Megatrend Univerzitet Fakultet za dravnu upravu i administraciju

Meunarodno privatno pravo

Elementi inostranosti u privatno pravnim odnosima i njihov nain regulisanja

Predmetni profesor:

Student:

Beograd, Mart 2012. Sadraj: Uvod.........................................................................................................3 Privatnopravni odnosi...............................................................................4 Elementi inostranosti u privatnopravnim odnosima.................................4 Pojavni oblici stranog elementa................................................................5 Primer........................................................................................................6 Nain regulisanja privatnopravnih odnosa sa el.inostranosti....................7 Direktan nain...........................................................................................7 Indirektan nain.........................................................................................9 Zakljuak..................................................................................................10 Literatura..................................................................................................11

Uvod
1

Pojam - Meunrodno privtno prvo je grn prv koj se bvi ndlenou sudov, prvom koje se primenjuje n spor s elementom inostrnosti i priznnjem i izvrenjem strnih sudskih i rbitrnih odluk. Odluuju osobin ove grne prv je d on rev grnske sporove s elementom inostrnosti.
2

Predmet Predmet meunarodnog privatnog prava, kao discipline koja izuava odreenu pravnu oblast, ine norme o odreivanju merodavnog prava, graanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti i pravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne odnose. Naziv U vezi sa nazivom meunarodno privatno pravo stoje dve primedbe: prvo, ovo pravo zapravo nije meunarodno i drugo, ne bi se moglo rei ni da je privatno. Meunarodno privatno pravo nije meunarodno jer je zapravo grana unutranjeg prava pojedinih drava. Odnosi koje regulie nisu meunarodni odnosi, ve samo odnosi sa meunarodnim obelejima, odnosno sa elementom inostranosti. Pravila za reavanje ovih odnosa ne trae se u nekim univerzalnim principima, normama koje stoje iznad nacionalnih zakonodavstava, ve u pozitivnim pravilima koja postavljaju zakonodavstva pojedinih drava. Protiv izraza, privatno, mogu se staviti zamerke ija je sutina u tome da je taj termin proizvod jedne podele koja je danas i idejno i praktino prevaziena.

http://sr.wikipedia.org/sr/

Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012. str.40-45

Privatnopravni odnosi
3

Podela prava na javno i privatno nastaje u doba liberalnog kapitalizma, u okvirima filozofije, u doba striktnog odvajanja i nemeanja javne i privatne sfere. Jedino opravdanje za korienje termina privatnopravni odnosi nalazi se danas na praktinom nivou izraz se upotrebljava jer nema adekvatnijeg skupnog termina za oznaavanje graanskog, porodinog, radnog i privrednog prava. Nije nimalo sluajno to se problemi meunarodnog privatnog prava javljaju u domenu privatnopravnih odnosa. Meunarodna trgovina nije, danas, nikakva uzgredna, pomona ili dodatna delatnost, privremena pojava, ve zamajac razvoju nacionalnih ekonomija. U ovim oblastima, princip suverene jednakosti drava ne ostvaruje se kroz princip izolovane suverenosti dravnih pravnih poredaka. Pravni poreci ostaju i dalje suvereni i jednaki, ali na viem nivou, na bazi ustupaka meu dravama u cilju meusobne saradnje pravnih sistema. U te ustupke treba ubrojati i mogunost primene neijeg tueg prava (stranog prava) i priznavanja tuih odluka. Stvara se jedna sloenija, dinamina ravnotea na bazi uzajamnih ustupaka u cilju saradnje. U privatnopravnim odnosima nema apsolutne primene principa da svaki organ primenjuje samo domae pravo, princip teritorijaliteta, ve se javlja veoma sloena dilema u pogledu merodavnog prava.

Elementi inostranosti u privatnopravnim odnosima

Za pojavu meunarodno-privatnopravnih problema nije dovoljno da je re o privatnopravnim odnosima, ve je neophodno da se u tim odnosima pojavi i jedno specifino, kljuno obeleje a to je element inostranosti. Dakle tu se javlja element kojim se taj odnos vezuje za inostranstvo, tzv.strani element. Ako se na jedan ivotni dogaaj, koji se vezuje za vie drava, gleda s aspekta organa jedne drave, tada primeujemo da u tom odnosu, pored domae izraenih obeleja, elemenata, postoji i strani element. Ako nau taku posmatranja ne fiksiramo za jednu dravu ve fenomen posmatramo na optem planu, tada dolazimo do zakljuka da odnos nema strano, ve meunarodno obeleje, da sadri meunarodni elemenat.

Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012. str.31-32

Pojavni oblici stranog elementa

4

Strani element se pojavljuje u tri osnovna oblika: u subjektu, objektu, kao i u pravima i obavezama. Svi elementi odnosa mogu da budu strano izraeni, odnosno mogu u sebi nositi strani element. Pojava stranog elementa u pravima i obavezama moe izazvati dilemu. Re je o tehnikom terminu kojim se oznaava da je odnos vezan za inostranstvo po mestu svog nastanka ili dogaanja (izvrenja). Kvalifikacija pojedinih pojavnih oblika stranog elementa vri se u zavisnosti od polazne take, a to je uvek drava u kojoj se raspravlja dati odnos. 1) Strani element u subjektu se javlja na bazi dravljanstva kao pravne injenice ali se moe javiti na osnovu domicila (prebivalita) pa i boravita lica koja stupaju u odreeni graanskopravni, privrednopravni, porodinopravni ili radnopravni odnos. 2) Strani element u objektu javlja se na bazi mesta nalaenja stvari koja je predmet transakcije i na osnovu merila pomou kojih se utvruje pripadnost osnovnih sredstava prevoza (to merilo je najee mesto registarcije), kada su ova predmet transakcije. 3) Strani element u pravima i obavezama nastaje ako su strano obeleeni nastanak ili ispunjenje prava i obaveza npr. ako je pravni posao zakljuen u inostranstvu, ili ako je deliktna radnja uinjena u inostranstvu. Pojava stranog elementa u privatnopravnim odnosima ima opredeljujui znaaj: strani element pretvara porodinopravne, graanskopravne, radnopravne i privrednopravne odnose u odnose meunarodnog privatnog prava, tanije u odnose koje je pozvano da regulie i meunarodno privatno pravo. Strani element je jedna od pretpostavki meunarodnog privatnog prava: to je differentia specifica koja razdvaja meunarodno privatno pravo od privatnog prava. Strani element je signal da smo napustili sferu u kojoj van svake sumnje sude domai sudovi i primenjuje se van svake sumnje domae pravo te da treba postaviti pitanje da li e suditi domai ili srani sudovi, da li e se primeniti domae ili strano pravo.

Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012. str.32-33

PRIMER:
5

Ako bi student iz Venecuele, koji je diplomirao na Pravnom fakultetu novosadskog Univerziteta, a pod neposrednim uticajem mlade Vojvoanke bez diplome istog fakuleteta, odlui da trajno ostane u Vojvodinii da tu kupi stan, mogu da iskrsnu razni problemi. Postavlja se pitanje moe li stranac da stie sva ona prava koja mogu da stiu domai dravljanini? U ovom sluaju, pitanje je da li se dravljanin Venecuele moze oeniti dravljankom Srbije, moe li on da postane vlasnik stana u Srbiji i na primer moe li ga davati u zakup kineskom nesvrenom studentu menadmenta? Najkarakteristiniji od postavljenih problema je problem odredjivanja merodavnog prava. Po nekim shvatanjima jedino on predstavlja predmet medjunarodnog privatnog prava. Uprkos prevazidjenosti ovakvih shvatanja, nesumnjivo je da su pravila o odredjivanju merodavnog prava najznaajniji i najsvojstveniji deo medjunarodnog privatnog prava. Problem odredjivanja merodavnog prava se ne javlja u vezi sa svim kategorijama pravnih odnosa. U prekrajnom postupku koji bi se vodio protiv turskog gastarbajtera ili bugarskog trgovca ne dolazi u obzir primena drugog prava do srpskog, ukoliko sude srpski sudovi. Isto vai ukoliko bi se protiv nekog od njih pokrenuo krivini postupak. Nezamislivo bi bilo i to da nai organi primenjuju strane ustavne ili upravne norme. Sasvim je mogue i dogadja se veoma esto da sudovi i nai organi primenjuju pravila nekog stranog prava prilikom raspravljanja nekog ugovornog odnosa prilikom odluivanja o naknadi tete, podeli zaostavtine, sklapanju ili razvodu braka i u brojnim drugim sluajevima. Problematika odredjivanja merodavnog prava javlja se samo u domenu privatnopravnih odnosa.

Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012. Str.29

Nain regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti

6

Postoje dva osnovna naina regulisanja odnosa sa elementom inostranosti: Direktan (neposredan) i Indirektan (posredan, kolizioni).

Instrument direktnog naina regulisanja su norme koje neposredno reavaju sam sporni odnos, tj. pitanja koja se javljaju u vezi sa privatnopravnim odnosom koji sadri element inostranosti. Pod indirektnim nainom regulisanja podrazumevamno posredno regulisanje, ukazivanjem na merodano pravo, koje se vri putem specifinih pravnih normi koje se zovu kolizione norme.

Direktan nain regulisanja

Direktno regulisanje meunarodnim propisima idealan nain reavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti bio bi njihovo neposredno regulisanje i to na meunarodnom planu. Ako bi sporazumom svih drava sveta, meunarodnom konvencijom, bila stvorena jedinstvena pravila u pogledu ugovorne i deliktne odgovornosti i naknade tete, jedinstveni rokovi zastarelosti, jedinstveni uslovi za sklapanje i razvod braka itd., postojalo bi savreno i jednostavno reenje za one privatnopravne probleme za ije je reavanje zainteresovano vie drava. Ovakva reenja su, utopija i teko je zamisliti jedno celovito i istinski univerzalno graansko, porodino, radno ili privredno pravo, pre svega zbog razlika koje meu velikim pravnim sistemima postoje a i zbog nacionalnih specifinosti i razlika. Nema nijedne konvencije danas koja bi obuhvatila graansko, porodino, privredno ili radno pravo u celini. Meutim postoje pravila stvorena meunarodnim sporazumima kojima se reguliu veoma znaajna pitanja iz oblasti graanskog, privrednog, porodinog i radnog prava koja su prihvaena od velikog broja zemalja. Takvi meunarodni sporazumi postoje u oblasti vazdunog, drumskog i eleznikog transporta i delimino pomorskog saobraaja, postoje meunarodne norme koje neposredno reguliu menicu, ek, problematiku autorskog prava i industrijske svojine, kao i brojna druga pitanja.

Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012. str.35-36

Izuavanjem ovih jedinstvenih pravila bavi se i meunarodno privredno/trgovinsko pravo. Od posebnog je znaaja osnivanje UNCITRAL-a (UN Commisssion for International Trade Law) Komisije Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovako pravo ije je zadatak da koordinira postojee i pokree nove inicijative za stvaranje jedinstvenih, univerzalnih pravila meunarodnog trgovakog (poslovnog) prava. Na regionalnom nivou znaajne su pravne norme donete u okviru evropske zajednice.

Direktno regulisanje unutranjim propisima - Neki odnosi i pitanja koja se javljaju usled pojave elmenata inostranosti u privatnopravnim odnosima reguluu se direktno, normama domaeg prava. Ovo se, pre svega, odnosi na pitanja prava stranaca i meunarodnog postupka. Primer: Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa - Strana fizika i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaa lica. Strano fiziko lice moe na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima nasleivanjem kao i dravljanin Savezne Republike Jugoslavije. Ove i brojne druge norme domaeg prava ne zadovoljavaju se ukazivanjem na merodavno pravo, ve same postavljaju odreena pravila ponaanja, kojima se neposredno ureuju odnosi sa elementom inostranosti. Unutar meunarodnog privatnog prava takva direktna regulativa je karakteristina za oblast privatnih prava stranaca. Domaa drava neposredno ureuje putem imperativnih normi, koja su prava dostupna strancima i na koji nain a koja prava ostaju rezervisana za domae dravljane.

Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012. str.36-38

Indirektan nain regulisanja

8

Indirektan nain regulisanja je po nekim shvatanjima jedini nain koji spada pod meunarodno privatno pravo. Ova shvatanja su danas uglavnom ve naputena, no ostaje nesumnjivo da je indirektan nain regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti onaj nain koji je tipian, karakteristian za meunarodno privatno pravo. Sutina indirektnog naina regulisanja je u odabiranju merodavnih pravila za razreavanje spornog odnosa. Osnovni instrument takvog naina regulisanja su specifine norme koje se zovu kolizione norme. Primer 1: Zakon o menici Sposobnos lica da se menino obavee odreuje zakon njegove zemlje. Primer 2: Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi Forma pravne radnje u plovidbenom odnosu ocenjuje se po pravu mesta gde je radnja izvrena, odnosno gde je morala biti izvrena, ili po pravu koje je merodavno za plovidbeni odnos u celini. Ova pravila ne kau neposredno nita meritorno o tome ko se smatra menino sposobnim, u kakvom se obliku imaju preduzeti menine radnje ili radnje u plovidbenom odnosu. Ova pravila samo upuuju na merodavno pravo po kojem e se ta pitanja raspraviti.

Zakljuak
8

Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012. str.36-38

Na kraju moemo da zakljuimo, direktnu ili neposrednu tehniku regulisanja moemo odrediti kao tehniku pri kojoj se na injenice primenjuje pravno pravilo koje svojom primenom injenini odnos pretvara u pravni na taj nain to odreeno ponaanje uesnika odnosa ini obaveznim. U okviru direktnog naina regulisanja odnosa, pravilo mora u sebi da sadri: 1) opis injenica na koje se ima primeniti (tzv. dispoziciju) i 2) konanu instrukciju o buduem obaveznom ponaanju (tzv. sankciju).

Specifinost kolizione tehnike regulisanja odnosa je u tome to, na osnovu kolizionih normi, iz injeninog odnosa ne nastaje automatski konani pravni odnos, ve se lokalizacijom injeninog odnosa, stvaraju pretpostavke za njegovo nastajanje. Tako posmatran, indirektan (kolizioni) nain regulisanja odnosa je usputna stanica na putu izmeu poetnog injeninog i konanog pravnog odnosa. Koliziona tehnika sadri uputstvo o ponaanju (koje glasi merodavno je pravo zemlje X) te je, s aspekta meuaunarodnog privatnog prava, primenom kolizione norme sluaj neopozivo reen.

Literatura:
10

1) Varadi Tibor, Borda Bernadet, Kneevi Gao, Pavi Vladimir, Meunarodno privatno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Javno preduzee Slubeni glasnik, Beograd 2012 2) Internet izvori: http://sr.wikipedia.org/sr/

medjunarodna ljudska prava pravni fakultet univerziteta u beogradu milan paunovic boris krivokapic ivana krstic 2010 godina

11