u vazduh i vode i "ija je lista data u Prilogu br. 3. za emisije u vazduh i Prilogu br. 4. za emisije u vodu. Za potrebe izvetavanja o otpadu dostavljaju se podaci o koli"inama i karakteristikama neopasnog i opasnog otpada koji se generie u organizacijama iz "lana 4. Pravilnika /3/. Uspostavljanje sistema prikupljanja podataka i izvetavanja u organizaciji za potrebe IKZ, podrazumeva primenu svih raspoloivih metoda i znanja zaposlenih u cilju dobijanja to kvalitetnijih podataka uz minimalno angaovanje resursa. Ukoliko preduze7e treba da izvetava za IKZ, rukovodstvo uspostavlja sistem prikupljanja podataka. Prvi zadatak je da se odredi koordinator za ove poslove koji 7e biti odgovoran za sprovo'enje Plana prikupljanja podataka i ujedno ostvarivati kontakt sa Agencijom. Po"etna faza obuhvata izradu Plana prikupljanja podataka, internog dokumenta organizacije, kojim se identifikuje, planira i dokumentuje ceo proces prikupljanja podataka, njegovo operativno sprovo'enje, utvr'uju metode analize podataka, kao i priprema podataka za izvetavanje i samo izvetavanje. Posebno se identifikuju: 1. Postoje7e stanje i kori7eni resursi u prikupljanju podataka; 2. Granice pojedinih organizacionih celina na bazi njihove tehnoloke celovitosti; 3. Procesni podaci koji obuhvataju analizu aktivnosti, proizvoda i usluga unutar utvr'enih granica; 29
4. Uticaji koji se javljaju, a posledica su aktivnosti, proizvoda i usluga unutar jedne organizacione celine. Najvanije je odrediti tokove svih vrsta otpadnih materija; 5. Potencijalni efekti tih uticaja na ivotnu sredinu; 6. Metode koje se primenjuju za dobijanje podataka; 7. Potrebna informaciona dokumentacija procedure, dokumenti i obrasci o aktivnostima u procesu prikupljanja podataka, pripremi podataka i samom izvetavanju za IKZ. Ovako organizovan sistem prikupljanja podataka i izvetavanja ima visok stepen efikasnosti i omogu7uje zadovoljenje i drugih potreba za podacima ove vrste, u prvom redu definisanja mera za smanjenje nivoa zaga'enja. Podaci za IKZ se dostavljaju na propisanim obrascima koji su sastavni deo Pravilnika i obuhvataju informacije o zaga'iva"u i njegovim pogonima, emisijama u vodu i vazduh i generisanom otpadu. Operateri prikupljene podatke upisuju u odgovaraju7e obrasce i dostavljaju ih Agenciji najkasnije do 31. marta teku7e godine za emisije u prethodnoj godini. Pre unosa u bazu podataka IKZ vri se ocena kompletnosti, konzistentnosti i verodostojnosti dostavljenih podataka. Operater koji podlee obavezi izvetavanja duan je da obezbedi uslove da kvalitet dostavljenih podataka bude kontrolisan.
30
7. NIAVSKI OKRUG ZAGA IVA I I GENERATORI OTPADA

GRAD NI
U Niu su ispitivanja aerozaga'enja po"ela 1965. godine pra7enjem sumpor-dioksida i "a'i na jednom i aerosedimenta na deset mernih mesta. Po"etkom sedamdesetih godina dvadesetog veka uvodi se odre'ivanje koncentracija izduvnih gasova motornih vozila (formaldehida, azotnih oksida i ugljen-monoksida na prometnim raskrsnicama, a od 1988. godine se redovno meri i koncentracija tekih metala (olovo, kadmijum, nikl, hrom idr.) u vazduhu /6/. U Niu se danas aerozaga'enje prati na osnovu dva programa. Program pra7enja kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije koji je usvojilo Republi"ko Ministarstvo zatite ivotne sredine 1992. godine obuhvata merenje koncentracije sumpor-dioksida, "a'i, azotnih oksida i tekih metala na dva merna mesta i troposferskog ozona i njegovih prekursora na jednom mernom mestu, kao i dela zaga'enja koje poti"e od industrije (Duvanska industrija DIN i koarska industrija Quka Dini7). Pored ovoga, grad Ni je 1992.godine usvojio Program pra7enja kvaliteta vazduha u Niu i Nikoj Banji kojim se osim merenja koncentracije odre'enih polutanata u vazduhu (sumpor-dioksida, "a'i, aerosedimenta, tekih metala, izduvnih gasova motornih vozila itd.) predvi'aju i epidemioloke studije koje prate delovanje aerozaga'enja na zdravlje ljudi. Broj mernih mesta varira svake godine i kre7e se od petnaest do trideset u zavisnosti od raspoloivih sredstava u budetu grada. Ni kao grad ima vrlo nepovoljan poloaj jer se celom svojom izgra'enom povrinom nalazi u kotlini koja je sa tri strane zatvorena, tako da je oteano prirodno odvo'enje aerozaga'enja, te i niske koncentracije polutanata mogu da stvore odre'ene probleme. U gradu vlada umereno kontinentalna klima, preko 100 dana godinje je sa maglom i sumaglicom, "este su i temperaturne inverzije, te sve ovo uti"e na kumulaciju zaga'enja i kod relativno niskih koncentracija polutanata. Izvori aerozaga'enja u gradu su uglavnom veta"ki i povrinski raspore'eni. Broj emitera se stalno pove7ava sa razvojem male privrede. U mnogim delovima grada zbog propusta u urbanisti"kom planiranju industrijska i stambena zona su isprepletane. Posebno je nepovoljna pozicija glavne industrijske zone koja je locirana u severozapadnom delu grada tako da dominantan vetar nanosi zaga'enje iz ove zone prema centru grada i najve7oj stambenoj zoni. Sumpor dioksid i "a' su takozvani Rklasi"ni polutantiR i u"estvuju u formiranju zimskog smoga. Glavni izvor im je sagorevanje fosilnih goriva, to zna"i da najve7i deo ovih polutanata nastaje prilikom loenja i od saobra7aja. Ovo su i naj"e7e mereni polutanti u svetu i prvi koji su po"eli da se prate, kako u svetu, tako i kod nas. Prose"ne godinje koncentracije sumpor dioksida u poslednjih trideset godina pokazuju izrazito silazni trend. Ovaj pad koncentracija je vie izraen u sezoni loenja zbog prebacivanja velikog broja potroa"a sa individualnog na centralni na"in grejanja, slabijeg intenziteta rada toplana i kori7enja elektri"ne energije za loenje (preko 60% kod individualnog loenja). Smanjenje koncentracije sumpor dioksida uo"eno je na svim mernim mestima u gradu. U proteklom periodu zna"ajno su smanjene i prose"ne koncentracije "a'i regulisanjem saobra7aja, uvo'enjem signalizacije na raskrsnicama, izgradnjom krunog puta oko grada za tranzitni saobra7aj i prebacivanjem velikog broja potroa"a na centralno grejanje. Ispitivanja ra'ena u Institutu za zatitu zdravlja Ni pokazala su da i ovako zna"ajno smanjenje koncentracije sumpor dioksida i "a'i ipak nije dovoljno, jer su epidemioloke studije pokazale da i trenutno prisutne koncentracije ovih polutanata nepovoljno deluju na zdravlje, posebno osetljivog dela populacije. Koncentracija aerosedimenta ili talone praine u prvom redu zavisi od nivoa komunalne higijene u gradu kao i od ja"ine strujanja vetrova i koli"ine padavina. U poslednjih trideset 31
godina dolo je do blagog pada koncentracije ukupnog aerosedimenta na ta je vie uticala promena u koli"ini padavina nego poboljanje nivoa komunalne higijene u gradu. Ispitivanje koncentracija olova i kadmijuma u vazduhu vri se u Niu due od jedne decenije u talonim materijama, suspendovanim "esticama i "a'i. Najve7im delom olovo poti"e od saobra7aja zbog upotrebe olovnog benzina, dok neto manje u ukupnoj emisiji u"estvuje industrija, pre svega prerada duvana i metala. Kadmijum je kao i olovo toksi"an, kumulativan metal "iji su najve7i izvori u Niu industrija i sagorevanje fosilnih goriva. Izrada katastra zaga'iva"a vazduha, odnosno izrada katastra emisija zaga'uju7ih materija, treba da poslui kao polazna osnova za pravilnu orijentaciju u strategiji kontrole, zatite i o"uvanja "isto7e vazduha na odre'enom podru"ju, to zna"i da uz postoje7i program merenja imisijskih koncentracija zaga'uju7ih materija na istom podru"ju, omogu7i upravljanje kvalitetom vazduha odnosno blagovremeno preduzimanje odgovaraju7ih mera radi o"uvanja kvaliteta vazduha. Katastar emisija zaga'uju7ih materija podrazumeva spisak koli"ine zaga'uju7ih materija koje ulaze u vazduh u datom vremenskom periodu, pri "emu se uzimaju u obzir svi izvori zaga'uju7ih materija koji se nalaze na povrini "ije su granice strogo odre'ene (grad, optina, region itd.). U ovom delu rada je, na osnovu popisa zaga'iva"a izra'en ukupni Katastar emisija raznovrsnih zaga'uju7ih materija koje nastaju sagorevanjem, ili su rezultat proizvodne delatnosti. Svi izvori zaga'enja na teritoriji grada Nia mogu da se svrstaju prema ja"ini i rasporedu na tri osnovne kategorije izvora, a to su ta"kasti, povrinski i linijski izvori a prema vrsti zaga'uju7ih materija na izvore sa produktima sagorevanja fosilnih goriva i na industrijske izvore. Ta"kasti izvor predstavlja izolovanu ta"ku sa velikom emisijom zaga'uju7ih materija, kao to su, na primer industrijski pogoni, toplane, kotlarnice i sl. ili, bez obzira na ja"inu emisije, industrijski pogoni sa odre'enim specifi"nim tehnologijama proizvodnje (hemijski i metalurki pogoni i dr.). Povrinski izvor je predstavljen grupom odre'enog broja malih izvora, raspore'enih na odre'enoj povrini, kao to su na primer, loita za zagrevanje stambenih prostorija, ili automobilski saobra7aj sa malom gustinom. Dakle, pod povrinskim izvorom se podrazumeva grupa malih izvora na posmatranoj povrini u kome se odigrava proces sagorevanja razli"itih vrsta goriva za zagrevanje prostorija, potrebe transporta, sagorevanje "vrstih otpadaka i ostalo. Linijski izvor zaga'enja predstavlja automobilski i autobuski saobra7aj velike gustine na magistralnim saobra7ajnicama. Prose"ne dnevne koli"ine goriva koji se utroe na teritoriji grada Nia u tonama, prema vrsti izvora i vrsti goriva, iznose:
Tabela 1. Prose)ne dnevne koli)ine goriva koji se utroe na teritoriji grada Nia u tonama, prema vrsti izvora i vrsti goriva /6/
Vrsta izvora Toplane i kotlarnice Individualna loita Gradski i prigradski saobra7aj Ostali saobra7aj Ovrsto gorivo 50 400 / / Te"no gorivo 260 / / / Motorni benzin / / / 78 Dizel / / 8 75
Treba imati u vidu da se podaci za toplane i kotlarnice kao i gradski i prigradski saobra7aj odnose na stvarnu potronju. Podatak za individualna loita odnosi se na procenjenu potronju a podaci za ostali saobra7aj na procenjenu potronju u odnosu na stvarnu isporu"enu koli"inu goriva. to se ti"e individualnih loita, ne postoje ta"ni podaci o njihovom broju, potronji goriva, tipovima loita itd. Zato je primenjen metod procene, koji je uobi"ajen u takvim slu"ajevima. Metodom slu"ajnog uzorka utvr'eno je da se, kao gorivo, u gotovo svim slu"ajevima, koristi ugalj kao i prose"na stambena povrina koja se zagreva, dakle, prose"na 32
koli"ina potronje i na"in sagorevanja goriva. Emisije zaga'uju7ih materija od automobilskog saobra7aja ra"unate su prema podacima o ukupnoj potronji (prodatim koli"inama) benzina i dizel goriva. Treba imati u vidu da je gotovo nemogu7e preciznije utvrditi vrednosti emisija od automobilskog saobra7aja, jer bi trebalo uzeti u obzir sve vrste automobilskih motora, njihovu starost, gabarit, pojedina"nu-prose"nu potronju goriva, na"in sagorevanja - stepen iskori7enja, broj vozila odre'ene vrste itd. Tako'e treba imati u vidu da se ovde radi o pokretnim (a ne stacionarnim) izvorima, pa treba smatrati da se deo zaga'uju7ih materija ne emituje na podru"ju datog grada, ali se moe pretpostaviti da najve7i deo (prema podacima za Ni, oko 60%) emitovanih zaga'uju7ih materija ipak ostaje u samom gradu. Emisije od automobilskog saobra7aja treba na svaki na"in obuhvatiti katastrom zaga'iva"a vazduha naro"ito zbog toga to su u stalnom porastu i to se tu radi o prizemnim izvorima zaga'enja, te su oni utoliko opasniji i zna"ajniji sa aspekta ugroenosti ivotne sredine na urbanim podru"jima. Verodostojna vrednost emisionog faktora predstavlja jedan od najvanijih preduslova za ispravan prora"un bilansa emisija zaga'uju7ih materija pri sagorevanju raznih fosilnih goriva. Emisioni faktor podrazumeva prose"nu ja"inu, odnosno brzinu emisije za odre'eni tip izvora, koji sagoreva odre'enu vrstu goriva i, shodno tome, omogu7ava prora"unavanje srednje ja"ine (brzine) emisija za odre'ene ta"kaste i povrinske izvore. Vrednost emisionog faktora daje se za odre'enu vrstu goriva ("vrsto, te"no, gasovito), kao konstantan broj koji predstavlja broj kilograma emitovane gasovite ili prakaste zaga'uju7e materije po toni sagorelog uglja odnosno sagorelog te"nog ili gasovitog goriva. Kod "vrstih i te"nih goriva, za izra"unavanje emisije SO2 takav konstantan broj se mnoi procentom ukupnog sumpora sadranog u datom gorivu. Vrednosti emisionih faktora se daju kao prose"ne vrednosti za odre'ene tipove izvora, odnosno za razli"ite vrste jedinice za sagorevanje: toplane, kotlarnice i stambene jedinice. U radu su kori7ene EPA vrednosti emisionih faktora prema vrsti goriva i vrsti jedinica za sagorevanje. Na osnovu prose"ne dnevne potronje goriva, vrednosti emisionih faktora za svaku vrstu goriva kao i vrste jedinica za sagorevanje dolazi se do podatka da se na Ni i okolinu, u grejnoj sezoni, prose"no dnevno izlu"e tetne materije u slede7im koli"inama:
Tabela 2. Vrste i koli)ine tetnih materija koje se dnevno izlu)e u grejnoj sezoni na teritoriji grada Nia /6/
tetne materije Aldehidi Ugljenmonoksid Ugljovodonici Azotni oksidi Sumpordioksid Prakaste materije tetne materije Aldehidi Ugljenmonoksid Ugljovodonici Azotni oksidi Sumpordioksid Oestice Olovo Toplane i kotlarnice (kg/dan) 31 130 85 2.697 5.754 1.169 Motorni benzini (kg/dan) 50 28.830 2.507 1.416 113 151 37 33 Individualna loita (kg/dan) 0,8 9.072 1.814 1.452 13.789 3.621 Ukupno (kg/dan) 168 29.536 4.106 4.027 584 1.445 37
Tabela 3. Ukupna emisija tetnih materija iz saobra aja /6/

Dizel (kg/dan) 118 706 1.599 2.611 471 1.294 -
Tabela 4. Ukupna prose)na dnevna emisija od sagorevanja svih vrsta goriva /6/
tetne materije Aldehidi Ugljenmonoksid Ugljovodonici Azotni oksidi Sumpordioksid Oestice Olovo Ukupno (kg/dan) 200 38.738 6.005 8.176 20.127 6.235 37
Broj industrijskih izvora emisije na teritoriji grada Nia nije veliki u odnosu na broj i ukupnu emisiju iz ure'aja za loenje u grejnoj sezoni. Industrijski izvori nisu grupisani ve7 su u obliku ta"kastih izvora rasejani po celoj teritoriji optine. Od industrijskih izvora emisije treba posebno napomenuti slede7e: 1. Livnice "eli"nog i sivog liva na lokaciji Bulevar 12. februar iz kojih se emituju gasovi, "estice i metalni oksidi. Metalni oksidi se emituju u koli"inama i kocentracijama koje mogu dovoditi do prekora"enja GVI (grani"ne vrednosti imisije) u prizemnom sloju; 2. IGM "Sele Kula" koja emituju produkte sagorevanja te"nog goriva kao i "vrste "estice iz materijala koji se proizvodi. Ovrste "estice se emituju u koli"inama koje mogu usloviti pove7ane koncentracije u prizemnom sloju; 3. Asfaltne baze "Lipa", "Mezgraja" i dr. emituju produkte sagorevanja te"nog goriva, "vrste "estice iz materijala kao i aromatska jedinjenja iz asfaltne mase. Iako rade sezonski povremeno mogu uticati i naruiti kvalitet vazduha ue okoline; 4. EI - kompleks na lokaciji Bulevar Cara Konstantina, preko ventilacionih kanala na svojim fabrikama emituje u atmosferu veliki broj hemijskih supstanci u obliku gasova, para i aerosola kao to su: hlorovodonik, amonijak, azotni oksidi, formaldehid, trihloretilen, akrolein, vinilhlorid, epihlorhidrin, fluorovodonik, cijanovodonik, aceton, toluen, ksilen, acetati (etil, butil, amil ...) alkoholi, olovo i dr. Sa aspekta opasnosti od opasnih materija iskustveno se moe zaklju"iti da su rizi"ne tehnologije: proizvodnja tehni"kih gasova, pre svega acetilena, proizvodnja boja i lakova (rad sa rastvara"ima, lako zapaljivim i eksplozivnim materijama) i metalna industrija (rad sa korozivnim materijama: baze, kiseline, teki metali i dr.). U rizi"ne tehnologije odnosno preduze7a koja rade sa opasnim mogu svrstati: :Tehnogas:, :Nissal:, EI-holding (Oegar, Elektromedicina, tampana kola, Poluprovodnici, Rentgen, Maine za pranje, Televizija i dr.), KOPEX-MIN, DIN, +:Jugoterm:, +:Jugopetrol:, +:Quka Dini7:, Industrija boja i lakova :Pomoravlje:, +:Nitex: Ni, elezni"ko-Transportno Preduze7e (prevoz opasnih materija) i Hladnja"a Meroina. Za svako od ovih preduze7a treba identifikovati postoje7e opasne materije i uraditi propisano uverenje. Deponija komunalnog otpada locirana je u jugozapadnom delu Nia, na zapadnim padinama Bubnja, oko 100 metara udaljena od puta Ni Maloite. Od centra grada deponija je pomenutim putem udaljena oko 5200 metara, a pravom linijom oko 4000 metara. Po"etak odlaganja otpada je bio 1965. godine. Uz pretpostavku da 7e se odlagati oko 250 do 300 kg otpada po osobi, sa povrine grada sa koga je predvi'eno odlaganje otpada, planirano je da 7e se deponovanje prekinuti oko 2003. godine. Me'utim ve7om ekspanzijom grada, gradske populacije ali i deponovanjem komunalnog otpada, ve7 krajem 1998. godine je predvi'ena povrina i zapremina popunjena, tako da se danas odlaganje sme7a vri mimo predvi'enih povrina, ali u ataru u kome je smetena deponija. 34
Zbog nekontrolisanog deponovanja i nepridravanja osnovnih na"ela deponovanja komunalnog otpada, dolo je do naruavanja ekoloke ravnotee i uraavnoteenih odnosa "oveka, naselja, poljoprivrednih povrina i ruralnog predela u irem prostoru postoje7e deponije koje bitno ograni"avaju mogu7nost opstanka "oveka i urbanih funkcija i to pre svega kao: 1. unitavanje poljoprivrednih povrina u granicama kompleksa, 2. zaga'enje (do unitenja) povrinskih vodotokova, 3. zaga'enje (do katastrofalnih razmera) podzemnih voda, 4. aerozaga'enje irih predela na 5-10 km i 5. rastu7a potencijalna opasnost od eksplozije metana (nije ura'eno otplinjavanje). Postoje7a lokacija deponije ima slede7e nedostatke: 1. lei na rubu naselja, 2. odmah je uz groblje blizu zone sahranjivanja, 3. na pravcu je preovla'uju7eg vetra prema nekim naseljima. U samoj deponiji, usled sadraja organskih materija, pod uticajem odre'enih vrsta bakterija nastaje aerobno i anaerobno razlaganje organske materije do stadijuma mineralizovanja, pri "emu, kao nus-produkt ovog prirodnog raspadanja, nastaje takozvani biogas (bioloki gas, deponijski gas ili sli"ni nazivi). Po svom sastavu ovaj gas sadri od 40-55% metana, dok ostatak do oko 96-98% "ini ugljendioksid. Ostala koli"ina gasa je azot, sumporvodonik i sli"ni gasovi. S obzirom da je smea metana i ugljendioksida (60% CH4 i 40% CO2) ve7 u koncentraciji od 6% do 12% sa vazduhom jako zapaljiva, a u nekim situacijama i koncentracijama "ak eksplozivna, radi spre"avanja paljenja deponije ili ve7e nesre7e, neophodno je otplinjavanje (degazacija) deponije. Reka Niava izvire na podru"ju Bugarske. U Srbiju ulazi kod Dimitrovgrada i probija se kroz Niavsku kotlinu, Si7eva"ku klisuru i Donje poniavlje, da bi se posle toka od 195 km kroz nau zemlju, nedaleko od sela Trupala, ulila u reku Junu Moravu /6/. Uticajnije pritoke su joj sa leve strane, Kutinska reka, Crvena reka, Koritni"ka reka i Jerma, a sa desne strane reka Temska. Gradska naselja koja su se razvijala na njenim obalama su Dimitrovgrad, Pirot, Bela Palanka i Ni, za koje je Niava prijemnik svih upotrebljenih voda. Obzirom da se otpadne vode, bez ikakvog prethodnog tretmana (sa izuzetkom u Dimitrovgradu) isputaju u vodotok reke, dolo je do primetne degradacije kvaliteta vode, na ta ukazuju sistematska ispitivanja uzoraka na mernim profilima du toka u proteklih deset godina. Sigurno je da najve7u teinu devastacije kvaliteta imaju pomenuta gradska naselja, ali treba ista7i da su i neka seoska naselja, kao to su naselja Temska, prislonjeno uz reku Temsku i varoica Gadin Han uz Kutinsku reku, posredno pogoravaju kvalitet Niave. Generalno se moe zaklju"iti da je sanitarno stanje Niave, sa aspekta biolokog kvaliteta, u ve7em delu godine nezadovoljavaju7e. Posebno se pad vrednosti zapaa ispod Pirota i kroz Ni pa sve do u7a u Junu Moravu. Ovo je i razumljivo jer su dva najve7a ta"kasta zaga'iva"a Niave Pirot i posebno Ni. Iz ovih razloga, nacrtom vodoprivredne osnove, Ni je svrstan u prvi stepen prioriteta izgradnje postrojenja za pre"i7avanje upotrebljenih voda. Do sada, na celom toku Niave kroz nau teritoriju, jedino Dimitrovgrad ima izgra'eno visoko efikasno postrojenje za tretman upotrebljenih voda, koje je neprekidno u pogonu od 1992. godine. Neosprono je da se narueni kvalitet reke Niave, kao prijemnika upotrebljenih voda iz naselja na njenim obalama jedino moe popraviti, sve do nivoa zahtevanog kvaliteta, izgradnjom postrojenja za pre"i7avanje. Izgradnja ovog postrojenja zahteva visoka ulaganja finansijskih sredstava. Iz ovih razloga, procenjujemo, da je uputno prethodno uraditi optimizaciju (sistemsku analizu) stepena obrade svih aktuelnih zaga'iva"a na toku Niave i njenih pritoka Temske i Kutinske reke. 35
OPTINA ALEKSINAC
U hidrografskom pogledu podru"je optine Aleksinac veoma je bogato vodenim tokovima i sa svojom hidrografskom mreom predstavlja deo sliva June Morave. Od ve7ih levih pritoka June Morave zna"ajna je reka Turija, Radeva"ka reka, Koprivni"ka reka, Malodrenova"ki potok, Oraa"ki potok i Srezova"ka reka. Od desnih pritoka June Morave prisutne su: reka Moravica koja svojim tokom od oko 20 km od Bovanskog jezera do u7a u Junu Moravu proti"e kroz teritoriju optine Aleksinac, zatim Belobreka reka, Lipova"ka reka, Bujmirski potok, Mozgova"ka reka i Drenova"ki potok. Ukupna koli"ina vode na podru"ju optine Aleksinac pove7ana je izgradnjom veta"ke akumulacije Bovan /7/. Izvori zaga'enja reke Moravice mogu se podeliti u dve osnovne grupe: koncentrisni i rasuti (difuzni) izvori zaga'enja. Koncentrisani izvori zaga'enja Moravice su komponente urbanih i proizvodno-tehni"kih ekosistema: naselja, industrijski objekti, poljoprivredni objekti za tov stoke. Iz ovih objekata se isputaju otpadne vode bez ikakvog predhodnog tretmana u tok Moravice ili u neku od njenih pritoka. Nereena kanalizaciona mrea (nepostojanje postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda u Aleksincu) i postojanje vie kanalizacionih izliva ne samo da zaga'uje vodotok nego i negativno deluje na njegov estetski izgled. Difuzni oblici zaga'enja imaju veliki udeo u zaga'enju ekosistema reke Moravice. Difuzno zaga'enje Moravice uzrokovano je primenom odgovaraju7ih sredstava u poljoprivredi. Oko Moravice se nalaze obradive povrine na kojima se uzgajaju razli"ite poljoprivredne kulture. U poljoprivrednoj proizvodnji koriste se hemijska sredstva koja pomau rast biljaka (mineralno 'ubrivo) i hemijska sredstva za zatitu biljaka (pesticidi). Spiranjem iz zemljita ove materije dospevaju u povrinske i podzemne vode menjaju7i njihov prirodni hemiski sastav. Na taj na"in dolazi do promene kvaliteta vode, a to se odraava i na raznovrsnost ivog sveta. Difuzni izvori zaga'enja su i deponije sme7a koje se formiraju na obalama ili se sme7e izbacuje u sam vodotok. U naseljim mestima i nizvodno od njih formiraju se deponije heterogenog sastava i polikomponentne strukture, a s obzirom da ne postoji odre'eno mesto za deponiju sme7a (sanitarna gradska deponija) oni pripadaju nekontrolisanim izvorima zaga'enja. Deponije naj"e7e sadre metalni otpad, olupine automobila, ambalau (plasti"ne flae i sl.), ostatke hrane, leeve ivotinja, delove ode7e, gume, papir i drugo. Sme7e se izbacuje uglavnom bez ikakvog tretmana. Na teritoriji Optine Aleksinac postoje industriski i komunalni objekti koji bitno uti"u na zaga'enje reke Moravice a samim tim i June Morave. Analizom industriskih otpadnih voda preduze7a i organizacija utvr'eno je da postoje tri grupe zaga'iva"a: 1. Otpadne vode iz metalne industrije: Frad, Alpos-Aleksina"ki Rudnik, Mehanika - Aleksina"ki Rudnik, Empa-Aleksinac 2. Otpadne vode iz prehrambene industrije: Klanica PIK-Aleksinac, Pogon Pivare, Hladnja"a PIKAleksinac (suara za preradu vo7a i povr7a), Pekara Ishrana , Mlekara i dr. 3. Otpadne vode iz raznih malih preduze7a: tamparija 7 juli, Benzinske stanice Beopetrol i Jugopetrol, Preduze7e INOS Deligrad i dr. Aleksinac ima izgra'enu kanalizacionu mreu na oko 22 km. Kanalizacija je izgra'ena u centralnom delu grada, na desnoj obali i manjim delom na levoj obali. Postoje7a kanalizacija je gra'ena od slu"aja do slu"aja i ne vri se razdvajanje atmosferskih, komunalnih i industriskih otpadnih voda. Kanalizacija se izliva direktno, bez prethodnog pre"i7avanja u Moravicu. Korito Moravice kroz Aleksinac je znatnim delom regulisano u vidu keja. Karakteristi"no je da su u Aleksincu mesta ulivanja otpadnih voda u reku Moravicu na maloj razdaljini tako da ne dolazi do potpunog meanja otpadne i re"ne vode, niti do procesa samopre"i7avanja. Iz tog razloga izra"unava se zbirna koncentracija u kanalu i odre'uje stvarni 36
maseni protok zaga'uju7ih materija koncentrisanih zaga'iva"a. Tako'e, nemogu7e je odrediti uzorkovanjem i analizom otpadne i re"ne vode u labaratoriji, uticaj pojedina"nih zaga'iva"a zbog blizine njihovog ulivanja u reku. Zbog toga se izra"unavanjem dozvoljenog masenog protoka zaga'uju7ih materija i odre'uje potrebni stepen pre"i7avanja zbirnih (komunalnih i industrijskih) otpadnih voda. Zbirne otpadne vode optere7ene su organskim rastvorenim i koloidnim ali i suspendovanim materijama. Ova "injenica nam ukazuje da je neophodno primeniti bioloko pre"i7avanje, s obzirom da nema toksi"nih metala u koncentracijama koji inhibiraju bioloke procese. Tako'e, bioloki procesi treba da sadre i nitrifikaciju zbog uklanjanja amonija"nog azota. Poto lokacija i teren dozvoljavaju kao najbolje reenje za pre"i7avanje su biolagune u kojima se odvija proces nitrifikacije, za razliku od konvenzionalnog postrojenja sa biaerocionim bazenom. Kroz teritoriju optine Aleksinac iz pravca jugoistoka ka severozapadu proti"e reka Juna Morava, koja je do u7a Moravice IIa klase, a od u7a Moravice IIb klase, to jasno ukazuje na dodatna zaga'enja usled uliva kanalizacije grada Aleksinca, odnosno nepostojanja postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda. Nezavrena regulacija toka June Morave kroz teritoriju optine Aleksinac, kao i nedovoljna kontrola eksploatacije peska i ljunka iz korita i sa obala reke predstavlja problem u smislu zatite od tetnog dejstva vode koje se manifestuje u vidu izlivanja vode iz korita u vreme velikih voda i plavljenja poljoprivrednih povrina. Eksploatacija peska i ljunka dovodi do degradiranja ivotne sredine, pomeranja ili meandriranja vodotoka, odnoenja delova poljoprivrednih parcela, ugroavanja stabilnosti mostova i puteva. Na teritoriji optine Aleksinac prisutno je i oko pedeset ve7ih i manjih buji"nih vodotokova koji se javljaju periodi"no u vreme velikih padavina i plave poljoprivredne povrine i ugroavaju stambene objekte u seoskim naseljima, a sa sobom nose i velike koli"ine otpada sa ''divljih'' deponija koje se nalaze na obalama vodotokova ili u samim naseljima. Sav ovaj materijal se unosi u Junu Moravu koja i sama povremeno plavi deponije koje se nalaze u njenoj nepopsrednoj blizini. Opisana situacija posledica je pre svega zbog nedovoljnog angaovanja nadlenih institucija i neodgovornog ponaanja pojedinaca u procesu upravljanja i gazdovanja, kao i kori7enja povrinskih vodotokova na teritoriji optine Aleksinac. Odnos lokalne zajednice prema sopstvenom otpadu pokazatelj je stepena razvoja te zajednice, dostignutog nivoa ekoloke svesti i kulture njenih "lanova, njihovog odnosa prema ivotnoj sredini i prema sopstvenoj budu7nosti u njoj. Nekontrolisano odlaganje "vrstog otpada na neure'enim povrinama jedan je od najzna"ajnijih oblika degradacije ivotne sredine. To je problem koji zahteva hitno, sistemati"no i integralno reavanje na svim nivoima upravljanja /7/. Odlaganje reavanja problema "vrstog otpada za neko ''bolje'' vreme je neprihvatljivo jer se koli"ine neadekvatno odloenog otpada i broj napadnutih lokacija svakodnevno pove7avaju. Nesistematizovano, parcijalno reavanje pojedinih segmenata ovog problema moe dati male i prolazne efekte ili "ak negativno delovati tako to 7e postati ograni"avaju7i faktor za razvoj integralnog sistema upravljanja otpadom. Potrebno je najpre definisati viziju a zatim, polaze7i od postoje7eg stanja utvrditi listu prioritetnih aktivnosti i izraditi strategiju za razvoj jedinstvenog sistema upravljanja "vrstim otpadom. Trenutno stanje sistema za organizovanu evakuaciju, transport i deponovanje otpada u optini Aleksinac je na izrazito niskom nivou. Od ukupno 72 naseljena mesta, uklju"uju7i i Aleksinac, organizovano prikupljanje "vrstog otpada vri se samo u Aleksincu i prigradskim naseljima Aleksina"ki Rudnik i itkovac. Prikupljanje, transport i deponovanje "vrstog otpada iz Aleksinca, Aleksina"ki Rudnika i dela naselja itkovac (centar i glavna ulica) vri JKP Komunalne usluge Aleksinac, a iz ostalog dela naselja itkovac prikupljanje i transport "vrstog otpada organizuje MZ itkovac traktorom sa otvorenom prikolicom. 37
Organizovano deponovanje "vrstog otpada vri se na gradskoj deponiji na kojoj nisu obezbe'eni uslovi za sanitarno deponovanje otpada i "iji je kapacitet gotovo potpuno iscrpljen. U ostalim naseljima sme7e se izvozi individualno na neure'ena smetlita odnosno divlje deponije. Na teritoriji optine Aleksinac postoji vie neure'enih smetlita i veliki broj divljih deponija, a nekontrolisano individualno odlaganje sme7a na javnim povrinama, putnom zemljitu, obalama i koritima vodotokova i sli"nim mestima je svakako najuo"ljiviji ekoloki problem, koji je pre svega posledica niskog nivoa ekoloke svesti i kulture stanovnitva, ali i dugogodinje neorganizovanosti i nesposobnosti komunalnog preduze7a da pove7a svoje radne kapacitete i svoje aktivnosti proiri na teritoriju "itave optine, a posebno zbog ignorisanja jednog od osnovnih principa strategije odrivog razvoja, da se otpaci moraju posmatrati kao resurs. Uprkos "injenici da je vek eksploatacije gradske deponije ograni"en i da je finansijska situacija u JKP Komunalne usluge ve7 dugi niz godina katastrofalna, neshvatljivo je da se u ovom preduze7u nikada nije ozbiljno razmiljalo koliku koli"inu sekundarnih sirovina koje imaju zna"ajnu trinu vrednost, a uz minimalno ulaganje se moe organizovati sistem za njihovo izdvajanje, prikupljanje i plasiranje na trite, ovo preduze7e svakodnevno, na nepropisan na"in, pod nesanitarnim uslovima odlae na preoptere7enu gradsku deponiju. O"igledan primer kakve bi efekte dalo organizovanje otkupnih centara za sekundarne sirovine je to je zahvaljuju7i otkupu otpadnog metala po povoljnim cenama koje je vrilo preduze7e INOS Deligrad u Aleksincu, u prethodne dve godine teritorija optine Aleksinac prakti"no potpuno o"i7ena od asija havarisanih vozila i bele tehnike koje su u ogromnom broju bile zastupljene na divljim deponijama. Nadlenom organu Optinske uprave Aleksinac podnet je ve7i broj zahteva za davanje saglasnosti na studije o proceni uticaja za otkupno-sabirne i reciklane centre za metalne sekundarne sirovine me'u kojima su preduze7a ''MAKSI CO'', ''FEROS'', ''Kuzman'' i drugi. Nije teko zamisliti kakve bi efekte imalo organizovanje sistema za prikupljanje i otkup otpadnog papira, PET i staklene ambalae na koli"ine otpada koje treba deponovati na gradskoj deponiji, odnosno koje se nekontrolisano odlau na neure'enim smetlitima, a posebno na finansijske mogu7nosti JKP Komunalne usluge da podigne kvalitet i obim usluga, odnosno da svoje usluge prui i ostalim naseljima na teritoriji optine. Potencijalno najve7u opasnost predstavlja medicinski otpad i otpad ivotinjskog porekla, koji se odlae zajedno sa komunalnim otpadom na gradskoj deponiji odnosno divljim deponijama u naseljima, na obalama i u koritima vodotokova. Zbog nerazvijenosti industruje, odnosno malog broja aktivnih industrijskih pogona, industrijski opasan otpad postoji u relativno malim koli"inama, uglavnom je pod kontrolom i ne predstavlja veliki rizik po ivotnu sredinu i zdravlje. Naziv gradska deponija koristi se uslovno, kako bi se istakla razlika u odnosu na lokacije na kojima se vri nekontrolisano odlaganje sme7a, odnosno divlje deponije. To je centralno gradsko smetlite "ija je eksploatacija poverena JKP Komunalne usluge Aleksinac. Gradska deponija Lutvina "esma nalazi se severozapadno od grada u blizini naselja Aleksina"ki Rudnik, u donjem delu jugozapadne padine grebena Breg, u podru"ju zvanom Pitak. Padina predstavlja desni bok iroke aluvijalne ravni reke June Morave. U neposrednoj blizini deponije je me'unarodni put E-75 Beograd-Ni. Od najblieg naseljenog mesta udaljena je neto vie od 0,5 km, a od centra grada 3,5 km vazdunom linijom, odnosno oko 4 km asfaltnim putem. Formirana je kao smetlite 1986. godine. Teren na kome se deponija nalazi je neodgovaraju7i jer je sklon klienju, a na ovom prostoru javljaju se slabe izdani koje se prazne du padine i jedna ja"a izdan (Lutvina "esma) koja se prazni u dnu padine, odnosno, "esma se nalazi u podnoju deponije. Dominantni vetar u toku godine je severozapadni, tako da se neprijatni mirisi i dim sa deponije uglavnom kre7u u pravcu naselja Aleksina"ki Rudnik i dalje prema gradu. Godine 1996. pripremljena je projektna dokumentacija za rekultivaciju smetlita i izgradnju sanitarne deponije "vrstog komunalnog otpada, koja je trebalo da bude izgra'ena u 38
neposrednoj blizini postoje7eg smetlita, a trebalo je da zadovolji potrebe Aleksinca i okolnih naselja u narednih 20 godina. Sanitarna deponija nije izgra'ena, a na smetlitu je izvreno ogra'ivanje i"anom ogradom sa jugoisto"ne strane (prema naselju Aleksina"ki Rudnik) i prekrivanje sme7a zemljom i utom. Gradska deponija ima obezbe'enu struju, vodu i "uvarsku slubu. Od mehanizacije na deponiji postoji samo jedan buldoer. Deponovanje otpada vri se metodom sahranjivanja nekompaktiranog otpada zemljanom prekrivkom bez nabijanja. Na gradskoj deponiji odlae se komunalni otpad iz doma7instava i sa javnih povrina, sme7e iz javnih ustanova, radnih organizacija i industrije, medicinski otpad, klani"ni konfiskati, uginule ivotinje i otpad drugog porekla, bez separacije i adekvatnog tretmana razli"itih vrsta otpada. Obzirom da nisu sprovedene nikakve aktivnosti u cilju smanjenja koli"ine i zapremine otpada, kao to su izdvajanje sekundarnih sirovina, kompostiranje organskog materijala i kompaktiranje otpada koji treba deponovati, dolo je do neplanskog proirivanja deponije ka lokaciji predvi'enoj za izgradnju sanitarne deponije i do smanjenja radnog veka postoje7e deponije. Sadanje stanje ukazuje na to da 7e eksploatacija postoje7e deponije na opisani na"in biti mogu7a jo najvie dve godine. Prema podacima JKP Komunalne usluge Aleksinac, prose"na dnevna koli"ina nesabijenog otpada koji se doveze na deponiju je 25 do 30 m3. Ukupna koli"ina otpada koja se deponuje u toku godine je oko 7500 m3 ili oko 2500 tona. Iako na deponiji postoji "uvarska sluba, svakodnevno se na njoj moe zate7i grupa Roma koja u sme7u trai upotrebljive predmete i hranu za svinje izlau7i se velikom riziku od opasnog otpada koji se deponuje zajedno sa sme7em (medicinski otpad, klani"ni otpad, uginule ivotinje, leevi pasa lutalica otrovanih strihninom). Optinu Aleksinac karakterie postojanje veoma velikog broja nekontrolisanih odlagalita "vrstog otpada, odnosno divljih deponija. Najve7i broj deponija sa najve7om koli"inom odloenog sme7a nalazi se u ravni"arskom delu optine u naseljima uz reku Junu Moravu. Inertan otpad - gra'evinski ut i plasti"na ambalaa, dominiraju to se ti"e zastupljenosti, ali ima i opasnog otpada - ambalae hemijskih sredstava upotrebljenih u poljoprivredi, ivotinjskih leeva i otpadaka nakon klanja (koe, kosti). Za naselja Gornji Krupac, Donji Krupac, Prekonozi i Rsovac karakteristi"no je postojanje velikih koli"ina pepela i i"ane armature koji poti"u od automobilskih guma koje se uprkos stalnoj inspekcijskoj kontroli u velikoj koli"ini upotrebljavaju za pe"enje kre"a u kre"anama. Nekontrolisanim odlaganjem otpada najvie su ugroene obale reka June Morave i Moravice, ali i Turije, Glogova"ke, Mozgovske, Puljanske, Trnava"ke, Belobreke, Greja"ke, Drenova"ke, Dani"ke i drugih reka, kao i svi potoci koji prolaze kroz naselja ili u njihovoj neposrednoj blizini. Poseban problem je obala Bovanskog jezera, koje u letnjem periodu pose7uje veliki broj kupa"a, a nije organizovano redovno "i7enje i odvoenje sme7a, zbog "ega se na obali gomila velika koli"ina plasti"ne ambalae. Nagomilano sme7e se sa obale Bovanskog jezera uklanja obi"no u dve vanredne akcije u toku godine: posle prvog maja, jer se ogroman broj izletnika okuplja na obali ostavljaju7i za sobom sme7e (uglavnom plasti"nu ambalau), i po zavretku letnje sezone (septembar-oktobar). Mada je efekat ovih akcija vrlo uo"ljiv, ostaje "injenica da se u toku leta mora organizovati redovno odvoenje sme7a. Mesne zajednice, kojima je povereno organizovanje redovnog sakupljanja sme7a, "i7enje i odravanje zelenih povrina i sakupljanje i zakopavanje uginulih ivotinja u naseljima seoskog karaktera, zbog nedostatka sredstava i nezainteresovanosti stanovnitva svoje obaveze su zapostavile u potpunosti ili ih svele na minimum koji podrazumeva da su odredile lokaciju za smetlite ili sto"no groblje. Na celoj teritoriji optine postoje "etiri sto"ne jame i sedam lokacija koje imaju funkciju sto"nog groblja, ali se ni sto"ne jame ni sto"na groblja ne koriste jer su jame ruinirane, groblja urasla i nepristupa"na, a ne primenjuju se nikakve mere zatite ili kontrole. 39
Lokacije koje su od strane mesnih zajednica odre'ene za smetlita su uglavnom iskopi nastali eksploatacijom ljunka i gline, ili prirodne uvale i jaruge. Na njima se ne preduzimaju nikakve aktivnosti u smislu ogra'ivanja i nasipanja zemljom, pa je ira okolina takvih lokacija ugroena sme7em koje vetar raznosi, a odlaganje sme7a se naj"e7e vri van odre'ene lokacije i du pristupnog puta. Osim ovakvih lokacija gde se koncentrie ve7a koli"ina sme7a i koje je uz obezbe'ivanje dovoljne koli"ine finansijskih sredstava i dobru organizaciju mogu7e o"istiti ili nasipati i rekultivisati, postoji ogromna koli"ina sme7a rasuta u koli"ini od po 2-3 m na skoro svakoj seoskoj utrini, putnom jarku, okolini elezni"ke pruge, ispod nadvonjaka i mostova. Ovakvih mini deponija ima nebrojeno mnogo, svakoga dana ih je sve vie, a nemogu7e ih je jedinstvenom akcijom ukloniti, niti su komunalni inspektori u mogu7nosti da budu prisutni uvek i svuda da u dovoljnoj meri spre"e njihovo nastajanje. Pored opisanih deponija koje se uglavnom nalaze van naselja ili na obodu naselja, u Aleksincu i naselju itkovac postoji ve7i broj lokacija na kojima se vri nekontrolisano individualno odlagalje sme7a, koje se nalaze u samom gradu, odnosno u uem centru naselja itkovac. Ove lokacije se evidentiraju i po reenju komunalnog inspektora, a u skladu sa finansijskom mogu7no7u optine, sme7e se sa njih uklanja 2-3 puta godinje, ali se zbog nesavesnog odnosa gra'ana prema ivotnoj sredini divlje deponije veoma brzo ponovo formiraju na istom mestu. Sakupljanje, transport i odlaganje sme7a na gradsku deponiju obavlja sektor Oisto7a koji zapoljava ukupno 75 radnika i raspolae slede7om opremom i mehanizacijom: 3 kamiona za prikupljanje sme7a, 1 auto-podiza", 1 traktor, 1 buldoer, 130 kontejnera od 1,1 m, 40 industrijskih kontejnera od 5-8 m. Prose"na starost mehanizacije je 17 godina. Sme7e se prikuplja oko 250 radnih dana godinje. Na teritoriji koju pokriva (Aleksinac, Aleksina"ki Rudnik i deo naselja itkovac), sektor Oisto7a ukupno opsluuje oko 6000 doma7instava i oko 800 privrednih subjekata, a sme7e se prikuplja i odvozi i sa javnih povrina u Aleksincu. Cene komunalnih usluga su ispod ekonomskog nivoa i ne pokrivaju trokove poslovanja. Naplata usluga je na vrlo niskom nivou. To su ograni"avaju7i faktori koji onemogu7uju da komunalno preduze7e obnavlja svoju mehanizaciju i opremu, da proiri asortiman i pobolja kvalitet usluga, a posebno onemogu7ava preduze7e da svoje usluge ponudi i ostalim naseljenim mestima u optini. Najve7i problemi koji oteavaju rad sektora Oisto7a su: nedostatak opreme za kompaktiranje otpada usled "ega dolazi do skra7enja veka eksploatacije gradske deponije, pojedina vozila su stara preko 20 godina i "esto se kvare, broj i tip sudova za sme7e kod individualnih doma7instava je nedovoljan i neadekvatan, to oteava racionalno i efikasno pranjenje, veliki broj prodavnica i ugostiteljskih objekata ne poseduje sopstvene sudove za sme7e, ve7 koriste sudove namenjene stanarima stambenih zgrada, to doprinosi brem punjenju ionako nedovoljnog broja sudova, i korisnici usluga imaju neodgovoran odnos prema otpadu, kao i inventaru u gradu (unitavanje i paljenje kontejnera i korpi za sme7e, odlaganje sme7a van sudova za sme7e). U ukupnoj koli"ini "vrstog otpada koji se produkuje na teritoriji optine Aleksinac industrijski otpad ima vrlo mali udeo iz razloga to je poljoprivreda glavna privredna grana, a industrijski pogoni koji su uglavnom koncentrisani u industrijskim zonama na obodu grada i Aleksina"kom Rudniku ne rade ili rade znatno smanjenim kapacitetom. Inertnog industrijskog otpada ima u zanemarljivim koli"inama. JKP komunalne usluge sme7e iz industrijskih postrojenja izvozi na gradsku deponiju. U nekim industrijskim pogonima "vrstog otpada uopte nema ili je njegova produkcija svedena na minimum. Primer za to je IGM Morava itkovac koja gotovo da nema otpada iz procesa proizvodnje. Nakon zavrenog primarnog tehnolokog procesa proizvodnje tankotenih elemenata za zidanje i me'uspratne konstrukcije nastaje izvesna koli"ina loma. Taj lom se ne 40
baca, ve7 se odvozi u pogon za proizvodnju blokova od drobljene opeke. U toku je ispitivanje kako 7e se ponaati praina, koja nastaje pri otpraivanju u procesu mlevenja loma, kao gra'evinski materijal za fino malterisanje gra'evinskih objekata umesto sitnog peska. Opasan industrijski otpad predstavlja znatno ozbiljniji problem. Na teritoriji optine Aleksinac postoji ve7i broj potencijalnih izvora opasnog otpada u vidu istroenih baterija i akumulatora, automobilskih guma, otpadnih ulja, emulzija i muljeva, koji nastaju u galvanizerskim radnjama, servisima za popravku vozila i sli"nim objektima i pogonima. Najzna"ajniji izvori opasnog otpada ovog tipa na teritoriji optine Aleksinac su ''FRAD'' Filteri A.D. Aleksinac i ''ALPOS'' Aleksinac. U fabrici filtera za potrebe auto industrije FRAD Filteri A.D. Aleksinac, pored otpadnog filter papira i dekapiranog, belog i Al-lima koji se prikupljaju i prodaju ovla7enim organizacijama koje se bave reciklaom ovih sekundarnih sirovina, u zatvorenom objektu u krugu fabrike skladitena su 2 bureta od po 200l otpadne plastike tj. poliuretani (reakcija poliola sa izocijanatom) i manja koli"ina plasti"ne mase u "vrstom stanju, 5 bureta od po 200L hidroksida tekih metala cinka, nikla i gvo'a i ostalih hemijskih jedinjenja koja nastaju u procesu pre"i7avanja otpadnih voda od galvanizacije i drugih oblika obrade limova i 2 bureta od po 200L otpadnih ulja tipa Hidrol za maine i ure'aje i Sae motorna ulja koja se vra7aju preduze7u FAM Kruevac ili se koriste za podmazivanje maina i ure'aja u fabrici. U fabrici profila i cevi ''ALPOS'' koja se nalazi na Aleksina"ki Rudniku postoji desetak buradi sa otpadnim uljima i emulzijama, koja se "uvaju u fabri"kom krugu do kona"nog reavanja problema opasnog industrijskog otpada na nivou republike. Zavod za proizvodnju e7erne repe Selekcija na Aleksina"ki Rudniku svoj otpad u vidu prestarelog semena e7erne repe obloenog (piliranog) fungicidom tetra-metil-tiuran-disulfidom (tmtd), kaptanom SP-4 i insekticidom pose 25 Ec, odlae u neposrednoj blizini fabrike, na udaljenosti od oko 200 m od gradske deponije, na uzvienju iznad auto-puta. Najve7i problem predstavlja klani"ni otpad koji se kao i medicinski otpad odlae na gradskoj deponiji i predstavlja izvor zaraznih bolesti, posebno jer zbog neadekvatnog obezbe'enja izvesna lica sa deponije uzimaju klani"ni otpad i koriste ga za ishranu svinja i pasa. Prema podacima Zdravstvenog centra Aleksinac u slubama ove ustanove u toku 2003. godine utroeno je 212585 priceva razli"itih tipova, preko 120000 igala, oko 14000 sistema za infuziju, oko 4000 sistema za transfuziju, preko 60000 rukavica za jednokratnu upotrebu i velika koli"ina drugih vrsta sanitetsko-potronog materijala koji je na neki na"in bio u kontaktu sa bolesnicima. Iz kruga Zdravstvenog centra godinje JKP Komunalne usluge na gradsko smetlite izveze preko 50 tona otpada, od "ega je 80% medicinski otpad. Kao zna"ajan izvor medicinskog i drugog biohazardnog otpada treba pomenuti i Veterinarsku stanicu Aleksinac i Gerontoloki centar Jelenac u Aleksincu iz kojih se otpad izvozi na centralno gradsko smetlite, a posebno treba ista7i 10 veterinarskih ambulanti na teritoriji optine koje svoj otpad odlau u jamama u blizini objekata i gerontoloku ustanovu za lica sa posebnim potrebama u Teici i Dom za decu ometenu u razvoju u Kulini koji svoj otpad koji sadri i zna"ajnu koli"inu medicinskog otpada odlau na neure'enim smetlitima u neposrednoj blizini ovih ustanova ili isti spaljuju na otvorenom (lekove "iji je rok istekao). Pored ve7 navedenih faktora u ovom smislu treba posebno ista7i neadekvatan na"in upravljanja i odlaganja medicinskog i klani"nog otpada koji predstavljaju potencijalni izvor epidemija i zaraznih bolesti. Sav medicinski i klani"ni otpad koji se produkuje na teritoriji optine odlae se zajedno sa komunalnim otpadom na gradskom smetlitu odnosno na neure'enim odlagalitima u blizini ustanova koje se nalaze van grada i nisu obuhva7ene organizovanim uklanjanjem otpada od strane JKP Komunalne usluge. Na teritoriji optine Aleksinac ne postoje izvori radioaktivnog otpada. Obzirom da je Aleksinac u vie navrata tokom NATO agresije bio bombardovan i da su postojale sumnje da je u rudniku koji je nakom tragedije 1989. godine zatvoren, skladiran radioaktivni otpad, Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Ni i Institut za nuklearne nauke Vin"a vrili su merenja 41
radioaktivnosti u Aleksincu i u svojim izvetajima konstatovali da su u svim ispitivanim uzorcima, koji su obuhvatali uzorke zemljita, gra'evinskog materijala i ostatke projektila, kao i uzorke re"ne i pija7e vode, vode iz okna Dubrava i Morava Aleksina"kih rudnika i raznih biljnih kultura, na'ene uobi"ajene koncentracije prirodnog uranijuma karakteristi"ne za vrstu uzorka i geografsko poreklo i dugoive7e radionuklide veta"kog porekla, koji su posledica padavina nakon Oernobiljske katasrofe, "ija se aktivnost kre7e u nivoima promene osnovnog fona aktivnosti. Posledica nekontrolisanog odlaganja "vrstog otpada na gradskom smetlitu i divljim deponijama je ugroavanje sva tri medija ivotne sredine, vazduha, vode i zemljita, kao i ugroavanje ivota i zdravlja stanovnitva. Zbog svih opisanih nedostataka gradske deponije i nekontrolisanog, neplanskog i nepropisnog odlaganja otpada na istoj, dolazi do pojave praine i dima, razvijanja deponijskog gasa, irenja neprijatnih mirisa i stvaranja procednog filtrata koji ugroava zemljite i podzemne vode. Praina je pojava karakteristi"na za letnji period i posledica je nepostojanja zatitnog zelenog pojasa oko deponije. Gas koji se razvija na deponiji je proizvod anaerobnih procesa razlaganja "vrstih otpadaka i predstavlja uglavnom smeu metana i ugljendioksida. Pored zaga'ivanja vazduha samim svojim prisustvom, metan kao eksplozivan gas predstavlja i stalnu opasnost od poara i eksplozija. Prilikom poara koji je zahvatio deponiju septembra 2004. godine, telo deponije tinjalo je skoro dva meseca ugroavaju7i dimom iru okolinu lokacije. Neprijatni mirisi nastaju kao posledica anaerobnih procesa u deponovanom otpadu, a najizraeniji su u letnjem periodu. Dominantni vetar u toku godine je severozapadni, tako da se sve zaga'uju7e materije koje se ire vazdunim putem, kre7u u pravcu naselja Aleksina"ki Rudnik i prema gradu. Procedni filtrat (posledica hemijskih i biolokih procesa u deponovanom otpadu) i ugljendioksid (posledica anaerobne razgradnje "vrstih otpadaka) koji je tei od vazduha, kre7u se ka dnu deponije i prolaskom kroz zemljite dospevaju do nivoa podzemnih voda u kojima se rastvaraju zaga'uju7i ih. Reka Juna Morava i Moravica, kao i svi ostali potoci i reke na teritoriji optine, kao i obala Bovanskog jezera, direktno su ugroene nekontrolisanim odlaganjem "vrstog otpada na obalama i u koritu istih. Veliki broj nekontrolisanih smetlita, kao i neke od lokacija koje su MZ odredile za smetlite nalaze se u plavnom pojasu June Morave tako da u vreme visokog vodostaja najve7i deo "vrstog otpada odloenog na takvim smetlitima dospeva u vodotok. Kvalitet vazduha u Aleksincu uslovljen je klimatskim, geografskim, geomorfolokim karakteristika i emisijom polutanata iz raznih stalnih ili povremenih izvora. Privredni razvoj, potrebe za sve ve7om koli"inom energije i intenzivna urbanizacija Aleksinca dovodi do ve7eg broja antropogenih izvora zaga'ivanja /7/. Osnovni uticaji na kvalitet vazduha u Aleksincu su uslovljeni: 1. tehnolokim procesima i operacijama industrije i male privrede, 2. sagorevanjem benzina, dizel goriva i drugog pogonskog goriva, transformisanjem hemijske energije goriva u neki drugi oblik energije, pre svega u toplotnu. Izraeni, nedovoljno planski razvoj industrije u Aleksincu doveo je do negativnih karakteristika u pogledu lokacije industrijskih objekata pa time i njihovih emitera koji su se nali na istom prostoru ili u neposrednoj blizini naseljenih podru"ja. U optini posluju industrijska preduze7a svrstana u vie grana (elektroindustrija, metalna, prehrambena, duvanska, tekstilna, gra'evinska, grafi"ka, kartonaa i drvna). Rasporedom industrijskih preduze7a na podru"iju optine formirane su: 1. severozapodna industrijska zona, 2. juna industrijska zona i 3. industrijska zona u itkovcu. Severozapadna industrijska zona obuhvata podru"je naselja Rudnik, odnosno industrijska preduze7a metalne industrije ALPOS, EI PAK, zanatska radionica Vabis, zanatska radionica Komak M, Ekonomik 96, Mesokomerc, pogon za proizvodnju ambalae od 42
stiropora Stiropak, Mehanika, zavod za e7ernu repu Selekcija, Betonprodukt i ivinarska farma. Juna industrijska zona obuhvata industrijska preduze7a: Fabriku autodelova FRAD, Industriju nametaja Jelka Radulovi7, Elektro montano preduze7e EMPA, Prehrambeno preduze7e Ishrana i Agrokolonijal, Tekstilnu industriju Morava. Na oko 3,5 km juno od Aleksinca nalazi se industrijsko razvijeno podru"ije itkovca sa industrijskim preduze7ima: Betonjerka, Monopol DIN, Tekstilna industrija Novitet i Moravateks Industrija gra'evinskog materijala Morava, PZP Ni asfaltna baza, Feros, pivara Junior. Navedeni industrijski lokaliteti nalaze se na rubnim delovima stambenih zona ili su delimi"no u sklopu urbanizovanih delova grada. Lokacija june industrijske zone je izuzetno nepovoljna u pogledu ugroavanja ivotne sredine. Izvori emisija industrijskih preduze7a itkovca su na pravcu dominatnog jugozapadnog vetra i uti"u na nivo koncentracija zaga'uju7ih supstanci u Aleksincu. Pove7anje fizi"kog obima industrijske proizvodnje u junoj industrijskoj zoni dovelo bi do pogoranja kvaliteta vazduha u Aleksincu. Proizvodnja kre"a od strane preduzetnika na teritoriji optine Aleksinac ugroava zdravlje radnika i ivotnu sredinu neposredne okoline. Zabeleeno je da se za zagrevanje kre"ana koriste otpadni materijali (guma, plastika i td.) koji sagorevanjem emituju i kancerogene supstance: ugljovodonici (aromati"ni, policikli"ni), amini, benzen. Proizvodnja kre"a obavlja se na zemljitu koje je vlasnitvo umske uprave Aleksinac koja posluje u okviru JP Srbija ume''. Svojom lokacijom, koja nije na pravcu dominatnog vetra i u neposrednoj blizini Aleksinca, kre"ane emisijom zaga'uju7ih supstanci ne uti"u na kvalitet vazduha u Aleksincu ali je uticaj u naseljima u neposrednoij blizini prisutan. Pretpostavka je da 7e u Aleksincu sa pove7anjem fizi"kog obima industrijske proizvodnje neminovno do7i do pove7anja koncentracije zaga'uju7ih supstanci. U Aleksincu industrijska energetska postrojenja i individualne kotlarnice u kojima se vri sagorevanje fosilnih (prirodnih) goriva dovode do emitovanja tipi"nih zaga'uju7ih supstanci. Hemijski sastav tipi"nih zaga'uju7ih supstanci uslovljen je elementarnim sastavom fosilnih goriva. U procesu sagorevanja dolazi do osloba'anja gasovitih zaga'uju7ih supstanci: ugljen(II)oksida, ugljen(IV)-oksida, sumpornih oksida, azotnih oksida i lako isparljivih ugljovodonika. Kao produkat sagorevanja goriva pored gasovitih zaga'uju7ih supstanci javlja se dim i "a'. Sitne "estice ugljenika, pepela, naftne masno7e i mikroskopske "estice metala i njihovih oksida predstavljaju sastav emitovanog dima. Prisustvo "a'i u vazduhu je u funkciji ugljenika prisutnog u gorivu i samog procesa sagorevanja koji u individualnim loitima nije potpun. Na uem podru"ju optine Aleksinca nalazi se 14 registrovanih kotlarnica koje za proizvodnju toplotne energije koriste ugalj, mazut i lo-ulje.
43
Tabela 5. Prora)unata masa emitovanih polutanata iz instalisanih kotlovskih kapaciteta industrijskih energetskih postrojenja /7/
Tabela 6. Prora)unata masa emitovanih polutanata iz instalisanih kotlovskih kapaciteta u oblasti kolstva, de)ijih ustanova, zdravstva i drugih delatnosti /7/
44
Na kvalitet vazduha urbanog podru"ja uti"e i emisija zaga'uju7ih supstanci nastala sagorevanjem pogonskog goriva. Zaga'uju7e supstance nastale sagorevanjem pogonskog goriva sadre delimi"no oksidovane ugljovodonike aldehide (akrolein i formaldehid), azotne okside, nerazloene ugljovodonike (olefini, pentan i heksan), benzopiren, ugljenik (II) - oksid, sumporne okside, amonijak, organske kiseline, pare olova i halogenide. Pri nepotpunom sagorevanju pogonskog goriva deo ugljovodonika se pretvara u "a' koji sadri smolaste supstance. Velike koli"ine "a'i i smole se izdvajaju pri radu tehni"ki neispravnih motora i smanjenom odnosu vazduha i pogonskog goriva u motoru. Od navedenih zaga'uju7ih supstanci koje nastaju pri sagorevanju pogonskog goriva najve7i uticaj na naruavanje kvaliteta vazduha imaju ugljenik(II)-oksid, ugljovodonici i azotni oksidi. Pored gasovitih zaga'uju7ih supstanci sagorevanjem pogonskog goriva izdvajaju se i "vrste "estice koje su po hemijskom sastavu jedinjenja ugljenika, metala i ugljovodonika. Jedinjenja ugljenika i ugljovodonici se izdvajaju usled nepotpunog sagorevanja goriva. Metalne "estice se izdvajaju iz olovnih jedinjenja goriva i usled starenja i trenja pogonskih delova motora.
OPTINA RAANJ
Na teritoriji optine Raanj posluju 62 preduze7a. Najbrojnija su mikropreduze7a koja zapoljavaju 1-5 radnika, zatim mala preduze7a od 5-50 radnika. Srednjih (50-250 radnika) i velikih preduze7a (preko 250 radnika) nema na teritoriji optine /8/. Materijalna osnova razvoja industrije i gra'evinarstva optine Raanj se temelji na slede7i privrednim subjektima (potencijalni generatori otpada): LOM ''14 Oktobar'' (livenje obojenih metala) DOO ''Metaloprerada'' (proizvodnja metalnih konstrukcija) Mlin ''Ozren'' AD Raanj (proizvodnja mlinskih proizvoda) AD IGM ''Raanj'' (proizvodnja opekarskih proizvoda) MK ''Vronski'' (proizvodnja drugih odevnih predmeta i pribora) AD ''Livac'' (trgovina na veliko i malo) UTP ''Morava-turist'' AD, (ugostiteljske usluge) DOO ''Gerber eksport'' Vitoevac, (prerada metala) DIS ''Todorovi7'' (proizvodnja mle"nih proizvoda) Na teritoriji optine Raanj posluje i 140 preduzetni"kih radnji. Prema delatnosti najbrojniji su preduzetnici u oblasti trgovine (34 preduzetnika ili 24,28%), proizvodnji ambalae od drveta (10 preduzetnika ili 7,14%), u ugostiteljstvu (7 preduzetnika ili 5,00%) i u frizerskim i drugim tretmanima za ulepavanje ( 7 preduzetnika ili 5,00%). Kroz optinu Raanj prolazi najzna"ajnija drumska komunikacija na podru"ju Republike, me'unarodni put visokog ranga E-75 (Budimpeta-Beograd-Ni-Skoplje), Koridor 10 /8/. Najblii niki aerodrom nalazi se na oko 50 km od podru"ja optine Raanj. Uklju"uju7i i auto put, ukupna duina puteva je 102 km od "ega Optina raspolae sa oko 90 km puteva sa savremenim kolovozom. Veza optine Raanj sa neposrednim okruenjem ostvaruje se i preko 38 km regionalnih puteva: R-121a (E-75, Podgorac-Joanica veza sa R-121 i Sokobanjom), R-214 (stara putna komunikacija Beograd-Ni, paralelno sa E-75 povezuje Raanj, Aleksinac i Ni) i R221 (veza sa R-214 Qunis-Prokuplje), a od toga pod savremenim kolovozom 29 km. Na teritoriji optine Raanj postoje lokalni putevi u ukupnoj duini od 77,76 km od toga 62,8 km je pod savremenim kolovozom i 14,96 km sa zemljanim kolovozom. Grad Raanj i seoska naselja Varo i etka se snabdevaju pija7om vodom /8/ sa glavnog izvorita iz aluvijala Jovanova"ke reke u Novom Bra"inu sistemom bunara kapaciteta 22 l/s. Duina vodovodne mree iznosi 18 km. Ukupna duina glavnih dovoda iznosi 12,5 km. Glavno 45
izvorite se sastoji od jednog cevasto buenog bunara, izgra'enog 1979. godine, dubine 10 m, i dva kopana bunara, izgra'enih 1994. godine, dubine 5-6 m, kapaciteta jednog bunara 5 l/s. Udaljenost glavnog izvorita od grada je 10 km. Iz bunara se crpi 10 l/s vode pomo7u pumpi. Pumpama iz bunara voda se potiskuje u rezervoar od 60 m3 u selu etka, a odatle novom pumpom za naselja Varo i etka kroz cevovod od plasti"nih cevi 200 do rezervoara od 120 m3 iz koga se voda gravitacijom deli ovim naseljima. Pokrivenost grada i sela Varo i etka vodovodnom mreom je 98%. Od ukupnog broja stanovnika na teritoriji Optine (11.369) sa gradskog vodovoda snabdeva se 2.310 stanovnika ili 20,33%. Od ukupnog broja doma7instava (3.614) na teritoriji Optine gradskim vodovodom 54,06% (1.954) doma7instava se snabdeva vodom za pi7e, ostali broj doma7instava snabdeva se pija7om vodom sa 23 vodovoda u vlasnitvu Mesnih zajednicagrupe gra'ana, grupe od 2 i vie doma7instava ili individualno iz sopstvenih bunara. Procenjena norma potronje vode je 250 l/st/dan. Sadanje potrebe grada za pija7om vodom razlikuju se u razli"itim periodima u toku godine, pa tako u zimskom periodu iznose 2,5-3 l/s, dok se u letnjem periodu penje na 5-8 l/s tako da je ukupna godinja potronja vode oko 100.000 m3. Izdanost ovih bunara vremenom opada, a rezervoari nemaju odgovaraju7u zapreminu da izravnaju neravnomernosti izme'u doticaja i potronje pija7e vode. Kvalitet vode odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pi7e. Pre"i7avanje vode se vri hlorisanjem i ono je automatizovano. Isporu"ena voda je kontrolisana od strane Zavoda za zatitu zdravlja Kruevac i po nalogu sanitarne inspekcije od strane Instituta za zatitu zdravlja Ni. Odra'eno je 40 hemijsko-bakteriolokih analiza vode od kojih 1/3 sa izvorita i 2/3 iz mree. Sve analize su ispunile kriterijume higijenske ispravnosti vode. Gradski vodovod (Raanj,Varo i etka) se napaja vodom preko zastarele vodovodne mree iz 1978. godine i jo starije sekundarne mree iz 1928. godine, zbog "ega je odravanje skupo i neefikasno. Oeste su havarije na primarnoj, dotrajaloj mrei. Potrebno je izvriti rekonstrukciju primarne mree. Razdelna mrea u naselju Raanj sastoji se od cevi pre"nika 60, 80, 100 i 200, ukupne duine 21 km na koju su priklju"ene zgrade kao i dve javne "esme. U toku 1992. godine zamenjena je sekundarna mrea u selu etka oko 250 m, u pravcu od crpne stanice prema selu etka cevima 110 od polietilena, gde je dolo do znatnog smanjenja rasturanja pija7e vode. JKP Komunalac je u toku 2006. godine isporu"ilo 64.982 m3 vode fizi"kim licima i 12.299 m3 vode pravnim licima. Isporu"ena voda je kontrolisana od strane Zavoda za zatitu zdravlja Kruevac i po nalogu sanitarne inspekcije od strane Instituta za zatitu zdravlja Ni. Odra'eno je 40 hemijsko-bakteriolokih analiza vode od kojih 1/3 sa izvorita i 2/3 iz mree. Sve analize su ispunile kriterijume higijenske ispravnosti vode. Seoski vodovodi se napajaju vodom uglavnom preko kaptiranih izvora sa izvorita iz neposredne okoline koji su u vlasnitvu Mesnih zajednica-grupe gra'ana. Privatni seoski vodovodi postoje u Skorici, Smilovcu, Ma'eru, Crnom Kalu, Cerovu i Novom Bra"inu. Ovakvim na"inom vodosnabdevanja obuhva7eno je oko 2000 stanovnika. U ostalim naseljima snabdevanje pija7om vodom se vri udruivanjem 2 ili vie doma7instava ili individualno iz sopstvenih bunara. U 8 naseljenih mesta postoje javne "esme i to u: Ranju-4, Poslonu-1, Skorici-1, Podgorcu-1, Vitoevcu-1, Novom Bra"inu-1 i Starom Bra"inu-1. Kanalizacionu mreu ima samo sedite Optine /8/, u nekim delovima centralnog gradskog podru"ja, ali je ona nedovoljnog kapaciteta. Otpadne vode se prikupljaju kroz centralni kanalizacioni sistem pod nadzorom JKP Komunalac. Kanalizaciona mrea je izgra'ena 1978. godine sa stalnim priklju"enjem novih korisnika. Duina glavnog kolektorskog voda je 5400 metara, sa 264 priklju"aka i 10 uli"nih slivnika. Broj ES priklju"enih na sistem kanalizacije iznosi 1.700, odnosno, 13 % stanovnitva. Kanalizaciona mrea polazi od fabrike 14 Oktobar i prolazi pored kole, centra grada i dalje preko mosta na Raanjskoj reci do uliva u istu reku gde se isputaju otpadne vode kroz jedan ispust. Du ove deonice priklju"eno je oko 45% doma7instava u gradu. Glavni kolektor je 46
od betonskih armiranih cevi sa naglavkom i spojnom gumom, dok se priklju"na cev DN 200 radi od PVC cevi sa spojnom gumom. Primarni cevovod je postavljen 1986. godine. Duina primarne i sekundarne kanalizacione mree je 5 km. Projektovani protok je 15 l/st/dan. Delimi"no je i industrija priklju"ena na kanalizacionu mreu. Sva otpadna voda se isputa bez bilo kakvog tretmana. Ukupna proizvedena koli"ina otpadnih voda se procenjuje na 948 m3 dnevno. Oko 20% otpadne vode se infiltrira u osetljivo (aluvial ili karst) tlo. Jedan deo fekalnih voda evakuie se sa podzemnim vodama i zaga'uju ih. Postoje7i kolektor je ote7en na vie mesta, pa se pri obilnijim padavinama javlja dotok kine vode, dolazi do uspona i izlivanja fekalnih voda na ulice Ranja. Ne postoje objekti za mehani"ko i bioloko pre"i7avanje otpadnih voda pre isputanja u kanalizacionu mreu. Ne postoji ni jedna crpna stanica koja potiskuje u kanalizaciju. Trenutno stanje u prikupljanju i odlaganju "vrstog otpada na podru"ju optine Raanj je na izrazito niskom nivou /8/. Od 23 mesne zajednice, organizovano prikupljanje otpada vri se jedino u gradskom mestu Raanj. Ostale mesne zajednice nisu pokrivene organizovanim prikupljanjem otpada. Prikupljanje otpada vri JKP ''Komunalac'' iz Ranja, a otpad se odlae na komunalnoj deponiji na lokalitetu ''Lipovac''. JKP ''Komunalac'' svojim vozilima svakodnevno vri prikupljanje otpada na teritoriji Ranja. Prime7en je i odre'eni broj privatnih lica koja dovoze sopstveni otpad, pogotovu iz seoskih mesnih zajednica koje se nalaze u blizini deponije. Ovaj prostor je udaljen od Ranja oko 2 km i za ove potrebe se koristi oko deset godina. Debljina sloja odloenog otpada je oko 4,00 m. Deponovanje se vri centralno, ali se naknadno materijal razastire buldoerom pa se deponija povremeno ravna. Tom prilikom vri se i odre'eno zbijanje, ali ne u meri koja bi imala efekta na kapacitet deponije. Preko otpada se ne vri prekrivanje inertnim materijalom a ni druge mere zatite se ne primenjuju. Na ulazu u deponiju ne postoji "uvarska sluba, tako da nema nikakve kontrole vozila koja dovoze otpad. Veoma je bitno naglasiti da otpad, u pogledu sastava, ima karakteristike inertnog otpada, preteno komunalnog, odnosno nema karakteristike opasnog otpada. Za sada se u Ranju vri odvajanje PET ambalae i papira od ostalog otpada, a u planu su i kontejneri koji 7e omogu7iti i odvajanje staklene ambalae i stakla od ostalog "vrstog otpada. Otpad animalnog porekla nema poseban tretman kako u samom Ranju, tako ni u ve7ini seoskih naseljenih mesta. Optina Raanj nema razvijenu industriju pa nema ve7ih izvora industrijskog otpada. Postoji nekoliko pogona metaloprera'iva"ke industrije "iji se otpad koristi kao sekundarna sirovina, ali je problem odlaganja otpada iz Livnice obojenih metala ''14. oktobar'' nereen. Otpad se odlae u okviru fabrike i nemamo podatke na koji na"in je ovaj otpad obezbe'en. Ve7i rizik po okolinu predstavljaju neupotrebljene sekundarne sirovine koje se koriste pri livenju a kojima je rok trajanja proao a nita po pitanju skladitenja, odlaganja, unitavanja ili reciklae pomenutih nije preduzeto. Stanje u seoskim naseljenim mestima je daleko nepovoljnije nego u samom Ranju. Nijedna seoska mesna zajednica nema organizovano prikupljanje otpada. Problem odlaganja otpada animalnog porekla izraen je i u ve7ini seoskih mesnih zajednica. Ve7ina jama koje su kori7ene u svrhu odlaganja otpada animalnog porekla, uklju"uju7i i onu na komunalnoj deponiji, popunjeno je i zaravnjeno. Prema podacima dobijenim od Komunalne inspekcijske slube optinske uprave optine Raanj, saglasnost za lokacije za smetlita imaju sve mesne zajednice na teritoriji optine Raanj. Ova smetlita slue kao privremena odlagalita sme7a dok se ne rei problem organizovanog prikupljanja i odlaganja komunalnog otpada Povremeno se na smetlite ostavljaju i delovi nametaja i poku7stva (bela tehnika), auto gume i drugi krupan otpad, otpad organskog porekla (piljevina, stajsko 'ubrivo, dibra i sl.), dok je tokom zimskih meseci uo"ljivo pove7ano odlaganje pepela. Mora se ponoviti da se mogu na7i i odre'ene koli"ine otpada koji ima svojstva opasnog (otpad od klanja stoke, poljoprivrednih hemikalija i medicinski otpad). Ove koli"ine su zanemarljive u odnosu na ukupnu koli"inu otpada i jednostavnim merama edukacije stanovnitva ova pojava se moe suzbiti, to potvr'uju i 47
saznanja dobijena razgovorom sa metanima na terenu. Na teritoriji optine Raanj postoji 13 deponija smetlita koja slue kao privremeno odlagalite sme7a za seoske mesne zajednica, ali imaju karakter divljih deponija. To su: 1. Deponija u Rujitu, na kojoj otpad odlae MZ Rujite; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 7t, 2. Deponija u Crnom Kalu, na kojoj otpad odlae MZ Crni Kao; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 20t 3. Deponija u Poslonu na kojoj otpad odlae MZ Poslon; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 15t 4. Deponija u Praskov"u na kojoj otpad odlae MZ Praskov"e; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 20t 5. Deponija u Maletini na kojoj otpad odlau MZ Maletina i Cerovo; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 13t 6. Deponija u Braljini na kojoj otpad odlae MZ Braljina; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 15t 7. Deponija u Ma'eru na kojoj otpad odlae MZ Ma'ere i Ma7ija; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 28t 8. Deponija u etki na kojoj otpad odlae MZ etka; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 15t 9. Deponija u Smilovcu na kojoj otpad odlae MZ Smilovac; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 30t 10. Deponija u Skorici, na kojoj otpad odlae MZ Skorica; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 30t 11. Deponija u Vitoevcu na kojoj otpad odlae MZ Vitoevac; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 55t, 12. Deponija u Podgorcu na kojoj otpad odlau MZ Podgorac i Grabovo; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 37t 13. Deponija u Pardiku na kojoj otpad odlae MZ Pardik; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 15t 14. Deponija u Novom Bra"inu na kojoj otpad odlau MZ Novi Bra"in, Stari Bra"in i Pretrkovac; procenjena koli"ina otpada na deponiji oko 35t Otpad koji nastaje obavljanjem preduzetni"ke delatnosti odlae se na gradsku deponiju. Medicinski otpad koji nastaje u radu Doma zdravlja i ambulantama u Skorici, Smilovcu, Vitoevcu, Braljini, Novom Bra"inu se prikupljaju u specijalizovane posude i odgovaraju7im transportnim sredstvima odvoze u Dom zdravlja Ni, gde se dalje tretiraju na Zakonom predvi'en na"in. Tokom 2009. godine prose"no mese"no je otpremljeno po 55 kg ovog otpada to godinje iznosi 660 kg. Prema podacima dobijenim iz Doma zdravlja Raanj, ne o"ekuje se da 7e se ove koli"ine bitno menjati u narednih 3-5 godina. Opasne supstance iz rentgen kabineta u Ranju i laboratorija u Ranju i Vitoevcu se bez ikakvog prethodnog tretmana uputaju u kanalizaciju. Prema podacima dobijenim iz Doma zdravlja Raanj, tretman ove vrste otpada nije reen na nivou republike, tako da se uputstva kako postupati sa ovom vrstom otpada o"ekuju u narednom periodu. Pokrenuta je inicijativa za utvr'ivanje lokacije i izgradnju sto"nog groblja na teritoriji optine Raanj. Sadanjim sistemom sakupljanja otpada na teritoriji optine Raanj obuhva7eno je samo sedite optine, Raanj, ali Odlukom o odravanju "isto7e je predvi'eno da mesne zajednice mogu da samostalno sklapaju ugovore o prikupljanju i odnoenju sme7a sa svojih teritorija. Kako je povrina optine relativno velika kao i broj mesnih zajednica, aktivnosti ove vrste do sada nije bilo. Dodatna oteavaju7a okolnost je i nedovoljan kapacitet JKP ''Komunalac'' kako finasijski, kadrovski tako i tehni"ki, tako da nije realno o"ekivati da ovo javno preduze7e pokrije celu teritoriju optine u prikupljanju i odvoenju otpada u narednih tri do pet godina. 48
U pogledu produkcije otpada privrednog sektora, u zadnjih desetak godina zbog smanjenja obima posla i zapoljenosti uo"ljiv je pad. Po sastavu ovaj otpad je preteno inertnog karaktera a poreklom je iz slede7ih privrednih oblasti: drvna industrija, metaloprera'iva"ka industrija i mala privreda Ve7 je navedeno da se u LOM ''14. oktobar'' generie izvesna koli"ina otpada koji se smatra opasnim,
OPTINA GADIN HAN

U optini trenutno gotovo sve firme, uglavnom iz industrijske grane, posluju sa dosta teko7a. U njima je ukupno oko 120 zaposlenih, a osim Gra'evinskog preduze7a "Rad" koje jo uvek pronalazi mogu7nosti za punu upoljenost svojih radnika, ostali imaju angaovano oko 60 odsto kapaciteta u proseku. A to su "Elid" iz Donjeg Dunika sa oko 440 zaposlenih, "Zateks" sa oko 400 i "MIN-ADH", proizvo'a" armatura, sa oko 170 radnika. Hladnja"a Zaplanjka je u ste"aju /9/. Optina Gadin Han ima 80 odsto teritorije iznad 500 metara nadmorske visine, poljoprivrednog zemljita 56,5, a poljoprivrednog stanovnitva 45,7 odsto od ukupno 12.990 stanovnika. Na podru"ju optine je 125 kilometara lokalnih i 54 kilometra regionalnih puteva. Ima "etiri PTT centrale sa 2.624 priklju"ka, trenutno ukupno 2.167 pretplatnika, od toga na seoskom podru"ju 2.058. Pokrivenost PTT mreom je 70 odsto podru"ja optine. Oko 9 hiljada stanovnika snabdeva se pomo7u 65 lokalnih vodovoda. Ima "etiri zemljoradni"ke zadruge, dva mlina i po jednu pekaru, mlekaru, meaonu, pivaru i pogon za proizvodnju ampinjona. Jedini hotel "Trem" je u Donjem Duniku. U osnovnoj koli 570 osnovaca i 100 nastavnika. Za sport i rekreaciju 20 objekata. Dom zdravlja, "etiri zdravstvene stanice, tri ambulante, Dom kulture, biblioteku, est pota i tri neure'ene pijace. Ukupno zaposlenih 2.600, nezaposlenih na evidenciji 1.252. Niskonaponska elektro mrea duga 235 kilometara pokriva 98 odsto doma7instava u optini /9/. Optina Gadin Han planira da unapredi situaciju u oblasti upravljanja otpadom, pre svega kroz "i7enje nelegalnih smetlita i razmenu iskustava o najboljoj praksi u ovoj oblasti sa partnerom iz Evropske unije, optinom Loland iz Danske. Namera je da se uspostavi grupa za upravljanje otpadom (klaster) i da se podigne svest u javnosti o pravilnom upravljanju otpadom /10/. O"ekivani rezultati: 1. Revidirana postoje7a mapa smetlita 2. Pripremljen plan "i7enja i prevencije stvaranja smetlita 3. Obu"eno najmanje 60 radnika koji se bave zatitom na radu u oblasti "i7enja smetlita 4. Kupljen kamion za prenos otpada i najmanje 10 kontejnera 5. Najmanje 15 divljih deponija o"i7eno i obeleno tablama sa upozorenjem 6. Najmanje 60 polaznika obu"eno za upravljanje otpadom i najmanje 20 u"esnika obu"eno za pra7enje pitanja u oblasti ekologije 7. Javnost bolje informisana kroz tampanje i distribuciju letaka i vodi"a o pravilnom upravljanju otpadom Korisnici: 1. Direktni: (i) javna komunalna preduze7a (za upravljanje otpadom) iz Gadinog Hana i susedskih optina, (ii) privatna preduze7a i (iii) nevladine organizacije. 2. Indirektni: (i) optinsko javno komunalno i gra'evinsko preduze7e i (ii) gra'ani optine Gadin Han. 49
Trenutno u optini Gadin Han postoji samo 35 kontejnera od 1,1 m3 koji su razmeteni u samom naselju Gadin Han. Ostala 33 naselja sa teritorije optine nisu obuhva7ena organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada. Uporedo sa nabavkom 130 kontejnera od 1,1 m /11/ Optina Gadin Han 7e o svom troku ukloniti divlja smetlita koja nakon postavljanja kontejnera ne bi trebalo ponovo da se formiraju. Ciljevi ovog projekta su: organizovano sakupljanje otpada u svim selima na teritoriji optine saniranje divljih seoskih deponija nakon nabavke kontejnera spre"avanje formiranja divljih deponija zatita ivotne sredine nabavka 130 pocinkovanih kontejnera od 1.1 m3 zapremine postavljanje kontejnera u seoskim naseljima optine Gadin Han
OPTINA SVRLJIG
Prioritetni strateki cilj u oblasti zatite ivotne sredine u optini Svrljig je promovisati nove, savremenije sisteme zatite ivotne sredine na nivou optine (sistem za upravljanje otpadnim vodama i sistem za upravljenje komunalnim otpadom), smanjiti nivoe zaga'enja i institucionalno unaprediti organizaciju i sistem finansiranja zatite ivotne sredine /12/. Specifi"ni strateki ciljevi obuhvataju postizanje boljeg kvaliteta otpadnih voda i "istijih recipijenata na teritoriji optine Svrljig to zahteva preduzimanje slede7ih aktivnosti /12/: smanjenje isputanja nepre"i7enih otpadnih voda u reku. To bi se reilo prevezivanjem kolektora koji idu ka reci, usmeravanje otpadnih voda ka budu7em pre"ista"u i odvajanjem fekalnih voda od kinih u kolektorima uli"ne kanalizacije; izgradnja postrojenja pre"ista"a to bi se realizovalo projektovanjem objekata pre"ista"a, izgradnjom objekata pre"ista"a, izgradnja unutranje infrastrukture, objekata na liniji vode i mulja, opremanjem mainama; izgradnja kolektora u gradskim zonama gde ih nema; izgradnja prelaza kanalizacije preko reke Timok to bi se ostvarilo izgradnjom industrijskog kolektora otpadnih voda ispod reke Timok sa crpnom stanicom fekalne vode, koja bi sluila za transport fekalne vode naselja do pre"ista"a; U uspostavljanju sistema upravljanja kvalitetom voda neophodno je /12/: projektovanje strategije monitoringa pija7ih, povrinskih, podzemnih i otpadnih voda na lokalnom nivou. To bi se realizovalo izradom strategije po Nacionalnoj strategiji i zakonskoj regulativi; izrada softvera baze i analize podataka vezanih za upravljanje kvalitetom voda i to izradom softvera kao deo integralnog informacionog sistema zatite zivotne sredine na lokalnom nivou; funkcionisanje akreditovanih eksternih i internih laboratorija na lokalnom nivou pri "emu bi se primenjivali standardi JUS-ISO 17025; ustanovljavanje zakonodavne osnove upravljanja kvalitetom voda na lokalnom nivou i na osnovu zakona ustanoviti i obezbediti upravljanje kvalitetom voda na lokalnom nivou. U uspostavljanju adekvatnog sistema upravljanja otpadom u Svrljigu neophodno je /12/: smanjiti koli"inu otpada uvo'enjem sistema za selektovanje i odvajanje sekundarnih sirovina, koji podrazumevaju i kompletnu edukaciju stanovnitva koji bi u"estvovali u selekciji otpada po"ev od doma7instva; 50
izgraditi novu sanitarnu deponiju po svim vae7im zakonskim propisima. Projektna dokumentacija za izradu sanitarne deponije bi morala biti zavrena u to kra7em roku kako bi izgradnja deponije zapo"ela; paralelno sa izgradnjom sanitarne deponije neophodno je izraditi studiju o sanaciji postoje7eg smetlita, kako bi se pristupilo sanaciji prostora koji zahvata sadanje smetlite kao i ukloniti sva divlja smetlita na teritoriji optine; uz sve ove aktivnosti neophodno je sprovesti kompletnu edukaciju stanovnitva u oblasti upravljanja komunalnim otpadom, doneti paket zakona na lokalnom nivou i poja"ati rad inspekcijskih slubi. Nosilac projekta bi bila Optina Svrljig.
Za dobijanje prave slike o kvalitetu vazduha neophodan je kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha potencijalnih zaga'iva"a i izrada katastra zaga'iva"a. Potrebno je organizovati sa ovla7enim organizacijama kontinuirano merenje emisija i imisija zaga'uju7ih materija zaga'iva"a sa postavljanjem ve7eg broja mernih mesta u cilju sagledavanja realnog stanja. Pra7enje zaga'enja obavlja7e Optinska uprava - Inspekcija za zatitu ivotne sredine, u najkra7em roku. U Svrljigu, sabra7aj predstavlja najve7eg zaga'iva"a vazduha. Magistralni put prolazi kroz glavnu ulicu. Saobra7aj je prakti"no skoncentrisan u samom centru. Smanjenje emisija izduvnih gasova automobila i smanjenje zaga'enja vazduha iz saobra7aja postiglo bi se izgradnjom zaobilaznice u cilju rastere7ivanja i preusmeravanja saobra7aja na druge pravce. Izgradnja zaobilaznice je u nadlenosti republi"kih organa i delimi"no Optinske uprave. Neophodno je smanjiti emisiju iz individualnih loita doma7instava uvo'enjem u upotrebu dimnjaka sa standardom i prelaskom na goriva koja u manjoj meri uti"u na zaga'enje i gasifikacijom. U cilju zatite biodiverziteta na teritoriji optine Svrljig neophodno je /12/: obezbediti permanetno pra7enje (monitoring) stanja populacije pojedinih vrsta biljaka, gljiva i ivotinja i preduzimati adekvatne stru"ne mere u slu"aju njihove ugroenosti i u tom smislu treba pove7ati angaovanost lokalne zajednice; pojedina prirodna dobra predloiti za upis u listu zati7enih prirodnih dobara (spomenici prirode); animirati javnost i edukovati stanovnitvo o potrebi uskla'enog razvoja i kori7enja prirodnih resursa, o potrebi ivljenja u harmoniji sa prirodom, stimulisati razvijanje ekoturizma, eko-etnologije, eko-etno-arhitekture, obrazovati udruenje za lekovito bilje "iji je zadatak da racionalno eksploatie postoje7e resurse, vri edukaciju, proizvodi lekovito bilje i gljive, pri "emu doprinosi lokalnoj i dravnoj ekonomiji; preduzimanje preventivnih mera i suzbijanje i kontrola brojnosti tetnih insekata redovnom negom uma i pra7enjem pojave biljnih bolesti, podelom uma po stepenu ugroenosti, poumljavanjem ote7enih povrina, zatitom uma od bespravnih se"a, strogim sprovo'enjem osnova i planova gazdovanja umama, strogom kaznenom politikom; plansko kori7enje uma strogim sprovo'enjem propisanih mera, stvaranjem uslova za prirodno obnavljanje uma i poumljavanjem neobnovljenih delova; unapre'enje stanja, pove7anje vrednosti i optekorisnih funkcija uma reavalo bi se rekonstrukcijom degradiranih uma i poumljavanjem goleti, uvo'enjem savremene mehanizacije i racionalnijim gazdovanjem umama, edukacijom stanovnitva i adekvatnijom kontrolom i kaznenom politikom. Problem nedostatka zelenih provrina na urbanoj teritoriji optine Svrljig treba reavati ure'enjem reke Timok u prijatna etalita sa prate7im objektima, ure'enjem izletita, ure'enjem 51
park uma oko grada, teku7im odravanjem parkova u gradu, rekonstrukcijom zasada i travnjaka, kao i podizanjem, obnavljanjem i odravanjem drvoreda u svim ulicama, podizanjem ili obnavljanjem parkova u kolama, kao i u naseljima i stambenim blokovima. U selima ozeleniti postoje7e trgove i druge slobodne povrine kao i kolska dvorita i divlje deponije. U cilju realizacije odre'enih programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti o"uvanja, zatite i unapre'enja ivotne sredine, a s tim u vezi i finansiranje realizacije Lokalnog ekolokog akcionog plana i Strategije odrivog razvoja potrebno je formirati Ekoloki fond na nivou optine. Vae7im Zakonom o zatiti ivotne sredine blie su okarakterisane i precizirane potrebe i na"ini za osnivanje Fonda za zatitu ivotne sredine pa ih iz tih razloga nismo navodili kao poseban strateki cilj. Ol.100. Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik R, br. 135/04), a u vezi sa "l. 90-99 ovog zakona, jedinica lokalne samouprave osniva fond koji 7e se finansirati iz prihoda ostvarenih na njenoj teritoriji. Fond za zatitu ivotne sredine bi predstavljao kontinuirani na"in finansiranja kojim bi se unapred precizirali planovi sprovo'enja u vidu godinjih programa rada. Tako'e, neophodno je formiranje Kancelarije za zatitu ivotne sredine u okviru Optine, koja bi se bavila ostvarivanjem svih pomenutih aktivnosti, radom Ekolokog fonda, ali sa druge strane i upravnim poslovima i nadzorom koje sprovodi inspekcija. Spisak specifi"nih ciljeva obuhvata /12/: Uvesti sistem za upravljanje otpadnim vodama i sistem za adekvatno upravljanje kvalitetom pija7e vode. Uvesti sistem za upravljanje komunalnim otpadom. Smanjiti nivo zaga'enosti vazduha i nivo buke. Izdefinisati zati7ena prirodna dobra i zakonski ih uokviriti. Izradom novog Generalnog plana za podru"je grada Svrljiga izdefinisati kategorije i prostor zelenih povrina, a izradom novog Prostornog plana sagledati problem na nivou optine Svrljig. Izraditi plan eksploatacije umskih resursa i plan prirodnog i veta"kog obnavljanja umskog prekriva"a. Stvoriti uslove i obezbediti resurse za organizaciju poslova i finansiranje zatite ivotne sredine na nivou lokalne vlasti.
OPTINA DOLJEVAC
Optina Doljevac spada u grupu nerazvijenih optina u Srbiji /13/. Ista konstantacija moe se prepisati i industriji kao pokreta"u privrednog razvoja. Najzastupljenije industrijske grane na teritoriji optine danas su: gra'evinarstvo, prehrambena industrija, ugostiteljstvo, trgovina, prevoznitvo i sli"no. Krajem osamdesetih godina nosilac razvoja bila je tekstilna industrija tj. preduze7e "Konado" iz Doljevca sa linijom za proizvodnju lake i teke konfekcije. Me'utim, sredinom devedesetih ovo preduze7e se raspalo i danas nema proizvodnju. Treba posebno ista7i da su nosioci industrijskog razvoja u optini uglavnom privatna preduze7a. Podru"je optine Doljev[c n[l[zi se n[ r[skrsnici osovin[ industrijskog r[zvoj[ I i II red[, koji se pru[ju du s[obr[7[jnog koridor[ E-75 n[ pr[vcu od Subotice, preko Beogr[d[ i Ni[ do M[kedonske gr[nice (osovin[ industrijskog r[zvoj[ I red[) i od K["[nik[ preko Pritine, Podujev[, Kurumlije i Prokuplj[ do Ni[ i d[lje prem[ Z[je"[ru i Negotinu (E - 771 osovin[ industrijskog r[zvoj[ II red[), k[o i n[ r[skrsnici veliko junomor[vskog i kosovskog poj[s[ industrijskog r[zvoj[, t[ko'e I i II zn["[j[. Optin[ Doljev[c se n[l[zi u neposrednom z[le'u Ni[, koji im[ k[tegoriju velikog indutrijskog centr[ s[ potencij[lim[ r[zvoj[ visokih i srednje sloenih industrijskih tehnologij[ s[ zn["[jnim industrijskim i slobodnim zon[m[. I pored ov[kvog polo[j[, k[o i poku[jim[ mnogih [kter[ d[ privred[, [ n[ro"ito industrij[ iz['e iz st[nj[ recesije i st[gn[cije i krene u 52
vedriju budu7nost, jo uvek su prisutni brojni ogr[ni"[v[ju7i f[ktori r[zvoj[ k[o to su: n[sle'ene posledice duboke ekonomske krize iz[zv[ne r[sp[dom bive SFRJ (1992.),ekonomskim s[nkcij[m[ me'un[rodne z[jednice (1992-1996.), hiper infl[cijom (1993.) i posledic[m[ bomb[rdov[nj[ SR Jugosl[vije 1999. u kome su pojedini industrijski k[p[citeti potpuno ili delimi"no uniteni, poreme7[ji i ogr[ni"enj[ industrijskih subjek[t[ u spoljnotrgovinskom poslov[nju, tehnoloki r[skor[k s[ r[zvijenim svetom i p[d konkurentnosti proizvod[ n[ dom[7em i inostr[nom tritu, nedost[t[k z[konske regul[tive, koj[ n[ [dekv[t[n n["in regulie uslove privre'iv[nj[, nedovoljn[ investir[nj[ u industriji, sm[njen[ tr[nj[ proizvod[ i uslug[ usled dr[sti"no op[le kupovne mo7i st[novnitv[, siv[ ekonomij[, efekti proces[ priv[tiz[cije drutvenih preduze7[. Primer dobre prakse predstavlja i upravljanje komunalnim otpadom na teritoriji optine, kao zna"ajnog segmenta u okviru zatite ivotne sredine. Da bi se reio problem sakupljanja i prevoza "vrstog otpada koji nastaje u doma7instvima na teritoriji optine, bila je neophodna kako nabavka kontejnera za odlaganje "vrstog komunalnog otpada, tako i kamiona utovariva"a kontejnera koji bi sav taj otpad prevezao na deponiju (trenutno deponiju grada Nia, sa kojom je sklopljen ugovor o odlaganju sme7a ). Imaju7i u vidu da je naa optina mala i nerazvijena i sa skromnim budetom nismo bili u mogu7nosti da sami reimo ovaj problem, pa smo ovaj problem reili u saradnji sa donatorima USAID-om CHF-om, Ameri"kom nevladinom organizacijom koja nam je posle odre'enih pripremnih radnji (pisanje projekta, itd.), izala u susret i od svojih sredstava obezbedila 86 kontejnera zapremine 1,1 metara kubnih, koji su odmah raspore'eni u svim Mesnim Zajednicama na teritoriji optine u skladu sa brojem doma7instva (raspored postavljanja kontejnera vrili su sami gra'ani preko svojih saveta MZ-to je jo jedan dokaz da su gra'ani bili aktivno uklju"eni u reavanju ovog klju"nog problema).Tako'e smo nabavili kamion za izvoenje sme7a gde je jedan deo sredstava obezbedilo Ministarstvo poljoprivrede, jer smo konkurisali za dodelu sredstava za podsticajna sredstva za unapre'enje sela a drugi deo sredstava smo obezbedil iz budeta. Nabavkom 86 kontejnera, kao i specijalnog kamiona utovariva"a kontejnera, uz minimalno izdvajanje sredstava iz optinskog budeta uspeli smo reiti klju"ni segment u oblasti zatite ivotne sredine upravljanje komunalnim otpadom, kao i modernizaciju i opremanje Javnog komunalnog preduze7a neophodnim voznim parkom za obavljanje njihove osnovne delatnosti. Primenom ovog projekta postigli smo /14/: 1. Podigli smo svest ljudi koji ive na ovim prostorima u pogledu odnosa prema ivotnoj sredini, 2. Reili smo problem sakupljanja i odvoenja sme7a, 3. Smanjili smo broj divljih deponija jer se sada otpad odlae ne samo u kantama ve7 i u kontejnerima, 4. Smanjili smo zaga'enje korita reka od "vrstog otpada, jer se sada otpad odlae u kontejnerima, dok se ranije, naj"e7e, iako su postojali nadleni inspekcijski organi, najve7i deo "vrstog komunalnog otpada odvozio u korita reka, 5. Poboljali smo kvalitet ivota na ovim prostorima, Ekonomski uticaj i zna"aj ovog projekta ogledao se u slede7em: Viestruko smo pove7ali smo broj korisnika usluga Javnog komunalnog preduze7a, to je doprinelo pove7anju prihoda istog i smanjenju trokova iz budeta optine, Otvaranju dva radna mesta neophodna za obavljanje ovih poslova. 53
Inicijativu za sprovo'enje ovog projekta je pokrenula Optina preko svoje radne grupe za sprovo'enje projekta, kao i jedan broj gra'ana koji se na zborovima mesnih zajednica i preko svojih odbornika u skuptini oglaavao ne samo u vezi ovog, ve7 i u vezi mnogih goru7ih problema po pitanju normalnih uslova ivota na ovim prostorima, zatite ivotne sredine i poboljanja kvaliteta ivota.
OPTINA MEROINA
Optina Meroina /15/, kao prigradsko podru"je Nia, zadrala je u sutini obeleje ruralne sredine u kojoj je privredni razvoj usmeren na kori7enje raspoloivih poljoprivrednih resursa. Izgra'ene privredne kapacitete karakterie nedovoljna razvijenost. Tehni"ka opremljenost rada je niskom nivou. Najzna"ajniji privredni fondovi su kapaciteti zemljoradni"kih gazdinstava. Preteno se bave biljnom proizvodnjom. Njihove zajedni"ke karakteristike su sitna porodi"na gazdinstva na kojima je zastupljena raznovrsna proizvodnja, proces specijalizacije ne postoji, kao i nedovoljna trina orijentisanost. Od prera'iva"kih kapaciteta izdvaja se hladnja"a, koja posluje u okviru preduze7a "Vo7ar", kao i metaloprera'iva"ki pogon MIN-a iz Nia. Podsticajnom politikom optina Meroina je stimulisala preduzetnike iz oblasti industrije za otvaranje malih pogona i preduze7a na teritoriji optine (prerada pe"uraka, proizvodnja deterdenata i drugih sredstava higijene, prerada mesa, pakovanje i dr.). Lokalna industrija (potencijalni generatori otpada) obuhvata /16/: privatna preduze7a Merkop i Milsa, "ija je osnovna delatnost proizvodnja i prerada poljoprivrednih proizvoda, Niprodukt "ija je osnovna delatnost prerada mesa, Jugoterm fabrika radijatora, Wounder proizvodnja konditorskih proizvoda, Deni-metal proizvodnja i promet metalnih konstrukcija, Deni-komerc proizvodnja predmeta plasti"ne mase u primarnoj proizvodnji.
54
8. TOPLI KI OKRUG
GRAD PROKUPLJE
Najvaniji izvori zaga'ivanja vazduha u Prokuplju su procesi sagorevanja, a pre svega fosilnih goriva (nafta i ugalj) u saobra7aju, industriji, doma7instvima, a kad su "estice u pitanju i drugi izvori (gra'evinsrstvo, industrija gra'evinskih materijala, mlevenje i drobljenje kamenja i dr.). Kao zaga'iva"i vazduha posebno se isti"u /17/: 1. Industrija; 2. Saobra7aj; 3. Individualna loita doma7instava koja u toku zimskih meseci izazivaju velika zaga'enja u vidu niskih izvora. Ve7i industrijski zaga'iva" su: 1. Fabrika obojenih metala koja se bavi preradom obojenih metala pri "emu dolazi do emisije sumpor dioksida, ugljenmonoksida, azotnih oksida, oksida metala, praine i drugih primesa i kao takav spada u povrinske izvore zaga'enosti materija. Industrija azbestnih proizvoda koja se bavi preradom azbesta i mineralne vune. 2. DP Univerzal Promet koje eksploatie Feldspat i vri njegovu preradu radi proizvodnje kerami"kih predmeta. 3. Hemijska industrija Poljotoplica koja se bavi proizvodnjom insekticida, fungocida i herbicida. Upore'uju7i izmene vrednosti emisija zaga'uju7ih materija (prakaste materije, bakar, cink, mangan, nikal, olovo, antimon) sa grani"nim vrednostima emisije ("l. 5. 7. 25. i 30. Sl. glasnik RS br. 33/97), moe se zaklju"iti da emiteri liva"ke platforme i livnice olova Fabrike obojenih metala ne dovode do prekora"enja grani"nih vrednosti emisija napred navedenih zaga'uju7ih materija. U Prokuplju je saobra7aj najve7i zaga'iva" vazduha. Kao pokazatelj nivoa zaga'enja moe se uzeti broj registrovanih vozila na teritoriji optine Prokuplje u 2005. godini: 66 motocikla, 9685 putni"kih vozila, 798 teretnih vozila i 22 autobusa. Magistralni put prolazi kroz grad tako da saobra7aj prema fizi"kim i prostornim osobinama izvora zaga'enja ima linijski karakter. Kvalitativne, a naro"ito kvantitativne karakteristike emisija izduvnih gasova automobila zavise od vrste goriva, reima vonje, optere7enja i nadmorske visine. Kod maina sa unutranjim sagorevanjem, sagoreva smea gasova i goriva (derivati nafte) pod visokim pritiskom i visokim temperaturama pri "emu dolazi do osloba'anja oko 40% ugljovodonika koji predstavljaju sagorele komponente goriva, a ostalo su produkti sagorevanja. U emisiji izduvnih gasova automobilima nalaze se: ugljenmonoksid, ugljovodonici, sumpordioksid, azotni oksidi, "estice "a'i, olovo, aldehidi i ketoni. U emisijama dizel motora nalazi se vie ugljenmonoksida nesagorelih ugljovodonika, a naro"ito je pove7ana frakcija aldehida i ketona, organskih kiselina i nesagorelih "estica. Kao povrinski izvor zaga'enja za vreme zimskih meseci u Prokuplju je zastupljena i emisija zaga'uju7ih materija iz individualnih loita doma7instava, pri "emu se u ve7oj meri kao ogrevni materijal koristi drvo. Oko 65% doma7instava na teritoriji optine Prokuplje praktikuje ovaj na"in grejanja, ali se najve7e zaga'enje vazduha ipak javlja na samoj teritoriji grada, gde je u velikoj meri zastupljeno i zaga'enje iz drugih izvora. Emisije zaga'uju7ih materija iz dimnjaka individualnih loita doma7instava predstavljaju niske izvore, pa se kao posledica njihovog dejstva javljaju temperaturne inverzije i smog. Emisije zaga'iva"a iz niskih izvora ostaju u blizini povrine, to uslovljava visinsku koncentraciju zaga'enja u prizemnom sloju. Kao posledica kontinuiranog dejstva ovog zaga'enja u toku zimskih meseci, inverzije se 55
mogu javiti i na ve7im visinama i tako ograni"iti vertikalnu disperziju emisije zaga'enja. Izvesni vremenski uslov, kao to su temperaturne inverzije, pove7avaju nivo smoga koji se formira u vidu crnih dimova i predstavljaju meavinu tetnih materija, "estica i "a'i (kiseli smog). Pod normalnim uslovima dnevne temperature su vie u prizemnom sloju. Topao vazduh kao laki stvara konvekcione struje koje sa sobom nose i polutante. U slu"aju temperaturnih inverzija poreme7ene su vertikalne struje pa se polutanti zadravaju i akumuliraju u prizemnom sloju. Ovo stanje postaje opasno kada potraje vie dana ili nedelja (stagnacione inverzije) i moe negativno delovati na zdravlje ljudi (glavobolje, iritacija o"iju i respiratornog trakta, astma, emfizem), izazivaju7i i masovna oboljenja kao i mnoge druge nebioloke efekte. Imisiona merenja kvaliteta vazduha u Prokuplju vre se u poslednje dve godine i to u okviru dana MOBILNOSTI 22. septembra. Cilj imisionih merenja je da se sagleda kvalitet vazduha pod uticajem saobra7aja jer su uticaji drugih izvora zaga'enja vazduha u tom trenutku smanjeni. Imisiona merenja kvaliteta vazduha u Prokuplju obavlja Fakultet zatite na radu i Insitut za zatitu zdravlja iz Nia. Analizom praine moe se zaklju"iti da sadraj ukupne povrine u vazduhu direktno zavisi od inteziteta saobra7aja. Analiza rezultata merenja ugljenmonoksida u saobra7ajnom picu kada je dolo do saobra7ajnog zaguenja, pokazala je da je koncentracija bila visoka i kada bi ovo stanje potrajalo, koncentracija ugljenmonoksida bi kulminirala. Zato se dolo do zaklju"ka da bi saobra7aj trebalo na izvesne na"ine rasteretiti i preusmeriti na druge pravce. Za dobijanje prave slike o kvalitetu vazduha u Prokuplju neophodan je kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha. Upravljanje kvalitetom voda je sloena aktivnost, koja mora imati u vidu dva suprotno usmerena procesa kori7enja voda i to /17/: kori7enje vode kao sirovine u razli"itim tehnolokim procesima, kao resursa vode za pi7e, za navodnjavanje u poljoprivredi itd. kori7enje vode kao recipijenta otpadnih voda. Sa reavanjem problema evakuacije i pre"i7avanja otpadnih voda po"elo se 1957. godine (na nivou grada) i do danas je izgra'en deo sistema. Prokuplje se prostire na terenu koji se ceo nalazi u nagibu i padu prema reci Toplici, te nam je ova konfiguracija terena omogu7ila da pristupimo i izradi projekta po separatnom sistemu odnosno samo za upotrebljenu sanitarnu vodu, koji je mnogo jeftiniji od zajedni"kog sistema kanalizacije koji bi hvatao sanitarnu i atmosfersku vodu. Sva atmosferska povrinska voda se odvodi otvorenim kanalima niz ulice i ide upravo ka reci Toplici i to gravitacijom. Jo 1957. godine pristupilo se izradi kanalizacije parcijalno po etapama tako da je u toj godini izgra'eno oko 900 metara uli"ne kanalizacije i na taj na"in povezane sve nove zgrade koje se nalaze u uem centru grada. Ova duina je 1958. godine pove7ana na 1600 metara, a 1972. godine ukupna duina kanalizacione mree iznosila je 11 km kada je ura'ena tehni"koekonomska studija i date smernice za izradu kanalizacije grada Prokuplja. S obzirom na izgra'enost kanalizacione mree i ostalih objekata u sistemu, izgradnja postrojenja za otpadne vode planirana je u dve faze: I faza podrazumeva izgradnju objekata u sistemu evakuacije upotrebljenih voda (kolektori, crpne stanice za prepumpavanje, prelazi ispod reka, pruga, puteva i sli"no). II faza podrazumeva izgradnju centralnog postrojenja za otpadne vode. Problemi otpadnih voda grada Prokuplja su viestruki, tako da se u skoroj budu7nosti ne moe o"ekivati znatnije poboljanje stanja u ovoj oblasti ekologije. Problemi po prioritetima su: isputanje nepre"i7enih otpadnih voda direktno u reke i potoke; neizgra'enost postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda; neizgra'eni kolektori otpadnih voda za vie naselja; 56
neizgra'eni prelazi kolektora otpadnih voda ispod reke Toplice; nepostojanje ispravnih postrojenja za predtretman otpadnih voda iz industrije.
Analizom kanalizacionog sistema vidi se da se otpadne vode slede7ih naselja direktno uputaju u Toplicu: naselje Plehane ku7e i industrijske otpadne vode HISSARA; naselje Jugopetrol; naselje Draganja i industrijske otpadne vode FOM-a; naselje Gari7 i industrijske otpadne vode (FIAZ, FILCARA, PROKUPAC, ITOPEK, DIN, KRISTAL, FELDSPAT); ceo centar grada sa Novim naseljem; Visoka zona; Qureva"ko naselje i naselje Pojate. Upravljanje kvalitetom voda je sloena aktivnost, koja mora imati u vidu dva suprotno usmerena procesa kori7enja voda i to: kori7enje vode kao sirovine u razli"itim tehnolokim procesima, kao resursa vode za pi7e, za navodnjavanje u poljoprivredi i kori7enje vode kao recipijenta otpadnih voda. Sadanjim stanjem upravljanja otpadom ne moemo biti zadovoljni jer u pojedinim segmentima stanje ne zadovoljava ni elementarne zahteve. U delu pokrivenosti grada organizovanim sakupljanjem otpada moe se re7i da je stanje u granicama podnoljivog. Svi delovi urbanog podru"ja optine su pokriveni sakupljanjem otpada jednom nedeljno. Nije dobro stanje to se ti"e odnosa stranaka prema sme7u, pogotovu se to odnosi na sme7e iz radnji i objekata proizvodno-uslunog karaktera. Ovde treba napomenuti i nedovoljan broj posuda za sme7e kao i njihovu neadekvatnost. Tako'e treba pomenuti i neure'enost prostora na kojima se nalaze posude za sme7e. Potrebno je uraditi katastar rasporeda posuda pored stambenih zgrada u cilju nesmetanog prilaza posudama. Broj vozila za odvoenje sme7a to se ti"e tipova i asortimana je nedovoljan. Najgore stanje je na deponiji jer ista ni lokacijski ni svojom opremljeno7u ne predstavlja deponiju ve7 smetlite. Otpad se odlae na smetlitu koje ne odgovara lokacijski, a nije ni po propisima. Dnevna koli"ina sakupljenog sme7a je oko 100 m3. Broj obuhva7enih korisnika uslugom organizovanog sakupljanja sme7a je oko 8.200 doma7instava. Za odlaganje otpada koristi se 250 kontejnera. Ve7ina od njih je dotrajala, a veliki deo stradao nemarnim odnosom korisnika usluga paljenjem istih kao da oni ne pripadaju nama. Kante za sme7e u 90% slu"ajeva su neadekvatne. Sadanje smetlite se nalazi uz sam grad u aluvionu Toplice, kroz deponiju proti"u vode. Jedino to je u zadnje vreme ura'eno je da se sme7e permanentno prekriva inertnim slojem. Otpad dolazi na deponiju bez ikakvog prethodnog tretmana. Za otpad iz industrije ne postoje podaci o njegovom sastavu, opasnosti, mogu7nosti reciklae i vra7anja u proizvodni proces. Nema dovoljno podataka o biohazardnom otpadu i moe se re7i da stanje u ovoj oblasti nije zadovoljavaju7e pre svega u odnosu prema postupanju na mestu nastajanja ovog otpada.
OPTINA KURUMLIJA
Kroz teritoriju nae optine proti"u 3 reke: Kosanica, Banjska i Toplica. Toplica je najve7a od njih, i predstavlja levu pritoku June Morave a nastaje ispod ogranaka Kopaonika od Lukovske i Qerekarske reke. Duina glavnog toka reke Tolice iznosi 130 km, a od toga kroz 57
Optinu Kurumlija proti"e u duini od 50 km. U svom gornjem toku Toplica je "ista, ivopisna reka bogata vodom "iji je kvalitet II klase /18/. Nizvodno od Kurumlije Toplica je neto mirnija i te"e irom dolinom, ali na alost, veoma zaga'ena jer se u nju uliva reka Banjska koja sadri tehnoloke otpadne vode koje poti"u iz firme IK Kopaonik. Iz tehnolokih procesa u ovoj firmi formiraju se otpadne vode u koli"ini od oko 150 m3, koje sa sobom nose velike koli"ine drvnog mulja. Ove otpadne vode imaju nisku pH vrednost, a pove7anu koncentraciju amonijaka, fenola, BPK, HPK i suspendovanih materija. Prema vrednostima BPK i HPK reka Banjska spada u IV klasu, a po vrednostima fenola u III klasu. Bakterioloki nalazi pokazuju visok stepen bioloke kontaminacije. IK Kopaonik je uradio postrojenje za pre"i7avanje industrijskih otpadnih voda. Postrojenje je locirano u samom krugu fabrike, na levoj obali reke Banjske i trenutno je u funkciji, ali rezultate ispitivanja jo nemamo. Uklanjanje te"nih i "vrstih materija u optini nije adekvatno reeno. U gradu postoji delimi"no izgra'ena kanalizaciona mrea, dok se u prigradskim naseljima uklanjanje te"nih materija vri preko septi"kih jama. Celokupna gradska kanalizaciona mrea uklju"ena je direktno u reku Toplicu, a jedan deo u reku Banjsku bez ure'aja za pre"i7avanje, tako da je neophodna izradnja gradskog kolektora. Ovrste otpadne materije iz grada se odnose na privremenu deponiju Lakovski bregovi koja se nalazi iznad grada na udaljenosti od 4,5 km, povrine je 2,1 ha, a lokacija se nalazi na sporednom putu u irokoj jaruzi /18/. Banje nemaju organizovanu slubu za iznoenje sme7a, pa je u letnjim mesecima ovaj problem veoma izraen, mada se povremeno angauje JKP Toplica. Za ovaj ivotni prostor najve7i problem predstavlja zaga'enje koje poti"e iz proizvodnih pogona firme IK Kopaonika, poto za zagrevanje radnih prostorija i za potrebe parnih kotlova u procesu proizvodnje koriste mazut i otpad od drveta. Sagorevanjem ovih materija konstantno se osloba'a gusti dim, sa velikom koli"inom inertne praine. Upore'uju7i izmerene vrednosti emisije (ugljen monoksida, sumpor-dioksida, azotnih oksida, prakastih materija i gasovitih neorganskih jedinjenja fluora i hlora sa grani"nim vrednostima emisije moe se zaklju"iti da kotlarnice na mazut i kotlarnica RJ Pilana ne dovode do prekora"enja grani"nih vrednosti emisije navedenih zaga'uju7ih materija. Kotlarnica RJ perana dovodi do prekora"enja grani"nih vrednosti emisije ugljen monoksida i prakastih materija, a razlog toga je nepotpuno sagorevanje goriva u lonom ure'aju i neadekvatan na"in doziranja goriva. Izgradnjom nove kotlarnice na "vrsto gorivo smanji7e se potronja mazuta za 30 40 %, a samim tim do7i 7e do smanjenja aerozaga'enja. Pored firme IK Kopaonik kao aerozaga'iva"i u gradu se javljaju i kotlarnice drugih radnih organizacija i ustanova, zatim 2 pekare locirane u samom centru grada. U zimskim mesecima tu su i loita doma7instava koja kao ogrev koriste drvo i ugalj. Zaga'iva"i vazduha su i izduvni gasovi iz automobila, jer se najvie oksida azota, ugljen monoksida, ugljovodonika i jedinjenja olova izbacuju u atmosferu iz automobila .
OPTINA ITORA A
Ukupna duina regionalnih puteva iznosi 38 km. Udaljenost optine od me'unarodnog putnog koridora E-75 iznosi svega 12 km. Poslednjih godina ura'eno je mnogo na modernizaciji svih putnih pravaca, a posebna panja je posve7ena ure'enju lokalnih i atarskih puteva. Elektroenergetska mrea je na zadovoljavaju7em nivou. U itora'i je u pripremi i rekonstrukcija dalekovoda 10 kV prema Drenovcu i potencijalno novoj industrijskoj zoni Badnjevac. Ve7ina stanovnitva optine itora'a snabdeva se vodom putem bunara, izuzev optinskog centra itora'a koje ima ure'en sistem za vodosnabdevanje. Izgradnja vodovodne i 58
kanalizacione mree u svim selima je u planu. U toku je izgradnja vodovodne mree u 5 mesnih zajednica po zajedni"kom projektu Evropske Unije i optine, a u pripremi su projekti za vodosnabdevanje i ostalih mesnih zajednica. Na teritoriji optine postoje bogata izvorita vode. Projektom je planirano povezivanje u jedinstven sistem koji 7e biti povezan sa sistemom vodosnabdevanja Selova. Telekomunikacionu infrastrukturu optine itora'a "ine: mrea fiksne telefonije Telekoma Srbije i mrea mobilne telefonije Telenora i Telekoma Srbije. Ovorna centrala u itora'i vezana je za opti"ki kabl Ni Prokuplje. U strukturi privrede optine itora'a dominantno mesto zauzima poljoprivreda. U strukturi poljoprivrede poslednjih godina primat zauzima proizvodnja ranog povr7a iz plastenika i proizvodnja bostana. Razvijeno je vo7arstvo, a tako'e su zastupljene i sve ostale kulture. itora'a raspolae sa ukupno 23.303,89 hektara obradive povrine. U oblasti sto"arstva u optini itora'a postoji zadruga 1. Decembar sa kapacitetom od 30.000.000 tovljenih svinja godinje. Farma spada u red najuspenijih u Republici i ima zaokrueni ciklus proizvodnje. Velike su razvojne mogu7nosti ove farme u proirenju delatnosti na proizvodnju finalnih proizvoda, klani"nu industriju i proizvodnju sto"ne hrane za trite. Proces privatizacije o"ekuje se u 2008. godini. Postojala je zemljoradni"ka zadruga Pobeda u Donjem Crnatovu, sa kapacitetom za uzgoj koka nosilja od 12000 komada, meavinom sto"ne hrane i raspoloivim obradivim zemljitem od 17 ha i umom od 120 ha, kao i zemljoradni"ka zadruga Budu7nost itora'a sa kapacitetom do 10.000 komada tovnih piladi, opremom i obradivim zemljitem od 65 ha. Od industrijskih kapaciteta ovde je smeten i nekadanji pogon EI NI AD i AD HERKULEM itora'a. U privatnom sektoru na teritoriji optine itora'a posluje oko 180 samostalnih radnji i svega nekoliko preduze7a. U strukturi samostalnih radnji najbrojnije su radnje iz oblasti trgovine. Tenja je optine i samostalnih zanatskih radnji da se u budu7nosti stimuliu zanatske delatnosti sa posebnim akcentom na o"uvanje starih zanata. Od privatnih preduze7a treba ista7i PP Ser o itora'a (fabrika obu7e), PP Amer-prom Vlahovo (lekoviti "ajevi), PP Nile itora'a (trgovina na veliko i malo), Koni-trejd itora'a (kondiktorski proizvodi), Kristal itora'a (obrada stakla)i druga. Poljoprivredni proizvo'a"i su organizovani kroz slede7a Udruenja: Udruenje poljoprivrednih proizvo'a"a optine itora'a Udruenje vo7ara i povrtara Farmer Vlahovo Udruenje poljoprivrednih proizvo'a"a Fortesa Volj"inac Udruenje poljoprivrednih proizvo'a"a Agrotim Vlahovo P"elarsko drutvo Cvet itora'a Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava je 2.200. Optina ima formiranu slubu za ruralni razvoj.
OPTINA BLACE
Optina Blace moe da se podi"i da neguje zavidnu tzv. privatnu privredu, odnosno privatno preduzetnitvo koje zauzima lidersku poziciju na ovom podru"ju Republike Srbije, bez obzira to se radi o prostorno maloj optini. Preduzetni"ki duh privrednika u Blacu i objektivni milje u kojem posluje, kao i opredeljenost lokalne uprave za promociju i realizaciju razvojnih projekata u poljoprivredi, agroindustriji ali i ostalim privrednim granama, verovatno su dobra osnova za jo uspeniji nastup u narednom period /20/. Ina"e, optina Blace je uspela da se prakti"no otarasi drutvene privrede, jer su tokom prethodne "etiri godine preostala drutvena preduze7a ili njihovi delovi, privatizovani aukcijskom prodajom ili prodajom u ste"ajnom postupku. Od vanijih drutvenih preduze7a privatizovano je DP "Bra7a Vuksanovi7", koje se bavi preradom gume i od po"etka 2009. godine posluje pod imenom d.o.o."Jagum", dok je u poznatom tekstilnom preduze7u DP TIB(100% drutveni 59
kapital), pokrenut postupak likvidacije. Od izuzetnog zna"aja za privredu Blaca, ali i regiona, u pogledu razvoja agroindustrijskog trita, je privatizacija nekada poznate bla"ke mlekare 2006.godine, iz ste"ajnog postupka od strane d.o.o."Sigma", sa seditem u Pritini. Nova, kompletno rekonstruisana mlekara registrovana je pod imenom d.o.o."Blacini" i o"ekuje se da po"ne sa radom u 2010.godini. Pored nesumnjivih rezultata u proizvodnji i preradi vo7a, bla"ki kraj je zasigurno i lider u mlinsko-pekarskoj industriji. Zahvaljuju7i preduzetni"kom duhu vie privrednika ovaj kraj se etablirao kao nosilac razvoja u preradi penice, proizvodnji mlinsko-pekarskih proizvoda ali i po ogromnim smetajnim kapacitetima (vie od 20 hiljada vagona u svakom trenutku). Privredna drutva O.D."Mia" (Blace-Alabana), D.O.O."Mlin Timotijevi7"(Kaevar), D.O.O."Aki komerc"(Kaevar-Blace), garancija su ekspanzije ove grane privrede, pa se Blace "ini prepoznatljivim od Pomoravlja do krajnjeg juga Srbije upravo po navedenim privrednim karakteristikama.
60
9. PIROTSKI OKRUG
GRAD PIROT
Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razli"itih postupaka i mera koji spre"avaju ugroavanje ivotne sredine s ciljem o"uvanja bioloke ravnotee. Zdravlje, ivotna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleksnu oblast pri "emu svaki poreme7aj stanja ivotne sredine dovodi do ekolokih poreme7aja i poreme7aja socijalnih odnosa. Zbog toga ekoloka odbrana treba da predstavlja trajnu obavezu svih "lanova lokalne zajednice /21/. Upravo zato od klju"nog je znacaja izrada Lokalnog ekolokog akcionog plana (LEAP), koji je proces i dokument u skladu sa medunarodnim propisima i koji je primenjen u mnogim lokalnim zajednicama u svetu. Primena ove metodologije prilikom utvrdivanja ekolokih problema i odredivanja prioritetnih akcija je preduslov medunarodne pomo7i i saradnje Lokalni ekoloki akcioni plan je i dokument koji odreduje strategiju, plan aktivnosti, nosioce zadataka, rokove i potrebna sredstva za njegovu realizaciju. Lokalni ekoloki akcioni planovi - LEAP obezbe'uju polaznu ta"ku za izgradnju odrive zajednice. Oni pomau da zajednica na odgovaraju7i na"in razmotri i usresredi panju na glavne ekoloke probleme koji negativno uti"u na ivotnu sredinu, ekosistem i ljudsko zdravlje. LEAP ukljucuje identifikaciju problema u ivotnoj sredini, odredivanje prioriteta i izbor najprikladnijih lokacija za reavanje prioritetnih problema u ivotnoj sredini. Samo ime - Lokalni ekoloki akcioni plan ili program govori da glavni naglasak treba staviti na akciju i konkretne programe. Lokalni ekoloki akcioni plan donosi: poboljanje razumevanja ekolokih problema na lokalnom nivou rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, eko - sisteme, kvalitet ivota uopte racionalno usmeravanje ograni"enih sredstava na prioritetne probleme uobli"avanje LEAP-a koji u potpunosti uklju"uje tehni"ka, politi"ka i upravlja"ka reenja za probleme. Faze LEAP-a su: 1. Planiranje i otpo"injanje projekta 2. Prepoznavanje i rangiranje ekolokih problema sredine 3. Izrada programa ekolokih akcija 4. Sprovo'enje programa ekolokih akcija 5. Pra7enje i vrednovanje lokalnih programa ekolokih akcija. Kljucni zaklju"ak je iniciranje izrade LEAP-a Pirota kao vanog instrumenta u borbi za zatitu ljudskih prava koja se posebno odnose na ekologiju, zdravlje i kulturu. Medutim, pod zatitom ivotne sredine se ne podrazumeva samo zatita ivota i zdravlja ljudi ve7 i o"uvanje biljne vegetacije i ivotinjskog sveta. Univerzalna deklaracija o pravima "oveka glasi: ''Svako ljudsko bi7e ima pravo na odravanje ekoloke ravnotee u svojoj ivotnoj sredini, koju deli sa svim ostalim ivim bicima, ivotinjama i biljkama, "iji opstanak kao jemstvo vlastitog opstanka treba da bude osiguran.'' Navedeni zahtevi su presudni za opstanak ive prirode i ljudi, pa je radi izbegavanja ekoloke katastrofe potrebno zaustaviti zloupotrebljavanje tehnoloke i politicke moci. Zato je potrebno odrediti nove ljudske obaveze za odravanje i razvijanje prirodnih uslova ivota, narocito u lokalnoj zajednici. Ciljni projekti na zatiti ivotne sredine u Pirotu: 1. Sanacija, zatita i valorizacija Zavojskog jezera 2. Zatita ostalih vodotokova 3. Plan zatite parka prirode Stara planina 61
4. 5. 6. 7. 8.
Operacionalizacija mera na zatiti ivotne sredine Zatita zemljita i vazduha Zatita uma i biodiverziteta Edukacija gra'ana zajednice Reenje odlaganja sme7a i otpada u selima
Neki od glavnih ekolokih problema u Pirotu: 1) Potencijali organske proizvodnje na obroncima Stare planine i Suve planine. Problem je dobijanje sertifikata za organsku proizvodnju, za koju je potrebno, ne samo nezaga'eno zemljite, ve7 i odgovaraju7a okolina prema standardima, ali je problem s organskim i neorganskim otpadom i 'ubrivom. Za dobijanje sertfikata potrebno je odgovaraju7e zemljite, zemljita ima ali nema ljudi koji 7e to raditi. Ciljna grupa za organsku proizvodnju veliki broj nezaposlenih ljudi u pedesetim godinama koji bi mogli time da se bave, ali im je teko da se iz grada vrate u selo. Period konverzije traje dve godine i u tom periodu se prati proizvodnja, ove godine bila proizvodnja krompira, luka, cvekle, na ukupno 7-8 ha, na jednoj povrini dobijen je sertifikat ove godine, po"eli su da rade pre tri godine. Potrebna je edukacija stanovnitva kako da se ponaaju i sa otpadom i kako s pesticidima i herbicidima. 2) U svim selima uz reku Viso"icu obi"aj je da se organsko 'ubrivo, iz tala, uz put i reku ostavi, pa "ak i u vodu da se baca. Najve7i problem je neorganski otpad (PET i druga ambalaa) i to zahvaljuju7i metanima, ali i izletnicima. Zemljoradni"ka zadruga ima ugovor s JKP Komunalac (iz Pirota) i prikuplja plasti"ne flae, pakuje ih i prodaje, ali taj novac je mali, mnogo su ve7i trokovi prikupljanja, tako da uopte nema profita. Organski otpad mogao bi da se rei otvaranjem farme za lubrikulturu, na kojoj bi se donosio otpad iz vie mesta. Sela nemaju kontejnere, odnosno mogu7nost da na pravilan na"in odlau neorganski ali i organski otpad. 3) Gotovo nijedno selo na podru"ju optine nema kanalizaciju, tek sada se taj problem reava, a na prostoru parka prirode, gde se nalazi i Zavojsko jezero, za koje kau da je ogroman potencijal vode za "itav region, nije reen problem otpadnih voda iz sela koja se nalaze na tom podru"ju. 4) Problem divlje gradnje na podru"ju Zavojskog jezera reen je delimi"no, radi se samo o 10-ak objekata koji su uklonjeni, ali iznad kvote 650 metara nalazi se potpuno nelegalno divlje vikend naselje koje sav svoj otpad ostavlja tu i taj otpad gravitira ka jezeru. 5) Degradacija sela na podru"ju Pirota s obzirom da nema vie stanovnika, ali i s druge strane oni koji se vra7aju adaptiraju svoje ku7e, ali te ku7e nemaju etno izgled, koji daje karakteristi"ni izgled sela. 6) Problem komunalnih i industrijskih otpadnih voda koje idu direktno u Niavu gradska kanalizacija se direktno uliva u Niavu. Pirot nije imao kolektor, jedino je kolektor imala fabrika hemijske industrije koja je unitena. Fabrika Tigar je veoma zatvoren sistem, tako da nema dobrog uvida u to kakav je odnos te industrije prema ivotnoj sredini, oni objavljuju ono to ele, veoma se teko dolazi do informacija. 7) Voda reke Niave je "etvrte kategorije u Niu, a ovog leta je bila i u Pirotu, a ljudi su se tokom leta kupali. 8) Tako'e, doma7instva koja sada prave kupatila u svojim ku7ama u selima ne prave septi"ke jame, ve7 uglavnom sprovedu cev u reku ili "ak i u bunare. Koli"ina vode u drugim rekama se smanjuje, samim tim ugroen je ivi svet u njima. Viso"ica je prevedena u Zavojsko jezero tako da je jedna od najlepih planinskih reka iskori7ena za proizvodnju elektri"ne energije. Postoji kampanja da se ne prevodi i Temtica (Toplodolska reka) u Zavojsko jezero. 9) Problem otpada u rekama, uginula stoka i klani"ni otpad (nepostojanje sto"nog 62
groblja). Uginula stoka zavrava na gradskoj deponiji, u rekama ili na divljim deponijama. 10) Pirot je do skora imao problem s gradskom deponijom, on i sada postoji, jer se ona samo nasipa povremeno zemljom, ali se gradi nova regionalna deponija na Muntinoj padini (okrug Pirotski - Pirot, Babunica, Dimitrovgrad i Bela Palanka), ali nije napravljen valjan dogovor oko finansiranja deponije, zasad u tome u"estvuje samo pirotska optina pa se sada pravi model odlaganja otpada i cene odlaganja za druge optine ukoliko u"estvuju s odre'enim sredstvima ima7e manju cenu odlaganja otpada. Predvidjena je selekcija otpada na regionalnoj deponiji, kolektor za otpadne vode. Jo nije izvesno kako 7e biti reen problem sanacije stare deponije, ako pro'e Koridor 10 dolinskom varijantom, onda se lokalni predstavnici nadaju da 7e sanirati i deponiju, a ako ne pro'e, onda 7e to biti obaveza grada i tada bi to bio problem jer je investicija ogromna, a deponija je pored reke Niave, tako da kad reka nabuja, njom pluta otpad. 11) Zaga'enje se meri na tri mesta, i dobijamo podatak da se kvalitet vazduha zimi pogorava zbog individualnih kotlarnica i loita i zbog toga to gradska toplana nema odgovaraju7e filtere za svoje dimnjake. Oko 25% doma7instava je pokriveno toplanom, ali sigurno je da se oko 50% doma7instava greje na drva. 12) Neplanska se"a uma i od strane privatnih vlasnika i od strane Srbijauma kao staratelja (doza neodgovornosti i loeg odnosa, velika koli"ina drveta ide s ovih prostora). 13) Stara planina dobila je status parka prirode izuzetne kategorije pre svega zbog raznovrsnosti ivog sveta u njoj, ali zaparloenjem livada i panjaka, bioloka ravnotea je poreme7ena i ona po"inje da gubi taj status. 14) U delu Pirota postavljeno je svega desetak kontejnera za plasti"ni otpad. 15) Prilikom istraivanja zemljita na kojem se gradi regionalna deponija, nije bila ispotovana kompletna procedura, lokalna inspektorka je zbog toga ostala bez posla. Komunalni sistem opstine Pirot je organizovan u tri javna komunalna preduze7a(JKP) Vodovod i kanalizacija, Komunalac i Toplana, javno preduze7e za urbanizam - JUP i i druga Republi"ka javna preduze7a koja imaju pogone u Pirotu /23/. Vodosnabdevanje gradskog podru"ja koje je pod ingerencijom JKP-a, je dobro. Izdanost izvorita (365-1940 l/s), neznatan broj kvarova na glavnoj mrei i mali broj dana sa restrikcijom vode, obezbe'uju kontinuirano snabdevanje vodom gradske populacije i daju sliku o dobro vo'enom i organizovanom sistemu. U zoni GP-a, 99% populacije je povezano na gradski vodovod. Prose"na potronja vode od preko 300 litara po priklju"ku, kao i broj zaposlenih, je na nivou proseka za nerazvijene zemlje. Kontrola kvaliteta je stalna, a procenat ispravnosti uzoraka vode za pi7e je visok (preko 97%). Na seoskom podru"ju slika je druga"ija, velikim brojem vodovoda upravljaju MZ, dok stanje, nivo odravanja i kvalitet vode uglavnom ne zadovoljavaju standarde. Pokrivenost kanalizacionom mreom na prostoru koji pokriva komunalni sistem je 98%, to "ini 70% zone obuhva7ene GP-om. Kompletna industrija je tako'e priklju"ena na kanalizacionu mreu. Broj od 0.67 zapuenja/km na godinjem nivou govori o stabilnom sistemu, ali ostavlja prostor za poboljanje. Sistem je kombinovani, a primarni cevovod je postavljen 1970e god. Tretmana i pre"i7avanja industrijskih voda pre isputanja u kanalizacionu mreu nema, kao ni same kanalizacije pre uliva u recipijent - Niavu. Seoska naselja nemaju kanalizacionu mreu, ve7 se uglavnom koriste septi"ke jame. Posledica su zaga'enje podzemnih voda, a samim tim i aktivnih bunara i lokalnih vodovoda iz kojih se stanovnitvo snabdeva vodom. Upravljanje "vrstim otpadom pokriva iznoenje sme7a ueg gradskog jezgra je 98%, urbanog gradskog podru"ja (oko 13000 doma7instava na prostoru koji obuhvata GP, 73 ustanove 63
i 220 industrijskih objekata), dok su izvan sistema ostala prigradska i seoska naselja. Procenat uklanjanja otpada je 100%. U toku je izgradnja regionalne deponije. U seoskim naseljima ne postoji organizovan na"in odvoenja "vrstog otpada. Naj"e7e se baca u jame, pored potoka, puta ili direktno u reku, "ime se formiraju brojne divlje deponije. Urgentan problem predstavlja sanacija i stanje (neuslovna lokacija, nepostojanje tretmana i selekcije industrijskog otpada, odvajanja sekundarnih sirovina) i stepen popunjenosti postoje7e deponije, koja je na lokaciji proirenja Industrijskog parka Pirot. Sistem grejanja uklju"uje stambene objekte, javne ustanove i poslovni prostor. Pokrivenost je 23% populacije (to je oko 12000 stanovnika Pirota) obuhva7ene GP-om. Sistem "ini 5 toplotnih izvora razli"ite snage i pet nezavisnih toplotnih mrea koje se napajaju pojedina"no i nezavisno iz svake kotlarnice. Gorivo je mazut. Iskori7enost kapaciteta je 68.4% to ostavlja dosta rezerve (oko 15.7MW). Stabilnost sistema je dobra, a broj sati prekida usled kvarova relativno mali i iz godine u godinu se smanjuje. Toplotni gubici se kre7u 20-30%, a zbog curenja usled starosti cevi se na godinjem nivou gubi oko 600 m3 vode. Redovno se prati aerozaga'enje i do sada su svi parametri vrednosti emisije tetnih emanacija bili u dozvoljenim granicama. Sve pomenuto navodi na povoljan zaklju"ak o eksploataciji i stanju u kome se energetski objekti nalaze
OPTINA BELA PALANKA

Ako je kriterijum za gradove u kojima se najtee ivi prose"na zarada, najtunije je u Beloj Palanci. Aleksandar ivkovi7, sada zamenik predsednika optine Bela Palanka, a od 1991. do 2000. godine gradona"elnik, podse7a da je do ju"e optina zapoljavala 5.000 ljudi, ali je raspad sistema zapo"eo katastrofalnim privatizacijama drutvenih firmi. Fabrika de"je obu7e Vesna, koja je nekada bila ja"a od Cicibana i zapoljavala 1.290 radnika, u ste"ajnom je postupku, a radnici su na ulici. Fabrika tekstilnih maina Budu7nost je privatizovana, ali je privatizacija ponitena, a nijedan od 350 zaposlenih ne radi. Pogon 1. maja, koji je zapoljavao 150 radnika, ne radi ve7 est-sedam godina. Niko ivi za to vreme nije uao u fabriku. Sli"an je scenario bio i u Trgovinskom preduze7u Poniavlje: ste"aj, 120 radnika na ulici! Gra'evinsko preduze7e Vrelo privatizovano, pa privatizacija ponitena: niko ne zna status firme, imovinu rasprodali sudovi, 160 ljudi na ulici. Fabrika nametaja Ukras 320 radnika. Izvozili stolice za restorane u SAD i Kanadu. I ono privatizovano, pa privatizacija ponitena. Niko ne radi. I pogon Elektronke s 250 zaposlenih privatizovan, ali niko ne radi. Svetlu ta"ku predstavlja privatna firma Srpska industrija mesa, koja zapoljava oko 250 radnika. Prose"na mesarska plata je tridesetak hiljada dinara neto.
OPTINA DIMITROVGRAD
U proteklom vremenskom periodu glavnu ekonomsku bazu optine predstavljala su uglavnom dva vode7a preduze7a i to /25/: 1) GID (gumarska industrija) koja je bila vode7a u optini kako po broju zaposlenih tako i po nivou zarada, 2) Drugo preduze7e je Svoboda fabrika za ivenje i konfekcioniranje ode7e. Oba ova preduze7a bila su nosioci razvoja optine a danas ne rade. Slabe strane ovih preduze7a su: donekle tehnoloki zastarela oprema, a u ve7oj meri su to stvorene obaveze ovih preduze7a za neispla7ene zarade radnika i druga dugovanja. Jake strane i prednosti ovih preduze7a su postoje7i kapaciteti i obu"ena radna snaga za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada. 64
Izvesna ekonomska baza u optini postoji trenutno u oblasti sto"arstava i vo7arstva. U privatnom sektoru ove grane su veoma neorganizovane i uglavnom se odvijaju u smeru zadovoljenja potreba samih gazdinstava. U drutvenom sektoru i pored razvijenih kapaciteta ne postoje velike mogu7nosti u okviru ZZ STOOAR-a koji raspolae farmom za uzgoj ovaca preko 6.500 grla i farmom za uzgoj junadi od oko 800 grla u turnusu, sopstvenom klanicom kapaciteta 6-8 t mesa dnevno, hladnja"om za lagerovanje sireva i drugih prera'evina na +5oC, kao i mlekarom u selu eljua kapaciteta oko 5t dnevne prerade mleka. Preduze7e poseduje i oranice povrine od 1.221 ha, livade i panjake u ukupnoj povrini od oko 9.000 ha, ume u povrini od 2.967 ha i zasade vo7a na povrini od 21,42 ha. Jake strane (ZZ STOOAR-a) su postojanje velikih proizvodnih i prera'iva"kih kapaciteta. Slabe strane su dugovanja preduze7a, kapaciteti koji ne rade i zastareo mainski park, kao i to to nijedna farma nije u funkciji a klanica nije certificirana za izvoz mesa. Samo bi eventualna privatizacija moe pokrenuti neke od kapaciteta. U optini postoje kapaciteti za razvoj turizma: u samom gradu, na grani"nom prelazu kao i u rejonu manastira Poganovo. Zavretkom sportske hale postoje mogu7nosti za razvoj sportskog turizma, osmiljenijom turisti"kom ponudom mogu7e je znatno unaprediti prihode od tranzitnog tarizma, dok se u rejonu manastira Poganovo mogu razvijati kapaciteti za vikend i seoski turizam. Bez obzira na trenutno stanje, privredni potencijali Dimitrovgrada su znatni i u delu proizvodnih kapaciteta i u delu ljudskih resursa. Najvaniji industrijski kapaciteti u optini Dimitrovgrad su: 1. Fabrika za proizvodnju proizvoda od gume GID raspolae sa: 984 m2 poslovnog prostora, 7.721 m2 skladinog prostora, 17.720 m2 proizvodnog prostora, kao i 59.281 m2 gra'evinskog zemljita: za proizvodnju preko 35 t/dan raznih gumenih smea, na godinjem nivou je to oko 8.000 t. sa automatskim i ru"nim doziranjem komponenata za proizvodnju preko 2.000 t/ god. raznih kvaliteta folija od gume, debljine od 1 do 10 mm i irine do 1.300 mm. preko 1.500 t/god. profila raznih kvaliteta od gume, za gra'evinsku i automobilsku industriju. oko 500 t/god. presovanih proizvoda od gume i guma metala, oko 2.000.000. pari/ god. celogumene i gumotekstilne obu7e, oko 200 t/god. golih gumenih niti, oko 30 t/god. obmotanih niti za pozamanterijsku i "araparsku industriju, oko 800 t/ god lepila, proizvodnju raznih alata za potrebe gumarske i metaloprera'iva"ke industrije, metalnu bravariju i metalnu galanteriju, zatitenu cinkovanjem ili niklovanjem. Fabrika raspolae sopstvenom kotlarnicom na te"no gorivo, kompresorskom stanicom i sistemom za snadbevanje industrijskom vodom, krunim napajanjen elektri"nom energijom. Fabrika je zapoljavala do 1.400 radnika i ima sopstvenu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta svojih proizvoda. Trenutno GID se nalazi pod ste"ajem i vre se opsene analize i pripreme za raspisivanje tendera za prodaju kompletne fabrike. 2. Konfekcija Svoboda - Preduze7e je organizovano u dve celine: fabrika teke konfekcije, raspolae sa oko 5.300 m2 proizvodnog i magacinskog prostora, fabrika lake konfekcije, koja raspolae sa oko 4.900 m2 prostora, preduze7e raspolae sa oko 700 m2 prodalnog prostora irom Srbije, a jedan prodajni objekat ima i u Beranama u Crnoj Gori, kao i oko 18.000 m2 gra'evinskog zemljita. 65
3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
preduze7e ima sopstvenu kotlarnicu na te"no gorivo. Ukupni kapacitet preduze7a je od 15.000 do 20.000 odevnih predmeta na godinjem nivou, muke, enske i de"je konfekcije. Koara Bratstvo - Od pre par godina preduze7e je privatizovano. Bavi se preradom koe i proizvodnjom predmeta od koe. Gra'evinsko preduze7e Gradnja - Specijalizovano je za niskogradnju, izgradnju puteva , mostova i sl. Drvoprera'iva"ko preduze7e Ukras- Cile - Jedno je od najstarijih preduze7a u Dimitrovgradu. Specijalizovano je za proizvodnju stilskog i kuhinjskog nametaja od drveta. Privatno preduze7e Nenateks - Specijalizovano je za proizvodnju jambolija i drugih proizvoda tkanjem. Raspolae sopstvenim kapacitetima za proizvodnju prediva. Preduze7e je u privatnom vlasnitvu. Preduze7e Metalac - Preduze7e je u privatnom vlasnitvu, a specijalizirano je za proizvodnju metalne stolatije, metalne bravarije, kancelarijsku i drugu opremu od obi"nog i plasticiranog metala. Mlekara Stara planina - U privatnom je vlasnitvu, a bavi se otkupom i preradom mleka, kao i proizvodnjom mle"nih proizvoda. Zemljoradni"ka zadruga Sto"ar - Trenutno zapoljava 63 radnika. Raspolae sa 1.250 ha kompleksiranog obradivog zemljita, 1.780 ha livada, 7.680 ha panjaka, 2.928 ha uma. Kapaciteti za odgoj stoke su: ov"arnik Sapatovo, kapaciteta 3oo grla, 92,47 ha, tov junadi u Izatovci, kapaciteta 1.000 grla u turnusu, 89,07 ha, ov"arnik Manastir- Gra'etica,Izatovci, kapaciteta 300 grla, 121,86 ha, ov"arnik Rudina Gornji i Donji Krivodol, kapaciteta 300 grla, 85,0737 ha, ov"arnik Zabel Senokos, kapaciteta 300 grla, 74,23 ha, ov"arnik Moinsko, Prtopopinci/ Moinci, kapaciteta 300 grla, 72,48 ha, farma Lipinci, Ba"evo, kapaciteta 6.000 grla, 105,60 ha.
U vlasnitvu Sto"ara su i: komunalna klanica u Dimitrovgradu, trenutno je data u zakup, mlekara sa komorama za sazrevanje sira (mlekara ne raspolae opremom ), dva veta"ka jezera, povrine oko 15 ha, u reonu Prtopopinci/ Smilovci, bogata ribom, pogodna za sportski i rekreativni ribolov, sa velikim mogu7nostima za oboga7ivanje sadraja za turizam i rekreaciju. Kapaciteti Sto"ara pruaju velike mogu7nosti za svestranu saradnju i ulaganja. Kroz optinu Dimitrovgrad prolazi me'unarodni put. Na teritoriji Dimitrovgrada putna mrea nije najkvalitetnije reena u celini. Lokalni putevi u duini od 118 km su u izuzetno loem stanju, jer je samo 12 km pod asfaltom, 41 km pod tucanikom i 65 km je zemljani put. Od ukupne duine gradskih ulica 21.37 km, samo je 3 km ura'eno sa zavrnim habaju7im slojem (AB), 16.12 km je pod bitoljunkom (BNS), a 2.25km je neasfaltirano. Grad se snabdeva vodom za pi7e sa dva izvorita: (1) Vrelo Prtopopinci i (2) Izvorite Ivkove vodenice. Vodovodnom mreom je pokriveno 100% grada i ona radi u zoni pritiska 0.3-0.7MPa. U gradskoj mrei su zastupljeni razni materijali za cevi: azbest-cementne cevi, PVC, PE, livenogvozdene, pocinkovane. Ne zna se ta"no njihova zastupljenost, jer ne postoji podzemni katastar. Primetna je velika oscilacija u zimskoj i letnjoj potronji vode. Planovi su da se snabdevanje grada vodom preusmeri na izvorite Ivkove vodenice. Da bi to snabdevanje bilo kvalitetno i pouzdano potrebno je zavriti ovu kaptau. Zatita je neophodna jer u vreme visokih voda (u vreme otapanja snega i jakih kia) dolazi do plavljenja kaptae i zatitne zone. Regulacijom reke Niave u duini od oko 2 km du izvorita bila bi 66
izbegnuta ova pojava. Sela sa podru"ja Zabr'e su 100% snabdevena vodom iz JKP-a, za ostala sela, sem prigradskih naselja, trenutno ne postoji tehni"ka i ekonomska opravdanost za priklju"ak na gradski vodovod. Jo jedan ograni"avaju7i faktor preuzimanja obaveze vodosnabdevanja od strane vodovoda je to to je stanje seoskih vodovoda nije poznato. Za preradu otpadnih voda u gradu postoji sistem za pre"i7avanje otpadnih voda (PPOV) Bele. To je sistem aerisanih biolaguna, koji u recipijent ispusta vodu odgovaraju7eg kvaliteta. Gradski kanalizacioni sistem pokriva 98% gradskih doma7instava. Kao problem se javlja to to seoska doma7instva svoju kanalizaciju vode u septi"ke jame, a one su naj"e7e stare i zapuene. Veliki zaga'iva" je grani"ni prelaz koji bez predtretmana svu otpadnu vodu ispusta u reku Niavu. Trenutno su u toku radovi na priklju"ivanju zna"ajnih prigradskih naselja Lukavica, Bele i eljua na gradski kanalizacioni sistem. Ovrsti otpad se sakuplja vozilima-autosme7arima i odvozi na gradsku deponiju, udaljenu 3 km severoisto"no od grada. Prema zakonskim parametrima lokacija deponije je odgovaraju7a, ali nema nune prate7e objekte koji su uslov za o"uvanje ivotne sredine i dalje sanitarno ispravno odlaganje otpada. I ovde se javlja veliki problem u seoskim naseljima, jer nemaju organizovano odvoenje sme7a, pa se ono nekontrolisano baca i stvaraju se divlje deponije naj"e7e pored re"nih tokova. Dimitrovgrad nema dobro reenje za pijacu. Postoji jedna zelena i jedna kombinovana pijaca, koje nisu adekvatno pokrivene ni kanalizacionom mreom, ni vodovodnom mreom, a nema ni povrine pod krovom. U pravom smislu re"i pijaca ne postoji, pa zato bi trebalo na7i lokaciju i napraviti ure'enu pijacu. Od ukupno 43 naselja na teritoriji optine javnom rasvetom je pokriveno 33, dok u 10 naselja i 4 mahale ne postoji javna rasveta. Budu7e aktivnosti u pogledu javne rasvete na teritoriji optine predvi'aju: u gradu zamenu ivinih sijalica natrijumovim pod visokim pritiskom, u prigradskim naseljima izvriti dogradnju javne rasvete ivinim svetiljkama, u selima obi"ne volframove sijalice zameniti ivinim, a gde ne postoji rasveta izgraditi je ako postoji ekonomska opravdanost. Na teritoriji optine ne postoji sistem centralnog grejanja.
OPTINA BABUNICA
Privredni subjekti /26/: 1) Tigar je fabrika unutranjih guma, koja posluje u okviru AD Tigar iz Pirota. Glavni proizvod je unutranja automobilska guma. Fabrika zapoljava oko 250 radnika i kostantno unapre'uje svoju proizvodnju. 2) D Company je privatno preduze7e osnovano 1990. godine. Osnovna delatnost je metaloprera'iva"ka proizvodnja. Specijalizovano je za proizvodnju alata za gumarsku industriju. Preduze7e zapoljava oko 100 radnika. Partneri ovog veoma uspenog preduze7a su: Michelin, Tigar THM, Tigar tehni"ka guma, Tigar obu7a, MajerNema"ka, Vida- Bugarska, Rekord- Rakovica, Ruma guma- Ruma, Bokeljka- Kotor, Vulkan- Ni. 3) Beton steel - automatizovana fabrika za proizvodnju benhaton plo"a koja posluje u okviru preduze7a D Company. IMT Agromehanica ad Boljevac - fabrika za proizvodnju poljoprivradnih maina. Ova fabrika ima velike mogu7nosti za proirenje proizvodnog asortimana, a zapoljava oko 70 radnika. 4) Lisca doo - fabrika za proizvodnju lake konfekcije. Ve7inski vlasnik je iz Slovenije. Poslednjih godina smanjen je broj radnika ali je proizvela kadrove koji su pokrenuli sopstveni biznis u ovoj oblasti. 5) Patex Design doo - proizvodi donje rublje i upoljava oko 70 radnika. 6) Dami style doo - proizvodi donje rublje i upoljava oko 40 radnika. 67
7) Nova master doo - nekadanja Lunica, je hemijska industrija u vlasnitvu stranog investitora iz Bugarske. Obnovljena je proizvodnja sir7eta a u planu je uvo'enje novog proizvodnog programa za proizvodnju stre" folije. Danas u ovoj fabrici radi oko 20 radnika. 8) Eko Mleko - preduze7e za otkup,preradu mleka i proizvodnju mle"nih proizvoda. Preduze7e je osnovano 1998. godine. Proizvodni asortiman sa"injavaju: vurda, ka"kavalj, razne vrste sireva, jogurt, kiselo mleko i slatko mleko.Jedinstven proizvod ovog preduze7a je vurda. Svi ovi proizvodi uspeno se plasiraju na teritoriji nikog okruga. Ovo preduze7e zapoljava 12 radnika u neposrednoj proizvodnji. Preduze7e vezuje 300 doma7instava za proizvodnju i predaju mleka. Otkupom mleka pokriveno je vie od 60% teritorije optine. 9) DP Fabrika glinenih proizvoda - proizvodi opeku, crep i proizvode za gra'evinarstvo, od pe"ene gline. 10) Gra'evinsko preduze7e Jupiter - Izgradnja ad - bavi se pruanjem usluga u gra'evinarstvu. Zapoljava oko 100 radnika. 11) Jug - Inenjering doo - preduze7e za trgovinu na veliko i malo. 12) Proksima doo, Neimar i Radenkovi7 Ratko su tako'e firme koje se bave pruanjem usluga u gra'evinarstvu. 13) Drutvo za proizvodnju i trgovinu Littl Bell Forest doo - u Zvoncu, bavi se proizvodnjom rezane gra'e. U optini postoje i druga predezu7e ako to su: Komarica, Jole, Kupidon, D.M.D Fiore...
68
10. JABLANI KI OKRUG

GRAD LESKOVAC
Sisteme za sakupljanje i odvo'enje otpadnih voda, od naseljenih mesta u optini Leskovac imaju grad Leskovac, Grdelica, Vu"je i Predejane. Za naselje Vu"je izgra'en je i sistem za primarni tretman otpadnih voda, koji nije u funkciji. Kako je voda neophodni i nezaobilazni "inilac u tehnolokim procesima, otpadne vode koje tom prilikom nastaju isputaju se u kolektore ili vodotokove, bez obrade, u sadanjim uslovima /27/. Zna"ajni industrijski zaga'iva"i: 1. Kremikovci - Lemind - Fabrika za plastificiranje limova zna"ajan je potroa" i zaga'iva" gradskih kolektorskih voda. Izgradnjom fabrike, izgra'eno je i postrojenje za pre"i7avanje otpadnih voda, koje je posle izvesnog vremena onesposobljeno za rad. 2. Galpres preduze7e za obradu i galvansku zatitu metala. Preduze7e nema izgra'en sistem za pre"i7avanje galvanskih voda. 3. Rul preduze7e za proizvodnju rasvetnih tela. Ima instalirane zna"ajne kapacitete u oblasti galvanizacije. Nema sistem za pre"i7avanje otpadnih voda. 4. Livnica Leskovac. Zna"ajan potroa" vode, uglavnom za hla'enje. 5. Mainoteks preduze7e za proizvodnju procesne opreme i delova. Ima izgra'ene kapacitete za obradu metala mehani"kim kapacitetima. Nema postrojenje za pre"i7avanje zauljenih voda. 6. Tehnomaina preduze7e za proizvodnju rudarske opreme i pumpi. 7. Fateks Vu"je preduze7e za izradu opreme i obradu metala. Nema postrojenje za pre"i7avanje zauljenih voda. 8. Lemind Leskovac - Preduze7e za izradu poljoprivrednih maina. Ima razra'en postupak cementacije. Nema postrojenje za neutralizaciju voda. 9. D.O.O. Mesokombinat industrija za proizvodnju mesnih prera'evina. Ima zna"ajne kapacitete za preradu mesa. Ima postrojenje za pre"i7avanje otpadnih voda. 10. Reprocentar farma za tov svinja Turekovac. Nema postrojenje za obradu otpadnih voda. 11. Bip Leskovac pogon za punjenje piva. 12. Agroindustrijski kompleks (u severnoj industrijskoj zoni grada Leskovca): mlekara Leskovac, Umi Pek i Tomako. 13. Pore"je Vu"je prerada i konzervisanje vo7a i povr7a, destilerija. 14. Radan - Pe"enjevce, prenje kafe i kikirikija, proizvodnja za"ina i keksa. 15. Leteks tekstilna industrija. 16. Crvena Zvezda industrija za pranje vune i pripremu tekstilnih vlakana. Poseduje ure'aje za odvajanje masti iz otpadnih voda. 17. Srbijanka industrija trikotae i pletiva. 18. Resort industrija za proizvodnju netkanog tekstila. 19. Vu"je tekstilna industrija. 20. T.I.G. Grdelica tekstilna industrija. 21. Nevena industrija kozmetike i sapuna Ne poseduje sistem za pre"i7avanje otpadnih voda. 22. D.O.O. Fabrika boja Ne poseduje sistem za pre"i7avanje otpadnih voda. 23. F.H.I. Zdravlje farmaceutska hemijska industrija - Ne poseduje sistem za pre"i7avanje otpadnih voda. Materije koje se koriste u procesu proizvodnje spadaju u grupu opasnih i tetnih materija. 24. D.O.O. Agrocentar hem, pogon za pakovanje pesticida Ne poseduje sistem za 69
pre"i7avanje otpadnih voda. 25. D.C.P. Hemigal - Proizvodnja kozmeti"kih preparata. 26. Jugekspres autotransportno preduze7e Ne poseduje postrojenje za pre"i7avanje otpadnih voda. 27. Benzinske pumpe Priklju"ene na gradski kolektor, ve7ina nema separatore za odvajanje taloga, masti i ulja. 28. Auto servisi - Otpadne vode od pranja vozila i odravanja platoa isputaju u gradski kolektor, kori7ena ulja uglavnom ne recikliraju. 29. Radionice za bojenje i hemijsko "i7enje - Otpadne vode isputaju u gradski kolektor. Ono to karakterie sve instalirane pogone iz kojih nastaju otpadne vode je da se one bez pre"i7avanja isputaju, a da samo mali broj njih kontrolie kvalitet otpadnih voda. Na osnovu rezultata analiza koje je radio Zavod za zatitu zdravlja iz Leskovca, nije na'eno odstupanje kvaliteta ovih voda od odredbi predvi'enih Pravilnikom za gradsku kanalizaciju. Sakupljanje i odvo'enje otpadnih voda delimi"no reeno je u gradu Leskovcu, Vu"ju, Grdelici i Predejanu. Otpadne vode Leskovca, sistemom kolektora odvode se u reku Veternicu, Vu"ja u Vu"janku, dok Grdelica i Predejane isputaju otpadne vode u Junu Moravu. F.H.I. Zdravlje - Tokom tehnolokog procesa nastaju otpadne materije iz pogona proizvodnje lekova, pogona ekstrakcije i bazne proizvodnje kao najzna"ajnije. Treba pomenuti da se ove materije nalaze na vrhu rang liste po toksi"nosti. Kremikovci-Lemind FPL - Kao rezultat procesa nastaju mineralna ulja, kiseline, baze i hrom. Sve ove materije pripadaju grupi opasnih i tetnih materija. Galpres - Ispirne vode i galvanski koncentrati, sa verovatno7om pojave cijanida predstavljaju veliki problem po kolektor i izvorite za vodosnabdevanje. Otpadne vode sadre opasne i tetne materije. Rul - Sadri istu vrstu otpadnih voda kao i Galpres. D.O. Agrocentar Hem - Pesticidi spadaju u grupu opasnih i tetnih kancerogenih materija sa teratogenim i mutagenim dejstvom. Nevena, fabrika za proizvodnju kozmetike, sapuna i boja - U procesu proizvodnje koristi organske rastvara"e, organske smole, kiseline, baze , alkohole itd., koje spadaju u grupu opasnih i tetnih materija. Jugekspres - Otpadne vode sadre mineralna ulja, suspendovane i sedimentne materije. Sa oko 200 ,,divljih deponija, koliko ih ima u gradu, okolini i u vie od stotinu naselja, Leskovac je rekorder u Republici. Nita poslednjih godina nije tako opasno zapretilo ,,prestonici rotilja i derta kao ,,divlje deponije, koje su, posebno u letnjim mesecima, velika opasnost. Jedne nestaju, druge se stvaraju i to traje decenijama. Nisu vredele ni opomene, ni kazne, ni organizovane akcije, pa "ak ni video kamere postavljene na pojedinim deponijama kako bi se razotkrilo ko i kada doprema otpad. Sve dobre namere ,,pale su u vodu pred uobi"ajenom praksom mnogih porodica koje sme7e iz svojih domova bacaju ,,gde im padne na pamet. Grad Leskovac sa okolnim optinama (Lebane, Medve'a, Vlasotince, Crna Trava i Vladi"in Han) je prvi imao hrabrosti da po"ne sa prakti"nom primenom Nacionalne strategije upravljanja otpadom tako to je inicirao potpisivanje prvog me'uoptinskog sporazuma koji je bio uvod u formiranje prvog regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji. eljkovac je prva regionalna sanitarna deponija u Republici Srbiji koja je izgra'ena i putena u rad a nalazi se na teritoriji grada Leskovca. U romskoj mahali Podvrce, ta"nije u Qermanovi7evoj ulici u Leskovcu, divlja deponija neprekidno traje decenijama. Nita bolje nije ni sa divljom deponijom u naselju Slavka Zlatanovi7a, koja ivi godinama i pokriva "esto vie od polovine kolovoza. U istom naselju ima jo deponija. Zbog velike brige da ne izbije neka zaraza, kao naprimer utica, to je redovna pojava me'u otpornim i jakim gra'anima pored deponija, lokalna samouprava se zalagala i zalae za spre"avanje stvaranja divljih deponija. Potrebno je da se zemljite na kom se nalaze deponije 70
preuredi i pretvori u korisni prostor ili objekat. Time bi se promenio izgled i slika okoline a neki bi skinuli daske i razne pregrade sa prozora. Niko se ne bi vie plaio velikih dnevnih temperatura ili da 7e probuiti gumu na automobilu. Deca i ene ili bi slobodno ulicom i niko ne bi morao da ih "eka, a i deci bi se uskratilo zadovoljstvo da se igraju sa raznim kesama, papirima, kantama i drugom zanimljivom trgova"kom robom koja zavrava na ovoj deponiji. I time izazivaju strepnju roditelja da se ne zaraze. Divljih deponija ima bukvalno na svakom 7oku, a ne zna se da li je prljaviji grad ili selo. Sve ne"isto7e upija zemlja a mi pijemo vodu iz podzemnih bunara. Jedemo povr7e sa njiva pored kojih su deponije. A reke, to je ve7 posebna pri"a. Leskova"ka sela su tek nedavno dobila kontejnere i uslugu odvoenja sme7a. Me'utim, stare navike se teko menjaju pa i dalje nemilosrdno bacaju sme7e u reke i potoke a omote od pesticida deponuju u susednu njivu. Svako selo ima jednu ili vie deponija. Lake im je da bace u njivu nego u kontejner. Na"elnik gradske Uprave za inspekcijske poslove, kae da kanjavanje nije imalo svrhu jer su dosadanje kazne za prljanje grada bile su od 250 dinara do dve hiljade dinara. Tako'e postoje i problemi kod "i7enja javnih povrina: neadekvatan obim i intenzitet na nivou godinjeg odravanja, zastarelost sredstava za rad (uglavnom manuelni rad) i nedovoljan broj i neadekvatan kvalitet urbane opreme koja prati ovu oblast. Otpad na divljim deponijama ima sve predispozicije za pojavu zaraznih bolesti, dolazi do zaga'enja atmosfere, zemljita i podzemnih voda i smanjenja i ugroavanja plodnog, obradivog zemljita. Sanacija i rekultivacija divljih deponija komunalnog "vrstog otpada je jedan od najviih prioriteta grada Leskovca. Tako'e se planira i realizacija programa obavezne edukacije stanovnitva o otpadu (posebno opasnom), na"inu postupanja i obavezi razvrstavanja otpada na mestu nastanka i uspostavljanje jasno definisanog sistema kaznenih mera za generatore otpada u slu"aju neadekvatnog postupanja. Opasan otpad - Do industrijske revolucije najve7i deo otpada je bio razgradiv, razvojem sinteza raznih jedinjenja naglo se pove7ala postojanost otpadnih materija u uslovima koji vladaju u ivotnoj sredini. Mnoga od ovih jedinjenja godinama su prisutna u prirodnim resursima i direktnim unoenjem ili preko lanca ishrane ulaze u "ovekov organizam. Opasan otpad predstavljaju sve one materije koje se stvaraju i osloba'aju u proizvodnji i potronji, a imaju karakteristike zapaljivih, eksplozivnih, korozivnih, reaktivnih i toksi"nih supstanci i mogu ugroziti zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Opasni otpaci nastaju u prera'iva"kim delatnostima, zdravstvu, uslunim delatnostima, doma7instvima. Opasan otpad moe biti otrovan, reaktivan, korozivan ili radioaktivan. Kategorije i na"in klasifikovanja - Primarni kriterijum koji odre'uje zna"aj otpadne hemikalije, za zdravlje i ivotnu sredinu je podatak o njenom javljanju na industrijskim i komunalnim otpadima. Dva sekundarna kriterijuma, od podjednakog zna"aja su: Mogu7nost hemikalije da se na'e i transportuje u prirodi i Mogu7nost hemikalije da dovede do zdravstvenih poreme7aja. Opasne otpadne materije se klasifikuju prema: mestu nastajanja, materijama koje sadre i opasnim karakteristikama. Prema mestu nastajanja, razlikuju se slede7i tipovi otpada: Otpaci iz bolnica, medicinskih centara i klinika, Otpaci iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda, Otpaci koji se sastoje od farmaceutskih proizvoda, Otpaci iz proizvodnje i kori7enja hemikalija za zatitu uma, Otpaci iz proizvodnje i kori7enja organskih rastvara"a, Otpaci iz termi"kih procesa koji sadre cijanide, Otpaci iz procesa rafinerije, destilacije i svakog drugog piroliti"kog tretmana, 71
Otpaci iz proizvodnje i kori7enja boja, lakova i voskova, Otpadne hemijske materije nastale u istraiva"kim i razvojnim aktivnostima koje nisu identifikovane ili su nove i "iji efekti na "oveka i okolinu nisu poznati, Otpaci sa eksplozivnim osobinama, Otpaci nastali pri povrinskom tretmanu metala ili plastike i Otpaci iz prerade industrijskog otpada.
Definisano je da se opasni otpaci skupljaju u privremena skladita, klasifikuju i odlau u posebno ure'eni prostor skladite, u kome se vri obrada i kona"no odlaganje opasnog otpada. Na teritoriji Srbije jo uvek nije izgra'eno skladite za ove materije. U procesima skladitenja treba obratiti posebnu panju i na kompatibilnost opasnih materija. Ovo iz razloga to postoje opasne materije koje, kada se na'u jedna pored druge, predstavljaju daleko ve7u opasnost, nego to predstavlja svaka pojedina"no. Upravljanje opasnim otpadom zasniva se na slede7oj hijerarhiji prioriteta: eliminisanje otpada, smanjenje koli"ine koja nastaje u toku industrijskog procesa, reciklaa, ponovna upotreba i obnavljanje materijala i energije, prerada i odlaganje inertnog ostatka na sanitarno odlagalite. Najbolji na"in postupanja sa opasnim otpadom je jednostavno svo'enje njegove koli"ine na minimalnu mogu7u vrednost. Pod ovim se podrazumeva smanjenje otpada na izvoru nastanka, reciklau i njegovu preradu, da bi se preveo u bezopasan otpadni materijal. Cilj bi bio sprovesti akciju, pre u"injenog zaga'enja (preventiva). Kada do zaga'enja do'e, treba utvrditi identifikaciju supstanci (opasnog otpada) koji zaga'uju ivotnu sredinu (zemlju, vodu, vazduh) i identifikaciju rasprostiranja zaga'uju7e materije u svim segmentima ivotne sredine. Mora se uspostaviti sistem kontrole stvaranja opasnog otpada. Identifikacija opasnih supstanci - Da bi se rizikom od nastanka, deponovanja, reciklae ili insineracije otpada moglo upravljati, o svakoj opasnoj hemijskoj supstanci moraju se sakupiti slede7i podaci: 1. Identifikacija hemikalije (hemijski naziv, sinonim, molekulska formula i strukturna formula.). 2. Fizi"ke i hemijske karakteristike (molekulska teina, fizi"ko stanje: boja, oblik, miris, ta"ka klju"anja, rastvorljivost u vodi i organskim rastvara"ima), gustina, viskoznost, povrinski napon, napon pare i isparljivost. 3. Proizvodnja / potronja (koli"ine koje se stvaraju dn, godina) i mogu7a upotreba. 4. Ponaanje u prirodi /ekspozicija (mogu7nost da se hemikalija oslobodi sa deponije: rastvorljivost u vodi, isparljivost, stvaranje lebde7ih "estica, adsorpcija /desorpcija, bioloka akumulacija (metabolizam), stabilnost (hemijska transformacija, bioloka transformacija), izmerene vrednosti (podzemne vode, povrinske vode, voda za pi7e, vazduh, zemlja, hrana) i ekspozicija ljudi i ivotne sredine (mogu7i putevi unoenja, prose"no dnevno unoenje, ekspozicija na poslu, prisustvo u organizmu). 5. Zdravstveni efekti (efekti na ljude (akutni efekti, hroni"ni efekti, kancerogenost, efekti na razvoj) i efekti na ostalim ivotinjama (akutni efekti, hroni"ni efekti, kancerogenost, efekti na razvoj)). 6. Efekti vie hemijskih supstanci. 72
7. Standardi, preporu"ene grani"ne koncentracije (vazduh i voda). Relevantni podaci o koli"ini opasnog otpada koji se generie u toku godine u optini Leskovac ne postoje. Priblina koli"ina se moe izra"unati koriste7i podatke Ministarstva za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine za 2001.godinu da je u Jablani"kom okrugu registrovano generisanje 1769 tona opasnog otpada i da prema statisti"kim podacima industrija optine Leskovac u"estvuje sa oko 75% u ukupnoj industrijskoj proizvodnji Jablani"kog okruga (ra"unato na nacionalni dohodak). Iz ovih podataka proizilazi da se u optini Leskovac generie oko 1326 tona opasnog otpada godinje. Prema podacima o kori7enju sirovina koja imaju svojstva opasnih materija, karakteristikama delatnosti i izvetajima preduze7a sa"injena je slede7a lista proizvo'a"a opasnog otpada: 1. Zdravlje Aktavis farmaceutska industrija - prema podacima publikovanim od strane preduze7a ova industrija poseduje oko 100 tona opasnog otpada. 2. Nevena fabrika boja - ostatke boja i rastvara"a prikuplja i povremeno spaljuje. 3. DP Jugekspres saobra7ajno preduze7e - pri obavljanju delatnosti nastaju ve7e koli"ine kori7enih motornih ulja, mulj, masti i ulja od pranja vozila. 4. Rul metalna industrija - vri galvansku zatitu metala, te"ni opasni otpad isputa u gradski kanalizacioni sistem, prema podacima Ministarstva ivotne sredine poseduje 2,5 tone cijanidnog mulja. 5. Galpres metalna industrija - vri galvansku zatitu metala, te"ni opasni otpad isputa u gradski kanalizacioni sistem. 6. NIS Jugopetrol P.O. Leskovac - u obavljanju delatnosti generie se opasni mulj iz rezervoara. 7. Zdravstveni centar Leskovac - u obavljanju delatnosti generie biohazardni otpad. 8. Proleter metalna industrija - poseduje oko 13 tona cijanidnih soli, ranije kori7enih za cementaciju materijala. 9. AD Graditelj fabrika stanova - separacijom ljunka stvara se mulj za koji se smatra da je u prethodnom periodu izazvao akcident zaga'enje podzemnih voda bunara JKP Vodovod i 10. Preduze7a koja imaju plantae vo7a i vinograda (Pore"je, Navip) - pri zatiti bilja pesticidima zaostaju velike koli"ine ambalae u kojoj su bile skladitene ove opasne materije. Osim industrijskih pogona, kao izvori opasnog otpada u poslednjoj deceniji, pojavila su se i manja preduze7a i zanatske radnje koje se bave delatnostima: povrinske zatite metala, registrovano je "etiri objekta, pakovanja pesticida, registrovan u dva pogona i privatne zdravstvene ustanove. Na"in postupanja sa opasnim otpadom u optini zavisi od vrste otpada i proizvo'a"a otpada. Te"ni opasni otpad se uglavnom isputa u gradski kanalizacioni sistem. Ne vodi se evidencija o koli"inama opasnog otpada. Razdvajanje "vrstog inertnog i opasnog otpada vre samo pojedini proizvo'a"i otpada. Opasni otpad koji se izdvoji skladiti se na privremenim odlagalitima, u krugu preduze7a, u plasti"nim ili metalnim buradima ili u plasti"nim vre7ama, "esto izloenim atmosferskim uticajima. Moe se zaklju"iti da je produkcija opasnog otpada u periodu nakon 2000.godine znatno smanjena, ali kod pojedinih preduze7a jo uvek ima velikih koli"ina opasnog otpada zaostalog iz ranijeg perioda. Medicinski otpad - Prema jednoj od naj"e7e kori7enih definicija, prema teoriji, pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo i predstavlja meavinu klasi"nog komunalnog otpada, infektivnog materijala, patolokog i laboratorijskog otpada, ambalae, lekova i drugog hemijskog otpada. Pojava AIDS a i drugih tekih zaraznih oboljenja naglo je skrenula panju na ovu vrstu 73
otpada.
Medicinski otpad se moe podeliti na bezopasni (inertni) i opasni u koji spada i biohazardni otpad. U biohazardni otpad spadaju infektivni i patoloki otpad. Prema definicijama Agencije za zatitu ivotne sredine (EPA) Sjedinjenih Ameri"kih Drava u biohazardni otpad spadaju slede7e vrste medicinskog otpada: pribor za zasejavanje i kultivaciju, krv, krvni derivati i produkti krvi, igle, pricevi, pipete, epruvete i laboratorijsko staklo, otpad iz infektivnih odeljenja i karantina, ljudska tkiva i organi koji sadre patogene mikroorganizme, otpad koji nastaje pri hemodijalizi i tranzfuziji krvi, otpad iz proizvodnje vakcine i seruma i tkiva, organi i laboratorijske ivotinje kori7eni za eksperimente sa patogenim mikroorganizmima. Biohazardni otpad "ini oko 15% ukupnog medicinskog otpada. Procenjuje se da 7e sa porastom standarda u drutvu i prose"ne starosti stanovnitva rasti i koli"ina stvorenog biohazardnog otpada. Osim u zdravstvenim ustanovama, biohazardni otpad nastaje u veterinarskim stanicama i ambulantama, klanicama, farmama i mini farmama. Posebna kategorija otpada, a koji se ne sme zanemariti je farmaceutski otpad. Pod ovim otpadom se podrazumeva otpad koji nastaje u proizvodnji i prometu lekova, pomo7nih, lekovitih i medicinskih sredstva. Lekovima se smatraju preparati utvr'enog kvalitativnog i kvantitativnog sastava koji su proizvedeni industrijski ili laboratorijski. Pomo7na lekovita i medicinska sredstva smatraju se proizvodi i supstance biljnog, ivotinjskog, mineralnog i sinteti"kog porekla, koji pomau, odnosno omogu7avaju dejstvo lekova ili drugih terapeutskih postupaka i sredstava blagog dejstva. Medicinskim sredstvima smatraju se zavojni materijali i sredstva za ivenje rana i spre"avanje krvarenja, stomatoloki materijali, medicinski pribor za jednokratnu upotrebu. Lekovi kojima je istekao rok trajanja i nisu za upotrebu, a koji se nalaze u zdravstvenim ustanovama, dopremaju se u apoteku, odakle se vra7aju proizvo'a"u, na njihovo uskladitenje ili unitavanje. Sudbina onih lekova koji se nalaze u doma7instvima, nije poznata. Pretpostavlja se da se lekovi odlau u kontejnere, bez kontrole. Katastar privrednih subjekata na teritoriji optine Leskovac koji poseduju opasne materije. 1. D.O.O. Ulpin-Leneks 2. Mlekara Leskovac 3. Nevena 4. Leteks 5. Jugekspres 6. Rul 7. D.O.O. Agrocentar-Hem 8. N.I.S. Jugopetrol 9. J.K.P. Vodovod 10. Zdravstveni centar-Leskovac 11. J.P. Elektrodistribucija-Leskovac 12. P.U.T.P. Novigal 13. J.K.P. Toplana-Leskovac 14. D.C.P. Hemigal 15. IGM Mladost 16. Zavod za zatitu zdravlja 17. Preduze7e za puteve-Vranje, ogranak Leskovac 74
18. Galpres 19. Lemind-Proleter 20. FPL 21. F.H.I. Zdravlje 22. Polimermer 23. A.D. Mesokombinat-Turekovac 24. Pore"je-Vu"je 25. TIG-Grdelica Na osnovu baze podataka postoje7eg stanja opasnih materija treba nastaviti i upotpunjavati ga sa novim podacima. Emisija je isputanje gasova, para, aerosola i drugih zaga'uju7ih materija u vazduh iz izvora zaga'ivanja. Postoji veliki broj izvora zaga'ivanja vazduha: loita u doma7instvima, kotlarnice i toplane, proizvodna postrojenja, motorna vozila, prirodne pojave. Glavni izvori zaga'uju7ih materija u optini Leskovac su: loita na fosilna goriva i motorna vozila. Ve7ina ve7ih loita na "vrsta i te"na goriva (toplane i kotlarnice) smeteno je u gradu Leskovcu - oko 83%. Lokacija ovih loita u odnosu na pravac dominantnih vetrova je nepovoljna vetrovi duvaju od emitera ka stambenim zonama grada. Gradske toplane i ve7ina kotlarnica koje zagrevaju poslovne zgrade locirane su u samom gradskom jezgru. Najve7u potronju goriva od loita na "vrsto gorivo imaju toplana Leteks (oko 120 tona/dan uglja) i toplana Crvena Zvezda (u sastavu JKP Toplana oko 90 tona/dan uglja), a od loita na te"na goriva toplana Zdravlje (oko 30 tona/dan mazuta) i toplana Dubo"ica (u sastavu JKP Toplana oko 12 tona/dan mazuta). Ve7ina loita nema nikakve ure'aje za pre"i7avanje dimnih gasova. Ugalj koji se koristi za loenje je loeg kvaliteta, ne odgovara tipu goriva za koje su projektovana loita, kako po toplotnoj mo7i tako i po granulaciji i "isto7i, uglavnom se koristi onaj ugalj koji je najeftiniji na tritu. Kori7enje ovakvog goriva dovodi do pove7ane emisije "estica u vazduhu, ote7uju se loita, a "esto dolazi i do samopaljenja skladitenog uglja "ije gaenje traje i po vie dana. Proces privatizacije doveo je do prestanka rada ve7eg broja kotlarnica industrijskih pogona, to se odrazilo na u"e7e pojedinih zaga'uju7ih materija u vazduhu grada. Postrojenja za proizvodnju emituju i tetne materije iz tehnolokih procesa (topljenje metala, proizvodnja i kori7enje raznih rastvara"a, prerada drveta i dr.) ali su ove emisije, osim emisija iz pogona za preradu drveta, u proteklom periodu, bile manjeg intenziteta i nisu dovodile do prekora"enja grani"ne vrednosti imisije (G.V.I.). Pogoni za preradu drveta su emisijom "vrstih "estica (piljevine) u proteklom periodu vie puta dovodili do zaga'enja vazduha i zemljita u neposrednoj okolini. U Leskovcu je prema zadnjem popisu registrovano 21135 stambenih jedinica, od toga samo 3 200 je priklju"eno na centralni toplovodni sistem, u preostalim stambenim jedinicama za zagrevanje se koriste drvo, ugalj i elektri"na energija. Broj stambenih jedinica (ku7e, stanovi) u kojima se koristi "vrsto i te"no gorivo za zagrevanje nije utvr'en, on svakako varira u zavisnosti od cene elektri"ne energije, a stalni rast cena ove energije doveo je do situacije da se elektri"na energija uglavnom koristi kao alternativni izvor toplote. Loita u doma7instvima su zbog svog broja, poloaja i visine dimnjaka i "este pojave nepotpunog sagorevanja goriva u loitu veoma zna"ajni zaga'iva"i vazduha u zimskom periodu, to pokazuje i trend porasta koncentracija "a'i u zimskom periodu i pored prestanka rada ve7ine industrijskih kotlarnica. Saobra7aj je jedan od glavnih uzroka zaga'ivanja vazduha u Leskovcu. Motorna vozila emituju "itav spektar zaga'uju7ih materija u vazduhu: ugljen monoksid, ugljen dioksid, azotne okside, "a' (prakaste materije), teke metale (olovo i kadmijum), niz organskih jedinjenja od kojih je ve7ina veoma otrovna (kancerogena, mutagena, neurotoksi"na). Smatra se da vozila uzrokuju najmanje 60% ugljen monoksida prisutnog u gradskim sredinama, 40% prisutnog azot dioksida, a glavni su uzro"nici prisustva olova u vazduhu urbane sredine. 75
Vrsta i koli"ina emitovanih materija zavise od vrste motora (dizel, benzinski) i reima rada motora. Benzinski motori su glavni izvori ugljen monoksida i olova, a dizel motori "estica ugljenika i nekih ugljovodonika. Benzinski motor vozila koji stoji, emituje najvie ugljen monoksida i ugljovodonika, pri ubrzanju vozila najvie se emituju azotni oksidi, a kod usporavanja ugljovodonici i ugljen monoksid. Najmanje tetnih materija motor emituje pri kretanju vozila stalnom brzinom. Kroz Leskovac prolazi magistralni put M 9, Pirot Pritina, i vie regionalnih puteva, orijentacija ovih saobra7ajnica je uglavnom u pravcu istok zapad to je u odnosu na opisanu ruu vetrova nepovoljno za provetravanje grada. Sistematsko odre'ivanje frekvencije i strukture vozila kroz grad nije vreno u proteklih deset godina, ali prema okvirnoj proceni oko 25 30% saobra7aja kroz grad "ine vozila u tranzitu. Ulice u centru grada u kojima se odvija ve7i deo saobra7aja su uske, dolazi do "estih zastoja usporavanja i ubrzavanja pri kretanju vozila to stvara uslove za pove7anu emisiju tetnih materija. Od zaga'uju7ih materija koje su karakteristi"ne za sagledavanje uticaja saobra7aja na kvalitet vazduha (ugljenmonoksid, azotdioksid, formaldehid, olovo i ukupni ugljovodonici) u Leskovcu se prate koncentracije azotdioksida i olova. Azotdioksid je prisutan u vazduhu grada, prose"ne vrednosti su ve7e u zimskom periodu u odnosu na letnji. Ako se uzme u obzir "injenica da su glavni izvori prisustva azotdioksida u vazduhu urbane sredine sagorevanje goriva u loitima (oko 48%) i motorna vozila, i da u letnjem periodu u gradu vrlo mali broj loita funkcionie (obzirom da industrija skoro ne funkcionie) moe se re7i da azotdioksid u vazduhu u letnjem periodu uglavnom poti"e iz motora vozila. Iz grafi"kog prikaza sadraja azotdioksida vidi se da je ovako definisano u"e7e vozila u zaga'ivanju vazduha grada vrlo zna"ajno. Olovo je tako'e prisutno u vazduhu grada, prose"ne vrednosti su ispod G.V.I., ali su registrovani dani za sadrajem olova iznad G.V.I. Katastar emisije koji bi obuhvatio emisije iz loita, motora vozila i proizvodnih procesa jo nije ura'en i izrada ovog katastra je jedan od zadataka u sagledavanju postoje7eg stanja i preduzimanje mera za poboljanje kvaliteta vazduha. Pod imisijom se podrazumeva sadraj gasova, para, aerosola i drugih zaga'uju7ih materija u vazduhu na odre'enom mestu i u odre'eno vreme, ona pokazuje kvalitet vazduha odre'enog podru"ja. Ispitivanja zaga'enosti vazduha u Leskovcu prvi put su vrena u periodu od 01.02.1975.godine do 31.01.1976.godine. Odre'ivane su talone materije na 12 mernih mesta, i sumpor dioksid i "a' na est mernih mesta u gradu. Merenja su pokazala da vazduh u gradu sadri sumpor dioksid i "a' iznad grani"nih vrednosti imisije (G.V.I.). Ovi podaci su posluili kao osnova za gaenje pojedinih kotlarnica stambenih zgrada u centru grada i priklju"enje zgrada na centralnu toplovodnu mreu. Nakon ovih jednogodinjih ispitivanja nastao je prekid sve do 1994. godine kada se ponovo otpo"elo sa kontinualnim pra7enjem kvaliteta vazduha u Leskovcu. U po"etku su odre'ivani sumpor dioksid i "a' na 7 mernih mesta i ukupne talone materije na 14 mernih mesta. Kasnije je iz finansijskih razloga broj mernih mesta smanjivan, tako da se sada sumpor dioksid i ukupne talone materije odre'uju na 4 merna mesta, a "a' na 5 mernih mesta. Zadnjih godina proiren je broj parametra zaga'enosti vazduha koji se odre'uju, ispituju se teki metali u talonim materijama i suspendovanim "esticama i sadraj azot dioksida na dva merna mesta. Kontinualnim merenjima obuhva7ena je samo teritorija grada Leskovca, na kojoj je lociran najve7i broj zaga'iva"a vazduha. Sumpor dioksid je bezbojan, zaguljiv gas, obavezan je "inilac zaga'enosti vazduha u urbanim sredinama gde nastaje prvenstveno sagorevanjem fosilnih goriva, a nastaje i kao produkt nekih tehnolokih procesa. U malim koncentracijama sumpor dioksid izaziva nadraaj sluzokoe gornjih disajnih puteva, a u ve7im koncentracijama moe da oteti "ulo mirisa, gle' zuba, da izazove upale sluznica disajnih organa i eluca i izumiranje dostupnih sluznica. Velike koncentracije sumpor dioksida mogu izazvati trenutnu smrt. Naro"ito tetno deluje na disajne organe osoba sa akutnim i hroni"nim respiratornim bolestima i dovodi do pove7anog broja 76
oboljenja respiratornih organa kod dece. Kao granica do pojave simptoma tetnog dejstva sumpor dioksida uzima se koncentracija od 380 g/m3, a propisana G.V.I. iznosi 150 g/m3. Sumpor dioksid tetno deluje i na biljke ometa fotosintezu razgradnjom hlorofila, a tetno deluje i na zemljite, vode, objekte promenom kiselosti, korozijom i razaranjem. Prose"ne godinje koncentracije su u prvih pet godina ispitivanja imale uzlazni trend, ovo stalno pove7anje koncentracija sumpor dioksida je trajalo zaklju"no sa 1998. godinom. U 1998.godini prose"na godinja koncentracija sumpor dioksida je iznosila 124,5 g/m3 (2,5 puta vie od G.V.I.), od 1999. godine sadraj sumpor dioksida u vazduhu je stalno opadao do prose"nih vrednosti od 5 odnosno 8 g/m3. Broj dana sa koncentracijom sumpor dioksida iznad G.V.I. tako'e je rastao do 1998. godine kada je dostigao maksimum, od 1999.godine po"elo je smanjivanje, a od 2001.godine nije bilo ni jednog dana sa koncentracijama sumpor dioksida iznad G.V.I. Maksimalne koncentracije sumpor dioksida beleene su u severnoj industrijskoj zoni grada na mernom mestu kod tekstilne fabrike Leteks. Na ovom mernom mestu bilo je i najvie dana sa sadrajem sumpor dioksida iznad G.V.I., od 2001.godine koncentracije sumpor dioksida na ovoj lokaciji su znatno ispod G.V.I. Koncentracije sumpor dioksida su do 2001.godine bile ve7e u letnjem periodu, a u zadnje tri analizirane godine sadraj sumpor dioksida je ve7i u zimskom periodu. Ovakav trend sadraja sumpor dioksida u vazduhu grada moe se objasniti kolapsom industrijskih pogona u Leskovcu a pre svega prestankom rada tekstilne industrije, u poslednje "etiri godine jedan deo industrijskih pogona je potpuno prestao za radom a manji deo radi samo povremeno sa minimumom kapaciteta. Indeks rasta industrijske proizvodnje u proteklom desetogodinjem periodu prikazan je tabelarno, indeks rasta industrijske proizvodnje za period 1993/2003 iznosi 58%. Oa' "ine veoma sitne "estice veli"ine oko 5, koje u obliku aerosola lebde u vazduhu a nastaju sagorevanjem fosilnih goriva i procesima prerade fosilnih goriva. Krupnije "estice se zadravaju u gornjim delovima disajnih organa, a finije prodiru do plu7a. Dejstvo na organe za disanje zavisi od brzine i dubine disanja, "estice koje se sadre u gornjim delovima respiratornih organa izbacuju se kaljanjem, kijanjem, a one koje dospeju dublje bivaju fagocitovane pa se limfnim putem transportuju do limfnih lezda. Oestice "a'i nadrauju sluznicu disajnih organa, i pri produenoj izloenosti dovode do bujanja vezivnog tkiva i fibroze plu7a. Osim toga na "esticama se nakupljaju bakterije i druge otrovne materije, "estice sadre u sebi i katranske materije koje imaju kancerogeno dejstvo. Merna mesta za "a' su, kao i za sumpor-dioksid, raspore'ena po zonalno-funkcionalnoj mrei. Od sedam mernih mesta na kojima se zapo"elo sa kontinualnim ispitivanjem vazduha 1994. godine broj mernih mesta je od 1999. godine smanjen na "etiri, a od 2001. godine uvedeno je jo jedno merno mesto za "a' u centru grada, pored veoma optere7ene saobra7ajnice. Prose"ne godinje koncentracije "a'i u proteklom desetogodinjem periodu imaju uzlazni trend, ali su jo uvek ispod G.V.I. U toku godine registruju se dani sa koncentracijama "a'i iznad G.V.I., u grejnoj sezoni, broj ovih dana je u porastu i na mernim mestima u centru grada (hotel Dubo"ica i Tehnoloki fakultet) prelazi preporu"enu granicu Svetske zdravstvene organizacije od 10% dana u godini sa koncentracijama iznad G.V.I. Broj dana iznad G.V.I. dostie i vrednosti od 27,6% u toku godine. Sadraj "a'i je ve7i u zimskom periodu i u poslednje tri godine se pove7ava, dok koncentracije "a'i u letnjem periodu stagniraju, odnosno blago opadaju. Maksimalne koncentracije "a'i su registrovane na mernim mestima u centru grada, pored optere7enih saobra7ajnica i kotlarnica koje zagrevaju stambene i poslovne zgrade, ve7e su u zimskom u odnosu na letnji period, od 2001. godine imaju uzlazni trend. Iz grafikona se vidi da prose"ne godinje koncentracije "a'i u periodu 1994. 2000. godine imaju silazni trend, a od 2001. godine po"inje nagli rast. Ovakav trend koncentracije "a'i moe se objasniti orijentacijom doma7instva na grejanje elektri"nom energijom u periodu kada je ona bila jeftin na"in grejanja, a zatim prelaskom na "vrsta goriva kada su po"ela stalna pove7anja cena elektri"ne energije, i sve ve7im optere7enjem vozilima saobra7ajnica u centru grada. 77
Ukupne talone materije (aerosediment) "ine "estice razli"ite veli"ine organskog i neorganskog porekla. Poti"u uglavnom od deli7a "vrstih goriva, pepela, praine i drugih materija. Delovanje aerosedimenta na ljudski organizam zavisi od vie faktora: veli"ine i oblika, hemijskog sastava, duine i intenziteta delovanja, otpornosti pojedinih tkiva i organizma u celini. I talone materije, sli"no "esticama "a'i, deluju na organe za disanje, kou, sluzokou nosa i o"i. Merna mesta za talone materije su smetena pored optere7enih saobra7ajnica i u severnoj industrijskoj zoni. Broj mernih mesta je od "etrnaest (1994. godina) smanjen na "etiri. Osim ukupnih talonih materija odre'uju se i hemizam padavina i teki metali. Viegodinji prose"ni sadraj ukupnih talonih materija aerosedimenta u vazduhu grada je visok iznosi 291,36 mg/m2/dan. Vazduh se smatra "istim ako talone materije ne prelaze 100 mg/m2/dan. Naselja se, prema ovim preporukama, dele po sadraju talonih materija u vazduhu na: slabo zaga'ena, do 200 mg/m2/dan, srednje zaga'ena, do 300 mg/m2/dan, znatno zaga'ena, do 500 mg/m2/dan, jako zaga'ena, do 700 mg/m2/dan i ogromno zaga'ena, vie od 700 mg/m2/dan. U proteklom desetogodinjem periodu sadraj aerosedimenta je u samo tri ispitivane godine bio ispod G.V.I. Prose"na vrednost aerosedimenta je 1999. godine dostigla maksimum od 708.1 mg/m2/dan (G.V.I. za srednju vrednost aerosedimenta iznosi 200 mg/m2/dan), kada su bombardovani objekti u gradu i neposrednoj okolini. Nakon 1999. godine vrednosti aerosedimenta opadaju, tako da su u poslednje dve godine bile ispod G.V.I. Mese"ni maksimumi aerosedimenta iznose 2082 i 1862 mg/m2/dan i registrovani su 1998. i 1999. godine. Smanjenje ukupnih talonih materija je donekle posledica poboljane higijene u gradu, ali je sigurno ve7i uticaj koli"ine padavina u ovom periodu. Azotni oksidi - Nastaju sagorevanjem goriva u loitima i motorima vozila, i pri raznim procesima proizvodnje (proizvodnja azotne kiseline i 'ubriva, cinkovanje i drugi hemijski procesi), tei su od vazduha, boja im varira od u7kaste do mrko-sme'e. Postoji vie azotnih oksida koji su nestabilni i u vazduhu oksidiu do azot dioksida, koji se naj"e7e sre7e kao parametar zaga'enosti vazduha. Azotni oksidi imaju izraeno iritativno dejstvo na sluzokoe disajnih puteva pogoduju pojavi astme, uzrokuju alergiju, mogu da uzrokuju sistemska i maligna oboljenja. tetno deluju i na vegetaciju, a u ve7im koncentracijama zbog svoje uto sme'e boje smanjuju vidljivost. Sadraj azota se prati na mernim mestima u centru grada pored veoma optere7enih saobra7ajnica. Protekli period ispitivanja je nedovoljan za realno odre'ivanje trenda sadraja azot dioksida. Iz tabele se moe zaklju"iti da prose"ne godinje koncentracije azot dioksida imaju veoma blagi porast, znatno su ispod G.V.I., maksimalne vrednosti tako'e pokazuju blagi porast iz godine u godinu, ali su jo uvek ispod G.V.I., tako da u ispitivanom periodu nije bilo ni jednog dana sa sadrajem azot dioksida iznad G.V.I. Prose"ne vrednosti azota dioksida su ve7e u zimskom periodu u odnosu na letnji, i pokazuju tendenciju rasta to se moe objasniti pove7anjem potronje goriva za zagrevanje prostorija u zimskom periodu. Olovo i kadmijum - U vazduhu urbane sredine olovo naj"e7e dospeva kao produkt sagorevanja benzina u motornim vozilima, a nastaje i pri nekim procesima hemijske industrije (proizvodnja boja, pesticid, prerada ruda i drugo). Olovo spada u grupu toksi"nih tekih metala, veoma nepovoljno uti"e na disajne organe i digestivni trakt, taloi se u kotanoj sri i zubima, uti"e na plod u maj"inoj utrobi, napada nervne 7elije, ometa sintezu hemoglobina. Olovom su posebno ugroena deca, jer je disanje dece ubrzano u odnosu na odrasle, a olovo lebdi u vazduhu na visini od 1 1,2 m. Kadmijum je veoma toksi"an i u malim koncentracijama, i ima kumulativna svojstva. Glavni izvori kadmijuma u vazduhu su loita na "vrsta i te"na goriva i vozila. Sadraj olova i kadmijuma je odre'ivan u talonim materijama i suspendovanim "esticama. Ispitivanja sadraja olova i kadmijuma u talonim materijama, koji je vrio Zavod za zatitu zdravlja iz Leskovca pokazuju da su ovi teki metali prisutni na svim mernim mestima u gradu u koncentracijama znatno ispod G.V.I. Prose"ni sadraj ovih metala u talonim materijama ima tendenciju smanjivanja. Prema merenjima Zavoda za zatitu zdravlja iz Leskovca prose"ne vrednosti olova i 78
kadmijuma u suspendovanim "esticama su znatno nie od G.V.I., ali je u 2004.godini bilo 9% dana sa sadrajem olova iznad G.V.I. i 5% dana sa sadrajem kadmijuma iznad G.V.I. Kvalitet vazduha u Leskovcu kontinualno se ispituje od 1994. godine. Prate se koncentracije osnovnih pokazatelja kvaliteta vazduha: sumpor dioksida, "a'i, azot dioksida, ukupnih talonih materija i tekih metala. Broj mernih mesta je u proteklom periodu, iz finansijskih razloga smanjivan, a pove7avan je broj parametara koji se odre'uju. Kontrola kvaliteta vazduha se ne vri u naseljima kroz koja prolazi me'unarodni put E 75. U ispitivanom periodu dolo je do zna"ajnih promena u strukturi zaga'iva"a vazduha. Nakon 2000.godine ve7ina industrijskih preduze7a je prestala sa radom a tekstilna industrija, koja je bila dominantna u optini, je potpuno prestala sa radom. U Leskovcu postoji centralni toplovodni sistem koji zagreva javne ustanove i deo stanova u gradu. Od ukupno 21135 stambenih jedinica u gradu samo 3200 je priklju"eno na toplovodnu mreu. Zna"ajna poskupljenja elektri"ne energije poslednjih godina uslovila su da se ve7ina doma7instava preorijentie sa grejanja elektri"nom energijom na grejanje "vrstim gorivima (drvo i ugalj). Ove promene uslovile su da loita u doma7instvima postanu veoma zna"ajni zaga'iva"i vazduha grada u grejnoj sezoni. Industrijska postrojenja u analiziranom periodu zaga'ivala su vazduh emisijama iz svojih kotlarnica, nisu registrovana zaga'enja vazduha uzrokovana emisijama iz tehnolokih procesa proizvodnje osim zaga'enja vazduha i tla izazvanih emisijom drvne piljevine iz procesa obrade drveta. Loa finansijska situacija prinudila je ve7inu vlasnika ve7ih loita na ugalj da koriste gorivo koje po svojim karakteristikama ne odgovara loitu to dovodi do loeg sagorevanja i pove7anih emisija. Mrea magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva kroz optinu se ukrta u Leskovcu, nisu izgra'ene obilaznice oko grada pa se sav saobra7aj odvija kroz gradsko jezgro. Ulice su uske i visoke (kanjonske), saobra7aj se odvija usporeno, dolazi do "estih zastoja, to stvara uslove za pove7anu emisiju zaga'uju7ih materija iz motora vozila. Od parametara zaga'enosti vazduha poreklom iz vozila u Leskovcu se prate koncentracije azotnih oksida i olova. Merenja ukazuju na zna"ajan uticaj vozila na kvalitet vazduha u gradu. Promene u strukturi zaga'iva"a vazduha izazvale su promene u u"e7u pojedinih zaga'uju7ih materija u vazduhu grada. Sadraj sumpor dioksida u vazduhu grada je rastao do 1998. godine, a od 1999. godine po"inje opadanje koncentracija sumpor dioksida do vrednosti koje ne mogu tetno uticati na ivotnu sredinu. Od dominantne zaga'uju7e materije u vazduhu grada sadraj sumpor dioksida se smanjio do granica detekcije. U periodu visokog sadraja sumpor dioksida ve7e koncentracije su registrovane u letnjem periodu (to ukazuje da nisu bile posledice grejanja ku7a i stanova). U periodu malih sadraja sumpor dioksida u vazduhu grada (poslednje "etiri godine) koncentracije ove zaga'uju7e materije ve7e su u zimskom periodu. Prose"ne godinje koncentracije "a'i u proteklom periodu imaju uzlazni trend ali su jo uvek ispod grani"nih vrednosti imisije (G.V.I). U toku godine registrovani su dani sa koncentracijom "a'i iznad G.V.I. Broj ovakvih dana je u porastu i na mernim mestima u centru grada, u zimskom periodu, viestruko prekora"uje propisanu granicu Svetske zdravstvene organizacije od 10% ovakvih dana u toku godine. Sadraj "a'i je ve7i u zimskom periodu i u poslednje tri analizirane godine ima trend pove7anja. U zadnje "etiri ispitivane godine "a' je postala dominantna zaga'uju7a materija u vazduhu grada. Viegodinji prose"ni sadraj ukupnih talonih materija je iznad G.V.I, i po sadraju ove zaga'uju7e materije u vazduhu Leskovac spada u srednje zaga'eno naselje. U poslednje dve analizirane godine sadraj ukupnih talonih materija se smanjuje, ali obzirom na uticaj padavina na prisustvo talonih materija u vazduhu ovaj period je mali za donoenje zaklju"ka o uticaju preduzetih mera (poboljanja komunalne higijene i drugo) na smanjenje sedimenta. Sadraj talonih materija je bio izrazito visok tokom ratne 1999.godine, osim hemizma padavina druge analize talonih materija (pr. radioktivnost) u toku ove godine nisu vrene. Protekli period ispitivanja azotnih oksida nije dovoljan za realnu procenu trenda sadraja 79
azotnih oksida u vazduhu grada, ali se moe zaklju"iti da prose"ne godinje koncentracije azotnih oksida imaju blagi porast, i da su jo uvek ispod G.V.I. U analiziranom periodu nije bilo ni jednog dana sa koncentracijom azotnih oksida iznad G.V.I, prose"ne vrednosti ve7e su u zimskom periodu u odnosu na letnji. Teki metali su odre'ivani u talonim materijama i u suspendovanim "esticama. Ispitivanja su pokazala da su olovo i kadmijum prisutni u vazduhu grada, sadraj ovih metala u talonim materijama je znatno nii od G.V.I. Prose"ni sadraj olova i kadmijuma u suspendovanim "esticama je manji od G.V.I, ali je u toku 2004.godine registrovano 9% dana sa sadrajem olova iznad G.V.I i 5% dana sa sadrajem kadmijuma iznad G.V.I.
OPTINA LEBANE
Fekalna kanalizacija je u veoma kriti"nom stanju zbog neadekvatnih odravanja jer se nuno name7e potreba za mainskim odravanjem sistema i specijalnim cisternama vriti ispiranje od nanosa koji je izuzetno izraen. Sistem je separatni ali to se ne potuje od strane gra'ana te se imaju "esti ispadi sistema iz nemogu7nosti da kolektor primi svu vodu koja je predimenzionisana u pogledu propusne mo7i. Otpadne vode se direktno isputaju u reku Jablanicu to inspekcijski organi ve7 sankcioniu i interveniu /28/. Sve otpadne vode je potrebno odvesti do budu7eg postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda na lokaciji KOARA. Obezbe'eni su projekti za sabirno odvodni kolektor do postrojenja kao i projekat adaptacije postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda u KOARI. Da bi se taj posao do kraja odradio potrebno je reiti pitanje imovinsko pravnih poslova za postrojenje i kolektor. Projekte je u celosti obezbedilo resorno Ministarstvo Vodoprivrede odnosno Direkcija za Vode pri Ministarstvu. Fekalna kanalizacija u Lebanu i u naseljima nizvodno od Lebana u ravni"arskom delu planira da se sakuplja i transportuje do postrojenja za otpadne vode na lokaciji KOARAgde 7e biti zavrni tretman otpadnih voda. U Bonjacu, Cekavici, Vojlovcu, Lugaru i Konjinu postoji izgra'ena kanalizacija a u preostala naselja ne postoji izgra'ena fekalna kanalizacija a planira se njihova izgradnja. Ukupna duina fekalne kanalizacije u pomenuta naselja je oko 30 km preseka ve7ih od 200 mm. U Lebanu je izra'ena 97% fekalna kanalizacija. Neplanska izgradnja komunalne infrastrukture, nepostojanje standarda i zakonske regulative u vreme stvaranja divljih deponija i nedostatak mehanizacije u JP Komunalac, doveli su do toga da i optina Lebane ima problema za komunalnim ure'enjem. Situacija i trendovi u ovoj sferi name7u: Regionalni pristup upravljanja otpadom (izgradnja regionalne deponije sa centrom za reciklau). Potpuno novu lokaciju za ljudsko groblje (nema kapaciteta u postoje7oj) i ure'enje sto"nog groblja (trenutno ne postoji, a zakon nas na to obavezuje). Osavremenjivanje uslova prodaje na zelenoj pijaci, potovanje standarda i strogu primenu zakona. Razvoj ekoloke svesti, osavremenjivanje opreme, efikasniji rad komunalnih inspektora i striktna primena zakona name7u nam se kao zadatak u cilju komunalnog ure'enja optine i o"uvanja ivotne sredine. Industrijski, opasan i bio/harzadni otpad - Otpad koji nastaje u procesu proizvodnje jeste industrijski otpad. Prema karakteristikama industrijski otpad se moe podeliti u dve osnovne grupe i to: opasan i neopasan industrijski otpad. Pod opasnim otpadom se definie otpad koji ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, oksidaciona sredstva, otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, organski je perioksid, u dodiru sa vazduhom osloba'a zapaljive gasove ili toksi"ne materije, sadri toksi"ne supstance sa stalnim delovanjem) uklju"uju7i 80
i ambalau u kojoj je opasan otpad bio upakovan. Opasan otpad se odlae na na"in koji je propisan zakonskim regulativama i ne sme se odlagati na deponiju komunalnog otpada. Generator otpada je svako preduze7e kod koga pri obavljanju delatnosti nastaje otpad. U skladu sa Pravilnikom o pristupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Slubeni glasnik Republike Srbije broj 12/95) preduze7e (generator otpada) kod koga nastaju opasni otpaci duno je da sakuplja opasan otpad i da ga skladiti u privremenim skladitima za opasan otpad. Klasifikovan i propisan na"in obeleen opasni otpad odlae se iz privremenih skladita na posebno ure'en prostor-skladite. Svaki generator otpada je duan da izvri karakterizaciju i kategorizaciju opasnog otpada. Neopasan otpad generator otpada moe da odlae u kontejnerima, koje komunalno preduze7e redovno prazni, na osnovu ugovora sklopljenim izme'u komunalnog preduze7a i generatora otpada. Trenutno na teritoriji optine Lebane nema produkcije industrijskog otpada jer najzna"ajnije industrijske firme Exportex-tekstilna industrija, Jablanica-trikotaa, Koaraindustrija prerade koe ne rade. Otpad koji nastaje obavljanjem preduzetni"ke delatnosti (SUR, STR, SZR) odlae se na gradsku deponiju. Generisan otpad, preteno iz koarske industrije do 1998. god. odlagan je na sopstvenu deponiju, lociranu iza fabrike koe a u krugu same Koare. Rekultivacija postoje7e lokacije nikad nije ra'ena. Medicinski otpad koji poti"e iz Doma zdravlja u Lebanu (pricevi, gaze) odlae se na gradsku deponiju. Poseban tretman ovog otpada se ne vri. Na teritoriji Optine Lebane postoji staro groblje koje je zatvoreno za dalju upotrebu. Lokacija ovog groblja je na izlazu iz Lebana, na kraju naselja Pavlove livade (ul.1.Maj). Optina Lebane trenutno koristi novu lokaciju za odlaganje uginulih ivotinja, u selu Konjino, udaljenu od magistralnog puta M-9, 1 km. Na lokaciji je formirana jama sa postavljenim poklopcem i mogu7no7u zaklju"avanja, ali je kapacitet jame pri kraju tako je rok trajanja jo godinu dana. Pokrenuta je inicijativa za utvr'ivanje i izgradnju sto"nog groblja za podru"je Optine Lebane.
OPTINA MEDVE A
Vazduh - aerozaga'iva"a uglavnom nema. U pre"niku od oko 100 km nema industrijskih zaga'iva"a, zbog "ega nisu predvi'ena sistematska merenja tj. kontinuirana kontrola granice prekora"enje imisija i emisija zaga'uju7ih materija u spoljanjoj sredini. Zemljite - u strukturi poljoprivrednog zemljita zna"ajno mesto zauzimaju travnjaci (livade i panjaci). U zoni Flotacije rudnika Lece nalazi se jalovite na poljoprivredmom zemljitu nastalo usled eksploatacije ruda. Neophodna je sanacija i rekultivacija. Kori7enje i ure'enje umskog zemljita (u privatnoj i drutvenoj svojini) kontrolie se od "uvara i umske inspekcije Kvalitet voda - vodni resursi su prirodna bogatstva od ve7eg zna"aja ako se ima u vidu mogu7nost njihovog kori7enja (kopnene vode-podzemne i povrinske kao i mineralne). Optina raspolae zna"ajnim vodnim potencijalom. Povrinske vode zastupljene su gustom hidrografskom mreom - Jablanica i njene brojne pritoke (Banjska i Tularska reka, Lepatica i Gajtanska reka). Jablanica je buji"nog karaktera, "esto presuuje i "esto se izliva, plavi obradive povrine i ugroaava naselja. Mnogo ve7i razvojni zna"aj za optinu imaju ogromni potencijali podzemnih voda. Na teritoriji optine nalaze se mnogobrojni termomineralni izvori od kojih su najzna"ajniji i ekonomski najperspektivniji u Sijarinskoj i Tularskoj Banji. Sijarinska Banja ima 26 izvora od kojih 18 izvora ima terapijsku vrednost. Voda pojedinih izvora po svom hemijskom sastavu je razli"ita: alkalna, kisela, gvo'evita, sa temperaturom od 68 do 760C. Tri izvora hladne mineralne vode (16-210C) su gvo'eviti i sumporoviti kiseljaci. Na podru"ju Tularske Banje registrovano je 5 izvora kisele i 2 izvora slane vode. Za potrebe vodosnabdevanja koriste se bunari iz kojih se crpi podzemna voda koja trenutno zadovoljava potrebe stanovnitva. Upravljanje "vrstim komunalnim otpadom - celokupan otpad (komunalni, industrijski, 81
medicinski i ivotinjski) odlae se na neure'enom smetlitu. Prostor celokupnog smetlita je lociran u blizini reke i magistralnog puta, neogra'en je, ne prekriva se slojem zemlje i "esto gori. Oesta je pojava i divljih deponija. Sa komunalnim otpadom odlae se i medicinski, leevi uginulih ivotinja, strugotine sa strugara. Skuptina optine je donela odluku o pristupanju sistemu regionalnog upravljanja otpadom. Planirana Regionalna deponija je u Leskovcu, a u Medve'i je planirana Transfer stanica. Otpadne vode Pre nekoliko godina rekonstruisan je i puten u rad sistem za pre"i7avanje otpadnih voda pored reke Jablanice.
OPTINA VLASOTINCE
Stanovnici optine Vlasotince /30/ snabdevaju se vodom za pi7e iz fabrike vode Nerezine, koja vodu zahvata iz reke Vlasine. Voda se pumpama prebacuje na postrojenje gde se klasi"nim fizi"ko-hemijskim postupkom dovodi do kvaliteta vode za pi7e. Iz ovog sistema osim grada snabdevaju se i sela Boljare, Oraje, Kukavica, iava i Donja Lomnica. Trenutno se iz ovog sistema snabdeva vodom za pi7e oko 20 000 stanovnika optine. Vodozahvat na reci Vlasini spada u vodozahvate visokog rizika. Ukupna duina vodovodne mree u optini je 66km. Sama vodovodna mrea izgra'en je od azbestno-cementnih cevi 1965. godine. Kanalizacioni sistem u Vlasotincu izgra'en je 70-tih godina. Ukupna duina kanalizacione mree (0160-0300) iznosi oko 40 km. 80% kanalizacione mree izgra'eno je od cementnoazbestnih cevi, a preostali deo od kerami"kih. Kanalizacionom mreom obuhva7eno je samo naselje Vlasotince, dok u ostalim naseljima ne postoji izgra'en kanalizacioni sistem. U cilju pre"i7avanja i prerade otpadnih voda funkcionie postrojenje za preradu i pre"i7avanje otpadnih voda (kapaciteta 10.000 stanovnika), koje se nakon tretmana uputaju u vodotok reke Vlasine. Prerada otpadnih voda vri se iz delova grada koji su opremljeni kanalizacionom mreom. Periferni delovi Vlasotinca ne poseduju izgra'en sistem za odvo'enje fekalnih voda. Sliv reke Vlasine prihvata povrinske vode sa teritorije nekoliko optina. Doma7instva i industrijski objekti zbog nepostojanja ili nefunkcionisanja postrojenja za preradu, otpadne vode isputaju nepre"i7ene direktno u reku Vlasinu ili njene pritoke. Iznoenje i deponovanje komunalnog otpada na podru"ju Vlasotinca vri JKP Komunalac. Organizovanim prikupljanjem otpada obuhva7eno je samo najve7e naselje Vlasotince dok se u svim ostalim naseljima odlaganje "vrstog otpada vri na nekontrolisanim i po zdravlje i ivotnu sredinu opasnim divljim deponijama. Ovrst otpad se odvozi na nekontrolisanu gradsku deponiju, lociranu oko 500 m nizvodno od naselja (lokacija Nogaje), na samoj obali reke Vlasine. Na deponiji se vri odlaganje industrijskog, medicinskog i komunalnog otpada bez ikakve selekcije. Deponija je u eksploataciji oko 45 godina, sa kriti"nom visinom nasipanja. Iako ispitivanje uticaja deponije na stanje ivotne sredine nije vreno, ona pouzdano predstalja jedan od najve7ih zaga'iva"a vode, vazduha i zemljita i predstavlja opasnost za grad Vlasotince. Pija"ne aktivnosti se odvijaju na dve lokacije. Ne postoje povrine pod krovom, a pija"na povrina nije opremljena potrebnim brojem pija"nih tezgi. Lokalna samouprava u saradnji sa CHF je izgradila mle"nu pijacu za prodaju mleka i mle"nih proizvoda. U Vlasotincu ne postoji preduze7e za centralizovanu proizvodnju i distribuciju toplotne energije. Grejanje javnih ustanova se vri odvojeno. Svi sistemi su dosta stari bez adekvatnog odravanja i iziskuju detaljnu rekonstrukciju.
82
11. P INJSKI OKRUG

GRAD VRANJE
Preduze7a Yumco, Simpo, Zavariva", Duvanska industrija Vranje, Alfa Plam, Jedinstvo, HIV, Nemetali i druga "ine okosnicu privrednog razvoja optine. U optini postoji 400 privatnih preduze7a i 1111 samostalnih radnji u oblasti zanatstva, trgovine, ugostiteljstva, saobra7aja i ostalih usluga /31/. Sve navedene firme predstavljaju stvarne i potencijalne generatore te"nog, gasovitog i "vrstog otpada. Zbog nedostatka informacija nije bilo mogu7e detaljnije opisati situaciju na teritoriji grada Vranje.
OPTINA BUJANOVAC
Vazduh - Teritorija optine Bujanovac izloena je kako globalnom tako i lokalnom zaga'ivanju vazduha i nije obuhva7ena Programom kontrole vazduha koji finansira Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine. Zaga'enje vazduha je prisutno u gradskom naselju i dokazano na osnovu biolokih indikatora. Liajevi, koji su pokazatelji "isto7e vazduha, odsutni su iz gradskog naselja gde vlada zona liajske pustinje. Koraste forme liajeva koje su otporne na izvesne koncentracije zaga'uju7ih materija u vazduhu nalaze se tek na udaljenosti od oko 5 km od Bujanovca /32/. Izvori zaga'enja vazduha su: saobra7aj, kotlarnice centralnog grejanja, umski i poljski poari na divljim deponijama i pojedini industrijski zaga'iva"i (SIMPO poliuretanska pena, Asfaltna baza koju je 2003. godine izgradilo preduze7e PUTEVI Uice, AD DIB Duvanska industrija Bujanovac, DP Jugokoop klanica, DP Feldspat, PP Metal-dizajn, DP Prole7e i DP Gumoplastika. Povrinske vode - Nekontrolisna eksploatacija iz korita June Morave, Krevi"ke i Ljiljanske reke zna"ajno uti"e na sputanje nivoa reka, to posredno uti"e na degradaciju ekosistema i poljoprivrednih povrina. Bina"ka Morava dolazi optere7ena komunalnim otpadnim vodama, ali poslednje merenje kvaliteta vode vreno je 1999. godine. Na izlazu iz optine Bujanovac, na profilu Ristovac jednom mese"no RHMZ vri merenje kvaliteta vode June Morave. U toku letnjih meseci, kada pada vodostaj, voda ima kvalitet tre7e klase boniteta, a tek u zimskim mesecima pripada drugoj klasi boniteta. U vodotok June Morave uliva se komunalna i industrijska otpadna voda iz Bujanovca i okolnih naselja. Koli"ina industrijskih otpadnih voda kre7e se oko 25.000 m3 godinje, od "ega se pre"i7ava samo 9.000 m3 otpadnih voda i to u SIMPU-fabrici dueka i Fabrici Kondiva. Ostala koli"ina otpadnih voda bez ikakvog predtretmana isputa se u recipijent Junu Moravu. Ukupno se 50.000 m3 otpadnih voda svake godine upusti u Junu Moravu. U Egejsko more te"e reka P"inja koja se uliva u reku Vardar u Republici Makedoniji. P"inja spada u reke sa kvalitetom vode prve klase. Hidro-akumulacija na reci P"inji kod manastira Sveti Prohor P"injski smetnja je za prirodno kretanje autohtonih populacija riba koje se mreste u gornjem toku reke. Na teritoriji optine Bujanovac P"inja nije recipijent otpadnih voda. P"inja jednim delom te"e kroz Zati7eno prirodno dobro Dolina P"inje povrine 2.485,20 hektara, proglaeno za takvo Uredbom Vlade Srbije 1996. godine. Zemljite - Bonitet zemljita kre7e se od prve klase u dolini reka do este i sedme klase u brdsko planinskom podru"ju. Poljoprivredno zemljite je ugroeno nekontrolisanom eksploatacijom peska u blizini korita reka, nekontrolisanom gradnjom i loim zoniranjem gradskog naselja (industrijski kompleksi su smeteni na poljoprivrednom zemljitu prve klase). Zemljite du saobra7ajnica ugroeno je saobra'ajem, a poljoprivredno zemljite oko Morave optere7uje gradska deponija, divlje sto"no groblje i druge divlje deponije. Pored navedenih uzroka prisutno je i zaga'ivanja zemljita projektilima sa osiromaenim uranijumom na dve lokacije u selu Borovcu i jednoj u selu Bratoselce. Na podru"ju sela Jastrebac 83
i Bogdanovac jo uvek postoje zaostale neeksplodirane kasetne bombe i neeksplodirane mine u bivoj Kopnenoj zoni bezbednosti zapadno od Bujanovca. Problem pravilne dispozicije medicinskog otpada iz zdravstvenih ustanova Doma zdravlja i Zavoda za rehabilitaciju Vrelo, nije adekvatno reen, tako da se prikuplja u kontejnerima zajedno sa komunalnim otpadom. Tako'e nije adekvatno reen problem uklanjanja ivotinjskih leeva i konfiskata, odnosno name7e se problem lokacije za sto"no groblje, odnosno jamu grobnicu, budu7i da se sada leevi ivotinja zakopavaju na sto"nom groblju klanice Jugokoop. Industrijski opasni otpad nije pod kontrolom nadlenih optinskih organa, tako da o njemu nema pouzdanih podataka u lokalnoj upravi. Istovetno je i u pogledu sagledavanja proizvodnje i prevoza opasnih materija, kao i procene rizika od nastanka hemijskih i drugih udesa sa opasnim materijama. Sme7e se izvozi na gradsku deponiju, koja je locirana u delu starog korita June Morave, severoisto"no od Bujanovca, oko 500 m vazdune linije, na povrini od 5000 m2, sa zapreminom od 150.000 m3, prema Izvetaju ZZZZ Vranje, odnosno povrine 3 hektara prema JP Komunalac, dok samo telo deponije zauzima povrinu od 2 hektara, prose"ne visine od 2 do 3 m. Deponovanje sme7a na ovoj deponiji po"elo je da se vri 1985. godine. Prema Izvetaju ZZZZ deponija je udaljena od naselja 3 kilometra, od prvih ku7a 1 kilometar, a od vodotoka June Morave 700 metara. Od izvorita vodosnabdevanja je udaljena nizvodno na 5 kilometara, ali je uzvodno od starih izvorita vodosnabdevanja optine Vranje, udaljena oko 14 kilometara. Saobra7ajnica do same deponije nije izgra'ena u duini od 800 metara. Deponija nema podlogu, nema obodni kanal, drenani kanal, nema struju i vodu, a bonitet zemljita je od este do sedme klase. Sme7e koje se odlae na deponiju ne pokriva se i ne sabija, tako da svakodnevno ima pojave paljenja, naro"ito no7u. Od mehanizacije, na deponiji radi jedan buldoer, dok nema objekta za smetaj i boravak radnika. Odvoenje sme7a na deponiju se sprovodi tipskim vozilom, zatvorenim i otvorenim kamionom. Sme7e koje se deponuje poti"e iz doma7instava i to 30 m3 dnevno, privrede 15 m3 dnevno i vanprivrede 5 m3. Postoje7a deponija ne zadovoljava higijenske zahteve. Za novu deponiju odre'ena je lokacija u selu Samoljica, za koju postoji tehni"ka dokumentacija, ura'ena prethodna analiza, kao i detaljna analiza uticaja objekta na ivotnu sredinu, odnosno postoji projekat. Postoje7e stanje upravljanja otpadom je neodrivo, jer deponija predstavlja ekoloku crnu ta"ku optine te je potrebno izvriti njenu sanaciju i remedijaciju. Postoje7a deponija je u zahvatu urbanisti"kog plana i ne zadovoljava propisane uslove. Upravljanje opasnim otpadom nije reeno. Iz tih razloga potrebno je upravljanje otpadom za naselje Bujanovac uskladiti sa odredbama Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Plan priklju"ivanja svih stanovnika na kanalizacionu mreu ne postoji, kao i katastar kanalizacione mree. Proirenje kanalizacione mree se vri uz tehni"ku dokumentaciju, na koju ne postoji saglasnost od nadlenog organa uprave. Iz podataka Zavoda za zatitu zdravlja Vranje, izvestan broj industrijskih radnih organizacija je priklju"en na centralnu gradsku kanalizaciju, ali nema potpunih podataka o koli"ini otpadnih voda u m3 na dan za svaku od njih, kao ni o vrsti zaga'enja u otpadnoj vodi. Takvih radnih organizacija prema ovim podacima bilo je est, dok tako'e est radnih organizacija poseduju sopstvene kanalizacione sisteme. Iz navedenih podataka, moe da se konstatuje da se pre"i7avanje otpadnih voda pre uliva kanalizacije u recipijent ne vri, a isto tako, i pre"i7avanje industrijskih otpadnih voda pre uliva u kanalizaciju se uglavnom ne vri. Postoje samo podaci da Fabrika dueka Simpo poseduje i koristi ure'aj za pre"i7avanje otpadnih voda, koje odlaze u recipijent Moravicu. Moe se napomenuti da i ona pravna lica koja imaju ure'aje za prei7avanje otpadnih voda pre uliva u recipijent, kao npr. Klanica Jugokoop ne koriste ih adekvatno i redovno. Zbog ovakvog stanja vodotoci koji proti"u kroz teritoriju Optine su prema raspoloivim podacima o ispitivanju kvaliteta vode u njima ugroeni raznim vrstama zaga'enja. Bina"ka Morava ve7 dolazi optere7ena izvesnom koli"inom komunalnih i industrijskih otpadnih voda i na teritoriji Optine bi trebalo da ima vodu IIa klase, prema Uredbi o kategorizaciji voda. Kvalitet 84
vode u ovoj reci se, u sklopu monitoringa Republike, pratio na jednom profilu kod sela Kon"ulj, ali se posle januara 1999. godine ova merenja ne obavljaju. Na profilu Ristovac, RHMZ iz Beograda vri ispitivanja vode iz June Morave mese"no, i prema ovim rezultatima voda u toku letnjih meseci ima kvalitet III klase, a u zimskom periodu propisane II b klase.
OPTINA PREEVO
Kvalitet vazduha Pored saobra7aja, individualnih kotlarnica i doma7instava u zimskom periodu, od industrije, trenutno jedini zaga'iva" je PGM Budu7nost /33/. Kvalitet zemljita - Za optinu Preevo nisu ra'ena detaljna ispitivanja stanja zemljita u pogledu njihove zaga'enosti tekim metalima i pesticidima. Rezultati preliminarnih ispitivanja pokazuju da je stanje kvaliteta zemljita uglavnom zadovoljavaju7e, jer nema tekih metala i pesticida u zemljitu. "Institut za zemljite" iz Beograda trenutno radi detaljne analize uzoraka zemljita za pedoloke, agrohemijske i vodno-fizi"ke karakteristike podru"ja optine Preevo. Kvalitet zemljita nije ugroen u zna"ajnijoj meri. S obzirom na visok procenat poljoprivrednog zemljita u optini Preevo, osnovni uzrok zaga'ivanju zemljinog resursa preti od prekomerene upotrebe pesticida, herbicida, veta"kih 'ubriva i sredstava za zatitu bilja u poljoprivredi. Zna"ajniji izvori zaga'ivanja zemljita su i neure'ene deponije i smetlita komunalnog i industrijskog otpada. U neposrednoj okolini kamenoloma pedoloki supstrat je zna"ajno ugroen taloenjem "estica kamene praine. U manjoj meri, degradaciji zemljita doprinose i saobra7ajna frekvencija du magistralnih i regionalnih putnih pravaca, usled taloenja "estica olova koje se produkuju putem izduvnih gasova motornih vozila i zaslanjivanja zemljita (kao posledica posipanja soli natrijum-hlorida radi odravanja puteva tokom zimske sezone). Kvalitet voda - Naselje Preevo se snabdeva vodom sa vie izvorita. U eksploataciji su izvorita: "Toplik", "uplji kamen", "Valjevo", "ujince" i "Livade". Otpadne vode odvode se du Preevske reke i izlivaju se u nju, blizu njenog uliva u Moravicu. Atmosferske vode se iz ve7eg dela naselja kinim kolektorima odvode do Preevske reke i otvorenih kanala. U ostalim naseljima sanitarne otpadne vode se odvode delom fekalnom kanalizacijom (Rajince, Crnotince, Butranje, Oraovica, ujince, Reljan, Golemi dol, Trnava, Miratovac i Oukarka) koja se slobodno isputa u vodotokove, i u obi"ne i septi"ke jame, a atmosferske vode oti"u povrinski. Odre'ene delatnosti, kao i loi komunalno-higijenski uslovi, naro"ito u ruralnim sredinama, zaga'uju pojedine vodene povrine i tokove. Problem za ta"no i argumentovano ocenjivanje kvaliteta voda je nedovoljan broj mernih stanica za analize hemijskog zaga'ivanja voda. Veoma je mali broj i bakteriolokih analiza, pa se ne mogu dati ni precizne ocene. Ne raspolae se ni stalnim podacima o kvalitetu podzemnih voda. U optini Preevo ne sprovodi se planska kontrola sadraja nitrita kao ni ostalih parametara kvaliteta vode za pi7e. Kontaminacija vode za pi7e u centralnom sistemu za vodosnabdevanje, velikim delom poti"e od poljoprivrednih delatnosti, ispiranja zemljita tretiranog komercijalnim organskim 'ubrivom, to ukazuje na nedovoljnu zati7enost podru"ja izvorita vodosnabdevanja. Kao potencijalni zaga'iva"i voda (podzemnih i povrinskih) isti"u se: poljoprivredne delatnosti nekontrolisana upotreba pesticida, neregulisana kanalizaciona mrea i divlje deponije. Upravljanje "vrstim komunalnim otpadom - Po pitanju upravljanja otpadom u optini Preevo, neophodno je dalje ja"anje infrastrukture, podizanje kvaliteta objekata i opreme, i uvo'enje sistema za upravljanje otpadom, vezanog za regionalni sistem upravljanja otpadom. Nedostatak odgovaraju7e opreme, loa pokrivenost prikupljanjem otpada i nedostatak sanitarne deponije doveo je do niza problema uklju"uju7i i stvaranje divljih deponija i opasnosti po ivotnu sredinu u vezi sa ovakvim odlaganjem otpada. Prikupljanje i upravljanje industrijskim "vrstim otpadom je moda i klju"na slabost optine Preevo. U mnogim slu"ajevima, industrijski otpad se odlae bilo gde, poto najblia 85
sanitarna deponija ("Meteris" u Vranju) ne prima industrijski otpad. Komunalni otpad se uglavnom odlae na optinsku deponiju. Ruralna podru"ja su izostavljena iz ciklusa sakupljanja otpada, to za posledicu ima postojanje lokalnih smetlita, odnosno divljih deponija u mnogim selima. Postoje7e stanje u prikupljanju i deponovanju otpada svodi se na improvizaciju, koja nije u skladu sa sanitarnim uslovima i principima zatite ivotne sredine. Ne vri se selektivno otklanjanje otpadaka, niti se ono koristi dalje u proizvodnji sto"ne hrane, industriji ili poljoprivredi. Lokacija Prar u Preevu je neuslovna lokacija na kojoj se deponuje otpad u postoje7em stanju, a za koju je obavezna sanacija i rekultivacija prostora i bezbedno zatvaranje.
OPTINA BOSILEGRAD
Ekonomsku bazu optine "inila je industrija koja je upoljavala preko 50% stanovnitva, a ostvarivala vie od 70% drutvenog proizvoda privrede. Zbog smanjenja ukupne privredne aktivnosti poslednjih godina dola je do stagnacije privrednog razvoja optine i pogoranja razvojne pozicije. Izgra'eni privredni objekti sada predstavljaju samo po"etni oslonac daljeg razvoja odnosno slobodni privredni kapaciteti, tako da je sada naa realnost nikakva iskori7enost industrijskih kapaciteta i prikrivena zaposlenost, u svim delatnostima, a posebno u industriji /34/. Industrija: "araparstvo (de"ji, enski i muki program), nametaj u manjim kolo"inama, europaleta i drugi poluproizvodi od drveta, tehni"ka gra'a, ogrevno drvo, konfekcija (odevni predmeti). Poljoprivreda: sir, jagnjad, junad, med, povrtarski proizvodi u manjim koli"inama, vo7arski proizvodi i rakija.
Tabela 7. Prikaz privatizovanih firmi u privredi Bosilegrada /34/

Preduze7e Bor ''Progres'' ''cutotransport'' Zdravlje Leskovac-RJ Bosilegrad ''Izgradnja'' Delatnost Prerada drveta Pekarstvo i uslune delatnosti Prevoz putnika i roba Prerada vo7a i povr7a Gra'evinski poslovi 65 Broj radnika Pre Posle privatizacije privatizacije 120 50 25 78 8 78 4 35
Tabela 8. Prikaz neprivatizovanih firmi u privredi Bosilegrada /34/

Preduze e Pogon EI Ni DP ''Napredak'' DP ''Kvarc'' Delatnost Proizvodnja kondenzatora Poljoprivreda Eksploatacija kvarcnog kamena
OPTINA TRGOVITE
Optina Trgovite je najnerazvijenija u Republici Srbiji. Optina je udaljena od glavnih elezni"ko-drumskih saobra7ajnica, a naro"ito negativno se na ovo podru"je odrazilo osamostaljenje Republike Makedonije i stvaranje me'udravne granice. Sredinom 1980-ih 86
izgra'eni su pogoni fabrika Simpo (160 radnika), Jumko (400 radnika) i Kotana (400 radnika). Od njih je do danas opstao samo pogon Simpa.
OPTINA VLADI IN HAN

Optina Vladi"in Han se nalazi izmedju optina Leskovac na severozapadu, Surdulica na istoku i Vranje na jugu. Pokriva povrinu od 366 km2. Prose"na nadmorska visina je 395 m. Reke u ovoj optini su Juna Morava, Vrla, Kalimanka, Jova"ka, Jastreba"ka i Lepeni"ka reka. Najvia planina je Kukavica. Optina Vladi"in Han obuhvata jedno urbano (Vladi"in Han) i 50 ruralnih naselja. Po popisu iz 2002. godine, u optini ima 23.703 stanovnika, od "ega 15.365 u ruralnim a 8.338 u urbanim naseljima. Grad Vladi"in Han se nalazi du autoputa E75 Beograd-Atina, 320 km od Beograda, na izlazu iz Grdeli"ke klisure. Vladi"in Han je do kraja 2007. postavio 89 kontejnera od po 1,1 m3 u gradu, od "ega je 37 plasti"nih, a 52 metalnih. Ve7inom su stari - oko 17 godina. Prole godine su kupili 100 novih pocinkovanih kontejnera od po 1,1 m3, delimi"no iz donacije a delimi"no iz sopstvenog budeta. Sada koriste 60 novih pocinkovanih kontejnera, 10 starih plasti"nih i 17 starih metalnih (ukupno 87 kontejnera u posedu JKP u upotrebi). Ostalih 62 kontejnera (od 89) su van upotrebe. Ostalih 40 novih kontejnera (od 100) "uvaju u rezervi i za eventualno uve7anje prikupljanja otpada zbog irenja usluga na seoska naselja. Takodje prikupljaju otpad iz 13 dodatnih kontejnera u posedu industrijskog/privrednog sektora (ukupno 100 kontejnera je u upotrebi, 65 za doma7instva, 35 za industriju/privredu), kao i iz kanti i boksova iz pojedina"nih doma7instava, ili samo vre7e sa sme7em. Budu7i da komunalno preduze7e ima samo jedan kamion koji se "esto kvari (drugi je trajno pokvaren), i ne moe da obidje i prikupi sme7e sa svih predvidjenih lokacija svakog dana, "esti su zastoji, te bi kupovina drugog kamiona za odvoz otpada znatno doprinela promovisanju komunalnih usluga u gradu. Zbog ovih problema, kupili su jedno popravljeno komunalno vozilo od 20 m3 delimi"no iz sopstvenog budeta a delimi"no iz donacije GTZ. Vozilo je predvi'eno uglavnom za urbanu zonu zbog svoje veli"ine, i po"elo je sa radom u martu 2008. Tako'e imaju i jedan traktor za prikupljanje otpada. Drugi i jo ozbiljniji problem je odsustvo mogu7nosti da se pokriju prigradska naselja i sela u blizini grada koja se nalaze na niskom delu optine. Sva ova sela se nalaze u niskom delu optine sa desne i leve strane od autoputa koji povezuje Vladi"in Han i Surdulicu i vodi ka grani"nom prelazu "Streimirovci" ka Bugarskoj. Ostala sela se nalaze sa desne i leve strane regionalnog puta Vladi"in Han-Vranje koji vodi ka deponiji Meteris gde se odlae komunalni otpad iz optine Vladi"in Han. To je povoljna situacija, jer usluge koje prua JKP Vodovod u oblasti prikupljanja otpada mogu lako da se proire a broj korisnika bi porastao sa realizacijom ovog projekta. JKP Vodovod izraava potrebu za 1.500 kanti od 120 l i 2 komunalna vozila od po 6 m3 za prikupljanje otpada u selima sa brdovitim i uskim putevima. Zbog svih ovih problema, GTZ je uklju"io optinu Vladi"in Han u svoje Projekte upravljanja komunalnim otpadom 2007. sa ukupnim trokovima od 67.000 . Realizacija projekta je po"ela u aprilu 2007. Predvidjene aktivnosti obuhvataju kupovinu i zamenu 100 pocinkovanih kontejnera od po 1,1 m3 kroz postupak javne nabavke i kupovinu polovnog kamiona za sme7e od 20 m3. Deo novonabavljenih kontejnera nalazi se u gradu Vladi"in Han, a drugi deo 7e se postaviti u svim pomenutim selima u zavisnosti od potreba i mogu7nosti, kao i nove predloene kante, ali nakon to se kupe dva nova komunalna vozila. Tako je GTZ donirao kamion, i novi predloeni kamioni 7e kretati iz sela itora'e i Prekodolac preko Vladi"inog Hana do Repinaca, Suve Morave, Lepenice, Stubala, Priboja i kona"no Mazara7a, koji je samo 5 km udaljen od deponije Meteris. Tako bi se osetio efekat proirenja usluga, dok bi kamioni kupljeni kroz realizaciju GTZ projekta i novopredloeni kamioni bili iskori7eni do maksimuma. Tako bi realizacija ovog 87
projekta doprinela uve7anju prikupljanja otpada sa sadanjih 35% (oko 8.340, samo gradsko stanovnitvo) na 80% (19.000 stanovnika u celoj optini). JKP Vodovod nema nikakvu opremu na deponiji. Postoje7a deponija/smetlite je zatvoreno 2005. Do sada odlau prikupljeni otpad na Meterisu, Vranje. Za tri decenije koliko postoji i uspeno posluje, A.D. "HANPLAST" je izrastao u modernu proizvodnu kompaniju. U uslovima moderne ekonomije nudimo ono to je danas svakom menaderu najvrednije - prijateljsku podrku, saradnju, efikasnost i poverenje. Uz pra7enje kretanja na tritu u mogu7nosti smo da odgovorimo na sve zahteve u oblasti zatite na radu i da bez obzira da li isporu"ujemo malu koli"inu sredstava ili je re" o zna"ajnim porudbinama, kvalitet poiljke i brzina isporuke budu na najviem evropskom nivou. Investicioni program koji je ekspanzivno prisutan zadnje 2 godine u potpunosti 7e zaokruiti program plastificiranih proizvoda, a time i proizvodnju savremene zatitne ode7e i dopuniti proizvodni asortiman: plastificiranih proizvoda, konfekcijskih proizvoda, tka"kih i tampanih proizvoda "Hanplast" AD danas razvija proizvodni program koji u svom asortimanu ima preko dve stotine artikala, na bazi plastificiranja platna i papira, izrade vie vrsta plasti"nih folija kao i konfekcijskih proizvoda iz oblasti HTZ opreme, vojne opreme i opreme za lov i ribolov. Ova firma predstavlja zna"ajnog generatora otpada ali nema dostupnih informacija da bi se opisala konkretna situacija. A.D. "FOPA" - Proizvodni asortiman: proizvodnja ambalaznog papira , proizvodnja valovitog kartona-ploce , proizvodnja kartonskih kutija , prizvodnja i snabdevanje parom , sakuplanje sirovina-starog papira. Firma se bavi i reciklaom papira i kartona, ima i industrijske otpadne vode ali nema dovoljno informacija za opisivanje konkretne situacije. D.P. P.K. "DELIES" - Poljoprivredni kombinat Delies je bio nekada najve7i te vrste na Balkanu, poznat prvenstveno po "HANI" sokovima i kaicama za bebe, ali i celokupnim asortimanom proizvoda od vo7a i povr7a i mleka. Danas delimi"nim restruktuiranjem i ne tako uspenim procesom privatizacije Delies nudi slede7e proizvode : Koncetrati od vo7a, zamrznuto, konzervirano povr7e, svee i smrznuto vo7e, osveavaju7a pi7a. Celokupan profil preduze7a moete pogledati na sajtu agencije za privatizaciju, jer je u toku privatizacija i poslednjeg "naslednika" nekad velikog Deliesa. Ova firma predstavlja zna"ajnog generatora otpada ali nema dostupnih informacija da bi se opisala konkretna situacija. A.D. "BALKAN BRICK" - Drutveno preduzece Industrija gradjevinskog materijala, koja se bavi proizvodnjom opeke, crepa i sl. od gline. Ova firma predstavlja zna"ajnog generatora otpada ali nema dostupnih informacija da bi se opisala konkretna situacija. FOM "JUNA MORAVA" - Preduze7e za proizvodnju, preradu i promet obojenih metala. Proizvodnja izolovane ice i kablova. Ova firma predstavlja zna"ajnog generatora otpada ali nema dostupnih informacija da bi se opisala konkretna situacija. G.N. KOMERC-INENJERING DOO, VLADICIN HAN - Preduze7e je osnovano 2004. godine. Preduze7e se bavi proizvodnjom i prodajom trpezarijskih stolica i stolova i opremanjem restorana, hotela, kafi7a i drugih objekata. Njih karakterie moderan i atraktivan dizajn proizvoda, izradjen od kvalitetnih i atraktivnih materijala. Stolice su ergonomski dizajnirane, a trpezarijske stolove karakterie moderna ravna linija. Celokupan asortiman je izradjen u kombinaciji bukovog masiva i furniranog medijapana, presvu"en modernim materijalima, lakiran visoko kvalitetnim lakovima. Atestiran i proveren kvalitet i "vrstina proizvoda. Preduze7e ima zaokruen proces proizvodnje, u "ijem sastavu se nalazi radna jedinica mainske obrade, krojenje i ivenje, tapetarija i lakirnica. Osnovna obeleja razvoja preduze7a su: kvalitet, kvantitet, kontinuitet i konkurentnost. Ova firma predstavlja zna"ajnog generatora otpada ali nema dostupnih informacija da bi se opisala konkretna situacija.
88
12. ZAKLJU AK
Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje odrivog razvoja u Srbiji odnosi se na zatitu i unapre'enje ivotne sredine i racionalno kori7enje prirodnih resursa. Jedan od osnovnih zadataka je o"uvanje i gde god je to mogu7e, poboljanje kvaliteta vazduha (posebno u urbanim podru"jima i u blizini velikih termoenergetskih i industrijskih postrojenja). U skladu sa tim, definisani su slede7i ciljevi: uskla'ivanje nacionalnih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha i emisije u vazduh sa zakonodavstvom EU i usvajanje i sprovo'enje me'unarodnih sporazuma koji se odnose na zatitu vazduha, smanjenje zaga'enja vazduha iz sektora energetike i industrije, poboljanje kvaliteta goriva i postepeno izbacivanje olovnog benzina i dizela sa visokim sadrajem sumpora, unapre'enje sistema pra7enja kvaliteta vazduha u urbanim sredinama i poboljanje kapaciteta laboratorija za ispitivanje kvaliteta vazduha i unapre'enje pristupa javnosti informacijama o kvalitetu vazduha i podizanje javne svesti. Ciljevi odrivog kori7enja vodnih resursa su: uskla'ivanje nacionalnih propisa u oblasti voda sa zakonodavstvom EU a posebno primena Okvirne direktive o vodama EU, pove7anje dostupnosti kvalitetne vode kroz porast priklju"enosti stanovnitva na javne sisteme za vodosnabdevanje, smanjenje gubitaka u vodovodnim sistemima, pove7anje kvaliteta vode u akumulacijama namenjenim za vodosnabdevanje, poboljanje stanja kvaliteta vode u vodotocima, pre svega izgradnjom i efikasnijim radom postoje7ih postrojenja za pre"i7avanje otpadnih voda, sanacija i remedijacija zaga'enih vodotokova, primena principa zaga'iva" pla7a i korisnik pla7a, institucionalna i teritorijalna organizacija sektora voda, definisanje pravnog statusa i vlasni"ka transformacija vodoprivrednih preduze7a, reavanje problema komunalnih voda, po modelu javno-privatnog partnerstva za ve7e gradove, a preko dravnih investicionih aktivnosti za manja naselja. Strateki ciljevi odrivog kori7enja zemljita su: uskla'ivanje zakonodavnih akata vezanih za kori7enje i zatitu zemljita sa zakonodavstvom EU, spre"avanje daljeg gubitka zemljita i o"uvanje i poboljanje njegovog kvaliteta, posebno u domenu industrijskih, rudarskih, energetskih, saobra7ajnih i ostalih aktivnosti, zatita od degradacije, promene namene i ure'enja poljoprivrednog zemljita. U vezi zatite prirode i biodiverziteta ciljevi su: donoenje zakona o zatiti prirode i ratifikacija me'unarodnih ugovora, izrada Nacionalne strategije o"uvanja biodiverziteta Srbije i akcionog plana, pove7anje povrina zati7enih prirodnih dobara do 10% teritorije Srbije, odnosno proirenje mree zati7enih podru"ja, uspostavljanje ekolokih koridora i mree ekoloki zna"ajnih podru"ja, uspostavljanje efikasnog sistema biomonitoringa, uspostavljanje informacionog sistema o ivom svetu i drugim prirodnim vrednostima Republike Srbije, izrada popisa bioloke raznovrsnosti u Srbiji, uspostavljanje monitoringa komponenti biodiverziteta, sprovo'enje efektivnih mera kontrole geneti"ki modifikovanih organizama (GMO) u skladu sa praksom EU, unapre'enje metoda za odrivo kori7enje genofonda i formiranje Banke za o"uvanje geneti"kog materijala, uskla'ivanje nacionalnih propisa iz oblasti odrivog upravljanja umama sa zakonodavstvom EU, unapre'ivanje stanja uma (prevo'enjem izdana"kih uma u visoke, melioracijom degradiranih uma i izdana"kih uma loeg kvaliteta, podravanjem prirodnog obnavljanja i zatite uma), unapre'enje odrivog gazdovanja umama i zati7enim prirodnim dobrima, pove7anje povrina pod umom na 29% teritorije Srbije do 2015. godine. U oblasti energetike ciljevi su: eksploatacija neobnovljivih prirodnih resursa na na"in koji obezbe'uje optimalnu dugoro"nu energetsku sigurnost i pri tome najmanje degradira ivotnu sredinu i ne ugroava zdravlje ljudi, nalaenje novih leita i odrivo kori7enje neobnovljivih prirodnih resursa na najefikasniji i najracionalniji na"in, supstitucija fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, uz odre'ene ekonomske podsticajne mere, intenziviranje istraivanja potencijala obnovljivih izvora energije u cilju njihove verifikacije i realnijeg bilansiranja, definisanje tehnologija za koje je opravdano uvo'enje podsticajnih mera i komparativna analiza 89
mogu7ih podsticajnih mehanizama, donoenje propisa za podsticanje kori7enja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakice, podsticajne cene elektri"ne energije iz obnovljivih izvora i dr.), pove7anje obima kori7enja obnovljivih izvora energije, obrazovanje i razvijanje javne svesti radi podsticanja masovnijeg kori7enja obnovljivih izvora energije. Ciljevi u oblasti upravljanja otpadom su: uskla'ivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama, donoenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, uspostavljanje organizovanog sistema reciklae i podsticanje iskori7enja otpada, izgradnja infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom (regionalne deponije, postrojenja za reciklau razli"itih vrsta otpada, postrojenja za kompostiranje i anaerobnu digestiju, postrojenja za tretman opasnog otpada, postrojenja za iskori7enje energije iz otpada i dr.), sanacija postoje7ih smetlita komunalnog otpada i lokacija opasnog otpada i obrazovanje i razvijanje javne svesti za reavanje problema upravljanja otpadom.
90
LITERATURA
Radmilo V. Pei7. Ekonomija prirodnih resursa i ivotne sredine, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2002. 2. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zaga'iva"a, Ministarstvo zatite ivotne sredine, Beograd, 2007. 3. Strategija odrivog razvoja Optine Prokuplje 2007 2017, Prokuplje, 2007. 4. Strategija odrivog razvoja Optine Kurumlija 2010 2020, Kurumlija, 2010. 5. Zakon o integrisanom spre"avanju i kontroli zaga'ivanja ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004). 6. Integralni katastar zaga'iva"a, Ministarstvo zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2008. 7. Lokalni ekoloki akcioni plan Optine Ni, Ni, 2001. 8. Lokalni ekoloki akcioni plan Optine Aleksinac, Aleksinac, 2006. 9. Lokalni plan upravljanja otpadom Optine Raanj za period 2010-2019 godine, Raanj, 2010. god. 10. Plan integralnog upravljanja komunalnim otpadom, Dimitrovgrad, 2005. 11. Lokalni ekoloki akcioni plan Optine Leskovac, Leskovac, 2005. 12. Profil optine Lebane, Lebane, 2008. 13. Plan integralnog upravljanja komunalnim otpadom u optini Lebane, Lebane, 2007. 14. Strateki plan Optine Vlasotince 2006-2010, Vlasotince, 2006. 15. Lokalni ekoloki akcioni plan Optine Bujanovac, Bujanovac, 2005. 16. Optina Preevo - Profil zajednice, Preevo, 2010. 17. MIR 2 Municipal Improvement and Revival Programme, Feasibility Study Solid Waste Management Pcinja District, South Serbia, Draft Report 9S8851.01/HOD/R0002/Ch2, 2008. 18. Internet www.arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/12/29/srpski/SR01122802.shtml www3.exchange.org.rs/sr/projects/8/Odrzivo+upravljanje+otpadom+u+opstini+Gadzin+Han www.odrzivi-razvoj.gov.rs/uploads/documents/Poglavlje%205Zivotna%20sredina%20i%20prirodni%20resursi.pdf/ www.mku.rs/novi/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=172 Strategija odrivog razvoja Optine Svrljig, Skuptina optine Svrljig, 2009. www.doljevac.opstinesrbije.com/index.php?menu=4 www.logincee.org/file/12491/library. www.la21serbia.org/php/opstine/detalji.php?Id=95&IdSvojstva=PR www.netvodic.com/direktorijum/lokalnisajtovi/nisavski.html#OpstinaMerosina www.sr.wikipedia.org/sr-el/itora'a.html www.blace.org.rs/index.php/privreda www.ledo.pirot.rs/download/strategija_ledo_pirot_2009.pdf www.ekoforum.org/zim/izvestaji/Pirot.doc www.ledo.pirot.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=32&lang=serbi an_lat www.belapalanka.org.rs www.babusnica.opstinesrbije.com/index.php?menu=4 www.la21serbia.org/php/opstine/detalji.php?Id=71&IdSvojstva=PR www.bosilegrad.rs 1.
91
Priprema i dizajn:
TPC Kal"a BI-43 Obrenovi7eva bb 18000 Ni Srbija Tel/fax: +381 (0)18 522 788 514 360 514 361 Email: centar@protecta.org.rs
Tira: 100 primeraka

92

Generatori Otpada I Zagađivači Južne I Jugoistočne Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Generatori Otpada I Zagađivači Južne I Jugoistočne Srbije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Generatori Otpada I Zagađivači Južne I Jugoistočne Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GENERATORI OTPADA I ZAGA IVA I JUNE I JUGOISTO NE SRBIJE

Bratimir Nei dipl. in. zatite ivotne sredine

Ni, Decembar 2010.

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

2. IVOTNA SREDINA I PRIRODNI RESURSI U REPUBLICI SRBIJI

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

INTEGRALNI KATASTAR ZAGA IVA A U REPUBLICI SRBIJI

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

7. NIAVSKI OKRUG ZAGA IVA I I GENERATORI OTPADA

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Tabela 3. Ukupna emisija tetnih materija iz saobra aja /6/

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije

OPTINA GADIN HAN

Generatori otpada i zaga(iva)i june i jugoisto)ne Srbije