Visoka Tehnoloka kola abac Odsek: Informacione Tehnologije

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA TEHNOLOGIJA MULTIMEDIJE

Tema rada: Memorija

Predmetni nastavnik: Dr Miodrag Milievi

Student: Adrijan Mlinar, 4-114/2009

abac, mart 2012. godine

Sadraj:
1.0 Uvod ..............................................................................................................................4 2.0 Karakteristike memorije.................................................................................................5 3.0 Klasifikacija memorije ..................................................................................................6 3.1. Unutranja memorija.................................................................................................6 3.2. Spoljanja memorija................................................................................................11 3.2.1. Spoljanja memorija sa nepromenljivim medijem ..........................................12 3.2.2. Spoljanja memorija sa promenljivim medijima ............................................13 4.0. Zakljuak ....................................................................................................................16 Literatura............................................................................................................................17

1.0 Uvod
Poetkom druge polovine 20 veka u upotrebi su bili najee mehaniki medijumi za memorisanje podataka kao to su buene trake i buene kartice. U isto vreme dolo je do razvoja memorije od magnetnih jezgara, i prvog korienja kondenzatora kao memorijskih elemenata, za koje je bilo potrebno osveavanje kako se sadraj ne bi gubio. Tokom godina razvoja dolo je do podele memorija na one koje trebaju da uvaju podatke to due bez dodatnog napajanja i do memorija za koje nije neophodno da uvanju podatke kada se napajanje iskljui, to dovodi do podele memorija na kratkotrajne i dugotrajne. Zahtevi od memorija su bili da budu to je mogue dimenziono manje, da mogu dugo da uvaju podatke bez osveavanja, da imaju to manju potronju. Sa razvojem materijala poele su se pojavljivati magnetne memorije kao to su magnetne trake, magnetni mehurii a zatim i tvrdi (hard) diskovi i fleksibilni (Flopy) diskovi za uvanje podataka. Razvoj dugotrajnih memorija pratio je i razvoj poluprovodnikih RAM i ROM memorija izraivanih u razliitim tehnologijama: MOS, bipolarne, CCD. Poslednju deceniju 20. veka prati pronalazak optikih memorija kao to su kompakt diskovi (CD), i holografske memorije.

2.0 Karakteristike memorije

Karakteristike memorije su:
Stalnost zapisa, Fiziki tip medijuma, Kapacitet, Jedinica prenosa, Adresivost, Cena, Mogui nain pristupa, Performanse, Mogunost promene sadraja. STALNOST ZAPISA Memorije sa stalnim zapisom - koje uvaju sadraj sve do njegove namerne promene. Memorije sa privremenim zapisom - koje gube sadraj po prestanku rada elektrinog napajanja. FIZIKI TIP MEDIJUMA Poluprovodnike - LSI i VLSI tehnologija. Sa magnetnom povrinom-diskovi, trake. Koje koriste optiku tehnologiju-CD-ROM, CD-R, CD-RW, DVD-ROM. KAPACITET Koliina informacija koju memorija moe da sadri. Kapacitet interne memorije se izraava u bajtovima ili reima. Uobicajene duine rei su 8, 16 ili 32 bita. Kapacitet spoljanje memorije se meri u KB, MB, GB, TB. JEDINICA PRENOSA Kod interne memorije jednaka je broju linija za podatke koje vode u memorijski modul i iz njega. Moe biti jednaka rei, ali je ee vea 64,128,256 bitova. Kod eksterne memorije je obino blok od nekoliko KB do MB podataka. ADRESIVOST Adresive: pristup jednom bajtu ili rei. Poluadresive: pristup grupi bajtova. Neadresive: ne moe se pristupiti sadraju memorije. CENA Porede se na osnovu uloenog novca za odreeni kapacitet. Kapacitet memorije koji se poredi varira od bita do GB. MOGUI NAIN PRISTUPA Sekvencijalni:memorija organizovana po jedinicama podataka koji se zovu zapisi;deljeni mehanizam za itanje/upisivanje; primer magnetna traka. Direktan: zavisnost izmeu adrese sloga i njegove fizike lokacije, pristup direktno plus sekvencijalno traenje;primer je magnetni disk. Sluajan: svaka adresibilna lokacija poseduje jedinstven adresni mehanizam ugraen u memorijski sklop, primer je glavna memorija. Asocijativni: podtip memorije sa sluajnim pristupom, mogu da se porede eljene lokacije bitova unutar rei; tipian primer je ke memorija. PERFORMANSE Vreme pristupa - Sluajan pristup: od trenutka kada se adresa predstavi memoriji do trenutka kada se podatak uskladiti ili stavi u upotrebu. Nema sluajan pristup: vreme potrebno za pozicioniranje upisno-itajuceg mehanizma. Vreme memorijskog ciklusa - Sluajni pristup: vreme pristupa+dodatno vreme koje se zahteva pre nego pone sledei pristup. Brzina prenosa-brzina kojim se podaci prenose u memorijsku jedinicu ili iz nje. Sluajni pristup: 1/(vreme ciklusa). MOGUNOST PROMENE SADRAJA Read/write Read only 5

3.0 Klasifikacija memorije

Klasifikacija memorije Postoji mnogo vrsta memorije i poto svaka ima odreenu namenu,one se mogu podeliti na razne naine. Na osnovu medijuma na kome se uvaju informacije ( magnetne, optike, poluprovodnike).

Osnovna podela:

Unutranja memorija Spoljanja memorija

3.1. Unutranja memorija

ROM(read only memory)

RAM(random access memory) Dva osnovna razloga to se koristi je permanentnost i sigurnost Sistemski BIOS Koristi se za mikroprogramiranje, uvanje sistemskih programa, tabele funkcija, biblioteku potprograma za esto zahtevane funkcije Problemi koji se javljaju: U sluaju da kod ima greku, nema zamene. ROM ip ima visoku cenu u koju ulaze projektovanje i optimizacija integrisanog kola koje predstavlja ROM. Moe da se proizvodi jedino u fabrici, to spreava masovnu primenu. MASKED ROM Read-only memorije. Informacije upisane u procesu proizvodnje. Instrukcije hardverski upisane rasporedom tranzistora unutar ipa. Podaci koje ROM treba da sadri se utiskuju u silicijum preko posebnih maski u procesu proizvodnje ipa. PROM - Programmable ROM ip je inicijalno prazan. Podaci se upisuju programatorom koji puta struju na ulazne pinove ipa. Kada se jednom upie sadraj on postaje ROM. EPROM Erasable PROM ROM koji moe biti obrisan i reprogramiran. Sadraj se brie pomou specijalne maine ultraljubiastim zracima i to 20 minuta. Ceo sadraj se brie odjednom. Skuplji su od PROM ipova istog kapaciteta, ali imaju mogunost ponovnog pisanja. EEPROM Electrically EPROM Za brisanje se koriste elektrini impulsi, a mogue je brisati i sadraj pojedinanih bajtova. Proces traje nekoliko mikrosekundi po bajtu. Cena je znatno vea od cene EPROM, dok je broj bitova po ipu manji. Koristi se za uvanje BIOS-a u raunarima ali ga je zamenila Flash memorija.

FLASH MEMORIJA Flash memorija je najnoviji oblik poluprovodnike memorije. Naziv potie od brzine reprogramiranja (Flash-munja). Flash memorija je omiljeno sredstvo za skladitenje podataka za digitalne kamere, mobilne telefone i USB flash ureaje. Ne obezbedjuje brisanje na nivou bajta. Karakteristike ove memorije: visoka gustina kratko vreme oitavanja i upisivanja trajnost uvanja podataka niska potronja i cena esto se koristi u obliku PC kartica. Uredjaj ima kolone i redove sa elijama, koje imaju 2 tranzistora na svakom preseku. Intel je prva kompanija koja je proizvela i uvela Flash memoriju na trzite. Ova kompanija je 1988.godine predstavila 256-bitni Flash ip - veliine kutije za cipele. Intelov pronalazak je bio NOR flash. Razvijen je iz EPROM i EEPROM tehnologija za ipove i opremljen interfejsom za SRAM memoriju. U kompaniji Toshiba 1989.godine pronadjena je druga vrsta flash memorije-NAND flash. NAND flash je jeftinija i bra alternativa NOR flashu. NAND tehnologija je imala deset puta vei broj ciklusa upisivanja. Imala je vee brzine i za skladitenje i za brisanje podataka u odnosu na NOR tehnologiju.Memorijske elije u NAND memoriji su upola manje od onih u NOR memoriji. Manje elije su omoguile da se na istom prostoru dobije vei kapacitet. Na taj nain je dobijena manja cena za kupca,a vea dobit za proizvodjaa. NAND se obino koristi u memorijskim karticama - kao to su CompactFlash, SmartMedia, SD, MMC, xD i PC kartice. NAND flash omoguava bru performansu, troi manje struju i radi preko magistralnog interfejsa zasnovanog na komandama. Kod NAND memorije se razlikuju SLC(Single-Level-Cell-elije sa jednim nivoom) i MLC arhitekture (Multi-Level-Cell - elije sa vie nivoa). SLC je jednostavnija, bra i tedi struju. Najmanje Flash kartice Danas su dostupne kompaktne Flash memorijske kartice kapaciteta do 16GB i Secure Digital (SD) kartice od 32GB. Najmanje Flash kartice - SD SD (Secure Digital) kartice veliine su potanske markice,a kapaciteta ... Pretea ove kartice je MMC (Multimedia Card). MMC kartica nema zatitu ni za pisanje ni za kopiranje. MMC kartice se i danas sreu, pre svega u nekim mobilnim telefonima marke NOKIA. Najmanje Flash kartice - CF (Compact Flash) kartice Veliine su kutije za ibice i imaju do 16 GB memorijskog prostora. To je medijum za skladitenje podataka u digitalnim foto aparatima. MMC i SD kartice prave u smanjenim formatima- MMC Mobile (Reduced Size) i MiniSD. MMC Mobile je veliine samo polovine SD kartice. MiniSD zauzima 36% tog prostora. Compact Flash kartica-CF Radi pri naponu od 3,3 do 5 V, koristi 50 pinova.Kompatibilan je i sa PCMCIAATA. Postoji nekoliko vrsta CF kartice, koje se razlikuju po veliini. Kartice tipa I i II se mogu razlikovati po debljini: prva je 3,3, a druga 5 mm. Ostale mogue CF aplikacije ukljuuju modeme ili mrene interfejse, Wi-Fi ili Bluetooth adaptere, skenere ili grafike procesore.

MMC i SD kartice Oba ova formata su danas lako dostupna svuda. Jedan ugao im je blago zaseen i za razliku od Smart Media kartica, ove kartice je teko sluajno pogreno postaviti. Interfejs ima 9 pinova - tri pina su za napajanje (2 uzemljenja), jedan je za komande, tri su za podatke, jedan za sinhronizaciju i jedan za detektovanje kartice. MMC je stariji i jednostavniji medijum za skladitenje za mobilne uredjaje(njegova debljina je od samo 1,0 mm). SD kartice sadre minijaturni prekida koji moe pokrenuti zatitu od upisivanja, zasnovanu na hardveru. MMC Mobile MMC Mobile je smanjena verzija MMC kartice . Koristi 13 umesto 9 kontakata da bi prilagodila irine magistrala od 1, 4 ili 8 bita i da bi omoguila brzine prenosa podataka od preko 50 megabajta u sekundi. MMC Mobile uredjaji su kompatibilni sa standardnim MMC karticama i mogu se postaviti u MMC slotove pomou obinog adaptera. SmartMedia Poznate su i pod imenom Solid State Floppy Disk Card. Masa jedne kartice je samo oko dva grama. Na kartici se nalazi samo jedan ip za flash memoriju,koja je NAND tipa. To omoguava veliku brzinu itanja i pisanja, ponovnog prepisivanja preko postojeih podataka. Podaci se prepisuju preko postojeih podataka u malim koracima, adresiraju se u blokovima od po 256 ili 512 bajtova. Kartica ima 22 pina . Potencijalni naslednici Flash-a Nanokristali - Ova tehnologija se zasniva na silicijumu, koji treba da udvostrue gustinu bitova flash memorije. MRAM - Princip ove memorije se zasniva na skladitu podataka sa magnetskim elementima, koji su postavljeni na podlozi od silicijuma. RAM Memorija Od svih vrsta poluprovodnike memorije najee se koristi RAM. Sadraj ove memorije moe da se ita i upisuje neogranien broj puta. RAM je nepostojana memorija. Podacima u ovoj memoriji se moe pristupati bilo kojim redom. RAM se smeta na memorijske module koji se ubacuju u slotove matine ploe. VRSTE RAM memorije Statiki RAM - Static RAM, SRAM uva podatke dok god ip dobija struju Dinamiki RAM Dynamic RAM, DRAM podatke je neophodno osveavati, elija je jednostavnija i manja i zato je mogue proizvesti DRAM sa guim pakovanjem a to prouzrokuje niu cenu ove memorije. SRAM Zasniva se na tehnologiji flip-flop kola koje se sastoji od 4-6 tranzistora(bez kondenzatora). Svaki bit se smeta na 4 tranzistora koji ine sistem sa 2 stabilna stanja kojim su odreene vrednosti. Upotrebljava se tamo gde je brzina memorije vanija od njene veliine. DRAM elije skladite podatke kao naelektrisanja na kondenzatorima. Svaku memorijsku eliju ini par tranzistora i kondenzatora koji uva 1 bit. Ako ima struje u kondenzatoru vrednost bita je 1,u suprotnom je 0. Koristi se kao matrica bitova. A bitu se pristupa preko adrese vrste i kolone u kojima se nalazi. Brzina od 60ns svakih 60 ns se predaju podaci kontroleru memorije.

SRAM - DRAM DRAM je gua i jeftinija. DRAM zahteva elektronska kola za podrku osveavanju, tako da je za velike memorije fiksirana cena kola za osveavanje kompenzovana manje promenljivom cenom. SRAM je brza tako da se koristi za ke memoriju. DRAM se koristi za glavnu memoriju . VRSTE DRAM ASINHRONI SINHRONI Klasian pristup Nov pristup Brzina sinhronog DRAM SDRAM se meri MHz SDRAM razmenjuje podatke sa procesorom sinhronizovano u odnosu na spoljanji signal takta i radei na punoj brzini magistrale procesora/memorije bez nametanja stanja ekanja. Veliki broj razliitih tehnologija se koristi za pravljenje DRAM. FPM-Fast Page Mode Pojavio se 1990. Smanjenje broja ciklusa potrebnih za izvravanje operacije. Doputa se kontroleru memorije da pristupi ostalim bitovima podataka koji su u istom redu kao i onaj kome se trenutno pristupa. Podaci u istom redu DRAM kojima se pristupa istovremeno stranica . EDO Extended Data Out Jo se naziva i HPM Hyper Page Mode. Omoguava pristup podacima u novoj vrsti, za vreme itanja sa tekue adrese. Poboljanje maksimalne brzine za oko 5%, a maksimalna brzina za L2 ke iznosi oko 264 MB/s. BEDO Burst EDO Princip rasprskavanja EDO naina pristupa. Uvoenje 4-bitnog rasprskivaa koji omoguava interno izraunavanje naredne 3 adrese, za vreme itanja sa tekue. Nije u irokoj upotrebi. ESDRAM i CDRAM ESDRAM Extended SDRAM obe su zapravo memorije koje sadre SRAM ke na DRAM ipu SRAM se koristi kao ke ili bafer CDRAM Cache DRAM Razlika je u veliini kea na DRAM ipu i to 16Kb DDR SDRAM Double Data Rate SDRAM Dvostruko vea brzina u odnosu na JEDEC. Omogueno dozvolom da se aktivira izlazna operacija na ipu. Promena napona tajmera u oba smera dovodi do udvostruavanja brzine prenosa i protoka pri istom taktu procesora. alje podatke 2 puta po ciklusu takta. RDRAM Rambus DRAM Glavni konkurent je SDRAM. ipovi su vertikalna pakovanja sa svim pinovima na jednoj strani. Dobija memorijski zahtev preko magistrale velike brzine. DRDRAM Direct RDRAM Koristi specijalnu memorijsku magistralu velike brzine razvijenu u Rambus kompaniji. 9

MEMORIJSKI MODULI Meusobno se razlikuju po izgledu i tipu tehnologije.Uzimaju se u obzir dimezije memorijskog modula kao i broj i raspored kontakata-(pinn-ova). SIMM Single In line Memory Module Prvi moduli masovne proizvodnje. Memorijski ipovi koji se postavljaju na male tampane ploe sa spojnim izvodima du donje strane koji se stavljaju u prikljuke na matinoj ploi. DIMM Dual In line Memory Module Modul sa odvojenim pinovima sa obe strane memorijske ploe kako bi se poveala koliina memorije koja se moe staviti u jedan prikljuak i kako bi se poveala veliina staze za podatke radi brzih prenosa podataka. Kapacitet 8MB do 1GB. Podrava FPM DRAM, EDO DRAM, SDRAM, DDR SDRAM I DDR2 SDRAM. Najei tipovi su: 72 pinn DIMM (SO DIMM) 144 pinn DIMM (SO DIMM) 168 pinn DIMM (SDRAM) 184 pinn DIMM (DDR SDRAM) 240 pinn DIMM (DDR2 SDRAM) SO DIMM Small Outline Dual In line Memory Module Male kartice kapaciteta 16 MB do 1 GB po modulu. Postoje: SO-DIMM 72 pinn SO-DIMM 144 pinn (SDRAM) SO-DIMM 200 pinn (DDR SDRAM) RIMM Rambus In line Memory Module Kompatibilan sa DIMM u veliini i pin konfiguraciji, ali koriste specijalnu memorijsku magistralu i zato im je brzina vea. 184 pinn moduli prekriveni Al hladnjacima, jer se zagrevaju zbog brzine pristupa 600,700,800MHz i protoka od 16bita. Ugrauju se samo Direct Rambus RAM memorije. CACHE MEMORIJA Osnovna funkcija je poveanje performansi raunarskog sistema. Premosti razlike izmeu brzina procesora i glavne memorije. Cache bafer memorija. Namenjena da prui memoriji brzinu koja se pribliava onoj koju imaju najbre raspoloive memorije, a istovremeno da obezbedi veliki kapacitet memorije po ceni jeftinijih vrsta poluprovodnikih memorija. Ke memorija sadri kopiju delova glavne memorije. Sistem ke/glavna memorija: n Glavna memorija se sastoji od 2 adresibilnih rei, gde svaka ima n-bitnu adresu Ta memorija se sastoji od izvesnog broja blokova fiksne duine, svaki po K rei n Postoji M = 2 / K blokova Ke memorija se sastoji od C redova Svaki red sadri K rei, plus tag od nekoliko bitova Broj rei u redu zove se veliina reda C<<M Vie blokova od redova; a svaki red ukljuuje tag koji identifikuje koji je blok trenutno uskladiten.

10

Spoljanja memorija MAGNETNI DISKOVI, OPTIKI DISKOVI, DISKETE, MAGNETNE TRAKE, MEHURASTA MEMORIJA, PCMCIA-Personal Computer Memory Card International Association- kartini memorijski ureaji, SMART kartice-mikroprocesor i memorijski ip, USB-Universal Serial Bus- flash ureaj, MEMORIJSKA DUGMAD,MEMORIJSKE KOCKE.

3.2. Spoljanja memorija

Unutranja RAM memorija ima par nedostataka - relativno mali kapacitet i gubljenje sadraja ukoliko prestane napajanje strujom. RAM memorija obino ima dovoljan kapacitet za podatke sa kojima trenutno radimo. Njen kapacitet se moe poveati do odreenog nivoa, ali to ni izdaleka ne bi bilo dovoljno (niti isplativo) za sve podatke i programe koji su nam potrebni. Sa druge strane, podaci u RAM-u ostaju zabeleeni samo dok je raunar ukljuen. Ukoliko doe do prekida napajanja ako se raunar zablokira ili resetuje, podaci e biti izgubljeni. Spoljanja memorija raunaru prua mogunost snimanja podataka. Ovako snimljeni podaci ostaju zabeleeni i po iskljuivanju raunara, a kapacitet spoljne memorije moe biti mnogo puta vei od unutranje. Jedini nedostatak spoljanje memorije je taj to je ona uvek viestruko sporija u odnosu na unutranju memoriju. Odnos raunara i spoljne memorije je takav da se ona moe istovremeno posmatrati i kao memorija poto slui za beleenje podataka i kao ulazno-izlazni ureaj poto sam raunar odailje podatke prema spoljanjoj memoriji prilikom snimanja i prima podatke prilikom itanja. Prema nainu pristupa podacima, memoriju uopte moemo podeliti na: 1.memoriju direktnog pristupa - bilo kom podatku se pristupa za isto vreme - u ovu memoriju spadaju svi tipovi unutranje memorije i veina tipova spoljne memorije; 2.memoriju sekvencijalnog pristupa - da bi se stiglo do nekog podatka, potrebno je proi kroz sve prethodne podatke i javlja se kod nekih oblika spoljne memorije (npr. magnetna traka). Prema tehnologiji beleenja podataka, spoljnu memoriju moemo podeliti na: 1.papirnu - ovo je oblik spoljne memorije kod koga se podaci belee na papirima ili kartonima buenjem ili zapisom koji se moe mainski proitati - danas se ne koristi za snimanje vee koliine podataka (buene papirne kartice, bar kodovi); 2.magnetnu - najtipiniji oblik spoljanje memorije, kod koje se zapis obavlja korienjem magnetnog sloja (magnetna traka, disketa, hard disk); 3.optiku - podaci se zapisuju na mediju na kome se vri fizika ili hemijska promena koja se kasnije oitava optiki (CD i DVD); 4.poluprovodniku - podaci se belee u EEPROM memorji (flash memorija).

11

Prema nainu rada sa medijem na kome se vri snimanje, ureaje spoljanje memorije delimo na : 1.spoljnu memoriju sa nepromenljivim medijem - medij na kome se snima je ugraen u ureaj spoljanje memorije i ne moe se menjati; 2.spoljnu memoriju sa promenljivim medijem - medij se ubacuje u ureaj kako bi se podaci snimili ili proitali. Bez obzira na tip ureaja ili nain zapisa, svakoj spoljanjoj memoriji koja se koristi u dananje vreme, zajedniko je to da se podaci snimaju u obliku niza bajtova koji nazivamo fajl ("datoteka"). Radi bolje preglednosti i lakeg snalaenja, fajlovi su organizovani u logike strukture preko sistema foldera i podfoldera ("direktorijumi"). Ova struktura je sutinski struktura u obliku stabla gde se poetni folder, koji sadri sve ostale, naziva osnovni ili korenski (root) direktorijum. Svaki ureaj spoljanje memorije se pod Windows operativnim sistemom obeleava jednim slovom engleske abecede. Tako su za floppy disk jedinice rezervisana slova A i B, za primarni hard disk slovo C, a ostalim ureajima se dodeljuju naredna slobodna slova.

3.2.1. Spoljanja memorija sa nepromenljivim medijem

Ova vrsta spoljanje memorije se sastoji iz ureaja u koji je ugraena i sama memorija. Ovi ureaji mogu biti ugraeni u raunar ili se povezivati na njega. HARD DISK ("tvrdi" ili "vrsti" disk) je u dananjim raunarima primarni ureaj spoljanje memorije. Uobiajeno je ugraen u kuite raunara i u tom sluaju nije namenjen prenosu podataka, ve samo njihovom uvanju. Hard disk ima veu brzinu od ostalih spoljanjih memorija i vei kapacitet od bilo kog drugog (pojedinanog) medija. Ureaj se sastoji iz jednog ili vie aluminijumskih diskova koji se nalaze na istoj osovini i koji se rotiraju velikom brzinom (5400 rotacija u minuti ili 7200rpm kod novijih diskova za kune raunare). Diskovi su presvueni fero-magnetnim slojem, koji ima svojstvo da kada se namagnetie ostaje namagnetisan, pa se tako podaci mogu upisati i obrisati. itanje i upis podataka obavlja se preko magnetne glave koja ne dodiruje povrinu ve lebdi na vazdunom jastuku na veoma malom rastojanju od nje. Zahvaljujui tome hard disk je mnogo bri i pouzdaniji od drugih magnetnih medija, kao to je npr. disketa kod koje glava dolazi u fiziki dodir sa povrinom. Tehnologija koja se ubrzano razvija i koja bi trebala da zameni dosadanje hard diskove su SSD (Solid-State Drive) diskovi koji sutinski predstavljaju EEPROM memoriju velikog kapaciteta . Jedna specifinost hard diska je mogunost njegove podele na particije. Particije su nezavisni delovi diska koji se u operativnom sistemu posmatraju kao zasebni diskovi, bez obzira to se fiziki radi o istom ureaju. Tako e pod Windows-om svaka particija imati dodeljeno zasebno slovo. Zbog svog kapaciteta i brzine, hard disk se na raunarskom sistemu moe koristiti kao virtuelna memorija. Ukoliko raunar tokom rada iskoristi raspoloivu RAM memoriju, operativni sistem moe delove RAM-a snimati i uitavati sa diska, kako bi nastavio sa radom. Prostor na disku u kome se vri ovo snimanje naziva se swap fajl.

12

Nedostatak ovakvog "ongliranja" memorijom je to se rad sa raunarom usporava, poto je disk, bez obzira na svoju brzinu i dalje mnogo sporiji od unutranje memorije. Nain na koji se fajlovi i folderi organizuju na disku naziva se fajl sistem. Hard disk je podeljen na veliki broj koncentrinih krunica ("traka" ili "cilindara") koje su podeljene na jednak broj sektora (obino veliine 512 bajtova) koji su grupisani u klastere (clusters). Jedan klaster je najmanji mogui prostor na hard disku koji fajl moe da zauzme. Da bi se disk pripremio za upis fajlova potrebno je izvriti njegovo formatiranje (kreiranje klastera i fajl sistema). Formatiranjem diska se ranije upisani podaci briu. Prilikom snimanja fajla na disku, nije obavezno da klasteri koje taj fajl zauzima fiziki budu poreani jedan za drugim. Tokom rada se obavlja veliki broj operacija sa fajlovima i moe se desiti da disk postane fragmentisan (fajlovi razbacani po klasterima diska), to usporava rad sa diskom. Ovaj problem se reava defragmentacijom (u nekim sistemima tzv. "optimizacijom" diska). Osim internih, danas postoje i eksterni hard diskovi koji se povezuju sa raunarom, najee preko USB porta. Napajaju se iz raunara ili zasebno iz elektrine mree, ukoliko su u pitanju diskovi veeg kapaciteta. Pre pojave eksternih diskova, jedan od naina za prenos diska (bez otvaranja raunara) bio je korienje fijoke (HDD rack), odnosno posebnog leita koje je omoguavalo da se hard disk ubaci ili izvadi bez otvaranja kuita raunara. USB FLASH MEMORIJA predstavlja ureaj, obino malih dimenzija, koji se sastoji iz USB prikljuka, kontrolera i EEPROM memorije. Karakteristika ove memorije je da podaci snimljeni u njoj ostaju sauvani ak i kada prestane elektrino napajanje. To se postie posebnom organizacijom memorije koja se sastoji iz velikog broja elija, od kojih se svaka sastoji iz dva tranzistora ("kontrolni" i "plivajui" tranzistor, razdvojeni tankim slojem metalnog oksida). Svaka elija sadri 1 bit (binarna jedinica ili nula). Danas, kapaciteti ovih ureaja idu i do nekoliko desetina gigabajta. Osim kapaciteta, bitna karakteristika je i brzina, koja zavisi od USB interfejsa (sporiji USB 1.1 ili bri USB 2.0) i kvaliteta. Kvalitetniji (i skuplji) ureaji e biti bri. Razlikujemo brzine pri itanju i pisanju, a performanse ureaja se najbolje proveravaju snimanjem velikog broja malih fajlova. Ova vrsta memorije postoji i u varijanti sa ugraenim MP3 plejerom (tanije, MP3 plejeri se mogu povezati sa raunarom putem USB-a i iskoristiti za prenos bilo kakvih podataka). Popularnost MP3 ureaja opada sa sve veim brojem mobilnih telefona koji takoe imaju ovu mogunost.

3.2.2. Spoljanja memorija sa promenljivim medijima

Kod ove vrste spoljanje memorije, postoji ureaj koji je ugraen u raunar ili se povezuje na njega, a koji ne sadri sam medij na kome se podaci snimaju, ve se mediji ubacuju u ureaj.

13

DISKETA (FLOPPY DISK) je po svojim karakteristikama najslinija hard disku. Unutar zatitnog omotaa, nalazi se tanki poliesterski (plastini) disk, premazan fero-magnetnim slojem. Ovom plastinom disku disketa i duguje svoje ime - floppy (savitljivi) disk. Unutar disk jedinice, ovaj disk se okree dok magnetna glava ita i upisuje podatke. Organizacija diskete je slina kao kod hard diska (cikline trake i sektori), s tim to se disketa okree mnogo sporije i magnetna glava dodiruje njenu povrinu. Diskete su se delile prema veliini na one od 8" (ina), 5.25" i 3.5". Starije diskete su bile upakovane unutar kartonskog omotaa i bile su osetljivije na oteenja u odnosu na kasnije proizvedene 3.5" diskete koje su se pravile u plastinom omotau. Zavisno od kvaliteta magnetne povrine, diskete su se delile na jednostrane i dvostrane (SS - Single Sided i DS - Double Sided), kao i na diskete sa dvostrukom ili visokom gustinom zapisa (DD - Double Density i HD - High Density). Zavisno od kvaliteta, disketa je mogla da se formatira na vei kapacitet. Poslednjih godina, ova podela je postala izlina, poto su sve diskete bile pravljene kao DS/HD. Kapacitet diskete je mnogo manji u odnosu na druge medije. Na jednu 3.5" DS/HD disketu, formatiranu na PC raunaru, moe da se smesti 1,44MB podataka. Nesueni naslednik diskete bila je tzv. "zipeta". Ovo je unapreena verzija diskete koja je imala kapacitet od 100MB ili u novijoj verziji ak 250MB. Da bi se radilo sa ovim disketama, bio je potreban i poseban ureaj - ZIP drajv, koji je inicijalno proizvodila firma Iomega. ZIP diskete jesu ule u upotrebu, ali nikada nisu stekle iru popularnost zbog sve jeftinijih CD snimaa i diskova. Danas diskete, zbog malog kapaciteta, brzine i slabe pouzdanosti medija i ureaja (zbog ega se deava da podaci ne mogu da se proitaju ak ni sa novih disketa), izlaze iz upotrebe. Za fiziki prenos podataka se koriste CD/DVD diskovi kao i flash memorija. OPTIKI DISK moe biti CD (Compact Disc) ili DVD (Digital Versatile Disc). Ove dve vrste diskova su naizgled iste, a razlika koja interesuje korisnike je u kapacitetu na CD se moe snimiti do 700MB, a na DVD do 4,7GB podataka. Vei kapacitet diska se postie upotrebom preciznijeg lasera, koji emituje svetlost manje talasne duine. Precizniji laser omoguuje veu gustinu zapisa, a samim tim i vie podataka. Diskovi mogu imati jedan ili dva sloja za zapis podataka, pa tako razlikujemo SL (single layer) i DL (dual layer) diskove. DL diskovi imaju dvostruko vei kapacitet ali trenutno mnogo veu cenu i primetno manju brzinu u odnosu na SL diskove kakvi se standardno koriste. Organizacija snimljenih podataka je malo drugaija u odnosu na hard disk ili disketu. Umesto koncentrinih krunica, podaci su snimljeni na jednoj dugakoj spirali koja se kree od centra prema ivici diska. Optiki disk takoe ima sektore, ali poto se oni nalaze na jednoj neprekidnoj spirali, uvek su iste veliine. To znai da CD/DVD ita mora menjati brzinu okretanja diska (bre kada se itaju podaci snimljeni blizu centra, a sporije kada se itaju podaci blie ivici diska).

14

Prema mogunosti za snimanje i brisanje podataka diskovi se mogu podeliti na: CD/DVD-ROM diskove na koje su podaci fabriki urezani ("odtampani") i mogu se samo itati; CD/DVD-R (recordable - write once) "zapisive" diskove koji su inicijalno prazni i na koje se pomou snimaa podaci mogu snimiti i ak dodavati dok se ne ispuni kapacitet diska, ali se kasnije ne mogu brisati ili menjati; CD/DVD-RW (rewritable) "prepisive" diskove na koje se podaci mogu snimati, a kasnije i obrisati, pri emu se disk dovodi u poetno stanje, pa se podaci mogu ponovo upisivati. Za DVD medije koje je mogue snimati (recordable i rewritable) postoji nekoliko razliitih standarda - DVD-RAM, DVD-R/RW, DVD+R/RW. Dananji ureaji uglavnom mogu da rade sa svim ovim formatima, s tim to je potrebno obratiti panju koji tip medija najvie odgovara DVD ureaju, odnosno sa kojim moe raditi na najveoj brzini. Brzina rada sa diskom varira za razliite standarde i jo dodatno zavisi od toga da li je disk jednoslojan ili dvoslojan. Osim toga, brzine se razlikuju za itanje ili pisanje (pisanje i brisanje su uvek sporiji u odnosu na itanje). Nepotrebno je naglasiti da CD ureaji ne mogu itati DVD-ove, dok svi DVD ureaji mogu raditi i sa CD i DVD medijima. Da bi se kreirao CD/DVD-ROM disk, na providnu polikarbonatnu plastiku urezuje se spiralna traka sa udubljenjima (ispupenjima sa strane lasera), koja se potom sa gornje strane presvlai tankim slojem aluminijuma (zbog refleksije). Iznad aluminijumskog sloja nanosi se sloj akrilne mase, preko koga se nalazi sloj za natpis, odnosno tampu. Laser se fokusira na traku sa podacima i njegova svetlost se odbija od povrine CD-a do optikog senzora. Zavisno da li je laser "pogodio" izboinu ili udubljeni deo na CD-u, senzor e registrovati promenu u odbijenoj svetlosti i na taj nain se izboine i udubljenja tumae kao binarne jedinice i nule. Ideja kod funkcionisanja zapisivih diskova je u tome da se na reflektujuem sloju laserom za upisivanje vri trajna promena (npr. zatamnjivanje) povrine ime ona vie ne reflektuje laserski zrak za itanje i tumai se kao binarna nula. Kod prepisivih diskova reflektujui sloj se kreira od posebne legure koja se laserom moe dovesti u kristalizovano ili amorfno stanje. Delovi sloja koji su kristalizovani odbijaju laserski zrak, to predstavlja binarnu jedinicu, dok amorfni delovi ne reflektuju laserski zrak i samim tim predstavljaju binarnu nulu. Najnoviji format optikih diskova, koji polako ulazi u sve iru upotrebu je BD (Blu-Ray Disc), ija je najvea primena trenutno u filmskoj industriji, za distribuciju filmova u visokoj rezoluciji, sa mnotvom dopunskih materijala i razliitim zvunim sinhronizacijama. Na jedan BD moe stati oko 25GB podataka, u njegovoj SL (single layer) varijanti. MEMORIJSKA KARTICA predstavlja jo jednu EEPROM memoriju, koja se umee u poseban ureaj, ita kartica, koji je povezan sa raunarom. Kartice mogu biti razliitih formata, od kojih su najpoznatiji CF (CompactFlash), SD (SecureDigital), MMC (MultiMediaCard), xD, MemoryStick. Najveu upotrebu ove kartice nemaju na raunarima, ve na drugim ureajima kod kojih postoji potreba za veom koliinom memorije, kao to su digitalni foto-aparati ili mobilni telefoni.

15

4.0. Zakljuak
Trea najznaajnija komponenta raunara uz matinu plou i procesor je memorija. Generalno posmatrano, pojam memorije koristi se za smetanje i skladitenje podataka u raunaru. Memorija slui za pamenje podataka i programa. Kapacitet odnosno veliinu memorije predstavlja koliina bajtova koju memorija moe da prihvati.

16

Literatura
www.pcmagazin.co.yu www.vidilab.com www.benchmark.co.yu www.cet.co.yu www.scribd.com www.wikipedia.com www.studenti.rs www.link-elearning.com www.fpe.edu.rs www.collegeboard.com

17