MAKSIMALAN RAD

MAKSIMALAN RAD ZATVORENOG SISTEMA

Maksimalan rad je najvei iznos rada koji se moe dobiti iz nekog (zatvorenog ili otvorenog) sistema, kada se on na idealan, reverzibilan nain dovede u ravnoteu sa svojom okolinom. Iz definicije sledi zamiljen sistem koji e ovo omoguiti; naime, da bi proces bio idealan, iz sistema e se izvlaiti energija i ona pretvarati u rad preko idealne (Carnotove) maine, sve dok se stanje sistema ne izjednai sa stanjem okoline.

zatvoren sistem OKOLINA

Energetski bilans:

U1 U2 Wex Q Wex Wm Qo W Qo
Bilans entropije:

zatvoren sistem OKOLINA

Sokol S sist Qo S2 S1 0 To

Qo iz prve jednaine:

U 1 U 2 W Qo
Qo S2 S1 0 To
W U1 U2 To S1 S2

zameni mo u drugu:

Reenje po radu:

Izraz za rad koji se moe dobiti kada se sistem poetnog stanja 1 dovede u stanje 2 na idealan, reverzibilan nain.

Potrebno je izvriti korekciju dodatkom po (v1-v2) tzv. rada sabijanja okoline usled promene zapremine sistema (- Po(v2-v1)). REVERZIBILAN RAD u finalnom obliku glasi:

Wrev U1 U2 To S1 S2 Po V1 V2
Maksimalan rad je specijalan sluaj reverzibilnog rada, kada je krajnje stanje jednako stanju okoline.

Wmax U1 Uo To S1 So Po V1 Vo

MAKSIMALAN RAD ZATVORENOG SISTEMA

MAKSIMALAN RAD OTVORENOG SISTEMA

Energetski bilans:

otvoren sistem

H 1 H 2 WT Q WT W M Qo W Qo
Bilans entropije:

S okol S sist
OKOLINA

Qo S 2 S1 0 To

Qo iz prve jednaine:

H 1 H 2 W Qo
Qo S2 S1 0 To
W H1 H2 To S1 S2

zameni mo u drugu:

Reenje po radu:

izraz za reverzibilan rad otvorenog sistema poetnog stanja 1 na ulazu (u preseku 1) i stanja 2 na izlazu (u preseku 2)

REVERZIBILAN RAD

Wrev H 1 H 2 To S1 S 2
MAKSIMALAN RAD
Specijalan sluaj reverzibilnog rada je maksimalan rad, koji se dobija kada sistem poetnog stanja 1 izlazi iz sistema u stanju ravnotee sa okolinom.

Wmax H 1 H o To S1 S o

POREENJE RADOVA

wzat u1 Pov1 uo Povo To s1 so

RAD OTVORENOG SISTEMA

RAD ZATVORENOG SISTEMA

wotv u1 Pv1 uo P vo To s1 so 1 o
RAZLIKA RADOVA

w otv w zat P1v1 Po v1 v1 P1 Po

Razlika koja postoji izmeu Wzat i Wotv:

wotv wzat v1P Po 1

za isto poetno i krajnje stanje sistema je prividna.

Izgleda da otvoren sistem daje vie rada. Razlika je jednaka je energiji koja se u otvorenom sistemu troi na odravanje strujanja.

HELMHOLTZOVA SLOBODNA ENERGIJA

Ona se dobija kada se od unutranje energije oduzme tzv. vezana energija, koja se ne moe transformisati u druge oblike (npr. ne moe se prevesti u rad)

F U TS
vezana energija
Za sluaj kada su:

f u Ts

(v1 v2 i T T2) 1

W F1 F2

GIBBSOVA SLOBODNA ENERGIJA

Ona se dobija kada se od entalpije oduzme tzv. vezana energija, koja se ne moe transformisati u druge oblike (npr. ne moe se prevesti u rad)

G H TS
vezana energija
Za sluaj kada su:

g h Ts

(p1 p2 i T T2) 1

W G1 G2

Dosadanja razmatranja navode na zakljuak da postoje tri grupe energija, ako se kao kriterijum posmatra mogunost njenog pretvaranja/upotrebe:

1. Energija koja se moe neogranieno pretvoriti u druge energetske oblike. Takva energija naziva se eksergija (potencijalna, kinetika, mehanika i elektrina energija). Potpuno iskorienje mogue je samo pomou povrativih procesa.

2. Energija koja se moe samo ogranieno pretvoriti u eksergiju. Tu se ubrajaju unutranja energija i toplota. Ogranienja su posledica II. zakona termodinamike, a osim o obliku energije i o stanju sistema zavisi i od stanja okoline.

3. Energija koja se ne moe pretvoriti u druge energetske oblike, energija nazvana anergija. Energija akumulirana u okolini i energija svih sistema koji se nalaze u stanju na uslovima okoline.