Tema broja

Krovovi
Istorija tenzije:
Istorija zateznih
krovnih struktura
Travnati krovovi
urbanizam
Nova Moskva:
Predstavljeni planovi
udvostruenja grada
green build
Bambus u
graevinarstvu
Da li
hladni krovovi
funkcioniu u
hladnim klimama?
Tema broja
Krovovi
Istorija tenzije:
Istorija zateznih
krovnih struktura
Travnati krovovi
urbanizam
Nova Moskva:
Predstavljeni planovi
udvostruenja grada
green build
Bambus u
graevinarstvu
Da li
hladni krovovi
funkcioniu u
hladnim klimama?
broj 23 godina VI
www.gradjevinarstvo.rs www.build.rs
Luke Vojvodia 30, Beograd tel: 011 2562 004 www.build.rs
Rezerviite va promotivni prostor!
Besplatni poslovni magazin graevinske industrije
putna
infrastruktura
/tema broja 24/
Topic for the next issue: ROAD INFRASTRUCTURE/build 24/
Free business construction industry magazine
Rosettnosivaskela,univerzalnisistem
zanajrazliitijezadatkePERI-OPLATE 40
UvekpouzdankrovLINDAB 41
Zazdravidugotrajankrov,
ploeispodcrepaONDULINEITALIA 42
Sigurankrovnadglavom
uzNEXEcrepovePOLET 43
temabroja Travnatikrovovi 44
promo Hidroizolacijapodruma,terasa,kupatila
ilibazenapolimercementnimhidro-
izolacionimpremazomDRACOMERX 49
OdidejedorealizacijeLETA 50
Mehanikomstabilizacijomzastora
smanjujusetrokoviodravanjaLIPEX 51
Automatskisistemizanavodnjavanje
zelenihpovrinaIRING62 52
IpaksekreeGEZEGmbH 53
Ultrabrzadetekcijapoara,
akiuagresivnimsredinama
SECURITON 54
greenbuild Bambusugraevinarstvu:
Dalijetravauvekzelenija? 55
Dalihladnikrovovifunkcioniu
uhladnimklimama? 60
narudbenica 66
Kompletansadraj
isveprethodne
brojeve
pronaietenaadresi
www.build.rs
Sadraj
info www.gradjevinarstvo.rs 8
urbanizam NovaMoskva:Predstavljeniplanovi
udvostruenjaglavnoggradaRusije 20
intervju Trigodineuspenogposlovanja
MECHELSERVICESRB 22
promo Rieder:Betonskipanelizaoblaganje
ventilisanihfasadaRAVAGOLAMBDASR 23
MitsubishiElectric,novivetarjestigao
KLIMAM 24
Komfortoplogdomauzizvanrednu
ekonominostATTOSKLIMA 26
Praviput,vrhunskaklimatizacija
zanovodobaSYSTEMAIR 27
Unutranjavrata:elinasubolja
HRMANN 28
Norvekiradijatori,optimalno
uivanjeutoplinivaegdoma
ROVEXINENJERING 30
temabroja Istorijatenzije 32
20godinakompanijeINM 36
Gerard

:Kraljmeukrovovima
Presovanielinikrovnipokrivai
samlevenimkamenomPANKOMERC 37
Savremenikrov:Svetlosnetrake
ikupolePOLYMERSGROUP 38
Tema broja
Krovovi
Travnati
krovovi
Nova
Moskva
44
20
w
...opirnijenawww.Gradjevinarstvo.rs
INDEXOGLASA
ABR www.abr.co.rs 8 MGKaarevi www.mgkacarevic.com 62
AGPlan www.agplan.iz.rs 59 Piramida www.piramidasm.rs 39
AGSTrade www.ags.co.rs 16 Polet www.nexe.rs 45
ALPProjectSistem www.alp.rs 11 Rolomatik www.rolomatik.com 21
AluplastBGD www.aluplast.co.rs 13 RovexInenjering www.rovex.co.rs 31
AvalonPartners www.avalon.rs 18 SmeeoInenjering www.smeeo.co.rs 57
BeogradskiSajam www.beogradskisajamnamestaja.rs 7 Systemair www.systemair.com 15
BenicSpatialSolutions www.benicspatial.rs 9 Termodom www.termodom.rs 10
Buildmagazin www.build.rs 3 UtvaSilosi www.utva.rs 47
Feroplast www.feroplast.com 14 Waterproofing www.waterproofing.rs 35
Gates www.gates.co.rs 12 RubrikaOGLASI
Gleer www.glecer.rs 19 Aviata www.cwd.rs 64
Granora www.granora.net 48 Dekor-Mont www.dekormont.weebly.com 64
Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 68 FittichS.A. www.fittich.eu 64
Graevninarstvoioprem. www.gradjevinarstvo.rs 67 FoxElectronics www.fox.rs 65
HLHutterer&LechnerGmbH +381 64 615 91 21 33 Frigoremont frigoremont@gmail.com 64
Hrmann www.hormann.rs 29 Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 64
IMIInternational www.imi-international.rs 56 Graevninarstvoioprem. www.gradjevinarstvo.rs 65
INM www.inm-arilje.com 2 Kolubara-Gas kolubaragas@gmail.com 64
InstalacijaInenjering www.instainz.co.rs 61 Mojra www.mojra.co.rs 65
KlimaM www.klima-m.rs 25 SAX saxmermer@gmail.com 65
LegiSGS www.legi.rs 17 Termobiro www.termobiro.rs 65
Istorija tenzije
Bambus u
graevinarstvu
Da li hladni krovovi
funkcioniu u hladnim
klimama?
32
60
55
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stameni
UREDNIK
Branislav Savi
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anelovski
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipovi
MARKETING
Jelena Boi
Tanja Vientijevi
Katarina uri
Monika Ilomanoski
Mirjana Simovi
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Miti
FINANSIJE
Jelena Hajdukovi
Stana Arseni
IZDAVA
Luke Vojvodia 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
Izdava ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
TAMPA
Rotograka d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
Dugo je krov u arhitekturi predstavljao samo
puku zatitnu barijeru od vremenskih uslova, lien
svake estetike, stojei kao gorostas izmeu nas i
bogova iznad. Tokom vremena je postao predmet
interesovanja, postajui takozvana peta fasada,
ija uloga u oblikovanju objekta prevazilazi prostu
funkcionalnost, nameui sebi sopstvenu logiku i
simboliku.
Da li je znaenje mogue u arhitekturi, a da ne
bude reprezentativno?
Ovo naizgled jednostavno pitanje postalo je po-
kretaka sila istraivanja simbolinih formi u
arhitekturi. Zaetniki rad u ovom polju jeste
Filozofija simbolinih pokreta, nemakog filo-
zofa Ernesta Kasirera. U svom traktatu, Kasirer
sveobuhvatno klasifikuje oveka kao simbolinu
ivotinju koja treba da obezbedi smisao svega to
mu je dato, poto je prema njemu sama struk-
tura ljudskog uma konstituisana da percipira na
simbolian nain. Dakle, znaenje/smisao postaje
neophodna, fundamentalna i imanentna potreba
oveanstva.
Da li se ova potreba za smislom iri i u oblasti
arhitekture?
Forma koja se izraava kroz prostorna, vremenska,
fizika i materijalna sredstva, koja se oslanja na i
angauje skoro sva ula pa zar ne bi potraga za
smislom/znaenjem bila tu zateknuta? Da li neto
to je fundamentalno ljudsko (potreba za znae-
njem/smislom) ne bi trebalo da bude pronaeno u
obliku koji je najvie fundamentalno ljudski?
Krov kao simbol. Simbol zatite. Bezbednosti.
Utoita. Doma. Simbolika krova je oduvek po-
vlaila praiskonske tenje ka sigurnou i utoitu.
Odvajkada ljudi tee domu, i oseaju pripadnosti
koji on prua. Ponekad se zapitam da li je taj oseaj
manifestacija praiskonskih strahova ka osnovnoj
zatiti puke egzistencije ili je, pak, tvorevina neke
duboke misli koja je kolektivno nesvesno uure-
na u naoj svesti.
Srenici meu nama su roeni pod nekom vrstom
krova, bez obzira da li je on kosi ili ravan, od crepa
ili indre, od bakra ili kartona. Manje blagosloveni
koji nisu ad hok imali srenu zvezdu pod kojom
su roeni, nisu za potragom nikako oteeni, jer su
svi nepobitno, bez obzira na socijalni i drutveni
status, uvek voeni nekim neizrecivim pravilom,
traili tu pokrivku iznad svojih glava. Komadi
sree i pripadnosti tako jedinstveno vezan za dom,
a preko njega simbolino za krov.
Izreka krov nad glavom, koja se odvajkada ko-
risti u argumentaciji tipa samo da je sve u redu,
ije poreklo ne znam, moe se podvesti pod ovom
premisom univerzalne istine koju dom i krov pru-
aju. Svakome razliita, ta univerzalna istina kao
da se izvlai iz tog kolektivnog nesvesnog, pru-
ajui nam znaenje. Koliko god tragali za simbo-
likom, znaenjem i smislom, razlogom i vezom iza
svake stvari, oni se ponekad ine neuhvatljivim.
Ali neuhvatljivost cilja jeste cilj sam po sebi. Cilj
vredan potrage.
Urednik,
Branislav Savi d.i.a.
DIREK
D
Ta
K
Mo
M
OBRADA
ov u arhitekturi predstavljao samo
u barijeru od vremenskih uslova, lien
k j i k i i
Krov kao simbol. Simbol zatite. Bezbednosti.
Utoita. Doma. Simbolika krova je oduvek po-
l il i k k j k i i i
Potreba
zaznaenjem
8
info
Najvea brana na svetu
proradila punom snagom
Dinovska brana Tri klisure u Kini kona-
no radi punom snagom, budui da su u po-
gon stavljeni i poslednji generatori. Prizor
vode koja navire i gromoglasno se survava u
ponor dokaz je koliko moi prirode, toliko i
moi oveka.
Krajem jula u rad su putena poslednja 32 ge-
neratora, ime je brana Tri klisure i zvanino
postala najsnanija hidroelektrana na svetu.
Sagraena je u provinciji Hubej na reci Jan-
gce, a napravljena s ciljem da smanji rizik
od poplava tokom kine sezone, kao i da
skladiti i distribuira vodu tokom sunih
perioda godine.
Koliina vode koja po sekundi proe kroz
branu je neverovatnih 70.000 kubnih me-
tara. Ova koliina vode dovoljna je da pro-
izvede istu koliinu elektrine energije kao i
15 nuklearnih reaktora.
Brazil ulae 65 milijardi
dolara u infrastrukturu
Brazil e uloiti 65,5 milijardi dolara u iz-
gradnju i obnovu putne i eleznike mree u
nastojanju da podstakne svoju privredu, iz-
javila je predsednica te zemlje Dilma Rusef.
Rusef je precizirala da ta investicija ukljuu-
je i polaganje 10.000 kilometara eleznikih
pruga i izgradnju ili proirenje 7.500 kilo-
metara saveznih puteva.
Ona je ocenila da e tako Brazil konano
dobiti infrastrukturu koja odgovara njego-
voj veliini.
Brazilska vlada e privatnim kompanijama
na tenderu dodeliti koncesije za izgradnju,
odravanje i voenje projekata.
Najava brazilskih vlasti u funkciji je i uur-
banih priprema te zemlje da 2014. godine
ugosti Svetsko prvenstvo u fudbalu, a 2016.
godine Olimpijske igre.
Inter-kop poeo izgradnju
metro stanice u Kazahstanu
Graevinska kompanija Inter-kop iz apca
saoptila je da je zapoela izgradnju metro
stanice Moskva u kazahstanskom gradu
Almati, ukupne vrednosti 8,9 miliona evra.
Kako je saopteno, do kraja septembra su za-
vreni pripremni radovi i iskop zemlje, dok
se u oktobru poelo sa izradom armirano-be-
tonske konstrukcije. Glavni radovi poinju 1.
novembra i vrednost dogovorenih radova u
ovoj godini e iznositi 1,5 do 2 miliona evra.
Planirano je da se kompletna metro stanica
zavri do oktobra naredne godine.
Kina pravi nove mega-brane
u potrazi za energijom
Kina uri da izgradi novu generaciju super-
brana na svojim rekama u pokrajini Junan.
Nakon zavretka brane Tri klisure, Peking je
bojaljivo izjavljivao da vie nee raditi takve
nove hidroenergetske mega-projekte zbog
zatite okoline i ljudi. Meutim, izgleda da
Kina menja politiku.
Na pomolu su novi projekti koji e biti vei od
svega do sada vienog. Kineska e za ener-
gijom i istom snagom je nezajeljiva njima
treba puno elektrine energije i to to pre.
U sreditu Kine najnoviji projekat je Jina,
tamno-smea pritoka poznate reke Jangce.
Dva velika projekta Ksilodu i Ksiangijaba
uskoro e krenuti da se izvode, to e posta-
ti druga i trea najvea brana sa zajednikim
proizvodnim kapacitetom od oko 20GW
to je dovoljno snage gotovo za sve domove u
Engleskoj. S projektovanim kapacitetom od
12.6GW, Ksilodu je jedan od najveih hidro-
energetskih projekata u svetu.
Betonski kolos visok 280,5 metara grli reku,
a 18 turbina pretvorie energiju vode u struju.
Ovaj projekat vredi ak 10 milijardi dolara.
Nemaka trai elektriare,
mehaniare, instalatere
Sudei prema statistici Savezne agencije za
rad, Nemakoj fali 142.000 ljudi koji bi po-
punili prazna radna mesta. Procenjuje se da
slobodnih mesta ima jo vie jer su se mnogi
kandidati prijavljivali na vie pozicija isto-
vremeno.
Najvie slobodnih mesta ima u maloprodaji,
a u najtraenije se ubrajaju kuvari i hotelijeri.
Udruenje zanatlija je putem reklamne
kampanje pokualo da pokae koliko je ra-
znovrsna i atraktivna za mlade ljude. Pred-
sednik udruenja zanatlija Oto Kencler je
naglasio kako je u ponudi 130 razliitih
zanimanja.
- U ponudi imamo ogroman broj zanimanja.
U zanat ne spadaju samo neka pomodna za-
nimanja. U njih se ubrajaju i zanimanja po-
put elektriara, vodoinstalatera, instalatera
grejanja i klimatizacije.
I graevinska industrija u Nemakoj suoe-
na je sa moguim nedostatkom novih kvali-
fikovanih radnika.
9
info
Nemako trite rada trenutno je najsigurnije
u Europskoj uniji. Prema podacima Eurostata,
u junu je bilo oko 350.000 nezaposlenih staro-
sti izmeu 15 i 24 godine, tj. samo 7,9 odsto.
Za poreenje, u Grkoj, koja od lanica
EU-a ima najvie mladih bez posla, taj udeo
iznosi 52,8 odsto.
Uvoz kineskih solarnih
panela pod istragom EU
Evropska unija pokrenula je istragu povo-
dom uvoza solarnih panela na njeno trite
od strane kineskih proizvoaa zbog proda-
je panela po dampinkim cenama.
Do istrage je dolo poto su se evropski pro-
izvoai alili da kineske kompanije prodaju
panele ispod trine cene, javlja BBC. Neki
navode i da Kina pomae svojim kompa-
nijama u izvozu jeftinijih panela jer im is-
plauje podsticaje.
Ako ih proglase krivim, kineske kompanije
e se suoiti sa anti-dampinskim dabinama
na izvoz panela.
Istraga e odluiti da li se u sluaju pro-
izvoda pod istragom iz pomenute zemlje
koristio damping i da li uvoz tih proizvo-
da teti industriji Unije, pie u saoptenju
Evropske komisije.
U maju su SAD uvele sline tarife od oko
31% na uvoz solarnih panela iz Kine.
EU je jedno od najveih trita za izvoz so-
larnih panela iz Kine. Kina je prole godine
u EU izvezla solarne panele i njihove delove
u vrednosti od 21 milijarde evra, 60% svog
ukupnog izvoza tog proizvoda, prema Roj-
tersovim podacima.
Oekuje se i da bi ta brojka mogla porasti,
zbog nastojanja EU za to veim korie-
njem obnovljivih izvora energije.
Planum poeo veliki
posao u Angoli vredan
milijardu dolara
Graevinska firma Planum iz Beograda
poela je realizaciju velikog posla u An-
goli, a njegova ukupna vrednost je vea
od milijardu dolara, reeno je u tom pre-
duzeu.
Potpisana su tri protokola u vezi sa radovi-
ma na tri grupe objekata u zemlji na jugo-
zapadu Afrike - rekonstrukciji vojne baze,
izgradnji vojne bolnice, kao i niza skladita
i fabrike lekova, rekao je generalni direktor
Planuma Ratomir Todorovi.
Protokoli za izvoenje posla su potpisani
na osnovu ranije potpisanog meudravnog
sporazuma Srbije i Angole.
Planum ima registrovanu firmu u Angoli,
a posao obuhvata takoe projektovanje, iz-
radu studija, to sve ulazi u vrednost posla,
rekao je Todorovi najavljujui da bi sami
graevinski radovi mogli da ponu tek u
drugoj polovini 2013.
Nae ekipe geometara i drugih strunjaka
su ve na terenu, gde se obavljaju istrani
radovi, kazao je Todorovi dodajui da se
sve faze i procedure odvijaju planiranom
dinamikom.
Bulevar Osloboenja 227, 11040 Beograd
/Showroom: radno vreme od 9 do 17h/
tel: 011 394 48 44 | fax: 011 394 47 75
mob: 062 815 93 09
e-mail: office@benicspatial.rs
www.benicspatial.rs
Milimetar GPS predstavlja veliki skok u automatizaciji
graevinskih maina i gradilita. Lagan je za korienje i na
najkomplikovanijim poslovima. Prenosiv sa jedne maine na drugu,
nadogradiv sa 2D na 3D.
To je sistem koji raste sa Vama i Vaim mogunostima.
mesec dana
besplatna demonstracija
Dva puta bre do cilja
10
info
Angola je, prema Todoroviu, pripremila te-
ren za te projekte koje je uvrstila u svoj bu-
det i planira da zaposli dobar deo lokalne
radne snage na izgradnji tih objekata.
Todorovi je naveo da e rekonstruisati voj-
nu bazu koju je Planum izgradio pre skoro
30 godina. Planum radi u Angoli nepre-
kidno od 1979. godine, a u toj zemlji je u
poslednjih dvadesetak godina prisutan kao
lokalna firma.
Vetar moe da napaja
itav svet strujom
Naa planeta ima vie nego dovoljno snage
u vetru za napajanje itavog sveta energijom,
pokazuju rezultati dve nove studije.
Naunici razmatraju samo fiziki aspekt, ali
ne i finansijski, napominju drugi strunja-
ci. Oni kau da bi gradnja svih neophodnih
turbina i sistema za prenos energije do svih
korisnika bila previe skupa.
Studije dva razliita amerika nauna tima
objavljene su u odvojenim urnalima. Istra-
ivai su izraunali da postojea tehnologija
turbina moe da proizvede stotine triliona
vati elektrine energije, to je preko deset puta
vie od koliine koju svet trenutno troi.
Koritenjem energije vetra ne emituju se
tetni gasovi, kao u sluaju sagorevanja
uglja, nafte ili prirodnog gasa. Ipak, u dru-
gim studijama postavlja se pitanje da li bi
fizika ogranienja mogla da spree svet da
iskoristi energiju vetra.
To je zaista pitanje ekonomije, a ne in-
enjeringa, niti dostupnosti ovog resursa,
izjavio je Ken Kaldeira, strunjak za klimu
Naunog instituta Karnegi u Vaingtonu,
koji je koautor studije objavljene u ur-
nalu o promeni klime. Ovim istraivanjem
utvreno je da vetar ima potencijal da proi-
zvede 20 puta vie energije od koliine koju
svet trenutno troi.
Ako bi se na svaku postojeu turbinu na-
pravilo jo 100, potrebe sveta za energijom
bile bi zadovoljene, kae Mark Dejkobson,
profesor civilnog i prirodnog inenjeringa
na Univerzitetu Stenford.
On je autor druge studije, objavljene u
Procedurama Nacionalne akademije nau-
ka. Ovo istraivanje ukazuje na neto nii
energetski potencijal vetra, ali je koliina i
dalje vie nego dovoljna da pokrije trenutne
potrebe oveanstva.
Dejkobson je napisao da bi poetni troko-
vi i subvencije za koritenje fosilnih goriva
oteali korienje energije vetra. Niska cena
prirodnog gasa je jo jedan faktor koji teti
razvoju sistema koji koriste energiju vetra.
Osim toga, sve neophodne turbine zauze-
le bi preveliku zemljinu povrinu, a bilo
bi neophodno i drastino poveanje broja
dalekovoda za prenos elektrine energije,
navodi ovaj strunjak.
U Kini kue niu i na vrhu
trnog centra
Kineski grad uou, drugi najvei grad u
provinciji Hunan, je pod ogromnim priti-
skom i nedostatkom stambenog prostora
zbog rasta lokalnog stanovnitva. Zaposle-
ni ljudi trae nain da ive u blizini svojih
radnih mesta, pri tom elei da sauvaju
udobnost kunog ambijenta.
Primer ove tenje jeste izgradnja etiri kue,
koje su smetene iznad grada i nalaze se
na samom vrhu jednog trnog centra u
strogom centru grada. One su okruene
razreenim smogom i imaju ivopisan po-
gled na okolne zgrade. Iako okruenje kua
ostavlja mogunost za razne ideje, vole-
li bismo da vidimo kopiranje ove ideje na
urbanim krovovima irom sveta. To se zove
meoviti razvoj.
011/33 17 167, 347 05 05 - e-maiI: officeqtermodom.rs - www.termodom.rs
- MaterijaIi za suvu gradnju - HidroizoIacija
- 7ermo i zvuna izoIacija - Fasadni materijaIi
- StakIene prizme - Pokrivke i krovni prozori
- Laminantni podovi - keramika i sanitarije
- Drvena grada - Masine i aIati
- Dgrev: briketi i drvo
Uukajte svoj dom...
11
info
Aerodrom Ljubljana gradi
putniki terminal vredan
72 miliona evra
Aerodrom Ljubljana objavio je poetkom
septembra prvo javno nadmetanje za izgra-
dnju 72 miliona evra vrednog novog putni-
kog terminala.
Rok za prijavu na tender, na kome e biti
izabran izvoa graevinskih radova, kao
i elektrinih i mainskih instalacija je 60
dana. Zavretak projekta se oekuje do pro-
lea 2015. godine.
U tenderu koji je objavljen na internet stra-
nici Aerodroma Ljubljana, navodi se da e
se izbor izvoaa odrati u tri faze.
Izabrani izvoa e nakon potpisivanja
ugovora imati 20 meseci vremena za zavr-
etak posla. Novi terminal e se prostirati na
31.200 kvadratnih metara, a imae kapacitet
1.800 putnika na sat.
ArchiCAD za projektovanje
armature
Maarska kompanija Eptar je razvila novi
dodatak za modeliranje armature u Archi-
CAD-u koji je namenjen svima koji se bave
izradom detalja armiranja.
Njegova prednost je da direktno radi sa Archi-
CAD modelom, koji sadri ve usvojene ko-
nane dimenzije stubova, greda i ploa. Ubr-
zanje rada se ogleda i u tome to se ne mora
posebno modelirati oplata za same elemente.
Pored mogunosti modeliranja armature i
prikaza njenog izgleda u svim projekcijama,
zanimljiva je i mogunost 3D prikaza arma-
ture elemenata ili detalja veza.
Time je olakan rad i na samom gradilitu,
jer se pored poloaj armature u elementima
mogu videti i veze izmeu elemenata.
Pored ipki i uzengija za horizontalne i ver-
tikalne elemente (grede i stubovi) postoji
mogunost i modeliranja mrea armature
za ravanske elemente (zidovi, ploe) sa svim
potrebnim podeavanjima ploa mrea.
Oekuje se da e se ovaj dodatak Archi-
CAD-u uskoro nai na tritu. Za nae tri-
te e biti pripremljeno korisniko uputstvo
na srpskom jeziku.
Do 2016. u Herceg Novi
bie uloeno 80 miliona evra
Kraj leta je bilo vreme dobrih vesti za Her-
ceg Novi. Ambasador Azerbejdana Eldar
Hasanov je nakon razgovora sa gradona-
elnikom Dejanom Mandiem potvrdio da
e gradnja hotelsko - turistikih kapaciteta
u Kumboru, na mestu nekadanje kasarne,
poeti na jesen.
Sa tom i investicijama koje se odnose na infra-
strukturne projekte u naredne etiri godine e
u ovu optinu biti uloeno 80 miliona evra.
Hasanov je podsetio da je ugovor o dugo-
ronom zakupu, na devet decenija, kasarne
Orjenski bataljon u Kumboru, Vlada sklo-
pila sa azerbejdanskom naftnom kompani-
jom SOKAR, a potom je dato zeleno svetlo
i na sednici herceg-novskog parlamenta.
Retko se stvari tako brzo odvijaju, to je za
pohvalu, rekao je Hasanov i obeao da e
i oni kao investitori, uraditi sve da to pre
ponu da rade kako bi se otvorila nova ra-
dna mesta.
U tom cilju u posao e verovatno biti uve-
deni i drugi strateki partneri, objasnio je
Hasanov, najavivi da e u Herceg Novom
otvoriti i predstavnitvo kompanije.
Imam utisak da je investitorima iz Azer-
bejdana posebno vaan odnos lokalne
zajednice prema ovom projektu, rekao je
gradonaelnik Mandi.
Glavna pitanja bila su odnos grada, povere-
nje i podrka, a ne koliko e neto kotati. I
mi smo ponudili svu logistiku koju moemo
jer smo svesni da investicija moe da pokre-
ne ekonomski razvoj grada i druge grane
privrede, poput proizvodnje zdrave hrane.
Taj projekat otvara i pitanja komunikacije
sa zaleem i poluostrvom Lutica.
Na osnovu idejnog reenja u kompleksu Kum-
bor gradie se tri ili etiri hotela s pet zvezdica,
marina sa oko 350 vezova, deo za sport i rekre-
aciju, park a planirano je i poveanje plaa.
Herceg Novi je posetio i ministar finansija
Milorad Katni i razgovarao sa rukovod-
stvom optine, izmeu ostalog, o velikim in-
frastrukturnim projektima ija e realizacija
poeti na jesen. Katni je podsetio da Her-
ceg Novi u saradnji sa dravom priprema
realizaciju velikih projekata koji su znaajni
i na nacionalnom nivou. To su izgradnja ko-
lektora i postrojenja za preiavanje otpa-
dnih voda, to je investicija od 30 miliona
evra, a sredstva su obezbeena.
Graevinarstvo u Republici
Srpskoj: Ni pomak iz krize
Poveanje graevinskih radova za 45,1 od-
sto u junu ove godine u odnosu na maj nije
dovoljno da bi izvuklo graevinarstvo RS iz
dubioze, u kojoj se nalazi ve nekoliko go-
dina. Prema podacima Zavoda za statistiku
RS, vrednost radova u prvom polugoditu
ove godine manja je za 15 odsto u odnosu
na isti period lani.
12
info
Vrednost izvrenih radova u junu 2012. go-
dine vea je u odnosu na prosenu vrednost
radova u 2011. za 7,5 odsto, dok je u odnosu
na isti mesec prole godine zabeleen pad
radova za 5,7 odsto.
Predsednik Unije udruenja poslodavaca
RS i vlasnik graevinske firme Rankom
inenjering Ranko Mili rekao je da je rast
vrednosti graevinskih radova u junu u od-
nosu na mesec ranije zanemarljiv, jer i dalje
nije postignuta vrednost radova iz prvog
polugodita 2011. godine.
Graevinarstvo u Srpskoj na nogama dre
samo firme koje rade u oblasti infrastruktu-
re, dok u oblasti stanogradnje ve dugo traje
zastoj, rekao je Mili.
Prema njegovim reima, skoro niko ne ku-
puje stanove u Srpskoj, dok je s druge strane
trite prebukirano nekretninama.
Ekonomski analitiar Zoran Pavlovi re-
kao je da ekonomska kriza ne dozvoljava
da se graevinski sektor oporavi. Veliki
broj graevinskih preduzea nije u stanju da
opstane na tritu, jer je smanjena kupovna
mo stanovnika. Poslovni prostori postali
su nedostini, jer ljudi nemaju novca, re-
kao je Pavlovi i dodao da graevinarstvo u
Srpskoj i dalje koe duge i skupe procedure
dobijanja graevinskih dozvola.
Sve ove okolnosti dovele su do toga da
graevinski sektor tone sve dublje i dublje,
rekao je Pavlovi i dodao da je u vreme leta,
kada je i sezona graevinskih radova, uvek
primetan rast izvrenih graevinskih rado-
va, ali da se ve na jesen moe oekivati do-
datni pad graevinskih radova.
Prema podacima Zavoda za statistiku RS,
broj radnika na gradilitima u RS u junu bio
je vei za 6,1 odsto u odnosu na prosean
broj radnika lani.
Na gradilitima u junu bilo je za 4,9% vie
radnika u odnosu na mesec ranije, dok je u od-
nosu na jun 2011. godine broj radnika vei za
4,4%, podaci su Zavoda za statistiku RS.
Hrvatska: Gradi se
Peljeki most?
Ako Evropska unija obezbedi 50 odsto
sredstava, Hrvatska e ipak graditi Peljeki
most. Ova iznenadna odluka hrvatske vla-
de usledila je nakon niza protesta stanov-
nika Dubrovnika i okoline zbog odluke o
odustajanju gradnje mosta koji bi povezao
hrvatsku teritoriju.
Iako je Peljeki most bio jedan od prioriteta
HDZ-ove vlade, premijer Zoran Milano-
vi im je seo u fotelju u Banskim dvori-
ma najavio je da odustaje od gradnje mosta.
Razlog je visoka cena i ekonomska kriza u
Hrvatskoj. Do sada je ponueno nekoliko
varijanti, od brzih cesta kroz BiH do velikih
trajekata koji bi prevozili kamione.
Ulaskom Hrvatske u EU izmenie se i en-
genski reim na granicama, pa bi brza cesta
kroz BiH donela komplikacije za graane
EU. iana ograda pored puta stvorila bi lou
sliku za turiste. Trebalo bi uloiti u izgradnju
novih, velikih trajekta i trajektne luke.
Kako se odluke na relaciji SDP-a i HNS-a
ionako ne donose skladno i sa nekim razu-
mnim smislom, ve vie stihijski i neorgani-
zovano, tako je i izgradnja Peljekog mosta
odbaena bez pravih i ozbiljnih analiza.
Ve na jesen poee pregovori sa Briselom
da se EU ukljui u finansiranje. Obezbedi li
se novac, izgradnja bi mogla brzo da pone,
a to bi omoguilo i nastavak izgradnje auto-
puta od Splita prema Dubrovniku. Peljeki
most bi znatno skratio put do hrvatskog
juga, a i dalje do Albanije i Makedonije.
Kinezi grade stambeno-
poslovni kompleks u Kotoru
Razvojna banka Kine finansijski e podra-
ti izgradnju stambeno-poslovnog naselja u
Kavu ija je ukupna vrednost oko 35 mi-
liona evra.
O izgradnji naselja od 1.500 stambenih jedi-
nica sa svim propratnim sadrajima, bilo je rei
na sastanku predstavnika Optine Kotor, Vla-
de Crne Gore, Unije slobodnih sindikata, Cr-
nogorskog fonda za solidarnu izgradnju, Ra-
zvojne banke Kine i ungking meunarodne
korporacije za ekonomsku i tehniku saradnju
(CICET), odranog krajem septembra.
Razvojna banka Kine voljna je da investira u
ovaj projekat, a CICET bi radio na njegovoj
izgradnji. Gradonaelnica Marija atovi je
istakla da e doprinos realizaciji pomenutog
projekta optina dati i tako to nee naplati-
ti komunalnu taksu.
Ona je naglasila da zainteresovanost re-
nomiranih kineskih investitora predstavlja
podstrek za dalje aktivnosti na realizaciji tog
vanog projekta.
Predsednik odbora Crnogorskog fonda
za solidarnu stambenu izgradnju Danilo
Popovi rekao je da je u pitanju kvalitetna
gradnja i da e cena stanova biti 30 do 50%
povoljnija nego na tritu.
Sa kineskom firmom bie formirano zaje-
dniko preduzee koje nee delovati samo
u oblasti izgradnje stambenih objekata, ve
i razvoja industrije graevinskog materijala,
ime se stvaraju preduslovi za otvaranje no-
vih radnih mesta.
Transka 21
11080 Beograd-Zemun
tel/fax: 011 307 74 26
011 316 95 71
011 316 95 72
mob: 064 864 83 07
e-mail: office@gates.co.rs
www.gates.co.rs
Segmentna industrijska
i garana vrata
Industrijske konzolne
klizne kapije
Automatizacija svih vrsta
kliznih kapija
Automatska senzorna vrata
Automatske rampe i stubii
Kontrola pristupa
i parking sistemi
13
info
Meunarodna korporacija za ekonomsku
i tehniku saradnju koja e sa saradnici-
ma realizovati projekat ima godinji obrt
od oko 62 milijardi evra. Kineska korpo-
racija je pored izgradnje naselja u Kavu
zainteresovana i za realizaciju slinog
projekta u Bandiima (u danilovgradskoj
optini).
Skoplje dobija solitere
od 42 sprata
U Skoplju su poeli radovi na izgradnji naj-
veeg stambenog kompleksa Aerodrom u
tom gradu, ukupne vrednosti 300 miliona
evra, a u gradnji uestvuje turska graevinska
i investiciona grupacija Cevahir Holding.
Turska kompanija je saoptila da e u tom
naselju iveti oko 5.000 ljudi, kao i da e
taj projekat takoe obuhvatati izgradnju
oping centra, kada za tri godine konano
bude zavren.
Gradie se etiri solitera, od kojih e svaki
imati 42 sprata i bie visoki po 130 metara.
Turci su prvobitno najavili da e izgradnja
kompleksa trajati est godina, ali su sada na-
veli da planiraju da ga zavre za upola manje
vremena.
Na Cetinju poela izgradnja
univerzitetskog kompleksa
Na Cetinju je krajem jula sveano poloen
kamen temeljac za novi univerzitetski kom-
pleks, ija e izgradnja ukupno kotati 20
miliona evra.
Kamen temeljac poloili su predsednik
Crne Gore Filip Vujanovi, gradonaelnik
Cetinja Aleksandar Bogdanovi, direktor
Direkcije javnih radova arko ivkovi i
rektor Univerziteta Crne Gore Predrag Mi-
ranovi, a na taj nain najavljena je izgradnja
ovog dugooekivanog projekta.
Investitori projekta su Vlada Crne Gore i
Grad Cetinje. Prva faza radova vredna je 2,9
miliona evra.
Ministarka nauke Sanja Vlahovi kazala je
da je za jedan grad velika ast i odgovor-
nost da postane univerzitetski centar, a da e
izgradnjom ovog kompleksa, Cetinje dobiti
taj status.
Novi dom cetinjskih akademija bie na povr-
ini veoj od 25 hiljada kvadratnih metara.
U ovoj viespratnici prostor e dobiti Fakul-
tet likovnih umetnosti, Fakultet dramskih
umetnosti i Muzika akademija. Fakultet
likovnih umetnosti, prema projektu, imae
prizemlje i dva sprata. Muzika akademija
delovae u sklopu objekta koji e, uz prize-
mlje, imati dva sprata, potkrovlje i suteren.
Fakultet dramskih umetnosti, uz prize-
mlje i dva sprata, prostorije za rad imae i
u podrumu zgrade. Uz fakultetska zdanja,
u sklopu kompleksa bie podignuta i zaje-
dnika zgrada, u kojoj e, izmeu ostalog
biti smetena i dvorana, odnosno izlobeni
prostor.
Na raspolaganju studentima i predavaima
tri akademije, bie i objekat sa apartman-
skim smetajem. U sklopu kompleksa, bie
izgraena i pristupna saobraajnica i podze-
mni parking prostor.
Turska gradi jo jedan kanal
na Bosforu
Turska vlada namerava da sagradi novi ka-
nal duine 40 km i irine 150 metara koji e
spajati Crno i Mramorno more. Novi vode-
ni put trebalo bi da rastereti i ubrza promet
u Bosforskom moreuzu.
Bosfor, kojim prolaze svi brodovi koji do-
laze iz Crnog mora, na najuem je mestu
irok samo 700 metara to ga svrstava meu
najopasnije moreuze u svetu, ali to ujedno
i oteava promet nekoliko desetina hiljada
brodova koji tokom godine prou ovim
morskim putem.
Ovim moreuzom preveze se vie od 139 mi-
liona tona nafte, etiri miliona tona tenog
gasa, tri miliona tona hemikalija to, ugro-
ava zdravlje i ivote stanovnika najveega
grada Turske, Istanbula.
Najava gradnje dogaa se uoi turskih par-
lamentarnih izbora, kada aktuelni turski
premijer Redep Tajip Erdogan najavljuje i
gradnju treeg aerodroma u Istanbulu koji
bi trebao da bude najvei u Turskoj.
Osim ta dva projekta, najavljene su nove
luke u blizini kanala. Erdogan nije, ipak,
precizirao trasu projekta, niti koliko e pro-
jekat kotati.
www.aluplast.eu
ili 011 30 70 328
energeto

Vrhunski prozor
energeto

8000 | foam inside

U
f
-vrednost od 0,79 W/mK
U
w
-vrednost od 0,60 W/mK
14
info
Trimo, Rockwool i ZAG
odgovaraju na gorua
pitanja
Kada se u graevinarstvu biraju pogreni
proizvodi cena kompromisa obino su
ivoti. Zato je izbor ureaja, sistema, izola-
tivnih i graevinskih materijala u fazi proj-
ektovanja objekta je od sutinske vanosti
za maksimalnu zatitu ljudi i imovine.
Kompanije Trimo i Rockwool, u saradnji sa
akreditovanim telom Slovenije, Zavodom
za gradbenitvo iz Ljubljane, organizuju
meunarodni seminar o protivpoarnoj
bezbednosti zgrada, koji ukljuuje i kom-
parativne testove razliitih tipova sendvi
panela uivo, pod kontrolisanim uslovima.
Predavai e biti ugledni strunjaci: Milan
Hajdukovi, rukovodilac poarne laborato-
rije ZAG instituta, Klaus Buge Garn, po-
tpredsednik kompanije Rockwool, Miroslav
Smolka, rukovodilac u oblasti protivpoarne
bezbednosti kompanije Rockwool, a prisu-
tne e pozdraviti i elnici obeju internacio-
nalnih kompanija Tatjana Fink iz Trima,
kao i Patris Azei iz kompanije Rokvul.
Seminar se odrava u etvrtak, 11. oktobra
2012, u proizvodno-upravnom kompleksu
kompanije Trimo u Trebnju, u Sloveniji,
gde e prisutni na licu mesta moi osim
demonstracije otpornosti na poar da po-
gledaju i proizvode iz iroke Trimo palete.
Kinezi zainteresovani
za Koridor 11
Kineska kompanija China Shandong Inter-
national, koja je izgradila najvei most na sve-
tu dugaak 42 kilometara, saoptila je da je za-
interesovana za gradnju Koridora 11 u Srbiji.
Ova kompanija, poznata kao jedan od gigana-
ta u oblasti izgradnje mostova i autoputova u
Kini i svetu, saoptila je da je u vezi sa izgra-
dnjom autoputa na Koridoru 11 ve organizo-
vala susrete sa predstavnicima Vlade Srbije.
Osim Koridora 11, predstavnici kineske
kompanije zainteresovani su i za druge in-
frastrukturne i strateke projekte u Srbiji i o
tome e, takoe, razgovarati sa predstavni-
cima srpskih vlasti, navodi se u saoptenju.
Koridor 11 bi trebalo da spoji Rumuniju,
Srbiju, Crnu Goru i Italiju trasom Temi-
var-Beograd-Bar-Bari, a jo uvek nije zva-
nian evropski koridor.
Generalni direktor kineske kompanije
China Shandong International Meng Jan
izjavio je da je ta kompanija spremna da po-
nudi najpovoljniju cenu za izgradnju puteva
u Srbiji.
Kada je re o izgradnji puteva u Srbiji i
ponudama mi smo spremni da ponudimo
najpovoljniju cenu. Imamo ponude za kre-
dite i garancije kineskih banaka, a uz sve
to i podrku kineske vlade, rekao je Meng
RTS-u.
On je dodao da ta kompanija ima plan da
izgradi Koridor 11 i da je ve ponudila pro-
jekte srpskoj vladi za gradnju autoputa na
Koridoru 11 od Obrenovca do Uba i od
Lajkovca do Ljiga. U tom poslu bi, kako je
naglasio, saraivali sa domaim kompani-
jama, ime bi se uticalo i na razvoj srpskih
preduzea.
Meng je na pitanje odakle toliko intereso-
vanje kineskih firmi za izgradnju puteva u
Srbiji odgovorio da se srpska privreda razvi-
ja i da su zato kineske firme zainteresovane
da ulau u Srbiju i rade na srpskom tritu.
Jubilarni 50. meunarodni
sajam nametaja, opreme i
unutranje dekoracije
Meunarodni sajam nametaja, opreme i
unutranje dekoracije, zajedno sa Meuna-
rodnom izlobom maina i alata reproma-
terijala za drvnu industriju odrae se pod
kupolama Beogradskog sajma 50. put od 12.
do 18. novembra.
Meunarodni sajam nametaja u Beogradu je
jedan od najveih i najznaajnijih sajmova iz
oblasti proizvodnje nametaja svih vrsta, opre-
me, maina, alata i repromaterijala u ovom delu
Evrope sa dugom tradicijom odravanja.
Sajam nametaja je ve decenijama mesto
okupljanja i promocije svih znaajnih do-
maih proizvoaa, gde mogu predstaviti
svoje proizvode na najbolji nain i zakljuiti
poslovne dogovore, a istovremeno i mesto
upoznavanja sa novim trendovima u dizajnu
i oblikovanju nametaja.
Pored domaih proizvoaa, na Sajmu na-
metaja predstavie se i veliki broj stranih
firmi, preko zastupnika i direktnim ueem
iz preko 20 zemalja. Svoju lidersku poziciju
u ovoj oblasti u regionu dokazuje prisustvo
velikog broja firmi iz okruenja koje na-
stupaju preko privrednih komora susednih
zemalja Rumunije i Bugarske, i uz ve tradi-
cionalne nacionalne izlobe Hrvatske, Slo-
venije i Turske.
Veoma znaajan podatak je da e i ove godine
biti angaovan kompletan izlobeni prostor
predvien za izlaganje u halama i na galeri-
jama, i pored uticaja ekonomske krize koja je
znatno uticala i pogorala situaciju u oblasti
drvne industrije i proizvodnje nametaja.
Vano je istai da Sajam nametaja svake go-
dine posete brojni strani poslovni ljudi, zain-
teresovani za odreene dogovore sa domaim
kompanijama te oekujemo poslovnu aktiv-
nost koja e zadovoljiti ambicije svih uesnika.
Kako je nametaj, dekoracija i ureenje ente-
rijera uvek interesantan i irokoj publici, Be-
ogradski sajam se trudi da odravanjem cene
Feroplast je privatno preduzee formirano 1983. godine ija je osnovna delatnost proizvodnja procesne
opreme za transport uida. Osnovu naeg proizvodnog programa ine leptir ventili svih nazivnih prenika,
namenjeni za razliite uslove i medije koji kroz njih protiu, sa razliitim vrstama pogona.
Takoe proizvodimo usisne korpe, nepovratne klapne, cevne kompenzatore, univerzalne kao i
vanstandarne i standardne fazonske komade. Feroplast danas poseduje TUV sertikat za kvalitet
proizvodnog procesa i kvalitet zavarivanja, to nas svrstava u moderno preduzee koje kontinuirano
odgovara na rastue zahteve trzita.
Trideset godina uz vas
Proizvodnja i promet procesne opreme
Avalska 120, 11224 Beograd-Vrin
tel: 011 8054 353 fax: 011 8054 -285
e-mail: ofce@feroplast.com
feroplast@gronet.rs
www.feroplast.com
15
info
ulaznica na niskom nivou omogui velikom
broju ljudi da ga posete i da opreme svoje do-
move uz savete strunjaka i znaajne popuste.
Deonica Koridora 11
najskuplja na svetu?
Autoput Ljig-Preljina, duine 40,36 ki-
lometara, kotae Srbiju 308 miliona evra,
iako je realna cena 70 miliona evra manja.
Kako Press saznaje, to je posledica injeni-
ce da je izgradnja autoputa, koja se finansira
iz azerbejdanskog kredita, ugovorena bez
prethodno spremljene projektne dokumen-
tacije i tendera.
Na to je nedavno upozorio ministar graevine
i urbanizma Velimir Ili, a sa njim se slau i
domai putari. Svi oni pitaju se zato je biva
vlada sklopila tako nepovoljan aranman.
Ministar graevine Velimir Ili tvrdi da put
Ljig-Preljina treba da kota oko est umesto
7,7 miliona evra po kilometru. Plus, poto
se put gradi iz kredita Azerbejdana, bio je
uslovljen time da posao radi njihova firma, a
Srbija e narednih 15 godina morati toj dr-
avi da vraa pozajmljenih 308 miliona evra
s kamatom od etiri odsto.
Cena je znatno vea u odnosu na cene koje
dobijamo za druge deonice po Srbiji. Na
primer, jedna kineska kompanija ponudila
je da gradi slinu deonicu, od Obrenovca
prema Ljigu, za est miliona evra po kilo-
metru. Napraviemo analizu cena na ovom
putu, ali mislim da je umesto 7,7 miliona
evra realna cena upravo est miliona evra po
kilometru, kae ministar Ili.
Pre potpisivanja ugovora nije postojala ni-
kakva projektna dokumentacija, pa se nije
znalo ni koji e materijali i maine biti po-
trebni. Moe se uti i da Az vir tek ovih
dana skuplja projekte za gradnju puta. Ili
kae da ne zna zbog ega je ugovor potpisan
na taj nain i bez planova, ali da e morati
da se nae jeftinije reenje.
Uradiemo neko pretprojektovanje deoni-
ca kako bi cena bila nia za oko 60 miliona
evra. Naalost, taj kredit je potpisan i svi
ugovori e morati da budu izvreni, obja-
snio je on.
Sekretar za graevinu Privredne komore
Srbije Goran Rodi izjavio je za list da je
sumnjivo to to je ceo posao dogovoren bez
projektne dokumentacije.
Kada se ugovaraju takve deonice, glavni
projekat, predmer i predraun moraju biti
kompletno gotovi. Prema iskustvu, cena ne
sme da odstupa vie od 10 odsto od tog pre-
drauna. Ugovaranje uture jako je skupo,
a sigurno je da 7,7 miliona evra nije realna,
ve previsoka cena. To je sve mogla da izve-
de i naa operativa, tako da ostaje nejasno
zbog ega smo uli u tu priu, kae Rodi.
Sa Azerbejdancima je dogovoreno i da 49
odsto radova obave domae firme. Direktor
Puteva Uice Milan Bojovi, meutim,
tvrdi da je Az vir naim Koridorima Sr-
bije trebalo da predloi spisak domaih
graevinaca, ali da to jo nije zavreno.
Zbog toga Az vir jo nije dobio avans od
nekih 38 miliona evra, jer pre toga mora da
potpie ugovore sa domaim firmama. A
znam da oni od naih izvoaa trae da rade
po cenama 30 odsto niim od realnih, to
je neprihvatljivo za velike firme koje plaaju
sve obaveze prema dravi. Ako neto vredi
milion evra, oni od domaih firmi trae da
rade za 700.000. Ja nisam hteo da sputam
cenu vie od 20 odsto, zbog toga i ne radimo
na toj deonici, objasnio je Bojovi.
systemair
Optimalni kvalitet vazduha za ventilaciju
UUU ind i d indu i sstrijskim t ij ki trijskim oobbbjektima j kti jektima ii kih visokih kih ttavanic i a,,, uobiajen uobiajen bi j uobiajen pppprrroblem oblem bl oblem je je jje kka kk kkko usmeriti topaoo vaazduh ssa
ttaavanice u nie delove pprost j orije i do nivoa ppoda. Pr em obllem se se dod dodaatno ttno kkompli oomplikkuje uje uukkoli likko se vaz-
duh koristi i kao izvor toplote. U zdravstvenimustanovama zahteva se najbolji kvalitet unutranjeg
vazduha, a kvalitet vazduha je takoe od velikog znaaja i za rezidencijalne objekte.
Da bi se postiglo savreno reenje, potrebno je obratiti panju na detalje: posebno razmatrati osobe-
nosti okruenja i fokusirati se na svaki aspekt koji utie na kvalitet vazduha i energetsku ekasnost.
Systemair Vamprua najiri spektar proizvoda za ventilaciju i dobro reenje za klimatizaciju bilo kojeg
prostora. Pouzdanost, jednostavnost, iskustvo i poverenje sve ovo je dostupno u jednom paketu.
Systemair proizvodi su proverenog kvaliteta, laboratorijski testirani i sertikovani u skladu sa evrop-
skim standardima. Ekonomini, visoko-kvalitetni i funkcionalni, predstavljaju vrhunac tehnolokog
dizajna. Postavljeni na pravi nain daju energetski ekasnu instalaciju.
Za energetski ekasne i pouzdane proizvode, uvek se obratite kompaniji Systemair.
Systemair d. r o.o.
Bulevar Zorana inia 87, III/8
11070 Beograd, Srbija
tel: +381 11 6304-988
fax: +381 11 6304-998
email: info@systemair.rs
www. wwsystemair. rr com
16
info
On kae da Azerbejdanci zbog toga za po-
dizvoae uzimaju uglavnom manje grae-
vinske firme iz Srbije, koje su spremne da
prihvate sve uslove samo da dobiju posao.
Ja neu tako da radim jer je to bezobrazluk.
Az vir nije dobio taj posao na tenderu ve di-
rektno, i umesto da imaju zaradu od 10 odsto,
oni trae 30 odsto. A kredit emo svi mi morati
da otplaujemo Azerbejdanu, kae Bojovi.
Ili: Spas za graevinarstvo
formiranje razvojne banke
Za graevinarstvo je spas formiranje razvoj-
ne banke, a to bi mogla da bude Potanska
tedionica, koja je u sastavu drave i koju bi
trebalo preimenovati i dati joj odgovarajue
nadlenosti izjavio je ministar graevine
i urbanizma Velimir Ili. On je obeao da
e drava podii na noge tu granu privrede
vanu za ekonomski razvoj zemlje.
Ili je dodao da Srbija ima dosta ponuda iz
inostranstva i da bismo mogli da realizuje-
mo projekte vredne milijardu evra, kao i da
e drava pomoi graevinarima da dobiju
reference za velike poslove.
Jedini put je stvaranje srpske nacionalne
banke, koja bi drala sve dravne depozite
kod sebe, a ne da ih dre neke strane banke
i zelenae privredu, istakao je Ili.
Katastarska legalizacija,
cena po kui 100 evra
Svi nelegalno sagraeni objekti u Srbiji bie
katastarski uknjieni i na taj nain e stei sta-
tus legalnih objekata, a prosena cena uknjie-
nja za kuu iznosie oko 100 evra, najavio je
ministar graevine i urbanizma Velimir Ili.
To e omoguiti izmene i dopune Zakona
o premeru i katastru, planiranju i izgradnji
koje bi trebalo ovih dana da se nau u skup-
tinskoj proceduri, a treba da budu usvojene
do kraja godine.
Ili je rekao da u Srbiji ima oko 700.000 ne-
legalnih objekata za koje su podneti zahtevi
za legalizaciju i jo oko 500.000 objekata iji
vlasnici to ne ele da uine.
On je kazao da katastarska legalizacija podra-
zumeva da e za prosenih 100 evra moi da se
legalizuje objekat jer e uknjibom u katastar
ti objekti imati pravni status kao i oni koji su
ranije legalizovani po redovnoj proceduri.
Ministar je rekao da e biti dovoljno samo da
se ponese skica objekta i priloi dokaz o vlasni-
tvu nad zemljitem na imovinu kao i dokaz da
tu stanuje onaj ko eli da uknjii objekat.
Ili je objasnio da ima puno nereenih imovin-
sko pravnih problema zbog vlasnitva nad ze-
mljitem, jer na primer neki naslednici uopte
ne ele da se bave sudskim sporovima.
Zbog toga e, prema reima ministra, svi
oni koji ive u nekom objektu u duem vre-
menskom periodu postati i vlasnici zemlji-
ta ukoliko niko ne bude pokrenuo sudski
spor prilikom uknjienja.
Ili je kazao da e biti predvien albeni postu-
pak koji e najverovatnije biti 60 ili 90 dana i
ukoliko se niko ne bude alio, vlasnik objekta e
postati i posednik zemljita gde se nalazi objekat.
Ministar je istakao da je takva vrsta legali-
zacije trenutno najbolje i jedino mogue re-
enje da se okona legalizacija koja je veliki
problem u prethodnih 20 godina.
On je kazao da bi bilo besmisleno sad traiti
graevinske dozvole i fiktivne projekte, kao
i prikljuke za vodu i struju, kada to sve ve
postoji godinama za neke objekte.
AGS TRADE je generalni zastupnik i distributer:
1. DOW Water & Process Solutions, najveeg svetskog proizvoaa
u tehnologiji pripreme i prerade vode i drugih tenosti:
- jonoizmenjivakih smola - DOWEX
TM
i AMBER
TM

- membrana za RO FILMTEC
TM
- membrana za UF - Ultrafiltraciju
- membrana za EDI - Elektrodejonizaciju
2. NITTO DENKO, vodee kompanije
za prizvodnju razliitih lepljivih folija i traka.
- SPV filmovi za povrinsku zatitu
- duplo lepljive trake
- Nitoflon trake
- EPT Sealer
- PVC trake
- samoskupljajue trake... itd.
AGS INENJERING
moe da Vam ponudi kompletno reenje za sve vrste tretmana vode po principu klju u ruke,
na bazi filtracionih medija, ultrafiltracije, reverzne osmoze i jonoizmenjivakih smola.
Bulevar Mihajla Pupina 10 D/III, 11070 Novi Beograd | tel: 011 3113 202 | e-mail: office@ags.rs | www.ags.rs
17
info
Svi koji budu hteli da grade nove objekte
morae, prema reima Ilia, to da uine po
vaeoj proceduri i trae kao i do sada do-
zvole koje e biti pojednostavljene.
Drava e imati veliku korist od poreza na
imovinu kada svi objekti budu uknjieni u
Srbiji, zakljuio je Ili.
Mrkonji: Zavretak Koridora
10 kroz Srbiju 2014. godine
Ministar saobraaja Milutin Mrkonji izja-
vio je da e za dve godine biti zavren kom-
pletan Koridor 10 kroz Srbiju.
Mrkonji je rekao da je na Koridoru 10 do
sada je zavreno oko 200 kilometara auto-
puta, dok je u izgradnji preostalih 130 km,
uz podseanje da su za izgradnju te saob-
raajnice ve obezbeena sredstva u iznosu
od oko 1,2 milijardi evra.
Ministar je rekao da je zadovoljan to je ko-
ordinatorka Svetske banke nedavno pozitiv-
no ocenila napredak radova, ne samo na de-
onici Koridora 10 oko Dimitrovgrada, nego
i na jo dve deonice - izmeu Grabovnice i
Grdelice i Vladinog Hana i Neredovaca.
Te dve deonice se rade iz sredstava Svetske
banke i radovi idu prema dinamici koja je zacr-
tana. Nas obino vie hvale ljudi van zemlje koji
znaju ta je posao nego mi sami sebe u zemlji,
kazao je Mrkonji i dodao da e radovi sigurno
biti nastavljeni tim tempom, kao i da je ubeen
da e rokovi biti ispunjeni.
On je istakao i da svi poslovi koji su ugovo-
reni sada mogu biti praeni do tanina.
Do sada to esto nismo mogli, jer smo imali
nekoliko deonica koje nisu bile pripremlje-
ne za realizaciju. Sada je sve isto i gotovo
i oekujemo da emo za dve godine zavriti
ceo Koridor 10, istakao je Mrkonji.
Mrkonji je preneo da je sa zvaninicom
Svetske banke Dejn Armitid dogovoren
kredit od 100 miliona evra za poveanje
ukupnih sredstava kojim e se odravati
magistralni i regionalni putevi, odnosno na
poboljanju kvaliteta odravanja.
Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska
banka za obnovu i razvoj (EBRD) takoe su
odobrile po 100 miliona evra zajmova za bolji
kvalitet odravanja puteva u Srbiji, tako da je
ukupno obezbeeno oko 300 miliona evra u
naredne etiri godine, naveo je Mrkonji.
On je kazao da se ve sada priprema do-
kumentacija o rehabilitaciji putne mree u
Srbiji, kako bi od jeseni poela realizacija
kredita u iznosu od 13 miliona dolara.
Mrkonji je izjavio kako misli da nova vlada
ima sve preduslove da bude jo bolja od pre-
thodne, ukazujui istovremeno da kabinet
ministara koji predvodi premijer Ivica Da-
i ima ansu da tokom naredne etiri godi-
ne u potpunosti okona gradnju dva kljuna
putna pravca - Koridor 10 i Koridor 11.
Od 1. oktobra za sve objekte
obavezni energetski pasoi
U Srbiji je od 1. oktobra poelo izdavanje
energetskih pasoa, koji e biti obavezni
za sve nove i stare objekte.
Novi objekti e, u skladu sa propisima u Evrop-
skoj uniji (EU), morati da imaju taj dokument
da bi dobili upotrebnu dozvolu, a stari ukoliko
se prodaju, izdaju ili rekonstruiu.
Proizvoai graevinskog materijala poz-
dravljaju primenu novog Pravilnika, jer se
nadaju veoj prodaji svojih proizvoda, ine-
njeri se obuavaju za sticanje licence za izra-
du elaborata energetske efikasnosti zgrada,
a graevinski radnici se nadaju novim po-
slovima na adaptacijama postojeih objeka-
ta. Samo vlasnici stanova i budui kupci ne-
kretnina strahuju da li e i koliko energetski
pasoi poskupeti stambene kvadrate.
Iako stari objekti nisu obuhvaeni ovim
propisom, i graani koji poprave izolaciju u
svojim zgradama moi e da dobiju energet-
ski paso. Drava je u tom smislu ve ponu-
dila subvencionisane kredite za poboljanje
energetske efikasnosti, pa su mnogi graani
krenuli da zamene prozore i ulazna vrata.
Predsednik Inenjerske komore Srbije Dra-
gosav umarac kae da je do sada licence za
izradu elaborata energetske efikasnosti do-
bilo oko 300 inenjera koji su bili na obuci
i poloili struni ispit. Meutim, potrebno
je obuiti i zaposliti oko 2.000 licenciranih
inenjera, kako bi svi objekti u zemlji mogli
da budu kategorisani. Istog dana kada stu-
pa na snagu novi pravilnik o energetskim
pasoima, bie izdavane i dozvole za firme
koje su zaduene za izdavanje energetskih
pasoa. One e morati da imaju najmanje
dva inenjera bilo koje struke s licencom za
energetski paso.
umarac ocenjuje da e uvoenje energet-
skih pasoa poskupeti izgradnju za oko pet
odsto, ali povraaj uloenih sredstava moe
da se oekuje ve za pet do est godina.
Meutim, korist je viestruka. Zgrada ili
stan e imati legitimaciju o potronji ener-
gije na godinjem nivou, a ona nee smeti da
bude vea od 65 kilovat-sati po kvadratnom
metru, to je na nivou evropskog proseka.
U naoj zemlji ima oko tri miliona raznih
obejkata ija je prosena potronja od 150
do 200 kilovat-sati po kvadratnom metru
na godinjem nivou, dok u EU iznosi iz-
meu 50 i 70 kilovat-sati. To znai da cenu
stana vie nee odreivati prvenstveno loka-
cija, ve i energetska efikasnost.
Kamena ograda
Kapije
Ukrasn ograd 3D ograda
FLOR
Tel: +381 11 800 14 07
Fax: +381 11 800 16 73
o ce@legi.rs
11194 Ruanj - Beograd
Novo Naselje 10
www.legi.rs
LEGI je brend koji prati inovacije. Zahvaljujui
visokom stepenu zatite od korozije, LEGI proiz-
vodi imaju 20 godina garancije protiv korozije
(svi elementi su prema DIN EN ISO 1461 normi toplo
LEGI proizvodi imaju glatke povrine, bez iljaka
i nepotrebnih materijala, a jednostavan dizajn
omoguava brzu i laku montau. Samim tim, svi
proizvodi iz LEGI asortimana spremni su da odgovo-
re na mnogobrojne zahteve kako privatnih lica, tako i
projektanata i arhitekata.
Sa svojom viestrukom namenom, LEGI ograde nalaze pri-
menu u ograivanju privatnih, industrijskih, komunalnih i
sportskih terena, kao i zelenih povrina.
18
info
I Beograd ukljuen u
evropski projekat
Smartspaces
Projekat Smartspaces predstavlja izradu
softverskih alata koji e omoguiti utedu
od 15 do 20 odsto energije u javnim zgra-
dama, i imati veliki znaaj za grad Beograd,
istakao je gradski arhitekta Dejan Vasovi
na otvaranju sastanka svih partnera koji
uestvuju na tom evropskom projektu po-
etkom septembra.
Nain na koji se ponaamo u zgradama
moe dvostruko da povea ili smanji utroak
energije, a softverski alati koji se razvijaju u
okviru ovog programa upravo treba da nam
pomognu da pribavimo to vie podataka o
tome gde nepotrebno gubimo energiju. Ovi
programski alati bie ispitani u zgradama
Gradske uprave u 27. marta i Kraljice Mari-
je, a sva saznanja koja dobijemo iskoristie-
mo za razvoj softvera za druge privredne
subjekte, kao i za same graane, rekao je
Vasovi.
Prema njegovim reima, injenica da u pro-
jektu uestvuju naunoistraivaki timovi iz
Velike Britanije, Francuske, Italije, panije,
Nemake, Turske i Srbije pokazuje da su
nai naunici u rangu vodeih naunika sve-
ta, te je izvesno da e i u oblasti energetske
efikasnosti kod nas biti postignuti znaajni
rezultati. Vasovi je dodao da, kada se pro-
meni svest ljudi koji borave u tim zgrada-
ma, treba pristupiti rekonstrukciji samih
objekata, a na kraju se primenjuju obnovljivi
izvori energije.
Rukovodilac beogradskog projekta ore
Lazi najavio je skoro testiranje prvog pro-
totipa softvera i upoznavanje korisnika sa
rezultatima testiranja, kako bi se poveala
njihova svest o tome kako troe energiju i
kako bi mogli na to da utiu.
Radmilo Savi iz JKP Beogradske elektra-
ne istakao je da ovo preduzee podrava
svaki projekat koji dovodi do utede ener-
gije, pa su u stambenoj zgradi u Maljenskoj
3 na Karaburmi, u okviru pilot-projekta, ve
ugraeni termostatski ventili sa kojih e se
tokom naredne grejne sezone dnevno oita-
vati podaci o potronji energije, kako bi kori-
snici bili edukovani i upoznati sa svim onim
to je aktuelno u oblasti utede energije.
Grad Beograd na projektu radi sa Main-
skim fakultetom, JKP Beogradske elektra-
ne i kompanijom Belit. Projekat zapoet
u januaru trajae do kraja 2014. godine, na
11 pilot lokacija u 11 gradova osam zemalja,
a realizovae ga 26 institucija i preduzea.
elnici drava i vlada Evropske unije po-
stavili su seriju zahtevnih klimatskih i ener-
getskih ciljeva, koji treba da se postignu do
2020. godine. Tu spadaju smanjenje emisije
gasova koji izazivaju efekat staklene bate,
dobijanje energije iz obnovljivih izvora i po-
boljanje energetske efikasnosti, dok zgrade
predstavljaju ogroman, uglavnom neiskori-
en potencijal za tednju energije.
Ili: Nastaviemo izgradnju
stanova
Ministar graevine i urbanizma Velimir Ili
izjavio je da e drava nastaviti izgradnju
stanova u naseljima Stepa Stepanovi i dr
Ivana Ribara, jer su te obaveze preuzete od
prethodne vlade.
Ne mogu se prekinuti radovi, posao mora
da se zavri, rekao je Ili i dodao da su ugo-
vori sklopljeni, obaveze preuzete od pretho-
dne vlade i da sve mora da se zavri, stavi u
funkciju i da na korienje graanima koji
su poeli da kupuju te stanove.
Moramo poboljati kreditne linije i mora-
mo vie panje posvetiti socijalnom stano-
vanju, istakao je Ili.
Kinezi bi da grade
i Prokop
Kraj gradnje eleznikog vora Prokop
graani iekuju decenijama. Ovo uveno
gradilite, meutim, doekalo je jo jednu
vladu, a njena je namera da u svom mandatu
radove privede kraju. Taman kada se pomi-
slilo da bi, u okviru projekata ruske mili-
jarde i Prokop mogao da bude zavren,
iz Moskve je stigla vest da je ovaj projekat
izostao sa liste onih koji e biti finansirani iz
ruskog kredita.
Radna grupa u kojoj su predstavnici Mini-
starstva saobraaja, Ministarstva graevine
i urbanizma i Grada Beograda, e prouiti
i predstaviti sve dosadanje idejne projekte.
Narednih dana e odluiti ta je u njima i
dalje primenjivo i ta e nai mesto i u no-
vom reenju.
Saobraajni institut CIP do sada je uradio
pet idejnih reenja za Prokop. Morae,
meutim, da se radi i esto koje e biti prila-
goeno sadanjim uslovima, pa i evropskim
standardima.
To e biti uraeno u najkraem roku, kau
u Ministarstvu saobraaja.
Beograd eli da iseli Glavnu elezniku
stanicu iz centra Beograda i oslobodi ogro-
man prostor na Savskom amfiteatru. Zavr-
etak Prokopa je jedan od preduslova te se-
lidbe. On e biti elezniko vorite, stanica
metroa i javnog gradskog prevoza. Beograd
sa svoje strane treba da uredi saobraajnu
infrastrukturu i prilazne saobraajnice.
eleznicama Srbije najvanije je da se za-
vri eleznika infrastruktura ispod sadanje
ploe. U ovoj stanici ukrtaju se pruge Kori-
dora 10 iz pravaca Subotice, ida i Nia, pru-
ga Beograd - Bar i pruga Beograd - Vrac.
Ono to investitore najvie zanima jeste
prostor nad ploom. Re je o ak 70.000
kvadrata budueg komercijalnog prostora.
A zainteresovanih ulagaa, kau u Mini-
starstvu, ima.
Lider u racionalizaciji trokova elektri ne energije
www.avalon.rs
19
info
Zainteresovani su pre svega Kinezi, panci i
Italijani, dodaju u Ministarstvu saobraaja.
Kinezi su dali ponudu i za Koridor 11 od
2,5 milijardi evra. Za itav ovaj region oni
su opredelili ak deset milijardi evra. Znai
da bi tu moglo da bude novca i za Prokop.
Kinezi pristaju na svaki model koji nama
odgovara.
A kakav e model zaista biti tek e se od-
luiti. U opticaju su koncesija, javno-priva-
tno partnerstvo, pa i kredit pod povoljnim
uslovima.
Bez rokova
O rokovima, meutim, niti u jednom mi-
nistarstvu vie ne bi da govore. Preko Pro-
kopa je valjda izlepljeno najvie datu-
ma dospea. Kraj gradnje mu se, makar u
obeanjima, nazirao jo devedesetih godina
prolog veka. Slina oekivanja imali smo i
posle 2000. godine. A uvek je nedostajalo
para.
Most Zemun-Bora do kraja
2014. godine
Most Zemun-Bora, kojim e biti zaokru-
ena saobraajna obilaznica oko Beograda,
bie zavren do kraja 2014. godine, najavio
je poetkom septembra gradonaelnik Dra-
gan ilas.
ilas, koji je radove na mostu obiao sa mi-
nistrom saobraaja Milutinom Mrkonjiem
i predsednikom skuptine grada Aleksan-
drom Antiem, konstatovao je da se rado-
vi odvijaju u skladu sa rokovima i da je taj
projekat dobar primer kako grad i republika
mogu da efikasno sarauju.
Gradonaelnik je objasnio da e most omo-
guiti potpunu obilaznicu oko Beograda i
napomenuo da most i 27 kilometara pri-
stupnih saobraajnica predstavljaju veliki
razvojni potencijal Beograda.
Ovde emo razvijati privredne zone na
zemljitu PKB-a, ovo je najvei potencijal
za razvoj Beograda, rekao je ilas, i do-
dao da je do sada Dunav gotovo premo-
en, da je izraeno pet kilometara pri-
stupnih saobraajnica ka Zrenjaninskom
putu i da je zavreno 16 od 30 stubnih
mesta.
Ministar Mrkonji je estitao rukovodstvu
grada i graditeljima na dosadanjim rado-
vima, navodei da projekat mosta Zemun-
Bora jeste veliki uspeh ilasa i Antia.
Mrkonji je dodao da Vlada Srbije ima puno
poverenje u gradsko rukovodstvo i najavio
da e ispuniti sve svoje obaveze koje se tiu
mosta i drugih projekata koji se realizuju sa
gradom.
On je dodao da su se Kinezi, koji izvode ra-
dove, pokazali na ovom projektu, i najavio
da e ministar prosvete arko Obradovi
danas u Pekingu Kini ponuditi nove projek-
te, pre svege one koji se tiu infrastrukture.
Most preko Dunava bie dugaak 1.482
metra, a kineski izvoa treba da izgradi i
mostove duine 550 metara preko elezni-
ke pruge Beograd-Panevo i 120 metara
preko kanala Sebe.
Do sada je zavrena izrada 303 ipa, preo-
stalo je da se izgradi jo 33 na zemunskoj
strani, izgraeno je 19 naglavnih greda za
19 od 30 stubnih mesta, kao i leine grede
na 12 stubnih mesta.
Na gradilitu je trenutno angaovano neto
vie od 400 radnika, uglavnom iz kineskih
kompanija
SPECIJALNI RADOVI U GRAEVINARSTVU
sanacija karbonskim trakama, visinski radovi...
ELINE KONSTRUKCIJE
projektovanje, izrada i montaa
RAD SA MAINAMA VISOKOG PRITISKA
Vinjika 84, 11000 Beograd; Te TT l. + 381 11 411 20 10;
Tel/fax + 381 11 208 61 27 TT
z
a

s
p
a
s

g
r
a

e
v
i
n
a
www.glece glecerr.rs rs
20 www.build.rs
urbanizam
Predstavljeni su planovi anglomeracije
Moskve nakon odranog meunarodnog
takmienja u kome je pobedu odneo tim
Capital Cities Planning Group, koji ine
londonski pejzani arhitektonski biro Gile-
spis (Gillespies), londonski urbanistiki biro
Don Tompson (John Thompson&Partners)
i meunarodna inenjerska konsultantska
firma Buro Hapold (Buro Happold). Kremlj
i ostatak istorijskog centra glavnog grada
Rusije stenje pod teretom automobilskog
saobraaja zahvaljujui bumu broja vlasni-
ka automobila koji je usledio nakon kolapsa
komunizma.
Saobraaj u gradu, koji je na upeatljiv nain
opisao Kit Gesen za Njujorker 2010. godine
kao oseaj egzistencijalne pretnje, esto se
zgruava u guve koje je prole godine Prav-
da opisala kao najdue u trajanju na svetu: u
proseku oko 2,5 sati. Plan je hrabar: stvoriti
novi federalni distrikt koji bi pomerio sedite
vlade iz starog centra u novi okrug, udvostru-
avajui veliinu grada na taj nain. Nakon
est meseci meunarodnog arhitektonskog
takmienja, jedinstvena vizija je odabrana.
Pod anonimnim ali opisnim imenom tima
Capital Cities Planning Group, meunaro-
dni tim konsultanata i projektanata osmis-
lio je pobedniki projekat za novi federalni
okrug, koji je, prema slikama projekta koje
su oni izbacili, odluno zelen i pun vodo-
tokova.
Predloeni fiziki oblik gradi se na priro-
dnom sistemu puteva, jezera, uma i livada,
kao osnova za zelenu infrastrukturnu mreu
koja e podrati razvoj grada bez ugljenih
emisija, pie u izjavi koju je grupa objavila.
Urbanistiki plan novog okruga izgleda da
maksimalno koristi raspoloivi prostor, to
se posebno vidi sa etiri nova urbana centra
meovite namene koji su rasporeeni tako
da mogu da diu, sa dosta prostora izmeu
njih. Ovo ukljuuje Savezni grad i Inova-
tivni grad, neto to e biti najblie staroj
Moskvi, Logistiki grad i (relativno veliki)
Nauni grad koji su postavljeni malo dalje.
Sva etiri centra su smetena u postojeim
umama, uz prirodne vodene tokove koji su
zamiljeni kao idilini rajski vrtovi.
Pobedniki predlog, pod nazivom Grad u
umi, po ideji arhitekte Gilespija, bio bi sme-
ten okolo niza jezera. U ovoj oblasti bi moglo
da se nastani 1,7 milion ljudi i obezbedi oko
800.000 radnih mesta, uglavnom u oblasti
obrazovanja, poslovnih sektora i politike.
Don Tomson, direktor kompanije John
Thompson&Partners, izjavio je da pobedni-
ki projekat nudi model za dalju ekspanziju
Moskve kroz stvaranje pravilno servisirane
i tranzitno-orijentisane urbane hijerarhije
smetene u umi i okolo jezera.
Cela ideja se zasniva na tome da se oslobodi
pritisak na transportni sistem u postojeem
centru, i u tom cilju novi terminal brze ele-
znice je planiran za novi Federalni grad, dok
je proirenje metro, tramvajskog i drumskog
sistema takoe planirano.
Ono to je kljuno za uspeh urbanistikog
plana jeste sudbina stare Moskve, koja je
takoe razmatrana pod okriljem takmie-
nja. Objava projektantske grupe govori o
dvostrukoj strategiji za urbanistiki pristup
staroj Moskvi i novoj Moskvi koji povezuje
regeneraciju nedovoljno korienog zemljita
u postojeem gradu, to je donekle nejasno.
Meutim, plan postojeeg centra izgleda da
ukljuuje obnovu starih uskih ulica i una-
preenje bivih sovjetskih stambenih blo-
kova (ako stambeni blokovi mogu da budu
bivi sovjetski). Da li e vie konkretne akci-
je biti neophodne da bi se izbegao sindrom
grada duhova, ostaje da se vidi.
Naravno, nije ni uspeh nove Moskve zagaran-
tovan. Novi gradovi nekada ne ispadnu onako
kako su zamiljeni, i bie interesantno videti
kojom e angarepom na tapu ruske i mosko-
vske vlasti privui preseljenje poslovanja u nove
centre iz starog grada i drugih delova Moskve.
Kao to e biti i interesantno kako e se tvrdnje
o gradu sa nula emisija ugljenika ostvariti.
Pretpostavljamo da je tvrdnja ograniena na
novu Moskvu, dok e stara Moskva nositi teret
i trpeti posledice brojnih gradskih aerodroma.
Spisak lanova projektantske i konsultant-
ske grupe Capital Cities Planning Group:
Urban Design Associates SAD (vodei
projektanti, urbanizam);
Beasley and Associates Kanada (vodei
projektanti, planiranje);
Gillespies kotska (planiranje ivotne
sredine);
John Thompson & Partners Velika Bri-
tanija (urbanistiko planiranje);
Nelson/Nygaard Consulting Associates
SAD (saobraajno planiranje);
Buro Happold Ltd. Velika Britanija (in-
frastrukturno planiranje);
Group Ark Moskva (projektovanje)
Solving Efesco Ujedinjeni Arapski Emi-
rati (ekonomija);
Profesor Stuart Guilliver FRSE Velika
Britanija (ekonomija)
NovaMoskva:
Predstavljeniplanovi
udvostruenjaglavnog
gradaRusije
22 www.build.rs
Mechel je jedna od vodeih ruskih kompani-
ja u oblasti rudarstva i crne metalurgije. Fili-
jale grupacije su locirane u 12 regiona Rusije,
Kazahstana, Sjedinjenih Amerikih Drava,
Rumunije, Bugarske i Litvanije. Vertikalna
integracija grupacije, lina sredstva na svim
etapama proizvodnje, od rude do eline
produkcije, omoguava da se obezbedi njen
odlian kvalitet pri ouvanju konkurentne
cene. U sklop elinog segmenta kompanije
Mechel ulaze est metalurskih kombinata u
Rusiji, pet u Rumuniji i jedan u Litvaniji.
Mechel Service SRB se preteno orijentie
na produkciju kombinata iz Rumunije zbog
njihove teritorijalne blizine i oigledne
prednosti u brzini isporuke.
Mechel Service SRB ima u ponudi:
armature (rebrasta/glatka);
armaturne mree;
kvalitetne i specijalne elike u ipkama;
profle (L, UNP, INP, HEB, HEA, IPE);
toplovaljane limove/trake;
proizvode od ice (ekseri, svetlovuena/
pocinkovana/arena ica itd.);
sajle;
ice za zavarivanje;
elektrode ;
fbra.
Prednosti Mechel Service SRB:
Garancija kvaliteta metalnih proizvoda i
pouzdanost u pediciji koja se obavlja di-
rektno iz preduzea Mechel;
Konstantna i dovoljna koliina robe svog
asortimana metalnih proizvoda na stanju;
Realizacija prodaje na veliko i na malo.
Kompanija Mechel Service SRB osnovana
je 4. septembra 2009. godine i od tada belei
samo uspehe. Povodom obeleavanja trogodi-
njice poslovanja Mechela u Srbiji razgovarali
smo sa direktorom Aleksandrom Kozlovim.
Build: U odnosu na prolu godinu, da li se
promenilo neto po pitanju poslovanja?
Aleksandar Kozlov: Da, promenilo se. Na-
bolje, to je odlina vest. Otvorili smo dva
nova ogranka, jedan u Niu, drugi u Novom
Sadu. U odnosu na prolu godinu broj zapo-
slenjih se poveao za 85%, i do kraja godine
e se poveati za 15%. Takoe, zapoeli smo
prvi investicioni projekat u Novom Sadu
servisni centar za obradu armature, arma-
turne mree, farmerskog pletiva i seenje
razliitih vrsta profila i elika.
Build: Kakvi su planovi za ogranak u Niu?
A.K: Ogranak u Niu e poslovati po istoj
recepturi kao onaj u Novom Sadu. Plan
nam je da otvaramo ogranke po Srbiji koji
e obavljati ulogu distribucije, ali i proizvo-
dnje.
Build: Prema ovome se moe zakljuiti
da se kompanija Mechel Service SRB sve
vie usmerava ka tritu maloprodaje?
A.K: Da, jer ono predstavlja trite kojem
je potrebna kompanija poput nae koja nudi
kvalitetne proizvode, dobru cenu, svu potreb-
nu logistiku, mogunost odloenog plaanja,
transport i stalno dostupnu robu na lageru.
Build: Ekonomska kriza jo uvek ne jenja-
va. Ona se posebno osea u graevinskom
sektoru. Kakva su vaa zapaanja i isku-
stva u ovom pogledu?
A.K: Najbolje bih vam to mogao rei preko
rezultata nae kompanije. Zabeleili smo rast
prodaje, zatim broj klijenata, kojih je u perio-
du od januara 2012. godine za 85% vie nego
u istom periodu prole godine. Takoe, to se
vidi i kroz poveanje profita. U prvoj polovini
ove godine, na dobitak je povean za 122% u
odnosu na isti period prole godine. Za 2010.
godinu, Mechel je bio na 34. poziciji prvih
100 kompanija u Srbiji. Prema mom milje-
nju, mi emo za period 2012. godine ui u
prvih 30 kompanija.
Build: Kakva su vaa oekivanja za sledei
period? Imate li planove za dodatno ire-
nje poslovanja?
A.K: Nai dugoroni planovi su usmereni
ka irenju poslovanja, naravno. Ali, trenutno
poslujemo prema situaciji na terenu. Sis-
temski pristup nae kompanije jeste neto
to je pokazatelj naih stremljenja i nadanja
i sami rezultati dosadanjeg poslovanja nam
govore da je takav pristup ispravan, a naa
nadanja ostvariva
MECHELSERVICESRB
Batajnikidrum23
11186Beograd-Zemun
tel:+381114140000
fax:+381112194702
mechel.serbia@mechel.com
www.mechel.com
TRIGODINE
uspenogposlovanja
intervju
Mechel Service SRB je lijala meunarodnog holdinga Mechel Service
Global, koji uspeno radi u 15 zemalja irom sveta. Mechel Service Global i
njene lijale se specijalizuju na prodaji skladine robe elinih proizvoda na
malo i na veliko. Glavni snabdevai holdinga su lijale grupacije Mechel.
23 www.build.rs
promo
Rieder:Betonskipaneli
zaoblaganjeventilisanihfasada
Kompanija Rieder Group, sa seditem u
Maishofenu, Austrija, je specijalizovana za
proizvodnju betonskih elemenata, projektno
orijentisanih reenja, ekolokih i ekonomski
opravdanih. Njihovi proizvodi prisutni su na
projektima irom sveta. Kompanija Rieder
postoji ve 50 godina i porodini je biznis.
Za to vreme, sa 350 zaposlenih u est pro-
izvodnih pogona, stekli su reputaciju vodeeg
inovatora na podruju betonskih elemenata
armiranih staklenim vlaknima za arhitektu-
ru, zatitu od buke i infrastrukturu. Njiho-
vi proizvodi koriste se u gradnji eleznica i
puteva kao barijere od buke i aerozagaenja,
za izradu urbanog mobilijara i pejzane arhi-
tekture, za potporne zidove kao i za razliita
fasadna reenja, bazirana na betonu.
FibreC: Betonski paneli,
za oblaganje ventilisanih
fasada
Razvijenom tehnologijom fibreC, proizve-
deni su laki i kvalitetni betonski paneli za
oblaganje ventilisanih fasada - otporni na sve
klimatske uslove, aerozagaenje, dugotrajni
i odlino dizajnirani. Sastav fibreC panela
sainjava 90% beton i 10% staklena vlakna
za armiranje, pigmenti i aditivi za beton.
Tako dobijeni paneli jaki su i izuzetno traj-
ni. FibreC izdrava izuzetno veliki pritisak,
sa minimalnom debljinom panela i velikom
povrinom. FibreC obezbeuje apsolutnu si-
gurnost kada je u pitanju ponaanje materija-
la u sluaju poara nezapaljiv je! Poreenja
pokazuju da je proizvodnja fibreC, za razliku
od drugih materijala za oblaganje, usaglae-
na sa ekolokim zahtevima EU. Proizvodnja
fibreC betonskih panela oslobaa 40% manje
gasova sa efektom staklene bate nego pro-
izvodnja fiber cementnih i aluminijumskih
panela. Svojim odlinim eko profilom fibreC
troi 70% manje primarne energije nego pro-
izvodnja HPL laminata.
Paneli fibreC (3.600-2.500 1.200mm), do-
stupni su u 10 razliitih boja i tri povrinske
obrade. Odline tehnike karakteristike i odr-
ivost proizvoda fibreC podstakle su arhitekte
irom sveta. Paneli su projektovani kao oblo-
ga ventilisanih fasada. Vana osobina sistema
ventilisanih fasada je strukturalna razdvojenost
slojeva: termoizolacije i finalne fasadne oblo-
ge. Meuprostor koji je tako stvoren, regulie
temperaturni balans u unutranjosti objek-
ta. Na taj nain korisnici dobijaju viestruku
korist, sa jedne strane kvalitetno arhitekton-
sko reenje, sa druge strane kvalitetan ivotni
prostor unutar objekta, kao ekonomske efekte
zasnovane na utedi energije.
ko Skin: Betonske letve,
za oblaganje ventilisanih
fasada
Kombinujui nove standardne dimenzije sa
ve dokazanim visokim kvalitetom beton-
skih panela fibreC, ko Skin prua potpu-
no nove mogunosti u korienju betona kao
graevinskog materijala. Dizajnerski atrak-
tivne betonske letve lake su za ugradnju a
odlikuju ih fantastine osobine tokom
ivotnog veka nije im potrebno obnavljanje
boje. Betonski paneli, debljine 13mm, di-
menzija 147 1.800mm, dostupni su u 10
standardnih boja. Apsolutno su nezapaljivi,
to Rieder-ov ko Skin ini ne samo si-
gurnom alternativom za oblaganje drvenim
letvama, ve nudi novi nain za unapreenje
i rekonstrukciju fasadnih i enterijerskih zi-
dova velikih i malih objekata na vrlo zgodan
ali atraktivan nain. Rad sa betonom nikada
nije bio laki. ko Skin betonske letve su
vrlo lagane i mogu biti iseene na eljene
dimenzije na gradilitu pred samu ugradnju.
Mogu se fiksirati na podkonstrukciju vidlji-
vom vezom zavrtnjima ili pop nitnama kao
i skriveno sistemom atheziva.
Rieder betonske proizvode ne odlikuje samo
apsolutna vatrootpornost i ekstremna dugo-
trajnost, ve i atraktivan izgled tokom ce-
log ivotnog veka proizvoda, laka manipula-
cija i montaa. Beton predstavljen Rieder
proizvodima, iznova zauzima vodee mesto
u arhitektonskom projektovanju
Ravago Lambda SR obezbeuje edukaciju
i podrku u projektovanju i ugradnji. Za sve
informacije o proizvodima kontaktirajte:
RAVAGOLAMBDASRd.o.o.
CaraDuana207a
11070ZemunBeograd
tel:+381117151257
fax:+381113164949
a.seferovic@ravago.rs
www.ravago.rs
Ravago Lambda SR je multinacionalna kompanija koja posluje
u okviru RAVAGO GROUP. Osnovna aktivnost rme je zastupanje
i distribucija visokokvalitetnih graevinskih materijala najpoznatijih
svetskih proizvoaa. Meu poznatim svetskim brendovima,
sa kojima je Ravago Lambda Sr u partnerskim odnosima, izdvajamo:
RIEDER Austrijska kompanija Rieder specijalizovana u proizvodnji
betonskih elemenata za inovativna arhitektonska reenja.
MainPointKarlin
HausR.Maishofen
CommunitycenterAbfaltersbach
24 www.build.rs
MXZ serija najnoviji
multi-sistem
Multi-sistem je najbolji izbor kada se to-
kom gradnje ili adaptacije izvedu instalacije
pod malterom, a na samom objektu ostaje
vidljiva samo jedna jedinica koja se moe
sakriti od pogleda. Unutar objekta su ra-
sporeene unutranje jedinice koje se mogu
razlikovati po dizajnu i kapacitetu, te se lako
prilagoavaju potrebama svake pojedinane
prostorije tedei energiju.
MXZ serija je visokoefikasna i veoma fle-
ksibilna kad je u pitanju proirenje sistema.
Predstavlja najbolje reenje kada postoji
potreba za klimatizacijom multi-sistemom.
Multi-sistem prua mogunost klimatizo-
vanja do osam prostorija sa samo jednom
spoljanjom jedinicom. MXZ serija nudi 12
razliitih modela spoljnih jedinica kapacite-
ta od 3 do 16 kW. Svaki od njih je kompati-
bilan sa 10 razliitih modela specifinih M,
S i P serija unutranjih jedinica. Mitsubishi
Electric oprema najnovije inverter tehnolo-
gije ostvarila je energetsku klasu A za sve
MXZ jedinice.
Kirigamine Zen - visokostilizovana
generacija
Kirigamine je poznata visoravan u Japanu
koja vai za oazu prijatne klime. Mitsubi-
shi Electric je uzeo ovo ime za svoje kli-
ma ureaje inspirisan eljom da prijatnost
i mir Kirigamine prenese u domove svojih
potroaa.
Najnovija inverter tehnologija postie 20%
veu efikasnost pri operacijama hlaenja i
grejanja. Broj obrtaja kompresora i spoljnog
ventilatora menja se elektronski, prilagoa-
vajui se datim uslovima i uvlaei neophod-
nu koliinu vazduha, te su smanjena tempe-
raturna odstupanja i potronja el. energije.
FD serija ima jedinstven motor koji omo-
guava veliku magnetnu silu ime se postie
visoka efikasnost. Zahvaljujui duim elipsa-
ma ventilatora, smanjen je broj obrtaja mo-
tora to doprinosi smanjenju buke pri radu, a
pri tom se poveava kapacitet vazduha. VAH
model je dizajniran za predele sa niskim
temperaturama. Snaan kompresor omo-
guava poboljanje kapaciteta grejanja.
Nove, impresivne funkcije obezbeuju ma-
ksimalan komfor. Dok klasini klima ureaji
kontroliu unutranju temperaturu na osnovu
temperature koja se meri u viim delovima
prostorije, I-see senzor uzima u obzir tempe-
rature u niim delovima prostorije jer ona uti-
e na subjektivan oseaj toplote. Plasma duo je
dodatak ija je funkcija smanjenje proputanja
estica praine sa mikro na nano veliinu.
Kirigamine Zen, uz odline tehnike ka-
rakteristike, odlikuje i besprekoran dizajn za
koji je osvojio IF product design award 2011.
u kategoriji Buildings - air conditioning and
temperature control technology. Ova nagrada
dokaz je kvaliteta i priznata je irom sveta.
Elegantan dizajn, odline performanse, ni-
zak nivo buke - ovo su osobine koje ine
inverter klima ureaje Kirigamine Zen ide-
alnim za sve stilove enterijera, obezbeujui
maksimalnu utedu u pogledu prostora i
energije. Skladna srebrna konstrukcija unu-
tranjih zidnih jedinica i tanak dizajn, znak
su prefinjenosti i kvaliteta. Zamiljen kao
komad nametaja, klima ureaj Kirigamine
Zen dostupan je u tri boje, izabrane tako da
se prirodno uklope u bilo koje okruenje
KLIMA M
Bul. Despota Stefana 109 A
11060 Beograd
tel: +381 11 32 92 283
tel: +381 11 20 84 650
fax: +381 11 20 84 651
ofce@klima-m.rs
www.klima-m.rs
KLIMA M je ovlaeni uvoznik i
distributer kompanije Mitsubishi
Electric, te u svom prodajnom
programu ima veliki izbor proizvoda i
rezervnih delova ovog renomiranog
japanskog proizvoaa.
U ovom broju magazina Build
predstavljamo dva proizvoda iz
bogate Mitsubishi game koji donose
novine u klimatizaciji prostora
pomou inverter sistema.
MITSUBISHIELECTRIC
NOVIVETARJESTIGAO
promo
Japanski proizvoa Mitsubishi Electric je jedan od najveih proizvoaa opreme za klimatizaciju na
svetu. Klima M, kao ovlaeni uvoznik i diler za teritoriju Srbije, ima veliki izbor Mitsubishi proizvoda i
rezervnih delova. Servis opreme je obezbeen.
- Najsavremeniji sistem hlaenja i grejanja
26 www.build.rs
Sneg i led da,
ali ne u mojoj kui!
Protekla zima je definitvno ukazala na ne-
savrenosti u gradnji, kako u planiranju,
projektovanju i izvoenju, tako u kvalitetu i
komforu ivljenja, a sveukupno ukazuje na
nedovoljnu tehniku obezbeenost objeka-
ta. Zaleeni oluci, smrznute prilazne staze i
rampe, smrznuti vodovi tehnikih instalaci-
ja... Sve su to neprijatnosti koje su trenutno
iza nas. Ali sledea zima je ve pred vratima,
da li e biti blaa? Da li e nam ikakav vid za-
tite od svega navedenog ikada vie trebati?
ATTOS KLIMA nudi vrhunska reenja
putem grejnih kablova, sa pripadajuim
upravljakim sistemima koja obezbeuju
da 365 dana u godini budete sigurni i bez-
bedni od svega gore navedenog!
Jednostavno, polaganjem grejnih kablova na
sve terene i delove objekata, kako tehnike,
tako i pratee, dodavanjem kontrole sistema
putem temperature i vlage, dobijate samosta-
lan i funkcionalan sistem. Neophodno je da sa
vaim projektantom i izvoaem predvidite i
definiete pozicije za reavanje, a oni e pro-
raunati potrebnu snagu, preporuiti tip kabla,
kao i tip automatike (da li je u pitanju mali
sistem, da li zadovoljava reenje tajmera i ter-
mostata, ili je potrebno ugraditi centralu koja
e samostalno upravljati, uz pomo senzora,
kontrolom temperature i vlage).
Time otklanjate brige da li e stan proki-
njavati, da li ete ujutro moi da stignete na
posao, itd. Apsurd je taj, da ovakvi sistemi
rade par dana u godini, i ak u momentu
korienja neznatno uveavaju potronju el.
energije, a sa druge strane, samo u primeru
renoviranja prokislih stanova se sve otplau-
je u jednoj zimskoj sezoni!
Podno grejanje
Ne treba previe pominjati da je grejanje prin-
cipom zraenja najprirodnije. Takoe, podno
grejanje sa najravnomernijom raspodelom i sa
mogunou akumulacije energije, prednjai.
U danima kad je elektrina energija meu
najpovoljnijim energentima, uz laku i jedno-
stavnu montau, a pogotovo sa velikim mo-
gunostima upravljanja, podno grejanje grej-
nim kablovima se logino nametnulo tritu!
Zamislite da, kao kada odmotavate tepih, raz-
motate grejnu mreu, poveete kontrolu, spo-
jite sa napajanjem i grejanje radi! Toliko je
jednostavno! Naravno, ozbiljan posao trai i
ozbiljan pristup, pa utoliko za znaajnije povr-
ine se prethodno treba pripremiti proraunski,
vrstom i nainom kontrole - da li je dovoljno
da svaku prostoriju kontroliemo samostalnim
termostatom, ili elimo i da imamo neka pro-
gramiranja... Ili ak elimo da se uklopimo u
postojeu mernu grupu, pa limitiramo sistem
od npr. 10kW da u datom trenutku nikada ne
prelazi 6kW. Kako? Tako to e npr. 30 sec.
grejati dnevni boravak, a 30 sec. preostali deo
prostora. Nije bitno da li je podloga poda tvrda
ili meka. Najvea prednost u podnom grejanju
grejnim kablovima je neuporedivo bri odziv
i bre zagrevanje prostora, sa istim principom
akumulacije energije u podu, utoliko i mo-
gunost postavljanja dvotemperaturnog siste-
ma glavno grejanje nou uz jeftinu tarifu i
dogrevanje preko dana. Naravno, povezivanje
sa inteligentnim upravljakim sistemima ide
jo dalje, gde se sve navedeno radi i daljinski.
Ideje tradicionalne
metode savremene
ATTOS KLIMA je regionalni partner Ita-
lijanskog proizvoaa LORENZONI, koji
se bavi grejaima i grejnim kablovima od
1956. Direktno i putem partnerske mre-
e Attos Klima nudi tritu iroku paletu
tipova grejnih kablova i mrea, za sve vrste
podloga, kako unutar objekata, tako i za re-
avanje problema izvan objekata.
Lorenzoni proizvodi grejne kablove i mre-
e definisane snage i duine, samoreguliue
grejne kablove (mogu se sei) promenljive
snage u zavisnosti od temperature okruenja
i postignute temperature, kablove EX izvedbe,
kablove UV otporne, definisane duine i snage,
sa termostatom i utikaem (predvieni za ota-
panje oluka i cevovoda za manje objekte).
Najbitnija odlika LORENZONI grejnih
kablova, koja ih izdvaja od konkurencije
je da svi kablovi definisane duine i sna-
ge, spojeve grejane i negrejane zone imaju
u okviru jedinstvenog plata (izolacije), to
umnogome podie bezbednost i sigurnost,
kao i dugovenost proizvoda jer nema doda-
tnih spojeva, zaptivanja i sl. Uz sve navede-
no, obezbeena je i pratea oprema.
Sistemi kontrole i upravljanja kreu od
prostih tremostata i tajmera, preko senzora
temperature i vlage, do centrala koje nude
irok vid programiranja i upravljanja, a sve
sa ciljem podizanja komfora i ekonomino-
sti na najvii nivo!
Svu tehniku koju zastupa, Attos Klima radi
iskljuivo organizovano, sa edukovanim
partnerima. Svi programi su pokriveni kva-
litetnom garancijom i tehnikom dokumen-
tacijom, sa obezbeenim svim potrebnim
komponentama postprodajnog programa.
Garancija na opremu je pet do deset godina,
u zavisnosti od projekta, uslova rada, i dogo-
vora o nainu odravanja sistema
se bavi greja
1956. Direk
e Attos Kl
tipova grejnih
podloga, kako
a ava vanjje proble
Lo Lo ore re e renz nz nnnzon oni pr p
e e def efin inis isan n anee
gr gr gr ggg ej ejne e kablo lovv
sn sn sn snag g a e e u u za zavisn
iiiiiiiii iiiiiiiiiiiii i ppo po ppppppppp st s ig ignu nu ute e ttee
kka kka kaaaaaaaa ka aaaaaaaaaaaa kka aaaa ka abbl bl bbl bbbbbbbbbbbbb ov ov v o ee e UV UV ott
sa a ss tttttttttttttttttteer er er er er eeeeeeeeeeee mmo mo m st stat atom om
ppa pa a ppp nj nj nj nj nj jjeeeeeeeeeeeeee e eee ol ol ol ol ol ol oluk uk uk uk ukaaaaa a iiiii i ccccc
Komfortoplog
domauzizvanrednu
ekonominost
Grupacija ATTOS bavi se proizvodnjom i distribucijom komponenti
za proizvoae kotlova i bojlera (podrka sistemima grejanja,
akumulatori vode svih veliina i namena, itd.). Posebna grana
kompanije jeste ATTOS KLIMA koja ekasno nastupa u segmentu
grejanja i hlaenja objekata (poslovni, industrijski i rezidencijalni).
ATTOSKLIMA
Temerinskiput26a
21000NoviSad
tel:+38121419999
attosklima@attos.rs
www.attos.rs
promo
27 www.build.rs
U okviru irokog proizvodnog asortimana,
pored ventilatora, mogu se nai klima komo-
re, vazdune zavese i grejai/kaloriferi, a to-
kom ove godine, kompanija u svoj program
ukljuuje i maine za hlaenje. Poetkom
2012. kupuje lokalnu firmu za uvoz i prodaju
HVAC opreme DT termo i time obezbeuje
direktnu prisutnost na naem tritu kroz je-
dnu od svojih podrunica Systemair d.o.o.
Rukovodei se jednostavnou i pouzdanou
kao baznim principima, Systemairov poslovni
koncept jeste da razvija, proizvodi i plasira
visoko kvalitetne proizvode za ventilaciju,
i da budu kompanija na koju se klijenti uvek
mogu osloniti, sa akcentom na pouzdanost
isporuke, dostupnost i kvalitet proizvoda.
Od svog osnivanja pa na dalje kompanija po-
sluje sa dobitkom. Prosean neto rast prodaje
na godinjem nivou, u poslednjih 10 godina,
iznosi 15%. Systemair ne preza od ulaganja
u razvoj proizvoda, kao i sopstvenih proizvo-
dnih kapaciteta, poveavajui kvalitet i kupu-
jui nove proizvodne pogone, to je veoma
bitan inilac postignutog uspeha i ime obez-
beuju dugoronu konkurentnost na tritu.
Inovativni proizvodi i reenja
Systemair se fokusira na razvoj inovativnih
i energetski efikasnih proizvoda koje su pro-
sti za odabir, a konstrukciono jednostavni
za montau i odravanje. Systemairov pro-
izvodni program koji se neprekidno razvija,
deli se na dve oblasti: oprema za komfornu
ventilaciju i oprema za bezbednosnu ven-
tilaciju. Prvu grupu sainjavaju ventilatori,
klima komore, elementi za distribuciju vaz-
duha, vazdune zavese i oprema za grejanje
(kaloriferi i infra-crveni grejai). Bezbedno-
sna ventilacija obuhvata opremu za zatitu
od poara (vatrootpornost), kao i garanu i
opremu za ventilaciju tunela.
Ventilatori i pratea oprema
Ventilatori sa prateom opremom su naj-
osnovnija i najobimnija proizvodna grupa
kompanije Systemair. U ovu grupu spadaju
kanalski okrugli i pravougaoni ventilato-
ri, krovni ventilatori, aksijalni ventilatori,
ventilatori specijalnih namena, itd. Za sve
tipove ventilatora Systemair izrauje pra-
teu mehaniku i elektro opremu: flane,
elastine veze, kanalske priguivae, grejae,
hladnjake, nepovratne i regulacione klapne,
fasadne aluzine, regulatore brzine (po-
gledati vebsajt http://www.systemair.com/
About-Systemair/Product-groups).
Elementi za distribuciju vazduha
Ova grupa predstavlja iroku paletu pro-
izvoda za ubacivanje sveeg, prestrujavanje i
odsisavanje korienog vazduha iz objekata:
difuzore, reetke, ventilacione ventile, kao i
opremu za kanalsku regulaciju protoka po-
put IRIS dempera.
Klima komore
Proizvodni program klima komora je sve-
obuhvatan: od malih jedinica za rezidenci-
jalne objekte do velikih ureaja za tretman
vazduha u industrijskim objektima, za ko-
mercijalnu namenu i bolnice.
ileri i toplotne pumpe
Rashladne maine sa vodom i vazduhom
hlaenim kondenzatorima, kapaciteta od
20-1700kW.
Vazdune zavese i kaloriferi
Vazdune zavese i kaloriferi plasiraju se pod
brendom Frico, dok se kanalski grejai i ovla-
ivai vazduha prodaju pod brendom Veab.
Obe kompanije su deo Systemair grupe.
Zatita od poara
Za protivpoarnu zatitu, Systemair je razvio
razliite vrste ventilatora (kanalski okrugli i
pravougaoni, centrifugalni, multibox, krovni
ventilatori), laboratorijski testirane i serti-
fikovane za rad sa vazduhom visokih tem-
peratura (opciono 120C, 300C, 400C ili
600C) u neprekidnom trajanju od 120min.
Garani i tunelski ventilatori
U program specijalne namene spadaju i ven-
tilatori za odimljavanje/ventilaciju garaa,
kao i ventilaciju tunela u drumskom, ele-
znikom i podzemnom (metro) saobraaju.
Za sve informacije vezane za srpsko i cr-
nogorsko trite, molimo vas da se obratite
kancelariji Systemaira u Beogradu
PRAVIPUT
SystemairVrhunska
klimatizacijazanovodoba
SYSTEMAIRd.o.o.
BulevarZoranainia87,III/8
11070Beograd,Srbija
tel/fax:+381116304988
info@systemair.rs
www.systemair.com
Kompanija Systemair je osnovana 1974. godine sa pionirskom idejom
uvoenja i razvoja krunih, centrifugalnih, in-line ventilatora,
proizvoda koji znaajno pojednostavljuje ventilacione sisteme.
Moto kompanije PRAVI PUT proiren je sa proizvodnog koncepta
na celokupnu poslovnu losoju.
FabrikauSkinskatabergu,vedska
Godinji promet od 4 milijarde vedskih kruna
u nansijskoj 2011/2012.
Osnovana 1974. godine od strane predsedni-
ka upravnog odbora Geralda Engstroma.
Prosean neto rast prodaje na godinjem
nivou 15%, u poslednjih 10 godina.
Podrunice u 44 zemlje Evrope, Severne i Ju-
ne Amerike, Bliskog Istoka, Azije i June Afrike.
17 fabrika sa ukupnim skladinim i proizvo-
dnim prostorom veim od 200.000m
2
.
Najvii raspoloivi kreditni rejting (AAA).
Kotirani na Nordijskoj berzi NASDAQ OMX.
Grupu ine oko 60 preduzea sa priblino
3.300 zaposlenih.
2012. otvara kancelariju u Beogradu, Syste-
mair d.o.o.
promo
28 www.build.rs
esto se privatnim investitorima automat-
ski nude unutranja i sobna vrata od drveta.
Ali, oni bi trebalo da razmisle o elinim
vratima za posebne potrebe: ako npr. po-
stoje visoke temperaturne razlike i razlike u
vlanosti vazduha, kako je to obino sluaj
sa prostorijama u kojima se nalaze ve ma-
ine i u hodnicima, drvena vrata mogu brzo
da se iskrive.
elina vrata, kao to su npr. vrata ZK pro-
izvoaa Hrmann nasuprot tome odgovo-
raju najvioj klimatskoj klasi III koju je pro-
pisao RAL-institut. Ova klasa govori, da e
se vrata u ekstremnim hirdotermikim uslo-
vima, samo minimalno iskriviti unutar posta-
vljenih granica. Osim toga ZK-vrata odgo-
varaju drugoj po redu kategoriji optereenja,
kategoriji S, to znai da su visokootporna na
jake udarce i iskrivljenje. Time su otporna na
deije lupanje vratima ili od raznih drugih
nezgoda u deijim sobama.
Pored privatnih domainstava ZK-vrata se
nude i za poslovne prostorije: u npr. vete-
rinarskim ordinacijama se vrata ne samo
otvaraju i zatvaraju esto, ve moraju i dugo
da zadre lep izgled i funkcionalnost nakon
to budu stalno grebana apama kunih lju-
bimaca. Njihov dui vek je od velikog zna-
aja i u vrtiima, kolama i drugim javnim
ustanovama.
Hrmann-ova ZK-vrata su na raspolaga-
nju u vie boja za individualnu upotrebu.
Za kunu atmosferu strunjaci Hrmann-a
su se potrudili da dovedu do savrenstva vra-
ta u drvenim ablonima. Kod Hrmann-a
su u ponudi trenja, bukva i razliite boje
hrasta. ZK-vrata se osim toga mogu dobiti
i sa razliitim garniturama kvaka i ploica,
kao i sa razliitim dimenzijama ostakljenja.
Hrmann-ov program obuhvata i odgo-
varajue eline tokove sa mnogobrojnim
razliitim profilima
Unutranjavrata:
elinasubolja
HrmannSerbiad.o.o.
Udarnihdesetina32
11000Beograd-Surin
tel:+381118440821
mob:+38162760126
info@hormann.rs
www.hormann.rs
Unutranja vrata u mnogim objektima moraju da ispunjavaju visoke zahteve. U poslovnim
prostorijama unutranja vrata se ee otvaraju. U privatnim objektima elina unutranja
vrata su pravi izbor za deje sobe ili pomone prostorije.
PREGLED KLIMATSKIH KLASA
Klimatska kategorija Povrina otvora Povrina zatvaranja
I 23C, 30% RLF 18C, 50% RLF
II 23C, 30% RLF 13C, 65% RLF
III 23C, 30% RLF 3C, 85% RLF
RLF relativna vlanost vazduha
PREGLED KATEGORIJE OPTEREENJA
test Otpornost na N M S E
1 Statiko iskrivljenje, N 200 250 300 350
2 Slabi i jaki udarac
Visina pada u mm 100 200 400 600
Energija u J 30 60 120 180
3 Jak udarac
Visina pada u mm 300 600 1000 1600
Energija u J 1,5 3 5 8
Izvor: RAL-udruenje kvaliteta za unutranja vrata
Elegantnaidugotrajna:ZKelinaunutranjavrataodHrmann-aodgovorajuklasi
otpornostiSidugozadravajusvojizglediprivisokimzahtevima,kaonpr.
uveterinarskojordinaciji.Fotograja:Hormann
promo
30 www.build.rs
Kako smo uspeli da saznamo norveki radija-
tor GLAMOX 3001 nastao je kao plod dugo-
godinjeg razvoja sistema elektrinog grejanja
norveke firme ADAX. Familija GLAMOX
3001 pojavila se na tritu Norveke krajem
1996. godine, a na tritu Srbije poetkom
2000. godine. Kao peta generacija sistema ele-
ktrinog grejanja familija GLAMOX 3001
maksimalno je iskoristila prirodne zakone ter-
modinamike i najnovija dostignua elektroni-
ke. Osnovni princip rada Norvekog radijatora
zasnovan je na principu konvekcije. Cirkulacija
vazduha kroz radijator je potpuno prirodna, bez
ventilatora. Imaju ugraen elektronski termo-
stat koji obezbeuje veoma preciznu regulaciju
temperature sa tanou od 0,1 stepena i re-
gulacijom temperature u 0,3C to je 10 puta
preciznije od standardnog mehanikog ter-
mostata. Veoma osetljiv termostat sa velikom
brzinom reagovanja moe da ostvari utedu i
do 15% u odnosu na grejna tela sa mehnikim
termostatima. Dodatne utede se ostvaruju
sa digitalnim programabilnim termostatima.
ta je programabilni
termostat i zato ga koristiti
Programabilni termostat kod GLAMOX
3001 i ADAX NEO radijatora istovremeno
je i programer i termostat. Funkcija progra-
miranja omoguava da prilagodite nain rada
(radijatora) termostata u skladu sa vaim
ivotnim navikama, dok funkcija temostata
obezbeuje precizno merenje temperature i
ukljuenje ili iskljuenje grejanja kada je tem-
peratura ispod ili iznad zadate temperature.
Stoga, programabilni termostat vam daje
mogunost da izaberete u kom periodu
dana ete grejeti va prostor i koju tempe-
raturu elite da postignete. Moete podesiti
etiri razliite temperature u etiri razliita
perioda dana u nedelji i vikendom.
Dakle, programabilni termostat vam omo-
guava da ne troite energiju za grejanje
kada vam ona nije potrebna.
Norveki radijator
spoj lepog dizajna
i kvalitetnog grejanja
Kada smo ve u mogunosti da biramo lep
televizor, friider, nametaj ili zavesu zato
ne bismo imali i lepo grejno telo. Norve-
ki radijatori GLAMOX i ADAX NEO
su upravo spoj lepog dizajna i kvalitetnog
grejanja.
Pored toga to su norveki radijatori estetski
lepi, oni su izuzetno efikasni. Uopteno go-
vorei energetsku efikasnost sistema moemo
vrlo jednostavno objasniti kao upotrebu manje
koliine energije za grejanje iste radne ili stam-
bene povrine sa potpuno istim komforom.
Bitno je naglasiti da se pod pojmom energet-
ske efikasnosti nikako ne sme podrazumevati
tednja energije jer tednja uvek podrazumeva
odreena odricanja, dok efikasno grejanje ni-
kada ne naruava uslove komfora za boravak
u prostoriji. Poboljana efikasnost upotrebe
energije uvek kao rezultat ima smanjenje po-
tronje energenta za isti kvalitet grejanja to
neminovno donosi i znatne novane utede.
Ono to izdvaja ADAX NEO u odnosu na
sva ostala grejna tela na tritu, pored eks-
travagantnog dizajna i funkcionalnosti jeste
i odabir eljene boje: neutralna bela, stalno
prisutna siva, crna i energina crvena. Trend
u svetu pristie na nae trite. Sve je vie
zahteva za dizajnersko-funkcionalnim pro-
storima. Kod takvih zahteva bitno je da se
ne izgubi kvalitet i namena, a postigne mo-
deran dizajn. Fabrika ADAX i dizajnerska
kua Hareide Designmill su u tome uspeli.
Novi panelni radijator za novo doba je ino-
vativnog izgleda i lako je uklopiv u moderne
i savremene enterijere
Norvek
spoj lep
i kvalitet
Ka Ka Kada da da s smo mo m vvee
te tele levi vizo zor, r ffri ri i
ne bismo imm
k k k ii i ra r di d jato ori
su upr p av av vooo sp sp sp sp
grejanja.
Norvekiradijatori
Optimalnouivanje
utoplinivaegdoma
ROVEXINENJERING
Bul.MihajlaPupina10Z/NP26
11070NoviBeograd
tel:+381113115208
3139557,2136840
mob:+38163698015
prodaja@rovex.co.rs
www.rovex.co.rs
Fleksibilnost sistema, moderan dizajn i uklapanje u svaki prostor omoguuju
opremanje vaeg stambenog ili poslovnog prostora etapno i u skladu sa
dizajnerskim zahtevima. Ekonomija, ekologija i estetika su tri osnovne predno-
sti koje koje vam prua Norveki radijator Glamox 3001, a raznovrsnost boja
Adax Neo omoguuje uklapanje u svaki enterijer!
SEDAM SAVETA ZA MANJU POTRONJU
Nekoliko saveta kako da grejanje Vaeg stana ili kue kota to manje novca bez odricanja
komfora na utrb utede. Potrebno je da znate sledee:
Ne podeavajte termostat na maksimum 1.
Podeavanjem termostata na viu temperaturu ne dobijate viu temeperaturu u prostoru
i ne postiete bre grejanje prostora. Koliko brzo e se vaa soba zagrejati zavisi od kon-
strukcije grejnog sistema, instalirane snage i termikih karakteristika prostora.
Ne podeavajte termostat ni na minumum 2.
Podeavanje termostata na niu temperaturu, takoe nee uticati na brzinu hlaenja
vae sobe.
Uvek programirajte grejanje da prati va reim ivota 3.
Najbolji nain korienja vaeg programabilnog termostata je da podesite najniu tempe-
raturu kod koje se oseate ugodno u svim periodima vremena koja ste podesili i pustite
da termostat radi svoj posao samostalno.
Podesite optimalnu ali ugodnu temperaturu 4.
Pronaite vama odgovarajuu najniu ugodnu temperaturu. Nakon toga podesite va
programabilni termostat da upravo tako radi.
Kako da pronaete vau optimalnu temperaturu 5.
Najbolji nain da odredite ugodnu niu temperaturu je da podesite temperaturu na ter-
mostatu (npr. 18C) i nakon toga podiete temperaturu svaki dan za jedan stepen dok ne
postignete ugodnu temperaturu u prostoru.
Posebno programirajte radne dane i vikend 6.
Poto nisu svi dani isti, posebno programirajte radne dane, a posebno vikend, jer kad
jednom programirate termostat vie ne morate podeavati isti.
Svakom trenutnom promenom poveavate potronju 7.
Svako podeavanje temperature iznad programiranih, dodatno troi elektrinu energiju i
kota vas vie novca. Statistika pokazuje da svaki povean stepen poveava potronju
i do 7 odsto
promo
Bul. Mihajla Pupina 10z/np26, 11070 Novi Beograd
Tel: +381 11 311 52 08 | Fax: +381 11 213 68 40
Mobile: +381 63 698 041
E-mail: prodaja@rovex.co.rs | www.rovex.co.rs
SAVREMENI
SISTEMI GREJANJA
i do 50% utede elektrine energije
i do 50% investicije u odnosu
na centralno grejanje
ADAX NEO novi
norveki radijatori
u 4 boje
Inovativni i moderan dizajn
Lako uklapanje u enterijer
Savremena tehnologija
32 www.build.rs
TEMA broja
Istorijatenzije
Od svog pojavljivanja, tenzilna arhitektura
je bila predmet spektakla. Od prvog veli-
kog debija masovne strukture ovog tipa na
Olimpijskim igrama 1972. godine, do uru-
avanja Metrodoma u Mineapolisu, SAD,
2010. godine, ove zgrade, sa svojom smelom
jednostavnou i neverovatnim konfigura-
cijama, osvojile su javnost i privukli medij-
sku panju na nain koji je malo tipologija
(kako arhitektonskih, tako i konstruktivnih)
uspelo da uradi. Ali, kao to je esto sluaj,
bljetanje kamera je uinilo vrlo malo kako
bi osvetlile priu koja postoji iza ovih kon-
strukcija i njihovo zanimljivo mesto u isto-
riji arhitekture i savremenoj praksi.
Osnovno konstruktivno ponaanje struktu-
re od tekstila je relativno jednostavno. Ona
je kao obrnuta kupola, objanjava inenjer
Gaj Nordenson, osniva i partner u birou
Guy Nordenson and Associates iz Njujorka.
Dok je ljuska kupole od opeke ili betona
podrana pre svega kompresijom, kontinu-
irana povrina konstrukcije zatezne tkanine
ne sadri kompresivne elemente. Umesto
toga, kae Nordenson: To je konstrukcija
koja u potpunosti zavisi od sila u ravni koje
su zatezne verzija balona, tako da je ili dr-
ite zategnuto uz pomo vazduha ili dajui
joj neki oblik sa jarbolima i kablovima.
U svojoj studiji tenzilnih konstrukcija iz 2009.
godine, Majkl Sajdel (Michael Seidel), vii na-
unik na bekom Univerzitetu za tehnologiju,
identifikuje njihovu najistaknutiju funkciju kao
velike, jasne raspone koji mogu biti pokriveni
veoma ekonomino bez unutranje podrke.
Kvalitet tenzilnih konstrukcija slian balo-
nu prevazilazi trajnost membrana od tkani-
na. Strukturu politetrafluoretilena (PTFE),
koji je zbog svoje vrstine i izdrljivosti dugo
predstavljao industrijski standard kao mate-
rijal za gradnju, ine upletene niti PTFE,
ili, sto je ei sluaj, upletene niti fibergasa
koje su emulzijom ili ekstruzijom nanesene
na PTFE.
Kompanija Saint-Gobain Performance Plasti-
cs nudi PTFE proizvode obloene sa fibergla-
som sa debljinom u rasponu od 5 do 10 mi-
limetara i sa zateznom silom od 250 do 400
kilograma po dunom inu (2,54cm). Marsel
Deri (Marcel Dery), globalni menader pro-
daje kompanije Saint-Gobain, kae da bi
bilo obmanjujue porediti PTFE sa drugim
konstruktivnim materijalima kao to je elik
ili drvo. Arhitektonska tkanina je potpuno
drugaiji tip graevinskog materijala zato to
se izduuje i postie punu snagu kada je izdu-
enje pravilno adresirano, kae on.
PTFE, meutim, nije jedini proizvod na tr-
itu sa kojima se moe stvoriti tenzilna ar-
hitektura. ETFE (etilen tetrafluoroetilen)
jeste novi trend u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, i videete mnogo vie projeka-
ta koji ga koriste, kae Miel Rot (Michele
Roth), marketing menader kompanije Bir-
dair iz Njujorka, koja je specijalizovana za
izvoenje prilagoenih tenzilnih struktura.
Kao i PTFE obloene tkanine, ETFE je
polimer koji se moe koristiti u jednom ili
Olimpijski stadion Frai Otoa (Frei Otto) za potrebe Olimpijskih igara 1972. godine
u Minhenu, Nemaka, nagovestio je budunost ispunjenu sa organskim i nepojmivim
formama. Da li su krovne tenzilne konstrukcije odrale svoje obeanje?
Tenzilne strukture predstavljaju opti-
mistini pojam apsolutne, minimalne
strukture.
Gaj Nordenson
OlimpijskistadionuMinhenu
MetrodomuMineapolisu
33 www.build.rs
vie slojeva. Ali ETFE tehniki nije tkanina
jer ne sadri pojedinana tkana vlakna; ve
je folija, kae Deri. Kod vieslojnih ETFE
instalacija, intersticijalne praznine izmeu
slojeva su pneumatski popunjene kako bi
stvorile jastuk. Vazduni dep u arhitekton-
skom ETFE deluje kao izolator. U zavisno-
sti od broja slojeva platna i jastuka, ETFE
moe da postigne R vrednost izmeu 1,4 i
5 to je mnogo vie od R vrednosti 1 koju
jedan sloj PTFE tkanine postie, iako su
dostupni krovni sistemi napravljeni od vi-
eslojnih PTFE koji izmeu tkanina imaju
izolacioni sloj, tipa aerogela.
Sa konstantnim naporima proizvoaa
kao to je Saint-Gobain, noviji i vei broj
proizvoda e biti na tritu uskoro. Godine
2008, kompanije Birdair, Geiger Engineers i
proizvoa Cabot Corp. su predstavili lami-
niranu nano gel tkaninu koja je ujedno tran-
sparentna i visoko izolaciona sa prosenom
R vrednou od 5 do 14 po inu debljine.
Studenti nemakog Univerziteta u tutgar-
tu trenutno istrauju potencijal aktivnih
tekstilnih membrana koje imaju senzore i
mobilne delove za podeavanje membrane
za promenu faktora napona.
tutgartski tim prati u stopu arhitektu Frai
Otoa, rodonaelnika modernih tenzilnih
struktura. Iako je njegov rad sa tkanim
membranama poeo jo 1950-ih, tek je
Olimpijski stadion u Minhenu iz 1972. go-
dine doneo Otou meunarodno priznanje.
Ovaj projekat predstavlja samo potpuniji
izraz, u mnogo veoj razmeri, njegovog pro-
jekta paviljona Zapadne Nemake za Expo
67 u Montrealu.
Arhitekta Frai Oto, koji sada ima 87 godina,
nije doao na ideju tenzilne strukture preko
bilo kog entuzijazma za koloseume ili iz-
lobene hale. Umesto toga, u obrtu koji je
uao u istoriju arhitekture, njegov interes
je podstaknut posmatranjem mehuria od
sapunice visoko efikasnih struktura sa ve-
likim rasponima i minimalnom povrinom i
debljinom ljuske. Druga pria, neto manje
poznatija, govori o njegovim ogranienjima
kao de fakto arhitekte kampa, zbog svog is-
kustva koje je imao kao ratni zarobljenik u
Engleskoj tokom Drugog svetskog rata.
Otoov glavni doprinos je doao tokom
ove dve fenomenalne decenije izmeu
1952. i 1972. godine, kae arhitekta i ine-
njer Verner Sobek (Werner Sobek). Tokom
ovog intervala, Oto nije imao toliku podr-
ku ineenjerstva. To se promenilo nakon
Olimpijade. Godine 1974, Sobek, tada
mladi konstruktivac, doao je pod okrilje
Otoa kada je poeo svoje studije u tutgar-
tu, gde je Oto jednu deceniju vodio studio
koji se bavio tenzilnim strukturama pod
pokroviteljstvom njegovog Instituta za lake
konstrukcije. Zajedno sa stadionom iz 1972,
tutgartska grupa je elela da izrodi niz pro-
jektanata-tehniara, koji su, ba kao i Sobek,
eleli da preciziraju sredstva i matematiku
koja stoji iza tenzilnih struktura od tkani-
na. Jerg laih (Jrg Schlaich), mlai kolega
arhitekte Otoa i prva generacija iz studija
tenzilnih struktura, pratio je razvoj dana-
njih tensilnih objekata od tutgarta pravo
kroz minhenski projekat. Razvoj je iao od
betonskih ljuski preko kablovskih mrea do
membranske konstrukcije, kae on.
Za Sobeka, koji je nasledio i Otoa i laiha
na univerzitetu, hitni posao jeste obrazova-
nje inenjera nakon Otoa koji e biti foku-
sirani ka otkrivanju tehnikih detalja koji
lee u vie intuitivnom pristupu njihovih
prethodnika. To je pitanje kako da se pre-
nese ideja u realnost kako pretvoriti model
mehura od sapunice u konstrukciju raspona
od 300 metara i uraditi to na nain da se
oseate bezbedno dok spavate ispod njega,
kae on. Doprinos inenjera kao to je Horst
Berger, koji je osnovao firmu Geiger Berger
Associates (sada ugaena) sa Dejvidom Gaj-
gerom 1968. godine napravio je projekte
kao to je Meunarodni aerodrom u Den-
veru i bio je na korak od realizacije sna da
tensilna arhitektura bude mejnstrim u pro-
jektovanju. Ipak, ak i Sobek priznaje da rad
sa tekstilnim strukturama namee odreena
HL

prua vie od odvoda

Distribucija:
deltaterm.com | goran.kolakovic@deltaterm.com
hiposistem.rs | office@hiposistem.rs
rehau.com | milan.miladinovic@rehau.rs
purator.rs | office@purator.rs
Predstavnik i tehnika podrka:
Miroslav uri, mob: +381 64 615 91 21
Krovni slivnici
sa grejaima
Fabriki navarena
bitumenska manetna
Integrisan greja
Duplo kuite slivnika
spreava pojavu kondenza
0% REKLAMACIJE
na ugraen slivnik
Za najpouzdaniji spoj
postoje PVC, TPO, EPDM
i bitumenske manetne
Konfiguriite sami slivnik
prema krovnoj konstrukciji
na www.blucina.net
OlimpijskistadionuMinhenu
34 www.build.rs
ogranienja: Zaista se uglavnom koristi...
u sluajevima gde u fizikom aspektu jedne
zgrade termalne i akustine izolacije nisu
relavantne.
injenica da omotai od PTFE tkanine
imaju tako malu izolacionu sposobnost zna-
i da se one najee koriste pri otvorenim
prostorima, gde projektni program zahteva
samo puki krov nad krajnjim korisnicima.
Naplatne rampe i eleznike stanice su e-
sto mesta za skromne instalacije ove vrste.
Mi smo uradili dosta baldahina, kae Dej-
vid Kembel (David Campbell), predsednik
biroa Geiger Engineers iz Njujorka, koji je
osnovao zajedno sa Gajgerom i Polom Go-
senom (Paul Gossen) 1988. godine.
Danas su finansije ograniile ulogu koju
kvalitetne tenzilne tkanine imaju u arhi-
tekturi. To se zaista svodi na ekonomiju
razmere, kae Peter Kata (Peter Katcha),
direktor prodaje za podruje Severne Ame-
rike vajcarskog preduzea SEFAR Archi-
tecture koje proizvodi tkanine. Oblaganje
velike povrine zgrade sa npr. 50.000 metara
kvadratnih njihovom tkaninom od PTFE
vlakana moe kotati milione dolara, ali e
uglavnom kotati mnogo manje po kvadratu
nego kada pokrivate manju povrinu. Dru-
gim reima, trebalo bi dvaput da razmislite
o podizanju tenzilnih struktura.
Ekonomske prednosti kupovine na veliko se
tako pridruuju listi razloga zato su krovovi
od zateznih tkanina prisutni na stadionima.
Izvlaenje najboljeg iz ovih faktora je bio
cilj laihovog biroa, Schlaich Bergermann
and Partner, i biroa Geiger Engineers kada
su skoro zajedno radili na projektu koji je
prvo projektovao biro Geiger Berger 1983.
godine: BC Place, stadion u Vankuveru, Ka-
nada, sa 54.000 sedita. Prvobitna zatezna
tkanina zgrade je sluila svojoj svrsi skoro
30 godina, ali je projektantski tim mislio da
ona nije u potpunosti iskoriavala predno-
sti novih mogunosti koje se pruaju sport-
skim objektima sa poveanoj rastegljivou
savremenih tenzilnih tkanina.
Kako bi napravili centralni deo novog mem-
branskog krova pokretnim, tim se obratio
strunjacima iz kompanije SEFER, gde su
izabrali jedan od najpoznatijih rastegljivih i
prozranih proizvoda ove kompanije. ele-
li su da stadion funckionie u svim vremen-
skim uslovima, kao i da ima pokretan krov
kao bi se stadion otvarao ka nebu iznad,
kae Kata. Kao rezultat toga, kada je po-
novo otvoren prole jeseni, stadion BC Place
pohvalio se sa uvlaeim tenzilnim krovom
od 100 sa 85 metara, to ga ini najveim
na svetu. Jednostavnim povlaenjem PTFE
krovnog pokrivaa, stadion moe da se kori-
sti tokom leta, kao i tokom cele godine.
Ali tenzilni krov takoe prua neto vie.
On se otvara za oko 12 minuta, kae Ka-
ta. Samo pomislite na reakciju ljudi koji
gledaju dok se to deava. Sama struktura, u
stvari, postaje deo zabave.
Strukture od tkanine takoe mogu postati
deo igara kojima su domaini. Krov koji po-
kriva arenu za klizanje u Inzelu, Nemaka,
projektovanu od strane tutgartskog biroa
Behnisch Architekten, jeste breuljkastog
oblika od drvene krovne konstrukcije koja
je umotana u belu tenzilnu tkaninu koja,
poput lavine, lepo upotpunjuje bavarsku
Alpsku idilu. Arhitekta Stefan Beni (Stefen
Behnisch) brzo istie da krov nije klasian
krov od tenzilne membranske konstrukcije.
To je drvena konstrukcija sa folijom preko
nje, dodaje on. Na krovu su tenzilne... fo-
lije ili tkanine.
Umesto da ostave drvenu konstrukciju iz-
loenu, Beni ju je obukao u niskoemisivu,
visokoizolacionu membranu napravljenu
od polietilena i aluminijuma, koja se zate-
gnuta nalazi iznad klizalita. Razlog je bio
jednostavan: Kako bi se ouvala optimalna
konzistentnost klizae povrine, tempe-
TEMA broja
ArenazaklizanjeuInzelu,Nemaka
BCPlace,Vankuver
35 www.build.rs
ratura i vlanost u klizalitu su morali biti
regulisani. Reflektivna tkanina napravljena
od strane kompanije Serge Ferrari pomae
u odravanju uslova koji dovode do stabil-
nijeg leda i time i breg skijanja.
Ipak, pored obezbeivanja istih raspo-
na za ljubitelje sporta i udnih izlobenih
sala, tenzilne konstrukcije su preuzele veliki
broj, vie ekscentrinih, i razigranih uloga
poslednjih godina zbog njihovih inheren-
tnih lakih teina i prenosivosti. Za globalnu
turneju grupe U2 prole godine, londonski
biro Stufish Entertainment Architects pro-
jektovao je Kandu (Claw), zastraujuu
tarantulu od eline konstrukcije koja je
stajala preko bine i nosila zvunike, pla-
tna i radio prenosnike. Zatezna tkanina je
umotala strukturu, stvarajui kimene kon-
ture koje su se nazirale od metalnog skele-
ta. Imao je peurke i polipe projektovane
tako da mogu da se podignu sa elika runo
kako bi zategli omota, objanjava Mark
Fier (Mark Fisher), direktor biroa Stu-
fish (biro je projektovao i bine za velikane
muzike industrije kao to je Tina Tarner i
Rolingstonsi). Kako se turneja pomerala iz
grada u grad, kandina lagana konstrukcija
omoguila je lagani transport, sastavljanje i
rastavljanje od dakova punih konstruk-
tivnih elemenata do postavljene konstrukci-
je za samo 24 sata.
Memorijalni centar Steilneset, zavren prolog
leta u Vardou, Norveka, takoe ilustruje sve-
stranost tenzilnih struktura. Omota od ten-
zilne tkanine, projektovane od strane nemak-
og arhitekte Petera Cumtora (Peter Zumthor),
unutar sebe sadri stalnu postavku u ast r-
tvama suenja vetica iz 17. veka. Izlobeni
prostor visi suspendovan na kablovima unutar
drvene superstrukture, proizvodei efekat slo-
bodnoplutajue aure, grubo obraene sa pla-
stinom PTFE fibreglas tkaninom.
Znaajan napredak u kompjuterskom pro-
jektovanju olakava rastuu formalnu ra-
znovrsnost tenzilnih struktura. Inenjersko
preduzee Buro Happold, sa seditem u
Velikoj Britaniji, je ak stvorilo svoj softver,
Tensyl, kako bi sloene tenzilne strukture
lake i bre projektovali. Sve ovo govori da
se pomaci u tenzilnoj arhitekturi kreu iz-
uzetno brzim tempom. To, meutim, ne bi
trebalo da bude iznenaujue. U poreenju
sa drugim konstruktivnim sistemima, tipa
elinim i zidanim, tenzilni sistem je svakako
izuzetno mlad.
Svojstvena laganost tenzilnih struktura, u
stvari, moe da bude izvor njihove jedin-
stvene arhitektonske privlanosti. Ten-
zilne strukture su progresivne, kae No-
rdenson. Oni predstavljaju optimistini
pojam apsolutne, minimalne strukture.
Za etiri dekade od pojavljivanja u arhi-
tektonskom mejnstrimu, tenzilne struktu-
re su privukle interesovanje projektanata
i inenjera koji su bili oarani eljom da
uine neverovatno: da stvore, reima kriti-
ara arhitekture Rejnera Banhama (Reyner
Banham), une architecture autre drugu
arhitekturu koja prkosi pravilima projek-
tovanja i naizgled samoj gravitaciji.
Bilo da je to instant rokenrol festival, mehur
od sapunice, ili, u sluaju Vernera Sobeka,
ljubav ka preciznosti... ka paljivom treti-
ranju materijala, tenzilne tkanine su dovolj-
no prilagodljive da mogu da stanu bilo gde
na bilo kojoj od bezbrojnih arhitektonskih
agendi dananjice, pa i budunosti. Arhitekta
Kembel takoe vidi tenzilne membrane kao
prilagodljivu alternativu koju svaki inenjer
treba da ima u svom repertoaru. Mi tkanine
posmatramo kao bilo koji drugi graevinski
materijal, kae on. On, kao i bilo koji drugi
novi materijal, stvara nove prilike
TEMA broja
MemorijalnicentarSteilneset,
Vardo,Norveka
U2Claw
36 www.build.rs
Kompanija INM iz Arilja se bavi izradom
krovnih i fasadnih trapezastih profila i
graevinskom galanterijom iroke prak-
tine primene.
Proizvodi kompanije INM se koriste za po-
krivanje i oblaganje graevinskih objekata u
stambenoj gradnji ili industrijskom graevi-
narstvu: hala, magacina, pomonih i glavnih
objekata, garaa, nadstreica, zgrada itd.
Karakteristika preduzea je stalni uspon,
kako u razvoju proizvodnih kapaciteta, tako
i u osvajanju novih proizvoda, proirenju obi-
ma poslovanja i broja zaposlenih. Postalo je
poznato na tritu Srbije, a sve vie se poja-
vljuje i van granica izvozom svojih proizvoda.
Plasiranjem svojih proizvoda na inostrano
trite, kompanija potvruje svoju uspenu
politiku profesionalnog pristupa i odravanja
nivoa kvaliteta u svojim proizvodima.
Usled razvoja tehnologije i procesa rada,
kompanija INM uspeno prati sve tehno-
loke inovacije i na taj nain odrava pozi-
ciju lidera u svojoj profesiji.
Kompanija INM iz Arilja je osnovana 1992.
godine kao porodina kompanija sa smelim
idejama i verom u posao kojim se bave.
Tradicija duga dve generacije porodice Mu-
tavdi sa uspehom se predstavlja kroz ra-
zne poslovne projekte, kako na domaem,
tako i na meunarodnom tristu nastojei
da realizuje sve izazove koji su joj postavlje-
ni od strane klijenata.
Najvei i najprisutniji problemi prilikom
izvoenja graevinskih radova jesu:
kratki rokovi ubrzana kretanja na tr-
itu zahtevaju veoma brze reakcije pa
investitor ima sve manje vremena za e-
kanje na izvoenje radova kako bi u no-
vom objektu mogao da zapone da se bavi
svojom delatnou
nestaica kvalifikovane radne snage sve
je manje raspoloivih kvalifikovanih radni-
ka koji mogu struno, kvalitetno i brzo oba-
vljati zadatke koji se pred njih postavljaju.
Proizvoai za graevinsku industriju sva-
koga dana iznalaze reenja koja e u naj-
veoj moguoj meri reiti probleme sa ko-
jima se suoavaju izvoai radova. Ovo je
jedini nain da se ostane aktuelan, i uopte,
da se ostane na tritu.
Nova reenja zato pre svega moraju da budu
pristupana (optimalna cena) i pouzadana
(po mogustvu da se oslanjaju na dobro po-
znate i oprobane materijale i sisteme koje
trite i radnici poznaju), a zatim tek dolazi
na red ono to daje prednost u odnosu na
konkurenciju: jednostavnija ugradnja koja
istovremeno znatno utie na kvalitet radova
otklanjajui to vie mesta na kojima moe
doi do greke ljudskog faktora.
INM iz Arilja je 2007. godine postalo
dobitnik meunarodnog sertifikata za
kvalitet - TV Sud - kao dokaz ozbiljne
kompanije sa modernim pristupom i pro-
izvodnim programom.
Kompanija ima preko 20 zaposlenih i godinju
preradu sirovina koja iznosi oko 3.000 tona
TEMA broja
Arilja se bavi izradom Arilja se bavi izradom
trapezastih profila i
terijom iroke prak-
Tradicija duga dve generacije porodice Mu Tradicija duga dve generacije porodice Mu-
tavdi sa uspehom se predstavlja kroz ra-
zne poslovne projekte, kako na domaem,
k d
20godina
kompanijeINM
REFERENCE
U skladu sa zahtevima klijenata, trude se
da izau u susret njihovim eljama i potre-
bama, kako u pogledu predloga i konsul-
tovanja oko upotrebe njihovih materijala,
tako i u pogledu specinih zahteva. Njiho-
vi klijenti su poznate kompanije sa prostora
Srbije, ali i inostrane kompanije koje uspe-
no posluju na svih pet kontinenata.
Meu njima su i:
Mercedes Benc - prodajni salon i ser-
vis, aak
TermoRAD Group - Poega
Takovo - Gornji Milanovac
Metalac - Gornji Milanovac
Filmski grad Pink - Beograd
Roda centri
Fiat Srbija - Kragujevac
Benzinske stanice EKO
koda Auto - aak
Milan Blagojevi - Luani
Sportska hala - Gornji Milanovac
Pompea - Zrenjanin...
INM
Put Nikole Paia bb
31230 Arilje
tel: +381 31 894 440
fax: +381 31 894 441
inm@verat.net
inmarilje@nadlanu.com
www.inm-arilje.com
37 www.build.rs
Otpornost na vetrove i oluje
Gerard krovne ploe se ugrauju pomou
jedinstvenog horizontalnog sistema. Svaka
ploa se preklapa i sigurno privruje na 8
razliitih mesta. Ovaj metod spreava bilo
kakvo prokinjavanje krova i osigurava da
svaka ploa stoji bezbedno na svom mestu
pri jakim vetrovima, uraganima i tajfunima.
Takoe osigurava krov od jakih kia i veli-
kih snenih padavina. Drugi krovni pokri-
vai koriste vertikalni sistem privrivanja
ili se oslanjaju na teinu same ploe kako bi
ostali na mestu. Ovo poveava opasnost od
dizanja ploa pri jakim vetrovima.
Struktura materijala
Zahvaljujui tome to se svi slojevi nanose
nakon presovanja ploa, nema problema sa
pucanjem ili odvajanjem.
Lagane i otporne na
zemljotres
Keramike i betonske krovne pokrivke su i
do sedam puta tee od iste povrine krova
pod laganim Gerard ploama. To znai
da se pri izradi konstrukcije krova mogu
utedeti znaajna sredstva. Gerard lagane
preklapajue ploe i jedinstveni sistem pri-
vrivanja pruaju dodatnu vrstinu krovu
u sluaju zemljotresa.
Otpornost na sneg,
led i grad
U ekstremnim zimskim uslovima, Gerard
krovovi izdravaju velike koliine snega.
Kada su izloeni snegu, mrazu i ledu, nema
nikakvog propadanja povrinskih slojeva i
eline osnove. Gruba struktura povrine
obloene mlevenim kamenom zadrava
sneg sveg dok se on bezbedno ne otopi pri-
rodnim putem. Gerard krovovi su potpuno
otporni na grad do 30 milimetara. Komadi
od 90 milimetara mogu napraviti odreena
udubljenja ali nee probiti ploe, zatitne
slojeve ili osnovu, dok e istovremeno takve
ploe nastaviti da osiguravaju krov od osta-
lih vremenskih uslova.
Otpornost na vatru
Gerard krovovi su proli rigorozne interna-
cionalne testove reakcije na vatru. Nezapalji-
va elina podloga i povrinski slojevi spre-
avaju irenje plamena kada su izloeni vatri.
Karakteristika male teine Gerard krovova
znatno smanjuje rizik od uruavanja krova.
Istorija i garancija
AHI Roofing je predvodio tehnologiju i pro-
izvodnju presovanih metalnih ploa preko 50
godina. AHI samouvereno izdaje ogranienu
garanciju na vodootpornost od 50 godina.
Sa tradicijom dugom preko 50 godina ove
eline krovne ploe sa posipom od mleve-
nog kamena se isporuuju sa Novog Zelanda
do krovova irom sveta. Sa pet upeatljivih
profila i velikim izborom boja, estetki dopa-
dljiv i postojan Gerard asortiman krovnih
pokrivki moe zadovoljiti sve vae dizajner-
ske zahteve i tititi vau imovinu od priro-
dnih nepogoda dui niz godina.
Trenutno jedini krovni pokriva sa ga-
rancijom od 50 godina moete kupiti
ekskluzivno u Pan Komerc-u koji je postao
ekskluzivni zastupnik Gerard krovnih plo-
a za Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku
ili putem mree naih distributera.
Opirnije na sajtu www.gerardkrovovi.rs ili
na www.pankomerc.com
TEMA broja
Gerard

:Kraljmeukrovovima
Presovanielinikrovnipokrivai
samlevenimkamenom
Godine 1957, na Novom Zelandu su, prve u svetu, razvijene presovane metalne krovne ploe prekrivene
mlevenim kamenom. Do dan danas oni su ostali vodei u tehnologiji njihove proizvodnje. Danas, elik
prekriven Zincalume

slojem (kombinacija aluminijuma i cinka) ini sr Gerard

krovnih prola koji

omoguava i do 9 puta veu otpornost na koroziju od standardnog pocinkovanog elika. Stoga ne
iznenauje da se Gerard

presovane metalne krovne ploe prodaju u preko 120 zemalja sveta.

PANKOMERCd.o.o.
KnjazaMiloa92/1,PF67
31210Poega
tel:+38131812225
825058,825458
+381113116762
fax:+381313716091
info@pankomerc.com
www.pankomerc.com
38 www.build.rs
Spremni su da uestvuju u projektima razlii-
tih razmera, brzo reagujui, kako na pojedina-
ne zahteve, tako i na upite velikih kompanija.
Proizvodi preduzea Polymers Group:
Gotove nadstrenice;
Svetlosne kupole;
Svetlosne trake;
Polikarbonatske ploe (Politecvajcar-
ska, Bayer-Nemaka, Sabic-Holandija);
Polikarbonatski paneli;
Sistemi (sa njihovim patentiranim prof-
lima) za spajanje;
Projektantska reenja.
Moto preduzea je postizanje dugoronih i
na optu korist dobrih poslovnih odnosa sa
njihovim klijentima.
Ovom prilikom elimo da vam predstavi-
mo dva njihova proizvoda: Svetlosne trake
(kompletno razvijene i proizvedene u Srbiji)
i svetlosne kupole.
Svetlosne trake, kao i svetlosne kupole, ko-
riste se za:
Proputanje dnevne svetlosti ostvariva-
nje prijatnijeg radnog ambijenta; znaaj-
na uteda elektrine energije;
Za ventilaciju omoguavaju prirodno
cirkulisanje vazduha;
Za odimljavanje u sluaju poara, omo-
guavaju evakuaciju, lake eliminisanje
poara, kao i odvod toksinih materija.
Svetlosne kupole
Kupole su napravijene od kvalitetnih materijala,
koji su paljivo birani, kako bi se postigla njiho-
va vea efikasnost i dugotrajnost. Odlikuje ih:
Visoka svetlosna propustljivost kupole mo-
gu biti izraene od PMMA ili PC i to u opal
beloj ili providnoj boji. Svetlosna propustiji-
vost je od 60-92% u zavisnosti od broja slojeva;
Odlina termika izolacija za jednosloj-
nu plou iznosi 4,5W/m
2
K, za dvosloj-
nu 2,7W/m
2
K, za troslojnu 1,9W/m
2
K.
Standardni poliesterski nasadni venac
ima izolaciju od 1,4W/m
2
K;
Dug vek trajanja napravljene su od vi-
sokokvalitetnih materijala koji obezbeu-
ju dug eksploatacioni period;
Dostupne u 80 razliitih dimenzija;
Mogunost otvaranja za ventilaciju i
odimljavanje;
Mogu biti: pravougaonog, kvadratnog i
krunog oblika;
Laka montaa kupole se lako i brzo
montiraju na svaki krov.
Svetlosne trake
Svetlosne trake omoguavaju visok stepen
svetlosne propustljivosti i maksimalnu si-
gurnost u sluaju velikih optereenja na
krovnoj povrini prouzrokovanih vetrom,
snegom i drugim atmosferskim uticajima.
Koriste se uglavnom kod ravnih krovnih
povrina industrijskih postrojenja, skladita,
radionica, supermarketa i drugih velikih ko-
mercijalnih i administrativnih zgrada.
Napravljene su od visokokvalitenog alumi-
nijuma, vieslojnih polikarbonatskih ploa i
elinog nasadnog venca.
Dimenzije svetlosne trake mogu biti razlii-
te tako da se prilagode potrebama objekta, a
standardno se rade do 2,5m irine.
Ispuna svetlosnih traka je od polikarbonatskih
vieslojnih ploa u debljinama od 10, 16 i 20mm
u zavisnosti od traene termike izolacije.
Svetlosne trake poseduju atest na udar gra-
da. Mogu se ubacivati segmenti za odimlja-
vanje i ventilaciju.
Preduzee Polymers Group izrauju svetlo-
sne trake sa i bez termoprekinutih sistem-
skih profila, to dovodi do razliitih apli-
kacija za objekte koji se greju/klimatizuju i
onih gde to nije potrebno. Svetlosne trake
sa termoprekidom su kompletno izolovane i
imaju odline termike karakteristike.
Zahvaljujui sistemskim reenjima monta-
a je olakana, a sam sistem je usaglaen za
veu bezbednost montae.
Objekti na koje su postavljene svetlosne tra-
ke i kupole preduzea Polymers Group:
BAUMAX Slovenija
FIAT Kragujevac
Johnson Control Kragujevac
Glavna pota Beograd
TARKETT Baka Palanka
Obo Bettermann Stara Pazova
Tankmont hala Beograd
Poslovni inkubator Novi Sad
Jugoterm - Meroina
Savremenikrov:
Svetlosnetrake
ikupole
POLYMERS GROUP je porodino preduzee osnovano pre 15 godina u
Beogradu, Srbija. Preduzee odlikuje irok spektar proizvoda, visoko
profesionalna kompetentnost i bogato znanje i iskustvo u sferi njenog
delovanja.
Dimenzije svetlosnih traka
Tip svetlosne trake irina
Standard od 1m do 2,5m
Sa ojaanjem od 2,5m do 5,5m
Specijalne preko 5,5m
Tip ispune
Polikarbonat
10mm
Polikarbonat
16mm
Raster aluminijum-
skih nosaa
0,7m 1,05m
Duina svetlosne
trake je proizvoljna
Mehanizmizaotvaranje:
Runi-mehaniki
Elektrinisaelektromotorom
Pneumatski-komprimovanivazduhiCO
2
10godinagarancijenapolikarbonat
TIPOVIOTVARANJAIPRIMENA
Otvaranjeradiprovetravanja
Otvaranjeradiodimljavanja
TEMA broja
POLYMERSGROUPd.o.o.
Bul.Arsenijaarnojevia82/III
11070N.Beograd
DuanUskokovi
tel/fax:+381112603456
2606265,3132616
mob:+38163255620
ofce@polymers.rs
www.polymers.rs
Sportska dvorana, Inija Peaki most, Zajear
Turiski punkt, Kupinovo Sportska dvorana, Nova Varo
Sportska dvorana, Ada Ciganlija
Piramida doo
Palanka 78, Sremska Mitrovica
t. 022 639 205 f. 022 611 081
e. sm.piramida@neobee.net
web. www.piramidasm.rs
LEPLJENE LAMELIRANE
DRVENE KONSTRUKCIJE
PROJEKTOVANJE
PROIZVODNJA
TRANSPORT
MONTAA
KLASINE KROVNE KONSTRUKCIJE
U RASTAVLJENOM STANJU
PO SISTEMU URADI SAM
ELEMENTI ISKROJENI
NA TANE MERE
40 www.build.rs
PERI UP Rosett toranj za podupiranje
zahvaljujui svojoj varijabilnoj osnovnoj
dimenziji od 1,5 do 3,0 metra, prua mo-
gunost optimalnog prilagoavanja irine
i dubine. Pomou malog broja elemenata
kontinuirano se postiu sve visine podupi-
ranja. Nosivi toranj se moe proiriti, i na taj
nain preuzima velika optereenja i idealno
se prilagoava geometriji graevine shodno
situaciji.
Male teine pojedinanih sistemskih ele-
menata omoguavaju izuzetno brzu i eko-
nominu montau.
Modularna struktura PERI UP nosive ske-
le omoguava da svaka noica prihvati op-
timalno optereenje sa podruja uticaja. U
razmacima od po 50 centimetara, mogue
je napraviti 10 varijanti tornjeva za razliitu
primenu.
Prednosti sistema:
Velika feksibilnost i elementi koji se lako
montiraju;
Montaa i premetanje mogui su bez
upotrebe krana;
Velika optereenja prenose se preko kon-
centrisano rasporeenih profla.
PERI UP Rosett nosiva skela pri montai
krovnih elinih nosaa i nosaa od leplje-
nog lameliranog drveta nudi niz prednosti
pri velikim optereenjima i na velikim vi-
sinama. Modularni raspored noica u od-
govarajuem rasteru na ekonomian nain
omoguava maksimalno prenoenje uticaja
sa konstrukcije na skelu. Sistem karakterie
velika prilagodljivost kako u osnovi tako i u
visini i podlozi.
Primena skele kao nosive potkonstrukcije
i radne platforme znatno pojednostavljuje
montau segmenata krovnih konstrukcija,
uz potovanje sigurnosnih mera na gradi-
litu korienjem odgovarajuih bezbedno-
snih sistema i postavljanjem integrisanih
elemenata za vertikalnu komunikaciju.
Modularni raster vertikalnih elemenata od
25, 50, 75, 100, 150, 200, 250 i 300 centime-
tara dozvoljava nosivost jedne vertikale i do
40 kN u zavisnosti od visine podupiranja.
PERI UP nosive skele su tipski testirane i
odobrene od strane nemakog Instituta za
graevinsku tehniku
PERIUPRosett
nosivaskela
Univerzalnisistem
zanajrazliitijezadatke
PERI-OPLATEd.o.o.
Ugrinovaka201a
11272Beograd-Dobanovci
tel:+381112175191
2175193
fax:+381113185962
mob:+38163633843
ofce@peri.rs
www.peri.rs
Svako gradilite ima potrebu za univerzalno primenljivim
nosivim skelama, koje pokrivaju razne segmente rada.
GradilitekolauJagnjilu
Betonskakrovnakonstrukcija
Tehnikekarakteristike:
pload=20cmsauputenim
gredamah=1,50m
visinapodupiranjado9m
TEMA broja
GradiliteStadionuGabonu
Montaaelinogreetkastogkrovnognosaa
iznadtribinafudbalskogstadionauGabonu
Tehnikekarakteristike:
visinapodupiranjado16m
teinanosaado20kN/m
ukupnaduinanosaado72m
GradiliteHalaBagremaruPanevu
Krovnakonstrukcijasportskehale
lepljenolameliranodrvo
41 www.build.rs
Poslovno podruje Ventilacija fokusirano je
na industriju ventilacije, nudei sve ventila-
cione komponente za upotpunjavanje unu-
tranjih klimatskih reenja.
Poslovno podruje Profil fokusirano je na
graevinsku industriju, nudei irok izbor
konstrukcijskih komponenti i komple-
tna sistemska graevinska reenja kako za
stambene, tako i za poslovne objekte.
Lindab grupa ima oko 4.000 zaposlenih u
28 zemalja. Glavno sediste je u Grevie, po-
red Bastad-a, na prekrasnom Bjare poluo-
strvu u jugozapadnoj vedskoj.
elik je materijal koji vas nikada nee
izneveriti, a Lindab je kompanija koja
svoje proizvode izrauje od najkvalite-
tnijeg vedskog elika, bez obzira da li su
u pitanju kompletni sistemi ili odreene
komponente.
iroki proizvodni program kompanije omo-
guava primenu njihovih proizvoda kako u
izgradnji rezidencijalnih objekata tako i za iz-
gradnju industrijskih i komercijalnih objeka-
ta. Sistemska reenja koja nude, omoguavaju
kvalitetno i brzo reavanje izazova koje izgra-
dnja novih ili renoviranje postojeih objekata
mogu zahtevati. Nabolji odnos cena/kvalitet
na tritu, uz tehniku podrku koju prua-
ju i pedesetogodinje iskustvo koje poseduju,
predstavljaju osnov za uspenu saradnju sa
partnerima u Srbiji od 2001. godine od kada
je Lindab prisutan na ovom tritu. Ono to
karakterie Lindab su visoko kvalitetni li-
movi na koje, u zavisnosti od tipa zatite,
daju garanciju od 15, 20 ili 30 godina.
Njihovi proizvodi su dobro poznati u svetu, a
neki od njih su vodei u svojoj oblasti. Lin-
dab nudi irok izbor zidnih i krovnih oblo-
ga, olunih elemenata, lakih meuspratnih
konstrukcija, elinih hala, garanih i indu-
strijskih vrata. Lindab proizvodi su napra-
vljeni od toplo pocinkovanog elika, zavrno
obraenog sa vieslojnom zatitnom presvla-
kom, to ih ini vie nego otpornim na razli-
ite vremenske uslove. Zahvaljujuci upotrebi
ovako obraenog elika, proizvodi kompani-
je Lindab zadovoljavaju visoke meunarodne
standarde o ouvanju ivotne sredine.
Najvaniji deo njihovog proizvodnog pro-
grama:
Trapezni limovi, visina proflacija od
8mm do 60mm, debljina od 0,40mm do
0,75mm;
Visoko proflisani limovi, visina prof-
lacija od 85mm do 153mm, debljina od
0,75mm do 1,50mm;
Crepni lim;
Meki lim za falcovanje PLX i Alucink;
Sistem olunih horizontala i vertikala sa
prateim fazonskim komadima;
Pratei materijal.
Biti blizu trita je sutina poslovne politike
kompanije Lindab, a neposredni kontakt sa
kupcima je centralna ideja filozofije kom-
panije. U svim fazama realizacije objekata
(tehnike informacije, projektovanje, iz-
voaki radovi...) Lindab stoji na usluzi
svojim kupcima pruajui im tehniku po-
drku i strune savete
TEMA broja
UvekpouzdankrovLINDAB
LINDAB
PredstavnitvoBeograd
GospodaraVuia174c
11000Beograd
tel:+381693110485
tel/fax:+381112850927
lindab@yubc.net
www.lindab.co.rs
LINDAB je skandinavska kompanija, osnovana 1959. godine sa seditem u gradu Bastad,
vedska. Danas je Lindab razvijen koncern sa jedinicama irom sveta, proizvodnjom
i razvojem proizvoda od visoko kvalitetnog elika, a sve preko svoja dva poslovna
ogranka Ventilacije i Prola.
42 www.build.rs
Zazdravidugotrajankrov
ONDULINEploeispodcrepa
Zato primeniti ONDULINE-
ploe
Crep je krovni pokriva koji se sastoji od
hiljade malih elemenata, a ak i malo po-
meranje ili pojedini slomljeni ili oteeni
komad, moe prouzrokovati prokinjavanje
krova. Upotrebom ONDULINE-ploa is-
pod crepa poboljava se krovna konstrukcija
i obezbeuje vodonepropusnost u sluaju
prodora, loma ili pomeranja crepa uzroko-
vanih vibracijama usled prometa tekih vo-
zila ili vremenskih nepogoda.
Krovni sistem ONDULINE koji se posta-
vlja ispod crepa sastoji se od bitumenskih
ploa SC 50 ili SC 190, letvi, eksera i kuka
za privrivanje crepa. Ovi sistemi detaljno
su razraeni za svaki tip krova, kao i za po-
jedine tipove crepa, pa se mogu jednostavno
primeniti na novogradnji ili pri adaptaciji
ve postojeih krovova. Valovite bitumen-
ske ploe SC 50 i SC 190 postavljaju se is-
pod crepa. SC 50 je univerzalno primenljiva
ploa namenjena za sve vrste crepa i razne
tipove krovnih povrina, a ploa SC 190
namenjena je iskljuivo za polaganje crepa
kanalice.
ONDULINE-ploe su kvalitetna inovacija
i revolucionarno reenje za modernu gra-
dnju s brojnim prednostima - jednostavno se
obrauju i montiraju, a poto su lagane lake
se i transportuju. Budui da su ploe valovi-
tog oblika obezbeeno je strujanje vazduha
ispod i iznad njih, pa omoguavaju kvalitetno
provetravanje krova, odnosno stalno strujanje
vazduha, to krovnu konstrukciju odra-
va zdravom i stabilnom, ime se poboljava
udobnost i komfor u unutranjosti zgrade.
Tokom zime, dok se zgrada greje iznu-
tra, ovaj sistem omoguava da se na krovu
ravnomerno otapa sneg, dok leti spre-
ava zagrejavanje vazduha u potkrovlju.
Adekvatno provetren krov spreava stvara-
nje kondenzacije ime se postie zdravo sta-
novanje. Naime, topli vazduh koji u sebi ve
sadri vodenu paru odvodi se u atmosferu i
time se spreava truljenje drvene konstruk-
cije i korozija privrsnih metalnih elemena-
ta, to utie na dugotrajnost i kvalitet crepa,
ali i na prijatnu mikroklimu u zatvorenom
prostoru. Pored navedenog, trokovi posta-
vljanja i odravanja ovakvog sistema nii su
u poreenju sa klasinim krovovima. A uko-
liko se odluite na popravku krova ne treba
kupovati novi crep, ve moete ponovo is-
koristiti stari.
Prednosti krovnog sistema
ONDULINE
Za arhitekte: manja masa krovne kon-
strukcije; obezbeeno provetravanje krova;
pravilne i jasne krovne linije; zgrada je za-
tiena sa dva krovna pokrivaa i krov je
otporan na vremenske nepogode.
Za restauratore: krov zadrava autenti-
an izgled; potkrovlje je isto bez prodora
praine; smanjen je rizik od pojave kon-
denzacije.
Za graevinare: pri gradnji novog kro-
va postie se uteda drvenog materijala,
nije potrebna puna daana oplata, ploe
se postavljaju jednostavno i obezbeuje se
pouzdana zatita od kie i snega sve do
konane montae crepa. Pri adaptaciji
postojeeg krova ne treba menjati celu
drvenu konstrukciju niti skidati sa kro-
va sav crep, tako da nije otkrivena itava
krovna povrina, to itav radni proces
ini produktivnijim i ekonominijim.
Za investitore i vlasnike: vidljiva uteda
drvenog materijala; bolja toplotna i zvu-
na izolacija; vea udobnost stanovanja;
obezbeena dugovenost krova i dvostru-
ka sigurnost krovne povrine
TEMA broja
ONDULINEITALIAs.p.a.
predstavnitvo
Miarska1A,11000Beograd
tel/fax:+381113245539
beograd@onduline.it
www.onduline.rs
Stambenim zgradama, porodinim kuama i svim ostalim graevinama krovovi daju
specian, jedinstven izgled koji se preslikava na panoramsku sliku celog grada.
Ve due od dve hiljade godina estetski najprivlaniji krov je crep. Njegova glavna
komparativna prednost je dugovenost, a kad je re o ONDULINE-ploama
ispod crepa, moe se govoriti i o venosti.
43 www.build.rs
Sve te karakteristike zadovoljavaju NEXE
CREPOVI Klasik Plus i Glinex Trend.
Jedna od prednost NEXE crepova jeste nji-
hova veliina (13kom/m
2
), to znatno utie
na utroak materijala kao i brzinu gradnje,
a na kraju predstavlja bolju ekonomsku
isplativost. Peenje crepa na visokim tem-
peraturama i otisak na gipsanim kalupima
omoguava proizvodnju crepa vrhunskog
kvaliteta sa glatkom povrinom i savrenom
geometrijom. Takav crep ima poveanu
otpornost na udarce i habanje. Velika pred-
nost NEXE crepova je teina, tako da su
KLASIK PLUS i TREND jedni od najla-
kih crepova na tritu 40kg/m
2
.
KLASIK PLUS
KLASIK PLUS spada u kategoriju pre-
sovanog crepa, za pokrivanje krovova u
nagibu.
Duboki, dupli falcevi omoguavaju izva-
nrednu zaptivnost krovne povrine.
Konstrukcija crepa KLASIK PLUS daje
manji utroak crepa po m
2
krovne ravni
(12,8kom/m
2
), pa je samim tim gradnja
krovnog pokrivaa ekonominija.
Najbitnija prednost primene crepa KLA-
SIK PLUS u odnosu na druge sline krovne
pokrivae je njegovo konstruktivno reenje
koje omoguava klizno letvisanje krovne
ravni u rasponu od 30,0cm-35,0cm. Ova-
kvim nainom postavljanja crepa KLASIK
PLUS, eliminiu se greke nastale tokom
izvoenja krovne konstrukcije.
Na postojeem krovu bez zamene krov-
nih letvi, mogua je primena crepa KLA-
SIK PLUS.
Stari krovni pokriva od falcovanog crepa
moe se rekonstruisati veoma brzo i sa
manje novca.
GLINEX TREND
GLINEX TREND spada u kategoriju
presovanog crepa, za pokrivanje krovova u
nagibu. Duboki dupli falcovi omoguavaju
izvanrednu zaptivnost krovne povrine.
Vea dimenzija crepa GLINEX TREND
daje manji utroak istog po m
2
krovne
ravni (12,5kom/m
2
), pa je samim tim
gradnja krovnog pokrivaa ekonominija,
a pokrivanje crepom bre.
Najbitnija prednost primene crepa GLI-
NEX TREND u odnosu na druge sline
krovne pokrivae je njegovo konstruktivno
reenje koje omoguava klizno letvisanje
krovne ravni u rasponu od 31,5cm-35,5cm.
Kod montae krovnih letvi sa fksnim
razmakom, krovna konstrukcija se prila-
goava crepu to podrazumeva tanost u
izradi krovne konstrukcije.
Postavljanjem krovnih letvi na izabrani
meusobni razmak, crep se prilagoava
krovnoj konstrukciji. Ovakvim nainom
postavljanja crepa GLINEX TREND
eliminiu se greke nastale tokom izvoe-
nja krovne konstrukcije.
Na postojeem krovu, bez zamene krov-
nih letvi, mogua je primena crepa GLI-
NEX TREND. Stari krovni pokriva
(falcovanog crepa) moe se rekonstruisati
veoma brzo i sa manje novca.
Uz GLINEX TREND isporuuju i spe-
cijalne crepove za kompletno formiranje
krova.
Pomino letvanje kod oba crepa omoguava
raznolikost primene i posebnu pogodnost
za rekonstrukcije krovova gde nije potrebno
menjati krovnu letvu iz tog razloga to crep
ima veliko pomino podruje letvanje od
30-35 santimetara.
Naravno, uz sve crepove kompanije NEXE
u ponudi su specijalni elementi koji omo-
guavaju uz pravilno funkcionisanje i in-
dividualnost krova. Za kvalitet njihovih
proizvoda garantuju pisanom garancijom u
trajanju od 40 godina.
Bitno je odabrati kvalitetan krovni pokri-
va koji ima mogunost izrade ventiliranog
krova. Pod brendom NEXE KROV PLUS
nalazi se sva potrebna krovna oprema koja
se koristi u kombinaciji sa NEXE crepom
za izradu ventiliranog krova. Ukoliko se eli
izvesti stambeno potkrovlje bitno je pove-
sti rauna o izolaciji krova kao i o pravil-
noj ventilaciji krovne podkonstrukcije. Sa
takvim reenjem imate poboljana termo i
hidroizolaciona svojstva, kao i visoku pa-
ropropusnost svih slojeva krova to znai
stvaranje ugodne mikroklime u prostoru
(ugodna leta i tople zime).
Cena krova u odnosu na celokupnu cenu
objekta nije ni 2%, a na savet je da za krov
izaberete najkvalitetnije materijale, kvalite-
tan krovni pokriva i dobre izvoae. Ono
to je u svakom sluaju posebno bitno jeste
da ne treba tedeti na krovu jer je ipak bitno
imati siguran krov nad glavom
TEMA broja
Uz UUUUUz Uz Uz Uz UUz Uz Uz UUUUUUUUUUz UUz UU GG GGGGLI LI LI LI LI LINE NE NE NE NE N XXX X X TR TR TR TR TRENNNN EEE DDD DDD DD D is is ispo po ooooooooooooooooooooooooooo p ru rru ru u rrrrrrrrrrrrr u u u u u u uju ju ju ju u jj iiii ss sppe pe pe ppp --
ci ii ci ci cija jjjjja ja aa jjja jjjj ln ln lln ln ln ln lne e cr crep epov ve e za za za za a z kkkkk kom om m om om mpl llll pl pl plet tt et et etno nooooooooo noooooo no noooo ffor rmi mira anj njjjee e
kkkr kkr kkr kkr kr kr kr r krov ov ov ov ooooo a. aaa. a
PPo PPomi mi miiiin n n n n n o oo le le lletv ttvan n anje jje kkkk d od d od od oooba ba baa ba c cccrrrepa a o oooooooooooo oomo mmo moo mo m gu gu gu u gua a a a aava va va va
ra ra azn znol lllllliiiiik ik ik ik iiik iiiii ost pr p imene i pose sebbn bn bnuu po pppppppo po ppppp godn dnost
Sigurankrovnadglavom
uzNEXEcrepove
POLET
eleznika13
23272NoviBeej
tel:+38123771200/centrala/
771970,771971/prodaja/
fax:+38123771617
polet@nexe.rs
www.nexe.rs
Prvo treba denisati to je to kvalitetan krovni pokriva.
Kvalitetan krovni pokriva mora biti postojan na svim
vremenskim uslovima, vodootporan, dugotrajan, jednostavan
za ugradnju, lak za odravanje, ekoloki prihvatljiv i mora
imati laku mogunost rekonstrukcije.
44 www.build.rs
TEMA broja
Zeleni krovovi su u poslednje
vreme postali popularni i
njihovo postavljanje se svakim
danom sve vie uveava.
Ali njihova estetika i uteda
energije mora biti u ravnotei
sa praktinim aspektima
konstrukcije, vode i habanja.
U izvesnoj meri, zeleni krovovi
su oduvek postojali. Bajkoviti
visei vrtovi u Vavilonu i jo
uvek postojei travnati krovovi
Skandinavije prethode pisanoj
istoriji i pokazuju da su, bar u
nekim mestima na Zemlji, ljudi
uvek nalazili razloge da gaje
biljke iznad njihovih glava.
Napredak tehnologije graenja,
kao i visokogradnje, odnela
je ovu ideju nebeskih bati na
novi nivo. Tridesetih godina
dvadesetog veka, razraeni
krovni vrtovi su postavljeni
na vrhu zgrada u njujorkom
Rokfeler centru. Postojali su i
drugi primeri nebodera koji su
postavljali bate, zelenilo, bilje
i izvajane ivice. Osim njihove
visine, ovi zeleni krovovi,
poznati kao intenzivni
u struci, ne razlikuju se
mnogo od prizemnih vrtova.
Gotovo su uvek postavljeni
preko vodootporne, armirano-
betonske ploe sa sistemom
drenae, na kome se nalazi sloj
zemlje dubine i do 3 metara,
to je dovoljno duboko da
izraste poprilino veliko drvee.
ni krovovi su u poslednje
me postali popularni i
ovo postavljanje se svakim
Travnatikrovovi
Intenzivni zeleni krovovi zahtevaju dosta
vremena i novca, kako u njihovom projek-
tovanju i izgradnji, tako i u njihovom odr-
avanju. Njihov motivacioni impuls tei da
bude estetski i rekreativni. Meutim, novi
tip zelenog krova je postao sve vie i vie
preovlaujui u proteklih deset godina
poznat kao ekstenzivni zeleni krov. To je
sistem koji je projektovan i razvijen u Ne-
makoj poetkom 1970-tih, specijalno zbog
unapreenja performansi objekata i ekolo-
ke odrivosti. Ovi krovovi upravljaju sa ki-
nicom, ublaavaju efekat toplotnog ostrva
i stvaraju stanita za ptice, insekte i druga
stvorenja. Oni su takoe poznati po tome da
udvostruuju ivotni vek krova zahvaljujui
ulozi barijere izmeu hidroizolacionog sloja
krova i atmosferalija.
Postoje mnoge vrste ekstenzivnih sistema,
od kojih je svaki pogodan za razliiti set
parametara projekta. Ono to ih odvaja od
intenzivnih zelenih krovova jeste prvenstve-
no injenica da oni imaju dubinu zemlje od
5 do 15 santimetara i da su dovoljno laga-
ni da budu postavljeni na vrhu postojeih
objekata, to otvara mogunost ozelenjava-
nja ogromnog dela izgraenog okruenja.
Sada postoji nekoliko kompanija koje nude
ekstenzivne zelene krovove sa police za
investitore koji ele da zadovolje sve stro-
ge normative zadravanja kinice uz mini-
malne napore i odravanja. Ali za one koji
trae vie holistiki pristup, ima mnogo za
razmatranje.
Morate da odluite za klijenta da li elite
projektantsko reenje ili kataloko reenje,
objanjava Ed Snodgras (Ed Snodgrass),
strunjak u konsaltingu za hortikulturu ze-
lenih krovova. Za kataloko reenje posto-
ji mnogo kompanija koje e doi i rei da
e se oni pobrinuti za sve ako elite zeleni
krov i da ne morate da mislite uopte o pro-
jektantskih pitanjima. Doi e sa sjajnom
brourom i vi izaberete opciju. Ako elite
projektantsko reenje, morate da pogledate
sve slojeve koji ine zelene krovne sisteme i
odluite ta je najbolje za vaeg klijenta.
Analiza slojeva
Prvo pitanje koje bi projektant trebao da
razmotri jeste kapacitet optereenja samog
krova. Ovo je posebno vano kada proje-
kat treba da bude primenjen na postojeu
zgradu, i u tom sluaju projektant treba da
se udrui sa graevinskim inenjerom kako
bi ustanovio koliko optereenja moe biti
dodato i gde. Na zgradi gradske kue i-
kaga, koja je zavrena pre deceniju kao pilot
projekat za utvrivanje prednosti i ostvarlji-
vosti zelenih krovova na optinskim zgrada-
ma, kompanija Conservation Design Forum
(CDF) je projektovala prilagoeni sistem
koji zadovoljava drugaije kapacitete razli-
itih delova krova istorijskog objekta. Deo
naeg pristupa ka bilo kom zelenom krovu
koji radimo jeste da maksimiziramo stanite
i samim tim dubinu tla, objanjava Dejvid
Joka (David Yocca), vodei pejzani arhitek-
ta kompanije CDF. U veini projekata, kao
to je ovaj gradske venice, mi smo prilago-
dili zeleni krovni sistem sa karakteristika-
ma objekta, varirajui debljinu supstrata na
osnovu raspoloivih optereenja.
Onda kada su poznata optereenja koje krov
moe da podnese, specifinosti ekstezivnog
sistema koji se sastoji od nekoliko slojeva
materijala, od kojih svaki obavlja razlii-
tu funkciju mogu biti odreene. Prvo od
njih jeste hidroizolacija, koja je obino od
asfaltnog derivata, ili napravljena od neas-
faltnih materijala kao to je polivinil hlorid
(PVC polyvinyl chloride) ili termoplastini
poliolefin (TPO thermoplastic polyolefin).
Vano je da znate koji materijal se koristi jer
dok biljke ne mogu da konzumiraju PVC
ili TPO, proizvodi na bazi asfaltnih deriva-
ta mogu postati hrana za biljke i bakterije.
Ako se koriste asfaltni proizvodi, onda se
mora postaviti tkanina koja slui kao barije-
ra korenju biljaka i spreava ive organizme
krova da se hrane krovnom hidorizolacijom
(i na taj nain, unitavajui je).
Sistemi za detekciju curenja su esto inkor-
porirani u zelenim krovovima, tako da ako se
curenje pojavi, ono moe biti brzo locirano i
45 www.build.rs
TEMA broja
popravljeno. Najei oblik sistema detekcije
curenja jeste vektorsko mapiranje elektri-
nog polja, koji koristi struju niskog napona
za stvaranje razlike u potencijalu izmeu
neprovodljive hidroizolacione membrane i
provodnog supstrata. Voda iznad membra-
ne slui kao provodnik. Ako postoji curenje,
voda prolazi kroz supstrat do podloge, stva-
rajui vezu, ili vektor. Tehniari mogu da ot-
kriju ova curenja uz krajnju preciznost.
Sledei sloj koji se postavlja nakon hidro-
izolacije jeste drenaa. Iako je deo primarne
funkcije zelenog krova zadravanje kinice,
ili barem usporavanje oticanja vode, on ipak
mora fundamentalno da se ponaa kao krov,
a to znai da sprovodi vodu sa povrine.
Postoje dva tipa sistema koja se koriste za
ovu svrhu: jedan, odvodna prostirka, koja
ima plastine ili vlaknaste kanale koji usme-
ravaju vodu koja je filtrirana kroz zemljite
horizontalno u krovne odvode. Druga, gra-
nulisana drenaa, napravljena je od agregata
jedne veliine, u sutini malo kamenje koje
je iste veliine (obino 0,6mm u preniku).
Svaki sistem ima svoje koristi. Granulisana
drenaa ima bolje hortikulturne performan-
se jer koreni biljaka ne mogu da prodru u
nju, ali ipak ona ne odstranjuje vodu sa kro-
va podjednako brzo kao prostirka za odvod,
jer agregat formira neku vrstu prepreke dok
prostirka prua direktnu putanju vodi na
njenom putu ka olucima.
Iznad drenanog sloja postavlja se separaci-
ona tkanina, netkani geotehniki materijal
koji dozvoljava prodor vode, ali ne i zemlji-
ta. Ovaj sloj dozvoljava prodiranje korenja
biljaka, ali se pri tom procesu ne raspada
niti degradira. Njena osnovna funkcija jeste
da zadri zemljite kako ono ne bi zapuilo
drenau.
Nakon nje postavlja se supstrat, koji je
uglavnom od kamenog agregata ili peska sa
vrlo malo organske materije. U stvari, kada
se postavi, povrina izgleda mnogo vie kao
kolski prilaz nego bata. Postoji dva osnov-
na razloga za korienje ovog tipa materija-
la. Jedan, on se ne kompresuje kao zemlja, i
samim tim omoguava prodor vode. Drugi,
on se ne sui, ne biva oduvan niti se raspada
kao organsko zemljite. Poto je povratak
investicije za zeleni krov izmeu 20 i 30
godina, isplati se koristiti materijal koji e
trajati. Ponekad su sistemi za navodnjavanje
integrisani u supstrat, bilo iz razloga da po-
mognu prevazilaenje sunih perioda ili da
pomognu biljkama u prvoj godini rasta.
Finalni i najvidljiviji sloj zelenog krova jesu
same biljke. Mnogi faktori moraju biti uzeti
u obzir prilikom odabira biljaka, ukljuujui
lokalnu klimu i izlaganje krova suncu i ve-
tru. Ovi faktori e utvrditi ta zaista tamo
moe iveti. Zatim, tu su elje i ciljevi sa-
mih klijenata koje treba razmotriti. Ako
oni ele da uspostave ekoloki krov, biljke
koje se biraju moraju imati polen za insekte
i ptice i dobru sredinu za paukove. Ako im
je stalo do zadravanja kinice, onda se mo-
raju izabrati biljke koje se ponaaju dobro
za tu svrhu. Ako im je stalo do izgleda, onda
postoje ukrasna razmatranje. A ipak, moda
i najvanije, tu je pitanje odravanja. Krov
moe biti posaen tako da zahteva proveru
samo jednom godinje kako biste se uverili
da su odvodi isti i da su supstrat i biljke u
dobrom stanju. Ali, ako klijenti ele da vode
rauna o sloenijem ekosistemu ili rigoro-
znoj estetici, oni moraju biti spremni da
unajme nekoga ko e upati korov, kositi i
generalno obezbediti izvajan kvalitet njiho-
ve krovne bate.
46 www.build.rs
TEMA broja
Postoje i razliiti naini dostavljanja bilja-
ka na krov, od kojih svaka ima svoj poseban
troak postavljanja. Najjeftinije je da pone-
te sa travom i niskim rastinjem, sa kojima
moete pokriti veliku povrinu dosta brzo,
iako je veoma teko da ih organizujete u bilo
kom preciznom obrascu. Sledea opcija je da
ponete sa manjim biljkama prenika 3cm
sa korenjem od 10cm koje ukljuuje biljku
sa malom koliinom zemlje. One mogu biti
rasporeene po bilo kom obrascu, ali moraju
biti posaene u isto vreme, to zahteva vee
trokove. Najskuplja opcija je da se pone
sa ve formiranim biljkama koje su rasle u
rasadniku. Prethodno gajeno bilje jeste sku-
plje, ali su one takoe i tee, to samim tim
poveava trokove transporta i postavljanja.
S druge strane, saenje u potpunosti odra-
slih biljaka ima prednost smanjenja rizika
od erozije od vetra, koje moe da upropasti
svee posejano zemljite. Ovaj metod e ta-
koe pruiti gotov zeleni krov, to je vaan
faktor ako je projekat u javnosti, poto u
svojoj prvoj godini posejani krov moe vie
da izgleda kao zemljani a ne zeleni krov.
Uenje iz primera
Najvei severnoameriki zeleni krov u po-
slednjih pet godina jeste onaj na Vankuver
kongresnom centru u Kanadi. Pored toga
to je veoma veliki, skoro 25.000 metara
kvadratnih, zeleni krov je takoe sastav-
ni deo ukupne ekoloke misije projekta
LEED Platinum rejtinga. U sutini, on
stvara jedan ekosistem primorskog travnja-
ka koji je tipian za severozapad ameri-
kog kontinenta. Projekat ivog krova jeste
ambiciozan u integrisanju u iru ekologiju
i pejza vankuverske obale, kae Mark Re-
dington (Mark Reddington) iz biroa LMN
Architects. On je dovoljno veliki da smesti
jedan ekosistem. Postoji niz razliitih vrsta
biljaka, kao i ptica, poljskih mieva i ostalih
ivotinja koji ive tamo. On je takoe dom
za 250.000 pela u konicama, iji med se
sakuplja i slui u objektu.
Krov, koji se talasa u visini u odnosu na po-
trebe unutranjeg prostora koje titi, ima
velik broj prilagoenih aspekata. Biljke, na
primer, su odgajane od semena, nisko rasti-
nje i odrasle biljke su prikupljene iz seve-
rozapadnih panjaka. To je bio prvi put da
su mnogi od njih komercijalno odgajani u
rasadnicima ili korieni na zelenom krovu.
Sve u svemu, projekat je iskoristio 400.000
sadnica, 108 kilograma semenja i 80.000 ni-
skog rastinja. Supstrat, koji je primenjen u
sloju od 20cm i koji se slegao na 15cm, ta-
koe je lokalnog porekla i dobijen od peska
sa oblinje Frejzer reke, organske materije
i lava stena. Projekat je primenio drenani
sistem tipa prostirke, koji se bolje snalazi sa
vankuverskim vlanim zimama, i trostruki
hidraizolacioni sloj od tene gume posut sa
granulisanim slojem koji je sluio kao zati-
ta prilikom izgradnje.
Kongresni centar u Vankuveru je projek-
tovan tako da moe da prihvati 200kg pri-
stiska po kvadratnom metru krova. Ali u
Target centru u Mineapolisu, od biroa Ke-
strel Design Group je zatraeno da isporui
sistem na vrhu ve izgraene zgrade koji bi
nametnuo pritisak ne vei od 80kg po kva-
dratnom metru. Iako je ovo neobino mali
broj za javne zgrade, prvobitni projektanti
arene nisu oekivali da e krov nositi ne-
to osim snega, i tako su projektovali puku
minimalnu konstrukciju koja slui toj svrsi.
Ali kada je vreme dolo da se zameni krov,
zvaninici grada Mineapolis eleli su da idu
zelenim putem. Neki gradski odbornici
snano su podsticali stavljanje zelenog krova
radi upravljanja kinicom, kae Natali an-
storm (Nathalie Shanstrom) iz biroa Kestrel.
Da smo imali imalo manje nosivosti, oni ga
ipak ne bi mogli uzeti u obzir.
Kako bi smanjili teinu, Kestrel je postavio
to tanji suptrat na sredini krova 7cm i na
perimetru 9cm. Oni su takoe dodali tanak
sloj recikliranog geotehnikog materijala
dizajniranog da zadri vodu i sistem za na-
vodnjavanje koji daje biljkama najpovoljnije
mogue uslove u oskudnom zemljitu. Bilj-
ke su dostavljene sa busenom iz rasadnika
i one su uglavnom bile nekih dvadesetak
vrsta prerijskog bilja naviknutog na plitko
zemljite, suu i vetrovite uslove. Biljke su
odgajane u rasadniku dve godine, umesto
uobiajeno jedne, mnogo pre poetka ra-
dova na zameni hidrozolacije krova, kako
bi osigurali postavku zelenila po zavretku
krova. Ispod biljaka, supstrata i sloja zadr-
avanja vode, projekat ima drenani sloj tipa
prostirke, PVC hidroizolaciju i sistem za
detekciju curenja.
Dok je teina bila od velikog znaaja pri
projektovanju Target centra, pri prorau-
nima za krov M. Tisch Illumination Lawn
Linkoln centra u Njujorku, teina drugaije
promenljive je morala da bude uraunata
teina ljudi. Projektantski biroi Diller Sco-
fidio + Renfro i FXFowle eleli su da pod-
staknu posetioce da etaju na vrhu travnjaka
oblika hiperbolinog paraboloida smetenog
iznad restorana. Pravljenje ovog krova tako
da moe da ugosti etae zapoeto je sa sa-
mim krovom, betonskom ploom od 16cm
koja moe da izdri statino optereenje sa-
mih slojeva krova i dinamino optereenje
od 450 kilograma po kvadratnom metru.
Iznad ove podloge nalazi se krovni sistem
od 36cm koji ukljuuje zeleni krov.
Sistem ima vodootpornu membranu, bari-
jeru protiv prodora korenja od 2,5cm, 10cm
izolacije i drenanu prostirku od 1,5cm.
Sam supstrat je 22cm debljine. Poto je
travnjak na znaajnoj padini, izmeu ravne
povrine i nagiba od 1:8, supstrat sadri in-
tegrisani elijski mobilni sistem zatvaranja,
to je zapravo proirena plastina mrea
koja dri zemlju na mestu. Testirali smo
mnogo razliitih vrsta trava, vodei rauna
o izdrivljosti, izgledu i zadravanju vode,
kae Heidi Blau iz biroa FXFowle. eleli
smo neto to bi moglo da ostane zeleno to
due tokom godine i da bude udobno pod
golom nogom. Oni su na kraju izabrali spoj
dve vrste trave.
Iako je on dovoljno izdrljiv, travnjak je pri-
vukao vie posetilaca nego to se prvobitno
Vankuverkongresnicentar,Kanada
Targetcentar
Dunavska 46, 26220 Kovin | tel: 013 741 484, 741 625
fax: 013 742 821 | e-mail: ofce@utva.rs | www.utva.rs
SIGURAN PARTNER
Proizvodni program nae firme ine:
- toplovaljani elini limovi
- hladnovaljani limovi od niskougljeninog elika
- toplovaljani rebrasti elini limovi
- sliteri
- avne cevi (kvadratne, pravougaone i okrugle)
- profili za graevinsku bravariju
- hladno oblikovani profili
- zatitne ograde za puteve
- eline trake sa oborenim ivicama
- eline pocinkovane trake za uzemljenje
- silosi i silosna oprema
- program izrade istegnutog metala
- zavojnice, spirale, puni transporteri
- izrada i montaa objekata
- kontejneri za smee
- program ograda
- nosee koturaljke za klizna i harmonika vrata
- bravarsko-zavarivake usluge
- eline konstrukcije
Siloin d.o.o. Kovin
Preduzee za profesionalnu rehabilitaciju
i zapoljavanje osoba sa invaliditetom
tel: 013 741 484 | fax: 013 742 821
e-mail: siloin.direktor@utva.rs
Dahop Utva Aleksinac
Drutvo za hladno
oblikovanje prola
tel: 018 882 040 | fax: 018 882 041
e-mail: bojan.nikolic@utva.rs
Utva Silosi a.d.
Kovin-ogranak i poslovni centar
za proizvodnju elinih, hidroispitanih cevi
i upljih prola, Aleksinac
tel: 018 804 197 | fax: 018 804 310
e-mail: milos.milovanovic@utva.rs
48 www.build.rs
TEMA broja
oekivalo i u prvih nekoliko nedelja trava
je bila izgaena. Kako bi spreili stvaranje
zemljanog puta na omiljenim rutama i me-
stima ulaska, projektanti su se dogovorili sa
upravom Linkoln centra da se postavljaju
barijere na tim mestima kako bi se promeni-
la mesta ulaska sa vremena na vreme, dajui
travi vreme da se oporavi. Trava je prirodni
materijal, kae Blau. Ona moe biti uni-
tena. Uprava Linkol centra ui uz svaku
sezonu kako da se bolje o njoj brine.
Merenje prednosti
Kao i sa bilo kojim delom objekata ili in-
frastrukture, izvodljivost ugradnje zele-
nog krova (bilo na novom objektu ili pri
adaptaciji postojeeg) se svodi na analizu
trokova i prednosti. Meutim, jedan pro-
blem sa sprovoenjem ove analize jeste
to ne postoje dobro definisani pokazatelji
za razumevanje uspenosti karakteristika
ovih sistema. Na primer, zeleni krovovi
se esto navode da poboljavaju izolacio-
ni kapacitet nekog objekta. U stvarnosti,
ne moete da primenite R vrednost kod
njih zato to zeleni krovovi mogu da prue
neku izolaciju kada su suvi, ali kada su mo-
kri temperatura e proi pravo kroz njih.
S druge strane, istraivanja na objektu
gradske kue u ikagu su ustanovila da je
ozelenjavanje krova smanjilo temperaturu
vazduha na krovu leti na 30C u poreenju
sa 43C koji imaju tipini krovovi sa cr-
nom krovnom oblogom. To znai da vaz-
duh koji se unosi mora biti mnogo manje
ohlaen od strane klimatizacionog sistema
objekta. Zeleni krovovi e imati ekoloku
prednost agregacijom usluga; postoji veo-
ma malo diskretnih usluga koji e oprav-
dati trokove, kae konsultant za hortiku-
luturu Snodgras. To su stvari koje se teko
izraunavaju. Formula je toliko dugaka i
teka da inenjeri jednostavno ne ele da
razmiljaju o tome.
Moda najlaki nain merenja trokova i
prednosti zelenih krovova jeste dodatni i-
votni vek koji pruaju integritetu objekta.
Uradili smo analizu trokova ivotnog ci-
klusa zelenog krova u odnosu na standardni
krov, kae anstrom iz biroa Kestrel koja
je radila projekat Target centra. Prorauni
su bili veoma blizu u trokovima kada uzi-
mate u obzir dodatni ivotni vek koji zeleni
krovovi daju krovnoj membrani. Zapravo,
zeleni krov je malo povoljniji.
M.TischIlluminationLawnLinkolncentra,Njujork
Linkolncentar,Njujork
49 www.build.rs
Hidroizolacija
podruma,terasa,kupatila
ilibazenapolimercementnim
hidroizolacionimpremazom
AKWALASTIK 5.0
novi polimercementni
hidroizolacioni premaz
AKWALASTIK 5.0 je visoko fleksibilni,
dvokomponentni hidroizolacioni premaz.
Otporan je na stajau vodu, niske i visoke
temperature i na kontinuirane cikluse odmr-
zavanja i smrzavanja. Koristi se i za zatitu
betonskih konstrukcija od negativnog delo-
vanja morske vode, agresivnih atmosferalija
i soli, kao i od karbonizacije betona. Karak-
terizuje ga brza i jednostavna aplikacija, kao
i prionjivost na razliite podloge (beton,
cigla, gips, keramika). AKWALASTIK
5.0 premotava i manje pukotine na podlozi
(do 2mm) bez potrebe za zatvaranjem pu-
kotine reparacionim malterom. Vrlo je va-
no napomenuti da je AKWALASTIK 5.0
mogue naneti npr. na postojee keramike
ploice na terasi ili balkonu, tj. nije ih po-
trebno razbijati pre postavljanja hidroizo-
lacije to umnogome olakava i pojeftinjuje
sanaciju. Uz to se nove keramike ploice
lepe direktno na samu hidroizolaciju.
Kratki opis faza u radu s AKWALASTI-
KOM 5.0:
S podloge odstranite bilo kakve neistoe 1.
i labave delove, a sve neravnine zagladite
reparacionim malterom.
Izmeajte zajedno A i B komponentu ko- 2.
ristei builicu s nastavkom za meanje uz
mali broj okretaja (450 okr/min).
etkom, valjkom ili gletericom nanesite 3.
prvi sloj polimercementne hidroizolacije
AKWALASTIK 5.0 na pod i/ili na zi-
dove do potrebne visine.
Na dilatacijama i spojevima podova i zi- 4.
dova ugradite ojaanje odgovarajuom
AKWABAND trakom. Vee podne po-
vrine (preko 7m) treba armirati tako da
se u prvi sloj hidroizolacionog premaza
utopi AKWABAND armaturno platno.
Nakon suenja prvog sloja nanesite drugi 5.
sloj AKWALASTIK 5.0 pazei da po-
tpuno prekrijete trake i platno i ostavite
da se osui.
Nakon suenja drugog sloja direktno na 6.
hidroizolaciju lepi se zavrna obloga (ke-
ramike ploice, kamen i sl.).
AKWALASTIK 5.0 najee se koristi za
hidroizolaciju podruma, kupatila, balkona, te-
rasa, bazena i za zatitu betonskih povrina.
Pre poetka rada na hidroizolaciji objekta
svakako kontaktirajte DRACOMERX teh-
niki ured i zatraite struni savet ili izradu
kompletnog projekta hidroizolacije objekta
DRACOMERXtehnikiured
BulevarKraljaAleksandra578
11000Beograd
BobanUzunovi
mob:+381655009100
boban.uzunovic@dracomerx.com
VladimirMandi
mob:+381653009104
vladimir.mandic@dracomerx.com
www.dracomerx.com
Kako bi izbegli tete nastale prodorom vode u konstrukciju graevine,
kao i u sami prostor nae kue ili stana potrebno je kvalitetno izvesti
hidroizolaciju. Naravno, najbolje je hidroizolaciju izvesti odmah
prilikom gradnje objekta, ali ako to nije sluaj, hidroizolacija se moe
izvesti i naknadno kada se pojavi problem kao to je prokinjavanje,
vlaenje, proputanje vode u podrum itd.
Uz krov, delovanju vode i vlage su najizloeniji podrumi, terase,
balkoni i kupatila, tj. generalno svi mokri vorovi u kui ili stanu.
Za njihovu hidroizolaciju koristi se polimercementni hidroizolacioni
premaz AKWALASTIK 5.0.
promo
50 www.build.rs
Zahvaljujui profesionalizmu u svim obla-
stima svoje delatnosti, preduzee Leta se
na tritu pokazao kao pouzdan i proveren
partner. Njihov rad u procesu poslovanja, od
ideje do realizacije, karakteriu kvalitet, po-
uzdanost u ispunjavanju obaveza i potpuna
pravna sigurnost.
Leta d.o.o. graevinska kompanija i u
2012. godini postie zapaene rezultate na
polju graevinske industrije. U poslednjih
par godina kompanija Leta profilisala
je svoje ljudske i proizvodne kapacitete za
poslove u oblasti visokogradnje i niskogra-
dnje, sa posebnim akcentom na proizvodne
objekte u razliitim privrednim grana.
U tekuoj godini kompanija Leta uspe-
no je zavrila nekoliko fabrikih postrojenja
sa najsavremenijim tehnolokim procesima
a po sistemu klju u ruke, sa kompletnom
tehnikom podrkom, od ishodovanja doku-
mentacije do dobijanja upotrebne dozvole.
U korak sa savremenim trendovima u
graevinskoj industriji, a pre svega iz ra-
zloga pruanja to boljeg servisa stranim
partnerima i investitorima, kompanija Le-
ta je u 2012. godini odluila da celokupan
proces rada podigne na jedan profesionalno
vii nivo. Pored konstantnog ulaganja u usa-
vravanje strunog kadra i osavremenjivanje
tehnikih kapaciteta, u kompaniji Leta je
u toku implementacija meunarodnih stan-
darda, to e rezultovati jo kvalitetnijim i
optimalnijim uslugama u poslovanju ove
kompanije. Ovim se iskazuje spremnost u
elji da se zadovolje sve potrebe kako do-
maih tako i stranih investitora u naoj ze-
mlji i inostranstvu.
U protekloj godini nastavljena je uspena
saradnja sa kompanijom Gorenje. Tako
da su zavreni radovi na rekonstrukciji i
adaptaciji kompletnog industrijskog kom-
pleksa od dvanaest hektara u Zajearu.
U avgustu mesecu zapoeti su radovi na iz-
gradnji fabrike za proizvodnju kunih aparata
kompanije Gorenje u Valjevu, sa povrinom od
26.000 metara kvadratnih. Proizvodno-maga-
cinski kompleks, bie zavren do kraja tekue
2012. godine. Objekat povrine od 26.000m
2

gradi se po svim svetskim standardima i bie
jedan od impozantnijih objekata u zemlji
Letaodideje
dorealizacije
Leta d.o.o. graevinska kompanija, posluje jo od davne 1990. godine u poslovima
graevinarstva i to u svojstvu investitora, projektanta i izvoaa radova, i od tada su
izgradili veliki broj poslovnih industrijskih objekata namenjenih tritu, ali i ostvarili veliki
uinak na izgradnji saobraajnica, kanalizacionih sistema i drugih graevinskih formi.
LETA
KraljaPetraIbb,22320Inija
tel/fax:+38122560524
tel:+38122510031
info@letac.rs
www.letac.rs FabrikaGorenjeuValjevu,izgradnja
FabrikaGorenjeuValjevuidejnoreenje(gore)iobjekatuizgradnji(dole)
promo
promo
51 www.build.rs
Miljenje sekcije ZOP Parain:
Tokom praenja ponaanja koloseka u toku
dve godine na deonicama gde je ugraena
Tensar geomrea, Sekcija ZOP Parain nije
imala nikakve dodatne radove na regulisa-
nju koloseka, iako je pre ugraivanja Tensar
geomree na ovim deonicama imala stalne
intervencije na regulisanju i stabilizaciji ko-
loseka. Na deonicama gde je ugraena Tensar
geomrea kolosek sa ponaa kao kolosek na
tvrdoj podlozi koji ne zahteva dodatno od-
ravanje za dui vremenski period, te samim
tim smanjuje trokove odravanja. Imajui u
vidu da je trasa pruge Beograd-Ni od Veli-
ke Plane voena skoro po terenu i po niskim
nasipima izgraenim od glinovito prainastih
materijala sa loim oceivanjem i odvodnja-
vanjem trupa pruge, pa se moe zakljuiti da
ugraivanje Tensar geomrea u kombinaciji sa
geotekstilom moe nai ekonomsku opravda-
nost za iru primenu pri remontima i glavnim
opravkama na prugama JP elaznica Srbije.
Glavni remont na
Koridoru X pruge
Beograd-Subotica, deonica
ortanovci-Petrovaradin
Tokom glavnog remonta pruge Beograd-Su-
botica, pojavili su se problemi sa kratkim ro-
kovima za izvoenje radova na donjem stroju
pruge Koridora X, kao i velike vlanosti pla-
numa tla i posteljice, te je izvoa bio u nemo-
gunosti da izvri prosuivanje posteljice. Kao
jedino mogue reenje nametnula se primena
geomree, postavljanje iste na planum tla. Po-
tujui predlog isporuioca Tensar geomree
dobijaju se traeni moduli deformacije uz sma-
njenje koliine zemljanih radova pa samim tim
poveanje brzine izvoenje radova. S obzirom
na blizinu Dunava i specifinosti podloge pre-
ko koje je voenja pruga (prakasto peskovite
gline, rizla, ljake...), deformacije trupa pruge
se manifestuju zastornim vreama u koje se sa-
kuplja voda, predloena su tri tipa reenja:
I grupa - Preko planuma tla postavlja se
dvoosna Tensar geomrea, zatim sloj sta-
rog tucanika debljine 10cm i preko tam-
ponski sloj debljine 22cm;
II grupa - Preko planuma tla postavlja se
dvoosna Tensar geomrea, zatim sloj sta-
rog tucanika 10cm, i preko tamponski sloj
debljine 32cm;
III grupa - Preko planuma postavlja se
sloj starog tucanika debljine 10cm, zatim
dvoosna Tensar geomrea, zatim sloj sta-
rog tucanika 10cm i na kraju tamponski
sloj debljine 32cm.
Na osnovu geolokih istraivanja da bi se
dobili zahtevani moduli 40MN/m, odno-
sno na posteljici 60MN/m, bilo je potrebno
izvriti zamenu tla u debljini izmeu 0,6m
i 2,0m. Nakon postavljanja dvoosne Tensar
geomree izvrena su merenja dinamikim
modulom (videti tabele).
Nakon svega par meseci po putanju u upo-
trebu deonice dolo je do poplava (slika is-
pod) nezapamenih u ovom kraju, a saob-
raaj se odvijao sve vreme.
Miljenje JP eleznica Srbije:
U toku izvoenja radova na kapitalnom re-
montu pruge Beograd-Subotica izmeu sta-
nica ortanovci-Petrovaradin u periodu od
01.09.2005. do 15.11.2005. usvojeno je od
strane nadzorne slube i projektanata iz SI
CIP, da se zbog poveane vlanosti 22-27%
u slojevima donjeg stroja posteljice kao i
loeg i kratkog vremenskog perioda upotrebi
dvoosna Tensar geomrea. Ovo je za cilj imalo
poveanje nosivosti trupa pruge uz smanjenje
debljine zamene loih slojeva donjeg stroja
posteljice, te samim tim skratilo vreme izvoe-
nja radova i smanjilo trokove samih radova na
remontu. U toku perioda rada (od 15.11.2005
do 10.05.2006.) izvreno je nekoliko merenja
osovine i nivelete koloseka cele deonice. Na-
roito znaajna bila su ona izvrena posle zim-
skog perioda (02.03.2006.) kada su konstato-
vana prosena sleganja nivelete koloseka koja
su iznosila oko 40mm na celoj remontovanoj
deonici, dok po smeru kolosek nije imao de-
formacija. Na deonici gde je ugraena dvoosna
Tensar geomrea nisu registrovane vee defor-
macije, iako je Tensar geomrea ugraivana na
deonicama gde je posteljica bila raskavaena
i slabije nosivosti. Svakodnevnim merenjima
nivelete koloseka (u periodu povienog vodo-
staja Dunava) u ukrsnici Karlovaki Vinogra-
di, utvreno je da su koloseci gde je ugraena
dvoosna Tensar geomrea stabilniji, i po smeru
i po nivelete, od koloseka bez ugraene Tensar
geomree. Kolosek sa ugraenom dvoosnom
Tensar geomreom na posteljici koja je raskva-
ena i slabije nosivosti po stabilnosti je identi-
na sa kolosekom gde nije ugraena, a posteljica
je kvalifikovana kao dobro nosivo tlo.
Mehanikomstabilizacijomzastora
smanjujusetrokoviodravanja
Zbog stalnog odravanja dvokolosene pruge Koridora X na potezu izmeu
Beograda i Nia, izmeu stanica Bagrdan-Jagodina, eleznice Srbije su na dve
deoice prilikom procedure redovnog odravanja-reetanja ugradile dvoosnu
Tensar SS 30 geomreu.
LIPEX
Krianieva 12a, 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 26 88 413, 26 88 816
mob: +381 63 359 314, 359 316
lipex@eunet.rs
tensar@tensar.uk
www.lipex.co.rs
www.tensar-international.com
Redni
broj
Stacionaa [km]
Stubno mesto
Dinamiki modul
Evd [MPa]
Zadovoljava
zahteve
Postignuto Zahtevano
1. SM* 15 49.7 35.0 Da
2. SM 17 47.1 35.0 Da
3. SM 18 46.1 35.0 Da
4. SM 21 42.1 35.0 Da
5. SM 22 44.0 35.0 Da
6. SM 75 49.6 35.0 Da
7. SM 77 44.3 35.0 Da
8. 59+120 66.4 35.0 Da
9. 59+350 59.5 35.0 Da
10. 59+690 70.5 35.0 Da
Redni
broj
Stacionaa [km]
Stubno mesto
Dinamiki modul
Evd [MPa]
Zadovoljava
zahteve
Postignuto Zahtevano
1. SM15 9.6 7.0 Da
2. SM 17 8.0 7.0 Da
3. SM 18 10.8 7.0 Da
4. SM 21 14.8 7.0 Da
5. SM 22 12.1 7.0 Da
6. SM 75 12.6 7.0 Da
7. SM 77 14.5 7.0 Da
8. 59+120 14.8 7.0 Da
9. 59+350 20.2 7.0 Da
10. 59+690 18.0 7.0 Da
Tabela1.Posteljicanadelugdeesepostaviti
Tensargeomrea
*SM(stubnamesta)seodnosenaskretnikekoloseke
ulaznelirestanicePetrovaradin
Tabela2.Tamponnadelugdejepostavljena
Tensargeomrea
Izgledterenagdejeugraenadvoosna
Tensargeomrea
Istiterenzavremepoplave
Tensar je u svoj proizvodni program uvrstio i novu geomreu TriAx (troosna) koja je ve stekla
mnogo priznanja, a kao dokaz njenih karakteristika uraen je uporedni test sa dvoosnom Tensar
geomreom. Uporeenja su raena na Graevinskom fakultetu u Pragu i rezultati su sledei:
Struktura Tensar TriAx TX160 pokazuje bolje rezultate nego konstrukcija Tensar SS30 u pogledu klju-
nih parametara: kapaciteta optereenja i depresije posle primene ciklinog optereenja. Dakle, moemo
zakljuiti da sa primenom specine kombinacije materijala troosna kruta monolitna geomrea Tensar
TriAx TX160 pokazuje bolji efekat stabilizacije od dvoosne krute monolitne geomree Tensar SS30.
Prag, 1. decembar 2009, Dr. Leo Hornek, in.
52 www.build.rs
ime se izdvajaju?
Strunou i iskustvom zaposlenog osoblja
koje je sticano godinama kroz realizaciju
najrazliitijih tehnikih reenja sistema za
navodnjavanje. Njihova tehnika reenja
sistema za navodnjavanje su originalna, ba-
zirana na strunosti i dugogodinjem isku-
stvu (a ne na softverima proizvoaa opre-
me). Obezbeuju optimalan obim radova i
utroak opreme. Kod izbora opreme koriste
punu slobodu kombinovanja opreme raz-
liitih prizvoaa. Posebno istiu iskustvo
steeno na poslovima projektovanja i po-
stavljanja razliitih tipova vodozahvata, na
vodotocima, akumulacijama, rezervoarima,
bunarima (buenim i kopanim), vodovo-
dnim mreama, kao i njihovim kombinaci-
jama.
Nude najkrae rokove i kompletne radove
(projektovanje i postavljanje sistema):
za dvorita, fabrike krugove, parkove i sl.
od 1 do 7 dana (u zavisnosti od veliine
zalivne povrine);
za fudbalske terene od 2 do 3 dana (sa
skidanjem i vraanjem busena).
Daju garantni rok od 2 godine, na opremu
i izvedene radove.
Cena zavisi od vie tehnikih parametara.
Utvruje se iskljuivo po projektu, tj. pred-
meru (specifikaciji) opreme i radova. Ori-
jentaciona cena, utvrena kroz dosadanju
praksu, je:
za fudbalske terene ve od 1/m;
za dvorita, ve od 1,5/m.
Servisna sluba odrava sisteme u projek-
tovanoj funkciji. Na raspolaganju investito-
rima su tri tipa odravanja:
stalno odravanje , obim i uestalost ra-
dova, kao i cena i nain plaanja se defni-
u ugovorom, na jednu ili vie godina;
odravanje po pozivu , za sluajeve kva-
rova, izmene situacije na terenu, izmena u
reimu zalivanja i sl;
havarijske intervencije .
Inovacije
Posebnom tehnikom postavljaju sisteme za
navodnjavanje na ve formiranim travnja-
cima bez vidljivih i trajnih oteenja. Ova
tehnika je naroito vana kod postavljanja
zalivnih sistema na fudbalskim terenima,
gde se skidanje i rolovanje travnog buse-
na obavlja runo a iskop rovova mainski
(ditch-witch).
Imaju jedinstveno reenje za dezinfekci-
one barijere koje se postavljaju na ulaze
stoarskih farmi, fabrika stone hrane i
sl. Prednost njihovog reenja dezinfekcione
barijere je u tome to se dezinfekcioni ra-
stvor u finim kapima distribuira u dezinfek-
cioni prostor dimezija 11mx4mx1,5m, tako
da se vozilo tretira sa svih spoljnih strana
do visine 1,5m. Za razliku od klasinih des-
barijera, kod kojih se tretira samo kontak-
tna povrina pneumatika i dezinfekcionog
rastvora, primenom njihovog reenja, vozila
se tretiraju i sa unutranje strane tokova
i odozdo. Njihovo reenje dezinfekcione
barijere prihvatila je i Republika sanitar-
na inspekcija, a primenjeno je na farmama
stone hrane Bafi iz Futoga, Sano i Tenen
iz Novog Sada...

Projektuju i izvode automatski sistem kap po
kap, za male, hobi vonjake, dendro ili vone
sadnice u dvoritima, vikendicama, fabrikim
krugovima i sl. Istiu da je i za ove sisteme
razvodna mrea ukopana, kako ne bi oteavala
odravanje travnjaka ili zemljita oko sadnica.
Sve biljke dobijaju, za isto vreme, razliitu koli-
inu vode, usklaenu sa njihovim potrebama.

Projektuju i izvode automatsko zalivanje
ubodnim kapljaima, koje sve ee ima pri-
menu u zalivanju manjih i ogranienih povr-
ina tipa rondela, ardinjera pa ak i saksija,
gde svaka biljka dobija precizno i automatski
kontrolisanu potrebnu koliinu vode, preko
jednog ili vie ubodnih kapljaa.
Odgovorni i ekspeditivni prema dosada-
njim investitorima, ambiciozno planiraju
budunost, duboko svesni da je njihov rad,
njihova najbolja preporuka
i i dd j jj
AUTOMATSKISISTEMI
ZANAVODNJAVANJE
ZELENIHPOVRINA
IRING62
BrigadiraRistiaA1L3/28
23000Zrenjanin
mob:+38163562767
mob:+381655565767
iring1962@gmail.com
www.iring62.com
Iring 62 je osnovan 1991. godine, kao
jedno od prvih privatnih preduzea
u oblasti melioracija. Prvo preduzee
specijalizovano za projektovanje
i postavljanje automatskih sistema
za navodnjavanje zelenih povrina,
tzv. parkovsko navodnjavanje.
Davne 1995. godine postavili su prvi
sistem ove vrste. Od tada do danas,
uz stalnu tendenciju porasta broja
realizovanih projekata u toku jedne
godine, projektovali su i postavili vie
od 280 sistema za navodnjavanje u Srbiji,
Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Projekat preduzea Iring 62, Prvi centar
za navodnjavanje u Srbiji je u zavrnoj fazi
izgradnje. Na povrini od 44.000m eleli
su da naprave reprezentativan izlobeno-
demonstrativni prostor kako za opremu
za navodnjavanje (rasprskivae, cevovode,
spojnice itd.) tako i za proizvoae sadnog
materijala, parkovskog mobilijara (klupe,
lampioni, fontane itd.), proizvoae i dis-
tributere pumpi za vodu, kompanije za bu-
enje bunara, opreme za tretman vode za
pie itd. Odgovorni u preduzeu su spre-
mni na saradnju i zahvaljuju na sugestija-
ma svima koji su iskazali ili e iskazati elju
da uestvuju u realizaciji ovog projekta
promo
53 www.build.rs
Ovaj lanak je upravo i namenjen promociji
jedne izuzetne knjige, koja je tampana pre
mesec dana i koja je svoju zvaninu pro-
mociju imala 14. septembra ove godine u
Vrnjakoj Banji u prostorijama preduzea
Interklima.
Trenutak je po svemu bio izuzetan. Predu-
zee Interklima slavi ove godine 45 godina
od osnivanja, a jedan od sponzora, firma
GEZE GmbH iz Nemake, slavi 150 godi-
na od osnivanja i od jula meseca poinje sa
obeleavanjem ovog znaajnog jubileja.
Promocija je bila posveena knjizi Pre-
ventivna zatita od poara i ona predsta-
vlja drugi deo trilogije kojom e biti obu-
hvaena problematika preventive i metoda
za gaenje poara. Autori knjige su Zorana
Sekulovi, dipl. in. ma, odgovorni pro-
jektant u firmi Cepting iz Beograda, prof.
dr Martin Bogner, dipl. in. ma, redovni
profesor Mainskog fakulteta u Beogradu
i mr Savo Pejovi, dipl. in. zop, samostal-
ni struni saradnik bezbednosti na aero-
dromu Nikola Tesla, u Beogradu.
Knjiga je podeljena u devet poglavlja sa
jednim dodatkom i napisana na skoro est
stotina strana. Za ovakve knjige Anglosa-
ksonci esto kau da su struni Cookbo-
ok, odnosno kuvar. Knjiga sadri veliki
broj empirijskih dijagrama, dovoljan broj
formula namenjenih projektantima, opise
pojedinih tehnologija i obuhvata preventivu
za razliite struke, a zajedniko im je da su
prisutne kod izgradnje objekata razliitih
namena.
tampanje ovakve knjige okupilo je znaa-
jan broj sponzora, koji su i u tekom vre-
menu prepoznali da e knjiga biti korisna
projektantima i itana u irem strunom
krugu. Kompanija GEZE GmbH je donela
odluku da bude jedan od sponzora na izradi
i tampanju ove izuzetne knjiga i svakako
e uestvovati i kao sponzor na izradi po-
slednjeg toma ove trilogije, koji e biti po-
sveen merama pri gaenju poara.
Prikaz ove knjige ne bi bio potpun, ako se
ne bi osvrnuli i na sve uesnike pri izradi
knjige i njenom tampanju. Autori su ve
poznati naoj strunoj javnosti kao eksperti
u oblastima zatite, a pomo firme Cepting
je bila od posebnog znaaja. Stuni redak-
tor, Mr Dragan Sekulovi, dipl. in. ma, je
jedan od naih najveih strunjaka za oblast
zatite od poara, a njegov potpis se nala-
zi na projektima najveih i najznaajnijih
objekta koji su izgraeni u Srbiji, kao i na
nizu referentnih objekata izgraenih u Ru-
siji i celom svetu.
Kao i u veini promocija knjiga, organiza-
tor, u ovom sluaju firma Interklima, koja
je i tampala knjigu, organizovala je koktel
za goste i pozvala predstavnike MUP-a, iz
Sektora za vanredne situacije
Ipaksekree
Postoji jedan fenomen koji trai ozbiljnu analizu, a njegova postavka moe da se sabije
u jednu reenicu: Bez obzira na sve vei pritisak krize i sumornu svakodnevnicu, sve je vei
broj knjiga koje se tampaju i itaju. Ovo je skoro pravilo, kako za beletristiku, tako i za
kategoriju strunih i obrazovnih knjiga.
PREDSTAVLJANJE GEZE GMBH
GEZE GmbH je svetski priznat i poznat proizvoa sistema za vrata, prozore i sigurnosne
tehnologije. Kao vodea inovativna kompanija sa vrhunskim reenjima dizajna, ova porodi-
na rma je osnovana 1863. godine. Kao proizvoa i distributer vrhunskih tehnologija, GEZE
je svojim inovativnim reenjima uticao znaajno na izgradnju objekata i uticao na konana
reenja koja su primenjena na svim kontinentima. GEZE zatvarai za vrata poznati su irom
sveta, a u Nemakoj GEZE je najznaajniji isporuilac automatskih kliznih vrata. Milioni ljudi
svakodnevno prolaze kroz vrata koja zatvara GEZE gornji zatvara TS 5000, a mnogi objekti
imaju ugraene sisteme Slimdrive serije automatskih kliznih vrata.
Pored ovoga, GEZE proizvodi i kompletan program sistema za otvaranje prozora za ventila-
ciju i otvaranje u sluaju poara u cilju evakuacije dima. Ovo je deo ukupne GEZE ponude
sigurnosnih sistema namenjenih sigurnosti i bezbednosti ljudi i objekata.
Arhitektama, GEZE nudi prestini sistem potpuno integrisanog stakla (IGG), koji omoguava
slobodu projektovanja. GEZE proizvodi nalaze se na najreprezentativnijim objektima irom
sveta. Kompanija je predstavljena u svetu sa preko 23 zavisnih preduzea, a eksibilna i e-
kasna prodaja i servis obezbeuje 1.900 zaposlenih. U 2007. godini GEZE je ostvario bruto
obrt od 360 miliona evra
GEZEGmbH
tel:0113287248,3283668
mob:063217729IvanAlbunovi
mob:062771978AndrejaEgari
mob:0642535421AmirMujezinovi
email:i.albunovic@geze.com
web:www.geze.com
promo
promo
54 www.build.rs
SecuriSens MHD 535 je temperaturni sen-
zorski kabl koji detektuje poetni poar u
rekordnom vremenu. Unutar senzorskog
kabla se nalazi mnotvo veoma osetljivih
senzora koji sa vrhunskom tanou signa-
liziraju svaki primetan porast temperature i
svaki porast infracrvenog zraenja. Razmak
izmeu senzora se moe birati, na raspola-
ganju su kablovi sa senzorima postavljenim
na razmaku od 2 do 20 metara. Senzorski
kabl moe biti maksimalne duine 2.000
metara.
MHD 535 se istie svojim brojnim pred-
nostima u poreenju sa drugim linijskim
detektorima temperature. Poseduje kratko
vreme reagovanja, pozicije senzora su jasno
definisane, senzori ne zahtevaju rekalibra-
ciju i instalacija je veoma jednostavna za-
hvaljujui veoma fleksibilnom senzorskom
kablu.
Pomou specijalnog softvera MHD Config
Software mogue je programirati kontrolnu
jedinicu za tili as u skladu sa uslovima u
nadgledanoj sredini. Na primer, mogue je
podesiti vrednosti maksimalne i diferenci-
jalne temperature na kojoj e reagovati svaki
senzor ili grupa senzora. Pomou vizuelnih
prikaza alarma i temperaturnih profila mo-
gue je stalno imati pregled trenutne situa-
cije samo sa klikom mia na raunaru.
Senzorski kabl SecuriSens MHD 535 je ve-
oma otporan i savren za agresivne sredi-
ne. Sistem funkcionie pouzdano na tempe-
raturama od -55C do +125C i u uslovima
100% vlanosti vazduha. Sistem je usagla-
en sa standardom EN 54-5 (klase A1, A2,
B, C) i dizajniran je u skladu sa EN54-22,
buduim standardom za linijske detektore
temperature.
Poar u tunelu moe imati vrlo ozbiljne
posledice. Brza i pouzdana detekcija poa-
ra je najbolji nain da se u svakom trenutku
obezbedi sigurnost korisnika tunela. Pra-
vovremena dojava poara aktivira odgova-
rajue mere u pravo vreme, kao to je rano
upozoravanje, aktiviranje ventilacionog
sistema ili zatvaranje objekta. Sa kratkim
vremenom reagovanja i drugim vrhunskim
karakteristikama MHD 535 je savreno
prilagoen za upotrebu u tunelima. U zva-
ninom testiranju MHD 535 je dokazao da
u tunelima reaguje duplo bre nego ostali
linijski detektori temperature, ak i pri uslo-
vima brzog protoka vazduha. Zahvaljujui
ovim performansama, u sluaju opasnosti je
poveana mogunost spasavanja svih ljudi u
tunelu.
U industrijskim postrojenjima postoji mno-
go faktora koji mogu uticati na pouzdanost
rada sistema za detekciju poara: visoka
vlanost vazduha, praina, agresivni gasovi,
velike razlike u temperaturama i drugo. Se-
curiSens MHD 535 temperaturni senzorski
kabl ispunjava sve uslove pouzdane i brze
detekcije poara u industriji, pa se moe
koristiti za zatitu npr. transportnih traka,
kosih mostova, kablovskih kanala, pilana, si-
losa, utovarnih rampi, itd. Jedna verzija de-
tektora je prilagoena za rad u eksplozivno
ugroenim prostorima.
Na kraju, ali ne i najmanje vano, MHD
535 daje mnogo sigurnosti za uloeni no-
vac. Postavljanje, konfigurisanje i putanje u
rad su jednostavni, sam sistem ima dug vek
trajanja, a zahtevani trokovi za odravanje
su minimalni
Ultrabrzadetekcijapoara
akiuagresivnimsredinama
SecuriSensMHD535
temperaturnisenzorskikabl
SECURITON
AlarmandSecuritySystems
DanilaLekiapanca31
11070Beograd
tel:+381113187081
3187082
fax:+381112280525
ofce@securiton.rs
www.securiton.rs
Acompanyofthe
SwissSecuritasGroup
Kada je u pitanju ljudski
ivot, ni najbolja tehnika
zatita nije dovoljno dobra.
Upravo zbog toga je
Securiton sa SecuriSens
MHD 535 uinio detekciju
poara jo pouzdanijom.
SECURITON
PROJEKTOVANJE,
UGRADNJA I SERVISIRANJE
automatska dojava poara
automatsko gaenje poara
detekcija gasa
dojava provale i prepada
kontrola pristupa
perimetarska zatita
video nadzor
softver za integraciju tehnikih sistema
www.build.rs
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje
pejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade
BAMBUS U
GRAEVINARSTVU:
DA LI JE TRAVA
UVEK ZELENIJA?
Postoji mnogo mitologije o bambusu,
kae Manuel Ruiz-Perez, profesor ekologije
na Univerzitetu u Madridu, koji je istraivao
bambus vie od decenije. Morate biti oprezni.
Sada kada su podovi od bambusa prerasli
oekivani status na traitu, on poinje da
privlai vie panje, a samim tim i ispitivanja.
Ovaj lanak e istraivati kako se bambus meri
kao graevinski materijal.
ta je bambus?
Razliite vrste bambusa, lanovi porodice
trava, su autohtone za razliita podneblja
irom sveta - od podsaharske Afrike do severne
Australije i od jugoistone Severne Amerike do
June Amerike. Bambus obilato raste i u veini
Azijskog kontinenta.

i
v
e
t
i

u

z
e
l
e
n
o
m

z
e
n
e
r
g
i
j
a

g
r
a
d
i
t
i

z
e
l
e
n
o
j
e
s
e
n

2
0
1
2
Za neto manje
od decenije, podovi
od bambusa su postali
ozbiljna konkurencija
na tritu podnih
obloga, a za njima su
se pojavile perploe
od bambusa.
Istican u krugovima
zaitnika ivotne
sredine zbog mogunosti
brzog rasta i injenice
da moe biti bran bez
ugroavanja same biljke,
bambus izgleda skoro
previe dobar da bi bio
istinit. U stvari, kao i
bilo koji proizvod, on
ima svoje mane.
55
56
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Bambus je posebno poznat po svojoj sna-
zi, tvrdoi i stopi rasta. Bambus ima veu
vrstou na pritisak od betona i slian od-
nos jaine prema teini kao elik, tvrde
Darel Debor (Darrel DeBoer), arhitekta
sa praksom u Alamedi, Kalifornija, i Karl
Bareis, suosniva Meunarodnog bambus
udruenja (sada Svetska bambus organi-
zacija World Bamboo Organization),
u knjizi iz 2000. godine: Alternativne
konstrukcije: Savremene prirodne meto-
de graenja (Alternative Construction:
Contemporary Natural Building Methods).
Bambus raste mnogo bre od drvea, sa
nekim vrstama koje rastu i do 46 metara
za samo est nedelja, prema Deboru i Ba-
reisu, a ponekad dostiu visinu i viu od
1,35 metara dnevno.
Veina azijskih kultura imaju dugu istori-
ju upotrebe bambusa za hranu, izgradnju i
mnoge druge potrebe. Moso bambus (Phy-
llostachys pubescens) je poznat pod imenom
Mao Du u Kini (Moso je japansko ime).
To je najee gajena vrsta u Kini i postoje
plantae koje su stare stotinama godina. Je-
dna etvrtina svetske populacije se oslanja
na bambus za izgradnju mnogih objekata
koji se koriste u svakodnevnom ivotu.
Bambus se danas koristi za irok spektar
svrha koji nisu povezane sa izgradnjom;
daske od bambusa su sve popularnije, dok
drugi proizvodi od bambusa idu u rasponu
od tkanina, papira do tapia za jelo.
Razmatranje resursa
Brza regeneracija bambusa i sposobnost
da bude poseen a da se pritom ne ote-
ti sama biljka su ga doveli na dobar glas
u ekolokim krugovima, ali neke obla-
sti koje izazivaju zabrinutost su nastale,
posebno kako se industrijska upotreba
bambusa umnoava. Nekih 15 godina,
od 1980-tih do kasnih 90-tih, ljudi nisu
obraali mnogo panje na mogue uticaje
na ivotnu sredinu, kae Ruiz-Perez. Iz-
vetaj kompanije Dovetail Partner iz 2005.
godine, koji se veoma oslanja na objavlje-
na istraivanja Ruiz-Pereza i njegovih sa-
radnika, izazvao je zabrinutost u vezi sa
biodiverzitetom, upotrebom hemije i ero-
zijom, izmeu ostalog.
Vezivanje ugljenika
Plantae bambusa su hvaljene zbog svoje
sposobnosti da veu ugljenik. Kako biljke
rastu i obavljaju proces fotosinteze, oni
uzimaju ugljen-dioksid (CO
2
) i emituju
kiseonik (O
2
). Oni pretvaraju ugljenik u
ugljene hidrate koje ine njihovu struktu-
ru. Vezivanjem ugljenika, biljke smanjuju
koncentraciju atmosferskog ugljen-dioksi-
da, to je veoma veliki doprinos smanjenju
efekta staklene bate.
Korienje bambusa u
graevinarstvu
Iako je korienje bambusa kao graevin-
skog materijala u Evropi i Severnoj Ame-
rici ogranieno u velikoj meri na podove i
poneki panel, mnoge zemlje u razvoju ko-
riste skele od bambusa za izgradnju. Meu-
tim, projektanti stalno eksperimentiu sa
novim upotrebama materijala i ponovo
otkrivaju stara korienja. Na primer, De-
bor voli korienje tkanih bambus panela
za zavrnu povrinu zida.
Konstruktivno korienje
Snaga bambusa, njegova fleksibilnost
i dostupnost su ga uinili dominatnim
konstruktivnim materijalom vekovima u
veem delu sveta. Njegovo korienje u
modernim, mejnstrim objektima je retko
pogotovo u Evropi i Severnoj Americi.
Nekoliko vizionarskih inenjera u Junoj
Americi su prikazali potencijal bambusa,
ali oni ostaju izuzetak.
Mnogi su videli nedostatak meunardno
priznatih standarda kao ozbiljnu prepreku
za uestalije korienje bambusa u graevi-
narstvu. Nedostatak normi i standarda je
zadrao arhitekte i dizajnere dalje od bam-
busa, ak i od izraavanja svojih zahteva
za bambusom kao graevinskog materija-
la. Ovo je ispravljeno 2000. godine, kada je
57
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
Meunarodna konferencija graevinskih
zvaninika (ICBO International Confe-
rence of Building Officials) donela uredbu o
prihvatanju bambusa kao konstruktivnog
graevinskog materijala.
Uprkos ovom progresu, korienje bam-
busa kao strukturnog materijala u Severnoj
Americi i Evropi je i dalje teko. Izazov je
uklopiti ga u naine na koji mi gradimo,
kae Debor. Jedan od najveih izazova
jeste injenica da je potrebno puno izola-
cije u veini objekata u Sjedinjenim Ame-
rikim Dravama. Morate biti u stanju da
moete zakucati celu krovnu konstrukci-
ju, i kada vam je potrebno 30 santimetara
izolacije ili vazdunog prostora, neka vrsta
drveta uvek pobeuje. Izgradnja bambu-
som takoe zahteva posveivanje panje
detaljima, to ga ini atraktivnim grae-
vinskim materijalom gde je radna snaga
jeftina, ali manje privlanim u Severnoj
Americi i Evropi.
Imajui u vidu tekoe stvaranja izolovanog
zidnog ili krovnog sistema korienjem
konstruktivnog bambusa, nije iznenau-
jue da je najobuhvatiji pokuaj izgradnje
sa ovim materijalom u SAD-u upravo na
Havajima, gde izolacija nije kritian ele-
ment. Kompanija Bamboo Technologies,
koja proizvodi konstruktivne elemente od
bambusa, dobila je sva potrebna odobrenja
za korienje njenih proizvoda u gradnji:
Konstruktivni stubovi od bambusa mogu
da se koriste kao konstruktivni elementi
u zidu, krovu i meuspratnoj konstrukciji
ili kao individualni zatezni ili kompresiv-
ni elementi za stambenu i komercijalnu
izgradnju.
Kompanija Bamboo Technologies see i pri-
prema stubove (tapove) za svoje objekte
u Vijetnamu, koristei vrstu bambusa Tre
gai (Bambusa stenostachya). Kako bi ih za-
titili od insekata i propadanja, stubovi su
tretirani sa bornom kiselinom i premazani
finiom koji ne emituje nikakva isparljiva
organska jedinjenja (VOC - Volatile orga-
nic compounds).
Podne obloge
Najea upotreba bambusa u Evropi i
Severnoj Americi jeste kao podni materi-
jal. Krajem devedesetih godina, trite je
bilo slabo zainteresovano za podove od
bambusa. Taj trend se, meutim, prome-
nio sredinom dvehiljaditih godina, kada je
uvoz i prodaja podova od bambusa znatno
porasla.
Varijante: Podovi od bambusa dolaze u
nekoliko varijanti. Prvo, oni mogu biti na-
pravljeni samo od bambusa ili sa finiom
od bambusa. Podovi napravljeni samo od
bambusa nisu u obliku jedne daske, ve
od traka sastavljenih od razliitih slojeva
bambusa. Podovi sa finiom od bambusa se
prave tako to se zavrni sloj od bambusa
lepi na neke razliite materijale. Povrina
bambusa moe biti orijentisana vertikalno
ili horizontalno. Horizontalna orijentacija
jeste vie tradicionalnijeg izgleda i karak-
terie ga jedinstveni izgled bambusovih
vorita. Vertikalna orijentacija, sa druge
strane, daje vie uniformisani izgled i sma-
njuje pojavu vorita.
Podne obloge od bambusa se obino pro-
daju u dve nijanse: svetlo uta (prirodna
Savremeni automatski kotlovi za brzu proizvodnju pare, iz Krefelda - SR Nemaka
evropski patent broj 0092063, sa CE oznakom prema propisu 97/23, od 29.05.1997.
SMEEO
i n e n j e r i n g d.o.o.
Kapacitet kotlova od 8 do 2000 kg/h.
Radnog pritiska do 25 bar.
Pogonska energija: gasovito i teno gorivo,
za kapacitete do 100 kg/h elektrina energija.
Pogodni za proizvodnju pare u graevinarstvu, za
suenje raznih nemetalnih proizvoda i betonskih
blokova, u tekstilnoj, preraivakoj i prehrambenoj
industriji za kuvanje, suenje i peenje, za potrebe
mlekara, pivara, kuhinja, vearaja i slino.
ZASTUPNITVO U BEOGRADU
SMEEO Inenjering d.o.o.
Bulevar Zorana inia 134
11070 NOVI BEOGRAD
Tel/faks: +381 11 319-1756
+381 11 319-0721
e-mail: smeeo@open.telekom.rs
www.smeeo.co.rs
PRODAJA, PROJEKTOVANJE, MONTAA,
ODRAVANJE I SERVIS U
GARANTNOM I VAN GARANTNOG ROKA
58
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
boja bambusa) i tamnija nijansa, esto
opisivana kao ugljenisana. Tamnija boja
se dobija tako to se bambus toplotno tre-
tira, i tada se zapravo karmelizuje eer u
vlaknima bambusa. Podovi od bambusa
takoe mogu biti bojeni. Kompanija Bam-
boo Hardwoods, na primer, nudi obojeni
bambus tipa vinje i vonog drveta.
U poslednjih par godina, nekoliko kom-
panija koje proizvode podove od bambusa
uvele su proizvode koje se prave razdva-
janjem bambusa na pojedinana vlakna,
koji se zatim povezuju pod toplotom i
pritiskom sa fenol-formaldehid smolom.
Kompanija Smith & Fong nazvala je svoj
proizvod ovog tipa Plyboo Strand, dok
kompanija Sustainable Flooring, zove svoj
proizvod Strandwoven bamboo.
vrstoa: Faktor koji razlikuje kvalitetne
podove od bambusa i perploe od bambu-
sa od proizvoda loijeg kvaliteta jeste doba
u kojima se bere bambus. Moso bambus
izrasta do svog maksimalnog prenika od
200mm. Oni provode nekoliko narednih
godina u kaljenju svojih arterija, gde
se kapilari zgunjavaju ka unutra, dok se
prenik nikada ne menja. On zapoinje
svoj put sastavljen samo od eera i vode i
vremenom postaje vrsta celuloza.
Iako izdanci stari tri godine mogu biti is-
korieni za pravljenje podova, neke kom-
panije tvrde da vre etvu tek posle pet go-
dina. Problematika lei u tome to mladi
izdanci bambusa nemaju dovoljno dugaka
vlakna, a sa njima ni preko potrebnu sta-
bilnost. to su vlakna dua, to je bolja vr-
stoa i stabilnost bambusa. Neki strunjaci
tvrde da se maksimalna jaina bambusa po-
stie posle est godina rasta i da je tad pravo
vreme za etvu, dok drugi tvrde da bambus
dostie maksimalnu vrstinu za oko tri go-
dine, i sumnjaju u to da li postoji bilo ka-
kva korist u daljem rastu bambusa.
Teko je utvrditi da li se koriste samo sta-
riji izdanci. Vrlo je teko uoiti razliku vi-
zuelnim putem izmeu bambusa starog tri
godine i onog od pet. Obezbeivanje ko-
rienja samo starijih i kvalitetnijih bam-
busa je jako teko i, praktino, ne postoje
naini da se to kontrolie. Iz tog razloga je
jako bitno da kupci sirovog bambusa ima-
ju jako dobre poslovne odnose sa uzgajiva-
ima bambusa.
Iako je teko samo gledajui odrediti go-
dine bambusa, veina uzgajivaa bambusa
prate paljivo svoje biljke. Izdanci su esto
oznaeni sa imenom i datumom nakon
njihove prve godine, kada bambus dostie
punu veliinu. Neke kompanije ak kori-
ste elektronske sisteme oznaavanja. Mi
odemo direktno do uzgajivaa i kupujemo
od njih bambus posle prve godine rasta.
Na njega stavimo nae ime i identifikaci-
oni ip i na taj nain znamo koji bambus
je na, kae Dejvid Kurland (David Kur-
land), iz kompanije Mill Valley Bamboo
Associates, sa seditem u Kaliforniji.
Mada su podovi od bambusa hvaljeni zbog
svoje vrstine, stvarna vrstoa dostupnih
proizvoda znatno varira. Uzrast u kome
se bambus see igra veoma veliku ulogu
podne obloge od manje poznatih trgovaca
mogu biti napravljeni od bambusa koji je
mlai od tri godine, tako da dobijeni pro-
zvod moe biti lako oteen. Sorta bam-
busa je takoe jako bitna. Neke podvrste
Moso bambusa mogu biti oteene i udu-
bljene samo sa naim noktima.
Razni proizvodni procesi takoe utiu na
vrstinu gotovog proizvoda. Naime, toplo-
tni tretman bambusa kako bi se on karme-
lizovao, omekava vlakna. Karmelizovani
pod kompanije Teragren je proao test
vrstoe na pritisak od 1.470 njutna, dok
je isti proizvod u prirodnoj boji imao vr-
stou na pritisak od 1.850 njutna. (Bambu-
sov pod bojen u crvenu boju je imao oko
1.360 njutna na istom testu.) Prefabrikova-
ni podovi od bambusa, sa druge strane, su
mnogo vri od konvencijalnih bambus
podova i generalno se smatraju prikladnim
za komercijalne povrine i oblasti sa viso-
kim intenzitetom peakog saobraaja.
perploa od bambusa
Tokom proteklih godina, kompanije koje
se bave proizvodnjom podova od bambu-
sa su poele da eksperimentiu sa drugim
unutranjim zavrnim materijalima napra-
vljenih od bambusa. Najpoznatiji od ovih
zavrnih materijala jeste proizvod dizajni-
ran da zameni perplou.
Razmatranja oko
proizvodnje i
transporta
Proizvoai podova i perploe od bam-
busa rukuju sa potencijalno toksinim
hemikalijama, ukljuujui veziva i finie;
proizvode dosta vrstog otpada i rade sa
opremom koja emituje opasne gasove.
Odgovornost proizvoaa u suoavanju
sa ovim potencijalnim ekolokim i zdrav-
stvenim opasnostima je nejasna. Veina
proizvoaa ne vodi rauna o ekolokim
posledicama proizvodnje, dok sami uvoz-
nici i proizvoai proizvoda od bambusa
tvrde da samo rade sa renomiranim pro-
izvoaima bambusa, koristei to u svoje
reklamne svrhe.
Nekoliko kompanija koji proizvode po-
dove od bambusa u Sjedinjenim Ameri-
kim Dravama, ukljuujui Teragren i Mill
Valley Bamboo, idu i korak dalje, istiui
da su proizvoai sa kojima oni sarauju
registrovani po standardu 9001 za kontro-
lu kvaliteta i 14001 za sisteme upravljanja
ivotnom sredinom (EMS - Environmental
Management Systems) Meunarodne orga-
nizacije za standardizaciju (ISO - Interna-
tional Organization for Standardization).
U principu, ISO 14001 oznaava da je
akreditovani, nezavisni revizor pregledao
da li su sistemi upravljanja ivotnom sredi-
59
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
nom odreene kompanije u skladu sa ISO
standardima i da je sproveo posetu samoj
lokaciji kako bi potvrdio da li se EMS na
odgovarajui nain sprovodi.
U samoj praksi, meutim, znaaj ovih
ISO registracija u Kini nije tako jasna. ISO
akreditovani revizori iz Evrope i Severne
Amerike nisu dobrodoli u Kinu, navo-
dno zato to oni previe trae, prema
Dejsonu Morisonu (Jason Morrison), di-
rektoru Instituta za ekonomsku globali-
zaciju i program ivotne sredine (Pacific
Institutes Economic Globalization and the
Environment Program). Iz prve ruke sam
uo od registratora da su oni na crnoj listi
i da im je zabranjeno da izdaju sertifikate
u Kini, kae Morison. Umesto toga, ki-
neska vlada akredituje svoje registratore
kako bi osigurala da se kineske kompanije
registruju. Oni to vide kao nain pristupa
tritu, kae Morison, ukazujui da se po-
sedovanje sertifikata ISO 9001 i ISO 14001
smatra preduslovom za snabdevanje nekih
kompanija iz Evrope i Severne Amerike.
Fosilna goriva potrebna za transport
bambusa preko pola sveta predstavljaju
ekoloki problem, iako brodski transport
prevozi materijale efikasnije nego drum-
ski transport. Nijedna severnoamerika
kompanija ne uzgaja bambus za korienje
u graevinarstvu, a zbog visokih troko-
va rada u Severnoj Americi u odnosu na
delove sveta gde se trenutno gaji bambus,
malo je verovatno da e se ova situacija
promeniti.
Tretmani ouvanja
Upotreba bambusa strukturalno definie
skalu od netretiranih proizvoda do nekih
sistema tretiranja koji mogu biti veoma
toksini, kae Debor. On, takoe, napo-
minje da se prilino benigni tretmani, na
osnovu dima ili borne kiseline, uglavnom
koriste, ali i da se vie toksini tretmani,
na osnovu jedinjenja arsena i bakra, takoe
koriste. Cena bambusa se utrostruuje
kada je tretiran. Dakle, kada se on koristi
lokalno skoro nikada se ne tretira. Samo
bambus koji se izvozi u Evropu i Sever-
nu Ameriku proe neku vrstu tretiranja,
objanjava Debor. Ali, u principu, podni
proizvodi od bambusa ne trebaju puno
tretmana, jer su zatieni u unutranjosti
objekta.
Formaldehid i LEED
Kako e oni koji su posluju sa bambusom
prvo istai, proizvodi od bambusa se kva-
lifikuju za kredit u LEED sistemu sertifi-
kacije Saveta zelene gradnje Sjedinjenih
Amerikih Drava (U.S. Green Building
Council), kao brzo obnovljivi materijali.
Nekoliko proizvoda, napravljenih bez
upotrebe urea-formaldehid veziva, takoe
ispunjavaju kriterijume za kredit Indoor
Environmental Quality (IEQ) za nisko-
emisivne kompozitne materijale.
Zakljuak
Sertifikacioni programi zaista dodaju
trokovima poslovanja, ali oni su najbo-
lji nain da se dokae ekoloka prednost
bambusa. Meutim, za bambus je uvek
bilo pod znakom pitanja da li je FSC (Fo-
rest Stewardship Council) sertifikacija zaista
potrebna: bambus nije drvo, to je trava, a
pri proizvodnji bambusa ne postoji defor-
stacija: jer se beru biljke samo do 5 ili 6
godina starosti.
Praktian problem je bio taj da je dosta
projekata zahtevalo samo materijale koji
su FSC sertifikovani. Ovo bi automatski
iskljuilo bambus. Godine 2004, Savet za
upravljanjem umarstva (FSC) dozvolio je
ulazak bambusa u njihov sistem. Pojedini
uzgajivai Moso bambusa su postali FSC
sertifikovani 2009. godine, iako je ta serti-
fikacija jo uvek retkost.
Bambus svakako ima potencijal da odri
svoj status zelenog proizvoda, ali kako
njegova upotreba postaje ea, dobavljai
e morati da uine mnogo vie da zarade
ili zadre taj status. Ogroman rast trita
podova od bambusa i drugih proizvoda
uveava potencijalne negativne efekte i po-
vlai manje ugledne proizvoae u igru
Nemanjina 18, 37000 Kruevac | tel/fax: 037 421 470 | mob: 064 163 86 92
e-mail: biro@agplan.iz.rs | web: www.agplan.iz.rs
Nem
e-m
Peurkasti
tiplovi do
160mm
Konzole i sidra
za fasadnu opekuu
FIKSIRANJE:
termoizolacije
hidroizolacije
60
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Za veinu, hladni krovovi su osetljivo pi-
tanje: Krovni sistemi koji reflektuju sun-
eve zrake mogu utedeti energiju, a time
i novac, u toplim klimama tokom cele go-
dine i tokom vrelih letnjih meseci u vie
sezonskim podnebljima. Meutim, manje
je jasno i vie kontraverzno pitanje da li
su hladni krovovi korisni u krajevima gde,
tokom cele godine, energetska optereenja
za grejanje dominiraju nad onim za hlae-
nje. Drugim reima, mogu li hladni kro-
vovi biti korisni u hladnim vremenskim
uslovima?
Odgovor na to pitanje poinje sa upotpu-
njavanjem slike o tome kako hladni kro-
vovi funkcioniu. Hladni krov je krov
koji kombinuje refleksivnost i infracrvenu
emisivost kako bi zadrao hladniju krov-
nu temperaturu, kae Andre Desdaralis
(Andre Desjarlais), program menader za
istraivaki program omotaa zgrada pri
Nacionalnoj laboratoriji Ouk Rid Mini-
starstva energetike Sjedinjenih Amerikih
Drava (U.S. Department of Energys Oak
Ridge National Laboratory). Refleksivnost
je mera procenata sunevog zraenja koje
je reflektovano kada doe u kontakt sa
krovnom povrinom. Infracrvena emisi-
vost, ili emisija, je mera preostalog sun-
evog zraenja koje je puteno iz krovne
povrine ka nebu.
Sunevo zraenje se sastoji od tri oblika
energije: oko 5 odsto ultraljubiaste, 45
odsto vidljive svetlosti i 50 odsto infracr-
vene. Kada ta energija udari krov, ona se
ponaa na nekoliko naina. Kod hladnih
krovova, najvei deo se reflektuje, ali
energija se takoe emituje kao infracrve-
na energija u atmosferu. Energija koja se
apsorbuje i pretvara u toplotu se prenosi
putem konvekcije sa vazduhom neposre-
dno iznad povrine, dok se ostatak toplote
sprovede u objekat.
Veina strunjaka u industriji se slau da
refleksivnost ima vei uticaj nego emisi-
vost na energetsku efikasnost krova to-
kom toplog vremena. Ako je veina poe-
tne solarne radijacije reflektovana, samim
tim manji deo je ostao u vidu infracrvene
emisije. Mnogi hladni krovovi imaju re-
fleksivnost od 75 do 80 odsto, ili 0,75 do
0,80, to znai da je samo 20 do 25 odsto
energije sunca krov apsorbovao.
Prema Nacionalnoj laboratoriji Lorens
Berkli (LBNL Lawrence Berkeley National
Laboratory), na temperaturi od 36 stepena
Celzijusa, podizanje refleksivnosti krova
od 0,25 do 0,40, uz odravanje konstantne
emisivosti, rezultira u smanjenju povrin-
ske temperature za 7 stepena Celzijusa. Pro-
mena u emisivosti krova od 0,75 do 0,90,
odravajui refleksivnost konstantnom, re-
zultira u smanjenju povrinske temperature
za samo 1,12 stepena Celzijusa.
Kombinacija visoke reflektivnosti, koja je
obino rezultat svetlih ili belih povrina,
i visoke emisivosti tokom toplih letnjih
meseci rezultira u povrinskim tempera-
turama koje su ponekad ak od 15 do 20
stepeni hladnije nego kod nereflektivnih
krovova. Sa manjom koliinom toplotne
energije kojom bi se bavio, sistem klima-
tizacije ne mora da radi toliko kako bi
odrao objekat pri komfornim tempera-
turama.
Iako su reflektujua i emisiona svojstva
krova najvanija za njegovu hladnou,
drugi faktori, kao to su izolacija, orijenta-
cija krova i njegov nagib dorpinose ukup-
noj energetskoj efikasnosti neke zgrade.
Investitori nikad ne bi trebali da pristanu
na opciju hladnog krova ako je on samo
DA LI HLADNI KROVOVI
FUNKCIONIU U
HLADNIM KLIMAMA?
Dok hladni krovovi ostaju trend u krovnoj industriji, nauka iza
hladnih krovova, kao i karakteristike kao to su infracrvena
emisivost i solarna refleksija, nisu ba prve na umu istraivaa
koji se bave krovnim sistemima.
61
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
obojen u belo, kae Derad Blum (Jared
Blum), predsednik Udruenja proizvoaa
poliizocianurata (Polyisocyanurate Manu-
facturers Association) i lan upravnog od-
bora Alijanse solarnih pametnih krovova
(Solar Smart Roof Alliance).
Neka od dugoronih pitanja performan-
si krova bi takoe trebalo uzeti u obzir,
ukljuujui i trokove odravanja, koja bi
mogla biti neophodna kako bi se uinko-
vitost krova zadrala na nivou na kom je
bio kada je prvobitno postavljen. Drugo
razmatranje jeste svakako dugorona spo-
sobnost krova da upari funkcionalnost sa
estetikom.
Ali, ak i kada se krov besprekorno odra-
va, ostaje pitanje da li e hladni krov biti
termalno tetan u klimama gde grejanje
dominira. Idealni krov bi bio onaj koji
je 100 odsto refleksivan leti, i 100 odsto
apsorbujui zimi, kae Art Rozenfeld
(Art Rosenfeld), komesar za energetiku dr-
ave Kalifornije. Naalost, krov ne moe
da promeni svoje emisione i reflektivne
karakteristike, tako da opta energetska
efikasnost hladnog krova mora biti pro-
cenjena uporeivanjem energije sauvane
tokom vrelih letnjih meseci sa utroenom
energijom, ili kaznenim grejanjem, to-
kom grejne sezone.
Stepeni temperature za grejanje i hlaenje
se mere prema broju stepeni kada prosena
dnevna temperatura padne ili bude iznad
18 stepeni. Osnovna svrha merenja jeste
stvaranje indeksa energetskog optereenja
za grejanje i hlaenje tokom definisanih
vremenskih perioda. Ali oni takoe poma-
u u utvrivanju da li su neke graevinske
strategije prigodne za odreenu geografiju.
Ova upotreba je bila podsticaj koji je doveo
do njihovog ukljuivanja, kao promenlji-
ve, u razvoju kalkulatora koji predviaju
koliko energije, a samim tim, i koliko nov-
ca e po kvadratnom metru biti sauvano
korienjem hladnih krovova u poreenju
sa nerefleksivnim krovovima u specifinim
lokacijama. Kalkulator, koji je razvijen od
strane Agencije za zatitu okoline SAD-a
(U.S. Environmental Protection Agency)
i Nacionalne laboratorije Ouk Rid Mi-
nistarstva energetike SAD-a, omoguava
korisnicima da, izmeu ostalog, unesu
termalne karakteristike predloenog kro-
va, koliinu izolacije, trokove energije i
efikasnost KGH sistema objekta.

Kalkulator nije namenjen da bude precizni
pokazatelj performansi specifinog objek-
ta. Umesto toga, on daje opte pokazatelje
kako e neki krovni materijali sa specifi-
nim termalnim svojstvima funkcionisati
u razliitim klimama. Drugim reima, on
moe pomoi u inicijalnoj proceni, strik-
tno sa energetskog i monetarnog aspekta,
da li hladni krovovi mogu biti korisni u
hladnijim podnebljima. U mnogim slua-
jevima, ak i u hladnim klimama, kalku-
lator daje godinju neto utedu korienja
hladnih krovova.
Postoji najmanje pet razloga zato dodatno
grejanje u zimskom periodu nije ni pribli-
no ozbiljno koliko bi moglo biti, i zato
su letnje utede u hlaenju, do nekog ste-
pena, u stanju da se suprostave dodatnim
trokovima zimi u hladnijim klimama:
1) Tokom zime, ugao sunca je manji tako da
refleksivnost i apsorpcija nisu toliko bitni.
Refleksivnost i apsorpcija je vie kritina
tokom leta kada je sunce pod viim uglom i
sunevo zraenje direktno pogaa krov.
2) Dani tokom zimskih meseci su krai
tako da se manje ukupne energije koja
dolazi do krova apsorbuje ili reflektuje u
istom periodu kao i tokom leta.
3) Odnos oblanih i sunanih dana se po-
veava tokom zime, tako da manje solarne
energije dolazi do krova.
62
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
4) Nagomilani sneg na krovu tokom zime
reflektuje sunevu energiju. Dakle, nije
bitno koliko je reflektujui ili apsorbujui
krov.
5) U mnogim sluajevima, resursi jeftiniji
od struje, kao to su prirodni gas ili nafta,
se koriste za zagrevanje zgrada u zimskom
periodu.
Ipak, u severnim krajevima kao to je
ikago, stvarna uteda, strogo u smislu
korienja energije, bi mogla biti prilino
mala, ako je i uopte ima, kae Desda-
ralis. Debata se tu ne zavrava, poto hla-
dni krovovi u sezonskim klimama mogu
biti korisni iz drugih razloga. To je zato
to hladni krovovi mogu imati vei uticaj
na trokove energije nego na iskorienu
energiju. Hladni krovovi smanjuju potro-
nju energije za vreme vrnog perioda to-
kom leta kada je skuplja tarifa.
Neka elektroprivredna preduzea u Sjedi-
njenim Amerikim Dravama nude pod-
sticaje za taktike poput hladnih krovova
koji pomau u smanjenju potronje ener-
gije pri vrnim optereenjima. Prednosti
hladnih krovova u vrnim asovima su iste
bez obzira na to koliko ste daleko na seve-
ru, kae Desdaralis.
Zato bi komunalna preduzea nudila
podsticaje u hladnijim klimama, ako nema
koristi?, pita se Skot Kriner (Scott Kriner),
predsednik Koalicije hladnih metalnih
krovova (Cool Metal Roofing Coalition).
Jedina zgrada koja nee imati koristi od
hladnog krova jeste ona koja nije klimati-
zovana, kae Haem Akbari (Hashem Ak-
bari), naunik pri Nacionalnoj laboratoriji
Lorens Berkli i voa istraivake Grupe za
toplotna ostrva.
Akbarijeva grupa takoe istrauje mere
koje gradovi mogu da usvoje kako bi
ublaili efekat urbanih toplotnih ostrva,
to je jo jedna oblast u kojoj su hladni
krovovi od neprocenjive vrednosti, ak i
u sezonskim klimatskim uslovima. Efekat
urbanog toplotnog ostrva jeste fenomen
gde tamni graevinski materijali, tamno
poploenje i kolovozi, kao i nedostatak
vegetacije pravi temperaturnu razliku od
3 do 5 stepeni izmeu centralnih delova
velikih gradova i okolnih prigradskih po-
druja. Poviena temperatura znai da gra-
dovi kao celine i konkretno objekti troe
vie energije za hlaenje. Pored toga, kako
se temperatura vazduha poveava, kvalitet
vazduha se smanjuje, to dovodi ljude u
jo vei rizik zbog zdravstvenih problema
koji su povezani sa smogom.
Zbog nie povrinske temperature na kro-
vovima sa visokom emisivou i visokom
refleksijom, urbana toplotna ostrva se
mogu smanjiti irokom upotrebom hladni-
jih krovova. Ovo vai ak i u gradovima sa
sezonskim klimatskim uslovima. Studija
sprovedena od strane Akbarija i njegovog
tima u Torontu je pokazao da bi ako se
nairoko usvoje mere smanjenja toplotnih
ostrva, ukljuujui i hladne krovove, grad
mogao da utedi deset miliona dolara godi-
nje na energetskim trokovima.
Na nivou Sjedinjenih Amerikih Drava,
prema proceni Nacionalne laboratorije
Lorens Berkli, iroko postavljanje hladnih
krovova, nezavisno od drugih mera za
ublaavanje, moe da utedi gotovo 750
Branska 134/a 11232 Ripanj
tel/fax: 011 8652 429
011 8653 099
e-mail: office@mgkacarevic.com
www.mgkacarevic.com
Preduzee MG KAAREVI d.o.o.
bavi se proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i reetkastih
nosaa kablova, kao i uslunom obradom metala.
63
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
miliona dolara u trokovima energije u ve-
likim urbanim sredinama.
To je kolektivna prednost za vlasnike
zgrada, kae Greg Kraford (Greg Craw-
ford), izvrni direktor Koalicije hladnih
metalnih krovova. Ako se na nekoliko
zgrada postave reflektivni krovovi, to e
smanjiti temperaturu na gradskom podru-
ju i umanjiti prirodno optereenje siste-
ma hlaenja.
Metalni krovovi
takoe mogu biti
hladni
Predstava Tenesi Vilijamsa iz 1955. godine,
Maka na usijanom limenom krovu (Cat
on a Hot Tin Roof) nema nikakve veze sa
industrijom metalnih krovova, i Vilijams
sigurno nije koristio svoj naslov kao svo-
jevrsnu izjavu o toplotnim svojstvima sis-
tema metalnih krovova. Danas, meutim,
kritiari metalnih krovova esto koriste
naslov predstave koja je dobila Pulicerovu
nagradu kao argument koji razvejava uti-
sak da metalni krovovi mogu biti hladni i
energetski efikasni.
Novi infracrveni-reflektivni pigmenti koji
su inkorporirani u boje koje se koriste na
arhitektonskim metalnim krovnim pro-
izvodima im omoguavaju da ostvare vee
reflektivne vrednosti, ak i kod tamnih
boja kao to su crna i braon. Ova pobolja-
na reflektivnost (na primer, crna se menja
sa 0,07 sa normalnim pigmentom na 0,32
sa infracrvenim-reflektivnim pigmentima)
moe da znai mnogo hladniju povrinsku
temperaturu i tako vee utede energije za
zgradu ispod. Ovo omoguava arhitektama
da izaberu odrivi krov bez potrebe da r-
tvuju izbor boja i estetiku samog objekta.
Kako biste dobili jedan poen kredita Su-
stainable Sites Credit 7.2: Heat Island Eff-
ect, LEED sistem Saveta zelene gradnje
Sjedinjenih Amerikih Drava specificira
Energy Star zahteve, dodajui standard za
emisivost od 0,9. Za krovove sa velikim
nagibom, one sa nagibom od 3:12 ili vie,
poetna solarna refleksija od 0,25 je obave-
zna. U veini sluajeva, premazani metalni
krovovi lako nadmauju zahtevanu refle-
ksiju, a u nekim sluajevima, oni mogu da
postignu emisivost od 0,9. Mada je ee
da postiu emisivost od 0,85, to ih samim
tim eliminie LEED poena.
Za krovove sa manjim nagibom, onim
ispod 3:12, i za ravne krovove, LEED re-
feksivnost koja je potrebna je podignuta
na 0,65, dok je standard emisivosti od 0,9
isti.
Koalicija hladnih metalnih krovova (orga-
nizacija sastavljena od trgovinskih udru-
enja u metalnoj industriji) prua pisane
komentare i podatke Savetu zelene gradnje
SAD-a, traei da razmotre smanjenje stan-
darda emisivosti na oko 0,7. Koalicija tvrdi
da pored energetske efikasnosti metalnih
krovova kada su reflektivni pigmenti in-
korporirani u dizajn sistema, dugotrajna
sposobnost metala da zadri svoje reflek-
tivne sposobnosti i niski trokovi ivotnog
ciklusa opravdavaju smanjenje standarda.
Standard od 0,9 ograniava sposobnost
investitora da primene odriv, odgovara-
jui i dugoroni krov, kae Kraford.
Standard emisivosti od 0,9 je donekle
proizvoljan, kae Andre Desdaralis,
program menader za istraivaki pro-
gram omotaa zgrada pri Nacionalnoj la-
boratoriji Ouk Rid Ministarstva energe-
tike Sjedinjenih Amerikih Drava, koja
je lanica Koalicije. Standard od 0,9 nije
odbranjiv, ali nije ni potpuno eliminisanje
emisivosti. Mi smo u potrazi za kompor-
misom, zlatnom sredinom.
64 www.build.rs
oglasi
Preko 20 godina iskustva u radu sa sistemima Rigips i Armstrong.
/ sputeni plafoni / pregradni zidovi / adaptacija potkrovlja / venecijaneri /
/ trakaste zavese / tende i komarnici / projektovanje / struni saveti /
Ustanika 164, 11000 Beograd
tel/fax: 011 207 10 34
mob: 063 232 167, 062 82 50 406,
065 21 76 622
e-mail: dekormont@ymail.com
www.dekormont.weebly.com
www.dekormont.yolasite.com
Projektovanje i izvoenje enterijera
s.a. fittich
Va internet
portal
Izuzetno mono i nezaobilazno online
marketinko sredstvo graevinskih kompanija.
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf
Frigoremont DOO
Vlaka bata 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
Servis, remont i montaa rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
www.build.rs 65
oglasi
Luke Vojvodia 30, Beograd
tel: +381 11 2562 004
e-mail: info@gradjevinarstvo.rs
Detaljne informacije o preduzeima,
proizvodima i uslugama graevinske industrije.
Detaljna klasikacija proizvoda i usluga,
tampa se jednom godinje.
Besplatno se distribuira preduzeima koja
posluju u domenu graevinarstva.
Promovisan na sajmovima graevinarstva
i nametaja.
Ovlaeni distributer amerike kompanije :
lina i zatita sredstava (maske, naoare, lemovi,
respiratori), abrazivni materijali (rezne i brusne ploe,
lepkovi i trake), protivpoarna zatitna oprema (hidranti,
zatitna oprema, creva, aparati za gaenje poara).
Dragice Konar 43, 11000 Beograd
tel: +381 11 3976 103, 3961 746 | fax: +381 11 3961 753
e-mail: kontakt@mojra.co.rs, info.mojra@yahoo.com
www.mojra.co.rs
M E R M E R I G R A N I T I
rezanje blokova i ploa | poliranje, tokovanje, pikovanje, bunjanje
profilisanje i poliranje kantova | izrada elemenata enterijera za kupatila i kuhinje
proizvodnja svih vrsta spomenika i grobnih elemenata
isporuka | ugradnja
D.O.O.

S A XDOO
Uice, Dimitrija Tucovia 57 | tel/fax: +381 31 521 615; mob: +381 63 623 065
proizvodnja Gorjani: +381 31 546 287 | e-mail: saxmermer@gmail.com
Ter mo
Bi r o
Ter mo
Bi r o
Pr oj ekt ovanj e
i i zvoenj e
Ter mo i nst al aci j a
BEOGRAD
Vl adi mi r a Rol ovi a 114
Tel . 011 2516 919
www.t er mobi r o.r s
t er mobi r o@gmai l .com
* samo za preduzea
Preduzee
Ime i prezi me
Funkci j a
Adresa
Mest o
Tel ef on
Tel ef on
Mob. t el .
Fax
E-mai l
Web
PIB
( )
( )
( )
( )
DA, moet e kori st i t i ove podat ke i sl at i nam i nf ormaci j e vezane za del at nost
Popuni t e ako el i t e dost avu na kunu adresu
DA, el i m da dobi j am bespl at an pri merak posl ovnog magazi na BUILD
DA, el i m da dobi j am bespl at an pri merak kat al oga Graevi narst vo i opremanj e*
m. p.
Opi s
del at nost i
Ul i ca i broj
Mest o
Broj zaposl eni h
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
101 do 500
vi e od 500
Mat . br.
t anost podat aka overava
(narudbeni cu 23 i t ko popuni t i i posl at i f aksom, pot om i l i el ekt ronskom pot om)
Trite
Nijedan asopis nema bolju pokrivenost industrije sa najveim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdava
Renomirani izdava sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje e privui veliki broj redovnih italaca
Besplatna distribucija
Izvoai radova, proizvoai materijala, trgovci, projektanti, inenjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini asopis o graevinarstvu koji ne eka da bude
kupljen, on direktno stie do vaeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadraj predstavljen je i na www.build.rs
Oglaavanje
BUILD magazin vam omoguava najefektnije predstavljanje vaih
proizvoda i usluga na tritu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodia 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 info@build.rs
Predstavljanje u BUILD magazinu
n
a
r
u
d

b
e
n
i
c
a

z
a

n
a

a

i
z
d
a
n
j
a
U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeima nudimo
oglaavanje putem paketa koji obuhvataju tampano izdanje
i internet portal.
Na ovaj nain omogueno
je pokrivanje oba medija
po veoma povoljnim
cenama
sadridetaljneinformacije
opreduzeima,proizvodimaiuslugama
graevinskeindustrije
detaljnaklasifkacijaproizvodaiusluga
tampasejednomgodinje
besplatnosedistribuirapreduzeima
kojaposlujuudomenugraevinarstva
promovisannasajmovima
graevinarstvainametaja
LukeVojvodia30,Beogradtel:0112562004info@gradjevinarstvo.rs
Upripremije11.tampanoizdanjekataloga
GRAEVINARSTVO
i opremanje
Portal gra|evinske industrije
gradjevinarstvo.rs
construction.rs