Pranje Novca

Sadraj
Uvod
Pranje novca je proces kojim se eli zametnuti trag pravog izvora nezakonito steenog novca, pri emu se iskoriava finansijski, a sve ee i nefinansijski sektor i struke. Skladno definiciji Smernice 2005/60/EZ, taj proces obuhvata prikrivanje prave prirode i izvora novca, pretvaranje i prenos imovine u smislu prikrivanja njezina protivzakonitog porekla odnosno nabavku, posedovanje ili upotrebu imovine proizale iz kaznenog dela odnosno sudelovanje, povezanost, pokuaj pomaganja, poticanja i omoguivanje izvrenja bilo koje od navedenih radnji. Prljavim se novcem smatra svaki novac koji je steen kaznenim delom i sva imovina koja proizlazi iz tog novca. To znai da pranje novca bez prethodne kriminalne aktivnosti ne postoji. Ameriki Ured za spreavanje pranja novca (FinCEN)1 opisao je proces pranja novca kroz tri faze: polaganje, oplemenjivanje i integraciju. U fazi polaganja sredstva iz kriminalne delatnosti ulau se u finansijski sistem ili se investiraju u nekretnine i pokretnine. Glavni je cilj ubaciti novac u finansijske tokove ili ga prebaciti izvan zemlje. Pritom perai novca izlau svoju zaradu, stoga je ta faza s obzirom na mogunost detekcije prljavog novca krucijalna. Bez obzira na to pojavljuje li se novac koji proizlazi iz kriminalne aktivnosti u obliku gotovine ili ne, faza polaganja najopasnija je za kriminalca. Tada jo postoji veza izmeu novca i kriminalca. Od tog trenutka novac vie nije gotovina ve se pretvara u brojke na papiru ili na zaslonu ekrana. Sledea faza u tom procesu poznata je pod nazivom oplemenjivanje, ali se naziva i pretresanjem ili meanjem. U fazi oplemenjivanja perai brojnim transakcijama poinju prikrivati trag pravog izvora novca. Legalnim transakcijama prebacuju novac na raunima u zemlji i inostranstvu i menjaju njegov oblik, upravo radi oteavanja praenja njegova toka. U toj se fazi svugde postojee off shore kompanije mogu pojaviti kao prikladno sredstvo. Krajnji cilj prebacivanja novca jest rasprivanje novca i pribavljanje to vie papirnatih tragova kako bi se omeo nadzor koji je u toku ili budua istraga i na kraju priskrbilo lano poreklo odnosno izvor novca. I, konano, u fazi integracije perai integriraju svoja sredstva u ekonomiju i finansijski sistem pa ih meaju s doputenim sredstvima, ime oteavaju detekciju pravog izvora novca. Zavrna faza procesa pranja novca zapravo je integracija nezakonitih sredstava koja su postala zakonita i koja su uspeno uronjena i poloena u finansijski sistem. Ta se faza katkad zove fazom suenja odnosno centrifugiranja. Pranje novca je kompleksni sistem koji se razvija, primenjuju se nove tehnike, a perai se sve vie usavravaju. Kriminalci se skrivaju iza komplikovanih transakcija koje obuhvataju
meunarodne transfere, usitnjavaju transakciju na manje iznose ili transferuju na raune veeg broja osoba, menjaju oblik novca, a pri svemu tome koriste se i savetima vrhunskih bankarskih strunjaka, brokera, investicijskih bankara, raunovoa, konsultantskih kua, javnih belenika i odvetnika. Proces pranja novca nikad ne prestaje: bez obzira na to koliko je faza prljavi novac proao i koliko su oblika nezakonita sredstva promenila, takva sredstva nikada nee biti ista u oima zakona.
1. ta je novac?
Novac je zamisao. Ideja da nekom objektu moe biti odreena vrednost i da se moe koristiti u trgovini vrlo je stara, ali univerzalna.Novac je vrlo staro pomagalo, ali je poimanje da je to pouzdan artefakt, neto to ovek moe prihvatiti bez pitanja i bez proveravanja, ali neto to se u istoriji novca pojavljivalo samo povremeno; zapravo je to poimanje stvoreno uglavnom tek u prolom veku. Svako novac doivljava na drukiji nain i nije nimalo udno da se ta miljenja razlikuju, pogotovo u svetu razliitih kultura. Jasno razumevanje procesa pranja novca jednako tako zahteva razumevanje prirode novca i njegove uloge. Novac se najee shvata kao gotovina. Koliko stvarno vredi jedan dinar, dolar ili euro? Moda bi bolja definicija novca bila da je on sve ono to je opteprihvaeno kao nain podmirivanja trokova.1 Novac se pojavio hiljadama godina pre papira i kovanica, a nikada se nee saznati ko je doao na ideju da se nekom objektu odredi vrednost i nameni tako vano mesto u trgovini. Novac je, dakle, zamisao da neki odreeni predmet ima vrednost i da je prihvaen u svim vrstama razmene. Kao zamisao, novac moe imati bilo koji oblik. U razliitim vremenima, na razliitim mestima, novac moe biti gotovo sve to se moe zamisliti. Zato je sve to toliko vano za prevenciju pranja novca? Moramo biti svesni da, iako veina procesa pranja novca obuhvata samo neke oblike novca, sve moe biti upotrebljeno u procesu pranja novca: dijamanti, zlato, kreditne kartice, deonice, garancije, retke kovanice, polise osiguranja i jo mnogo drugih razliitih oblika novca. Te vrste transfera novca u razliite oblike ograniene su samo matom osobe, a ne oblikom u kojemu se novac pojavljuje.
2. Pojam pranja novca

Nije neobino da se ba u SAD-u 1986. godine odigrala legislativna premijera, tako da je u dravi Washington donesen Zakon o pranju novca, koji je strogo kanjavao svako neprijavljivanje gotovinskih novanih transakcija veih od 10.000 dolara. Inae, u literaturi se spominje da je izraz pranje promovisao londonski The Guardian pre trideset godina u vezi s poznatom Nixonovom aferom Watergate, a radilo se o iznosu od 200.000 dolara, predvienih za finansiranje amerike republikanske predizborne kampanje. Poetkom 1980-ih godina spomenuti izraz nalazimo i u dokumentima Vea Evrope. S obzirom na to da se proces pranja novca po pravilu zbiva u tri faze te se neretko protee preko meunarodnih granica, u emu sudeluju manje ili vee grupe ljudi stvorene ad hoc ili za trajnije delovanje, a prethodi mu
1
Ljuti, B. . Revizija. - Teorija i praksa. Beograd, 2002., str. 15.
razliitost predikatnih kaznenih dela, sve to jasno upuuje na sloenost samog procesa pranja novca. Upravo se zbog tog razloga u literaturi pojavljuju razliite definicije pranja novca, od kojih neke navodimo. Pranje novca svaka je tehnika usmerena na pretvorbu nepoteno i nezakonito steenog prihoda tako da se ini kao potena i zakonita zarada (Herak, 1992:741). Pranje novca oznaava aktivnost usmerenu na prikupljanje nepoteno ili nezakonito steenih prihoda putem doputenih poslova (Vukeli, 1994:29). Pranje novca moemo najkrae definisati kao pretvaranje ilegalno ostvarene dobiti u prividno legalnu (Novoselec, 1996:41). Pranje novca obuhvata delatnosti usmerene na prikrivanje imovinske koristi ostvarene kriminalnim delom, ukljuivanje, deponiranje i drugo raspolaganje tim predmetima (novcem, vrednosnim papirima, draguljima i dr.), uz stvaranje privida legalne steenosti tih predmeta (Giunio, 1998:40). Pranje novca je finansijska transakcija stvorena za promicanje odreenih nezakonitih aktivnosti ili za prikrivanje dobiti iz nezakonitih delatnosti (DeGabrielle, 2001:192). Termin pranje novca odnosi se na promenu oblika nezakonito steenog novca tako da izgleda legalan. Osim toga, to je prikrivanje nezakonitog izvora prihoda ili njegovo korienje (Claessens, 2000:22). Tradicionalno se pranjem novca smatra (odvojeno od ostaloga) ienje prljavog novca proizaloga iz nezakonitih aktivnosti koje su u kolektivnoj svesti verovatno povezane s prodajom droge (Lilley, 2000:1).2
3. Razlozi za oprez u meunarodnom finansijskom poslovanju

Poseban oprez se mora posveivati finanijskim instrumentima sa kojima se rukuje u meunarodnim poslovnim transakcijama, ali i onim instrumentima koji su povezani sa trgovinskim transakcijama gde dominiraju akreditivi koji predstavaljaju oko 100 milijardi dolara godinjih banarski obaveza, a preko akreditiva se realizuje oko 60% meunarodne robne trgovine.
Ehrenfeld, R.Evil Money: Encounters Along the Money Trail., New York. 1992., str. 566-571
3.1. Prevare sa finansijskim instrumentima

Prevare, kao i pronevere u meunarodnim poslovnim finansijama, ukljuujui i lou i nekorektnu poslovnu praksu, su mogue u raznim vidovima i to: manipulacijama, falsifikovanjem dokumenata, izmenama podataka ili isprava, prikazivanjem tuih sredstava kao svojih, primanja uplata sredstava za nepostojeu robu, prodavanje iste robe dva ili vie puta, isporuka robe koja je slabijeg kvaliteta, izbegavanja isplate tete i osiguranja, lani zahtevi za odtetu namernim oteenjem robe, zadravanjem uplaenih avansa bez isporuke robe, aktiviranjem datih garancija i obezbeenja bez pravih razloga, naplatom pre ugovorenog roka, skrivanjem dokumentacije koja utie na sadrinu transakcije i njeno kasnije vrednovanje, kao i knjienje bez pratee dokumentacije (obrade nepostojeih stavki) itd. Poslednjih nekoliko godina dosta se uje o instrumentima prvoklasnih banaka (prime bank instruments) to se prevashodno odnosi na garancije prvoklasnih banka, note prvoklasne banke i stand by akreditive, ali i neke druge bankarske proizvode. Uestale su prevare sa ovim (falsifikovanim ) instrumentima koji se navodno nude kao prilika za dobru investiciju sa visokim prinosom, bez rizika i uz veliki diskont ( koje se o dospeu mogu naplatiti u punom iznosu ili mogu da poslue kao kolateral za neku drugu transakciju) zato to je njihovom sadanjem vlasniku hitno potreban gotov novac. Navodi se i da se ovi instrumenti vanbilansno emituju od strane banaka kako bi prikupile dodatni kapital i izbegle odreena ogranienja, pa tako nisu voljne da javno priznaju njihovo postojanje, ali da e ovi instrumenti biti u svakom sluaju isplaeni od strane banaka koje moraju da vode rauna o svojoj reputaciji. 3Cilj prevaranta je da se partner uvue u transakciju i da se na ime otkupa ovih instrumenata izvue to vie novca. Ponueni instrumenti deluju vrlo verno i bilo je ve vie sluajeva da su otkupljeni. Zato se preporuuje da se pokae duan oprez kod ovakvih ponuda i da se svaka proveri prethodno sa bankom koja je izdala instrument, odnosno sa centralnom bankom, a da se ponuau ne daju nikakava pisana dokumenta unapred (faks, pismo, pa ak ni vizit karta). Na meunarodnom tritu su se pojavili i lani akreditivi ije vrednosti dostiu velike iznose. Veinu ovakvih falsifikovanih instrumenata izdaju organizacije koje su banke samo po nazivu (nemaju imovinu, sedite, zaposlene), a obino su registrovane u nekoj zemlji koja ima liberalan reim (offshore) poslovanja ili uopte ne postoje. Ovde se tvrdi da akreditivi mogu da poslue kao kolateral za pozajmljivanje velikih iznosa novca (koji prevazilaze sumu iz akreditiva) zato to za njihovu isplatu garantuje banka, odnosno da se mogu brzo unoviti uz
3
Bokovi M. Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca, Beograd. 2001., str. 69-81.
plaanje malog avansa (ili provizije), a po pravilu su dokumenti dati u pravno-tehniki nepravilno sainjenoj i jeziki komplikovanoj formulaciji. U meunarodnim finansijskim krugovima poznata je i tzv. Nigerijska ema (poznata i kao 419, prema broju lana krivinog zakona Nigerije kojim se ona sankcionie). Sutina je u tome da se (obino pismom ili faksom) nudi da odreena transakcija (povraaj preplaenih sredstava po osnovu naduvanih faktura po nekom ugovoru, obino u vezi sa izvozom nafte, ali i dvostruko plaenim iznosima, dobijenim nasleem...), samo proe preko rauna klijenta, zato to ponua to ne moe da direktno uradi, poto je vii slubenik Centralne banke ili dravne naftne kompanije, te da e se za ovu skromnu uslugu dobiti velika nagrada u procentu od milionske transakcije. 4Ukoliko se pokae inicijalni interes, sledi zahtev za davanje broja rauna i banke, ali i za uplatu malog avansa da bi cela stvar krenula (pre svega podmiivanje inovnika i plaanje poreza i taksi) poto su sredstva ponuaa blokirana ili ba tog trenutka nema dovoljno, a zatim slede novi i novi zahtevi, jer transakcija samo to nije realizovana... (ova prevara se i naziva prevara sa avansnim plaanjem provizije - advance fee fraud). Ponude poslova u ovim i drugim prevarantskim emama (engleski: scams) su vrlo matovite, broj varijacija je beskrajno veliki (ukljuujui i rudnike zlata i dijamanata), koriste se lana zaglavlja, lani dokumenti, falsifikovani peati, lana imena, a potpuno neovlaeno (da bi se dobilo na uverljivosti) prava imena ljudi na vrlo visokim poloajima.
3.2. Investicione piramida eme

Piramida eme su u svojim razliitim varijantama najee korieni model za pravljenje novca. Ove eme se jo nazivaju i Poncijeve eme po oveku koji ih je uinio poznatim - Charles A.Ponzi-u. Model koji je u Bostonu, juna 1919, lansirao Ponci, bio je vrlo jednostavan i bazirao se na tri kljune komponente. 5Prvo, ubedio je grupu ljudi u svoju investicionu ideju koja se ogledala u kuponima koje je izdala Meunarodna potanska unija koji su pruali mogunost za arbitrano odreivanje cene. Drugo, obeao je visoku zaradu (prinos) za investiciju (50% kamate na svakih 90 dana). Tree, izgradio je inicijalni kredibilitet ispunjavajui u poetku svoja obeanja tj. vrei isplate i to na nain to su kamate plus glavnica onima koji su prvi uli u emu bili isplaivani iz priliva novanih uplata onih koji su kasnije regrutovani u emu. Dok je ema trajala Ponci je zaraivao i po 200.000 dolara dnevno, to je za ondanje prilike bila ogromna suma. Meutim, problem sa ovom, kao i sa
4 5
Bokovi M. Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca, Beograd. 2001., str. 69-81. Bokovi M. Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca, Beograd. 2001., str. 69-81.
emam sline vrste, je to da ne mogu da traju veno. Ova je trajala do avgusta 1920, kada je Boston Globe razotkrio celu prevaru. Rauna se da je Ponci prevario oko 10.000 investitora za oko 9,5 miliona dolara. Meutim, iako je srazmerno najpoznatija, to nije bila prva poznata ema ove vrste. Jo 1719. izvesni John Law, uz blagoslov francuskih vladajuih krugova, formirao je kompaniju koja je dobila ekskluzivnu privilegiju da trguje na Misisipiju i u provinciji Luizijani, da bi kasnije dobila i ekskluzivnu privlielgiju da trguje sa Istonom Indijom, Kinom i Junim morima. Navedena ema (koja je dobila naziv Misisipi ema) je imala sve potrebne komponente Poncijeve eme -primamljivu investicionu ideju (uee u profitu od trgovine sa egzotinim zemljama), obeanu visoku zaradu (40% godinje dividende na akcije kompanije) i inicijalno izvrenje obaveza (isplaena je godinja dobit od 120%). Pri tome je ova ema imala i dodatnu komponentu koju Poncijeva ema nije imala, a to je podrka i uee vladajue klase. Dopunjena je bila i time to je svoj oslonac imala i u klasinoj piramidalnj banci sa simbolinim nazivom Rojal banka. Slina ema je i bila sa South Seas Company 1720. koja je, takoe, imala ekskluzivni monopol na trgovinu sa Junim morima i koja je, kada je razotkrivena, kotala Engleski parlament 7,1 miliona tadanjih funti koje su se morali nadoknaditi investitorima6. Zemlje u tranziciji su pogodno tle za razne piramida eme. Razlozi su uglavnom jednostavni i svode se na san o brzom i lakom bogaenju i nepoznavanju osnovnih principa finansiranja, ali i na nerazvijenosti finansijskih trita, kao i pasivnosti, pa i deliminoj preutnoj podrci pojedinih segemenata vladajuih struktura. Dobar primer za to su u novije vreme piramida eme u Albaniji7. Posle decenija izolacije i odsustva pravog komercijalnog bankarskog i finansijkog poslovanja, za nekoliko godina stvorila se nova klasa imalaca rauna i tednih uloga (dobrim delom po osnovu doznaka iz inostranstva) koja je 1996. raspolagala sa oko 700 miliona dolara. Oni su postali laka meta za razne piramida eme. Prve su bile iste ili fondovske piramide iji promoteri nisu dalje ulagali prikupljeni novac, kako bi se bar i delimino oplodio, ve su samo novcem iz drugog kruga isplaivali investitore iz prvog kurga, pa dok sve to traje. 6Tako je jedna ena nudei kamatnu stopu od 20-30% meseno (u Albaniji je tada inflacija bila godinje 13%) uspela da prikupi oko 50 miliona dolara od naivnih investitora i deponenata. Sa druge strane, dve fondovske piramide su prikupljeni novac deponovale na svoje raune kod komercijalnih banaka. Na vrhuncu piramida groznice, u poslednjem kvartalu 1996, ove fondovske piramide su na svojim raunima imale oko 250 miliona dolara, to je predstavljalo oko 40% njihovih obaveza. Na sreu deponenata, prevaranti iz nepoznatih razloga nisu pokuali da ovako prikupljena sredstva premeste iz bankarskog sistema, tako da ih je poetkom 1997. centralna
6
Bokovi M. Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca, Beograd. 2001., str. 69-81.
banka zamrzla, da bi zatitila ulagae (sredstva su vraena bez kamate), ali i da bi zatitila bankarski sistem koji bi teko preiveo povlaenje ovako velikog iznosa novca. Za razliku od istih piramida ema, postojale su i investicione piramida eme iji su organizatori realizovali i neke stvarne investicije (finansiranje izgradnje supermarketa, kompleksa poslovnog prostora i benzinskih stanica) koje su koliko-toliko titile supsatncu uloenih sredstava, pa ak i donosile neki profit. Rauna se da je najvea investiciona piramida ema (sa investicijama u supermarkete, putnike agencije, graevinarstvo nekretnine, ak i u sopstvenu televiziju) uspela da prikupi oko 500 miliona dolara, pri emu je njena nominalna aktiva u knjigama iznosila i celih 6 milijardi dolara. Rauna se da je ukupna vrednost prikupljenih depozita od strane 16 registrovanih piramida ema, pre nego to je kriza izbila poetkom 1997, bila za tako siromanu zemlju zapanjujuih 1,2 milijardu dolara ili oko 50% bruto drutvenog proizvoda zemlje. Epilog se zna - krvavi nemiri (preko 2000 ljudi je izgubilo ivot), haos, kolaps finansijskog sistema i pad vlade.
4. Pranje novca u meunarodnom bankarskom sistemu

Kao to je ve napomenuto, postoji vie definicija pranja novca (money londering). Tako se pranje novca definie kao operacija skrivanja ili preruavanja ilegalno ili prekomereno steenih sredstava, time to se ta sredstva prikazuju kao legalno steena ili tako da nisu prekomerena. Prema drugoj definiciji, pranje novca je pretvaranje dobiti koja je steena nelegalnim ili protivzakonitim poslovnim aktivnostima, sa posebnim naglaskom na trgovinu drogom, u dobit koja je steena legalnim i zakonitim poslovnim aktivnostima. Prihvatljiva je i definicija da je pranje novca finansijska operacija kojom se nelegalno steena sredstva usmeravaju preko brojnih rauna kod razliitih banaka, ili pretvaraju u drugi oblik (akcije ili hartije od vrednosti), sa ciljem da se sakrije poetni, stvarni iznos sredstava, odnosno njihovo poreklo. Sutina svih ovih definicija je da pranje novca, koje moe biti u raznim vidovima, odnosno putem raznih transakcija, predstavlja pretvaranje nelegalno steenih sredstava u sredstva koja imaju legalnu formu sticanja i raspolaganja. Pranje novca je veliki biznis ili, jo bolje reeno, prava industrija. Iz razumljivih razloga ne postoje tani podaci koliko se novca godinje opere u svetu, ali i od najskromnijih procena zastaje dah. Prema procenama MMFa, u svetu se godinje opere izmeu 500 i 1.500 milijardi dolara. Po drugoj proceni, u pitanju je najmanje 590 milijardi dolara, a po treoj 1.000 milijardi dolara. U svakom sluaju, radi se o stotinama milijardi dolara. A kako i ne bi kada se procenjuje da je prihod tzv.organizovanog kriminala u 1996. dostigao 1.000 milijardi dolara (od ega je polovina
9
stvorena u SAD), a valjda su i oni neorganizovani neto privredili. Nekih 78 % prihoda organizovanog kriminala u SAD i 70% prihoda onog u Grupi 7 najrazvijenijih zemalja sveta je povezan sa drogom, gde najvie inkasira tzv. Cali kartel iz Kolumbije sa 320 milijardi dolara Prema proceni partnera firme Coopers & Lybrand, u Rusiji 41.000 kompanija, polovina banaka i 80% zajednikih ulaganja sa stranim kapitalom, moglo bi biti povezani sa kriminalnim grupama kojih ima oko 5000 Inae, osnovni izvori ilegalno steenog novca su: trgovina drogom, finansijski kriminal (prevare u bankarstvu, prevare sa kreditnim karticama, klasine pronevere, prevare na bazi avansne provizije, prevare sa investicijama itd.), korupcija, zelenaki poslovi, ilegalno kockanje, iznuivanje, prostitucija, ilegalana trgovina orujem i belim robljem itd. 7Dobit od finansijskog kriminala ozbiljno poslednjih godina konkurie trgovini drogom to se tie zaraivake sposobnosti. Novac se pere svuda u svetu, s tim to se SAD smatraju najveim centrom pranja novca u svetu, a Njujork svetskom prestonicom. Paradoksalno je to da je najvea povika kada je u pitanju pranje novca na offshore centre i tzv. poreske rajeve (tax havens), kao i na neke manje zemlje, dok se najvei deo pranja novca obavlja upravo u razvijenim zemljama, zato to one u tom pogledu nude i najvee mogunosti. Informacije radi, u SAD je pranje novca kao kriminalni akt sankcionisano tek 1986.godine. Nedavno je otkriveno da je vie od 10 milijardi dolara poreklom iz Rusije (od ega deo otpada i na sredstva dobijena kao zajam od MMF-a) oprano preko Bank of New York i jo nekih zapadnih bankaka. Sa druge strane, procenjuje se da je samo preko 40 milijardi dolara poreklom iz Rusije oprano preko vajcarske od sloma komunizma. Pomalo ironino deluje opaska lista Economist da poslednji skandal sa pranjem novca u Njujorku potvruje da je zlo organizovanog kriminala duboko prisutno u Rusiji i da preti da inficira ostatak sveta, jer je upravo taj svet u dobroj meri doprineo da se ovo zlo razvije u Rusiji, a sada se plai svog sopostvenog proizvoda . Poreske slube razvijenih zemalja sastavile su svojevremeno listu zemalja i poreskih rajeva poznatih po tome to se u njima lako plasira prljavi novac, ne plaa porez i ne pita za poreklo novca. Poznata amerika banka i finansijska kompanija Merrill Lynch procenila je jo krajem 1995. da u bankama poreskih rajeva lei oko 1.500 milijardi dolara ili oko 15% bruto svetskog proizvoda. Inae, navodno na Sejalima se svakom ko investira sumu od 10 miliona dolara daje imunitet od zahteva za izruenje za najvei deo postupaka, pa ak i sertifikat sa potpisom predsednika. Na prioritetnoj listi centara za pranje novca, iz 1997, koju je sastavilo US Department of State (International Narcotic Control Strategy Report) nalaze se: Aruba,
7
Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak
10
Kanada, Kajmanska ostrva, Kolumbija, Kipar, Nemaka, Hong Kong, Italija, Meksiko, Holandija, Holandski Antili, Nigerija, Panama, Rusija, Singapur, vajcarska,Tajland, Turska,V. Britanija, SAD i Venecuela Koliko je pranje novca znaajna stavka u finansijskim tokovima pojedinih novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju, moe da posvedoi i procena da se u Tajlandu godinje opere 28,5 milijardi dolara prljavog novca, to je ekvivalent oko 15% bruto drutvenog proizvoda. Tehnike pranja novca su brojne i prilagoavaju se konkretnoj situaciji, ali po miljenju poznavalaca ove oblasti postoji nekoliko tipinih ema. Tehnika usitnjavanja (smurfing) koja se zasniva na korienju velikog broja novanih depozita od kojih je svaki manji od onog za koji je propisana obaveza prijavljivanja (10.000 dolara u SAD). Ovi depoziti se deponuju kod raznih meusobno nepovezanih finansijskih institucija, da bi se zatim ukrupnjavali slivanjem na centralni raun (master account). Rauni se esto otvaraju pod lanim imenom. Strukturiranjem transakcija ispod nivoa propisane evidencije prometa sredstava preko mree sitnih ulagaa (tzv.trumfova) i prenoenjem preko vie bankarskih rauna, gubi se trag u poreklo novca. Ovde spada i kupovina bankarskih zapisa, kreditnih pisama i trevelers ekova za manje sume. Pranje novca preko tzv. fasadnih (shell ili front) kompanija se esto koristi, pogotovo kada su u pitanju vee sume. Ovo se realizuje tako to prljavi novac stie kod poverenika (trust u smislu finansijskog poverenika ili staratelja nad aktivom) ili firme koja slui kao paravan u nekoj zemlji koja ne pravi previe pitanja o poreklu ili jo uvek vae strogi principi bankarske tajne. Ova firma prebacuje novac drugoj firmi koja je obino u nekom offshore centru, a koju zastupaju nominalni vlasnici ili lokalni advokati, da bi se zatim novac transferisao u banku u nekom od bankarskih poreskih rajeva. U zadnjoj iteraciji novac se ulae u neki legalni posao ili neku uglednu finansijsku instituciju, neretko u zemlji odakle je prljavi novac i potekao. to je vie firmi i banaka ukljueno i vie prebacivanja sa rauna na raun izvreno, to je poreklu novca tee ui u trag. Ovde je kljuna uloga kompanija fasada koja nemaju nikakvu stvarnu poslovnu aktivnost, ve se koriste samo za otvaranje rauna u razliitim bankama i kasnije slue da se preko njih kroz fiktivne poslove prikae da su sredstva potekla iz legalnih transakcija. Dokumentacija koja prati ovakve transakcije (ugovori o zajmu, bankarske garancije, kupoprodajni ugovori, banakrski akreditivi i sl.) uglavnom je lana ili pravno manjkava. Pogreno fakturisanje (mis-invoicing) izvoza i uvoza i falsifikovanje podataka u instrumentima meunarodnog platnog prometa i carinskih deklaracija. U te svrhe esto se i kupuju pediterske firme. Ovo vai i za izdavanje lanih rauna uopte za uslugu ili robu koja nije izvrena ili isporuena, odnosno realno je znatno manje cene. Pomenimo i odtetne zahteve za isplatu osiguranja za robu koja nikad nije ni postojala. Inae, u osiguranju su poznate
11
kupovina polise osiguranja prljavim novcem koja se moe prevremeno unoviti uz diskont za isti ek osiguravaa ili posluiti kao kolateral za bankarski zajam. Fiziki transport prljavog novca u neku od zemalja gde se ne pravi previe pitanja o poreklu, je srazmerno rizino i pomalo van mode, ali cash curier i dalje slue ovoj svrsi. Ranije su perai novca izbegavali zamke obaveze prijavljivanja veih novanih iznosa u finansijskom sistemu krupovinom (i preporodajom) nakita i luksuzne robe, a sada su preli i na nekretnine, hotele, restorane, trkake konje, jahte ili graevinsku opremu. Ovde moe da se primeni i sledea kombinacija: kooperativni prodavac nekretnina prihvata da prijavi kupovinu ispod stvarne vrednosti, s tim da razliku dobije ispod stola (ovo je dobro i zbog poreza), da bi novi vlasnik posle izvesnog vemena prodao ovu nekretninu po njenoj stvarnoj vrednosti, legalizujui na taj nain razliku u ceni.8 Trampa (bartering) ukradene domae robe za legalnu aktivu u inostranstvu uz odgovarajui diskont nije toliko sofisticirana, ali se i dalje iroko primenjuje. Kupovina hartija od vrednosti i raznih finansijskih derivata posredstvom brokera je vrlo jednostavna i srazmerno ista transakcija. Dovoljno je da se, poto su poznate cene, naknadno saini ugovor o kupovini i prodaji futures-a i evidentira kod kooperativnog brokera, na koji nain se kreira prividno legalano steena dobit. Postoje i druge tehnike kao to je, na primer, kupovina ipova za kocku u kazinima za ke i zatim njihova zamena ponovo na blagajni kazina za ek, a da kockari i ne okuaju sreu. Inae, industrija zabave je tradicionalno bila omiljeno stecite peraa novca, zato to daju odreene usluge kao i banke (odobravaju zajmove, menjaju valute, vre prenos sredstava). 9Tu je kupovina strane valute u manjima iznosima za turistika putovanja i njeno iznoenje iz zemlje preko mree turista ili pretplaivanje depozita za kreditne kartice ili kreiranje visokog kreditnog bilansa koji se brzo moe pretvoriti u gotovinu u bilo koje vreme i mesto, a da reputacija firme emitenta kreditne kartice ne pobuuje nikakvu sumnju. Inae, u finansijskom sistemu perai novca pored banaka koriste nebankarske institucije kao to su: institucije za odobravanje potroakih kredita, hipotekarne korporacije, lizing kompanije, firme koje se bave izdavanjem krditnih kartica, faktoring i forfeting kompanije, firme koje se bave robnom i kamatnom arbitraom, menjakim poslovima itd. Kao dobra ilustracija etapa u pranju novca moe da poslui sledea podela Bank of England: 1. Etapa plasmana: Sredstva pribavljena nedozvoljenim aktivnostima deponuju se nekoj banci ili se koriste za kupovinu hartija od vrednosti, odnosno aktive u irem smislu. 2. Etapa
8 9
Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak
12
presvlaenja: Deponovana sredstva i aktiva se transferie van granica zemlje, obino nekoj fasadnoj kompaniji. 3. Etapa integracije: Sredstva ulaze u legalne finansijske tokove preko fiktivnih faktura ili lanih naloga za otplatu zajmova. Slina je i podela po metodu ve maine na: 1. Fazu pretpranja kada sredstva ulaze u finansijski sistem ili zemlju gde je slabija kontrola porekla novca. 2. Faza pranja kada se sredstva koriste za kupovinu legalne aktive. 3. Faza recikliranja u kojoj se sredstva u legalnom obliku vraaju u zemlju porekla.10 Borba protiv pranja novca se sprovodi na nacionalnom i meunarodnom nivou, sa manje ili vie uspeha. Uglavnom sve zemlje koje su znaajnije pogoene ovim fenomenom imaju posebne organizacije ili jedinice u vidu tzv. radnih grupa (task force) za borbu protiv pranja novca ili tzv. kriminala belih okovartnika (white collar crime). Neke od zemalja koje su poznate kao perioince su bile praktino i prinuene da formiraju ovakve grupe kako bi manifestovale svoju dobru volju. Od svih je svakako najpoznatija Finansijsko-akciona radna grupa za pranje novca (Financial Action Task Force on Money Laundering - FATF) osnovana 1990. iji su lanovi predstavnici 26 zemalja i dve meunarodne organizacije. Ova radna grupa dala je 40 preporuka o merama koje bi zemlje trebale da preduzmu radi suzbijanja aktivnosti pranja novca u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Prema ovim preporukama, svaka zemlja bi trebala da preduzme mere u okviru svog zakonodavstva da se pranje novca sankcionie kao krivino delo, kao i da se omogui konfiskacija imovine steene pranjem novca. Posebno je istaknut znaaj uloge finansijskog sistema (banaka i nebankarskih finansijskih institucija) u borbi protiv pranja novca, zasnovane na identifikaciji komitenata i voenju evidencije, domainskom poslovanju finansijskih institucija, uz jaanje meunarodne saradnje na suzbijanju pranja novca. Ovde bi trebalo pomenuti i Evropsku konvenciju o pranju, traganju, plenidbi i konfiskaciji prihoda iz kriminalnih poslova iz 1990.godine. Na nacionalnom nivou pojedine zemlje su formirale posebne jedinice za finansjske informacije (Financial Information Units) koje prikupljaju informacije o moguim sluajevima pranja novca. Tako u SAD postoji posebna organizacija (Financial Crimes Enforcment Network-FinCEN) koja je sastavni deo Trezora, sa budetom od 23 miliona dolara i preko 50 analitiara koji imaju pravo pristupa u sve komercijalne i vladine baze podataka u potrazi za sumnjivim transakcijama.
10
13
Osnovno oruje za borbu protiv peraa novca je obaveza banaka i nebankarskih finansijskih institucija da prijave sumnjive transakcije, odnosno da prijave sve transakcije preko odreenog novanog iznosa. U EU je to 15.000 ekija (eura), a u SAD 10.000 dolara. S obzirom na to da su banke tradicionalna meta peraa novca, dobar deo aktivnosti na spreavanju ovih transakcija je usmeren prema njima. Tako je i jedan broj zemalja doneo svojevrstan Kodeks ponaanja banaka, zasnovan na prinicipu upoznaj svog klijenta (know your customer), odnosno postavio je neku vrstu standarda dobre poslvne prakse. Bankarima se posebno preporuuje da vode rauna o klijentima koji ne ele da daju uobiajene podatke kod otvaranja rauna (vrsta posla, ranije bankarske veze, ko su direktori) ili kod otvaranja rauna nema domicilnu adresu, niti eli da pokae dokumenta. Tu spadaju i klijenti za koje se ne moe utvrditi bive i sadanje zaposlenje, a koji vre velike transakcije ili klijenti koji ne daju svoje finansijske izvetaje, odnosno daju finansijske izvetaje koji su neuobiajeni za vrstu posla kojom se bave. U svakom sluaju, banakari moraju da budu uvek budni, a posebno da uvaju dokumentaciju o identitetu klijenata i izvode sa rauna, kao i poslovnu korespodenciju jo jedno odreeno vreme posle zatvaranja rauna (preporuka je 5 godina). Bankarima se savetuje da budu oprezni i kod korespodentskih odnosa sa drugim banakama u zemlji i inostranstvu i da obrate panju na takve stvari kao to su velika frekvencija gotovinskih depozita, veliki priliv malih novanica koji nije uobiajen za lokaciju banke korespondenta itd. Mada inventivnost peraa novca nije za potcenjivanje, njihove mogunosti se ire sa razvojem tehnologije i komunikacija. Ve se mnogo govori o sajber pranju (cyberlaundring) zasnovanom na elektronskom transferu novca koje je mnogo lake i bre od klasinog transfera. Ako postoji neto to perai novca mrze to je ke, tj. novac u fizikom obliku, jer je negov transport i skrivanje nona mora sa logistikog aspekta, uz uvek prisutan rizik da e kurir biti uhvaen. Sada pare plastike sa mikroipom (kartice tipa stored-velue cards) moe da zameni kofere novca. Tu si i pametne kartice (smart cards) koje e u 2000. godini koristiti rezidenti vie od 100 zemalja, a procene su da e godinje biti izdavano 1,5 milijarda ovakvih kartica. irenje Interneta, elektronske trgovine i plaanja daje za pravo glavnom savetniku Bank of Liechenstein, koji predvia da e za nekoliko godina pranje novca preko Interneta poprimiti zabrinjavajue razmere, tako da bi se ovim aspektom trerbalo to pre ozbiljno pozabaviti.
5. Faze pranja novca i uticaj na nacionalnu ekonomiju

Postupak pranja novca uglavnom se odvija u tri faze:
14
1. faza ulaganja u kojoj se novac ostvaren neposredno od kriminalnog delovanja poput prodaje droge) prvi put ulae ili u finansijsku ustanovu ili se njime kupuje dreena imovina; 2. faza prikrivanja u kojoj se pokuava prikriti ili naizgled promeniti stvarno oreklo ili vlasnika sredstava; 3. faza integracije u kojoj se novac ukljuuje u legalnu ekonomiji i finansijski sistem i ripaja ostalim vrednostima u sistemu. esto se pojedine faze ne mogu razluiti. Pojedine faze pranja novca mogu biti stovetneili se, jo ee, mogu meusobno preklapati. Kako e se odvijati pojedina faza koje e se metode pritom koristiti zavisi o raspoloivim mehanizmima za pranje i ahtevu organizovanog kriminala koji taj posao naruuje. U svakom sluaju pranja novca odrazumeva mnogobrojne meusobno razliite tehnike koje su obino sloene, omiljate i tajne. Zajedniko im je da se njima mora sakriti originalno poreklo lasnitvo novca, i a naruitelji ele zadrati kontrolu nad samim postupkom i po otrebi ostvariti njegovu promenu. Pranje novca podrazumeva reavanje, pretvaranje ili ienje novca teenog kriminalnim aktivnostima (najee trgovinom droge), njegov prelaz preko eunarodnih granica (ponajvie povratak u zemlje gdje je droga proizvedena) i onovno ukljuivanje tog novca u regularne novane tokove. Pranje novca je izuzetna retnja integritetu finansijskih ustanova (kako se to ponajbolje ogledava u Rusiji gde afija nadzire mnoge od najvanijih banaka u zemlji), koja dovodi u nepovoljan poloaj rivredne subjekte koji legalno posluju (kao to je to sluaj u Kolumbiji). Perai novca e nastoje ostvariti najviu stopu dobiti na novac koji operu, ve im je vanije esto ili investicija koje e im omoguiti najlake i najbre recikliranje novca. Tako ovac moe putovati iz zemlje s dobrom ekonomskom politikom u kojoj se ostvaruju vie tope dobiti u zemlje s loijom politikom i niim prinosima od uloenih sredstava. Tako se bog pranja novca moe dogoditi da se slobodni kapital ulae manje racionalno, to eliko moe naruiti postojee ekonomske tokove. Promena u potranji novca kao ezultat pranja novca to se ne odraava u slubenim pokazateljima - moe na acionalnoj razini izazvati nestabilnost kamata. Pranje novca, kao i ostale ezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu distribuciju dohotka i stvaranje velike otroake moi pojedinaca u uslovima opte recesije. Time se iskrivljuje struktura otronje, pogotovo meu bogatima, i preobraava se postojea socijalna stratifikacija astajanjem drutvenih grupa novih bogataa. Velika sredstva koja se zarauju pranjem ovca utiu na porast potranje za luksuznim proizvodima, poveanje cena nekretnina i nekih potronih dobara, to sve potie spekulacije i inflaciju. Oblici radnog sudelovanja oji su u skladu sa zakonom poinju se smatrati manje vrednim. Nezakonitost postaje osnovno naelo ekonomske aktivnosti. ranjem novca osim to uvelike podriva slobodno trino delovanje,
15
naruava i emokratsku politiku strukturu i politiku stabilnost zemlje. Pranjem novca i korupcijom oja je njegova esta popratna pojava stvara se opasna pretnja ravnoj suverenosti, utoritetu dravne vlasti, naruavanju demokratske vrednosti i javne ustanove, i veliko teti nacionalnoj privredi.
6. Meunarodni propisi
S porastom javne svesti o prijetnji koju organizovani kriminal postavlja drutvu i s prepoznavanjem fenomena pranja novca kao vrlo opasnog za stabilnost pojedinih ekonomija, a otkrivanje i spreavanje pranja novca kao uinkoviti instrument u borbi protiv organiziranog kriminala, meunarodna je zajednica donela niz konvencija, preporuka i smernica, meu kojima vredi istaknuti sledee. Konvencija Ujedinjenih naroda protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih tvari (Be, 1988.), kojom se razmatra problem i odreuju naini borbe protiv narkotika oduzimanjem profita steenih od nezakonite proizvodnje i prometa narkoticima, i promovie meunarodna saradnja drava lanica. Beka je konvencija vana zato to je to prvi dokument kojim se kanjava pranje novca, iako se kanjavanje odnosi samo na ogranieni broj predikatnih dela (Konvencija se odnosi samo na promet droge), odnosno dela iz kojih zapravo proizlazi prljavi novac (Condemi i Pasquale, 2005:42). Konvencija 141. Vea Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda steenoga kaznenim delom (Strasbourg, 1990.), koja propisuje obvezu oduzimanja profita iz svih nezakonitih delatnosti te meunarodnu saradnju u zapljeni i podeli oduzetih sredstava. Najvaniji deo cele Konvencije jeste lanak posveen meunarodnoj saradnji. lanak 18. navodi uzajamnu obvezu (pomo pri istragama i usvajanje i primenu privremenih mera za zapljenu ili konfiskaciju imovine) koja se odnosi na proceduralno pitanje o zahtevima to ih lanice alju jedna drugoj, kao i na osnovu za odbijanje 11(Condemi i Pasquale, 2005:44-45). Konvencija finansiranju terorizma (ETS 198), u kojoj se, meu ostalim: poblie odreuje finansijsko-obavetajna jedinica (Finansial Intelligence Unit FIU), obaveza osnivanja FIU i pristup informacijama koji je istovetan zahtevu iz Preporuke 26. FATF-a4 (Finansial Action Task Force). propisuje mogunost odgode obavljanja domaih sumnjivih transakcija i meunarodna saradnja u vezi s odgodom (odgodu moe zahtevati FIU ili drugo nadleno telo kada postoji o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda steenog kaznenim delom te o
11
urevi D. Suprotstavljanje pranju novca u jugoistonoj Evropi, Beograd,2007., str. 51-55
16
sumnja da je transakcija povezana s pranjem novca ili finansiranjem terorizma, a radi analize transakcije i potvrivanja sumnje), propisuje saradnju izmeu FIU radi prikupljanja, analize ili istraivanja relevantnih informacija o bilo kojoj injenici koja bi mogla upuivati na pranje novca ili finansiranje terorizma, propisuje da FIU moe odbiti zahtev za dostavom podataka ako bi traena informacija mogla omesti kaznenu istragu koja se provodi u zemlji kojoj je zahtev upuen, kada bi otkrivanje informacije bilo u nesrazmjeru s legitimnim interesima neke fizike ili pravne osobe ili na neki drugi nain ne bi bilo u skladu s temeljnim naelima domaeg prava u toj zemlji. Svako odbijanje mora biti primereno obrazloeno. Preporuka grupe za finansijsku akciju kao tela za proricanje mera protiv pranja novca razvijenih zemalja sveta, od kojih vredi istaknuti proirivanje kruga obveznika na nefinansijske institucije, identifikaciju stvarnog vlasnika, preduzimanje mera dubinske analize, povratnu informaciju, izvetavanje, nadzor i regulaciju sumnjivih transakcija i meunarodnu saradnju. Preinaka Preporuka poprimila je svoj konaan oblik na XIV. planetarnom sastanku (u Berlinu 2003.), na kojemu su usvojeni novi standardi prevencije i borbe protiv pranja sredstava pribavljenih na nezakonit nain i finansiranja meunarodnog terorizma (Condemi i Pasquale, 2005:401). Uredba 1781/2006 propisuje obavezu da informacije o nalogodavatelju prate transfer novca radi spreavanja, istraivanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Radi primene Specijalne preporuke. FATF-a6, kojoj je cilj poboljanje transparentnosti svih vrsta prebacivanja novca elektronskim putem unutar zemlje i meu dravama, olakavajui pri tome telima sprovoenja zakona da slede elektronski prenos novca to ga sprovode kriminalci i teroristi, 2007. stupila je na snagu Uredba 1781/2006. Uredbom se propisuje obaveza institucija koje provode transakciju da uz svaki elektronski prenos novca moraju biti navedene potpune informacije o osobi koja je dala nalog, odnosno njeno ime, adresa i broj rauna. Nadalje, Uredba propisuje obavezu verifikacije svih prikupljenih podataka o nalogodavcu na temelju dokumenata, podataka ili informacija dostupnih iz pouzdanih i nezavisnih izvora. Radi prikupljanja podataka o nalogodavcu propisuje se postupanje institucija koje provode transakciju, posrednika pri njihovu provoenju i onih koje takve transakcije primaju, kao i procena rizika i obaveza obavetavanja FIU o sumnjivim transakcijama. Zakljuno, navodi se obaveza uvanja podataka i svih informacija o nalogodavca, obaveza saradnje s telima koja sudeluju u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma uz propisivanje odvraajuih i delotvornih kazni sprovoenjem uinkovitog nadzora. Meunarodni
17
propisi reguliu spreavanje pranja novca i finansiranje terorizma ukljuujui pravni, finansijski i nadzorni aspekt. Voene osnovnom idejom da pranje novca i finansiranje terorizma mora biti zabranjeno, meunarodne konvencije, smernice i preporuke propisuju oduzimanje profita iz svih nezakonitih delatnosti, nain sprovoenja mera i radnji radi kvalitetne identifikacije i obavetavanja finansijsko-obavetajne jedinice, razmenu podataka s drugim dravama i meunarodnu pravnu pomo.
7. Zakon o spreavanju pranja novca u Srbiji

Srpski Zakon o spreavanju pranja novca ima preventivni karakter jer propisuje mere i radnje u bankarskom, finansijskom i drugom poslovanju koje se preduzimaju radi otkrivanja i spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Vrlo je vano napomenuti da se sadraj svih lanaka tog Zakona odnosi kako na spreavanje pranja novca, tako i na spreavanje finansiranja terorizma, to u svakom pojedinom lanku nije izrekom navedeno, ali proizlazi iz odredaba lana 1, stavka 1. Zakona. Zakonom se propisuju obveznici sprovoenja mera i radnji koji su duni postupati po Zakonu, kao i delovanje i postupci Ureda za spreavanje pranja novca (u nastavku teksta: Ured) u otkrivanju sumnjivih transakcija kojima se prikriva pravi izvor novca i imovine ili prava za koje postoji sumnja da su pribavljena na nezakonit nain u zemlji ili inostranstvu.
7.1. Obveznici sprovoenja Zakona

lanom 2, stavom 1. Zakona navode se obveznici prijave novanih transakcija odnosno propisuje se da su to pravne osobe i odgovorne osobe u njima i fizike osobe koje su obavezne preduzimati mere i radnje radi otkrivanja i spreavanja pranja novca u skladu sa Zakonom, a to su banke i stambene tedionice, tedno-kreditne zadruge, investicijski fondovi i drutva za upravljanje investicijskim fondovima, penzijski fondovi i drutva za upravljanje penzijskim fondovima, Finansijska agencija, Srpska pota d.d., Srpski fond za privatizaciju, drutva za osiguranje, berze i ostale pravne osobe ovlaene za obavljanje poslova u vezi s vrednosnim papirima, ovlaeni menjai, zalagaonice, prireivai igara na sreu za lutrijske igre, za igre u kazinima, za kladionike igre i za igre na sreu na automatima. Obaveze su proirene i na podrunice domaih obveznika u inostranstvu (npr. banaka, drutava za osiguranje i sl.) ili onih obveznika koji u veinskom vlasnitvu ili pod kontrolom imaju finansijske institucije u dravama u kojima se ne primenjuju standardi spreavanja pranja novca.
18
Isto tako, kao obveznici se navode i druge pravne osobe, trgovci pojedinci, obrtnici i fizike osobe koje primaju i alju novana sredstva, prodaju i kupuju dugovanja i potraivanja, upravljaju imovinom za tree osobe, izdaju platne i kreditne kartice i posluju tim karticama, bave se leasingom, organiziraju putovanja, drabe, trguju nekretninama, umetninama, antikvitetima i drugim predmetima vee vrednosti i obradom plemenitih kovina i dragulja i njihovim prometom. Novost koju donose zadnje izmene i dopune Zakona (NN 117/03), a odnosi se na proirenje kruga obveznika na advokate, advokatska drutva, javne belenike, revizorske kompanije, ovlaene revizore, pravne ili fizike osobe koje obavljaju raunovodstvene poslove ili poslove poreznog savetovanja, zapravo je usklaenje sa Smernicom EU 2001/97/EC o spreavanju korienja finansijskog sistema radi pranja novca. Svi obveznici, u skladu sa lanom 15. Pravilnika o sprovoenju Zakona (u nastavku teksta: Pravilnik), duni su odrediti ovlaenu osobu koja je odgovorna za aprovoenje Zakona. Ovlaena e osoba obavljati svoj zadatak u saradnji s mreom odgovornih osoba u niim organizacijskim jedinicama obveznika. Ta je osoba odgovorna za saradnju s Uredom, odnosno za preduzimanje svih mera za otkrivanje i spreavanje pranja novca.
7.2. Identifikacija stranke

Jedna od mera za otkrivanje pranja novca koju preduzimaju obveznici upravo je utvrivanje identiteta stranke prilikom otvaranja svih vrsta bankovnih rauna ili uspostavljanja drugih oblika trajnije poslovne saradnje sa strankom, odnosno: prilikom svake transakcije koja se obavlja gotovim novcem, stranom valutom, vrednosnim papirima, plemenitim kovinama i draguljima ako je vrednost transakcije 105.000 din ili vea, prilikom obavljanja povezanih transakcija koje ukupno doseu vrednost 105.000 din ili veu, drutva za osiguranje utvruju identitet stranke kada je re o poslovima ivotnog osiguranja ako godinji broj premija za ivotno osiguranje prelazi 40.000 din, prilikom svih ostalih gotovinskih ili negotovinskih transakcija ako postoji sumnja da je re o pranju novca. Ukljuivanjem u meunarodne finansijske tokove Srbija je, osim investicijama iz zakonitog poslovanja, izloena i transakcijama kojima se ne zna pravi izvor sredstava, kao ni identitet osobe koja iza njih stvarno stoji, kao i investicijama koje svoj izvor imaju u off shore zonama. Upravo iz zahteva koje postavlja Smernica 2005/60/EZ (u nastavku teksta: Trea smernica) i Preporuke FAFT-a, Zakonom je propisana obaveza da prilikom otvaranja rauna ili drugih oblika uspostavljanja trajnije poslovne saradnje, radi utvrivanja identiteta stvarnog vlasnika,
19
obveznik zatrai od stranke izjavu s podacima o stvarnom vlasniku pravne osobe i popisom lanova Uprave. Nain identifikacije stvarnog vlasnika detaljnije je propisan Pravilnikom.
7.3. Obavetavanje ureda

Iz lana 8. Zakona proizlazi obaveza o dostavi podataka (o stranci i transakciji) koje je obveznik prikupio prilikom identifikacije, i to za transakcije koje se obavljaju gotovim novcem, stranom valutom, vrednosnim papirima, plemenitim kovinama i draguljima i za povezane transakcije ako je iznos transakcije 200.000 din ili vie. Naime, limit za identifikaciju je iznos od 105.000 din, a sve transakcije u vrednosti od 105.000 do 200.000 din obveznik e pohranjivati u svoje evidencije, dostupne na zahtev Ureda, ali o tome nee obavetavati Ured. Obavetavanje o transakcijama vezanim za poslove ivotnog osiguranja, ako godinji broj premija prelazi 40.000 din, obveznik treba prijavljivati u iznosu koji je potreban i za identifikaciju, i to na nain propisan Zakonom. Nadalje, obveznik e Uredu dostavljati obavetenje o svim ostalim gotovinskim i negotovinskim transakcijama za koje postoji sumnja da su pranje novca, bez obzira na iznos i vrstu transakcije. lankom 3. Pravilnika jasno se propisuje nain identifikacije stvarnog vlasnika. Naime, prilikom otvaranja rauna ili drugih oblika uspostavljanja trajnije poslovne saradnje obveznik je duan od stranke zatraiti izjavu s podacima o stvarnom vlasniku i lanovima Uprave pravne osobe. Ako se ne moe utvrditi identitet stvarnog vlasnika fizike osobe, obveznik e prihvatiti izjavu u kojoj je kao stvarni vlasnik navedena pravna osoba (s nazivom kompanije, seditem, dravom i matinim brojem) registrovana u dravama koje primenjuju meunarodne standarde spreavanja pranja novca. Meutim, za stranke koje su registrovane u off shore zonama i nekooperativnim zemljama, podatak o stvarnom vlasniku fizikoj osobi, jedan je od osnovnih uslova za otvaranje rauna ili uspostavljanje poslovne saradnje. Posumnja li obveznik da je dolo do promene vlasniko-upravljake strukture, duan je zatraiti od stranke novu izjavu o stvarnom vlasniku. Strankama koje ne dostave pisanu izjavu s podacima o stvarnom vlasniku i lanovima Uprave pravne osobe prilikom otvaranja rauna ili uspostavljanja poslovne saradnje, odnosno dostave izjavu s nepotpunim podacima, a obvezniku nije poznata njihova vlasnikoupravljaka struktura, nee se moi otvoriti raun ili uspostaviti poslovna saradnja. Ako je pak obveznik zatraio novu izjavu od stranke, a ona mu nije dostavljena ili je nepotpuna, obveznik je duan zatvoriti raun ili prekinuti poslovnu saradnju sa strankom. Na osnovu lana 21. Pravilnika, obveznik je duan na pravilan nain voditi popis o provedenim transakcijama,
20
prilikom kojih je obveznik duan samo identifikovati stranku, o emu je duan i obavestiti Ured. Podatke o identifikaciji stranke koja obavlja transakciju i o samoj transakciji obveznik uva u svojim evidencijama hronolokim redom i na nain koji omoguuje njihov uinkoviti nadzor od ovlaenih tela. Isto tako, obveznik mora omoguiti brzo i kompletno dostavljanje podataka koje trai Ured, a koji se odnose na stranke i transakcije kao predmet obrade. S obzirom na to da se u analitikom radu Ureda pokazalo kako neke vrste transakcija nemaju veliku vanost u obradi podataka, lanom 24. Pravilnika propisano je da obveznici ne obavetavaju Ured o gotovinskim transakcijama polaganja dnevnog utrka od prodaje robe ili usluga na raun, osim pri sumnji na pranje novca12. Isto tako, obveznici moraju obavetavati Ured i o transakcijama koje odbiju obaviti ako ne mogu na Zakonom propisani nain identifikovati stranku i pribaviti sve potrebne podatke o transakciji. Tada uz obavetenje moraju dostaviti i podatke koje prikupe u vezi s takvim transakcijama i osobama.
7.4. Tajnost postupka i podataka

Skladno lanu 15. Zakona, svi podaci prikupljeni na osnovu Zakona poverljivi su i tajni i mogu se koristiti samo za otkrivanje i spreavanje pranja novca ili kaznenog dela u vezi s pranjem novca. 13Podaci dobijeni meunarodnom saradnjom takoe se mogu koristiti samo za spreavanje i otkrivanje pranja novca, a da bi se mogli upotrebiti za policijske i sudske postupke, o tome se mora traiti saglasnost od inostranog ureda koji ih je dostavio. Na temelju lana 17. Zakona, Ured i obveznik ne obavetavaju osobu o prikupljenim podacima koji se na nju odnose niti o postupanju prema Zakonu14. Prethodno navedene podatke Ured daje samo na zahtev suda. Dakle, zatita podataka i postupka jedna je od glavnih stvari upravo zato to obavetenje koje Ured prima sadre podatke o transakcijama koji su bankarska tajna, kao i line informacije u vezi sa sumnjom o pranju novca koja se moe pokazati i neosnovanom. Podatke kojima raspolae, Ured moe dati na uvid osobi na koju se oni odnose, ali samo na njen zahtev, i to deset godina nakon njihova prikupljanja. Usklaivanje domaeg zakonodavstva s meunarodnim standardima Borba protiv tekog kriminala sve vie postaje meunarodni problem, to zahteva moderne i uinkovite metode kako u nacionalnim, tako i u meunarodnim razmerima. Za usklaivanje s meunarodnim standardima nuna je izmena odnosno donoenje novog Zakona o spreavanju pranja novca i novog Pravilnika.
12
S. Cindori: Sistem spreavanja pranja novca, Finansijska teorija i praksa, Beograd, 2003.,str. 55-72 lan 15. Tree direktive i Preporuke 6, 7. i 8. FATF-a lan 17. Tree direktive i Preporuka 5. FATF-a
13
14
21
8. Ured za spreavanje pranja novca

Ured za spreavanje pranja novca osnovan je u sastavu Ministarstva finansija kao samostalna jedinica, a ureen je Uredbom o unutranjoj srukturi Ministarstva finansija. Prema svetskim standardima, i srpski je Ured kao finansijsko-obavetajna jedinica zapravo analitika sluba koja treba preventivno delovati na podruju pranja novca, analitiki obraivati podatke koje prikuplja od obveznika, a propisani su Zakonom, i dostavljati obavetenja o sumnjivim transakcijama nadlenim dravnim telima i inostranim uredima.
8.1. Delokrug rada i sturktura Ureda

Skladno Uredbi, Ured je samostalna unutranja strukturna jedinica u sastavu Ministarstva finansija, osnovana na osnovu Zakona o spreavanju pranja novca kao finansijskoobavetajna jedinica administrativnog modela koja: prikuplja, analizira, analitiki obrauje i pohranjuje Zakonom propisane podatke o transakcijama dobijene od obveznika, i to radi spreavanja i otkrivanja pranja novca i spreavanja finansiranja terorizma, dostavlja obavetenja o sumnjivim transakcijama nadlenim dravnim telima na dalje postupanje i procesuiranje te zajedno s njima preduzima mere za spreavanje i otkrivanje pranja novca i spreavanje finansiranja terorizma15, obavlja administrativni nadzor obveznika s obzirom na sprovoenje Zakona iz delokruga svoje nadlenosti16, Ured posreduje izmeu obveznika iz finansijskoga i nefinansijskog sektora i nadlenih tela koja nakon primitka obavetenja o sumnjivim transakcijama odreuju smer i dinamiku postupanja u istraivanju i dokazivanju tog kaznenog dela. neposredno i uz uslov uzajamnosti meunarodno razmenjuje podatke o sumnjivim transakcijama s odgovarajuim telima i slubama pojedinih drava koje se bave spreavanjem pranja novca,17 obavlja i druge poslove bitne za razvoj preventivne strategije u spreavanju pranja novca18.
15
lanci 26. i 27. Tree direktive i Preporuka 14. FATF-a lan 39. Tree direktive i Preporuka 17. FATF-a Uredba o unutranjoj strukturi Ministarstva finansija (NN 70/01). Uredba o unutranjoj strukturi Ministarstva finansija (NN 70/01).
16 17 18
22
Ured je struktuiran u dva odela: Odeljak za prevenciju i Odeljak za analitiku. Odeljak za prevenciju obavlja strune i administrativne poslove u saradnji sa Zakonom odreenim obveznicima i predlae i prati razvoj preventivne strategije na tom podruju. Jedna od osnovnih zadataka Odela jeste razvoj i praenje sistema indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija obveznika i tumaenja vezana za praktinu primenu Zakona i podzakonskih propisa. Radi usklaivanja s meunarodnim propisima, delatnici Odela izrauju zakonske i podzakonske akte i interne propise iz podruja spreavanja pranja novca i podruja sistemske zatite podataka i evidencija Ureda. Osnovna uloga Odela za analitiku jest obrada podataka o zaprimljenim gotovinskim i sumnjivim transakcijama na temelju odreenih indikatora i metodologija, a na osnovi specifine ekspertize (tzv. grupno-obavetajne analitike). Naelnik Odela, na temelju sprovedene strateke analize i pretrage baza Ureda, predlae analitiku obradu novih predmeta, a inspektori utvruju indicije o pranju novca i uspostavljaju vezu izmeu sumnjive transakcije i odreene kriminalne aktivnosti u zemlji i inostranstvu iz koje potiu nezakonita sredstva. U sklopu saradnje putem razmene podataka i informacija s odgovarajuim meunarodnim telima i organizacijama koje se bave spreavanjem i otkrivanjem pranja novca, Odel sudeluje i u meunarodnim akcijama i analizira i prati tendencije pranja novca u zemlji i u inostranstvu.
8.2. Tajnost postupka i podataka

lanom 15. Zakona propisano je da su svi podaci prikupljeni na osnovu Zakona poverljivi i tajni, a mogu se koristiti samo za otkrivanje i spreavanje pranja novca ili kaznenog dela u vezi s pranjem novca. Nadalje, lankom 17. Zakona propisano je da Ured i obveznik ne obavetavaju osobu o prikupljenim podacima koji se na nju odnose ni o postupanju prema Zakonu, odnosno Ured daje podatke samo na zahtev suda. Podatke kojima raspolae Ured moe dati na uvid osobi na koju se oni odnose na njen zahtev, ali tek deset godina nakon njihova prikupljanja. Zatita tajnosti podataka u Uredu propisana je Uredbom o zatiti tajnosti podataka, postupku s pismenim merama zatite radnog prostora i dokumenata i odravanju reda u Uredu za spreavanje pranja novca. Uredbom se pre svega definie pojam slubene tajne i oznaavanje tajnosti podataka, primanje i uruivanje pote i postupak s pismima u Uredu, nadzor ulaza i boravka u
23
prostorijama Ureda, kao i mere zatite radnog prostora i dokumenata. Zatita podataka u elektronskom obliku regulisana je Uredbom o korienju i obaveznim merama zatite Inteligentnog informacijskog sistema Ureda. Njime se propisuje sistem ovlaene upotrebe i obavezne mere zatite podataka, informacija i znanja prikupljenih na temelju Zakona i odnosnog Pravilnika na nivou celokupnog Inteligentnog informacijskog sistema Ureda. Svaka osoba koja se zapoljava u Uredu duna je potpisati izjavu o uvanju tajnosti podataka. U izjavi se osoba, pod materijalnom i kaznenom odgovornou, obavezuje da euvati u tajnosti sve podatke, informacije i saznanja do kojih doe tokom rada u Uredu, odnosno obavezuje se da ih nee odati ni predati drugoj osobi ili na drugi nain uiniti pristupanim. Obaveze uvanja tajnosti podataka delatnici se moraju pridravati i nakon prestanka rada u Uredu.
8.3. Egmont grupa

Egmont grupa je meunarodna mrea nacionalnih ureda specijaliziranih za borbu protiv pranja nezakonitih sredstava. Trajno podrava saradnju nacionalnih ureda, podstie meusobnu razmenu informacija i iskustava o moguim sluajevima pranja novca. U njenom je sastavu trenutno 101 nacionalna finansijska obavetajna jedinica koja se bavi spreavanjem i otkrivanjem pranja novca. Jedno od gotovo najvanijih postignua rada grupe jeste stvaranje zatiene internetske komunikacije. Egmontov meunarodni sigurnosni internetski web sistem omoguuje lanovima meusobnu komunikaciju putem zatienog e-maila, olakavajui praktinu i brzu razmenu podataka u borbi protiv pranja novca. Iako to ne zamenjuje tradicionalne kanale koji slue za dobijanje dokaza za sudski proces, nadzornim slubama mogu osigurati korisne informacije u istrazi. Dakle, cilj je Egmont grupe stvaranje uslova za sigurnu, brzu i zakonski utemeljenu razmenu informacija koja slui borbi protiv pranja novca i koja je usmerena na stvaranje mree u meunarodnoj saradnji ureda. U nastojanju za to veim protokom informacija koje pridonose otkrivanju pranja novca, Ured je potpisao Memorandume o razumevanju s uredima iz Slovenije, Belgije, Italije, eke, Paname, Litve, Makedonije, Libanona, Izraela, Bugarske, Rumunjske, Australije, Lihtentajna, Albanije, BiH, Crne Gore, Poljske, Hrvatske, Gruzije i Ukrajine. Korienje Inteligentnoga informacijskog sistema Ureda obuhvata strategijsku i operativnu analitiku i vizualizaciju, s krajnjim ciljem detektovanja sumnjivih transakcija putem odreenih indikatora i dostavljanja obavetenja o sumnjivim transakcijama nadlenim dravnim telima
24
radi daljnjeg postupanja, povezujui sumnjive transakcije s kriminalnim aktivnostima pojedinca, grupe ili organizacije, ukljuujui poznate metode pranja novca.19 Srbija je stalna lanica posebnog Odbora Vea Evrope za procenu mera protiv pranja novca (The Commitee on the Evolution of Anti-Money Laundering Meausures Moneyval Comitee).
9. Nacionalna strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala

Organizovani kriminal predstavlja najsloeniju i najopasniju vrstu kriminala u svakom drutvu i jednu od najveih pretnji savremenom oveanstvu. Republika Srbija je odluna u nameri da, stratekim pristupom i uz pomo meunarodne zajednice, razvije nacionalne kapacitete i potencijale za efikasnu borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala, a posebno protiv razliitih oblika koruptivnog povezivanja i uticaja njegovih nosilaca u strukturama dravne vlasti20. Donoenje i implementacija Nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Strategija) je od najireg znaaja za sve graane Republike Srbije i vaan je korak u procesu pridruivanja Evropskoj uniji. Vlada e stvoriti sve neophodne politike i pravne pretpostavke za uspenu primenu Strategije sa teitem na tri osnovna principa: primeni i razvijanju preventivnog, represivnog delovanja i oduzimanja imovine proistekle iz krivinih dela. Takoe, Vlada e preko svojih institucija aktivno razvijati poverenje i saradnju sa graanima i privatnim sektorom, radi povezivanja svih snaga i potencijala zajednice u borbi protiv organizovanog kriminala. Strategijom Vlada utvruje politiku u oblasti uspostavljanja efikasnog sistema za borbu protiv organizovanog kriminala, kojom definie strategijske ciljeve, uloge i odgovornost dravnih subjekata i odreuje okvire za izradu planova implementacije. Takoe, Strategijom se stvaraju dodatni uslovi za efikasnije ukljuivanje Republike Srbije u regionalni, evropski i svetski koncept borbe protiv organizovanog kriminala. Strategija je u skladu sa Nacionalnim programom za integraciju u Evropsku uniju, kao i tekuim reformskim procesima u zemlji, pre svega onim koji su navedeni u dokumentu Evropsko partnerstvo. Ona je u vrstoj koncepcijskoj i funkcionalnoj vezi sa odreenim
19
S. Cindori: Sistem spreavanja pranja novca, Finansijska teorija i praksa, str. 55-72 (2007.)
20
Tanjug, 26.02.2009. god
25
strategijama u Republici Srbiji, koje se odnose na razliite oblasti: borba protiv korupcije, pranje novca i finansiranje terorizma, trgovina ljudima, integrisano upravljanje granicom, nedozvoljena trgovina drogama i suprotstavljanje ilegalnim migracijama (koja se nalazi u postupku usvajanja). Drutvo sa najrazvijenijim sistemom i najboljim rezultatima u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu, sa tenjom ka njegovom potpunom eliminisanju. Strategija je zasnovana na sledeim vrednostima: - potovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda; - profesionalni dravni slubenici; - partnerstvo sa zajednicom; - potovanje nacionalnih i meunarodnih standarda; - transparentnost rada; - saglasnost linih i grupnih interesa sa organizacionim; - prihvatanje individualnih odgovornosti i posveenost poslu.21 Republika Srbija e svim raspoloivim kapacitetima i u saradnji sa dravama regiona i meunarodnim organizacijama, kao i razvijanjem savremenih zakonskih okvira, institucija i kapaciteta, efikasno da se bori protiv organizovanog kriminala.
9.1. Osnovni ciljevi Strategije

Strategijom se, u skladu sa meunarodnim standardima i preporukama, u duem vremenskom periodu predviaju mogui trendovi i pravci razvoja organizovanog kriminala i definiu odgovarajui osnovni ciljevi i mogunosti Republike Srbije za njegovo predupreenje i smanjivanje na najmanju moguu meru. Takoe, Strategijom se definie politika, pravac i metodologija dravnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala. Osnovni ciljevi Strategije su: - razvijanje proaktivnog pristupa u borbi protiv organizovanog kriminala; - poveanje efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala odgovarajuom primenom preventivnog i represivnog delovanja, kao i krivinog dela; oduzimanje imovine proistekle izvrenjem
21
Na osnovu lana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08)
26
- harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa meunarodnim standardima u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala; - jaanje kapaciteta (ljudskih i materijalno-tehnikih) svih dravnih organa koji uestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala; - jaanje saradnje na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou; - jaanje saradnje izmeu dravnih organa, privatnog sektora i civilnog drutva.
10. Pranje novca i organizovani kriminal

Pranje novca predstavlja spoj izmeu opteg i privrednog kriminala i jedan je od bitnijih faktora organizovanog kriminala. Uoene tendencije ukazuju da se novac steen vrenjem predikatnih krivinih dela ulae u kupovinu nepokretnosti i luksuznih dobara na teritoriji Republike Srbije. Takoe, nezakonito steen novac transferie se van granica Republike Srbije na privatne raune fizikih lica, kao i na raune off shore firmi koje se osnivaju za tu namenu. Prisutna je i tendencija da novac steen vrenjem predikatnih krivinih dela iz oblasti opteg kriminala se plasira u legalne tokove, pri emu se koriste specijalizovana lica iz oblasti finansija za pranje novca. Uoena je pojava da se novac steen na nelegalan nain u inostranstvu unosi u zemlju, fiziki ili putem bankarskih transfera i ulae u nekretnine u Republici Srbiji, emu pogoduje nepostojanje ili nezadovoljavajua primena propisa o poreklu imovine. Proces privatizacije u Republici Srbiji u velikoj meri omoguuje ulaganje prljavog novca u kupovinu pravnih lica koja se privatizuju. Nakon uvoenja jedinstvene evropske valute, uoeno je da kriminalne grupe u Republici Srbiji, koje se bave falsifikovanjem novca i njegovom distribucijom, uglavnom falsifikuju Evro novanice, a da su novanice domae valute i amerikog dolara sve ree predmet falsifikovanja. Pored organizovanog falsifikovanja novca, sve su ei sluajevi u kojima pojedinici, uz pomo savremene raunarske opreme, vre izradu falsifikovanog novca, to u budunosti moe biti veliki problem, s obzirom na potencijalnu masovnost ovakvih sluajeva. Osim sluajeva falsifikovanja novca, tokom 2008. godine, na teritoriji Republike Srbije, uoeno je i postojanje organizovanih kriminalnih grupa koje se bave falsifikovanjem i zloupotrebom platnih kartica, koje su sve ee sredstvo plaanja u naoj zemlji. Trenutna situacija u oblasti visokotehnolokog kriminala ukazuje na injenicu da je stopa porasta ove vrste kriminala i broja povratnika u izvrenju ovih krivinih dela velika, naroito u domenu neovlaenog pristupa zatienom raunaru, raunarskoj mrei i
27
elektronskoj obradi podataka, i povredi prava intelektualne svojine. Tokom 2008. godine zabeleen je enormno veliki broj neovlaenog pristupa zatienim raunarima i raunarskim mreama koji se odnose na internet prezentacije, kako Vladinih institucija tako i na internet prezentacije pravnih i fizikih lica iz Republike Srbije. Takoe, organizovane kriminalne grupe za krijumarenje narkotika, falsifikovanje novca, trgovinu ljudima, pranja novca sve vie koriste mogunosti novih tehnologija za ostvarivanje meusobne komunikacije, koja se ogleda u primeni VoIP tehnologije, elektronske pote, instant mesindera (MSN, ICQ, i dr.). Predvia se da e budui period visokotehnolokog kriminala karakterisati vee ukljuivanje organizovanog kriminala u korienje raunara prilikom distribucije opojnih droga, zloupotrebe dece, zloupotrebe platnih kartica, zatim u prostituciji, trgovini ljudskim organima, elektronskom transferu novca koji nudi atraktivne mogunosti za brzo i pouzdano pranje novca, veem ukljuivanju maloletnih lica u izvrenje teih krivinih dela, krai identiteta i zloupotrebi u elektronskoj trgovini.
10.1. Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala

Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala u Republici Srbiji su brojni, a po vrsti i intenzitetu slini su faktorima istovrsne pojave koja je zahvatila zemlje u tranziciji. Posebno su uticajni sledei faktori: siromatvo i visok stepen nezaposlenosti, struktura vlasnitva i svojinska transformacija, korupcija, geotranzitni poloaj zemlje, neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa, nedostatak profesionalizma i zloupotreba savremenih tehnologija. Predvia se da e na dalje kretanje i razvoj organizovanog kriminala u Republici Srbiji, varirajuim intenzitetom, uticati svi navedeni faktori, ali i svetska ekonomska kriza, povean trend konzumiranja opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, ulaganje novca steenog izvrenjem krivinih dela u legalne tokove, ekspanzija visokotehnolokog kriminala, ekoloki kriminal i dr. Upravo iz ovih razloga, neophodno je da Strategija predvidi kontinuiran integrisan proces mera i metoda svih dravnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.
11. Institucije, kapaciteti i sredstva za borbu protiv pranja novca

Normativno-pravni okvir
28
Strategija je utemeljena na svim vaeim zakonima, konvencijama, bilateralnim i multilateralnim ugovorima, kao i drugim pravnim aktima donetim i usvojenim do dana stupanja na snagu ove strategije. Republika Srbija je u proteklom periodu ratifikovala najvanije konvencije koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala. Uspostavljanje savremenog i sveobuhvatnog zakonskog okvira u skladu sa relevantnim meunarodnim standardima predstavlja jedan od kljunih sistemskih uslova za efikasnu borbu protiv pranja novca u Republici Srbiji. Svi dravni organi koji su nadleni za borbu protiv pranja novca vre procenu delotvornosti zakonskog okvira i staraju se o njegovom unapreenju u skladu sa potrebama. Nadlenost, ovlaenja i postupanje svih dravnih organa koji uestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala ureuje vie zakona, od kojih su najvaniji: Krivini zakonik (Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka), Zakonik o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01, 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05dr.zakon, 85/05, 115/05 i 49/07) i Zakonik o krivinom postupku (Slubeni glasnik RS, br. 46/06, 49/07 i 122/08), Zakon o policiji (Slubeni glasnik RS, broj 101/05), Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Slubeni glasnik RS, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03-US, 67/03, 29/04, 58/04-dr.zakon, 45/05 i 61/05), Zakon o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 116/07), Zakon o slubama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (Slubeni list SRJ, broj 37/02 i Slubeni list Srbije i Crne Gore, broj 17/04), Zakon o Bezbednosnoinformativnoj agenciji (Slubeni glasnik RS, broj 42/02), Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela (Slubeni glasnik RS, broj 97/08), Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela (Slubeni glasnik RS, broj 97/08), Zakon o programu zatite uesnika u krivinom postupku (Slubeni glasnik RS, broj 85/05), Carinski zakon (Slubeni glasnik RS, br. 73/03, 61/05, 85/05-dr.zakon i 62/06-dr.zakon), Zakon o spreavanju pranja novca (Slubeni glasnik RS, br. 107/05, 117/05-ispravka i 62/06-dr.zakon), Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Slubeni glasnik RS, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr.zakon, 62/06-dr.zakon i 61/07), Zakon o izvrenju krivinih sankcija (Slubeni glasnik RS, broj 85/05) i Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala (Slubeni glasnik RS, broj 61/05).22 Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja je sastavni deo Odluke o utvrivanju Nacionalne strategije protiv korupcije (Slubeni glasnik RS, broj 109/05), predvia niz preporuka koje se odnose na borbu protiv korupcije. Ova strategija, pored ostalog,
22
29
sadri i preporuke koje se odnose na doslednu primenu propisa o obaveznom oduzimanju koristi koja potie od korupcije, kao i izradu uputstva o postupanju sa privremeno oduzetom, zamrznutom i oduzetom imovinskom koristi. U Zakoniku o krivinom postupku sadrane su posebne odredbe o postupku za krivina dela pranja novca, o postupku oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupku meunarodne saradnje u otkrivanju i krivinom gonjenju uinilaca krivinih dela pranja novca. Takoe, sadrane su i odredbe koje se odnose na svedoka saradnika, ostvarivanje uvida u raun bankarske ili druge finansijske organizacije, privremenu obustavu isplate odnosno izdavanja sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta. Pored primene mera iz l. 232. i 234. ovog zakonika, regulisana je i primena mera pruanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angaovanje prikrivenih islednika, kontrolisanih isporuka, kao i privremeno oduzimanje predmeta i imovinske koristi i van uslova predvienih odredbama l. 82. do 88. i l. 513. do 520. ovog zakonika. Status svedoka saradnika, uloga prikrivenog islednika, obim kontrolisane isporuke, mogunost primene specijalnih istranih tehnika i u fazi pripremanja krivinog dela organizovanog kriminala, korienje video-konferencijske veze prilikom sasluanja okrivljenog ili osuenog lica, poseban pritvorski i zatvorski reim za organizatore kriminalne organizacije, potovanje meunarodnih standarda prava na odbranu, samo su neka od pitanja koja su zakonima ve predviena, ali bi ih trebalo na odgovarajui nain urediti zakonima.
Institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca Vlada kao nosilac izvrne vlasti, usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad njihovim radom. Politika volja Vlade i drugih subjekata politikog sistema ima veoma vanu ulogu u borbi protiv pranja novca. Od reenosti i sposobnosti inilaca politikog sistema da se obraunaju sa organizovanim kriminalom zavisi njen uspeh. Zbog toga, postojanje i stabilnost politike volje, usvajanje i sprovoenje odgovarajuih propisa, kao i jaanje dravnih organa, odnosno institucionalnog okvira i politike predstavljaju uslove za sprovoenje Strategije. Ministarstvo Na osnovu vaeeg zakonodavstva, nosioci borbe protiv pranja novca su: unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija (BIA),
Vojnobezbednosna agencija (VBA) kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija (Uprava za spreavanje pranja novca, Poreska
30
uprava, Uprava carina). Zakonom se ureuje organizacija i nadlenost dravnih organa u suzbijanju pranja novca, i formirani su specijalizovani dravni organi za borbu protiv pranja novca, i to: posebno odeljenje za suzbijanje pranja novca Specijalno tuilatvo u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu; sluba za borbu protiv pranja novca (u daljem tekstu: SBPPN), u okviru Ministarstva unutranjih poslova; posebno odeljenje u Okrunom sudu u Beogradu; posebna pritvorska jedinica u Okrunom zatvoru u Beogradu. Ministarstvo unutranjih poslova raspolae posebno organizovanim, opremljenim i obuenim organizacionim jedinicama za borbu protiv organizovanog kriminala. Uprava kriminalistike policije objedinjuje sve jedinice koje uestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala meu kojima je SBPOK nosilac tih aktivnosti. U okviru SBPOK-a funkcioniu organizacioni delovi koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala iz oblasti narkotika, opteg, finansijskog i visokotehnolokog kriminala (Odeljenje formirano 2008. godine). Ministarstvo pravde Posebna odeljenja sudova i posebno odeljenje tuilatva nadlena za postupanje u krivinim delima organizovanog kriminala u potpunosti su materijalno i tehniki opremljena. U Republikom javnom tuilatvu, 2008. godine, osnovano je posebno odeljenje koje se bavi krivinim delima korupcije i krivinim delima privrednog kriminala koja su povezana sa korupcijom. Takoe, specijalizovana odeljenja formirana su u etiri okruna tuilatva u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu. Navedena odeljenja postupaju u tekim sluajevima korupcije, odnosno sluajevima visoke korupcije. U sastavu Ministarstva finansija nalaze se: Uprava za spreavanje pranja novca, Poreska uprava i Uprava carina. Uprava za spreavanje pranja novca ovlaena je da pribavlja, analizira i razmenjuje podatke i informacije u vezi sa pranjem novca sa nadlenim dravnim organima, kao i srodnim slubama drugih drava i meunarodnim organizacijama. U okviru Poreske uprave formiran je Sektor poreske policije, kao posebna organizaciona jedinica nadlena za otkrivanje poreskih krivinih dela i njihovih uinilaca. U Upravi carina formiran je Sektor za kontrolu primene carinskih propisa koji u svom sastavu ima odeljenja za suzbijanje krijumarenja, zatitu intelektualne svojine, carinske istrage, obavetajne poslove i analizu i upravljanje rizikom, koja svoju delatnost obavljaju i u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala.
23
Bezbednosno-informativna agencija u okviru svojih nadlenosti
obavlja i poslove koji su u vezi sa borbom protiv meunarodnog organizovanog kriminala, odnosno strunim poslovima i zadacima otkrivanja, istraivanja i dokumentovanja najteih oblika organizovanog kriminala sa elementima inostranosti. U Bezbednosno-informativnoj agenciji su na osnovu odgovarajuih podzakonskih akata, formirane organizacione jedinice koje
23
31
se bave poslovima i zadacima u vezi sa suprotstavljanjem meunarodnom organizovanom kriminalu, u skladu sa zakonom i smernicama koje dobija od Vlade. Agencija je uspostavila saradnju sa veim brojem slubi bezbednosti susednih zemalja, zemalja Jugoistone Evrope i Evropske unije, kao i srodnim slubama drugih zemalja. Vojnobezbednosna agencija u okviru svojih nadlenosti otkriva, istrauje i dokumentuje krivina dela sa elementima organizovanog kriminala unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ili koja su usmerena prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. U Vojnobezbednosnoj agenciji su na osnovu odgovarajuih podzakonskih akata formirane organizacione jedinice za suprotstavljanje organizovanom kriminalu. Vojnobezbednosna agencija je u oblasti suprotstavljanja organizovanom kriminalu ostvarila saradnju sa srodnim slubama u zemlji i inostranstvu. Saradnja meu subjektima u borbi protiv organizovanog kriminala je uspostavljena, sa mogunou unapreenja u zajednikim istragama, razmeni podataka i uspostavanju efikasnijeg informacionog sistema. Radna tela Vlade obrazuju se radi davanja miljenja i predloga u pitanjima iz nadlenosti Vlade i usklaivanja stavova organa dravne uprave. Vlada moe da obrazuje povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadlenosti i davanja predloga, miljenja i strunih obrazloenja.
24
U cilju daljeg unapreenja saradnje izmeu
policijskih i pravosudnih organa i poboljanja razmene informacija i koordinacije meu dravnim organima, uspostavie se, pri Vladi, radno koordinaciono telo za pravosue i unutranje poslove koje e se baviti pitanjima iz oblasti pravosua i unutranjih poslova. Ovo telo e initi predstavnici nadlenih dravnih organa za oblast pravosua i unutranjih poslova, kao i ostalih dravnih organa po pozivu. Ostali dravni organi, organi uprave, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i javnih slubi predstavljaju bitan inilac u borbi protiv organizovanog kriminala. Uspostavljanje novih organizacionih jedinica Potreba za fleksibilnim odgovorom na sve savremene oblike organizovanog kriminala, koje karakteriu sloenost, dinaminost i promena pojavnih oblika, zahteva mogunost osnivanja novih organizacionih jedinica u skladu sa zakonskim okvirom i budetskim sredstvima. Novim Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela predvieno je da se u okviru Ministarstva unutranjih poslova formira organizaciona jedinica nadlena za finansijsku istragu koja otkriva imovinu proisteklu iz krivinog dela i vri druge poslove u skladu sa navedenim zakonom, a u okviru Ministarstva pravde je predvieno formiranje
24
32
Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom koja bi vrila upravljanje, procenu, uvanje i prodaju imovine proistekle iz krivinog dela. Takoe, predvieni su posebni postupci privremenog i trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela. Novim Zakonom o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, broj 116/08), predvieno je osnivanje Tuilatva za organizovani kriminal kao tuilatva posebne nadlenosti koje se osniva za teritoriju Republike Srbije. Istim zakonom predvieno je da ovo tuilatvo moe da ima odeljenja van svog sedita. Predvieno je da Republiki javni tuilac moe da ovlasti Tuioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadlenosti drugog tuioca radi efikasnijeg voenja postupka ili drugih vanih razloga. Ovaj zakon e se primenjivati od 1. januara 2010. godine do kada e biti izabran Tuilac za organizovani kriminal, njegovi zamenici i bie preuzeti predmeti za koje je bilo nadleno Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala koje je obrazovano u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu. Kapaciteti za borbu protiv pranja novca Sve dravne organe koji su nadleni za borbu protiv pranja novca karakterie kadrovska nepopunjenost, kako u broju tako i u kvalitetu. Na jednoj strani postoji tendencija odliva kvalitetnih i iskusnih kadrova u druge dravne organe i privatni sektor, koji ih privlai neuporedivo boljim materijalnim uslovima rada, a na drugoj priliv mladih i neiskusnih slubenika kojima u velikoj meri nedostaju znanja i vetine koji su potrebni za uspenu borbu protiv organizovanog kriminala. Da bi bili stvoreni kvalitetni kadrovi za borbu protiv organizovanog kriminala potreban je proces viegodinjeg neposrednog angaovanja na tim poslovima i stalno osposobljavanje i usavravanje za razliite vrste specijalizacije. Specijalizacija kadrova za borbu protiv pranja novca, kao proces, za sada nema trajni karakter, niti postoji razvijen sistem obuke koji bi omoguavao kontinuirano sticanje potrebnih kompetencija. Ona se sada ostvaruje povremeno, kroz seminare, okrugle stolove, praktine obuke, studijske posete i dr. Posebno je potrebna radi sagledavanja specifinosti organizovanog kriminala, usavravanja metoda borbe, taktike istraivanja i dokumentovanja savremenih oblika kriminala, primene specijalnih istranih tehnika, sprovoenja finansijskih istraga i efikasnog oduzimanja imovine proistekle izvrenjem krivinih dela, implementacije meunarodnih standarda, razvijanja pravne regulative i u drugim oblastima. Ulaganje u modernizaciju infrastrukture i opreme je neprestana potreba, naroito u pogledu standardizovanosti i savremenosti, imajui u vidu sisteme i opremu koju danas koriste
33
organizovane kriminalne grupe. Ovim se omoguava integracija i brza reakcija svih relevantnih dravnih organa, i obezbeuje kontinuirana i efikasna borba protiv organizovanog kriminala. 25 Potrebna sredstva za sprovoenje aktivnosti obezbeuju se iz budeta Republike Srbije. Osnovni ciljevi Strategije e biti realizovani kroz razliite aktivnosti dravnih organa i meunarodnih subjekata. Posebne aktivnosti koje treba sprovesti je uspostavljanje mehanizama i instrumenata planiranja finansiranja kako iz budeta Republike Srbije, tako i iz meunarodnih fondova i instrumenata finansiranja. Uoena je i potreba za poveanom koordinacijom meunarodnih fondova i instrumenata finansiranja. Proaktivan pristup u borbi protiv pranja novca nosi u sebi perspektivu promena u naim ukupnim mogunostima i podrazumeva, izmeu ostalog, koordinaciju i bolje korienje obavetajnih podataka, kao i informacija proisteklih iz strateke analize (npr. rizika i procene pretnji), unapreenje znanja, pojaanu meusobnu saradnju dravnih organa, efikasnije sprovoenje postojeih zakona, primenu najboljih iskustava iz prakse i povezivanje informacionih mrea i baza podataka nadlenih dravnih organa, kao i razvijanje regionalne saradnje na svim nivoima. Pranje novca predstavlja pretnju i rizik po nacionalnu bezbednost to zahteva pojaan kriminalistiko-obavetajni rad i razmenu podataka. Iako je saradnja bezbednosnih i obavetajnih slubi na zadovoljavajuem nivou, treba razmotriti mogunost daljeg unapreenja razvoja ove saradnje ka jo efikasnijem sistemu zasnovanom na novim saznanjima i iskustvima, kako domaih tako i stranih subjekata u borbi protiv organizovanog kriminala. Informacije se razmenjuju, ali postoje brojni informacioni sistemi izmeu kojih ne postoji zadovoljavajua koordinacija. Preventivni oblik borbe protiv pranja novca obuhvata razliite aktivnosti kojima se umanjuju mogunosti vrenja krivinih dela i poboljavaju drutveni inioci koji spreavaju nastanak i razvoj pranja novca. Pored toga, on doprinosi obavetavanju i zatiti rtava organizovanog kriminala to uslovljava saradnju i povezivanje aktera prevencije na svim nivoima. Takoe, vano mesto bi morala da ima procena mogueg uticaja odreenih zakonskih reenja na prevenciju pranja novca. Nedostatak adekvatne strategijske analize je jedan od bitnih faktora koji oteava borbu protiv pranja novca. Strategijska analiza koja izmeu ostalog obuhvata i analizu postojeih rizika i procenu pretnji, uz pojaan obavetajni rad, preduslov je za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala. Graansko drutvo i mediji u borbi protiv pranja novca
25
34
Kompleksnost borbe protiv pranja novca kao drutvene pojave zahteva aktivnu ulogu celokupnog drutva, pre svega graanstva. Interes graanskog drutva da bude zatieno od pranja novca predstavlja vaan potencijal za saradnju sa nadlenim dravnim organima. Takoe, postoje mnogobrojni simptomi pranja novca koje graani zapaaju, kao to su kriminalne aktivnosti, sumnjiva ponaanja, posledice i drugo. Napori dravnih organa u borbi protiv pranja novca ne mogu da daju odgovarajue rezultate, bez podrke graana. Oni su jedan od glavnih objekata zatite Strategije, ali i njen akter. Strategijom e se pruiti mogunost za razvijanje svesti graana o dalekosenim posledicama pranja novca. Udruenja graana, strukovna i profesionalna udruenja takoe mogu da uoe probleme u vezi sa novim pojavnim oblicima pranja novca. Saradnja specijalizovanih dravnih organa sa njima moe da bude od velikog znaaja prilikom uoavanja novih pojavnih oblika pranja novca. Mediji i njihov nesumnjiv uticaj na drutvo svakako predstavljaju znaajan, gotovo nezaobilazan faktor u borbi protiv pranja novca, posebno kroz objektivno izvetavanje o pojavnim oblicima, afirmaciju postignutih rezultata, kao i ukazivanje na tetne posledice koje ova pojava ima na drutvo u celini, u meri koja ne utie na voenje postupaka protiv uinilaca krivinih dela pranja novca. U isto vreme, sama priroda i finansijska mo organizovanog kriminala namee uvek prisutnu opasnost ostvarivanja uticaja na medije radi profilisanja javnog mnjenja i skretanja panje javnosti sa aktivnosti pojedinih kriminalnih grupa.
12. Mere za suzbijanje pranja novca

Na osnovu predvianja daljeg kretanja i razvijanja organizovanog kriminala u Republici Srbiji, kao i procene raspoloivih nacionalnih kapaciteta i mogunosti za borbu protiv te pojave, a samim tim i pranja novca kao njegovog pojavnog oblika, potrebno je preduzeti sledee mere:
Normativno-pravne 1. Formulisati jedinstvenu zakonsku definiciju organizovanog kriminala koja e biti usklaena sa evropskim i meunarodnim kriterijumima i omoguiti veu efikasnost u borbi protiv te pojave; 2. Proceniti normativno pravni okvir u smislu revidiranja postojeih zakona i usvajanja novih i nastaviti sa pristupanjem Republike Srbije meunarodnim konvencijama sa
35
potpunom i doslednom primenom meunarodnih preporuka, inicijativa i standarda za borbu protiv organizovanog kriminala; 3. Doneti nove zakone kojima e se regulisati rad Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije, uz uvaavanje specifinosti da je do daljnjeg potrebno da navedene slube bezbednosti zadre odreena policijska ovlaenja; Institucionalne 4. Razvijati institucionalne uslove za efikasno otkrivanje i dokazivanje krijumarenja narkotika, ljudi, vozila, lakog oruja i drugih dobara, izvrenjem krivinih dela; 5. Unapreivati sve oblike saradnje i koordinacije dravnih organa nadlenih za sprovoenje Strategije na svim nivoima kako u Republici Srbiji tako i na reginalnom i meunarodnom nivou; 6. Unapreivati prevenciju u borbi protiv organizovanog kriminala, sa teitem na izuavanju uzroka i posledica u saradnji dravnih organa sa visokoobrazovnim ustanovama i institucijama u zemlji i inostranstvu; Kapaciteti 7. Obezbeivati i razvijati kvalitetne kadrove u dravnim organima odgovornim za sprovoenje Strategije, sa teitem na objektivnim i visokim kriterijumima selekcije, popuni, razvoju i napredovanju u karijeri zasnovanim na sposobnostima i rezultatima rada, potrebnoj specijalizaciji, motivaciji i nagraivanju, edukaciji i obuci i razvijati sistem upravljanja i rukovoenja i njihove organizacione kompetencije; 8. Razvijati proces proaktivnih istraga radi efikasnog dokazivanja i procesuiranja krivinih dela organizovanog kriminala; 9. Obezbeivati i razvijati materijalno-tehnike i finansijske kapacitete dravnih organa koji su odgovorni za sprovoenje Strategije. Uestvovati u zajednikim projektima sa medijima, lokalnom zajednicom i drugim partnerima Strategije; 10. Razvijati specijalne istrane, operativno-taktike, kriminalistiko-obevetajne i analitiko-operativne metode borbe protiv organizovanog kriminala; 11. Stvarati zajednike istrane timove i sprovoditi koordinisane akcije; 12. Uspostaviti i razvijati sistem efikasnih instrumenata za strategijsku analizu; 13. Uspostaviti nove i razvijati postojee organizacione jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala;26 pranja novca, koruptivnih i krivinih dela u oblasti visoke tehnologije i dosledno oduzimanje imovine steene
26
36
Zakljuna razmatranja
Srbija je preduzela vane korake u borbi protiv pranja novca. Ratifikovala je Konvenciju Ujedinjenih naroda protiv nezakonitog prometa opojnih droga i opasnih stvari iz 1988. godine. Vea Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda steenoga kaznenim delom iz 1990. godine, a u zakonodavstvo uvrstila Preporuke FATF-a i smernice EU. Nadalje, 1997. stupio je na snagu Zakon o spreavanju pranja novca i Pravilnik koji svojim izmenama i dopunama prate trendove meunarodnih propisa. S obzirom na to da je pranje novca ponajpre meunarodni problem, istie se vanost odredaba Konvencije. Vea Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda steenoga kaznenim delom koja propisuje optaa pravila meunarodne saradnje i Konvencije o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda steenog kaznenim delom te o finansiranju terorizma, koja detaljnije razrauje i jasno propisuje pravila saradnje meu finansijskoobavetajnim jedinicama radi prikupljanja, analize ili istraivanja relevantnih informacija o bilo kojoj injenici koja bi mogla upuivati na pranje novca ili finansiranje terorizma. Kako bi se Srbija u podruju spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma uskladila s meunarodnim standardima, nuna je izmena odnosno donoenje novog Zakona
37
o spreavanju pranja novca i Pravilnika. Najvaniji je cilj izrade novog Zakona usklaivanje s Treom smernicom i Preporuka FATF-a koje se odnose na identifikaciju stranke i definisanje stvarnog vlasnika, odnosno na dubinsku analizu stranke, voenje sveobuhvatne evidencije i statistike, na povratnu informaciju obveznicima o delotvornosti dojava sumnji o pranju novca, na zatitu delatnika finansijskih i nefinansijskih institucija kada u dobroj veri izvetavaju finansijsko-obavetajnu jedinicu. Srpski Ured za spreavanje pranja novca kao finansijskoobavetajna jedinica administrativnog tipa sastoji se od Odela za prevenciju i Odela za analitiku, koji se po svojim ustrojima razlikuju, ali ih povezuju poslovi koji se u odreenoj meri isprepleu. Borba protiv pranja novca se sprovodi na nacionalnom i meunarodnom nivou, sa manje ili vie uspeha. Uglavnom sve zemlje koje su znaajnije pogoene ovim fenomenom imaju posebne organizacije ili jedinice u vidu tzv. radnih grupa (task force) za borbu protiv pranja novca ili tzv. kriminala belih okovartnika (white collar crime). Neke od zemalja koje su poznate kao perioince su bile praktino i prinuene da formiraju ovakve grupe kako bi manifestovale svoju dobru volju. Od svih je svakako najpoznatija Finansijsko-akciona radna grupa za pranje novca (Financial Action Task Force on Money Laundering - FATF) osnovana 1990. iji su lanovi predstavnici 26 zemalja i dve meunarodne organizacije. Ova radna grupa dala je 40 preporuka o merama koje bi zemlje trebale da preduzmu radi suzbijanja aktivnosti pranja novca u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Prema ovim preporukama, svaka zemlja bi trebala da preduzme mere u okviru svog zakonodavstva da se pranje novca sankcionie kao krivino delo, kao i da se omogui konfiskacija imovine steene pranjem novca. Posebno je istaknut znaaj uloge finansijskog sistema (banaka i nebankarskih finansijskih institucija) u borbi protiv pranja novca, zasnovane na identifikaciji komitenata i voenju evidencije, domainskom poslovanju finansijskih institucija, uz jaanje meunarodne saradnje na suzbijanju pranja novca. Ovde bi trebalo pomenuti i Evropsku konvenciju o pranju, traganju, plenidbi i konfiskaciji prihoda iz kriminalnih poslova iz 1990.godine. Na nacionalnom nivou pojedine zemlje su formirale posebne jedinice za finansjske informacije (Financial Information Units) koje prikupljaju informacije o moguim sluajevima pranja novca. Tako u SAD postoji posebna organizacija (Financial Crimes Enforcment Network-FinCEN) koja je sastavni deo Trezora, sa budetom od 23 miliona dolara i preko 50 analitiara koji imaju pravo pristupa u sve komercijalne i vladine baze podataka u potrazi za sumnjivim transakcijama. Dobra prevencija osigurae edukaciju obveznika, to e rezultirati kvalitetom prijavljenih transakcija, off site nadzor na vreme e upozoriti obveznike na nepravilnosti u
38
postupanju, a dobra informatika potpora uinit e sve informacije dostupnima u to kraem roku, a njihovu analizu to preglednijom. Kvalitet dobijenih podataka, odnosno dostava transakcija od strane obveznika utemeljena na proceni rizika od pranja novca i finansiranja terorizma rezultirat e dobrim radom analitike slube, to se ogledava u izradi obavetenja o sumnjivim transakcijama koje Ured dostavlja nadlenim telima radi dalje obrade. Konano, ono to vredi posebno istaknuti jeste stvaranje pametnih prepreka i saradnja svih tela na podruju prevencije i represije, kako unutar zemlje, tako i s inostranstvom, to je od kljunog znaenja i jedan je od najuinkovitijih naina spreavanja novih mogunosti pranja novca i finansiranja terorizma to ih otvara globalizacija. Krivina dela sa elementima nasilja, kao to su: otmice, iznude i ucene karakteriu specifine ekonomske i drutvene prilike u Republici Srbiji. Sadanja ekonomska kriza na svetskom nivou, koja e verovatno zahvatiti i nau zemlju, uticae na porast krivinih dela sa elementima nasilja i specijalizaciju organizovanih kriminalnih grupa za vrenje ovih krivinih dela kao i povezivanje sa OKG u okruenju. Deo zapadnog Balkana, a samim tim i Republika Srbija, postala je izvorite trgovine oruja, naroito nakon oruanih konflikata u poslednjoj deceniji prolog veka, koje je preostalo kao veliki viak naoruanja. Za krijumarenje oruja Republika Srbija je tranzitna zemlja, ali i zemlja izvorita i odredita. Problematiku meunarodnog krijumarenja motornih vozila karakteriu povezivanje kriminalnih grupa u regionu i ire, sa jasnim podelama poslova, stvarajui mrenu strukturu, krae i prevare u vezi sa osiguranjem automobila, skupocenih autobusa, kamiona i radnih maina, falsifikovanje dokumentacije i povezivanje sa graninim dravnim slubenicima radi nesmetanog prolaska. Poslednjih godina Republika Srbija se osim tranzita ili odredita, ee pojavljuje i kao zemlja porekla rtava trgovine ljudima, najee u cilju seksualne i radne eksploatacije. Republika Srbija se nalazi u centru tranzitnih ruta za legalan i ilegalan promet roba i ljudi. Imajui to u vidu, niz godina unazad se upravo balkanskom rutom ka zemljama Evropske unije vrilo krijumarenje dravljana afroazijskih zemalja, kao i lica albanske i turske nacionalnosti. U pojavi ilegalnih migracija preko teritorije Republike Srbije kao tranzitne zemlje, poslednjih godina je sve prisutnija i ekonomska migracija domaeg stanovnitva. Navedenom pogoduje i status dela teritorije Republike Srbije, AP Kosova i Metohije, iz kog pravca je poslednjih godina registrovan najvei broj ilegalnih ulazaka na teritoriju centralne Srbije.
39
LITERATURA
1. Ali, A. S. (1998) A Gateway for Money Laundering? Finansial Liberalisation in Developing and Transnational Economies. Journal of Money Laundering Control, Vol.1, No.4, April. 2. Bokovi M. (2001), Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca, Beograd 3. Campbell, A. (1997) The High Street solicitor and the proceeds of criminal activity -the risks, Journal of Money Laundering Control, Vol.1, June. 4. Chang, A. and Herscowitz, A. (1995) Money Laundering, American Criminal Law Review, Volume 32, n 27, winter 1995; 5. Ehrenfeld, R. (1992) Evil Money: Encounters Along the Money Trail. Harper Collins Publishers, New York. 6. Hinterseer, R. K. (1997) An Economic Analysis of Money Laundering, Journal of Money Laundering Control, Vol.1, No.2, October. 7. Ljuti, B. . (2000, 2002) Revizija. Teorija i praksa. Beograd: Magistar biznis administracije-MBA Press. 8. Petrovi, R. Slobodan. (2001) Kompjuterski kriminal - drugo izdanje. Beograd: Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije.
40
9. Blunden, B., (2001. ) The Money Launderers: How They Do It, and How to Catch Them at It. Chalford: Management Books. 10. DeGabrielle, C., (2001. ) Meunarodni napori Sjedinjenih Amerikih Drava u borbi protiv pranja novca. Srpski letopis za kazneno pravo i praksu, 8 (2), 192, 202. 11. Giunio, M., (1998. ) Mere za spreavanje pranja novca. Slobodno preduzetnitvo, 12. S. Cindori (2007.), Sistem spreavanja pranja novca, Finansijska teorija i praksa 13. Lilley, P., (2000. ) Dirty Dealing: The Untold Truth About Global Money Laundering. London: Kogan Page. 14. Madinger J. and Zalopany S., (1999). Money Laundering. A Guide for Criminal Investigators. Grad: izdava. 15. Novoselec, P., (1996). Kriminalno-politiko znaenje i pravno ureenje pranja novca, Ekonomski fakultet, Beograd
Propisi 1. Konvencija. Vea Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda steenog kaznenim delom. 2. Uredba o korienju i obaveznim merama zatite inteligentnog informacijskog sistema 3. Uredba o zatiti tajnosti podataka, postupku s pismima, merama zatite radnog prostora i dokumenata i odravanju reda u Uredu za spreavanje pranja novca. 4. Pravilnik o provoenju Zakona o spreavanju pranja novca, NN 189/03. 5. Preporuke FATF-a 40+9 (40 preporuka vezanih za pranje novca i 9 specijalnih preporuka koje se odnose na finansiranje terorizma). 6. Smernice Evropskog parlamenta i Vea (1991/308/EEC, 2001/97/EC i 2005/60/EZ). 7. Uredba o unutranjoj strukturi Ministarstva finansija, NN 70/01. 8. Zakon o spreavanju pranja novca, NN 69/97, 106/97, 67/01, 114/01, 117/03 i 142/03. 9. Zakon o spreavanju pranja novca, "Slubeni list SRJ", br. 53/2001
41

Pranje Novca

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Pranje Novca

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pranje Novca

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sadraj

2. Pojam pranja novca

Ljuti, B. . Revizija. - Teorija i praksa. Beograd, 2002., str. 15.

3. Razlozi za oprez u meunarodnom finansijskom poslovanju

3.1. Prevare sa finansijskim instrumentima

3.2. Investicione piramida eme

4. Pranje novca u meunarodnom bankarskom sistemu

Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak

Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak

5. Faze pranja novca i uticaj na nacionalnu ekonomiju

urevi D. Suprotstavljanje pranju novca u jugoistonoj Evropi, Beograd,2007., str. 51-55

7. Zakon o spreavanju pranja novca u Srbiji

7.1. Obveznici sprovoenja Zakona

7.2. Identifikacija stranke

7.3. Obavetavanje ureda

7.4. Tajnost postupka i podataka

8. Ured za spreavanje pranja novca

8.1. Delokrug rada i sturktura Ureda

8.2. Tajnost postupka i podataka

8.3. Egmont grupa

9. Nacionalna strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala

Tanjug, 26.02.2009. god

9.1. Osnovni ciljevi Strategije

10. Pranje novca i organizovani kriminal

10.1. Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala

11. Institucije, kapaciteti i sredstva za borbu protiv pranja novca

Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak

Bezbednosno-informativna agencija u okviru svojih nadlenosti

Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak

U cilju daljeg unapreenja saradnje izmeu

Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak

Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak

12. Mere za suzbijanje pranja novca

Giunio, M.,Mere za spreavanje pranja novca,Beograd, 1998.-lanak

You might also like