DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

bilans entropije

Drugi zakon TD utvrjuje ogranienja, tj. uslove pod kojima je mogue pretvaranje toplote u rad. Mogue je da se neki proces ne protivi prvom zakonu, ali ga nije mogue izvesti jer je u koliziji sa drugim zakonom.

Definicije drugog zakona:

1. Kelvin-Planckova i 2. Clausiusova

Kelvin-Planck-ova definicija:
Nemogue je napraviti mainu koja bi radei u ciklusu uzimala toplotu iz rezervoara konstantne temperature i pretvarala je u ekvivalentnu koliinu rada bez ikakvih promena u sistemu i okolini

Clausius-ova definicija
Nemogue je napraviti mainu koja bi radei u krunom procesu, prenosila toplotu sa hladnijeg na topliji sistem, bez ikakvih drugih promena na ovim sistemima i okolini

Disipativne maine (u kojima se rad pretvara u toplotu) =0

Kruni proces:

Q W

dU

Dokaz o ekvivalenciji Kelvin-Planckove i Clausiusove maine

Iako postoje dve definicije drugog zakona, one se principijelno ne razlikuju. Da bi se to dokazalo uvodi se pretpostavka:mogue je napraviti npr. prvu mainu. Manjim dopunama ona e se transformisati u drugu, to e dokazati ekvivalenciju meu njima.

DOKAZ 1

Clausiusova maina

Kelvin Planckova maina

Isti princip primenjen na drugu nemoguu mainu radi dokaza o ekvivalenciji.

Kelvin-Planckova maina

Clausiusova maina

Idealan je jer se toplota dovodi i odvodi pri beskrajno maloj temperaturnoj razlici t izmeu gasa i izvora (tj., hladnjaka).

T1 T2

Carnot-ov ciklus: Ciklus koji se sastoji od etiri reverzibilna procesa: dva izotermska i dva adijabatska. Radni fluid je 1 mol gasa u idealnom gasnom stanju.
Proces 1 2

Reverzibilno izotermsko irenje od zapremine V1 do V2 gde gas vri rad (pokree klip), na temperaturi T2 i istovremeno prima toplotu q2 od rezervoara.
Proces 2 3

Reverzibilno adijabatsko irenje od zapremine V2 do V3 gde gas

vri rad (pokree klip) na raun sopstvene unutranje energije usled ega se hladi do temperature T1 . Proces 3 4

Reveribilno izotermsko sabijanje od zapremine V3 do V4 gde

sistem prima rad (klip se pomera ulevo) na temperaturi hladnijeg rezervoara T1 i oslobaa toplotu q1 Proces 4 1

Reverzibilno adijabatsko sabijanje od zapremine V4 do poetne V1 gde gas prima rad i zagreva se do poetne temperature T2
rezervoara

P-V dijagram Karnoovog ciklusa

Povrine ispod krivih predstavlaju granini rad u kvaziravnotenom procesu Povrina ispod krivih 1 2 3: Rad koji gas vri tokom eksanzionog dela ciklusa Povrina ispod krivih 3 4 1: rad koji gas vri tokom kompresionog dela ciklusa Povrina obuhvaena ciklusom: Predstavlja ist rad (neto) izvren za vreme ciklusa

CARNOTOV CIKLUS DESNOKRETNI LEVOKRETNI

TOPLOTA U RAD
TOPLOTNI MOTOR

RAD U TOPLOTU
TOPLOTNA PUMPA

Veza I i II zakona termodinamike

Zadovoljavanje samo I zakona TD ne garantuje da e se proces desiti I zakon TD ne daje ogranienja u pogledu pravca i smera procesa Iz iskustva znamo da e se neki proces odvijati u odreenom smeru, a ne u suprotnom i II zakon TD je u vezi sa ovim Proces se nee desiti ako nisu zadovoljeni i I i II zakon