UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU PRAVNI FAKULTET PALE ore Pavlovi, 77/09

SEMINARSKI RAD SOCIOLOGIJA KONTRAKULTURA NAVIJAKE GRUPE

Seminarski rad

Pale, Novembar 2009.

Uvod
Pod pojmom kontrakulture podrazumeva se radikalno negativna supkultura, odnosno njen negativni aspekt. Po svojoj prirodi ona predstavlja reakcija na vladajuu kulturu. Ovaj rad bavi se fenomenom navijake kontrakulture. Fenomen sportske publike je jedan od oblika masovnog ponaanja ljudi u savremenim drutvenim uslovima. Navijake grupe, danas, karakterie sve vea agresivnost i nasilniko ponaanje. Nasiljem navijai iskazuju osjeaje nezadovoljstva i odbojnost prema drutvenim normama. To poveano nasilniko ponaanje ima svoje korene duboko u naem drutvu i ne samo da ih treba pronai ve ih je potrebno prouavati i razumeti. Ekstremne grupe navijaa po definiciji pripadaju svetu van zvaninih drutvenih krugova, svetu koji je alternativan, nepriznat i ije je osnovno obeleje asocijalnost. Navijaka supkultura je jako vezana uz politiku, politiari su uvek teili da iskoristite navijake grupe za svoje interese (o emu najbolje govore i prizori na fudbalskim stadionima bive Jugoslavije krajem osamdesetih godina prolog veka). Scene koje esto posmatramo na sportskim tribinama govore i o povezanosti navijaa i ekstremnih politikih opcija. Navijaka kontrakultura je esto usmerena na ruenje osnovnih vrednosti graanskog drutva, a danas u vreme krize tih vrednosti ovaj oblik ispoljavanja agresije dobija na snazi. Sport u kome je u dananjem svetu navijako nasilje najprisutnije je naravno fudbal. Smatra se da je fudbalski vandalizam pogodan za razvoj raznih ekstremizama kao sto su rasizam, antisemitizam, seksizam, a u krajnjoj liniji i faizam. Moe se rei da su nasilje i navijaka kontrakultura rezultat spektakularizacije najvanije sporedne stvari na svetu. Fudbal se istovremeno pokazuje kao drutveno znaajna i drutveno periferna pojava naeg vremena. On se ne moe posmatrati samo kao fenomen obine masovne igre, razonode i zabave, nego i kao fenomen masovne kulture naeg vremena. Ta nam pojava na svoj nain otkriva neka drutvena stanja i prilike, ire i dublje drutvene naravi. Ponekad su to i ona drutvena stanja koja u normalnim uslovima lako ostaju izvan pogleda javnosti i pripadaju samo prizemnim i podzemnim tokovima miljenja i drutvenog ivota. U ovom radu pokuau objasniti put koji je nasilje u sportu prelo od svojih poetaka pa do danas, odnos sa okruenjem, kao i nain na koji moderno drutvo treba da se postavi prema ovoj pojavi.

Seminarski rad

1. POJAM HULIGANIZMA
Huliganstvo je svetkovina nasilja i odlika savremenog naina ivljenja. Tim terminom se opisuje ponaanje koje kri pravila drutvenih normi, bonton, zakona i opte destruktivno ponaanje. Naziv dolazi od izvesnog Patrika Huligana (Patrick Hooligan), irskog kriminalca osuenog u Londonu 1898. godine na smrt. Prvobitno je opisivao devijantno ponaanje i nain ivljenja ulinih bandi i pojedinaca koji su ih sainjavali. Takoe danas taj termin je opte prihvaen i opisuje ponaanje kod pojedinaca ili grupe ljudi koji svojim destruktivnim ponaanjem ne uklapaju u drutvene norme i zakone te vandaliziraju svoju okolinu.Takva vrsta ponaanja pripisuje se obino navijakim grupama iz razliitih sportova najee ekipnih kao to je fudbal. Huliganizam je bio povezan sa fudbalom od nastanka. U ranim godinama fudbala kao profesionalnog sporta, grubosti je bilo samo na terenu. Najvei rivali su obino bili klubovi iz istog grada ili podruja. Krajem XIX veka dolazi do prvih incidenata na fudbalskim stadionima. Nakon dva svetska rata, situacija se smirila, sve do 60-tih godina kada je huliganizam opet postao ozbiljan problem, posebno u medijima. Uglavnom fudbalski stadioni su bili poprite sukoba. Od tog vremena su se u Engleskoj i ostatku Evrope poele osnivati razne navijake grupe (tzv. firme) koje postoje i danas. Vecina ljudi u tim grupama je bila iz radnike klase i redova omladine, koja je ivela u veim gradovima. Policija u Engleskoj u poetku nije shvatala ozbiljno problem huliganizma u engleskom fudbalu. Vladalo je miljenje da je to prolazan problem sve dok se nije dogodila uvena tragedija na stadionu Hejsel u Belgiji 1985. godine. Hejsel je bio domain finala Lige ampiona, a igrali su Liverpul i Juventus. Incident je zapoeo tako to su se navijai Liverpula pokuali probiti do Juventusovih. Juventusovi navijai bili su prisiljeni da se povuku i u tome bi uspeli da se deo tribine nije uruio. Posledice su bile uasne, 39 navijaa je smrtno stradalo, a meu njima je najvie bilo navijaa Stare dame. Nakon tragedije na Hejselu engleski fudbalski klubovi su bili banovani iz evropskih takmienja. Zabrana je ukinuta tek nakon pet godina. Koncept borbe na stadionima danas se sve manje upotrebljava i danas grupe dogovoraju borbu vani na nekom podruju, posle ili pre utakmice. Moderne tehnologije se koriste za organizaciju borbi izmeu navijakih grupa , pa su tako Internet i mobilni telefoni postali glavno oruje huligana. Kada se borbe odravaju izvan fudbalskog stadiona onda se sa mobilnog telefona najee zove jo huligana kao pomo.

Seminarski rad

2.

HULIGANIZAM I ODNOS PREMA OKRUENJU

Navijake grupe regrutuju svoje lanove iz nie radnike klase iji su pripadnici slabije kulturno i motivaciono prilagoeni, tako da postiu slabije rezultate u koli i ivotu. To su najee marginalci kojima nije svojstvena marljivost i ambicija. Strategija preivljavanja, ivotni neusepesi, neuspesi u koli, stalne frustracije, ine pripadnike ove supkulture negativistiki raspoloenim, esto malicioznim, a njihovo ponaanje neutralnim i nesvrsishodnim, jer nije u funkciji ostvarivanja i zadovoljavanja odreenih potreba.Naprosto oni u dogaajima uivaju neutralno. Primjer za to su vandalizam i sitne krae, ne zbog materijalne koristi, ve zbog uivanja da se kri slubeni red i ini neto zabranjeno. (Kulji, Kokovi, 2009:339) Poreklo termina vandalizam se vezuje za germansko pleme Vandale, koji su postali uveni po nemilosrdnom pljakanju i unitavanju kulturne zaostavtine grada Rima. Danas se pod vandalizmom podrazumeva divlje, nemotivisano unitavanje ili nanoenje tete imovini bez ikakve koristi za bilo koga, a najmanje za poinioca. Gotovo svakodnevni dogaaji irom planete pokazuju da vandalizam postaje moderna pojava. Svojom razornom taktikom on ima za cilj da izazove strah i slabljenje autorteta vlasti i ukae na njenu nemo i slabost. Besmisleno nasilje protiv ljudi i imovine je i jedna od osnovnih karakteristika huliganizma. Pored fizikog sukobljavanja sa navijaima drugih klubova, za huligane je karakteristino i tradicionalno neprijateljstvo sa organima reda. Ponekad navijai policiju vide kao najveeg i najljueg neprijatelja koji je za njih olienje onog zvaninog drutva i njegovih vrednosti, koje oni odbacuju i protiv kojih se bore. U nekim zemljama (Ujedinjeno Kraljevstvo) karakteristino je preklapanje navijake supkulture sa delovima rok superkulture. Ova potkultura i njeni pripadnici ulaze u supkulturu fudbalskih navijaa zadravajui pri tom, svoj stil i identitet.

Seminarski rad

3. HULIGANIZAM I IDENTITET
Navijai kao potkultura ostvaruju one funkcije koje su im onemoguene u institucionalnim okvirima (onemoguene u smislu subjektivnog osjeaja nemoi, ne nuno i objektivnog stanja). Mladi ljudi, koji ine veliku veinu fudbalskih navijaa, imaju potrebu za drutvenom emancipacijom, za izgradnjom vlastitog identiteta, a to im je najlake izvedivo u okviru supkulture, pogotovo kroz ono delovanje koje ne moe biti neprimeeno od strane javnosti ( uzima se u obzir masovna poseenost fudbalskih stadiona, te medijska zainteresovanost). Takav nain delovanja znao je postati, u kriznim situacijama nekog drutva, politika avangarda. U svakom sluaju, navijai su uvek teili skrenuti panju javnosti na sebe, to je vana funkcija nasilja koje praktikuju ekstremne navijake grupe. No, osim to joj je cilj skrenuti panju javnosti na sebe, navijaka supkultura omoguuje mladim ljudima da na neki nain savladaju krizu identiteta. Identitet odreene navijake grupe je ono na emu se ona bazira, to esto dovodi do ekstrema u komunikaciji sa svima koji toj grupi ne pripadaju ( odnos '' mi i oni''). Ipak, i tako izgraen identitet prua mladim navijaima mogunost kakve-takve drutvene emancipacije, jer je nasilje uvek primeeno, o nasilju se pria u javnosti, ono puni novinske stranice. Tako navijai postiu svoj cilj, i od oseaja da su '' niko'' steu dojam da su ipak '' neko'', ime donekle reavaju krizu identiteta i oseaj drutvene marginalnosti. ovek se moe definisati kao ivotinja koja kae ''ja'', koja moe da bude svesna sebe kao posebnog bia. ivotinja koja je u prirodi i ne prevazilazi je nije svesna sebe i nema potrebu za oseanjem identiteta. (Fromm,1989:51) Istina, to se ostvaruje uglavnom kroz nasilje, ali to i jeste jedna od glavnih karakteristika navijake antikulture. Pojedini sociolozi smatraju da je porast fudbalskog vandalizma i nasilja reakcija na promene u organizaciji savremenog fudbala. Navijai smatraju da im je nova organizacija oduzela kontrolu nad klubom i preko pojaanog nasilnog ponaanja oni je nastoje povratiti. Fudbalski stadion je za njih ostao jedna od malobrojnih institucija i sabirnih mesta. Industrija zabave i veliki trni centri unitili su kafanu (pab) kao tradicionalno mesto susreta. Ulica je postala prostor socijalizacije mladih. U njihovom stilu ivota i obrascima ponaanja dominantno mesto dobija mukost, kontrola sopstvene teritorije i ovinizam. (Kulji, Kokovi, 2009:340)

Seminarski rad

4. NAVIJAI I POLITIKA
U novije vreme vie se ne moe govoriti o sportu kao ideoloko neutralnoj pojavi, naprotiv sport je postao pristupaan za sve vrste ideolokih i politikih iskljuivosti, za manipulaciju i komercijalizaciju. Sport kao aktivnost i spektakl osmiljava ivot veeg broja ljudi, njihov stil ivljenja, identitet, odreene obrasce ponaanja i vrednosti. U vreme politikih previranja od manipulacija u cilju sticanja line koristi pojedinaca ili interesnih grupa nisu poteene ni sportske institucije, sportski savezi, sportski klubovi ali ni sportski navijai. (Kulji, Kokovi, 2009:308) Sportske priredbe kao i druge javne priredbe skoro uvek poseduju neku politiku pozadinu, sve je vie oigledno da je politiki uticaj snano prisutan u sportu. Navijaka supkultura je u samom nastajanju bila povezana s politikom. Politiari su esto hteli kroz glas tribina ostvariti neke vlastite interese. Uspon huliganizma kod nas takoe je povezan sa burnim politikim deavanjima krajem 80-ih godina XX veka. Pojedine politike partije su preko navijakog pokreta pokuavale poveati svoju popularnost meu birakim telom. Nacionalna i stranaka obeleja su postala sastavni deo navijake ikonografije. Politike stranke sa nacionalnim predznakom su imale otvorenu podrku navijakih grupa. Meutim, nakon raspada Jugoslavije dolazi do postepenog udaljavanja izmeu dojueranjih saveznika. Meunacionalni animoziteti i otvoreni sukobi na nacionalnoj osnovi zamenjeni su regionalnim animozitetima i sukobima na osnovi centar- periferija. Nije nimalo udno to to je, barem kod navijaa, puklo to relativno jako nacionalno jedinstvo s poetka 90- ih. Navijai su morali imati nekoga s kim e uspostaviti odnos mi i oni. Meutim odnosi navijakih grupa nam i sad mogu posluiti kao pravi pokazatelj odnosa izmeu naroda bivih jugoslovenskih republika (potrebno je samo proitati u novinama koja deavanja prate utakmice Crvena Zvezda/Partizan Dinamo Zagreb/Hajduk u evro-kupovima). Politika i usmerivai javnog mnjenja zainteresovani su za sport i, razumljivo, zloupotreba je esta. Za vladajue strukture je najvanije da sport vezuje panju masama, da stvara mehanizme za usmeravanje nezadovoljstva, ne dirajui pri tom u odnose u kome se ta nezadovoljstva i sukobi javljaju. Stadioni su postali drutvene lomae na kojima treba da sagori ogroman bes tih "niih slojeva", mesta na kojima se odraavaju svojevrsne psihoterapeutske seanse koje pretpostavljaju, naalost- nasilje. Na njima se vladajua klasa obraunava sa "masama" tako to nastoji da uniti njihov negativni energetski naboj koji bi, kada bi se uobliio u organizovanu drutveno/politiku akciju, mogao da se izlije u irokom drutvenom prostoru i ugrozi stabilnost uspostavljenog poretka. Nastojanje da sport igra ulogu "sigurnosnog ventila" dovodi do toga da se na stadionima ne samo tolerie, ve i podstrekava nasilje. Praktino, stadioni su postali mesta na kojima vlada reirano i ono to je vrlo vano-institucionalizovano nasilje. Zbog toga je na stadionu dozvoljeno mnogo toga to se obino na drugim javnim mestima kanjava: jake vulgarnosti, pretnje, pljuvanja, nanoenje telesnih povreda, rasistiki i ovinistiki slogani, pozivi na nasilje, paljenja, ubistva, teror- sve to spada u "pravi" sportski ambijent dananjice. (Simonovi, 1995:71)

5. KAKO ZAUSTAVITI NASILJE U SPORTU?

Seminarski rad Kako vidimo na vlastitom primeru, kao i na primeru drava u okruenju, ni zakoni ni njihove dopune nisu dovoljne da se nasilje u sportu zaustavi. Prema miljenju sociologa nije dovoljno samo doneti zakone, vano je uklopiti te zakone u ivot. Fenomen je, pre svega, potrebno od poetka analizirati, socioloki istraiti, a tek onda doneti odgovarajue zakone. Konkretno u naem sluaju, uzrok nasilja meu navijaima, kao i pojave ak i neonacistikih i faistikih ideja meu navijakim grupama posledica su krize u kojoj se nalazimo, strategije preivljavanja, egzistencijalne i duhovne frustracije mladih ljudi, zbog ega oni esto bivaju instrumentalizovani. Sve je to mogue prevazii. Pre svega, potrebno je poi od toga da su stadioni postali antikole i moramo poeti koristiti prosvetiteljsku, obrazovnu strategiju. Ali, ta strategija nikada ne moe uspeti ako se neto ne promeni u kvalitetu ivota, odnosno ako se ne pobolja kvalitet ivota mladih ljudi. Naalost, kod nas i dalje preovladavaju taktike zatakavanje i licemernog moralisanja od strane onih istih koji doprinose eskalaciji nasilja. Strategija borbe protiv nasilja u sportu, koju najee razvijaju UEFA i FIFA, je najvie usmjerena na organizovanje meeva i tehniko-bezbednosne mere na stadionima. Ova strategija se poela koristiti prvo u Engleskoj, za vreme administracije Margaret Taer, nakon huliganskih nereda tokom 80-ih. Doneta pravila su bila stroga: ukidaju se tribine bez stolica, zabranjuje se toenje alkohola blizu stadiona, svaki deo gledalita biva pokriven specijalnim kamerama i klubovi postaju duni obezbediti prostor za smetaj sudije za prekraje, tako da delikventi bivaju osueni na licu mesta. Takoe uvode se kazne zabrane pristupa na stadion, to verovatno najtee pada ekstremnim navijaima. Cene ulaznica rastu ime se stimulie dolazak kulturnije publike na sportska deavanja. Naravno, sve ovo je pratilo i poboljanje u pogledu kvaliteta samog fudbala. Ova strategija zahteva visok standard i kvalitet ivota.

ZAKLJUAK

Seminarski rad

Svaki pojedinac eli i pokuava stvoriti odreeni krug drutva u kojem e biti prihvaen bez toga da previe menja i prilagoava svoje stavove. Mislim da je ta potreba izraavanja pojedinca kroz pripadanje navijakim grupama u sutini pozitivna. Sama povezanost sa sportom ukazuje na elju da se fer-plej (tj. potovanje protivnika) kao jedna od osnovnih osobina sporta prikae kao vrednost potrebna u drutvu uopte. Verovatno je to bilo znatno lake dok se sport nije pretvorio u tranje za novcem i karijerom. Drutvene promene vremenom su uticale i na sport. U poetku razvoja navijakih grupa sigurno je bilo nezamislivo da bi stadion mogao postati mesto oslobaanje frustracija, estih fizikih sukoba (izmeu protivnikih grupa ili huligana i policije), izraavanje iskljuivo politikih stavova pojedinaca itd. U sadanje vrijeme takve pojave nisu nimalo iznenaujue i zbog njih se navijai esto prikazuju u veoma negativnom svetlu. Postoji li u dananjem drutvu dovoljno snage da se izvuku prave poruke koje na nekonvencionalan nain izraavaju sami navijai i da se pomou te iste energije navijai pokuaju promeniti, pretvoriti u pozitivnu pokretaku snagu drutva? Mislim da bi takva pozitivna snaga u drutvu trebala, zapravo morala postojati.

LITERATURA

Seminarski rad

1. Fromm, Erich (1989) Zdravo drutvo. Beograd: Nolit 2. Kulji, Rajko i Kokovi, Dragan (2009) Drutvo i Sport: sociologija i sociologija sporta. Novi Sad: Old Commerce 3. Simonovi, Ljubodrag (1995) Sport, kapitalizam,destrukcija. Beograd: Lorka 4. Wikipedia: The Free Encyclopedia, URL: http://en.wikipedia.org/ (12.11.2009)

SADRAJ

Seminarski rad

UVOD............................................................................................................. 2 1. POJAM HULIGANIZMA.......................................................................... 3 2. HULIGANIZAM I ODNOS PREMA OKRUENJU................................ 4 3. HULIGANIZAM I IDENTITET................................................................. 5 4. NAVIJAI I POLITIKA............................................................................. 6 5. KAKO ZAUSTAVITI NASILJE U SPORTU?.......................................... 7 ZAKLJUAK................................................................................................. 8 LITERATURA................................................................................................ 9

10