UVOD

Erozija predstavlja prirodan proces kojim se ispiraju i odnose od krupnih do najsitnijih estica zemljita. Erozija nastaje dejstvom egzogenih prirodnih sila. Osnovni izvor energije egzogenih sila su toplota, svetlost i druga zraenja koja od Sunca dospevajuna Zemlju. Pod uticajem Sunca dolazi do razliitog zagrevanja vazduha, vode (mora, okeani, jezera, reka i dr.), kao i vrste Zemljine kore. Toplota je uzrok insolacije odnosno zagrevanja i hlaenja povrine Zemlje, obrazovanja lednika i njihovog kretanja, kruenja vode u prirodi, kao i strujanja vazduha odnosno obrazovanje vetrova. Dejstvo egzogenih sila je uslovljeno kako gravitacijom Zemlje tako i privlanim silama Meseca i Sunca. Zemljina gravitacija izaziva kretanje vodenih tokova i lednika, pokretanje stenskih masa sa visokih padina u podnoija planina. Dejstvom privlanih sila Meseca i Sunca javljaju se plima i oseka na okeanima, morima i jezerima. Najei vid erozije predstavlja pomeranje mase terena usled dejstva obilnih kia ili zemljotresa pri emu dolazi do odronjavanja zemljita. Ovom vidu erozije su najpodloniji brdoviti tereni, odnosno podruja pod nagibom terena koji je vei od 15. Glavni oblici erozije su: Eolska Erozija nastaje delovanjem vetrova Bujina erozija nastaje mehanikim radom atmosferskim vodama. Fluvijalna ili rena erozija nastaje geolokim radom renih tokova. Kraka erozija nastaje delovanjem atmosferskih, povrinskih i podzemnih voda. Abrazija predstavlja ruenje obale kao posledica morskih i jezerskih talasa Glacijalna ili lednika erozija nastaje radom lednika

1.0 EOLSKA EROZIJA

Eolska erozija ili deflacija nastaje kao posledica rada vetra. Eolska erozija je zastupljena u regionima koji se karakteriu estim jakim vetrovima, ija zemljita rastresita i nisu zatiena gustim biljnim pokrivaem. Vetar prenosi uglavnom najsitnije estice zemljita kao to je glina, prah i sitan pesak. Intenzitet deflacije zavisi od od sledeih faktora: Gustine biljnog pokrivaa Eksponiranosti zemljita vetru Jaine i uestalosti vetra Osobina zamljita Osobine zamljita kao to su: mehaniki sastav, struktura zemljita i stepen vlanosti odnosno vezanost zemljita utiu na pojavu eolske erozije. Vetar odnosi uglavnom sitne estice nestrukturnih, pakasto sitnopeskovitih zemljita i prakaste strukturne agregate u suvom stanju kada su najslabije vezani. Pri navedenim osobinama zemljita, odnoenje estica je intenzivnije to je rei pokriva, vea eksponiranost zemljita vetru, kao i vea jaina i uestalost vetra. U zavisnosti od jaine vatra, veliine i teine estica vetar odnosi ponete estice na manja ili vea rastojanja. Najsitnije estice kao to su sitan prah i glina mogu bita vetrom preneti na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara. Prilikom prenoenja estica peska vetar vri i koroziju odnosno razaranje stena. Tom prilikom dolazi do mehanikog glaanja i raspadanja stena. Sa prenoenjem estica peska i praha dolazi do sortiranja i navejavanja(akumulacije) estica i stvaranja specifinih oblika eolskog reljefa: peanih dina i barhana. Peane dine su kupasti oblici nanosa peska visine u proseku 10 do 20m. U Libijskoj pustinji dostiu visinu i do 200 m. Strana peane dine okrenuta uz vetar ima nagib oko 10, dok je suprotna strana strmija sa nagibom od 30 do 40. Peane dine se mogu javiti u vie razliitih oblika: Poprene dine zatalasani oblici, izdueni upravo na pravac vetra Uzdune din (seifi) pruaju se paralelno sa pravcem vetra Barhani srpasti oblici peanih dina sa vrhovima okrenutim niz vetar Deflacione dine parabolini oblici peanih dina iji su vrhovi okrenuti uz pravac kretanja vetra

Varijacije oblika peanih dina zavise od koliine peska, brzine, pravca i stalnosti vetra kao i od prisustva ili odsustva pustinjske vegetacije. Poprene dine se nalaze u oblastina bogatim peskom i umerenom jainom vetra. Uzdune peane dine se javljaju u predelima gde duvaju jaki vetrovi, konstantnog pravca U oblastima sa manjom koliinom peska nalaze se barhani. Deflacine peane dine se nalaze u oblastima u kojima je vegetacija unitena, a pesak se nagomilava oko deflacionih basena. Brzina kretanja peanih dina zavisi od brzine, stalnosti, jaine i konstantnosti pravca duvanja vetra, veliine estica peska, veliina dina, kao i prisustva i gustine vegetacije. Brzina kretanja veih peanih dina je oko 6 m godinje, dok manje dine mogu dostignuti i do 25 m godinje. Pokretnog ivog peska u Evropi ima u Francuskoj, Holandiji, severnoj Nemakoj, Poljskoj i na naim prostorima. Na naim prostorima ivi pesak pokriva povrine kao to su Deliblatska peara u junom Banatu, SubotikoBajska u severnoj Bakoj, Golubako-Ramska peara na desnoj obali Dunava kod Golubca. Pored navedenih oblasti ivi pesak se jo javlja i u okolini Kladova. Vetrom se moe raznositi i eolska praina les. Naslagama lesa stvaraju se lesne zaravni. Navejavanje eolske praine moe se uporediti sa navejavanjem snega. Reljef lesnih zaravni karakterie blago zatalasane povrine kao rezultat dejstva vetra i atmosferskih padavina. Padavine koje poniru u porozni les rastvaraju prisutni CaCO3 , prenosei ga u dublje slojeve,a na povrini se stvaraju plitke tanjiraste depresije lesne vrtae.

2.0 BUJINA EROZIJA

Atmosferske padavine koje padaju na nagnutu povrinu, slivaju se u vidu manjih mlazeva pri emu odnose i deo zemljita. Bujina erozija predstavlja proces koji ima karakter spiranja odnosno denudacije povrinskog sloja zemljita. Intenzitet denudacije zemljita zavisi od sledeih faktora: Vrsta i gustina biljnog pokrivaa. Erozija je jaa to je biljni pokriva rei. Intenzitet bujine erozije se pojaava idui od zemljita pod gustim umskim i travnim pokrivaem, preko njvskih zemljita pod ozimim itima, a maksimum dostie na njivama pod retkim okopavinama. Reljfski uslovi. Reljefski uslovi zavise od strmine, duine i forme nagiba pri emu je denudacija sve jaa to je nagib strmiji i dui. Karakter klime - koliina i intenzitet kie, debljina i brzina topljenja snenog pokrivaa, odnosno koliina i brzina oticanja vode po povrini zemljita. Najjae eroziono dejstvo pokazuju vode jakih kia tzv. provale oblaka i naglo topljenje debelog snenog pkrivaa kada za kratko vreme na povrini zemljita dospeju velike
3

koliine vode. U takvim sluajevima zemljite nije u stanju da brzo upije i zadri veliku koliinu dospele vode. Osobine zemljita vezanost, mehaniki sastav, struktura, poroznost i vodne osobine (brzina upijanja i proceivanja vode, kini vodni kapacitet).

Sl. 1. Oteenje zemljita na veoma erozibilnom terenu posle samo jednog pljuska

Sl. 2. Udar kapi kie o tlo

Razlikuju se dve bujine erozije: 1. normalna (prirodna, lagana) bujina erozija 2. ubrzana (ekscesna) bujina erozija Normalnu bujinu eroziju je prisutna na zemljitu koje se stalno nalazi pod gustim biljnim pokrivaem, a erozijom se odnosi manje zemljita nego to se obrazuje. Ubrzanom bujinom erozijom se odnosi vie zemljita nego to se obrazuje. Normalna bujina erozija moe prei u ubrzanu pri nepravilnom delovanju oveka prema zemljitu. Kao posledica bujine erozije nastaju vododerine i jaruge. Vododerine predstavljaju teren izbrazdan veim brojem plitkih kanalia (do 1 m) du kojih se odnosi plodno zemljite koje je od velikog znaaja za poljoprivrednu proizvodnju. Jaruge predstavljaju udubljenja od 2 - 20 m dubine sa strmim obalama koja se ne mogu unititi oranjem. Jaruge zauzimaju manju povrinu od vododerina, ali lokalno stvaraju vee tete. Usecanje i razvoj jaruga odvija se brzo i nanosi velike tete privredi, a naroito poljoprivredi odnosei najplodnije slojeve zemljita. Zatita od bujine erozije vri se primenom tehnikih i bilokih mera. Izrauju se pregrade u jarugama da bi se smanjila brzina kretanja vode i sakupio noeni materijala. Bioloka zatita se sastoji u pomljavanju ugroenog predela.
4

3.0 RENA (FLUVIJALNA) EROZIJA

Mehaniki rad reka, snagom vode i noenog materijala: suspendovanih estica (mulja, pesaka, gline) i rastvorenih organskih materija u cilju produbljivanja renog korita i proirenju renih dolina predstavlja fluvijalnu ili renu eroziju. Renom erozijom neke vee reke tokom samo jednog visokog vodostaja pomere svoje korito i po vie stotina metara levo i desno od ranijeg, pri emu odnose postojei zemljini pokriva. Intenzitet rene erozije zavisi od vie faktora: geoloki sastav i struktura terena nagib renog korita koliina vode koliina i vrsta noenog materijala brzina renog toka

Stmiji nagib i vea koliina vode pojaavaju rad reka. Fluvijalna erozija je naroito pojaana ukoliko se nosi i vue vea koliina noenog i vuenog materijala kao to su kamenje, pesak, mulj, glina i dr. U izvorinom delu reka kretanje vode je najee pravolinijsko, dok je u sredinjem, a naroito u donjem toku reka, kretanje vode u renom koritu sloeno: bono, koso i vertikalno. Usled trenja kretanje vode je sporije pored obala i pri dnu nego u sredini i uz povrinu toka reka gde se stvara gde se stvara matica odnosno pravac najbreg oticanja rene vode. Pri dnu leve i desne leve i desne obale dolazi do najjae erozije, u zoni maksimalne turbulencije, pri emu se bono kretanje vode vri od obale prema matici u dva simetrina zavojna (slino svrdlu) sistema kretanja vodene mase u pravim delovima renog korita, dok se u krivinama stvara vrtlono kretanje. U uslovima vrtlonog turbulentnog kretanja vodene mase i pokretljivosti nanosa u renom koritu mogua je promena pravca kretanja dinamike ose (matice) renog toka. Kao posledica promene pravca matice dolazi do krivljenja obalske linije i pojave meandera. Na mestima gde se matica savija, usled inercije voda se ustremljuje prema obali i podlokava je. Kao posledica ovakvog rada reka dolina zadobija asimetrian oblik. Obala koju voda podlokava postaje strmija, esto vertikalna i nestabilna, dok je suprotna obala blaga i izgraena od renog nanosa. Posledica napred navedenog kretanja vodene mase reno korito se produbljuje, a rena dolina se proiruje. Fluvijalnom erozijom reke stvaraju karakteristine geomorfoloke erozione oblike (rena korita, rene doline i rene terase) ili akumulativne oblike (rena ostrva-ade, delte i aluvijalne ravni).
5

3.1 EROZIONI OBLICI

Reno korito predstavlja uzduno udubljenje u reljefu kroz koje protie reka. U izvorinom delu toka reke, reno korito se produbljuje i zadobija oblik trougla, dok je donji deo toka reke iri i ima oblik trapeza. Pravolinijska rena korita zastupljena su kd reka sa strmim nagibom, koje teku kroz otporne stene. Meanderska rena korita se javljaju u srednjem ili donjem toku reka, kada reka krivudajui produava reni tok, smanjuje pad i usporava tok. Pojavom poplava reka moe da presee pojedine meandere pri emu skrauje tok. Rena dolina predstavlja udubljenje u reljefu koje se nalazi iznad renog korita. Zavisno od veliine rene doline mogu biti: klisure (duge rene doline), kanjoni (duboke rene doline) i sutjeske (kratke rene doline). Rene terase predstavjaju ostatke starog dolinskog dna koje je razoreno oivljavanjem rene erozije.

Sl. 3. Prikaz erozionih oblika rene erozije

Prema nainu postanka rene terase mgu biti: erozione rene terase akumulacione rene terase rene terase sloenog postanka Erozione rene terase nastaju u stenama, bez akumulacije nanosa na njihovoj povrini. Akumulacione rene terase su u potpunosti izgraene od renog nanosa razliite starosti. Sloene rene terase stvorene su taloenjem renognanosa na stenama uz promenu nivoa erozione baze.

3.2 AKUMULACIONI OBLICI

Noeni materijal reke mogu prenositi na velika rastojanja, deponovan u renom koritu ili na obalama reke. Tako nastali sedimenti predstavljaju aluvijum ili aluvijalne nanose koji obrazuju rena ostrva ade, rene delte i aluvijalne ravni. Aluvijalne ravni predstavljaju zaravljana dna renih dolina. To su obale renog korita koje su izgraene od renog nanosa. Aluvijalne ravni se najee javljaju u srednjim i donjim delovima renog korita. Pri visokom vodostaju reka se izliva iz korita, plavi renu dolinu, a na poplavljenom terene se taloi aluvijalni nanos. Razlikuju se dve vrste aluvijalnih sedimenata: Aluvijum staraa i aluvijum povodnja. Aluvijum staraa predstavlja nanose ispunjene glinovitim esticama i tresetom, dok je aluvijum povodnja predstavlja nanose koji su u najveem procentu izgraeni od frakcija praha i finog peska. Rena ostrva - ade obrazuju se u renom koritu od krupnoznih frakcija renog nanosa odnosno frakcija peska i ljunka. Ada nastaje u renom toku, iza neke prepreke, gde se reni nanos taloi stvarajui sprud, koji se postepeno izdie iznad vode. Ade se stvaraju i na uima dveju reka, gde se sudaraju njihove struje, a tok usporava. Mnoge reke na naim prostorima kao to su Dunav, Sava, Morava imaju veliki broj renih ostrva. Rene delte nastaju sedimentacijom renog nanosa na uu reke u more ili jezero, gde reka usporava reni tok, a zatim reni tok prestaje. Rene delte nastaju kao posledica prestanka transportna rene moi tekue vode gde se taloi sav doneti materijal pri emu se zasipa morski ili jezerski basen koji se postepeno pretvaera u kopno, a reka se zbog velike koliine nanetog materijala rava u vei broj rukavaca. Rene delte su izgraene od najfinijih estica peska, praha i gline koji se taloe u vidu nagnutih slojeva velike debljine. Primer je delta Nila ija debljina renog nanosa iznosi oko 700 m. Svake godine delte se znaajno poveavaju. Delta Dunava se godinje uveava za oko 1 km 2 svake godine.

4.0 KARSTNA EROZIJA

U terenima izgraenim od karbonantnih stena-krenjaka,dolomitinih i laporovitih krenjaka i dolomita,kao i stena sa karbonantnim vezivom geoloki rad vode sveden je na rastvaranje. To dejstvo je olakano mnogobrojnim prslinama i pukotinama, koje presecaju krenjake slojeve. Atmorsferski talozi koji poniru kroz prsline i pukotine, rastvaraju kalcijum karbonat i poveavaju prvobitnu poroznost stenske mase.Kombinovani razaraki rad atmorsferskih, tekuih-povrinskih i podzemnih voda, pod ijim neposrednim uticajem nastaju mnogi karakteristini geomorfoloki fenomeni naziva se karstna erozija. Naziv kras, odnosno karst, uveo je u nauku na poznat geomorfolog Jovan Cviji. Najvanije morfoloke pojave koje odreuju karstnu eroziju su: -krape (bogazi) -vrtae(ponikave) -uvale -karstna polja na povrini terena, kao i podzemni oblici (jame i peine)

Sl. 4. Prikaz elemenata karstne erozije krape- su uske i plitke, paralelne brazde na povrini karbonantnih stena. Nastaju korozivnim delovanjem vode i nemaju vei znaaj u oblikovanju karsta. irina i dubina krapa iznosi od nekoliko cm do nekoliko dm. Duboke i dugake krape u golom kru nazivaju se bogazi. Vrtae- su prema Cvijiu, univerzalni i najkarakteristiniji oblik karsta.To su levkasta, tanjirasta, ak bunarasta udubljenja u terenu. Dno je obloeno crvenicom ili glinom i crvenicom koja zaostaje pri rastvaranju krenjaka. Veliina vrtaa varira.

Spajanjem vie vrtaa nastaju uvale. Izduena udubljenja u karstnom terenu su do nekoliko km, dok je irina znatno manja. Karstna polja-su najvei i najznaajniji oblici u kru. To su duboke depresije. esto predstavljaju terenske rovove ili oblike nastale erozionim dejstvom reka ponornica. U mnogim karstnim poljima se nalaze kupasta breuljkasta uzvienja krenjake preage. Podzemni karstni oblici: jame i peine nastaju hemijskim i mehanikim radom povrinskih i podzemnih voda. Jame ili ponori su preteno vertikalna udubljenja ili proirene pukotine koje ponekad doseu do nivoa podzemnih voda i povezuju povrinski deo terena sa podzemnim vodenim tokovima-ponornicama. Peine su podzemni karsni oblici. Razliitog su oblika i dimenzija. Postaju korozivnim dejstvom vode na karbonantne stene i utiu na podzemnu cirkulaciju vode. Po obliku karstnih oblika, hidrografskih i hidrolokih svojstava, postoje dva osnovna tipa karsta. Holokarst-ljuti ili potpuni karst, stvara se na istim krenjacima i velike je debljine, gde su svi povrinski i podzemni oblici potpuno razvijeni. Holokarst podsea na kamenitu i bezvodnu pustinju u kojoj su karstna polja jedine zelene povrine. Reni tokovi su retki i uglavnom u vidu ponornica. Merokarst-zeleni ili nepotpuni karst najbolje je razvijen na terenima od karbonantnih stena manje debljine sa veim ili manjim sadrajem ne rastvornih materija. U karstu nema krakih polja, a peine su ree i manjih dimenzija.