Desilo se to neposredno pre nego to je dostigao nultu taku, tu niiju zemlju u svemiru gde su se oslabljena gravitaciona polja dveju

planeta susretala i potirala. Mejnard je svoju panju podjednako posveivao prozirnom mehuru u kome je bilo smeteno Majncovo klatno, i prednjem i zadnjem otvoru ugradenim u elinu oplatu kontrolne kabine. Oslukivao je kritiki ravnomerno kuckanje gajgerovih brojaa i tiho zujanje preiivaa vazduha; uprkos svom besteinskom stanju i totalnom odsustvu ravnotee bio je potpuno miran. Ali duboko u sebi, ispod svoje istrenirane mirnoe, Mejnard je oseao sve vei trijumf, jedno slavodobitno likovanje, potpuno nezavisno od naunog ponosa. Oseanje da je pionir, avangarda jednog osvajakog naroda, ushiavalo ga je i potenciralo oduevljenje u njemu kada je okrenuo oi prema prednjem otvoru gde je visio Mars, okrugao i crvenkast - pegavi, enegmatini disk pun obeanja. Zemlja je visila u stranjem otvoru iza i ispod njega, jedan nean smaragdni polumesec u svojoj prvoj tankoj etvrti. Jedan topao zeleni srp koji je bio dom, uurban nedozreo mlad svet, nestrpljiv da se probije kroz crni prazni prostor i zadovolji svoju silnu radoznalost u pogledu svojih kosmikih suseda. Bio je pri kraju drugog dana putovanja i savladao je otprilike polovinu razdaljine koju je trebalo da prevali. Atomske mlaznice odavno su prestale da rade, u trenutku kad je postignuta brzina neophodna da se izbegne dejstvo gravitacije, i ponovo ce proraditi tek kad budu potrebne da uspore njegovo pribliavanje. Sredinja taka se nalazila neposredno pred njim; kroz svega nekoliko trenutaka on e napustiti polje Zemljine privlanosti i otpoeti slobodan pad u zonu crvene planete. Posmatrao je kobaltnu kuglu Majncovog klatna kako podrhtava na svom tankom kvarcnom koniu sa prvim dakom oslobaanja od Zemljine gravitacije, kad je strah naiao. Uas ga je pogodio odjednom, galvanski, ispraznivi iz njega sav razum i sva oseanja. Kontrolna kabina okretala se vrtoglavo pred njegovim oima, a bezdana panika koja je pograbila njegov um bila je neka monstruozna stvar to je pokuljala iz nepojamnih dubina podsvesti. Sav se sledio, gotovo ne diui, kao ovek paralizovan monim elektrinim okom. Nije to bio strah od smrti. Nije to bio ak ni njegov sopstveni strah.

Bila je to slepa panika Neega u njemu o ijem postojanju nikada nije ni slutio, Neega to je vritalo bezglasno u besmislenoj manijakoj stravi i borilo se da oslobodi Sebe od njega. Bio je razdiran tom borbom za jedan beskrajni trenutak, a onda se sve zavrilo. Osetio je kako se Ono iskobeljalo iz spona njegovog duha, kao ludak koji se grevitim uvijanjem izvukao iz ludake koulje, a zatim poelo da pada natrag prema Zemji, sve dalje od njega. Mogao je da oseti sasvim jasno kad se Ono jednom nalo van njega - neka zlobna, neshvatljiva Stvar koja je brzo tonula natrag ka smaragdnom srpu ZemIje. Za trenutak je sedeo oamuen, dok mu se dah ponovo vraao u plua a elikom obloena kabina postajala stabilna pred njegovim ukoenim pogledom. A kad je Ono nestalo u daljini i kad nije vie oseao mahnitanje Njegovog terora, preplavilo ga je oseanje brze, neograniene slobode, kakvu doivljava neki vatreni drebac kad se, neoekivano, oslobodi svog jahaa. On je jo uvek bio Robert Mejnard, ali s jednom razlikom. Bio je slobodan. Oseanje apsolutne slobode zgranulo ga je. Prvi put u svome ivotu posedovao je potpuno sebe samoga, bez sumnje ili bez rezerve, bio kompletno, niim pomueno bie. Mogao je da oseti kako mu se svest i dalje iri, doseui u svaki skroviti kutak njegovog uma i preuzimajui kontrolu nad funkcijama o ijem postojanju riikada ranije nije ni sanjao. Nametala mu se jedna analogija u savrenoj egzaktnosti detalja: on je bio slian nekom oveku koji se budi iz maglovitog sveta sna i odjednom ustanovljuje da je ono to mu se pre inilo kao jedna mala soba u stvari golema, prostrana kua. Bilo je i drugih prostorija sem one skuene odaje u kojoj je on obitavao itavog svog ivota - prostorija u kojima je sve do maloas stanovalo Nesto drugo, ali koje su leale otvorene i spremne za njegovu sopstvenu upotrebu sada kada je njihov Stanar otiao. Do maloas, njegov ego je zauzimao samo jednu bednu desetinu njegovog mozga; sa odiaskom Onog, on je postao sopstvenik itavog svog uma. A isto tako iznenada kao i spoznaja ta se deavalo s njim i zato, njegova neverovatno poveana inteligencija sredila je sve detalje tih zbivanja u jasnu i preglednu sliku. On je sluio kao domain jednoj parazitskoj inteligenciji itavog svog ivota, a da ni sam toga nije bio svestan. Kretao se po Njenim diktatima, sprovodio svoju sopstvenu volju samo kad je Ono spavalo ill bilo umorno ili rasejano, nikad ne uspevajui potpuno u nekom svom nastojanju zato to je Ono imalo kontrolu i moralo da bude sluano. I dok je sada istraivao

ispranjene prostorije svog upravo osloboenog uma, njemu postade jasno da je Ono bilo samo jedno od mnogih, da su svi Zemljani imali Stanare kao sto je Ono - nedokuiva parazitska bia koja su kontrolisala ljudsku ivotnu snagu i odravala se zahvaljujui njoj. Mislio je: Nije ni udo to na Zemlji imamo ratove! Nismo uspeli da stvorimo zajedniki temelj za sporazum zato to se nalazimo pod Njihovom prinudom. Oni znaju kakve su nae inherentne sposobnosti i hukaju nas jedne na druge, da ne bismo upoznali i unitili Njih. Sve to je ovek ostvario, uspeo je da ostvari uprkos Njima. Pogledao je novim oima instrumentsku tablu ispod prednjeg otvora i zaudio se jednostavnosti maina koje je kontrolisala. On je, prvenstveno, bio astrofiziar i posedovao je veoma skromno znanje o atomskoj propulziji; sada mu je svaka njena funkcija bila jasna ve na prvi pogled. Eksperimenta radi, nacrtao je grafikon putanje koju je napravio kroz svemir i u minut tano izraunao koliko e jo vremena proi pre no to koee mlaznice ponu usporavati njegovu brzinu radi pristajanja. Digao je pogled prema prednjem prozoru gde je visio crvenkasti disk Marsa, ocrtan prema crnoj, somotnoj pozadini svemira, kao neki crveni dragulj koji je mutno blistao medu nasumce rasutim manjim dijamantima, prizivajui ga u neograniena obeanja budunosti. Neko vreme sedeo je sasvim mirno na tapaciranom komandnom kauu, mislei napregnuto, okuavajui novu mo svog uma, kao da proverava savitljivost jednog novog uda ijeg je postojanja upravo postao svestan. Njegov prvi zakljuak bio je neizbean. Stanar ga je napustio zato to nije mogao da egzistira van Zemljine gravitacije. Bio je prinuen da izae iz njega ili da ugine, i sa Njegovim odlaskom on je postao prvi stvarno slobodan ovek. Oni nisu bill nepobedivi. Nisu bili ak ni naroito inteligentni, uprkos svom daru parazitske kontrole, inae bi njegov sopstveni Stanar shvatio u kakvoj se opasnosti nalazi. injenica da su oni bili bia zavisna od gravitacije otkrila mu je prvu ranjivu pukotinu u Njihovom oklopu, Ahilovu petu koja je obeavala konano spasenje za ljude. A sigurno postoje i drugi naini za osloboenje od Njih, i na njemu je sada, kao na prvom slobodnom oveku, leala odgovornost da se pobrine da i drugi pripadnici njegove vrste postanu slobodni kao to je on bio. Zamiljao je harmoninu integraciju jedne Zemlje naseljene slobodnim ljudima i jasno video visine do kojih bi se ljudi mogli vinuti, neometani od

strane svojih Stanara. Njegove sopstvene mogunosti, sada dok ih je sumirao, zaprepaivale su ga svojim obimom. Nije bilo nikakvih limita onome ta je mogao da uini, nikakvih granica znanju koje je mogao da akumulira i upotrebi. Eto ta stvarno znai biti ovek. Mogu da oslobodilm svet. Kao Mojsije, mogu da izvedem svoj narod iz ropstva. Misao mu je ozarila lice, ispunila ga arom anticipiranog trijumfa. Sve je bilo tako jednostavno, sada kada je postao slobodan ... Kroz nekoliko asova on e se spustiti na Mars i tamo za svega nekoliko minuta instalirati svetlosni odailja da se javi naunoj fondaciji koja ga je i poslala u svemir. Nee moi da kae istinu svojoj sabrai, zato to su ona jo uvek bila u ropstvu, a njihovi Stanari ne smeju da budu upozoreni; ali moi e da izmisli neku prihvatljivu priu o silnim bogatstvima na Marsu, priu koja e dati povoda drugim i veim trgovakim ekspedicijama da krenu za njim. Uz pomo ostalih slobodnih ljudi moi e da osnuje jednu novu civilizaciju na Crvenoj planeti, da pronae naine kojima e preneti bitku natrag na Zemlju i potpuno iskoreniti Stanare. Bie potrebno dosta vremena za to, ali na kraju e ljudi biti slobodni. Majncova centrifuga polako se zaklatila, i sa pomeranjem njene kobaltne kugle Mejnard je osetio da prelazi iz Zemljinog u Marsovo polje gravitacije. Osetio je prvi majuni trzaj teine i postepeno vraanje ravnotee dok mu se telo prilagoavalo sve veoj sili nove gravitacije. Sa povratkom ravnotee odjednom mu postade jasno da lei naglavce i zato se okrenuo prema kontrolnoj tabli da izvri potrebnu korekciju. Kabina se ispravila, rotirajui polako sve dok crvenkasti, sve krupniji disk Marsa nije doao u poloaj ispred i ispod prednjeg otvora. Majncovo klatno prestalo je da oscilira, mala kobaltna kugla visila je kruto na kraju zategnutog kvarcnog vlakna. Sada se ve uveliko nalazio unutar Marsovog gravitacionog polja. Napravio je brz proraun (za koji bi mu ranije bili potrebni asovi munog naprezanja) i ustanovio da e tano kroz deset asova prvi put aktivirati prednje mlaznice radi koenja. Njegov mali brod lagano e produiti u blago zakrivljenoj spirali, izbegavajui udno rasporeene orbite dva majuna meseca, a onda e, kad za svega nekoliko minuta odredi pravi kurs, biti spreman za sputanje. Sa uzbuenjem je posmatrao kako crveni disk Marsa sve bre izrasta u pegavi globus, pomalo ve zamuen na svojim ivicama zbog refrakcije atmosfere. Tamo dole, na mrtvom tlu tog drevnog sveta, on e instalirati

opremu i poslati svoju trijumfalnu poruku Zemlji, tu fabuloznu likujuu la koja e navesti ostale ljude da masovno krenu ka Crvenoj planeti. Slobodni ljudi! Supermeni, bolje reeno, u jednom novom, slobodnom svetu. A tada nita nee biti nemogue! Kasnije, dezaktivirao je prednje mlaznice za koenje i osetio kako se meki sunerasti madrac sedita pod njim polako odie usled sve vee brzine broda. Sada je ve uveliko bio u silaznoj spirali, gutajui nekoliko triavih hiljada milja koje su leale izmedu njega i blistave budunosti. Legao je natrag na kau, osmehujui se, dok mu je mozak bio zauzet porukom koju e odaslati na Zemlju, i planiranjem kampanje koju e organizovati. Godine e proi pre nego to ljudi uspeju da se potpuno oslobode svojih Stanara, moda i vie decenija, ali vreme nije vano. Bio je to u sutini jednostavan zadatak, zato to e on i oni koji dou posle njega biti slobodni od Njihove prinude - niim pomueni, nesputani supermeni, za koje vreme ne znai nista. Krajnji ishod moe da bude samo pobeda ... Neto je otro udarilo o njegovu novu svest, nekakav jezivi pipak inteligencije koja oprezno opipava svoj put. Osmeh se sledi na njegovom licu i on se kruto uspravi na seditu, sav oamuen neoekivanom stravom od onoga ta mu se sada deavalo. Onda opipavanje prestade, a hladna Inteligencija izvan njega pokulja u njegov mozak kao dim u praznu prostoriju, neodoljivo guei njegov slabaan pokuaj da prui otpor. Ustao je i priao prednjem otvoru, zurei tupo u sve bliu peanu pusto dole ispod njega i pokuavajui da se priseti kakva li je ono velianstvena stvar bila o kojoj je do maloas razmiljao. Ili je to, moda, bio samo san? Negde u najudaljenijim uglovima njegove otupele svesti oformila se jedna misao i isplovila kao mehuri do povrine njegove svesti; a onda je ba kao mehuri prsnula, i njeno znaenje bilo je izgubIjeno za njega. Stanari su postojali na Zemlji, govorila je ona. Zato ne bi postojali i na Marsu?