Admiral Markets Skripta

Admiral Markets Srbija
Uvod FOREX za male igrae Kako FOREX funkcionie FOREX i trite akcija Uvod u fundamentalnu analizu Saveti za trejdere poetnike
Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija
Uvod u tehniku analizu Trend Support i resistance linije Formacije nastavka trenda Formacije okretanja trenda Eliotovi talasi Fibonaijev niz
1.
2.
3. 4.
5.
Trgovanje praktini deo Rad sa MetaTrader platformom Davanje naloga Stop loss i Limit profit nalozi Indikatori
Berzansko trite stranih valuta (FOREX) omoguava firmama, finansijskim institucijama i bankama da kupe ili prodaju stranu valutu, i to po potrebi i u velikim koliinama.
Motivi koji stoje iza te tranje za stranom valutom ili ponude strane valute su pre svega u kretanju kapitala kroz trgovinu robama i uslugama, strana ulaganja, kredite i kroz pekulacije sa buduim vrednostima valutnih kurseva.
Promet na Forex tritu u Septembru 2010. godine je iznosi 4 triliona dolara dnevno Uobiajena transakcija na FOREX-u se kree izmeu 3 i 10 miliona $, mada se esto zakljuuju i mnogo vee pojedinane transakcije.
Trgovanje na FOREX-u moe da se obavi na spot ili na forward tritu (tritu svopova, fjuersa i opcija).
Transakcije na spot-tritu se zakljuuju radi stvarne razmene valuta (stvarnih isporuka valuta) izmeu kupaca i prodavaca, i to uobiajeno u rokovima do dva radna dana nakon zakljuivanja transakcije (isporuku na tzv. dan saldiranja: T+2). Transkacije na forward-tritu imaju za posledicu isporuku prodate ili kupljene valute u nekom danu u budunosti, uobiajeno u nekom danu u vremenu do jedne godine, ali i due.
10
Za razliku od drugih finansijskih trita, FOREX nema jedno mesto (lokacijski promatrano) na kom se trguje - trgovanje stranim valutama se, dakle, ne obavlja na jednom mestu odnosno u nekoj sali (floor-u) neke berze.
11
Naprotiv, trgovanje se obavlja posredstvom telefona (sve ree) odnosno kompjuterske mree izmeu dilera smetenih u raznim finansijskim centrima koji se bukvalno nalaze na razliitim kontinentima.
12
London je najvei svetski centar trgovine stranim valutama sa prosenim dnevnim prometom od oko 1.500 milijardi dolara. To je otprilike isti obim ostvarenog trgovanja kao i u USA, Japanu i Singapuru zajedno.
13
Vodea pozicija Londona uglavnom proizlazi iz velikog obima meunarodnog finansijskog poslovanja koji se tamo obavlja trgovina hartijama od vrednosti, trgovina robama, bankarstvo, osiguranje, bescarinske zone, pedicija, itd. U prilog Londonu takoe ide i njegov geografski poloaj koji omoguava firmama da pozicioniranjem u njemu mogu, ne samo da posluju jedna sa drugom ili sa firmama smetenim u Evropi u toku celog radnog dana, ve istovremeno i da posluju sa firmama lociranim u Americi i na Dalekom istoku s obzirom da razlike u vremenskim zonama utiu da firme smetene na ta dva kontinenta teko mogu da realizuju direktna trgovanja jedne sa drugima.
14
Generalno, postoje tri tipa uesnika u trgovanju:

firme, banke i brokeri.
15
Firme, kao to su multinacionalne korporacije i sline, na tritu su prisutne zato to im tranja za stranom valutom proizlazi iz trgovanja ili investiranja na stranim tritima. Komercijalne banke su najaktivnije uesnice na berzanskom tritu stranih valuta (FOREXu).
16
Trei tip uesnika u trgovanju na FOREX-u su brokersko-dilerske kue (brokeri) koje rade kao posrednici.
17
Koristei brokere, banke su u mogunosti da nau najpovoljniji kurs za trgovanje koji je trenutno na raspolaganju. Broker (ukoliko nije i diler) ne trguje u korist svog sopstvenog rauna, ve u korist rauna svojih klijenata (banaka, firmi i dr.), a za svoje usluge posredovanja samo naplauje proviziju.
18
Proces trgovanja na spot-tritu poinje tako da broker prvo uspostavlja kontakt sa market maker-om u nekoj od market maker-banaka i trai informacije o visinama trenutno formiranih baninih kurseva valuta, npr. visini kursa funte prema dolaru.
19
Market maker e uobiajeno navesti dva kursa odnosno dve cene (dve strane cene) jedna je cena po kojoj je market maker trenutno spreman da kupi (bid), a druga je cena po kojoj je market maker trenutno spreman da proda (ask) neku standardnu koliinu valute (lot). Razlika izmeu ove dve navedene cene poznata je pod imenom spread (raspon).
20
Radi praktinosti, uvedeno je pravilo da se prilikom navoenja cena ne navode cene u celosti odnosono ne navode se sve brojke u ceni, tzv. big figures (npr. funte i peniji, dolari i centi) ve se navode samo poslednje dve brojke u ceni (points).
21
Navoenje cene i trgovanje na forwardtritu (tritu svopova, fjuersa i opcija) je znatno drugaije nego na spot-tritu.
22
Teorijski, mogue je da kursevi valuta na forward-tritu budu isti kao i kursevi na spot-tritu. Ali, radi razliitih visina kamatnih stopa koje se dobijaju oroavanjem sredstava u razliitim valutama, kursevi su u praksi uglavnom uvek razliiti, tako da je trenutni kurs na forward-tritu uobiajeno vii ili nii u odnosu na trenutni kurs na spot-tritu i obrnuto.
23
Dakle, forward-kurs jeste ekvivalentan spotkursu, ali je ili uvean ili umanjen za jedan tano odreeni iznos. Uveanje ili umanjenje se izraunava prema jednaini koja glasi:
spot-kurs x (razlika kamatnih stopa, npr. kta.st. na $ - kta.st. na ) x br. dana / 360 1 + (kta.st. na x br. dana / 360)
24
esto, brokeri forward-kurs ne navode u potpunosti, ve navode samo razliku u odnosu na spot-kurs (iznos uveanja ili umanjenja). Ta praksa ima i neke povoljnosti. Iznosi uveanja i umanjenja su izloeni mnogo reim promenama nego spot-kursevi, tako da nije potrebno uvek navoditi njihov iznos, ve je dovoljno samo naglasiti da se u konkretnom sluaju radi o forward-kursu.
25
Fjuersi na valute su forward transakcije sa standardnim ugovornim veliinama i rokovima dospea (npr. $ 125.000 sa dospeem u decembru) kojima se trguje na zvaninoj berzi.
26
S obzirom da su fjuers ugovori standardizovani, oni su manje fleksibilni nego forward ugovori. Trgovanje sa fjuersima takoe ukljuuje izvesnu cenu kotanja, kao to je kotanje emitovanja, trgovanja preko lana berze i sl.
27
Opcije na valute daju kupcu pravo, ali ne i obavezu, da proda ili da kupi koliinu stranih valuta po berzanskom kursu na dan odreen u budunosti. Kupac mora da plati premiju emitentu opcije koji je obino banka.
28
Koncept ogromnog trita valuta je stran prosenom pojedincu (malom igrau). Ipak, jednom kada taj prosean pojedinac mali igra ue u prostu terminologiju FOREX-a, nije mu teko razumeti berzansko trite stranih valuta (FOREX) i koristiti ga kao finansijski instrument za budua investiranja.
29
USD kao i druge valute, dakle, konstantno fluktuiraju jedna prema drugoj. Trenutna isprepletenost u meunarodnoj trgovini i rezultirajua fluktuacija berzanskih kurseva kreirala je najvee svetsko trite berzansko trite stranih valuta (FOREX), trite ija ogromna veliina stvara najefikasnije i najlikvidnije trite meu svim tritima.
30
FOREX je gotovinsko meu-bankarsko odnosno meu-dilersko trite. FOREX meutim nije trite u tradicionalnom smislu te rei (pijaca), poto nema centralizovano mesto za trgovake aktivnosti. Trgovanje se odvija preko telefona i kroz kompjuterske terminale na hiljadama mesta irom sveta.
31
Direktno meu-dilersko trite sastoji se od dilera koji trguju kao glavni (principali) i koji imaju mogunost za valutno poravnavanje. Taj deo trita ini veliki deo obima trgovanja na globalnom berzanskom trita stranih valuta. Trgovanje izmeu dilera kreira najvei promet na tritu, stvarajui od FOREX-a najlikvidnije trite meu svim tritima.
32
FOREX je tradicionalno bio na raspolaganju samo bankama, menaderima novca i velikim finansijskim institucijama. Oni su tokom godina ostvarivali velike dobiti trgujui valutama zato to su drali trite
poluzatvorenim.
33
Trite je danas u potpunosti otvoreno, povezano u elektronsku mreu trejdera valutama irom sveta, ukljuujui banke, centralne banke, brokere i njihove klijente, naroito uvoznike i izvoznike, nudei mogunosti za uestvovanje u trgovanju ne samo bankama i institucijama (tzv. velikim igraima), ve takoe i individualnim investitorima prosenim pojedincima (ili tzv. malim igraima) posredstvom interneta irom sveta.
34
Koristei fundamentalnu i tehniku analizu, nezavisni trejder ima mogunost da ostvari ogromnu zaradu kupujui i prodajui odreene valute prema USD-u ili drugim vodeim valutama.
35
Najee valute kojima se trguje, tzv. glavne valute (majors), su valute zemalja sa stabilnim vladama i cenjenim centralnim bankama iji je cilj niska inflacija. Valute kojima se najee trguje prema USD-u su: japanski Jen, britanska Funta, vajcarski Franak i Evro, koje su stoga i najlikvidnije, nasuprot egzotinim (minors) valutama koje su esto nepredvidvih kretanja i jednostavno su isuvie nelikvidne.
Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija 36
Zemlje koje boluju od politikih nestabilnosti i ekonomskih kriza i koje koriste monetarnu ekspanziju i podstrekavaju ekonomsku i monetarnu devalvaciju da bi poveale izvoz, esto imaju relativno visoku inflaciju i slabe valute.
37
Trejderi imaju mogunost da ostvaruju zarade kada valute rastu ili padaju kupujui jednu valutu (za koju su predvideli da dobija na vrednosti) nasuprot drugoj valuti ili prodajui jednu valutu (za koju su predvideli da gubi na vrednosti) nasuprot drugoj valuti.
38
Zauzimanje buy (long) pozicije je onda kada trejder kupuje odreenu valutu po odreenoj ceni sa ciljem da je proda kasnije po vioj ceni. Suprotno, sell (short) pozicija je ona u kojoj trejder prodaje valutu predviajui smanjenje njene vrednosti sa ciljem da je kupi kasnije po nioj ceni.
39
Najvei deo valutne aktivnosti uesnici u trgovanju provode u predvianju smera kretanja cena valuta. Uopte, vrednost valute prema drugim valutama je odraz stanja ekonomije jedne zemlje sa uvaavanjem stanja u ostalim glavnim ekonomijama.
40
FOREX je globalno kontinuirano trite, koje obezbeuje uesnicima 24-asovni pristup tritu. Jedini kratki prekid u trgovanju je za vreme vikenda.
41
Iako je FOREX najlikvidnije trite meu svim tritima, iako je FOREX meunarodno trite, te iako se na FOREXU trguje 24-asa dnevno, injenica je da vreme trgovanja ima direktne posledice na likvidnost i mogunost trgovanja pojedinim valutama.
42
Glavni dilerski centri i vremenske zone su: Sydney, Tokyo, London i New York. Dakle, trejderi moraju da vode rauna koji igrai su trenutno na tritu jer se u dananjem meusobno povezanom finansijskom svetu, dogaaji koji se ostvare u toku samo jednog sata na bilo kom delu planete mogu bitno odraziti na neke ili u celini na sve investitore-uesnike na FOREXu.
43
tavie, iako je to trgovanje na spot tritu, razlike u vremenskim zonama utiu da period saldiranja traje dva-tri dana. Inae, 24-asovna priroda FOREX-a pokazala se jako atraktivnom za mnoge investitore, a posebno za male igrae.
44
Vet trejder koristi i tehniku i fundamentalnu analizu pre ulaenja u bilo koje trgovanje.
45
Fundamentalna ukljuuje praenje vesti iz sveta i prouavanje pojedinih promena koje mogu uticati da trine cene valuta fluktuiraju, ukljuujui monetarnu i fiskalnu politiku, politika stanja, puteve trgovine, ekonomske pokazatelje (npr. GDP, CPI, PPI), kamatne stope, inflaciju i broj nezaposlenih. Poverenje u sposobnost vlade neke zemlje da stane iza valute takoe utie na cenu valute. S vremena na vreme, centralne banke koriste intervenciju kao jedan efikasan metod trinog podstreka da se valutni kurs odri u lagodnoj zoni.
46
Tehnika analiza se bazira na analizi grafikona odnosno na pruavanju kretanja cene u prolosti radi predvianja kretanja u budunosti Kroz dui vremenski period, valute pokazuju sline trendove i ablone omoguavajui investitorima anse za zaradu.
47
Trita akcija rade jedino radnim danima uobiajeno od 9:00' do 16:00' sati. Ako ste zaposleni, neete biti u mogunosti da uestvujete u dnevnom trgovanju na tritu akcija.
48
FOREX trite radi 24 asa dnevno, 5 dana u nedelji. Moete trgovati kada elite, takoe i nou.
49
Sa istih 5 glavnih valuta se uvek trguje na FOREX-u (oko 85%). To vam obezbeuje da dobijete vrlo brzo oseaj za ablonska kretanja cena i ponaanje valuta.
50
FOREX je najvee trite na svetu, izvorno kreirano za najvee igrae banke, investicione fondove, korporacije i druge finansijske institucije. Nije bitno koliko mnogo individualnih igraa uestvuje na tom tritu u bilo kojm momentu oni ne mogu pokretati to trite u celini.
51
Na tritu akcija moete zaraditi novac uglavnom za vreme perioda ekonomskog buma, dok se trite akcija kree prema gore. Ali, ekonomski razvoj je ciklian periodi rasta e jednog dana biti zamenjeni periodima recesija. Kada se trite akcija kree prema dole, vi kao dnevni trejder ne moete da dobijete.
52
Na FOREX-u moete trgovati u periodu recesija isto kao i u periodu bumova. Nije vano da li je ekonomija jaka ili slaba.
53
Limit nalog se daje da bi se obezbedilo
automatsko zatvaranje pozicije na nivou eljene cene kada se ona postigne na tritu. Stop nalog se daje da bi se automatski zatvorila pozicija na nivou odreene cene sa ciljem da se ogranii potencijalni gubitak iz nekog trgovanja.
54
Fundamentalna analiza prouava kretanje kurseva valuta na makroekonomskm nivou. Uopteno reeno, fundamentalna analiza ukljuuje prouavanje gotovo celokupnih drutveno-ekonomskih odnosa unutar neke zemlje, kao i izmeu zemalja koje gravitiraju FOREX-u.
55
Trejder dobija osnovne informacije za otpoinjanje fundamentalne analize posredstvom sredstava javnog informisanja (vesti). Dobijene vesti mogu se podeliti na:
neoekivane (ili neplanirane), i oekivane (ili planirane).
56
Neoekivane vesti imaju preteno ili:
Oekivane (vanije) vesti su:
politiki karakter (ostavke vlada, vojni udari, ratovi i sl.) ili prirodni karakter (elementarne nepogode, prirodne katastrofe i sl.).
odluke centralnih banaka o promeni eskontnih stopa, i objavljivanje ekonomskih pokazatelja (indikatora).
57
Trenutno stanje nacionalne ekonomije neke drave ocenjuje se prema odreenim ekonomskim pokazateljima meu kojima su najvaniji:
inflacija, nezaposlenost, i budetski deficit.
58
Inflacija - je gubitak vrednosti novca koji nastaje kao posledica prekomernog emitovanja ("tampanja") novca i to u onom obimu koji premauje potrebe prometa roba i usluga. Posledice inflacije su:
poveanje cena roba i usluga, smanjenje realne vrednosti primanja stanovnitva, poskupljenje kreditnih sredstava usled poveanja kamatnih stopa i dr.
59
Visoke kamatne stope smanjuju efikasnost proizvodnje i utiu na preraspodelu dobiti od proizvoaa prema posrednicima (trgovina i finansije). U sluaju kada je inflacija niska, interesi posrednika postaju ugroeni. Nivo inflacije trebao bi da bude optimizovan da ne bi tetno uticao na stanje nacionalne ekonomije.
60
Nezaposlenost - je socijalno-ekonomska pojava kada deo stanovnitva ne radi. Visoki nivo nezaposlenosti prvenstveno utie na socijalne tenzije i na smanjenje mase realnih prihoda stanovnitva.
61
Budetski deficit - nastaje kada su budetski rashodi drave vei od budetskih

para").
prihoda. Utie na ubrzani porast stope inflacije ("tampanje
Nivo budetskog deficita regulie se na dva naina:

poveanjem prihoda budeta - poveanjem poreza (stimulie razvoj sive ekonomije), smanjenjem rashoda budeta - smanjenjem socijalnih davanja (poveava socijalne tenzije).
62
Najvaniji ekonomski indikatori koji daju sliku o stanju nacionalne ekonomije neke drave, a koji su u propisanoj formi svakodnevno dostupni trejderu su:

rast cena na malo (Consumer Price Index - CPI), rast cena industrijskih proizvoda (Producer Price stopa nezaposlenosti - (Unemployment), broj novozaposlenih (Non-Farm Payroll), spoljnotrgovinski bilans (Trade Balance), bruto nacionalni dohodak (GDP - Gross domestic product), veliina novane mase u opticaju, kretanje cena nafte i energenata, i kretanje razliitih berzanskih indeksa.
Index - PPI),
Rast cena na malo (Consumer Price Index CPI) - indeks rasta cena na malo je opti reprezent inflacije. Pokazuje promene nivoa cena proizvoda koji uglavnom ulaze i u tzv. "potroaku korpu". Rast cena na malo (rast stope inflacije) dovodi do poveanja kamatnih stopa, to utie na porast vrednosti nacionalne valute.
64
Rast cena industrijskih proizvoda (Producer Price Index - PPI) - indeks rasta cena industrijskih proizvoda pokazuje promene nivoa cena proizvoda namenjenih daljoj proizvodnji (reprodukciji) . Utie na vrednost valute slino CPI-iju.
65
Stopa nezaposlenosti - (Unemployment) procenat nezaposlenih u odnosu na ukupan broj radno-sposobnog stanovnitva. Porast nezaposlenosti u pravilu je praen padom vrednosti nacionalne valute. Za svaku dravu postoji zvanino procenjeni dozvoljeni nivo nezaposlenosti.
66
Broj novo-zaposlenih (Non-Farm Payroll) pokazuje broj novo-zaposlenih bez novozaposlenih u poljoprivredi.
67
Spoljno-trgovinski bilans (Trade Balance) razlika izmeu uvoza i izvoza neke zemlje. Ukoliko je vei izvoz od uvoza, spoljnotrgovinski balans je pozitivan, a ukoliko je vei uvoz od izvoza spoljno-trgovinski bilans je negativan. Poveanje pozitivne razlike odnosno smanjenje negativne razlike poveava vrednost nacionalne valute.
68
Bruto nacionalni dohodak (GDP - Gross domestic product) - bruto nacionalni dohodak je jedan od osnovnih indikatora koji pokazuje opte stanje nacionalne ekonomije neke drave. Rast GDP dovodi do porasta vrednosti nacionalne valute.
69
70
Fundamentalna analiza u celini pomae trejderu da utvrdi osnovna kretanja na tritu
(osnovne trendove).
Za utvrivanje momenta konkretnog ulaska ili izlaska sa valutnog trita, fundamentalna analiza sama po sebi nije dovoljna. Za utvrivanje momenta konkretnog ulaska ili izlaska sa valutnog trita trejder na FOREX-u mora da koristi Tehniku analizu.
71
Da bi ste postali uspean trejder morate da imate viak novanih sredstava iji gubitak u celosti (ili gubitak dela tih sredstava) nee razorno uticati na va duh morate da budete sposobni da mirno upravljate sa njima u tekim situacijama i da njihov gubitak nema ni u kom sluaju nikakav uticaj na va ivot.
72
Vaa panja mora da bude na tritu, a ne na vaem finansijskom stanju. Morate da budete skoncentrisani na zadatke koji proizlaze iz trgovanja i morate da ostanete mirni da bi ste mogli da donosite pravilne odluke u trgovanju.
73
Nikada ne bi trebali da koristite poslednja sredstva koja imate za trgovanje odgovornost i pritisak bi bili preveliki i panja bi vam odlutala prema vaem finansijskom stanju to bi uveliko povealo mogunost da pravite greke.
74
Nemojte da urite sa otvaranjem pravog rauna pre nego to prethodno ne vebate neko vreme. Veba je potrebna da steknete samopouzdanje.
75
Osnovna korist od vebanja je da razvijete sopstveni stil trgovanja i takvu tehniku da bi se u najmanju ruku vaa zarada sledee nedelje odnosno sledeeg meseca poveala. Samo nakon postizanja takvog rezultata mogli bi ste da otvorite pravi raun.
76
Tek kada iznos dobitka iz trgovanja nadmai iznos gubitka i saldo na vaem raunu se povea, vi ste postigli pozitivan rezultat u trgovanju.
77
Nikada ne bi trebali da se uzdate u sreu kao da ste u kasinu ili igrate lutriju. Ne na tritu kad-tad srei e doi kraj.
78
Nije dovoljno samo postii pozitivne rezultate na vaem demo-raunu. Isto tako vano je razumeti zato se to dogodilo i ostvarujui profit razviti sopstveni stil trgovanja. Intuicija jeste veoma vana, ali odluke zasnovane samo na intuiciji su neprihvatljive.
79
Odredite striktna ogranienja za visinu gubitka u trgovanju tako da ne izgubite vie nego to moete da podnesete. Najvanija stvar u trgovanju je upravljanje novcem money management.
80
Ako trite pone da se kree u suprotnom smeru, nemojte izmiljati opravdanja da ne treba da zatvorite poziciju kako se visina gubitka pribliava visini na kojoj ste postavili ogranienje odmah zatvorite poziciju.
81
Napravite pravila trgovanja i trgujete po njima. Nikada ne pokuavajte da ih zaobiete. Ako to inite moete jedino da nanesete tetu samom sebi.
82
Nna jednom tritu ne postoji trejder koji nikad nije napravio neku greku u trgovanju. Pogreke i gubici su nezaobilazni deo svakog trgovanja na svim tritima. U ovom poslu negativne pozicije su rashod i jedino tako ih treba posmatrati.
83
to pre budete nauili da prihvatate gubitke na takav nain, pre ete poeti da zaraujete. Ne bi ste trebali da krivite sebe ili druge ili ak trite za sopstvene greke i ostvarene sopstvene gubitke. Va zadatak je da mirno analizirate vae greke i da ih ne ponavljate u buduim trgovanjima.
84
Shvatite da trejderi ne ue iz njihovih dobitaka oni ue iz svojih gubitaka. Kada svaki gubitak u trgovanju prihvatite kao jedan korak prema novom dobitku vi ste na ispravnom putu.
85
Najvei neprijatelj trejderu nije trite. Okrivljavati trite je isto kao i okrivljavati prirodu. Trejderovi najvei neprijatelji su: pohlepa,
nestrpljenje, nedostatak kontrole emocija, nesigurnost u sebe i sama sebina priroda trejdera.
86
Vodite dnevnik u kome ete zapisivati razmiljanja koja su vas vodila prilikom donoenja odluka u trgovanju. Opiite trenutna trina deavanja koja su uticala na vau odluku da otvorite ili zatvorite poziciju ba u tom momentu. Nakon svakog trgovanja, analizirajte ga i zapiite rezultate analize u dnevnik.
87
Uvek sledite tradicionalno i univerzalno pravilo trita: zaustavite gubitak to je bre
mogue (izlaskom iz pozicije) odnosno drite dobitnu poziciju otvorenu to je due mogue.
88
Nemojte se nikada igrati pogaanja na tritu. Bolje je izgubiti ansu, nego izgubiti novac.
89
Uiti trgovati u stvarnom trgovanju je takoe besmisleno. U vaem pokuaju da zaradite uei, prei ete sva ogranienja u riziku. Pa ak i ako uei neto i zaradite, neete kasnije biti u mogunosti da trgujete sa potrebnom dozom sigurnosti. Riskantne tehnike trgovanja kad-tad donose jedino gubitke i to je najgore gubitak opreznosti uz iskvaren trejderov pristup trgovanju.
Pokuajte da mislite da je va demo-raun stvarni raun. to pre budete uverili sebe da je demotrgovanje isto kao i trgovanje sa stvarnim novcem (stvarnim raunom), pre ete poeti da razvijate pravilne tehnike trgovanja. Kada trgujete na demo-raunu morate se ponaati na isti nain kao da trgujete na stvarnom raunu, zato to e tehnike koje budete razvili uslovljavati kasnije va uspeh u stvarnom trgovanju.
Niko ne zna bolje od vas koliku sumu novca bi kasnije trebali da uplatite na va stvarni raun. Preporuuje se da otvorite demo-raun sa istom poetnom sumom novca koliku kasnije planirate da uplatite i na stvarni raunu. U tom sluaju uiete i sticati tehnike trgovanja u uslovima koji su gotovo indentini onim koji vladaju u stvarnom trgovanju. Dakle, demo-trgovanje je prilika da razvijete toliko potrebnu sopstvenu tehniku trgovanja u uslovima skoro indetinim stvarnom trgovanju.
92
Pokuajte da trgujete svaki dan u isto vreme ponaanje valuta u razliitim delovima dana je razliito i koncentriui se na odreni deo dana biete sposobni da razumete ponaanje valuta ba u tom periodu. Zaponite svoj trgovaki dan istraujui dogaaje koji su se deavali na tritu za vreme vae odsutnosti. U tu svrhu moete da koristite razne sajtove koji imaju odline prikaze koji e vam biti od pomoi.
93
Koncentriite se na jedan do dva para valuta, ne vie. Istraujte njihovo ponaanje. Ne trgujte sa vie razliitih parova valuta, ali promatrajte i analizirajte ponaanje gotovo svih parova valute su sve zavisne jedna od druge. Kretanje odnosa meusobno ukrtenih kurseva ima znatan uticaj na ponaanje pojedinih parova valuta.
94
Najispravniji i najbri put za razumevanje trgovanja na FOREX-u je pohaanjem kurseva koje organizuju razne specijalizovane ustanove irom sveta, bilo u polaznom ili u dopisnom obliku. U svakom sluaju, preporuuje se da u poetku trgujete svakodnevno, i to preko demo-rauna, da itate Forex novosti na sajtovima i analizirate grafikone o kretanju kurseva.
95
Jedno od osnovnih orua rada svakog dilera valutama jesu grafikoni. Grafikonima se u kordinatnom sistemu predstavlja kretanje kursa valuta u prolosti. Na osnovu grafikona se sagledavaju pravci kretanja trita u prolosti i predvija se, na osnovu zakonitosti tehnike analize, kretanje trita u budunosti.
97
U koordinatnom sistemu se na Xosi (apcisi) nanose vremenski intervali za koje se predstavlja kretanje kursa. Za svaki vremenski interval se nanosi poseban podeljak na Xosi. Najei vremenski intervali kojima se predstavlja kretanje kursa su: 1 minut, 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 1h, 1 dan, 1 nedelja.
98
Na Y- osi (ordinati) se nanose vrednosti kursa Za svaki vremenski interval se konstruie taka u koordinatnom sistemu. Spajanjem taaka se dobija grafikon kretanja kursa Kursevi se menjaju u svakoj sekundi, tj. mnogo puta u toku intervala. Postavlja se pitanje koju vrednost kursa treba uzeti za konstruisanje grafikona?
99
Postoje etiri karakteristine vrednosti kursa koje se uzimaju u obzir u toku svakog pojedinanog intervala: 1. Kurs na poetku intervala kurs na otvaranju (open); 2. Kurs na kraju intervala kurs na zatvaranju (close); 3. Najvea vrednost kursa u toku intervala - najvii kurs (high); 4. Najnia vrednost kursa u toku intervala - najnii kurs (low).
100
Ukoliko je grafikon dnevni, na X osi su predstavljeni dani. Kurs na otvaranju je kurs na poetku dana tj. u 00.00h. Kurs na zatvaranju je kurs na kraju dana tj. u 23 h 59 min. 59 sekundi. Najvii kurs je najvia vrednost kursa koja je postignuta u toku dana. Najnii kurs je najnia vrednost kursa u toku dana.
101
U zavisnosti od naina kako se prikazuju karakteristine vrednosti kursa postoji vie vrsta grafikona. Tri vrste grafikona koji se najee koriste u trgovanju valutama su:
1.Linijski grafikoni (line); 2.Bar grafikoni (bar); 3.Svea grafikoni (candlestick).
102
Linijski grafikon (Line chart) je najjednostavniji za konstruisanje. Linijski grafikon se konstruie tako to se u koordinatnom sistemu nanosi kurs na zatvaranju za svaki pojedinani interval, spajanjem tih taaka dobija se linijski grafikon. Linjski grafikoni su najjednostavniji za konstruisanje ali su nepotpuni zato to predstavljaju samo jedan od etiri karakteristinih vrednosti kursa za svaki interval. U aktivnom trgovanju nisu mnogo primenljivi, najea upotreba ovih grafikona je za globalno sagledavanje kretanja trita.
104
Profesionalni dileri i analitiari u svojim analizama esto upotrebljavaju bar grafikone. Bar grafikoni se sastoje iz bar grafova. Bar grafom se predstavljaju pojedinani vremenski intervali. Svaki bar graf prikazuje sve etiri karakteristine vrednosti kursa u intervalu na koji se odnosi.
105
Definicije:
Predstavlja posebnu uspravnu liniju za odreeni vremenski interval na kojoj su nadovezane jedna ili dve poprene (sa Leva poprena linija oznaava kurs na otvaranju, dok desna predstavlja kurs na zatvaranju u tom vremenskom intervalu. Vrh vertikalne linije predstavlja najviu vrednost kursa u intervalu, dno vertikalne linije predstavlja najniu vrednost kursa u intervalu
leve i sa desne strane).
106
Duina osnovne linije predstavlja raspon kursa u intervalu. Vertikalna linija predstavlja raspon imeu najnieg i najvieg kursa u intervalu. to je vea vertikalna linija to je kurs imao veu oscilaciju u intervalu. Raspon izmeu dve horizontalne linije se naziva telom grafa. Postoje razni modaliteti bar grafova.
107
Dve osnovne vrste bar grafova su rastui bar graf i opadajui bar graf. Ukoliko je kurs na zatvaranju nii od kursa na otvaranju to je opadajui bar graf. Opadajui bar graf pokazuje da je kurs opao u toku perioda. Ukoliko je kurs na zatvaranju vii od kursa na otvaranju to je rastui bar graf. Opadajui bar graf pokazuje da je kurs porastao u toku perioda.
108
109
110
111
112
113
114
Svea grafikoni (candlestick charts) su u poslednje vreme najee upotrebljavaju u aktivnom trgovanju. esto se nazivaju Japanskim svea grafikonima. Svea grafikoni se sastoje od pojedinanih svea grafova. Svaki pojedinani interval se prikazuje posebnim svea grafom.
115
Definicija:
Sastoji se od tela i od linija sa gornje i donje strane tela. Telo uvek stoji uspravno i predstavlja kurs na otvaranju i kurs na zatvaranju. Telo je obojeno crnom bojom ukoliko je kurs zatvaranja vii u odnosu na kurs otvaranja, ili belom bojom ukoliko je kurs zatvaranja nii u odnosu na kurs otvaranja. Linija iznad tela predstavlja najviu vrednost kursa, dok linija ispod tela predstavlja najniu vrednost kursa u intervalu.
116
Uz definicije se jasno uoava slinost izmeu svea grafova i bar grafova. Svea grafovi imaju telo obojeno i naglaeno kvadratom. Svea grafovi pruaju mogunost, zbog svoje vizuelne konstrukcije, brzog uoavanja sve etiri karakteristine vrednosti kursa. Zbog vizuelnog efekta esto su u upotrebi. Postoje itavi sistemi trgovanja bazirani na svea grafovima.
117
118
119
Svea grafikon se dobija kada se vie sukcesivnih perioda prikau svea grafovima. Skoro svi profesionalni dileri u aktivnom trgovanju koriste svea grafikone. Vizuelni efekat grafikona dolazi do izraaja u poslednje vreme kada moderne platforme za trgovanje pruaju mogunost podeavanja boja po sopstvenom ukusu.
120
121
122
123
124
125
126
Definicija: Tehnika Analiza predstavlja skup metoda i tehnika koji se baziraju na analizi kretanja cena u prolosti i na osnovu toga donose zakljuke o kretanju cena u budunosti. Zakonitosti tehnike analize su jednako primenljivi na predvianje kretanja cena u budunosti svih finansijskih instrumenata.
127
Osnovni principi na kojima se bazira tehnika analiza su: 1. Trite odreuje pravu cenu; 2. Cene se kreu u trendovima; 3. Istorija se ponavlja; Svrha tehnike i fundamentalne analize je potpuno identina obe imaju za cilj da predvide kretanje kursa u budunosti.
128
Tehniki analitiari smatraju da delovanje svih faktora koji utiu na kurs dve valute ima samo jednu jedinu posledicu promenu kursa. Svaku promenu bilo kog faktora trite direktno prepoznaje i putem svog mehanizma direktno ugrauje u vrednost kursa. Usled toga, jedina neophodna i potrebna stvar je prouavanje kretanja kursa.
129
Osnovni mehanizam trita je mehanizam odnosa ponude i tranje. Objanjenje mehanizma ponude i tranje za valutama. Broj faktora koji deluje na tritu je veliki. Teko je kvantifikovati delovanje svih faktora. Usled svega tehniari zagovaraju analizu kursa u cilju predvianja kursa u budunosti.
130
Ovaj princip poiva na pravilu inertnosti cena finansijskih instrumenata. Inertnost cene se ogleda u tome to je mnogo tee promeniti pravac kretanja nego nastaviti u istom pravcu (Njutnov I-zakon kretanja). Kursevi se nikad ne kreu pravolinijski sa jednog nivoa na drugi, ve se to deava uz manje ili vee oscilacije. Oscilacije same po sebi su normalna pojava na tritu, ali je bitno u svakom momentu znati generalni pravac kretanja trita, a to je trend.
131
Trend je najvanija stvar u trgovanju. Dileri moraju u svakom momentu znati koji je trend na tritu. Zakonitosti tehnike analize imaju ulogu da identifikuju trend, predvide njegovu duinu i ukau na momenat okretanja trenda. Trgovanje mora uvek biti prilagoeno trendu sve dok trend definitivno ne pokae promenu pravcu.
132
Tehnika analiza je u direktnoj vezi sa ljudskom psihologijom: ljudi su ti koji su uesnici na tritu i koji su pokretai trita. Kretanje kurseva u najveoj meri je odraz ljudske psihologije: kurs se kree onako kako ljudi odreaguju na osnovu svojih pretpostavki. Poto je na tritu veliki broj pojedinaca, njihov pojedinani uticaj nije primetan na tritu. Pokret trita je pokret pod uticajem svih uesnika. Smatra se da su zakonitosti kretanja trita jednaki prirodnim pojavama.
133
Na grafikonima kretanja kurseva su zapaeni kao odreeni oblici koji se neprestano ponavljaju Smatra se da oni odraavaju psihologiju uesnika. Oblici potvruju nastavak trenda ili nagovetavaju okretanje trenda. Oblici se nazivaju: FORMACIJAMA (Patterns). Uz pomo formacija se predvia kretanje kurseva u budunosti.
134
STRAH POHLEPA
Cilj svakog trejdera je da uzme sredinu trenda i time se treba zadovoljiti. Toga treba biti svestan i ne biti pohlepan. Pohlepa je veliki neprijatelj u trgovanju. Strah predstavlja blokadu razmiljanja i utie na: racionalnost odluka. Preduslov uspeha u ovom poslu je rad bez emocija. Na tritu postoje dve vrste uesnika:
amateri, i profesionalci.
136
Profesionalci su oni koji zarauju na raun amatera. Amateri su oni koji nemaju potrebna znanja za trgovanje (statistiki podatak je
da 99 % dilera izgubi od 5.000 do 50.000 pre nego to investira u svoje znanje).
Amateri su oni koji ne primenjuju ono to znaju ve trguju u skladu sa intuicijom
(ovek je plaen ne zbog onog to zna, nego zbog onog to primenjuje).

137
Berzansko trgovanje nije obian posao i ne treba ga tako shvatati. Berzansko trgovanje je biznis u kome treba voditi rauna o: investiranom kapitalu, trokovima i prihodima.
138
Visinu investiranog kapitala Vi odreujete. Kapital koji investirate nikako ne sme biti vei od gubitka koji moete da podnesete i da vam ne utie na promenu ivota. U poetku treba igrati na demo raunu, kada postanete na njemu profitabilni, moete prei na pravi raun (real account). Nikako velike sume novca u poetku ne ulagati u trgovanje.
139
POZAJMLJIVANJE NOVCA DA BI SE TRGOVALO STROGO JE ZABRANJENO !

Trejding ima svoje trokove:

Trokovi plaanja provizije posredniku; Trokovi informacija; Provizija banke; Negativne pozicije u trgovanju; Investiranje u znanje;
141
Prihodi se u ovom biznisu ostvaruju od pozitivnih trejdova. Po osnovu oekivanog pada ili rasta kursa se zauzimaju pozicije po osnovu kojih se ostvaruje prihod. Da bi ostvarivali prihod po osnovu ovog posla mora se imati profesionalni pristup. Profesionalni pristup podrazumeva 100% KONCENTRACIJE dilera.
142
Trgovanje se odvija preko posrednika. Mi smo neprikosnoveni vladari naim kapitalom. Posrednik izvrava samo zadatke koji mu mi dajemo. Da bi se izbegla konfuzija postoji standardizovana procedura u davanju naloga. Nalozi su ti preko kojih komuniciramo sa posrednikom.
143
Dve osnovne vrste naloga su: 1. Trini nalog (market order), i 2. Limitirani nalog (limit order). Trini nalozi se izdaju da se kupi/proda odreena valuta po trinoj ceni. Limitirani nalozi se izdaju da se kupi/proda valuta po tano naznaenoj ceni.
144
Buy nalog kupovina, oekujemo rast (trini); Sell nalog prodaja, oekujemo pad (trini);
Limit profit zatvaranje pozicije na unapred odreenom profitu Stop Loss zatvaranje pozicije na unapred odreenom minusu
Osnovni nalozi su:
Pending nalozi nalozi na ekanju
145
Naloge
treba dobro poznavati, poetnici obino prave greke u izdavanju naloga.
146
O znaaju trenda u trgovanju najbolje govore esto citirane reenice:
Trend je va jedini prijatelj na tritu. Nikad se ne protivite trendu. Samo trgovanje u pravcu trenda moe biti profitabilno. Ako ne znate kako da identifikujete trend ovaj posao nije za Vas.
147
Svako kretanje kursa na tritu je kretanje u trendu Postoje tri vrste trenda:
1. rastui trend (uptrend), 2. opadajui trend (downtrend), i 3. boni trend (sideways).
Na tritu je prisutan uvek neki od tri navedene vrste trenda.
148
Svaki trend se identifikuje na osnovu pokreta trita u prolosti. Kada je trend identifikovan primenjuje se zakonitost da je tee promeniti pravac kretanja trita nego zadrati postojei. U pozicije se ne ulazi samo na osnovu toga to je identifikovan trend ve se trae najprofitabilniji momenti ulaza. Trend, kao najvanija kategorija tehnike analize, zahteva preciznije objanjenje.
149
Ukoliko bacimo pogled na grafikon kretanja kursa moe se uiniti da se trite kree haotino. Ipak, postoje pravila kretanja trita. Trite se kree u talasima. Na tritu se neprestano smenjuju:
Objanjenje...
rastui talasi, i opadajui talasi.
150
Osnovne karakteristike Opadajueg trenda: 1. dno svakog narednog opadajueg talasa je na niem nivou u odnosu na dno prethodnog opadajueg talasa, i 2. vrh svakog narednog rastueg talasa je na niem nivou u odnosu na vrh prethodnog rastueg talasa. DNO NIE OD DNA, VRH NII OD VRHA.
151
152
Osnovne karakteristike Rastueg trenda: 1. vrh svakog narednog rastueg talasa je na viem nivou u odnosu na vrh predhodnog rastueg talasa, i 2. dno svakog narednog opadajueg talasa je na viem nivou u odnosu na dno predhodnog opadajueg talasa. VRH VII OD VRHA, DNO VIE OD DNA
153
154
155
Ukoliko se dna vie uzastopnih talasa opadajuih talasa zavravaju na istom nivou i takoe vrhovi vie uzastopnih rastuih talasa na istom nivou imamo boni trend. Boni trend predstavlja konsolidaciju trita. Boni trend predstavlja zastoj na tritu. Kada je boni trend trite se ne kree ni u jednom pravcu.
156
157
Bikovi (Bulls) su svi oni na tritu koji ele da kurs raste odnosno da trite ide gore: Medvedi (Bears) su svi oni na tritu koji ele da kurs opada odnosno da trite ide dole: Na tritu se odvija neprestana borba izmeu medveda i bikova.
ele da osvajaju konstatno nove nie cene. ele da osvajaju konstatno nove vie cene.
158
U tehnikoj analizi su u irokoj upotrebi trend linije. Trend linije su veoma korisno sredstvo tehnike analize. Postoje dve vrste trend linija:
Trend linije su veoma bliske sa konceptom trenda, nemogue ih je posmatrati odvojeno od trenda.
1.rastua trend linija, i 2.opadajua trend linija.
159
Rastua trend linija se pojavljuje na rastuem trendu. Rastua trend linija spaja dna opadajuih talasa. Da bi bila validna, moraju postajati minimalno tri dna opadajuih talasa koja spaja trend linija. Ukoliko postoje dva dna, crta se probna trend linija. Dodirom treeg dna ona postaje validna.
160
161
Svaki dodir rastue trend linije je potencijalno mesto za ulaz u - buy poziciju. Ukoliko kurs probije rastuu trend liniju, to najavljuje potencijalno okretanje rastueg trenda u opadajui. Sve dok kurs ne padne ispod trend linije, rastui trend je aktuelan. Probijanje trend linije je dobro mesto za ulaz u - sell poziciju.
162
Opadajua trend linija se pojavljuje u opadajuem trendu. Opadajua trend linija spaja vrhove rastuih talasa. Da bi opadajua trend linija bila validna moraju postajati minimalno tri vrha rastuih talasa koje spaja trend linija. Ukoliko postoje dva vrha crta se probna trend linija. Dodirom treeg vrha ona postaje validna.
163
164
Svaki dodir opadajue trend linije je potencijalno mesto za ulaz u - sell poziciju. Ukoliko kurs probije opadajuu trend liniju, to najavljuje potencijalno okretanje opadajueg trenda u rastui. Sve dok se kurs ne uzdigne iznad trend linije, opadajui trend je aktuelan. Probijanje trend linije je dobro mesto za ulaz u - buy poziciju.
165
Tehniko orue slino trend linijama je kanal linija. Kanal linija se formira i na rastuem i na opadajuem trendu tako da imamo rastui kanal (rastui trend) i opadajui kanal
(opadajui trend).
Ukoliko se sa trend linijom formira paralelna linija (rastua ili opadajua trend linija), dobija se kanal linija.
166
Kanal linija sainjen je od dve linije. Jednu liniju kanala sainjava trend linija. Druga linija kanala je paralelna sa trend linijom i naziva se linijom kanala. Kurs oscilira izmeu dve linije i napreduje u pravcu trenda. Kanal linija prua mogunost vie-etapnog ulaza u pravcu trenda.
167
168
Trgovanje u kanalu je jako profitabilno. Mnogi dileri navode da je trgovanje u kanalu najprofitabilnije i najizvesnije trgovanje. Kanal prua mogunost ulaza dodirom trend linije - sastavne linije kanala. Izlaz je na vrhu kanala. Kanal linija prua mogunost ulaza i na liniji kanala suprotno trendu, ali takva strategija nije preporuljiva, pogotovu ne za poetnike.
170
171
Ukoliko se vrhovi vie talasa zavravaju na istom nivou, taj nivo se naziva nivo otpora. Linija koja povezuje vrhove talasa na nivou otpora naziva se linija otpora (resistance
line).

Da bi linija otpora bila validna, neophodno je da minimalno dva vrha lee na istom nivou. Iznad linije ne sme biti ni jedan vrh ukoliko se kurs formira iznad linije otpora - ona postaje nevalidna.
172
Kada cene pada i dodje do nivoa gde se suprostavlja vie tranje nego ponude dolazi do odbijanja cene od tog nivoa i taj nivo se zove SUPPORT LINIJA. Kada cena raste i dodje do nivoa gde se suprostavlja vie ponude nego tranje dolazi do odbijanja cene od tog nivoa i taj nivo se zove RESISTANCE LINIJA.
173
Nivo otpora je nivo gde su bikovi savladani od strane medveda. Linija otpora je psiholoki znaajan nivo i to je nivo na kome veliki broj uesnika oekuje okretanje trenda i zaustavljanje rasta kursa. Nivo otpora je nivo visoke neizvesnosti. Ukoliko je trite blizu linije otpora, treba ostati van pozicije do raspleta.
174
Postoje pravila koja potvruju odbijanje od linije otpora koriste se svea grafovi. Na nivou otpora uvek je vea verovatnoa da e se trite odbiti nego da e probiti liniju. Ukoliko se trite odbije od nivoa otpora, to je momenat za zauzimanje sell pozicije. Ukoliko trite probije liniju otpora, to je momenat za zauzimanje buy pozicije
175
Ukoliko se dna vie uzastopnih talasa zavravaju na istom nivou taj nivo je - nivo oslonca. Linija koja povezuje dna talasa na nivou otpora naziva se linija oslonca (support
line).

Da bi linija oslonca bila validna, neophodno je da minimalno dva vrha lee na istom nivou. Ispod linije ne sme biti ni jedno dno, ukoliko se kurs formira ispod linije oslonca - ona postaje nevalidna.
176
Na nivou otpora "bikovi" savladavaju "medvede" i okreu opadajui trend u rastui. Vea je verovatnoa da e se trite odbiti od nivoa oslonca nego da e probiti nivo oslonca. Nivoi oslonca su nivoi visoke neizvesnosti. U blizini nivoa treba ostati van pozicije.
Ukoliko se trite odbije od nivoa oslonca, to je momenat za zauzimanje long pozicije. Ukoliko trite probije nivo oslonca, to je momenat za zauzimanje ort -pozicije. Postoje pravila koja potvruju odbijanje od linije oslonca.
178
179
180
Tvorac tehnike analize je - Charles Dow. On je stvorio teoriju tehnike analize na kojoj se bazira tehnika oblast trgovanja Dow teorija. Nastankom Dow teorije poinje razvoj tehnike analize. Dow teorija je nastala na osnovu eksperimentalnih posmatranja kretanja cena akcija. Primenljiva je na sve vrste finansijskih instrumenata (hartija od vrednosti). Nerazumevanje Dow teorije, onemoguava razumevanje tehnikih principa (principa tehnike
analize).
181
Osnovni principi Dow teorije su:
Svaki princip ima svoju specifinost
1. procena je u osnovi svega, 2. trite ima tri pravca kretanja, 3. primarno kretanje ima tri faze, 4. procene mora da potvrde jedna drugu, 5. obim mora da potvrdi kretanje, 6. kretanje se smatra efektivnim dok daje odreene signale.
182
Procena je u osnovi svega:
Trite ima tri pravca kretanja:
kretanje trita izazivju realni (fundamentalni) faktori i moraju se procenjivati da bi se predvidelo budue kretanje.
1. primarno (jedna i vie godina), 2. sekundarno (nekoliko nedelja), i 3. neznatano kretanje (nekoliko dana).
183
Primarno kretanje ima tri faze:

akumulaciona faza, faza javnog uea, i distribuciona faza.
Procene mora da potvrde jedna drugu:
promena kursa jedne valute mora biti potvrena i promenom kursa druge valute da bi kretanje bilo validno, i kretanje valuta mora da bude u skladu sa kretanjem
fjuersa.
184
Obim mora da potvrdi kretanje:
Kretanje se smatra efektivnim dok daje odreene signale pravila trenda:
obim (volume) predstavlja broj trinih uesnika sa veliinom sredstava sa kojom uestvuju u trgovanju u odreenom intervalu, svaki znaajan pokret trita mora biti praen velikim obimom, i otkriva nameru velikih uesnika.
DNO NIE OD DNA, VRH NII OD VRHA i VRH VII OD VRHA, DNO VIE OD DNA.
185
Ukoliko se dna vie uzastopnih talasa opadajuih talasa zavravaju na istom nivou i takoe vrhovi vie uzastopnih rastuih talasa na istom nivou, imamo - boni trend. Boni trend predstavlja konsolidaciju trita. Boni trend predstavlja zastoj na tritu. Kada je boni trend, trite se ne kree ni u jednom pravcu.
186
Trgovanje u pravcu trenda je - osnovno pravilo trgovanja. Da ne bi dileri napamet ulazili u pozicije, trai je uvek potvrda da e se trend nastaviti. Formacije su te na osnovu kojih se potvruje nastavak trenda. Formacije koje potvruju nastavak trenda nazivaju se - formacijama nastavka trenda.
187
Postoji vie formacija koje potvruju nastavak trenda:
Formacije trouglova Formacije zastavica
Formacije se ne pojavljuju na bonom trendu.
188
Kod formacije simetrinog trougla, kurs oscilira izmeu dve kose linije. Linije se seku u odreenoj taki koja se zove - apex ili vrh. Formacija ima oblik trougla, po emu je i dobila naziv. Da bi formacija bila validna, moraju postajati minimalno dva talasa koja se zavravaju na gornjoj liniji trougla i dva talasa koja se zavravaju na donjoj linijii trougla. Formacija se pojavljuje i na rastuem i na opadajuem trendu.
189
Momenat, kada se probije jedna od linija trougla, cene rapidno nastavljaju napredak u pravcu trenda. Linija se probija u momentu pre vrha (apex-a) trougla, tanije nakon 2/3 stranice. Ukoliko je simetrini trougao formiran na rastuem trendu, probija se gornja linija trougla. Ukoliko je simetrini trougao formiran na opadajuem trendu, probija se donja linija trougla. Retko se deava da se probije linija suprotno trendu.
191
192
193
194
Formacija rastueg trougla predstavlja formaciju nastavka rastueg trenda. Formacija se pojavljuje iskljuivo na rastuem trendu. Formacija oznaava nastavak rastueg trenda. Formaciju sainjavaju dve linije. Gornja linija trougla je prava linija, dok je donja linija trougla kosa na gore. Linije se seku u vrhu koji se zove - apex. Kurs oscilira izmeu dve linije trougla.
195
Formacija je slina formaciji simetrinog trougla
196
Probijanje horizontalne linije je momenat nastavka trenda. Probijanje je pre vrha trougla, odnosno na 2/3 stranice. Formacija je veoma slina formaciji simetrinog trougla. Ukoliko se probije kosa linija trougla jedina implikacija je promena konstrukcije. Objanjenje mernih implikacija.
197
Formacija opadajueg trougla je simetrina formaciji rastueg trougla. Formacija opadajueg trougla predstavlja formaciju nastavka opadajueg trenda. Formacija se pojavljuje iskljuivo na opadajuem trendu. Formacija oznaava nastavak opadajueg trenda. Formaciju sainjavaju dve linije. Gornja linija trougla je kosa na dole, dok je donja linija trougla prava linija. Linije se seku u vrhu koji se zove - apex. Kurs oscilira izmeu dve linije trougla
199
Probijanje horizontalne linije je momenat nastavka trenda. Probijanje je pre vrha trougla, odnosno na 2/3 stranice. Formacija je veoma slina formaciji simetrinog trougla, dok je po implikacijama potpuno identina formaciji rastueg trougla. Ukoliko se probije kosa linija trougla jedina implikacija je promena konstrukcije formacije. Objanjenje mernih implikacija.
Pored tri formacije trouglova, postoje i formacije zastavice koje prate trend. Formacije zastavice se pojavljuju kada postoji jak trend. Probijanje linija zastavice je momenat nastavka trenda. Postoje dva tipa zastavice...
201
Formacija zastavice se pojavljuje esto u praksi. Formacija se pojavljuje i na rastuem i na opadajuem trendu. Pojavljuje se nakon jakih skokova odnosno padova kursa. Postoje dve vrste formacije zastavice: 1. zastavica oblik trougla, i 2. zastavica oblik kanala. Implikacije obe vrste zastavice su potpuno identine.
202
Zastavica - oblik trougla je formacija koja se pojavljuje nakon jakog talasa. Ona se formira na vrhu talasa. Po obliku formacija je slina formaciji simetrinog trougla. Razlika u odnsu na simetrini trougao je to ona kratko traje. Formacija predstavlja - konsolidaciju trita u obliku trougla. Trgovanje unutar trougla nije mogue.
203
204
Formacija
se formira na polovini celog talasa. Najavljuje nastavak trenda. Prua veoma izvesnu najavu novog talasa sa dosta preciznim oekivanjem veliine tog talasa. Merne implikacije...
Zastavica - oblik kanala je formacija koja je po svim implikacijama identina zastavici oblik trougla. Razlika se u obliku. Oznaava nastavak trenda. Ona se formira na vrhu talasa. Usmerena je suprotno trendu. Po obliku formacija je slina kanalu. Kanal je kratkog trajanja. Formacija predstavlja konsolidaciju trita u obliku kanala. Trgovanje unutar kanala nije mogue.
206
Zastavica - oblik kanala
207
208
Formira se i na rastuem i na opadajuem trendu. Probijanjem linije kanala u pravcu trenda kurs naglo napreduje u pravcu trenda tj. trend se nastavlja. Kanal zastavica se formira na polovini talasa. Prua pouzdanu mogunost predvianja veliine novog talasa.
209
Nijedan trend nije beskonaan. Svaki trend se zavrava nakon odreenog momenta. Postoje formacije koje najavljuju zavretak trenda i nastanak novog. Osnovne formacije okretanja trenda su:
Formacije se dosta esto sreu i predstavljaju veoma korisno sredstvo u trgovanju.
1. 2. 3. 4. 5.
glava i rame (head & shoulders), dupli vrh (double top), duplo dno (double bottom), trostruki vrh (triple top), i trostruko dno (triple bottom).
210
Glava i rame formacija (head & shoulders) se pojavljuje i na rastuem i na opadajuem trendu. Formacija nije istovetna kod oba trenda, ve je simetrina. Predstavlja omiljenu formaciju okretanja trenda mnogim dilerima zbog pouzdanosti najave okretanja trenda. Mnogi gledaju na formaciju kao na najsigurniju potvrdu okretanja trenda.
211
Formaciju sainjavaju etiri osnovna elementa:
Zbog naziva elemenata i vizuelnog izgleda, formacija je dobila naziv: "Glava sa
1. levo rame (Left shoulder), 2. desno rame (Right shoulder), 3. glava (Head), i 4. ogrlica (Neckline).
ramenima.
212
213
214
Formacije su simetrine. Formaciju sainjavaju tri vrha: dva nia i jedan (naj)vii koji se nalazi u sredini. Prvi vrh je - levo rame, drugi je - glava, a trei je - desno rame. Linija koja spaja dna srednjeg vrha naziva se neckline. Neckline je signalizator momenta okretanja trenda.
215
Kada je probijena neckline, trend je okrenut. Trite se nakon probijanja obino vraa do neckline. Kurs napreduje suprotno trendu poto je probijena neckline. Merne implikacije su da kurs napreduje suprotno trendu minimalno rastojanju od vrha srednjeg vrha pa do neckline. Merenje poinje od mesta gde je probijena neckline. Pravila vae za oba trenda: i za rastui i za opadajui.
216
217
218
Formacija tri vrha (triple top) je formacija okretanja rastueg u opadajui trend. Ona nam najvljuje potencijalni zavretak rastueg i nastanak opadjueg trenda. Sasatoji se od tri vrha, poput formacije Glava rame, ali se oni nalaze na istom nivou. Linija na kojoj lee tri vrha je - linija otpora
(resistance line).
219
220
221
Linija koja spaja dna tri talasa je - linija oslonca (Support line). Linija oslonca ima istu ulogu kao i Neckline kod formacije Head & Shoulders. Probijanje linije oslonca oznaava zavretak rastueg trenda i nastanak opadajueg. Poto je linija probijena, kurs poinje da opada. Trite se nakon probijanja obino vraa do Neckline.
222
Merne
implikacije formacije su da:
Probijanje
linija je pogodan momenat za sell poziciju.
kurs nastavlja do opada nakon probijanja neckline minimalno koliko je rastojanje izmeu linije otpora i linije oslonca.
223
tri dna (triple bottom) je formacija okretanja opadjueg u rastui trend. Ona nam najavljuje potencijalni zavretak opadajueg i nastanak rastueg trenda. Sastoji se od tri dna, poput formacije Glava rame, ali se oni nalaze na istom nivou Linija na kojoj lee tri dna je linija oslonca (Ressistance line).
Formacija
225
226
Linija koja spaja vrhove tri talasa je - linija otpora (Support line). Linija oslonca ima istu ulogu kao i neckline kod formacije Head & Shoulders i Triple top formacije. Probijanje linije oslonca oznaava zavretak opadajueg trenda i nastanak rastueg. Poto je linija probijena kurs poinje da raste. Trite se nakon probijanja obino vraa do Neckline.
227
Merne implikacije formacije su da:
kurs nastavlja da opada nakon probijanja neckline minimalno koliko je rastojanje izmeu linije otpora i linije oslonca.
Probijanje linija je pogodan momenat za long poziciju.
228
Dupli vrh (Double top) je formacija koja najavljuje okretanje rastueg u opadajui trend. Implikacije su iste kao i formacijama: Tri vrha i Glava rame. Formiraju se dva vrha na istom nivou. Vrhovi lee na liniji otpora. Linija koja povezuje dna talasa je linija oslonca ili Neckline.
229
Ukoliko se probije neckline rastui trend je zavren i nastaje opadajui trend. Poto je probijena neckline kurs poinje da opada. Merne implikacije su da kurs minimalno opada koliko je rastojanje izmeu linija oslonca i linije otpora. Trite se obino vraa do neckline. Idealan momenat za zauzimanje ort pozicije.
230
231
Duplo dno (Double bottom) je formacija koja najavljuje okretanje opadajueg u rastui trend. Implikacije su iste kao i formacijama Double top. Formiraju se dva dna na istom nivou. Dna lee na liniji oslonca. Linija koja povezuje vrhove talasa je linija otpora ili Neckline.
232
233
234
Ukoliko se probije Neckline, opadajui trend je zavren i nastaje rastui trend. Poto je probijena Neckline, kurs poinje da raste. Merne implikacije su da kurs minimalno raste koliko je rastojanje izmeu linija oslonca i linije otpora. Trite se obino vraa do Neckline. Idealan momenat za zauzimanje long pozicije.
235
Moving Average (MA) je osnovni indikator trenda. Ima vie naina kalkulisanja MA. Osnovni oblici MA koji se koriste su:
SMA, EMA, i WMA.
236
SMA (Simple Moving Average) - izraunava se vrlo jednostavno: sabere se X-odreeni broj poslednjih cena i podeli sa Xodreenim brojem njihovog zbira. Najrasprostranjeniji u trgovanju. Najpoznatiji SMA (obavezno zapamtiti!):
200 - Day moving avarage, 100 - Day moving avarage, 50 - Day moving avarage, i 20 - Day moving avarage.
237
Trejderi koriste najee za aktivni trejding:

63-MA, 34-MA, 20-MA, 15-MA, 9-MA, 8-MA.
Bri i Sporiji Moving Average i koja je razlika u njihovom korienju...
238
239
240
241
242
243
244
245
Indikatori se izraunavaju na osnovu cena iz proteklog perioda. Indikatori se obino postavljaju ispod glavnog grafikona i moemo ih imati nekoliko. Indikatori su alati koji nam pomau pri donoenju odluka u trgovanju. Indikatori nisu magine formule i ne treba se slepo oslanjati samo na njih pri donoenju odluka za kupovinu ili prodaju.
Postoji veliki broj indikatora (oko 300). Najee korieni indikatori su:
1. Moving Average, 2. RSI, 3. MACD, 4. Stochastick Oscilator, 5. Boillinger Bands i td.
247
Relative Strenght Index (indeks relativne snage) je indikator koji se najee koristi u trgovanju valutama. Vrednost indikatora je od 0 do 100. Minimalna vrednost je 0. Maksimalna vrednost je 100.
Indikator se uvek obraunava za odreeni period. Indeks relativne snage (Relative Strength Index), u praksi poznat kao RSI indeks, se izraunava po formuli:
RSI = 100 100/1 + RS
RS = prosek dobitaka/prosek gubitaka
249
Proseci dobitaka predstavljaju zbir svih zatvaranja iznad prosene cene u odreenom periodu podeljeno sa brojem perioda. Na isti nain se obraunava i prosek gubitaka. Indeks se uvek odnosi na odreeni interval vremena. Standardni period je 14.
250
Ukoliko
indikator pree vrednost 70, kae se da je trite
overbought.
Overboth
oznaava blizinu kraja rastueg trenda i potencijalno okretanje u opadajui.
251
Ukoliko
indikator pree vrednost 30, kae se da je trite
oversold.
Oversold
oznaava blizinu kraja opadajueg trenda i potencijalno okretanje u rastu.
252
253
254
Na slajdu ispod grafikona je prikazan indikator na skali na kome se mogu videti polja overboth i oversold. Indikator eliminie lane signale koji se pojavljuju gledajui u grafikon cena. Na primer, ukoliko na vrhu indikator RSI ima niu vrednost u odnosu na prethodni vrh koji je nii, to je lani vrh. Takvo stanje RSI indikatora se naziva negativna divergencija i oznaava potencijalno okretanje trenda.
Indikator koji pokazuje gde se nalazi trenutna cena zatvaranja u odnosu na raspon cena u odredjenom vremenskom intervalu. Kod ovog indikatora se koriste dve linije:
(%K) linija, i (D%) linija
256
%D linija je 3-period simple moving average %K linije. Ona nam daje glavne signale za ulazak u poziciju. Na grafu je obino prikazana isprekidanom linijom Stohastic oscillator ima skalu 0-100. Vrednost preko 80 (po nekima i 90) ukazuje da je uptrend blizu zavretka (overbought), dok vrednost ispod 20 (po nekim ispod 10) pokazuje da je downtrend blizu zavretka (oversold).
257
258
Buy signal - kada %K ili %D padnu ispod odreenog nivoa (najee 30%) a potom preu preko tog nivoa. Sell signal - kada %K i %D predju odreeni nivo (najee 70%), pa potom padnu ispod tog nivoa. Buy signal - kada %K linija preklopi %D liniju na gore. Sell signal - kada %K linija preklopi %D liniju na dole. Korienje bearish i bullish divergencije:
Bearish divergencija - pojavljuje se kada je %D linija iznad 80 i formira 2 padajuca vrha (declining peaks), dok cena i dalje raste.
259
260
Bullish divergencija- pojavljuje se kada je %D linija ispod 20 i formira dva rastua dna
(Rising Bottoms). I kod bearish i kod bullish divergencije
najbolje pozicije za ulazak su kada brza %K linija preklopi sporiju %D liniju. Oscilator ima dobru primenu kada je trite u kanalu u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, jer tada oscillator dosta precizno prati kretanje cene. Vrh i dno na grafikonu su gotovo identini sa vrhom i dnom na oscilatoru.
MACD indikator se koristi na nedeljnom i mesenom grafikonu za trgovanje na dui rok, a moe se koristiti i na intraday chartovima. Indikator MACD se dosta koristi u praksi i predstavlja jedan od prostijih indikatora po metodu obrauna. Signali koji se dobijaju na osnovu MACD indikatora su dosta pouzdani.
262
Osnava za obraun MACD indikatora su proseci cena (Moving Average). Standardni periodi za obraun su periodi od: 9, 12 i 26 perioda. Indikator se predstavlja linijski i pomou histograma.
263
Obraunava se na taj nain sto se na osnovu razmaka izmeu linija 12 i 26 formira linja 12/26. Ta linija se iscratava na MACD grafikonu, a pored nje - linija MA-9. Na osnovu novoformirane linje i linije MA-9 se dobijaju signali za ulaz. U momentu preseka ove dve linije indikator ima vrednost 0.
264
Kada je linija 12/26 iznad linije MA-9, MACD ima pozitivnu vrednost. Kada je linija 12/26 iznad linije MA-9, MACD ima negativnu vrednost. Na MACD grafikonu, nivo gde je MACD jednak 0 naziva se ekvilibrijum. Linija koja spaja taj nivo naziva se - linija
ekvilibrijuma.
265
266
Ukoliko se na grafikonu formiraju grafovi ispod centralne linije, to je znak opadajueg trenda. Ukoliko se grafovi formiraju iznad centralne linije, to je indikacija da je aktuelan rastui trend. Momenti preseka linja MA-9 i linje 12/26 su momenti okretanja trenda.
267
Ukoliko se na histogramu formiraju vrhovi nie jedan za drugim, a cene padaju, to je
negativna divergencija.
Negativna divergencija oznaava blizinu okretanja trenda i nastanka jakog talasa skoka cena. Suprotno je sa rastom cena.
268
269
Prpredstavlja najvii nivo tehnike analize. Tvorac R. N. Eliot. Matematika osnova za formiranje teorije je Fibonaijev niz brojeva. Bazira se na vrlo jednostavnim permisama. Retko koji trejder ili analitiar maoe da se pohvali da potpuno razume naela Eliotove analize.
270
Cene se kreu u talasima. Na osnovu ove teorije mogu se prepoznati obrasci kretanja talasa. Svako napredovanje cena se sastoji od pet napredujua i tri korektivna talasa. Svih osam talasa sainjavaju Eliotov talas. Napredujui talasi su impulsivni talasi.
271
272
Karakteristike
Talas 1. - prvi talas u nizu i predstavlja korektivni talas.
talasa:
Talas 2. - drugi talas vraa trite unazad ili vraa ceo ili vei deo prvog talasa.
esto formira Double Bottom.
Talas u petotalasnom nizu je obino najkrai.
273
Talas 3. - trei talas je najdui i najdinaminiji.
Talas 4. - korektivni talas.
Talas 3 nikada ne moe biti najkrai u petotalasnom napredovanju. To je mesto gde mogu da se formiraju razne formacije.
Talas 5. - znatno krai u odnosu na talas 3.

Talas A - korektivni talas zahuktalog spusta. Talas B - nakon sputanja talsa A, nastaje talas B koji je uzlazni talas korekcije. Talas C - najdui korektivni talas i svoje dno formira daleko ispod dna talasa A.
Svaki
pod-talas Eliotovog talasa se formira od Eliotovog talasa. Po Eliotovom ablonu se formiraju trendovi od 100 i vie godina, kao i trendovi od 1 minuta.
276
277
278
Fibonaijev niz brojeva je: 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144 itd. u beskonanost. Fibonaijev niz se formira tako to je zbir svaka dva uzastopna broja niza jednaka treem broju. Brojevi niza se nazivaju Fibonaijevi brojevi. Fibonaijevi brojevi i proporcije koje na osnovu njih proizilaze imaju iroku primenu u svim oblastima ivota.
279
Kolinik
bilo kog broja i njegovog sledbenika u nizu, osim prva etiri broja, iznosi: 0,618. Kolinik bilo kog broja i njegovog prethodnika, osim prva etiri broja, iznosi: 1,618. Kolinici izmeu dva druga broja niza iznose: 0,382.
Minimalni cilj vrha talasa 3 moe se dobiti mnoenjem duine talasa 1 sa 1,618 i dodavanjem dobijene duine dnu talasa 2. Vrh talasa 5 moe se izraunati mnoenjem talasa 1 sa 3,236 (2x1,618) i dodavanjem te vrednosti vrhu ili dnu talasa 1 za minimalne i maksimalne cilljeve. Duina talasa C se dobija mnoenjem talasa A sa 1,618.
281
Korektivni talas ima minimalno vraanje u odnosu na impulsivni talas od 38,2% duine impulsivnog talasa, a maksimalno 61,8 % Na osnovu Fibonaijevih brojeva analitiar broji dane koliko e trajati neki trend. Trend e trajati 13, 21, 34, 55, 89, 144 itd. dana.
282
283
285
286

Admiral Markets Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Admiral Markets Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Generalno, postoje tri tipa uesnika u trgovanju:

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Limit nalog se daje da bi se obezbedilo

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Neoekivane vesti imaju preteno ili:

Oekivane (vanije) vesti su:

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija

Nikola Broeta - Admiral Markets Srbija