Oskar Vajld - ZLOIN LORDA ARTURA SEVILA Studija o dunosti Bilo je poslednje primanje kod ledi Vindermr pre

Uskrsa i u Bentik Hausu bila je vea guva nego obino. Doio je est ministara sa zvezdama i lentama, sa jutarnjeg prijema kod predsednika Donjeg doma, sve lepe ene bile su u najelegantnijim haljinama, a u dnu galerije slika stajala je princeza Sofija od Karlsrue, krupna ena tatarskog izgleda, crnih sitnih oiju, sa divnim smaragdima, govorei loim francuskim jezikom vrlo glasno i smejui se napadno svemu to bi joj rekli. Bio je to zaista izvanredno arolik skup. Velelepne ene perova Ijubazno su askale sa vatrenim radikalima, krajevi frakova narodnih propovednika eali su se o frakove poznatih skeptika, itava gomila bisbupa pratila je neku temeljnu primadonu iz sobe u sobu, na stepenitu je stajailo nekoliko lanova Kraljevsike akaamiije koji su se izdavali za umetnike, a kau da je u jedan mah trpezarija bila prepuna genija. Bila je to zaista jedna od najuspelijih veeri ledi Vindermir, i princeza je ostala skoro do pola dvanaest. im je ona otila, ledi Vindermir se vrati u galeriju slika, gde je neki slavni politiki ekonomist dostojansitveno otojanjavao naunu teoriju muzike nekom ozlojeenom virtuozu iz MaSarske, i poe da razgovara sa vojvotkinjom od Peislija. Ledi je izgledala udesno lepa sa svojim prekrasnira vratom boje slonovae, krupnim plavim oima boje nezaboravka i tekom punom zlatine fcose. Ta kosa je bila or pur1 a ne ona bleda boja slame koja danas bespravno prisvaja Ijupko ime zlata, ve onog zlata to je utkano u suneve zrake ili skriveno u retlkom ilibaru davala je mjenam liou neito kao izgled svetice i ne raalo drai grenice. Predstavljala je zanimIjivu psiholoku studiju. Raruo je otkrila znaajnu istinu da ndta toliko ne lii na ednost kao nepromiljenost, pa je nizom lakomislenih. ludorija, od ikojih je polovina bila sasvim bezazlena, stekla sva preimustva jedne linosti. Monjala je mua vde puta Debret joj je zaista pripisavao tri braka. Ali poto nikad nije menjala ljubavnika, svet je odavno prestao da je ogovara. Bilo joj je sad etrdeset godina, nije imala dece i posedovala je neumornu strast za uivanjem koja je tajna ouvanja mladosti. Najednom ona otro pree pogledom po sobi i zapita jasnirn kontraailtom Gde je mioj hiromant? Va ta, Gledis? uzviknu vojvotkinja trgnuvi se nehotice. Moj hiromant, vojvotkinjo, Ne rnogu sad bez njega da ivim. Draga Gledis, vii ste uvek tako originalni promrmlja vojvotkinja pofcuavajui da se seti ta je u Stvari hiromant, madajui se da to nije isto to i hiroipodist.2 On redovno dolazi dvaput nedeljno da mi gleda u dlan pirodui ledi Vindermir i neobino je zanimljiv. Blagi boe ree u sebi vojvotkinja, ipak je on neka vrsta hiropodiste. Kakav uas! Nadam se da je bar Stranac. Onda to ne bi bilo tako loe. Moram vam ga svakako prediStaviti. Da mi ga predstavite! uzviknu vojvotkinja. Neete valjda da kaete da je on ovde? i poe da trai svoju malu lepezu od kornja Cisto zlato.

Operator uljeva, specijallsta za bolesti ruku i nogu. evine i veoma dotrajao al od ipke, kako bi bila spremna da se u trenutku izgubi. Razurae se da je ovde. Ni u snu mi ne bi pailo na pamet da prirediim prijem bez njega. On kae da moja ruka izrazito pokazuje moju duu, i kad bl moj padac bio samo raalics krai, ja bih foila neizleivi pesimist i otila bih u manastir. Ah, tako! ree vojvotkinja osetivi veliko olakanje. On, znaoi, predskazuje sreu? I nesreu odgovori ledi Vindermir koliko ih god hoete. Dogodiine e mi, na primer, pretiti velika opasnost, kako sa kopna tako i sa mora, pa sam odluila da ivim u balonu i da se svako vee snabdevam hranom pomou kotarice koju bih sputala na zemlju. Sve ja to napisano na mome miallom prstu ili na dlanu, ne znam ba tano gde. Ali, Gledis, to je svakako izazivanje Provienja. Draga vojvotkirujio, Proviienje rnoe bez suminje odoleti is!kuenju ovog puta. Mislira da bi trebalo da svako da da mu se gleda u dlan jednorn meseno kalko bi znao ta ne treba da itni. Razume se, ovek to ipak ini, ali je tako prijatno biti opomenut. A sad, ako neko ne ode i odmah dovede gospodina Podersa, uiniu to sama. Dopustite a odetm ja, ledi Vindermir ree jedan visoki, lepi mladi koji je tu stajao sluajui razgovor s lakim osmehom. Najlepe vam zahvaljujem, lorde Arture, ali se bojim da ga neete prepoznati. Ako je tako izvanradan kao to vi kaete, ledi Vindermir, moram ga prepoznati. Recite mi kako izgdeda i ja u vam ga odmah dovesti. Pa, on uoipte ne lii na hiromanta. Hou da kaem da nije tajanstven, ni ezoterian, niti izgleda romantino. On je mali, punaak, sa smenom eliom i velilktim, zlatom luokvireralkn naoarima. Neto izmeu porodinog Jekara i seoskog advokata. Zaista mi je veoma ao, ali nisam ja za to kriva. Svet je tako nezgodan. Svi moji pijanisti izgledaju sasvim kao peisniioi, a svi moji pesnici izgledaju ba kao da su pijanisti. Seam se kako sam prole sezone pozvala na veeru nekog veoma stranog zaverendka, oveka koji je bacio u vazduh toliko svetai uvek nosio pancir koulju i boe u rukavu od koulje, a kad je doao, znate 11 da je izgledao ba kao neki dobri stari popa koji je zbijao ale eslo vee. O, da, bio je veoma zabavan i tome slino, ali ja sam bila strano razoarana a kad sam ga zapitala za pancir koulju, samo se nasmejao i rekao da je isuvie hladna da bi se niosila u Engleskoj. A, evo gospodina Podersa! Gospodine Poderse, elim da gledate u dlan vojvotkinji od Peislija. Vojvotkinjo, morate skinuti rukavicu. Ne, ne levu ruku, desnu. Draga Gledis, zaista ne znam da li je to na svome mestu ree vojvotkinja otkopavajui polako prilino prljavu rukavicu od! jaree koe. To se moe rei za sve to je zanimljivo ree ledi Vindermir. On a jait le monde ainsi.1 Ali vas moram piredstaviti. Vojvotkinjo, ovo je gospodin Poders, moj omiljeni hiromant. Gospodine Poderse, ovo je vojvotkinja od Peislija, i ako joj kaete da ima vei meseev breg no ja, nikad vam vie neu verovati. Uverenia sam, Gledis, da tako neto ne postaji na mome dlanu ree vajvotkinja ozbiljno.

Vaa milost je sasvim u pravu ree gospodin Poders gledajui u malu ruku sa kratkim etvrtastim prstima. Meseev breg nije razvijen. Meutim linija ivota je izvrsna. Budite ljubazni pa savijte zglavak. Hvala. Tri jasne linije na rascette2! Doiveete duboku starost, vojvotkdnjO, i biete veoma sreni. Ambicija Takav je svet. Deo dlana gde se seku tri linije. sasvim umerena, linija intelekta nije preuveLiana, linija srca... Molim vas, gospodine Poderse, budite sad indiskretni! uzviknu ledi Vindermir. Nita mi ne bi priinilo vee zadovoljstvo ree gospoidin Poders poklonivi se da je vojvotkinja ikad takva bila, ali mi je ao to moram rei da vidim veliku stalnost u Ijubavi udruenu sa jakim oseanjem duoiosti. Gospodine Poderse, molim vas nastavite ree vojvotkinja sasvim zadovoljna. Stedljivost nije najmanja vrlina vae milosti nastavi gospodin Poders, a ledi Vindermir dobi napad smeha. tedljivost je vrlo dobra stvar primeti vojvotkinja samozadoTOljno. Kad sam se uidala za Peislija, imao je jedanaest zamkova i ni jednu jedinu kuu pogodnu za stanovanje. A sad on ima dvanaest kua i ni jedan zsamak! uzviknu ledi Vindermir. Pa, draga moja volim... ree vojvotkinja ja Udobnost rece gospodin Poders i moderina dostignua, i toplu vodu u svakoj spavaoj sobi. Vaa milost je potpuno u pravu. Udobnost jie jeino to nam naa civiilizaoija moe da prui. Gospodine Poderse, odlino ste proitald vojvotkinjin karakter, a sad to morate uiniti i sa ledi Florom. I kao odgovor na domaiin osmeh znak glavom, visoka devojka crvene kotske kose i malo pogurenih plea izie nespretno iza sofe i prui dugu, kooatu aku iji su prsti bili kao lopatice. Ah, pijanisitkinija! Vidiim ree gospodin Poders izvrsna pijanistkinja ali moda jedva muzikalna. Veoma uzdrljiva, veoma potena i mnogo voli ivotiruje. Sasvim tano!uzvikntu vojvotkinja okreui se ledi Vindermir potpuno tano! Flora dri dva tuceta ovarskih pasa u Makloskiju, a nau kuu u gradu pretvorila bi u menaeriju kad bi joj otac fo dopustio. Pa, ba! to ja inim. sa svojom kuom svakog etvrtka uvee uzviknu ledi Vindermir smejui se samo to ja vie volim lavove no ovarske pse. Tu greite, ledi Vindermir ree gospodin Poders i pompezno se pokloni. Ako jedna ena ne ume svoje pogreke da uini draesnim, ona je samo ertka bio je odgovor. Ali morate jo nekome pogledati u dlan. Hajde, ser Tomase, pokaite svoj dlan gospodimi Podersu. I neki stari gospodin dobroudna izgleda, u belom prsluku, pmie ds prui zdepatu rapavu afeiKsa vrlio ugdim srednjim. prstom. Avanturistika priroda etird duga putovanja u prolosti a jedno tek predstoji. Doiveo tri ibrodoloma. Ne, samo dva, ali na sledeem putovanju preti opasnost od ibrodoloma. ITbeeni konzervativac, veoma taan i poseduje stnast za sfcupljainje retkosti. Preboleo teku ibolest izmeu esnaeste i oeamnaeste godiine. Oko tridesete nasledio dmanje. Mrzi make i radikale.

Izvanredno! uzviknu ser Tomas. Morate svakako pogledati u dlan i mojoj eni. Vaoj drugoj eni cree gospodin Poders mirnio, drei jo uvek ser Tomaeovu aku. Vaoj drugoj eni. Biu oaran. Ali ledi Marvel, melanholina ena mrke kose i sentimentallnih itrepavica, odluno je odbila da se iznose njena prolost ild budunost a nita to je bilo U inoi ledi Vindermir nije moglo da navede gospodina Kolova, ruskog ambasadora, ak ni rukavicu da skine. U stvari, izgledalo je da se mnogi piae da se suoe sa udnim oveuljkom stereotipna osmeha, zlatnim naoarima i svetlim, sitniim, roalo izbuljenim oima. A kad je sirotoj ledi Fermor otvoreno pred svima rekao da nimalo ne mari zia muziku a da neobino voli inu zioare, svi su osetidi da je hiromanitija veoma opasna nauka i da je ne treba podsticati izuzev tete tete. Meutim, lord Artur Sevil koji nije nita znao o nesrenoj agodi ledi Fermor, a koji je posmatrao gospodima Podersa sa velikim interesovanjem, bio je beskrajno radoznao da i njemu poigleda u dlan, ali poto se nekako stideo da se istie, preao je u sabu i priao ledd Vindermir pocrvenevi armantno, zapitao je da li ona misli da 6e gospodin Poders imati neto protiv. Razume se da nee ree ledi Vindermir zabo je iovde. Svi moji lavovi, lorde Arture, dresirani su i skau kroz obrue kad god zatraim. Ali vas moram unapred opomenuti da u sve rei Sibili. Ona e doi sutra kod mene na ruak da razgovaramo o eirima, pa ako gasipodin Poders otkrije da imate ravu narav, ili da ste skloni kostobolji, ild da imate enu koja dvi u Bejsvoteru, bez sumnje 6u joj sve to nei. Iiord Artur se nasmei i odmahnu gilavom Ne bojim se. Sibila me poznaje isto tako dobro kao i ja nju. Ah! pomialio md je ao to to ujem. Prava osnova za brak je uzajamno nerazumevanje. Ne, nisam uopte oinina, samo imiam iskustva, to je, meutim, skoro ista stvar. Gospoddne Poderse, lord Artur umire od elje da mu gledate u dlan. Nemojte mu rei da je veren sa jednom od najlepih devojaka u Londonu, jer to je bilo objavljeno pre mesec dana u Morning Postu. Draga ledi Vindermir uzviknu markiza od Dedberga molim vas neka gospodin Poders ostane ovde jo malo. Ba mi je sad rekao da u otii u glumice, a to me veoma zanima. Ledi Dedberg, ako vam je to rekao, onda u ga svakako dovesti. Hodite odmah ovamo, gospodine Poiderse, da pogfledate u dlan lordu Arturu. Dobro rde ledii Dedberg napuivi se malo i ustade sa sofe kad mi ne dozvolja vate da odem u glumiice, morate mi svakaJko dozvoliti da budem u publici. Svi emo biti publika ree ledi Vindermir. A sad, gospodine Poderse, svakako nam recite nelto lepo. Lord Artur je jedan od mojih naroSitih ljubimaca. Ali kad gospoin Poders pogleda u dlan lorda Artura, udno preblede i ne ree nita. Kao da se strese, a njegove velike guste obrve gr evito su se trzale na neki udan, razdraujui nain, kao kad je zbunjen. A onda mu po utom elu izbie krupne grake znoja, kao otrovna rosa, a debeli prsti mu e ohladie i ovlaie. Lordu Artupu nisu promakli ovi uni zna ci uzbuenja, i prvi put u svom ivotu i sam

oseti strah. Neto ga je gonilo da pobegne ali se uzdra. Bolje je da dozna najgore, ma ta to bilo, nego da ostane u groznoj neizvesnosti. Ja ekam, gospodine Poderse ree on. Svi ekamo viknu ledi Vindermir na svioj brz i nestrpljiv nain, ali hiromant nita ne odgovori. Uverena sam da e i Artur u glumce ree ledi Dedberg pa se posle vae grdnje gospodin Poders boji da mu to kae. Iznenada gospodin Poders ispusti desnu aku lorda Artura i uze mu levu, pa se sae tako nisko da je ispita da su mu zlatni okviri naoara skoro dodirivali dlan. Za trenutak m,u lice postade bela maska uasa, aili on birzo povrati hladnokrvnost i pogledavi u ledi Vindermir, ree sa usiljenim osmehom To je ruka jednog armantnoig mladia. Razume se da jeste! odgovori ledi Vindermir. Ali da li e on biti i armantan mu? To bi htela da znam. Svi armantni ljudi to jesoi ree go spodin Poders. Ne mislim da mu treba da bude isuvie zanosan proaputa ledi Dedberg zamiljeno. To je veoma opasno. Drago moje dete, oni nisu nikad suvie zanosni uzviknu ledi Vindermir. Ali ja hou da ujem pojedinosti. Jedino su one zanimljive. ta e se dogoditi lordu Arturu? Pa, u toiku sledeih nekoliko meseci lord Artur e ii na put... Oh, da, na svadbeni put, svakako! I izgubie jednog roaka. Ne svoju sestru, nadam se? ree ledi Dedberg alosnim glasom. Nikako svoju sestru odgovori gospodin Poders odmahnuvi rukom. Samo nekog dalekog roaka. Pa, ja sam strano razoarania ree ledi Vindermir. Neu sutra imatd ba nita da ispriam ledi Sibili. Danas niko ne mari za daleke roake. Izili su iz mode pre mnogo godina. Ipak pratpostavljam da bi dobro bilo da ima crne svile pri ruci. Uvek dobro doe za crkvu. A sad hajdemo da veeramiO. Sdgurno su sve pojeli, ali moda emo nai tople supe. Fransoa je nekada spravljao izvrsnu supu, ali sada je toliko uzbuen zbog politike da nisam nikad sasvim sigurna u njega. Zaita bih elela da general Bulane bude miran. Vojvotkinjo, svakako ste umorni. Ni najmanje, draga Gledis odgovori vojvotkinja gegajui spe prema vratima. Odlino sam se zabavljala, a hiropodist, hou da kaem biromant, veoma je zanlmljiv. Floro, gde bi mogla biti moja lepeza od kornjaevine? Oh, veliko vam hvala, ser Tomase. Floro, a moj ipkani al? I vrlo stvorenje najzad uspe da sie niz stepenice a da ne ispusti svoju boicu sa mirisoin vie od dva puta. Za sve to vreme lord Artur Sevil stajao je poired kamina sa istdm oseaniem straha, sa istim munim oseanjem predstojeeg zla. Tuno se nasmeio na svoju sestru kad je prominula pored njega drei pod ruku lorda Plajmdejla, ljupka u ruiastom brokatu i biserima, a jedva je uo ledi Vindermir kad ga je pozvala da poe za njom. Mislio je na Sibilu Merton, i pomisao da bi ih neto moglo razdvojiti, irautbila mu je oi suzama.

Gledajui ga, ovek bi rekao da je Nemezida ukrala Paladinititi pokaziala mu Gorgonmu glavu. Izgledao je kao skamenjen a setoo lice mu je bilo kao od mermera. On je iveo finim i rasfconkn ivotom bogatog mladia visokog roda, izvrsnim ivotom bez niskih briga, u divnoj deakoj bezlbrinosti. A sad je prvi put postao svestan strane tajanstvenosti Sudbine, uasnog zna enja Kobi. Kako sve to izgleda ludo i udovino! Da li je na njegovoj ruci napisana, slovima koja on ne zna ali koja neko drugi moe da proita, neka strana tajna greha, neki krvavi znak zloina? Zar ne postojd izlaz? Zar smo samo ahovske figure boje pokree neviljiva sila, posue koje grnar oblikuje po svojoj udi, za ast ili sram? Razum mu se bunio protiv toga a ipak je oseao da neka nesrea lebdi nad njim i da je iznenada pozvan da nosi nepodnoljiv teret. Glumci su sreni. Oni mogu da bAraju da li ee se pojaviti u tragediji ili komediji, da li e patiti ili se veseliti, smejati se ili suze prolivati. Ali u ivotu je drukije. Veina mukaraca i ena su primorani da igraju uloge za koje nemaju talenta. Nai Gildesterni igraju Hamleta, a nai Hamleti moraju da zbijaju ale kao princ Hal. Svet je pozornica, ali su uloge ravo podedjene. Iznenada gospodin Poders ue u sobu. Tre se kad ugleda lorda Artura, a njegovo grubo, debelo lice dobi neku zelenoutu boju. Pogledi im se susretoe i za iremitak nastade tiina. Vojvotkinja je zaboravila ovde rukavicu, lorde Arture, pa me je zamolila da joj je donesem progovori najzad gospodin Poders. Ah, eno je na sofi. Laku no. Gospodine Podersa, zabtevam da mi otvoreno odgovorite na pitanje koje u vam postaviti. Drugi put, lorde Arture, vojvotkinja je nespokojna. Na alost, moram da idem. Neete otii. Vojvotkinji se ne uri. Lorde Arture, dame ne treba ostavljati da ekaju ree gospodin Poders osmehnuvi se slaibo. Lepi pol je aklon nestrpljenju. Lepo izvajane usne lorda Artura iskrivie se u ljutitom preziru. U torn trenutku mu je sirota vojvotkinja izgledala sasvim beznaajna. On prie gospodinu Podersu i isprui ruku. Recite mi ta ste ove videli ree. Recite istinu. Moram je znati. Ja nisam dete. Gospodin Poders zatrepta iza zlatom uokvirenih naoara i premesti se s noge na nogu dok su mu se prsti nervozno igrali upadljivim lancem depnog sata. Lorde Arture, ta vas nagoni da mislite da sam na vaem dlanu video vie no to sam vam rekao? Znam da jeste i zahtevam da mi kaete ta je to. Platiu vam. Dau vam ek na sto funti. Zelene oi blesnue za trenutak pa se opet uigasiie. Gineja? ree najzad gospodin Poders tiho. Svakako. Sutra u vam poslati ek. Koji je va klub? Ne pripadam nijediiiom Mubu. To jest bar za sad. Moja adresa je... ali dozvolite da vam dam svoju posetnicu. I gospodin Poders izvadi iz depa na prsluku posetniou sa zlatnim okvkom i prui je lordu Arturu uz dubok poklon. Na njoj je pisalo Gospodin Septimus Poders, pirofesionalni hinomant, ulica Vest Mun 1.030. Primam od deset do etiri proaputa gospoidin Podens mehaniki. Porodicama dajem popust. Brzo! uzviknu lord Artur veoma bled i isprui ruku.

Gospodin Poers se obazre nervozno i navue teke zastore na wata. Lorde Arture, bolje je da sednete jer e to potrajati. Pourite, gospodine ponovi lord Artur i ljutito lupi nogom o uglaani pod. Gospodin Poders se nasmei, izvue iz depa malo uveliavajue staklo i paljivo ga obrisa maramioom. Spreman sam ree. Deset minuta kasnije, lica pobelelog od uasa, oiju podivljalih od bola, ne videi i ne ujui nita, izleteo je lord Artur iz kue ledi Vindermir, krei sebi put kroz gomdlu lakeja u krznenim kaputima, koji su stajali pred kuom pod velikim tremom od prugastog platna. No je bila hladna i gasne svetiljke oko trga treperile su i mirkale na otrom vetru. Ali njegove ruike su bile vrele od groznice a elo gorelo kao vatra. Iao je i iao skoro kao da je pdjan. Jedan policajac ga radoznalo zagieda, a neki prosjak koji se izvukao ispod nekog svoda da trai milostinju, preplai se kad ugleda nesreu veu od svoje. Jednom zastade pod svetiljkom i pogleda u ruke. Uini mu se da ve vidi krvavu mrlju i slab uzvik mu se ote sa uzdrhtalih usana. Ubistvo! to je hiromant video. Ubistvo! inilo mu se da i sama no to zna i da mu usamiljeni vetar zavija to na uvo. Mrani uglovi ulica bili su ispunjani uibistvom. Ono mu se kezilo sa krovova kua. Najpre stie do parka ija mrana uma kao da ga opini. Nasloni se umorno na ogradu rashlaujui elo o vlano gvoe i oslukujui treptavu tiinu drvea. Ubistvo! Ubistvo! ponavljao je kao da e mu to ublaiti stravu te rei. Stresao se na zvuk svog roenog glasa, pa ipak se skoro nadao da a ga Eho uti i probuditi zaspali grad. Oseao je ludu elju da zaustavi ma kog prolaznika i da mu se poveri. A onda proe kroz Oksfordsku ulicu u male sramne uliice. Dve ene nafrakana lioa pod smevala su mu se dok je prolazio. Iz jednog mranog dvorita ule su se psovke i udarci praeni prodoirniini krioima, a na jednom vlanom pragu ugleda uurene, pogrbljene prilike sirotinje i starosti. Obuze ga udno saaljenje. Da li su ova deca greha i bede predodreena za ono to su, kao i on za ono to je? Da li su i oni, kao on, samo lutke u jednoj udovinoj predstavi? A ipak nije ga pogaala tajna, ve lakrdija patnje njena potpUna nekoirisniost, njena groteskna besmislenost. Kako sve izgleda nepovezano! Kako je sve bez harmonije! Bio je zapanjen neskladom izmeu plitkog optirnizma dana i stvarniih injenica postojanja. Bio je jo vrlo mlad. Posle izvesnog vremena nae se pred crkvom u Merilbonu. Tiha ulica izgledala je kao dugaka trakia uglaaniog sreibra, iarana tu i tamo tamnim arabesfeama treperavih senki. U daljini se savijala linija mirkavih gasnih svetiljki, a ispred jedne male kiue opasane zidom stajala je usamljena koija u kojoj je spavao koija. On se urno uputi u pravcu Portland Plejsa, osvrui se s vremena na vreme kao da se plaio da ga neko prati. Na uglu Ulice Ri stajala su dva ioveka i itala neki mali plakat na oglasnoj tabli. Podstaknut udnom radoznalou, on pree ulicu. Kad se pribliiio, ugleda ornim slovima taimpanu re Ubistvo. Tre se, a tamno rumenilo mu obld obraze. Bio je to oglas kojim je nuena nagrada za ma kakvo obavetnje koje bd dovelo do hapenja nekog oveka srednjeg rasta, izmeu tridesete i etrdesete godine starosti, u poluciilindru, crnom kaputu, kockastim pantalonama, sa oiljkom na desnom obrazu. Proitao je to nekoliko puta i pitao se da li 6e uhvatiti

nesrenka i kako je stekao oiljak. Moda e jednog dana i njegovo ime biti na plakatima izlepljenim po zidovima Londona. Moda e jednog dana i njegova glava biti ucenjena. Pri toj pomisli smui mu se od uasa. Okrete se na petama i odjuri u no. Nije znao kuda je iao. Nejasno se seao lutanja kroz lavirinte prljavih kua, a bila je uvelifco zora kad se najzad naao na Pikadiliju. Idui kui prema Belgreiv skveru, sretao je velika feola na putu za trg Kovent Garden. Kooijai u belim koijama, prijatnih preplanulih lica i otre kovrdave kose, ili su odlurum, krupnim koracima, pucajui bievima i dozivaj.ui se s vremena na vreme. Na ogromnom sivom konju, voi povorke koja je tandrkala, sedeo je bucmast deak sa kitom jagorevine za pohaibanim eirom, drei se vrsto malim rukama za grivu, i srnejao se. A velika brda povra azgledala su. kao gomile ada prema jutarnjem nebu, kao gomiie zelenog ada prema ruiastim liaticama neke udesne nue. Lord Artur se oseti neobino ganut, ne zmajui ni sam eato. Bilo je neeg u nenoj Ijupfcosti zoTe, to mu je izgledaio neizrecivo dirljivo i on pomisli na sve dane koji su svitali u lepoti a zalazili u buri. I ovi seljaci sa svojim grubim veselim glasovima i bezbrinim ponaanjem, kakav oni neofoian London vide! London bez greha noi i dima dania, bled grad slian utvari, naputeni grad grobova! Pitao se ta li misile o njemu i da li ita znaju o njeigovom sjaju i sramu, o njegovim neobuzdanim, vatrenim zadovoljstvima, o straooj gladi, o svemu to on stvara i unifcava od jutra do mralka. Verovatno je on za njih samo trg gde donose svoje plodove na prodaju i gde se zadravaju najvie po nekolifco asOtva, naputajui ulice jo tihe, kue jo uspavane. Priinjavalo otnu je zadovoljstvo da ih posmatra kako prolaze. Sirovi, u fcekim, potkovanim ookulama i nezgrapna koraka, donosili su sa sobom neto od Arkadije. Oseao je da ive u prirodi i da ih je ona ruauila miiru. Zavideo im je na svemu to nisu znali. Kad je stigao na Belgreiv kver, nebo je bilo biledo.plavo a ptioe su poele da cvrkuu u vrtovima. Kad se lord Artur probudio, bilo je dvanaest oasova, a podnevno sunce prodiralo je kroz svilene zavese boje slonovae. On ustade i pogleda kroz prozor. Mutna izmaglica zapare lebdela je nad velikim giradom, a krovovi kua izgledali su kao tamno srebro. U itreperavom zelenilu skvera trlkarala su deca toao beli leptiri, a plonik je bio prepun sveta koji je iao u Park. Nikad mu ivot nije izgledao miliji, nikad mu zlo nije igledalo dalje. Sobar inu donese olju okolade na posluavniku. Poto je popi, razmae teki pliani zastor boje breskve i ue u kupatilo. Svetlost se blago prikradala odozgo kroz tanke ploe prozirinog oniksa, a voda u mermernom bazenu svetluoala je kao meseev kamen. urno se bunu u vodu, a proMadni taDasiii mu dodirnue vrat i kosu, zatim zagnjuri glavu kao da hoe da zbrie mrlju neke sramne uspomene. Kad je iziao, oseoao se skoro umiren. U tom trenutku njime zavlada oseanje iziujzetnog fizikog zadovoljstva, kao to se esto dogaa kod osetljivih pniroda, jer ula, kao vatra, miogu da oiste kao to mogu i da unite. Bosle doruka on se izviali na divan i zapali cigaretu. Na policd kamiina, uoikvirena finim starim ibrokatom, stajala je velika fotografija Sibile Merton, kakvu ju je prvi put video na balu ledi Noel. Njena mala glava izvanrednog oblika bila je malo nagnuita na jednu stranu, kao da tanki vrat, slian trski, jedva podnosi teret tolike lepote. Usne su joj bile malo rastavljene i kao da siu

bile stvorene za slatku muziku i sva nena istota devojatva ziaueno je gledala iz sanjalakih oiju. U mekoj, priljubljenoj haljini od krepdeina, a velikom lepezom u obliku lista, 2 ZLoln lora Antura SeviEia izgledala je kao jedna od onih neinih, malih figura fcoje se nalaze u maslinjacima kod Tanagre, a bilo je neeg od grke ljupkosti u irjenom dranju. A ipak niije bila petite1. Bila je samo savreno proporcionalna to je retkost u jednom dobu kad je tolifco mnogo ena dli iznad prirodne veliine ili su beznaajne. Kad je lord Artur sad pogleda, ispuni ga strano saaljenje koje raa ljiubav. Oseao je, da bi, enei se njome dok mu nad glavom lebdi kob ubistva, poinio izdajstvo ravno Judinom, greh vei no ijedan o korne su Bordije ikad sanjale. Kako bi mogli biti sreni kad on moe biti pozvan svakog trenuiika da izvri stnano proroanstvo koje mu je ispisano na ruci? Kakvim bi nadnom ivota mogli da ive dok sudbina dri taj strani udes na svojim terazijama? Venanje se mora odloiti po svaku cemu. To je vrsto odluio. Mada je arko voleo devojku i mada mu je pri samom dodiru njenih prstiju, kad su sedeli zajedno, treperio svaki ivac od izvanredne radosti, dpak je jasno video svoju dunost i bio potpuno svestan inj enice da nema prava da se oeni dok ne izvri ubistvo. Kad to uini, moi e da stane pred olfcar sa Siblloim Mertion i preda svoj ivot u njene ruke bez straha da oini zlo. Kad to uini, rnod e da je uzme u naruje, svestan da ona nikad nee morati da crveni zlbog nijega, nikad da saginje glavu zbog stida. Ali to miona najpre da uiini, a to pre, to bolje za oboje. Mnogi ljudi u njegovom. poloaju pre bi izabrali cvetnu stazu odlaganja no strme visine dunosti, ali lord Artur je bio isuvie savestan da bi stavio zadovoljstvo iznad principa. Njegova ljubav nije bila samo strast, a Sibila je bila za njega simbol svega to je dobro i plemenito. Za trenutok ga oibuze prirodna odvratnost prema onome to se od njega trailo ida uini, ali to Maia. je brzo prolo. Srce mu je govorilo da to nije greh ve ritva. Razum ga je podseao da nema drugog izlaza. Imao je da bira izmeu ivota za sebe i ivota za druge, i imada je zadatak koji je bio pred njim bez svake sumnje straan, ipakje zniao da ne sme dozvoliti da sebinost trijumfuje nad ljubavlju. RaMije ili kasnije svi smo pozvani da odluujemo o istoj stvari svima mam se isto pitanje postavlja. Lordu Arturu je ono postavljeno rano pre no to mu je prinoda ibdla pakvarena opreznim cinizmorn zrelog doba, ili srce nagrieno plitkim, modernim egotizmom naih dana, i zato nije ofclevao da izviri svoju dunost. Sreonn za njega, nije bio samo sanjalica ili besposleni diletant. A da je bio takav, on bi oklevao, kao Hamlet, i dopiustio da mu neodilunost osujeti cilj. Ali on je u sutini bio praktian. Za njega je ivot bio vie akcija no irazmiljanje. Imao je ono to je najree zdrav razum. Divlja, burna oseanja prethodne noi bila su sasvim prola i gledao je skoro sa oseanjem stida na svoja ludia lutenja krioz ulice, na pomamnu duevnu patnju. Ba ta iskrenost njegovih patnji imila je da su mu sad izigledale nestvarne. udio se kako je mogao da bude toliko glup da vie i besni protiv neeg to je neizbeno. Jedino pitanje koje izgleda da ga je malo muilo bilo je koga da uibije jer nije bio slep prema injanici da ubistvo, kao religije paganskog sveta, zahteva rtvu isto tako fcao i svetenika. Poto nije bio

genije, niije imao neprijatelja i zaista oseao je da ovo nije as za zadovoljavanje neke line uvrede ili netrpeljivosti, jer je misija koju treba da izvri velika i ozbiljnia sveanost. U skladu s tim napravio je spisak prijatelja i roaka na listu belenice, i posle paljivog razmatranja odluio se za ledi Klementinu Biem, dragu staru damu, koja je statnovala u Ulici Kerzon i bila mu dalja rioaka po majci. Veoma je voleo ledi Klem, kako su je svi zvali, pa 2 19 poto je i sam bio virlo bogat, jer je nasledio celo imanje lorda Ragbija kad je postao punoletan, nije postojala moguraost da izvue ma kakvu vulgarnu novarau korist od njene sinrti. U stvari, to je vie mislio o tome, sve vie mu se iniilo da je ona ba prava osoba, i oseajui da bi svako odlaganje bdlo nepoteno prema Sibili, odluio je da odmah uini to je potrebm. Prvo to je treibalo da uini jeste da plati hiromantu. Zato on sede za mali eratonski pisai sto koji je stajao kod prozora, izivue ek na sto pet funti, isplativ na zahtev gospodina SeptimUisa Podersa, i, stavljajui ga u omot, ree sobanu da ga odnese u Vest Mun ulicu. Zatim telefonira u tale po svoja kola i otoue se za izlaak. Naputajui sobu, pogleda sliku Sibile Merton i zakle se, ma ta se dogodilo, da joj nikad nee rei ta je za nju uinio, nego da e tajnu svoga samoponfcvovanja uvek sfcravaiti u srcu. Na putu za akingam zaustavi se pred prodavniooiin cvea i posla Sibili lepu korpu narcisa sa divnim belim laticama i riazrogaenim fazanskim ofiima, a poto je stigao u klub, uputi se pravo u biblioteku, zazvoni i naredi kelneru da mu. donese limunadu sa sodom knjigu o toksikologiji. Bilo mu je potpuno jasno da je otrov najibolje sredstvo za ovaj muni posao. Sve to bi liilo na lino nasilje bilo mu je krajnje odvratno iuiostalom nije eleo da ubije ledi Klementinu na naoin koji bi mogao privui panju javnosti, kao to je mrzeo pomisao da bude smatran jednim od lavovia ledi Vindermrr, ili da vidi svoje ime na stupcima vulgarne drutvene tampe. Morao je da misli i na Sifoilinog oca i majku, koji su bili prilino staroimodni i koji bi se moda protivili braku iako bi bilo ieg to bi liilo na skandal, mada je bio uveren da bi oni, kad bi im ispriaiO ceo sluoaj, bili prvi koji bd dostojno cenili motive kojima se rukovodio. Sve je, dakle, govorilo u prilog otrova. On je bez bedan, siguran i tih i otklanja svaku potrebu muonih seana prema kojima je, kao veina Engleza, gajio ukorenjenu odvratnost. Meutim, on nije imao pojma o nauci o otrovima, a kako kelner izglada indje bio u stanju da ita drugo nae u foiblioteci izuzev Rafovog Vodia i Bejlijevog Magazina, on sam pregleda police sa knjdgama i najzad prionae lepo povezano izdanje Farmakopeje i pirimerak Erskinove Toksikologije, koju je izdao ser Metju Rid, predsednik Kraljevskie akadeniije lekara i jedan od najstarijih lanova Bakingamskog kluiba, grekom izabran umesto nekog drugog. Ta pogreka je toliko razbesnela Komitet da su ga, kad se pojavio pravi ovek, odbili jednoduno. Lorda Artuna su prilifino zbunili struni izrazi u obe knjige, i ve je zaalio to u Oksfordu nije poklanjao veu panju klasinim jezicima kad u drugoj Erskinoivoj svesei naie na veoma zanimljiv i potpun ops ssvojstava akondtina, napisan prilino jasnim eingleskim jezikom. Uini mu se da je to ba otrov koji mu je potreban. Deluje brzo, skoro itreinutno, potpuno je bezbolan. a ako se uzine u kapsuli od elatina, kako preporuuje ser Metju, nije ni neukusan. On zapisa na maneti kolika je koliina potrebna za smirtnu dozu,

vrati knjige na mesto i uputi se Sent Demsovoin ulicom u veliku aipoteku Pestl i Hambd. Gospodiin Pestl, kaji je uvek liino usluivao aristoikratiju, bio je veoma iznenaen kad je uo ta lord Artur trai, i sa puinio potovanja proaputao je neto o lekarskom, receptu. Meutim, im mu je lord Antur objasnio da mu je otrov ipotreiban za velikog norvekog buldoga koga mora da se oslobodi jer pokazuje prve znake Ibesinila i koji je ve dvaput ujeo koijaa za Mst noiga, izjavi da je potpuno zadovioljan, pohvali lorda Artura zbog izvanrednog poznavanja nauke o otrovima i odmah rnu dade otrov. Lord Artur stavi kapsulu u lepu, malu srebrnu boimbonijeru koju je video u jednom izlogu u Ulici BOn, baci runu apotekarevu kutiju i odmiah se odveze kod ledi Klementine. Pa, monsieur le mauvais sujet1 povika stara gospoa dok je on ulazio u sobu zato me nisi tako dugo poseivao? Moja draga ledi Klem, nemam slobodnog ni jednog trenutka ree lord Artur smeei se. Hoe da kae da si po ceo dan sa gospoioom Sibilom Merton i da provodi vreme u kupovanju platoa i razgovoru o glupostima? Ne mogu da shvatim zato svet die toliku galamu kad se eni i udaje. U moje vreme niije naim ni na pamet padalo da se zbog toga milujemo i guamo javno ili privatno. Uveravam vas, ledi Klem, da nisam video Sibilu dvadeset etiri asa. Koliko je meni poznato, Oiia sad potpuno pripada svojim roodiskinjama. Svakako, to i jeste jedini razlog to sd doao da poseti jednu runu staru enu kao to sam ja. udim se to mukarci ne shvataju opomenu. On a fait des folies pour moig2, a evome sad, jadno, reumatino stvorenje sa ravom naravi. Da nije drage ledi. Densn, koja mi alje najgore francuske romane koje tmioe da pronae, ne znam kako bdh utucala dan. Leikari nisu ni za ta izuzev da izvuku honorar. Ne mogu oak ni goruicu da mi izlee. Ledi Klem, ja sam vam doneo lek za to ree lord Artur ozbiljno. Izvanredan je. Pronaao ga je neki Amerikanac. Arture, ne foih rakla da volim amerike pronalasike. Sasvim sam sigurna da ih ne volim. Nedavno sam itala neke amerike romane, i potpuno su besmisleni. Oh. Iedi Klem, ali ovo uopte nije besmislica! Uveravam vas da je to odlian lek. Morate obeati da oete ga probati. I lord Artur izvadi iz depa malu kutiiju i predade joj je. Nevaljale. Zbog mene su se lnile gluposti. Pa, kutija je divna, Artura. Je li to zaista poklon? To je veoma lepo od tebe. A je li ovo taj izvanreni lek? Izgleda kao bombona. Odmah u je pojesti. Blagi boe! ledi Klem povika lord Artur hvatajui je za ruku to ne smete nikako uiniti. To je homeopatski lek i ako ga uzmete kad nemate goruicu, mogao bi vam mnogo nakoditi. ekajte dok ne dobijete napad, pa ga onda uzmite. Iznenadie vas rezultat. Volela toih da ga odmah uzmem ree ledi Klem drei prema svetlosti malu providnu kapsulu u kojoj je plivao mehur tenog akonitina. Uverena sam da je to izvrsoio. Jer, istinu govorei, mada mrzim lekare, ja volim lekove. Ipak u ga ostaviti do sledeeg napada. A kad e fco biti? zapita lord Artur nestrpljivo. Hoe li biti uskoro?

Nadam se da nee ove sedrnice. Jue ujutru mi je bilo veoma ravo. Ali ovek nikad ne zraa. Znai da ste sigurni da ete imati napa pre kraja ovog meseoa, lei Klem? Bojim se da je tako. Katoo si danas saoseajan, Arture! Sibila zaista dobro utie na tebe. A sad mora da bei, jer imam veeru sa nekim veoma dosadnim svetom koji nee razgovarati o skandalima, pa ako ne budem sad spavala, znam da neu biti u stanju da ostanem budna za vreme veere. 2bogom, Arture, pozdravi Sibilu, i veliko ti hvala na amerikom feku. Ledi Klem, neete zaJboraviti da ga uzmete, zar ne? ree lord Antur diui se sa stolice. Naravno da neu, aavi deae. Mislim da je veoma Ijubazno od tebe to misli na mene. i pisau ti ako mi jo bude potreban. Lord Artur izie iz kue u odlinom raspoloenju i sa oseanjem Ogrominog olakanja. Te noi je razgovarao sa Sibilom Merton. Isprioao joj je kako je iznenada dospeo u veoma teak poloaj iz koga mu ni ast ni dunost ne dozvoljavaju da se povue. Rekao joj je da venanje mora da se odloi, jer dok se ne oslobodi ove strane. zamrene situacije, on nije sdobodan oovek. Preklinjao ju je da mu veruje i da nikako ne sumnja u buduonost. Sve e biti u redu, ali je potrebno strpljenje. To se dogodilo u zimskoj bati u kui gospodima Mertona u Park Lejnu, gde je lord Artur veerao kao i obino. Sibila inije nikad izgledala srenija, i za tremitak je lord Artur doao u iskuenje da postupi kukavicki, da napie pismo ledi Klementini da mu vrati pilulu, i da dopusti da se obavi veneanje kao da na svetu i ne postoji gospodin Poders. Meutim njegova bolja priroda brzo preovlada. i ak kad mu se Sibila bacila plaui u naruje, nije se pokolebao. Lepota koja imu je uzibunila ula, dotakla se i njegove savesti. Oseao je da bi bilo pogreno upropastiti tako lep ivot zlbog nekoliko meseci zadovoljstva. Ostao je sa Sibilom skoro do ponoi, teei je i doputajui da bude teen, a rano sledeeg jutm otputovao je u Veneciju, poto je prethodno napisao muko, odluno pismo gospodinu Mertonu da je potrebno da se venanje odloi. U Veneciji se sreo sa svojim bratom, lordom SBrbitonom, koji, je doao sa Krfa na svojoj jahti. Dvojica mladia provela su zajedno divne dve nedelje. Ujaitru su jahali Lidom ili klizili zelenim kanalom u svojim dugakim crnim giondolama. Poslepodne su obino primali goste na jahti, a uvee su veeravali koid Florijana i puili bezbro cigareta na Piaoi. Ipak, lord Artur nije bik srean. Svakog dana proaavao ja itulje u Tajmsu oekujui da vidi beleku o smirti ledii Klemeatine, ali svafcog dana je doivljavao mzoaranje. Poeo e da se plai da joj se dogodila neka nezgoda i esto je alio to ju je spreio da uzme akonitin kad je toliko elela da mu isproba dejstvo. I Sibilina pisma, mada puna ljubavi, poverenja i nenosti, oesto su bila tuna, i ponekad je mislio da je od nje razdvojen zauvek. Posle etrnaest dana lordu Serbitonu je dosadila Venecija, i on odlui da otplovi obalom do Ravene, jer je uo da se u Pineti odrava veliki lov na tetrebe. Lord Artur nije hteo ni da ourje da i on poe, ali Seribiton, koga je on naobino voleo, ubedi ga najzad da e, ako ostane sam kod Danielija, umreti od dosade, i tako oni krenue petnaestog ujutru po jakom severoistonom vetru i prilino uzburkanom moru. Provodili su se odlino, a slobodan ivot na istom vazduhu

povratio je boju obrazima lorda Artura, ali oko dvadeset drugog on postade nestrpljiv zbog ledi Klementine, i uprkos protivljenju lorda Serbitona, vrati se vozom u Veneciju. im je iz gondole kroio na hotelsko stependte, vlasniik hotela mu izie u susret sa svenjem telegrama. Lord Artur mu ih istre iz ruke i poe da ih otvara. Sve je potpuno uspelo. Ledi Klementina je sasvim iznenada umrla sedamnaestog uvee! Prva misao m,u je bila Sibila, i on joj posla telegram da se odmah vraa u London. Zatim naredi sobaru da rau spakuje stvari za noni brod, posla gondolijeriiina napojnicu pet puta veu no to je stvarna cena i otra u svoj salon laka koraka i bodra srca. Tamo su ga ekala tri pisma. Jedno je bilo od Silbile, piino saosearuja i sauea. Druga dva su bila od majke i ledi Klemerutininog advokaita. Izgleda da je stara dama to vee bila na veeri kod Vojvotkinje i oduevila svakog svojom duhovitou, ali je otila neto ranije alei se na goruicu. Ujutru su je nali mrtvu u postelji, a bilo je oisgledno da nije imala boloive. Odmah su po slaii po ser Metjua Ria, ali razume se da se nita nije moglo uiniti bie sahranjena dvadeset drugog na Boan Kalkotu. Nekoliko dana pred smrt napisala je testament i ostavila lordu Arturu malu kuu u Ulici Kerzon, sav nametaj, line stvari i slike izuzev zbirke minijatura koju je ostavila svojoj sestrd, ledi Margareti Raford, i ogrliice od ametista koju je ostavila Sibili Merton. Imovina nije bila od velike vrednosti, ali gospodim Mensfild, advofcat, neobdno je eleo da se Lord Artur, ako je mogue, wati odmah, pofo je Mlo mmogo nepilaenih rauna, a ledi Klementina nikad nije vodila knjige. Lord Artur je bio veoma dirnut to ga se ledi Klementena setila i osetio je da gospadin Poders snosi veliku odgovornost. Meutim, liubav prema Sibili nadvladala je svako drugo oseanje, a svest da je izvrio svoju dunost umirivala ga je i teila. Kad je stigao na ering Kros, bio je potpuno srean. Mertonovi su ga primili veoma ljubazno. Sibili je morao obeati da vie raikad inee dopustiti da se ita isprei izmeu njih, i venanje je zakazano za sedmi juni. ivot mu je opet izgledao svetao i lep, a stara veselost mu se povrattbla. Meutim, jednog dana dok je sa ledi Klemenfcininim ajdvobatom i Sibdlom preturao po kui u Ulici Kerzon, palio svenjeve izbledelih pisairriia i istresao fdoke Sa kojeikakvim otpacima, mlada devojka najedn.om uzviknu usbieno. Sta si to pronala, Sibila? zapita lord Artur podiui pogled sa svog posla i smeei se. Ovu divnu, malu sirebrnu bombonijefru, Arture. Nije li neobdna holandska? Molim te, pokloni mi je! Znam da mii ametisti nee pristajati dok nta preem osamdesetu. Bila je to kutija sa akonitinom. Lord Artur se tre, a slabo rumenilo mu obli obraze. Bio je skoro potpuno zaboravio ta je udnio i tiini mu se udan sticaj okolnosti da Sibila, zbog koje je proao kroz sve to strano nespokojstvo, bude prva koija e ga na to podsetitii. Sibila, razume se da u ti je pokloniti. Ja sam je pokloniio sdrotoj ledi Klem. Oh! hvala, Arture. A mogu li da uzmem i bomibonu? Ndsam imala pojma da je ledd Klemenitdna volela slatkie. Mislila sam da je daleko vde intelektualna. Lord Artur smrtno preblede, a strana misao mu proe kroz glavu. Bombonu, Sibdla? ta hoe da kae? ree tihim, promuklim glasom.

Ima U njoj jedna bombona. Izigleda sasvim stara i pranijava, i ne pada mi ni na pamet da je pojedein. ta tii je, Arture? Kako sd bled! Iiord Artur jurnu kroz sobu i zgrabi kutiju. Unutra je bila kapsula boje dldbara a u njoj kapljica otrova. Ledi Klementina je ipak umrla prirodnom smru! Udarac zbog ovag otkria bio je skoro isuvie veliki. On zavitla kapsulu u vatru i srui se na sofu sa uzvikorn aajanja. Gospodin Merton je bio mnogo zabrinut to je venainje pomoivo odgoeno, a ledd Dulija, koja je v bila porudla haljinu za venanje, indla je sve to je fodlo u njenoj moi da natera Sibilu da raskine veridbu. Meutim, iako je Sibila mnogo volela majfcu, poloila je ceo svoj ivot u ruke lorda Artura nikakvo nagovaranje ledi Duldje ne bi je moglo naterati da se pokoleba u svom poverenju. to se tie lorda Artura, nsjemiu je bdlo potrebno nekoldko dana da savlaida strano razoaranje, a jedno vreme ivai su mu bdli sasvim popustili. Meutim, brzo mu se povratio zdrav razuim, a zdrav, prak. tian duh nije ga dugo ostavio u nedoumdci ta treba da ini. Poto je sa otrovom doiveo potpunii neuspeh, dinjamt ili neka diruga vnsta eksplaziiva je odgledno ono ime treba da pokua. U vezi s tim opet je pregledao listu prijatelja roaka i, posle paljivog razmatraraja odluio je da tbacd u vazduh svoga ujatka, dekana od ioestera. Deikan, ovek valdke kulture i uenostd, neotoinio je vodeo asovnike i imaio izvanrednu zbinku satova od petnaestog veka pa do danas. Lordu Arturai je izgledalo da mu ova strast dobrog defcana Prua izvnsnu mogunost da sprovede svoj plan. Druga je stvar kako da doe do paiklene maine. U tom pogleu londonstoi adresar mu nije davao ndkakva obavetenjja, a oseao je da bi mu mialo koinistilo da se zbog toga obrati Skoitland Jandju, jer izgleda da onii nikad niifta niisu znali o kretanju dinamitiske settate sve dok se ne bi desila neika eksplozJija, a ak i onda ne toa mnoigo. Odijednom se setdo svoga prijatelja Ruvalova, mladog Rusa vrito revolucionamiih stremljenja, sa kojim se upoznao prole zime kod ledi Vindemiir. Smatralo se da grof Huvalov pie ivot Petra Velikog i da je doao u Englesku da proui dokuimenta koja se odnoise na carev boravak u ovoj zemlji, kad je bio ibrodograiditelj. Ali postojaia je opta sumnja da je on agent nihiliista, a bilo je lizvan svake suimnje da ruska ambasada ne gleda blagonaklomo na njegovo prisustvo u Londonu. Lord Artuir je oseio da je bai on ovek kakav mu je potreban, li jednog jutra se odvezao do njegovog stana u Blumbzberiju, da zatrai ad njega savet i pomo. Znai, ozbiiljno ste se bacili ma poiitiku? ree grof Ruvalov kad mu je tord Artrur objasnio cilj svoje posete. Ali lord Artur je mrzeo svateo razmetanje osetio se obavezan da m,u prizna da ga sooijalna ipdtanja nii najmanje ne zanimaju i da mu je paklena maina potrebna za jednu fiistO porodinu stvar koja se tie samo njega. Grof Ruvalov ga je zaoueno posmatrao nekoliko trenutaka, pa poto je video da sasvim ozjbiljno mdislii, napisa adresu na komiadu papira, stavi svoje inicijale i prui irau je preko stola. Dragi moj, Skotland Jard bi mnogo dao da doizna itu aidrasu. Nee je doznai uzivikinu lord Artur smejui se, i poto se toplo rukovao sa naladim Rusoim, stra miz stepefnidce, pogleda u papir i naredi koijaSu da myzi u Soho sfever.

Tu je otpusrtiiio ikoijaa i poao peike Grfcoim ulicom. do mesta koje se zvalo Bejls Kort. Proao je ispod nekag svoda i naao se u udnom slepom sokaefcu u kome je odgledno Mla naka francuisika perionica rulblja, jer je itava mrea uadi bila razapeta od kuie do kiue, a belo rublje se lepralo na jutarnjem vazduhu. On doe tanio do kraja uiice i zakuoa na vnaita jedne zelene kudce. Roto je malo ekao, za to vreme se svi prozori naikae licima, vrata mu otvoiri neki prillino upav stranac, koji ga na vrlo ravom eogleskom jeziifcu zapita ta hoe. Lord Ar,tur otlu predade papir koji mu je dao grof Ruvalov. Kad ovek to vide, pokloni se i uvede loirda Anttura u veoma pohiabain sallon u pnizemlaiu, a kroz nelkoliko trenutaka uipade u sobu her Vinkedkopf kako siu ga availi u Engleskoj sa salvetom obo vrata, umrljanim od viina i viljukom u levoj ruci. Gnof iRuvaliov imi je dao preporufeu za vias ree lard Artur poktoMvSi se ja elm da obavim s vaona kratalk irazgoviar o nekom poslu. Zovem se Smit, gospodin Robert Smdt, 4 potreibno mi je da me snaibdete jadnim asoviiilkoim sa elksploziviom. Milo mi je to sam vas tnpoznao, lorde Arture ree dabroudni mali Nemac smejui se. Nemojte se uznemiravati, moja je dunost da svakog poznajem, a seam se da sam vas video jedne veerd kod ledi VindeTmir. Nadam se da je mjeino gospodsitvo sasvim dabro. Imate li neto protiv da seddte sa mnom dok ne zaVirkn daruak? Imam iziwnsrm pastetu, a moji prijatelji su toliiko ljubazni da tvrde da je moje rajnsko vino bolje nego u nemakoj ambasadi. I pre no to je lord Artur doao k sebi od iznenaenja to ga je Nemac prepoznao, naao se u drugoi sobi, pijuckao izvrsno markobrinersko vino iz bledoute ae sa carskim monogramom, i najiprijateljskije askao sa uvenim zaveremikom. asovnioi sa eksplozivom. ree her Vinkelkopf nisu ba pogodni za izvoz u inositranstvo, jer, ako ak i uspeju da prou kroz carinu, elezniki saobraaj je taiko neredovan da oni obino eksplodiraju pre no to stignu na mesto opredeljenja. Meutim, ako vam je potreban jedan za domaU upotrebu, imain neto odliino i jemim da ete biti zadovoljni ishodom. Mogu li da pitam kome je namenjen? Ako je za poliiciju iii ma zia ikoga ko ima veze sa Skotland Jardom, bojim se da ne mogu nita uoiniti za vas. Engleskii detektivi su zaista nai inajbolji prijatelji, i uvek sam se uveravao da ikad se oslonimo na njihovu glupost, moemo da inimo tano ono to hoemo. Ne bih rnogao da se liim nijednog od ntjih. Uveravam vas ree tord Artur da to uopte nema nikakve veze sa policijom. U stvari, asovniik je namenjen dekanu od iestera. Boe miJj, nisam imao pojmia da ste toliko religioznd, lorde Arture. Malo je danas takvih mladiia. Bojim se da me precenjujete, her Vinkelkopfe ree lord Artur pocrvenevi. U stvari ja nlita ne znam o teologiiji. Dakle, istvar je sasvim privatna? Sasvim privatna. Her Vinkelkopf slee rameiiima, izie iz sobe i posle nekolikiO minuta se vrati sa okruglrm komadom dinamita veliine jednog penija i lepim malim francuisikim asovndkom ukraenim figurom od zlatne bronze koja gazi adaju tiranije. Lice lorda Artura sinu kad to ugleda. 30

To je ba ono to mi je potrebrao uzvlknu a sad mi pokaite kako radi. To je moja tajna odgovori her Vinkelkopf posmatrajui svoj pronalazak sa opravdanim ponasom. Recite mi kad elite da eksplodira i ja 6u podesiti mainu za taj trenutak. Dakle, danas je utorak, a ako biste ga odmah poslali... Nemogue. Imam mnogo vanog posla da svriim za moje prijatelje u Moskvi. Ali bih ga mogao poslati sutra. Oh, bie to sasvkn na vreme! ree lord Artur utivo ako ga poaljete sutra uvee ili u etvrtak ujutru. Neka eiksplodira, recimo u petak tano u poidne. Dekan je u to vreme uvek kod kue. Petak u podne ponovi her Vinkelkopf i zapisa neto u veliku poslovnu knjigu koja je stajala na pisaem stolu pored kamina. A sad ree loird Artuir diui se rniolim vas, recite mii koliiko sam vam duan. T.o je takva sitnica, lorde Arture, da mi se i ne naplauje. Dinamit je sedam ilinga i est penija, asovniik tri funte i deset ilinga i potarina oko pet ilinga. Ja sain samo presrean da neto uinim za ma koga prijatelja grofa Ruvalova. Ali, va trud her Vinkelkopfe? Oh, nrje to nita! Za mene je to zadoVOljsbvo. Ne radiim za novac. ivitm potpuno za svoju umetnost. Lard Artur poloi na sto etiri funte, dva ilinga i est penija, zahvali se malom Nemcu na ljulbaznosti, i poto je uspeo da odbije poziv da se upozna sa nekim anarhistima na aju sledee subote, napusti kuu i uputi se u Park. Sledea dva dana proveo je u najveem uzbuenju, a u petak u dvanaeet asova odvezao se u klub da eka vesti. Celo poslepodne tupavi vratar je primao telegrame iz raznih krajeva zemlje o rezultatima konjskih trka, presudama u brakorazvodnim parnicatmia, o vremenu i lome lino, dok je traka otkucavala dosadne pojedinoisti o sednici u Donjern domu koja je trajala celu no o maloj panici na berzi. U etiri sata su stigle veernje novine i lord Artur ieze u bdlbliotakai sa PelMelom SentDemsom Globom i Ehom na veliko gnuanje pufeovnika Gudajlda, kioji je hteo da prooita izvetag o svom govaru ikoji je odrao toga jutra u domu kmdonskog predsednika optine, o juruoafrikim misijama i preporueio da se u svakoj pokrajini postavi crni episkop, a zbog neeega knao je predrasude u pogledu Ivning njusa. Meutim, ni, u jiednim novinama nije bilo ni najmanje aluzije na ioester, i lord Artar je oseao da mu je poikuaj propao. Bio je to straan uidarac za njega i neko vreime je biio ssviLm oibeisihraibren. Her Vinkelkopf, koga je poisetio sladeeg danas mnogo se izvinijavao i poniidiio ee da ga snabde drugim asovnikom besplatoo ffli saruduikom nitroglicerinskih bomibi po ceni kotanja. Ali on je izgubio svako poverenje u eksiploizive, a i sam her Vinkedikiopf mu je priznao da je danais sve iskvareno, da se aik rui diniamit ne mtoe obiiti u istom stanju. Meuitim, iatoo je mald Nerriac doputao da se neto moglo1 poikvariti u maineriiji, nije gutoio nadu da oasovrallk ipak moe eksplodirati i naveo sluaj nekog barometra, koji je jednom poslao vojnom guverneru u Oidesd s tim da eksplodira kroz dest dana, a efksplodirao je tek posle tri meseca. Ono, isfcina je da je kad je eksplodirao razneo u paramparad samo sobaricu, jer je guvemer otiao iz grada est nedelja pre toga, ald se bair pokazalo da je dinamiit kao razorna snaga, kad je pod kointrolom maiiinjerije,

mono, iako pomalo netano sredstvo. Ovako razmiljanje je malo uteMlo lorda Artura, ali mu je bilo eiuenio da se aik i u to razoara, jer posde dva daina, dok se penjao uz stepenice, pozvia ga vdjvotkinja u svorj budoar i pokaza mu pismio koije je iba primiila iz deikanoviog doma. Dejn pie draesna pisma ree voj votkiinja. Mora da prooita ovo poslednje. Dobro je ba kao i romiani koje nam alje Mjudi. Lord Artur joj uze pismo iz ruke. Ono je glasilo Dekanat u iesteru, dvadeset sedmi maj Najdraa tetka, Mnogo vam hvala na flanelu koji ste poslali za dobrotvarno drutvo Corkas, a takoe i na platnu. Patipuno se silaeim sa vama da je glupo to i oni hoe da se lepo oblae, ali danas je svafco tateo raidifcaian i bezboan da je teko doteazati dm da ne trabia da poikuavaju da se oiblaie fcao viiie klase. Siguma sam da ne znaim oeimu sve to vaii. Kao to tata esto govioiri u sviajiim priopavedima, mi liivkno u doba bezverja. Mruogo smo se zabavljali sa asovnikom kojli je neiki napazinati ipotovalac poslao tati ipnolog etvrHka. Stigao je iiz Londona u drvenoj kutiji uz plaenu potarinu, a tata misli da ga je marao potslati neitoo teo je oitao njegovu anaajniu prapaved Da lli je raziuadanioet slolboda?, jer se na wrbu asovniika nalazd figura ene sa kapom Slobode na glavii, kako taba kae. Ja ne smateam da je ba prikiadna, afld tata kae da je isforijska, pa pretpostavljaim da je taiko. Parker ga je otpaikovao, a tata ga je stavio na ikaimin u biblioteoi, a u petak ujutnu svi smo tu sedelii, kad, ba kaid je asovnik otkucao dvanaest, usmo neko zujanje, iz postolja figuire lizlbi oiblaai diima, li boginja slobode pade i razfoi nos o reetku kamina! Marija se ba Uplaila, ali to je bilo tafeo stnano da smo se Dems ja toikotali, a ak se i tata zabavljao. Kad srao ga Pregiedali, videli smo da je to budiilniik, da, aiko se navije na odreen sat stavi malo bainuta pod mali eki, eksplodirae kad god zaelite. Tata je rekao da ne sme ostati u biblioteci jer die lanmu, pa ga je 3 Zloin lara Artura Regi oneo u uioruicu i nita druigo ne radi ve po ceo dan pravi male eksplozdje. ta mdsiite, da li bi Artur voleo da dotaije takav asovnik kao svadbeni dar? Pretpostavljam da su u modi u Londonu. Tata kae da e oni poiniti mnogo dobra jer pokazuju da sloboda ne moe da tiraje ve da moira pasti. Tata kae da je sloboda izmiljena u doba Francuske revoluoije. Kako je to strano! Moram sad da ddem u Dorkas, gde u. da iim prodtam vae veoma pouno pismo. Kako je istjnita, draga tetka, vaa miisao, da oni, s obzirom na njilioiv poloaj u ivotu, nose ono to im ne priliii. Moram da kaem da je besmislana njihova briga o haljinama kad ima tako mnogo vanijih stvari na ovom svetu, kao i na onom. Miilo mi je to vam je haljana od arenog pupiina ispala tako dobro i to vam se oiipka nije poeeipala. U sredu, kod episkopa, noiSiu haljinu od utog satina kiaju ste mi tako ljajbazno poklonili, i mislim da e lepo izgledatii, Da ld biste vi steviili maine dli ne? Denings kae da svako danas nosi mane i da podcuknja mora bdti nabrana. Begi je ba sad napiavio jo jednu eksploziju i tata je naredio da se asovnik odnese u talu. ini mi se da mu se tako vie ne dopada ka.o u poetku, mada je veorna polaskan to su mu poslali tako lepu i duhovitu igraku. To pokazuje da svet ita njegove

piropovedj i ima koristi od njih. Tata vas mnogo pozdravlja, emu se pridruuju Dems, Regi i Marija. U nadi da je ika Sasilova kostobolja popustila, verujte mi, draga tetka, ostajem uvek vaa odana neaka Dejn Persi PS Molim vas piite mi o manama. Denings tvrdi da su u modi. Lord Artur je izigledao taifco ozbiljan i ne srean zbog pisma da vojvotkrnja prte u smeh. Dragi moj Arture uzviknu ona ni kad ti vie neu pokazati pismo mlade devojke! Ali ta da joj ogovorim za asovnik? Mislim da je to divan pronalazak, volela bih da i ja imam jedan. Ne cenim ih mnogo ree lord Artur osmehnuvi se tuno, i poto poljubi majku, izie iz soibe. Kad se popeo u svaju soibu, baci se na sofu, a od mu se napunie suzama. Uinio je sve to je mogao da izvri to ubistvo, ali ofoa pokuaja su propala bez njegove krivice. Poikuao je da izvri svoju dunost, ali izgleda kao da se sama sudbina pokazala izdajnikom. Titalo ga je oseanje da su dobre namere jalove a pokuaj da bude lukav uzaludan. Moda bi bilo bolje da do svadbe uopte ne doe. Sibila bi patila, to je istina, ali patnja ne moe stvarno da nakodi tako plemenitoj prirodi kao to je njena. A to se njega tie, ta to mari? Uvek se vodi neki rat u kome ovek moe da pogine, uvek postoji neto za ta ovek rnoe da rtvuje svoj ivot, a poto mu ivot ne priinjava radost, tako mu ni smrt ne zadaje strah. Neka mu sudbina odredi udes. Nee se ni pamai da joj poimogne. U pola osam se obuikao i otiao u klub. Tamo je bio Serbiton u nekoim drutvu mladia, pa je on morao da veera s njima. Njihov beznaajan razgovor i prazne ale nisu ga zanimali, i kn je posluena kafa, on ih je napustio, izmislivi neki sastaaak samo da bi se izvukao. Kad je izlazio iz kLuba, vratar mu predade pisrrto. Bilo je od her Vinkelkopfa. Pozivao ga je da ga poseti sutra uvee i vidi kiobran koji eksplodira im se otvori. To je njajnoviji pronalazak koji je ba stigao iz eneve. On iscepa pismo na paraimparad. Odluio je da viie ne pokuava sa efcsperimenfcima. Odlu.tao je na kej Temze i satkna sedeo pored reke. Mesec je virio kroz grivu tamnih oiblaka kao lavovo ofco, a bezbroj zvezda se osulo po upljem nebesfcom svodu kao zlatna praina prosuta po punpurnom kubetu. S vremena na vreme bi se neka barka otisnula 3. 35 na muteu refcu i oitploviila nilz viokiu, elezniki sigruali su bili as zelenii as erveni, dak su viozovi, zvidei, jurili preko mosta. Posle nekog vremena Lzbi pono na vdisokoj vestainsteiriskotj kuli, a od svakog udarca zvuenog zvottia fcao da je no podirbtavaila. Zatim se pogasie elezinitoi signali, ostade saimio jedna lampa koja je svetiucaila kao veldiki rubin na dinovskoj katarci, a buka grada se uitia. U dva aisa on ustade i uiputi se ka Blekfrajersu. Kako je sve izgledalo nestvarno! Kao netoi uan san! Ruie na idrugoj obali reke kao da su sagraene o mraka. Reklo bi se da su srebro i semka izruova stvorile svet. Ogiromiia feujpola katedrale svetog Pavla sijala je kao mehur u mrianiom viazduhu. Dok se pipibliavao obettiiisfcu inaizvanoim Kleopatrina igla, utgledao je neikog oveika koji se nasloinio prelkio ograde, a kad je priao blie, ovk podie pogied i svetlost plinslke avetilijke pade m.u na Jice.

Bio je to goispodin Poders, hiromiant! Niko ne bd mogao da ne iprepoznia defoelo oputeno lioe, zlatom uokvirene naoari, balesno slab osmeh, oulna uista. Lord Artur zastade. Sinu mu sjajna misao, i on mu se polako1 prikrade iza lea. U tren oka zgrabio je goapodina Podersa za noge i bacio ga u Teinzu. Grulba psovka, jak pljesak i sve se umliri. Loird Artur pogleda zalbirimiuto prefeo ograde ali od hiromanta nije bilo ni traga, samo se ailiindair vrteo u krug u virtlogu meseinom obasjane vode. Pasle neikog vramana i on potonu i vie se nije video nikaikav taag od gospodina Podersa. Jednoim mu se uini da je ugledao debelu inuanu ptriliku kako Me ka stepenicama pored moBta i ofoiuze ga strano Oiseanje neuspeha, ali to je bio samo odsjaij, i kad je mesec iziao iza ofolaka, nestade ga. Najzad izgleda da je davriiio nareeinje sudbine. Duboko odahnu sa olakanjeim ia SibliMnio ime mu doe na usne. Da li ste neSto ispustili, gospodine? u iznemada glais iza sebe. On se okrete i ugleda policajca sa fenjerom u ruci. Nita zinaajno, naredniie odgovori smeeli se, pozva kola koja su ba prolazila, Uskoi u njih i naredi koijau da vozi u Belgreiv skver. Sledeoih nefcoliko daina ijveo je izaneu straha i nade. Bilo je trenutaka kad je skoro oekivao da mu goapodin Poders ue u sobu, a opet drugi put bi oseao da Buidbina ne moe da bude tako nepravedna prema njemu. Dvaput je iao do hipomantoviog stana u Vest Mun uliou, ali nije mogao da se oidlui da zazvoni. ezmuo je za IzveBnou i plaio se nje. Najzad je dola. Sedeo je u klubu u sobi za puenje, pio aj i sa prilinom dosadom sluao Serbitona kaiko prla o najnovijoj aljivoj pesmi u Veselom pozoritu, kad ue kelner sa veemjim novinama. On uze Sent Dems i poe ravnoduno pregledati stranice kad mu se pogled zaustavi na 5d nasknvu SAMOUBISTVO JEDNOG HIROMANTA Preblede od uzbuenja i poe da ita Ju5e ujutru u sedaim asova, telo gospodina Septimiuisa R. Poidersa, poznatog biromanta, izbaclila je voda na obalu u Grinviiu, ba ispre batla iip. Nesreni goapodin je nestao pre nekoliko dana i u hiiromantskim krugovima vladala je prilina zabrinutost. Pretpostavlja se da je izvrio samoubistvo u nastupu duevnog rastrojstva prouzroloovanog preteranim radom, a takvo migljenje potvmiila je isitraga danas poslepodne. Ooiapodin Poders je ba zavrio podrobnu rasipravu o ljuidskoj mci, koja e uskoro biti tarapana i bez sumnje e privui veliku pamju. Pokojnik je irnao ezdeset pet godina i izgteda da niije imiao rodbdne. Lor Artur je izleteo iz kluba sa novinama u ruci, na veliku zapanjenost vratara koji je uzalud pokuavao da ga zauetavi, i odmah se odvezao u Park Lejn. Sibila ga je ugledala sa prozora i neto joj je govorilo da on donosi dobre vesti. Istrala mu je u susret, a kad mu je ugleala lice, znala je a je sve u redu. Draga moja Sibila uzviknu lord Artur hajde da se venamo sutra! Luckasti eae! Pa ni kola jo nije poruen! ree Sibila smejui se kroz suze. Kada su se, posle tri nedelje venali, katerala svetog Petra bila je prepuna elegantnog sveta. Sveanu slubu sluio je veoma impresivno dekan od iestera, a svi su se sloili da nikad nisu videli lepd par nego to su mlada i mladoenja. Meutim, oni su bili vie nego lepi bili su sreni. Nijednog trenutka lord Artur nije zaalio sve to je prepatio zbog Sibile, a ona mu je pruila najbolje to ena moe dati oveku oboavanje, nenost i Ijubav. Njima stvarnost nije ubila bajku. Uvek su se oseali mladi.

Posle nekoliko godina, poto im se rodilo voje lepe dece, ledi Vindermir je dola da ih posetd u Alton Pajori, divnaj staroj kui koju je vojvoda poklonio sinu kao svadbeni dar i dok je jednog popodneva sedela sa ledi Artur pod lipom u vrtu, posmatrajui malog deaka i devojicu kako se igraju pto stazi oivienoj ruama, kao udljivii sunevi zraci, ona iznenada uhvati za ruku svoju domaicu i zapita je Sibila, da li ste sireni? Draga lei Vindermir, naravno da sam srena. Zar vi niste? Ja, Sibila, nemam vremena da budem srena. Uvek mi se dopada osoba koja mi je poslednja predstavljena, ali, Izao po pravilu, itn nekoga upoznam, odmah mi dosadi. Zar vas ne zaovoljavaju vai lavovi, ledi Vindermir? Ne, draga! Lavttvi su dobri saimo za jednu sezcmu. im im se podseku grive, postaju najdosanija stvoremja. Uostalom, omi se ponaaju veoma ravo ako ste zaista ljubazni prema njima. Seate li se onog odvratnog gospodina Podersa? Bio je strana varalica. Naravno, to mu uopte nisam zamerala, pa ak i kad je hteo da pozagmi novac od mene, oprostila sam mu, ali nisam mogla a podnesem, da mi se udvara. Zbog njega sam zaista oimrzla hiromantiju. Sad se bavim Mepatiiorn. Mnogo je zanimljivije. Ovde ne simetj nita govoriti protiv hiromantiie, ledi Vindermir. To je jedini premet s koiim Artur ne voli da se svet ali. Uveravam vas da on to saisvim ozbilino misli. Sibila, neefe valjda da kaete da on veruje u to? Evo ga, ledi Vindermiir, pa ga pitaite. I lord Artuir doe sa velikim buketom utih rua i ecom koja su poigravala oko njega. Lorde Arture? Moldm, ledd Vindermir. Neete valjda rei da verujete u hiromantiju? Dabome dia verujem ree mladi ovek smee6i se. Ali zato? Jer njoj dugujem za svu srefru u ivotu proSaiputa i baci se u pletenu nasloniau. Dragi moj lorde Arture, ta jorj dugujete? Sibilu ree predajui erui rue i posmatrajui njene Ijubiaste oi. Kakva besmislica! uzviknu ledd Vindermir. Nikad u ivotu nisam ula taikvu besmislicu. KENTERVILSKI DUH Materijalistikoidealistika romansa Kad je gospodiin Hajreim B. Otis, ameriki poslanik, kupio kenervilskii zamak, svi su mu goTOnili a je to velika luiost, jer je izvam svake sumnje dia se u tome mestu pojavljuju duhovi. U stvari, sam lord Kentervil, eoveik izvanredno astan, srnatrao je svojom dunou da tu injenicu pomene gospodinu Otisu prilikom pogaamja. Ni namia ba nije stalo do toga da ivimo u toim zamku ree lord Kentervil otkako je sestra moie babe, udovica, vojvotkinja od Boltona bila preiplaena i dobila napad od koga se, u stvaTd, nije nikad oporavila, jer su joj se nike skelefca spustile na ramena dok se oblaila za veeru, i ja bih hteo da vam kaem, gospoine Otise, da je duha vielo nefcolifco ivih lanoiva mojie poirodice, kao Ovdaniji paroh, preasni otac AujguBtus Dernpje, lan

Kraljevskog kolea u Kembrldu. Posle toga nesrenog dogaaijia niko od mlae posluge nije hteo a ostane kod nas u slubi, a ledi Kentervil je esto vrlo malo sipavala nou zbog taianstvenih Sumbva koji su iolaaili iiz hodnika i biblioteke. Dragi lorde ogovori poslaniiik kupuieim nametag zajedno sa duhom po procenii. Dolaziin iz moderne zemlje u fccnjoij itma ssvega to se novcem moe kupiti i sa svima naim okretnim mlaim ljuima koji slikaju Stari svet crvenom bojom i odvode vae najbolje glumice i primadone, smatram da bismo mi, ako bi u Evropa postojalo tako neto kao to su duhovi, irr.ali u najkraem vremenn u nekom javnom muzeju III na vaarskim prpdstavama. Bojim se da taj duh postoji ree lor Kentervil smeeii se aiada je moda odoleo ponudama vaih predii7mljivih impresarija. Dobro je poznat ve tri veka, u stvari od 1584, i uvek se pojavljuje yred smrt nekog od lanova nae porodice. Pa, to se troga tie, lorde Kentervile, to inii i porodini Lakar. Ali, gospodine, tako neto kao to je duh ne postoji, a smatram da prirodni zakoiii vap i za britansku aristokratiju. Vi ste u Americi zaista vrlo prirodni odgovmri lord Kentervil, koji nije sasvim razumeo poslednju primedbu gospodina Otisa a ako vi nemate nita protiv duha u kui, onda je sve u redu. Samo morate imadi na umu da sam vas upozorio. Posle nekoliko nedelja kupovina je zakljuena, a pri kraju sezone poslanik i njegova porodica odoe u Kentervil eijis. Gospoa Otis, koja je kao gospoica Lukrecija R. Tapan iz Pedeset tree zapadne ulice, blla uvena njujorka lepotica, sada je bila veoma lepa sredovena ena, divnih oiju i izvanrednog profila. Mnoge amerike dame, kad napuste rodnu zemlju, dobijaju izgled hroninih bolesnica, jer misle da je to oblik evropske otmenosti, ali gospoa Otis niie nikada pala u takvu greku. Imala je sjajan fiziki sastav i zaista bila izvanreno puna voIje za ivotom. U stvari, u mnogo eimu bila je prava Engleskinja i sluila kao odlian primer injenice da mi danas imamo zaista sve zajedniko sa Amerikom. izuzev, razunie se, jezika. Njen stariji sin, kome su roditelji u trenutku patriotskog nadahnua dali ime Vaington, to on nikad nije prestajao da ali, bio je plavokos, prilino lep mladi, koji se kvalifikovao za ameriku dipiomatiju poto je najbolje igrao nemake valcere tri sezone uzastopce u Njuport Kasinu, a ak je i u Londonu bio poznat kao odlian igra. Jedine slabosti su mu bile gardenije i plemstvo. Inae je bio izvanredno pametan. Gospoica Virdinija E. Otis bila je devoiica od petnaest godiina, vitka i ljupka kao srna, a divna sloboda blistala je u rujeniin krupnim plavim okria. Bila je izvamredna amazonka. i jednom se utrkivala na svom poniju sa starim lordom BLltonom, va puta oko parka, i pobedila za duinu i po ba ispre Ahilove statue, na ogromno oduevljenje mladog vojvode od eajra koji ju je zaprosio na licu mosta, zbog ega su ga njegovi tutori jo te iste noi vratili u Itn, u koled, sveg u suzama. Posle Virdinije su dolazili blizanci koje su obino zvali Zvezde i pruge1, poto su uvek leprali. Bili su to diiivni deaci, i sa izuzetkom cenjenog poslanika, jedinii pravi republikanci u porodici. Poto je Kentervil ejs udaljen sedam milja od Askota, najblie elemifike stanice, gospodin Otis je telegrafisao da ih aaekaju jedna kola, i orai se povezoe doibro raspaToeni. Bilo je divno julsko vee i vazduh je odisao

mirisom borovih uma. S vremena na vreme uli bi umskog goluba kako iHnilno gue, ili bi spazili, duboko u utavoij paprafti, blistave fazanove grudi. Dok su prolazili, male veverice su izvirivale na njih sa bukava, a zeevi su beali kroz iprag i preko mahovimastih breuljaka, sa uzignutim belim repiima. Meutim, kad su uli u aleju koja vodi za Kentervil eis, nebo se odiednom naoblai. neka udna tiitna kao da zavlada ataioisferom, veliko jato avki prelete tiho iznad njihovih glava i, pre nego to stigoe do kue, pade nekoliko krupnih kapi kie. Na stepenicama ih je doekala neka starica, uredno obuena u crnu svilu, sa belom kapom i keceljom. Bila je to gospoa Amni, nastojnica. koju je gospoa Otis, na iskrenu molbu ledi Kentervil, pristala da zadri na njenom ranijem poloaju. Dok su silazili s kola, ona se svakom Aluzija na ameriku zastavu. Prim. prev. 43 od njih duboko pofclond i reie na uan starinski nain Dobro nam doSli u Kentervil ejs. Idiiii za njom, proli su kroz lep hol u tijudorskom stilu i uli u biblioteku, dugaku, nisku soibu obtoenu crnam hraistovincttn, na ijem je krarju bfo veliki prozor od obojenog stakla. Tu su naii aj positavljen za njih, i poto su skinuli agrtae, posedald su i poeli da razgledaju ofeolo dok ih je gospoa Amnii posiudvala. Odjednom goBpoa Otiis prtiimeti taimraocrvemu mrljiu na podiu ispred kamiina i, potpuino nesvesna ta ta mrlja znai, ree gospoi Amni Borjlim se da je tamo neto pnosuito. Da, goHpoo adgovoni sitara nastojniiea tihim glasom krv je prosuta na toime mestu. Rafeo je to strano! uzvikniu gospoa Otis. Niinalo ne violiim krvave mrlje oi dnevriBOJ sobd. To se tnora odmah ufelotniiiti. Stairica se nasmei i odgovord iisitm lihim, tajamstvemdim. glasom To je krv ledli Eleonoire od Kenterviila. koju je ba na tome mestu uibio njen tnu ser Sajmon od Kentervila, 1575. godine. Ser Sajmon je iveo jo devet godina posle njene smnti i iznenada nestao piod vrlo tajanBtveniim dkolnoisrtima. Njegovo telo nilje niikad bilo pronaeno, ali se njegov greni duh jo uvek pojavljuje u zamku. Toj se mrlji dive turisti i ostali i ona se ne moe ukloraiti. Sve je to besmMica! povaika Vaington Otis. PinkertoniOV uveni odstranjiva mrlja i Paragonov deterdent uMkmie to za tren oka! I pre no to je preplaena nastojnica uspela da se umea, on klee i poe brzo da brie pod nekim tapiem koijd je izgledao kao neko crno sredstvo za ulepavanje. I kroz nekoliko trenutaka niije bilo nd traga od krvave mirlije... Znao saim da e Pinkerton to oistiiti! uzviknu pobedniki pogledavi svoju porodiou koja mu e divila. Ali tek to je izgovorio ove rei, strana munja osvetli uasnog udara groma svl gospoa Amini pade u nesvest. Kakva udovina klima! ree amertki poslaniJk mirno, paled indijsku cigaru. Izgleda mi da je stara zemlja toiliko prenaseljena da nema dovodjno lepog vremenia za svakoga. Uvek sam bio mdljenja da je iseljavanje jedini spas za Englesku. Dragi rnioj Hajireme povika gospoa Otis ta emo sa enom koja pada u nesvest?

Odbdjati joj od plate bao za lomljenje posua odgovioirti poslanik. Posie toga nee padati u nesveBt. I zaisita, kroz nekoliko trenutaka gospoa Ammi doe k sebi. Meutim, nije bdlo nikakve sumnje da je izvanredno uzbuena, i strogo je opamenula gospodina Otisa da se uva da neka nevolja ne zadesi kuu. Gospodine, videla sam. svojim ooima takve stvari od kojih bd se svakom hrdaniinu podiigda kosa na glavd, a mnoge i mnoge noi ndsam oka sklopila zlbog stranih stvari koje se ovde dogaaiju. Meuitim, gioispodiin Otiiis i njegovia ena toplo su uverilii potemu duu da ise ne plae duhova i, poto je izmolila blagoisdov iprovienja za niovog gospodara i gaspodardcu, i uredila da joj se povea plata, stana nastojnioa odgega u svoijiu sobu. Nepogoda je toesnela oele te noi ali se nita naroito nije dagodilo. Meutiim, kad su sledeeg jutra sili na doruak, opet su niali na podiu straniu krvavu mirljiu. Misilim da za to nije kriv Paragonov deterdent reoe Vadng.tioin jer sam ga isprobao na svemu. T.o mra da je duh. On ponavo oisti mrlju, ali sledeeg jutra ona se opet pojavdla. Treeg juitra ije opet bila tamo mada je biblioitelka bila zakljiuana cele noi, a zakljuao ju je lino Otils i kljiui odneo gore. Sad je c la porodica bila sasvim zainteresovana gospodin Otis poe da sumnja da je blo isuvie dogmaitian u svom pobijanju postojanja duhova, gospoa Otis je izrazila nameru da se upie u spiritistdko drutvo, a Vadngton je pripremio dugako pismo gospodd Majers i Podmor o temi Stalnost krvavih mrlija u vezi sa zlodnom. Od te noi se vie ndje sumnjalo da utvare objektivno postoje. Dan je bk topao i sunan a predvee, po hladovini, cela porodica izie da se provaza. Vratili su se kui oko devet asova na laku veeru. Razgovor se nije uopte voddo o duhovima, tako da nije bilo 6ak nii onih osnovnih uslava predoseanja koja tako esto prethode pojavi psihikog fenomena. Predmeti o kajima se razgavaralo bili su, to sam kasnije saznao od gospodima Otoiisa, samo orui kojd sainjavaju obian razgovor kulturnih Amerikanaca iz boljdh krugova, kao to je ogromna nadmonost gospoice Fani Davenport kao glumdce nad Sarom Bernar, o tome kako je teko nabaviti mlad kukuruiz ild kola od heljide i kaamaik ak i u najboljim engleskim kuama o znaaju Bostona u razvitku svetske due, o preimuiBitvu sdstema izdavanja priznanica za prtljag prilikom putovanja eleznicom, o tome kako je prdjatan njujorki naglasak u poreenju sa londonsikim otezanjem. Nije uopte bilo red o natpiriroidnome, niti je iko pomenuo ser Sajmona od Kentervdla. U jedanaest asova poroddca se povukla na spavanje, a oiko pola dvanaest sva su svetla bdla pogaena. Malo posle toga gospodina Otisa je probudki nekd udan um u hodniku ispred njegove sobe. ulo se neto kao zveket metala i izgledalo je kao da se svakog trenutka sve vie pribliutje. Qn odmah ustade, upali ibicu i pogleda na asovnik. Bilo je tano jedan sat. Bio je sasvdm mjiran, opipao je puls koji ndje bio uopte ubrzan Neobini zvuk se i dalije ouo a pored toga on jasruo u koirake. Navue papue, izvadi iz svog toaletnog stola malu duguljastu bocu i otvori vrata. Pred sobom ugleda, pri bledoj meseini, starca stranog izgleda. Oi su mu bile uareno ugljevlje, duga seda kosa padala mu je na ramena u dugim zamrenim pramenovima, odea staromodnog kroja bila mu je prljava i dscepana, a oko zglabova na rukama i oko glenjeva visdli su mu tefci i zarald okovi.

Dragi gospodine ree gospodin Otis zaista moram da zahtevam od vas da podmaete te lance, pa sam vam u tu svrhu doneo boicu ulja poznatog pod imenom Temend rajzing san labrikejtora. Kau da potpuno dajstvuje posle prve upoitrebe, a ima o tome nekoliko potvrda na omotu, od strane nekih najpoznatijdh naih svetenika. Ostavdu vam ga ovde pored svea za spavau sobu, i biu srean da vam dam jo ako vam bude potrebno. S ovim reima paslanik Sjedinjenih Drava poloi bocu na mermerni sto i, zatvoirivi vrata, Ode na poinak. Kentervilski duh se potpuno ukoi za trenutak od istinske indignaciije zatim, tresnuvi bocu snano o uglaani pod, pojuri niz hodnik stenjUi upljim glasom i zraed avetinjsku zelenu svetlost. Ali ba kad je stdgao do vrha velikog hrasitovog stepenita, jedna se vrata irom otvorie, dve male prilike, obuene u beio pojavie se, a jedan veliki jastuk fijuknu pored njegove glave! Odgledno nije bilo vremena za gubljenje i zato, usvojivi etvrtu dimenzdju prostora kao sredstvo za bekstvo, on se izgubi kroz drvetom obloene zidoive, a u kud zavlada potpuni mir. Poto je stigao u malu tajnu sobu u levom krilu zamka, on se nasloni na meseev zrak da bi povratio dah i poe da razmatra i shvata svoj poloaj. Nikad u toku svoje sjajne i neprekddne karijere od trista godina nije bio tako grubo uvreen. Seao se vojvotkinje udovice koju je smrtno preplaio dok je stajala pred ogledalom u ipkama i dijamantima etiri sluavke koje su do bile tagterione naipade kad itm se samo iisikezio kroz zavese jedne od spaviaflih soba za goste, paroha iju je sveu ugasio kaid se ovaj jedne noi kasno vraao iz bibliateke i kojd je od tada bio pod negom ser Viljema Gala, pravi muenik usled nervndh poremeaja i stare gospoe od Tremujiaka koja je, poto se jednog jutra ranoprobudila i ugledala koistur kaji je sedeo u naslonjai pored vabre itao njen dnevnik, bila prikovana za postelju est nedelja usled zapaljenja mozga, a kad se oparavdla, pomirila se sa crkvom i prakdnula svaku vezu sa onkn poznatim sikeptikom gospodinom Volterom. Seao se one strane noi kad su pononog lorda od Kentervila zatekli u njegovoj sobi kako se davi andarmom karo, koga je napola progutao, i koji je, pred samu smrt, priznao da je tom istom kartom prevario arlsa Demsa Foksa i izvukao mu pedeset hiljada fumti, i kleo se da ga je duh naterao da je proguta. Seoao se sad svih svojih velikih podviga, od nadzornika posluge koji se ubio u ostavi zato to je video zelenu ruku kako lupa na prozorsko okno, do lepe ledi Statfild koja je bila primoraina da usvek ruoai crnu somotsku traku oko vrata da bd sakrila oiljke pet prstiju koji siu progo.reli njeinu belu kou, koja se najzad udavila u rilbnijakiu na krajiu Kraljevog etalita. Sa oduevljeinim samoljubljem pravog umetnillaa seao se svojih najslavniijdh predstava i gorko se u sebi nasmeio kad se setio svoje poslednje veeri u ulozd Crveoog Rubena ili Uguene bebe, svog debdja kao Gaunt Gibon, sisa krvd iz Beksli Moora, i uasa kioji je izazvao jedne lepe junske veeri samo time to se kuglao sopatveniim kostima na igraliitu za terails. I posle svega toga da dou neki bedni moderni Amerikanoi da mu nuide ulje za podmazivanje i da ga gaaju jastucima! To je sasvim nepodnoljivo. Uostalom, ni sa jednim duhom u istoriji nije se postupalo ovako. Preima fcome, odluio je da se osveti, pa je do zare duboko razmiljao. Sledeeg jojitra, kad se porodica Otis okupila za dorufcom, priilino se razgovaralo o duhu. Poslamik Sjeidinjenih Drava bio je malo uznemiren to

njegov poklon nije iprimljen. Xe elkn rekao je da duhu nanesem ma kakvu liniu uvireidu, i mioram rei, atko se uzme u obzir koliiko je dugo on u ovqj fcui, ne smatram a je ni najmianje uotivo gaati ga jastucima. Bila je to vrtlo umesna primedba, na koju, ao md je to to rooram da kaem, blizanci prsnue u gramioglasian smeh. S druge strane nastavio je alko duh nee da upotrebljava ulje za podma2vainije, moramo mu oduzetii lance. Bilo hi sasvim nemogue spavati uz takvu buku tepred spavaih soiba. Meutim, ostatak nadelje nisu bili uznemiravairui jedimo to je izazivalo njihovu panju bilo je atalno dbnavljanje knvave mirlje na podu biiblioteike. To je zaista bdlo vrio udno, jer je vrata uveik zakljuavao goepodifn Otis, a prozori su bili vrsto zatvoreni. Kameleonska boja mrlje taikoe je izaziviala irmogo komentara. Nekih jutajra je biila tamnoorvena koro indijski, ponekad svetlocrvena, neka Ijuibioasta, a jedmonn kad su sili na porodinu molitvu u skladu sa jednostavinim obreditaa slobadne ameriike reformisiane apiskopalne cnkve, bila je svetlazelena kao smaragd. Ove kalleidioskoipislke promene su, priroidno, veoma mnago zalbavljale oelu poroddou, pa siu se i opiklade slohodiia zakljuivale svako vee. Jedina osoba koja nije ueBtvOvala u ovoij ali biila je mala Vliindiniija toooa je, usled nekog neolbjanijdivoig raiziloiga, bdla uvek prilino zalbrdinuta kad gad bd ugledala fcrvavu mrlju, a onog jutra kad je bila sinaragdino zelena, zamalo to nije zaplakala. Duh se po idrugi put pojavio u nedelju uvee. Odmah po doiaskiu na sipavatnlje bili su iznenada uznoiruiireni sitoahotviiitim tresikoim u holu. Sjurivd se u hol, viideid su da se jedan veldki stardn 4 Zloin lnra Artura Sevila49 ski ofelop otkaio od postolja i pao na kiameni pod, dok je kentervilski duh sedeo u nasloiijai sa visakim naslonom i trljao kolena sa izrazom estokog bola na licu. Blizanci, koji su poneli prake, odmah izbaciie na njega dve kuglice sa takvom preciznou kakva se moe postii samo dugim i palijivim velbanjem na uitelju pisanja, dk je poslanik Sjedinjenih Drava uperio na njega revolveT i pozvao ga, u skladu sa kalifornijskom etikeoijam, da diigne ruke u viis. Duh se tre sa divljim knikom besa i projuri krOZ nrjih kao magla, uigasivi uz puit sveu Vaingtona Otisa, ostavljajui ih tako sve u potpunom mraku. Kad je stigao na vrh stepenita, pribra se i odlui da prsne u svoj uveni demooski smeh. On mu je u mnogim prilikama bio izvanrednio korisitan. Kau da je zfoog njega perika lorda Rejkera osedela za jednu no, a tri francuske guvernante ldi Kentervil dale otkaz pre isteika meseoa. Tak se on smejao tkn najjezivijiim smehom dok js stara zasvoena tavanica odizvanjala, ali im je taj strani Oidjek zamro, otvorie se jedna vrata i gospoa Otis se pojavi u svetloplavom ogrtau. Bojim se da ste daleko od toga da se dobro oseate, pa sam vam donela boou tinkture doiktora Dobela. Afco je u pitanju ravo varenje, videete da je to odlian lek. Dwh je besno prostreli poigledom i poe odmah da se pniprema da se pretvori u velikog crnog psa, ostvarenje po kome je zasluno bio uven i kome je porodini lekar uvek pripisivao stalnu blesavost ujaka lorda Kentervila, preasnog Tomasa Hortona. Ali ga bat koraka, koji su se pribliavali, osujeti u toj svirepoj nameri, pa se morao zadovoljdti time da postane bledo

fosforescentan i iezne sa dufooikom grobnom jekoim ba kad su mu se pribliili blizanci. Kad je stigao u btoju sobu, bio je potpuno slomljen i postao je plen najjaeg uzbuenja. Vulgarnost blizanaca i prostaki materijalizam gospoe Otis, prirodno, mnogo su ga naljutili, ali ono to ga je najvie raalostilo bilo je to to nije mogao da nosi gvozdeni oklop. Nadao se da e ak i moderni Amerikanci biti uzbueni pojavom Sablasti u oklopu, ako ne iz pametnijeg razloga, a ono bar iz potovanja prema njihovom nacionalnom pesniku Longfelou, nad ijom je ljupkom i privlanom poezijom skratio mnoge dosadne asove kad su Kentervilovi bili u gradu. Uostalom, bilo je to njegovo sopstveno odelo. Nosio ga je sa uspehom na Kenilvortskom turniru i zbog njega dobio visoke pohvale ni od koga manje ve od same Devianske kraljice. Ipak, kad ga je sad navukao, pa je pod teretom ogromnog grudnog oklopa i eline kacige i srudo se teko na kameni pod, ozbiljno ogulio kou sa oba kolena i povredio zglob desne ruke. Sledeih nekodiko dana bio je mnogo bolestan i nije se micao iz svoje sobe, izuzev da odrava krvavu mrlju u pristojnom stanju. Ali poto se dobro uvao, ozdravio je odluio da i po trei put pokua da uplai poslanika Sjedinjenih Drava i njegovu porodicu. Za svoije pojavljivanje izabrao je petak, sedamnaestog avgusta, i najvei deo toga dana proveo je u pregledaiiju garderobe, odluivi se najzad za veliki eir oputenog oboda sa crvenim peram, mrtvaki pokrov nabran oko vrata i runih zglobova, i zarali ma. Predvee poe pljusak, podie se vetar od koga su se svi prozori i vrata na staroj kui tresili i kloparali. U stvari, bilo je ba onakvo vreme bafcvio je on voleo. Ovakav mu je bio plan akcije. Trebalo je da se doumja do sobe Vaingtona Otisa, da mu se iskezi sa podnoja postelje i da se tri puta ubode noem u grlo uz zvuke tihe muzike. Bio je naroito kivan na Vaingtona Otisa, jer je dobno znao da on stalno uklanja uvenu kentervilisku krvavu mrlju Pinkertonovim deterdentom. Poto tog lakomislenog i bezonog mladia bude doveo do stanja bedne 4. 51 preplaenosti, produie u sdbu u kojoj spavaju poslanik Sjedinjenih Drava i ajegava ena njoj e Hpaishiti na elo svoju hladnu ii lepljdvu rulkiu dofc e na uivo rujenog uzdmMalog mua itata uasne tagne mptvanice. to se tie male Virdinije, nije se jo odluio. Nikad ga ni na kogd nadn nije uvredila, a bila je lepa i otmena. Pomislio je da bi nekolilko upljih jecaja iz garderoibe foili vie nego dovoljnd, iM, ako je to ne probujdi, smogao bi njen pokrivia da opipa sviojiim rautmiaitiiioniim ptratima. Sto se tie blizanaca, bio je ovrsto reen da im oita lakiju. Pre svega e, naravno, da dm sedne na gnuda da fod izazvaio guee osearaje komara. Zaitifm e, poto su im postelje blizoi jedna drugqj, stati izmeu njih u obliku zelemag ledenog lea doik ne dbamiru od straha, a naijzaid e abaoiti sa eabe mrtvacki pokxov i puiti po soibi sa izbeijenim tooistima i kolutati jedniim okom, u uiozd Nemiog Danijela, ili Kostura samoubice, toojom je vie nego jedatnput proiizvao veliki utisak i koju je smatrao potpuno ravinom svojoj slavnoj ulozi Martina Maraijiaika, ili Maskirane tajne. U poila jedanaesit je uo kako je porodica otila na spavanje. Neko vreme su ga uznemiravali divljd krioi smeha blizanaoa koji su se, sa bezbirinom veselou aka, oigladno zaibaVljali pred pavanje, ali u jedanaest i etvrt sve je bilo Mlio kaid iiztoi poaioi, on feraniu. Sova je uldiarala krilima o prozorska

okna, gavran je graktao iz staire tiise, a vetar zavijao oiko ikue kao izgubljena dua ali porodica Otis spavala je nesvasna svoije aube i duh je mogao da uje ujednaeno hrkanje poslaniika Sjediiinjeinlih Drava kaje je nadviisivalo um toie i nepogode. Qn se iiunija iz drvene ciplate na ziu, sa zlim OBinehoim na okrutnim, smeuirandim ustima, i mesec sakni svoje lice iza oblaka kad se on prounja pored velikog, izboenog prozora na kome su ibtili viitismutd grbovi, njegovi i njegove ubijene ene, ukraeni zlatom i azuiroin. Klizio je sve dalije kiao zla sein, i izgledalo je fcao da ga se i sama pomroina gnua idok kroz niju prolazi. Jednom mu se tuinii da neiko viie, i on zastade. Ali to je bio satmo lave pBia sa Crvene farme, i nastavi puit imnnJijajUi udne pBovke iz esnaestog veka i s vremena na vreme vitlajui zaralim maoem feroz poinoonii vazduh. Najzad Btoe do ugla hodinifea fcoijd je vodio u isobu nesreniog Vaingtona. Tu se zaustavd za trenutak dok mu je vetar rarsiio duige, sede ptraimaniove kose i savijao u groitesikine i fanitastine nalbore bezimeni uas mrtvalkog pokrova. Tad asovinilk izibi etvrt on oseti da je fcuonuo a. Prdgiueno se zacereka i zae za ugao. Ali tek to je to lUiinio, sa alosniim uzvikom uasa ustuknu i safcri poibeleio lice U dugake, kioiate ruke. Prad njdm je stajala uasna arvet, nepomina kao kdp i udovina kao san ludaka! Glava joj je bila elava i sjajna, ldce oikritglo, defoeio i foelo, a grozan smeh kao da joj je isforivio crte u veno kearuje. Iz oiju su joj se pTOBdpali crvani zraci, uista su joj bila kao Mrok zapailijen iburuar, a strano odelo, slino njegovom, obavijalo je titansko telo nemom belinom. Na gruidima joj je bfo plaJkat isa udnim stanirusikaiin slovima, spteak srama moda, neki zapis neolbuadianih grehova, strami apisak zlofiina, a u desnoj ruci je visoko drala nekakav jatagan od soajnog elika. Poto nilkad randje nije video duha, on se, piriTOdno, strano uplaio, i bacivi drugi brz pogled na uasnog fantoma, pabee u Bvoiju sobu kaskaijUii u svom dugakoim pdkrovu hodmikom i najzad ispustivi zarali ma u ministrove dzme, ge ga je ujutru nalao naidzorndfc posluge. Kad je tigao u svoj prdvatni stan, baci se na miailiu Biannaniicu i salkri liice pod poktriva. Meuitiim, posle neikog vremena, povrati mu se stari, hrabri kenterviilsfci duh, i on oidlui da im svane, ode i razgovara sa druigim dubom. Prema torae, ba kad je zora Bfreforom oiviMa bregove, on se vrati na ono mesto gde je prvi put ugledao jezivog fantoma, oseajui da je ipak bolje to postoje dva duha i da e, pomou svog novog prijatelja, moda moi bolje da se uhvati ukotac sa blizancima. Meutim, kad je stigao na to mesto, doeka ga straan prizor. Ogledno se neto dogodilo aveti, jer joj je svetlost potpuno iezla iz upljih oiju, sjajni ma joj je ispao iz ruke, a ona se naslonila na zid u napregnutom i neudobnom poloaju. On jurnu i zgrabi je u naruje, kad, na njegov uas, glava joj spade i otkatrlja se na pod, telo se savi i on vie da vrsto dri belu krevetsku zavesu sa etkom na dugakoj drci i kuhinjsku sataru, a da mu uplja repa lei kod nogu! Poto nije bio u stanju da shvati ovaj zagonetni preobraaj, on zgrabi plakat grozniavom brzinom i na njemu, pri sivoj jutarnj0j svetlosti proita ove strane refii OTIS DUH Jedina prava i originalna avet. uvaj se imitacija. Svi ostali su falsifikatl.

Sve mu je sad bilo jasno. Podvalili su mu, on je pobeen i nadmudren. Vrati mu se stari kentervalski pogled, zakrguta bezubiim desnima i podiui sfneu.raiiu ruku visoko iznad glave, zakle se, po sLikovitoj frazeologiji stare kole, da e, kad se petao dva puta oglasi svojom veselom trubom, krvava dela biti poinjena i Ubistvo uetati nemim korakom. Tek to je izrekao svoju stranu zakletvu, kad, sa orvenog fcrova neke daleke kue, zakukureka petao. On se nasmeja dUigim, tihim, gorkim osmehoim i poeka. ekao je sat za satom, ali petao zbog nekog udnog uzroka, ne kukureknu po drugi put. Najzad, u pola osam, dolazak sobarica primora ga da odustane od ovog stranog bdenja i on odgega u svoju sobu razrailjajui o praznim nadama 1 osujeenim. name rama. Tu je pregledao nekoliko knjiga o starom vitetvu, koje je mnogo voleo, i u njima nae da je, u svakoj prilicd u kojoj je uipotrebio ovu zakletvu, petao zakukuirekao i po drugi put. Neka je prokleta ta nevaljala ptica promuca. Bilo je dana kad bih mu svojim snanim kopljem prerezao grkljan i naterao ga da kukurie za mene pa makar crkao! Zatim se povue u udoban mrtvaki koveg od olova i ostade tamo do veeri. Sledeeg dana duh je bio vrlo slab i umoran. Strano uzibuenje koje je doivljavao posleidnje etiri nedelje poelo je da pokazuje svoje dejstvo. ivci su mu bili potpuno rastrojeni, pa se trzao na najmanji um. Pet dana je ostao u svojoj sobi i najzad je odluio da se okane krvave mrlje na podu biblioteke. Ako je porodica Otis ne eli, jasno je da je ne zasluuje. To su, oigledno, Ijudi iji se ivot odvija na niskom, materijalnom planu i potpuno su nespiosobna da ocene simboliku vrednost ulnih fenomena. Pitanje fiantazmikiih utvara i razvoj zvezanih tela su, naravno, sasvim druga stvar, i zaista nisu pod njegovom kontrolom. Njegova je sveta dunoet da se jedanput nedeljpo pojavljuje u hodniku i da blebee sa velikog izboenog prozora svake prve i tree srede u mesecu, i on nije video kako bi mogao asno izbei svoje obaveze. Isfcrna je da mu je ivot bio vrlo rav, ali, s druge strane, bio je najsavesnijA u svemu to je u vezi sa natprirodnim. U skladu s tim, sledee tri subote krstario je hodnikom, kao obiono, izmeu ponoi i tri asa ujutru, preduzimajui svaku moguu Predootronost da ga niti ko vidi nitii uje. Skidao je izme, gazio to je mogue lake po starjn crvotonim daskama, nosio veliM crni kadifeni ogrta i briljivo upotrebljavao ulje Rajzing san labrikejtor za podmazivanje svojih lanaca. Monaim priznati da je sa mnogo muke pristao a upatrdbi ovaj posleidnji nain zattte. Ipak, jedtie noi, dok je porodica bila za veerom, uunjao se u spavau sobu gospodina Otilsa i uzeio bocu. U poetlkiu se oseao mailio pomian, ali je kasniije foio dovaljno pametan da uviidi dia se mnogo moe rei u korist pronalaisfca i on mu je doneikle dobro posluio. Ali uprfeas svemu 1111311 ga ostavljali na miru. Konopoi su stalno brli zaitegnuti preiko bodoika, o kqje ee spoticao u mraku i jelraom, obuien kao Crini Isak, ili Lovac Hoglijsfcih uma gadno je pao, nagazajvi na klraalrjku koju bu bliZianci mapraivili ad uiaza u soibu a tapetama do vrha hrastovih stepenica. Ova poslednja uvrieda ga je tako razbesnela da je odiluio da uloi krajnji napor da povrati svoje dostoj anstvo i drutvend paloaj, i Tei se da sledee noi poseti bezobrazne mlaJde Etonce u svoijoj uvenoj ulozi Bezbrinog Ruperta, ili ErfLa bez glave.

Tako preruen nije se pojavljivao vie od sedamdeset godina u stvari, nije se pojavljivao od onda kad je tako preplaio lepu ledi Barbaru Moidd da je izneinaa rasfcinula veridbu isa dedom siaidanjeig torda Kentervilia i pobegla u Gretna Grin sa lepim Dekom Kestltonom 12javivi da je nita na svetu ne bi moglo navesti da se uda za lania poradiice koja doputa tako strajnCttn fatntoinu da se eta po tenasi u piraskozorje. Posle toga jadnog Deka je ubio lord Kenitervil u dvoiboiju na Vandsvortskoij poljani, a ledii Barbari je prapuiklo srce u Tanbrid Velsu pre no to se navrila godina dana, tako da je to bio veliki uspeh u svakom pogledu. Meutim, bilo je to izvamredlno tefco imaiskitranje, ateo smem da upoittreibiim talj pazorini izoraz u vezii sa jenom od najveih miisiteriija natprirodtiog ili, da se naunije izrazim, vieprirodnog sveta, i bila su mu potrebna puna tri asa da se pripremi. Najzad je sve Mlo gotovo i on je bio vrlo zaidovoljan sTOjim iizgledcnm. Visoke kone oizme za jahanje bile su saimo malo pTevelike za njega, a pronaao je samo jedan od dva velika pitolja kuburaa, ali, uglavnom bio je sasvim zadovoljan i u jedan i etvrt posle ponoi on se izvue iz drvene oiplate nia ziclu i oduiuja hodaiikom. Kad je stigao u sobu u kojoj su bili blizanci i koja se zvala plava spavaa soba zbog boje zarvesa, naao je vrarta Oldkrinulta. U elji da njegov ulazak bude upeatlijiv, on ih irom otvori, kad ise jedan teak bokal vode sru5i pravo na rijega pokvasivi ga do gole koe, i pade nekoiliko iina pored njegavog leviog ramema. U isitom trenutlku on u priguene krike smeha kaji su dolazili iz velike posteloe. Udarac je bio toliko velikd za njegov nervni siistem da on pobee naitrag u svoju sobu to je bre mogao, a sutradan je pao u posteijiu zfoog ozibiljnjog nazeba. Jedino to ga je teilo u celoj ovoj stvari bilo je to to nije poneo svoju glavu jer, da je to uinio, posledice bi mogle biti vrlo ozbiljne. Sad je izguibio sviatou nadu da e ikad uplaiti vu neutivu ameriku porodicu, pa se, po pravilu, zadavoiljavao time bo se uoojao po hodniikiu u lakiim papuama, virata tivioeinog debelom maramom, iz straha od promaje, sa malitm pitoIjem u iruci, u sluaju da ga blizanci napadnu. Poslednji udarac primio je devetnaestog septembra. Siao je u veliki hol na ulazu, uveren da ga tu mho tnee uznemliravati, i zaibaviljao se pravei satirine primedibe na velike fotogtrafije poslanika Sjedinjenih Drava i njegove ene, koje su sad ziauzimale meista porodinih portreta Kentervila. Bio je odeven iedniostavno aid ureidno u dug mrtvaki piokrov iaran b.uem sa grbolja, vilice je podvezao kiomadom utog platna i nosio je mali fenjer i grobarski aov. U stvari, bio je oibuen kao Dounes Beizgrobniflc, ili KradIjiviac leeva iz ertsi Barna, jedmo od njegovih najiznaajnijih oitellovljeirija, koga su Kentervilovi imali dosta razloga da se seaju, jer je bilo stvarnd uzrok njihove svae sa susedom, lordom Rafordom. Bilo je oko dva i etvrt izjutra, i koliko je on mogao da utwdi, niko se nije micao. Me utim, dok je iao prema biblioteci da vidi ima li traga od krvave mrlje, odjednom iz nekog mranog ugla skoie na njega dve prilike koje su besno mahale rukama iznad glava i vikale ihuiu! njemu u uvo. U panici, koja je, po ovakvim okolnoistimi, bila prirodna, on pojuri ka stepenicama, ali ga tamo doeka Vaington Otis sa velikim batenskim mrkom. Poto je tako bio opkoljen sa svih strana neprijateljima i doveden skoro u bezizlazan poloaj, on ieeze u veliku gvozdenu pe, koja, na njegovu sreu, nije bila podloena, i morao je da se probija kui kroz aave dimnjake

da bi najzad stigao u svoju sobu u stranom stanju prljavtine, nereda i oajanja. Posle ovoga niko ga vie nije video u nonim ekspedicijama. Blizanci su ga oekivali nekoliko puta, i svake noi su posipali ljuske od oraha po svim prolazima na veliki jed svojih roditelja i posluge, ali sve uzalud. Bilo je sasvim oigledno da su njegova oseanja bila toliko povreena da se vie nee pojavljivati. Stoga se gospodin Otis opet prihvatio svog velikog rada na istorijd demokratske partije, kojim se bavio ve nekoliko godina. Gospoa Otiis je organizoval izvanredan ofoed na kome su se sluila jela od koljki, na ogromno zaprepaenje cele okoline. Deoaci su igrali lakros1, juker2, poker i druge amerike nacionalne igre, a Virdinija je jahala na svom poniju stazama u pratnji mladog vojvode od eajTa, koji je doao da provede poslednju nedelju raspusta u Kentervil ejsu. Vladalo je opte miljenje da dh je duh naipustio, i zaista, gospodin Otis je napisao pismo u tom smislu lordu Keatervilu, koji je, u odgovoru, izrazio svoje veltko zadovoljstvo zbog te vesti i poslao najlepa estitanja poslanikovoj cenjenoJ gospoi. Igra sa kartama. Igra sa kartama. Ali Otisovi su se varali, jer je duh jo uvek bio u kui, i mada sad skoro invalid, ne bi nikako pristao da se stvar svri na ovome, naroito kad je uo da se meu gostima nalazi mladi vojvoda od Ceajra, aiji se prauiak lor Frencis Stilton jednom kladio sa pukovnikom Kerberijem u sto gineja da e se kockati sa kentervilskim duhom, ali je sutradan naen kako lei na podu sobe za kartanje u tako bespomonom paralitinom stanju da, iako je doiveo duboku starost, nikad vie nije bio u stanju da izgovori ita drugo izuzev dupla estica. U to vreme je taj dogaaj bio dobro poznat, mada je, naravno, sve uinjeno da se zataka iz potovanja prema oseanjima dvaju plemikih porodica ali se potpun opis tog dogaaja moe nai u treoj knjizi lorda Tatla Uspomene Princa Regenta i njegovih prijatelja. Zbog toga je, prirodno, duhu bilo veoma stalo da pokae kako ruije izgubio uticaj na Stiltonove, sa kojima je, u stvari, bio u dalekom srodstvu, poto se njegova bliska roaka udala en secondes noces1 za viteza od Balklija, od koga, kao to je poznato, vode poreklo vojvode od Ceajra. Zbog toga se pripremao da se pojavi pred Virdinijinim malim ljubavnikom u svojoj slavnoj ulozi Kalueravampira, ili Beskrvnog Beneddktinca, predstavi tako stravinoj da kad ju je stara ledi Startap videla, to se dogodilo fatalne noi uoi Nove godine, 1764, poela je da puta tako prodorne krike kogi su se zavrili estokim napadom apopleksije, i za tri dana je umrla, poto je prethodno liila nasledstva Kentervilove, svoje najblie roake, i sav novac ostavila svom londonskom apotekaru. Ali u poslednjem trenutku ga strah od blizanaca sprei da napusti svoju sobu, i mali vojvoda je mirno spavao ispod velikog svoda u kraljevskoj spavaoj sobi i sanjao Virdiniju. Po drugl put. Nekoliko dana posle ovog dogaaja Virdindja i njen kavaljer kovrdave kose izjahae na Broklijske livade, gde je ona, prolazei kroz iblje, toliko pocepala svoju odeeu da je, na povratku kuii, odluila da ue sporednim stepenicama kako je nifco ne bi video. Dok je trala pored sobe sa tapetama ija su vrata sluajno bila otvorena, uiM jtoj se da je videla neikoga unutra, i pomislivi da je to sluavka njene majke, koja ie ponekad ove doilazila sa svojim radom, proviri unutra da je zamoli da joj okrpi odeu. Meutim, na njeno veliko

iznemaenje, tamo je bio glavom kentervilsfci diuh! Sedeo je pored prozora posmatrajui kako opalo zlato sa poutelog drvea leti kroz vazduh i crveno lie Ludo podgrava du dugake staze. Glavu je naslonio na ruiku, a ceo rau je izgiled odaivao krafjnju potiteinoist. Zaista je izgledao tako nesrean i tako oronuo da je mala Virdinija, ija je prva misao bila da pobegne i da se zakljua u svoju sobu, bila ispunjena alou i odluila da pokua da ga utei. Njen hod je bio tako lak a njegova tuga tako duboka da nije oseitdo njeno prisuStvo dok mu se nije Obratila. Meai vas je mnogo ao relfela je ali inoja se braa vraaju u Itn siura, a onda, ako se budete lepo ponaali, niko vas nee uznemliravati. Besmisleno je traiti od mene da se lepo ponaam odgovori on pogledavi u udu lepu devojicu koja se aisudiila da miu se obrati sasvim besmisleno. Ja moram da zveckam svojim lancima, da jeiin kroz kljuaonice i tumaram 110u, ako ste na to misliili. To je jedind razlog moga positojanja. To nije nikakav razlog za postojanje, a vi znate kako ste bili ravi. Prvog dana kad smo stigli, gospoa Amni nam je rekla da ste ubili enu. Pa, ja to priznajem ree duh drsko ali to je bila isto porodina stvar i raikoga se vie nije ticala. Veotma je greno ubiti ma koga ree Virdiaija, koja se ponekad odlikovala ljupkom puritaotiskom ozbiljnou, nasleenom od nekog starog pretka iz Nove Engleske. Oh, ja mrziiin jevtinu strogost apstraktne etike! Mofja ena je bila veomia prosta, nikad mi nije dobro tirkala akovratnike i nije imala pojma o kuvanju. Jednom sam ulovio jelena u Holijskim umama, divnog dvogodca, a znate li kaiko ga je iznela na sto? Uostalom, nije to sad vano, jer je sve bo prolo, ali ne mislitn da je bilo ba lepo od njene brae da me umore glau, pa ba ialko isam je ubiio. UmoriAi glau? Oh, gospodine Due, hou da kaem ser Sajmone, jeste li gladni? Imam u toribi jedan senidvi. Hoete li da gia uzmete? Ne, hvala, sad nikad nita ne jedem ali to je u svakoin. sluaiju ljubaz.no oid vas, i vi ste mnoigo boli negio os4a!li lanovi vae strane, neutive, vulgarne, neasne porodice. Prestanite! povika Virdihija lupivi nogom o pod vi ste neuetivi, strani i vulgarni a to se tie neasnosti, dobro znate da ste vi ufcrali botjice iz moje kutije u nameri da doterate omu smenu krvavu mrlju u biblicrteci. Najpre ste mi uzeli sve crvene boje zaijedno sa skeriBtinom, tako Ja vie nisam mogla da slikam zalaske sunca, onda ste mi uzeli simaragdnoizelenu i utu, najzad mi je ostala samo indigo i bela kineska boja pa sam mogla da slikam samo prizore na meseini koje nije nikako lafco naslikati a kogi uvek izazivaju tugu kad se u njih gleda Nikad vam nita nisam uinila mada sam bila vrlo ljuta, a cela ta stvar je bila veoma smena ko je ikad uo o knvi smaragodnazelene borje? Pa, ta sam drugo mogao da inim? ree duh prilino blago. Danas je vrlo teko jer ja netnam suza, i da se moliite sa mnoin za moju duu, jer ja nemam vere, a onda, ako ste uvek bili umiilni, dofori i plememiti, Aneo Smrti e se smilovati na mene. Videete sitrane prilike u raraku, i zli glasovi e vam aiptati na uvo, ali vam oni nee nauditi jer istotu malog deteta sile Pakla ne mogu da nadvladaju.

Viirdimija ne odgovori niita, a uh je krio ruke u divljem oajanju, gledajui u njenu sagnutu ziatnu glavu. Odjednom ona ustade, veoma bleda i sa nekom udnom svetlou u oeima. Ne bojim se piroigovcml odliiono i molieu Anela Sinrti da se smiluje na vas. On ee podie sa svog sedita, jedva ujno uzvikrnu od radiosti i, uzevi joj ruku, sae se sa Sitarinstkom oftmenou i poljubi je. Prsti su mu bili hladni kao led, a usne vrele kao ar, ali se Virdinija ne pokoleba kad je povede kroz tamnu sctbu. Na izbledeloj zelenoj tapeti bili su izvezeni mali lovci. Oni duhnue u svoje male, kiankama uikraene rogOVe i mahnue joj ruicama da se wati. Vrati se, mala Virdinijo, vrati se! ali duh joj jo vre stee ruku, a oina zaitvoiri oi da ih ne viidi. Strane iviotinje sa guterskim repoviinia i izbuljenikn oima mirkale su rua niju sa ferezbarenog kamina aputale Ouvai se, mala Viridiiniijo, ouvag se! Moda te vie nikad neeimo vfidetii. Asli duh je kliziio sve bre, a Vdrdinija nije sluala. Kad su sitjiigili do kraja sotoe, on zastade i promrmlja nelke rei feoje ona nije mogia da raiauine. Otvorivi oii, vide katoo zdd lagaruo dezava kao magla, a velika crna peoina ise pojavljuje pred njom. Doeka ih otar, Madan vetar i ona osati kako je neto voie za haljiiiu. Brzo, brzo povika duh ili e biti prekasno i za tren oka se zid zatvotri za njima, a soba sa tapetama ostade prazoia. Posle deset minuta zaz,vamlo je za aj i pato Virdinija nije sila, gospoa Otis posla jednog od lakeja da je pozove. On se brzo vratio i rekao da nije nigde mogao da pranae gospoicu Virdiniju. Poto je ona imala obiaj a svake veeri izie u vrt da nabere cvee za sto, gospoa Otis se nije u poetku uopte uzmemiravala, ali kad je izbilo est asova a Virdinija se nije pojavila, ona se ozbiljno zabrinu i posla deake da je potrae dok su ona i gospodin Otis pretraili svaku soibu u kuoi. U pola sedam deaci su se virattli refcli da nilsu nigde mogli da nau ni traga od svoje sestre. Tad nastade opte uzbuenje i nisu znadi ta da oine kad se gospodin Otis iznenada seti da je pre nekoliko dana dao dozvolu ijednoj grupi Cigana da se ulogori u parku. Zato oidimah poe u Blekfel Holou, gde je znao da se Cigami nalaze, zajedno sa svajim najstarijim sinom i dvojicom slugu sa imanja Mali vojvoja od Ceajra, potpuno izbezumljen od brige, uporno je malio da i an poe s njima, ali gospodin Otis mu rtije dozvolio jer se plaio da e doi do itue. Meutim, kad su stigli na lice mesta, oktriiM su da su Cigani otili, a bilo je oiglednio da su nestali prilino iznenada jer je vatra jo uvek gorela, a nekoliko tanjdira lealo na travi. Poto je poslao Vaingtona sa onom dvojicom slugu da pretrae ceo okrug, on otra kui i uputd telegrame svim policijlskim inspektonima u tom kraju da potrae devajicu koju su oteli dkitnice ili Cigand. Zatiim naredi da mu se osedla konj, i poto je naterao enu i deake da sednu i veeraju, odjaha askotkim drumom u prataji jednog konjuara. Meutim, nije odmakao ni nekoliko milja kad zau kako neko galopira za njim, i osvrnuvi se, ugleda malog viojviodu na pomju, zasjapurena lica i gologlavog. Veoma mi je ao, gospodine Otise pirogovoni deak daui ali ja ne mogu da veeram dok ne pronaemo Virdinijiu. Modim vas, nemojte se ljutiti na mene, da ste nam prole godine dopustili da ise verdmo, ne bi uopte bilo ove nevolje. Neete mi narediti da se vratiim, zar ne? Ne mogu se vratiti! Neu da se vratim! 5 Zloin lora Artura Sevila 65

Poslanik ruije mogao a da se ne nasmei na ovog lepog, mladog mangupa, a piulino ga je dirnula nfjagova odanost Vdrdiniji pa ga, nagmivd se malo sa konja, potapa ljubazno po ramenima i ree Dolbro, Sesdile, ako nee da se vrati, onda mora poi sa mnoim, ali ti moram kupliti eir iu Askotu. Oh, nek ide eir do avola! Meni je potrebna Virdinija! uzviiknu mali vojvoda smejui se, i zajedno adgaiopirae u pravcu eleznioke stanice. Tu je gospodin Otis pitao efa stanice da li je iko ko bi odg.ovarao Virdinijinom opisiu vien na peronu, ali ndje doznao nita. Sef stanice je, meutim, uputio telegraime na sve strane i uveravao ga da e budno motriti na nju. A onda, poto je kupio eir za malog vojvodu kod nekog trgovca koji je bai zatvarao radnju, goBpodin Otis odjaha za.Beksil, selo udaljeno etiri milje, za koje je uo da je doibro poiznato preibivalite Cigana, jer je pored njega velika poljana. Tamo su probudlli seoskog policajca, ali od njega nisi nita Baznali i, poto u projahali celu poljanu, okreniie konje u pravcu kue stigoe u Kentervil ejis ako jedanaest asova, mrtvi umoirni i gotovo sLortlljena srca. Viaington i blizanci su ih ekali na kapiji sa fenjerima jer je aleja bila vrlo mrana. Nije bilo nikakvog traga od Virdinije. Oigani su uhvaeni na BroMirjskim poIjanama, ali oina nije biila s njima, a svoj iznenadni Odlazak su objasnili time to su pobrkali dafcum Kortoinskog vaara, pa eu pourili iz straha da ne zakasne. U stvari, vest o Vindinijinom nestanku ih je ba raalostila, jer su bili vrlo zahvalni gospodinu Otisu to im je dozvolio da logoruju u njegOTom parku, pa mjih oetvorica zaostae da pomogniU u traenju. Rifonjak je pregledan i celo imanje detalj.no pretreseno, aili bez ikakvog rezultata. Bilo je oigledno da je, bar za tu no, Virdinija iagubljena za njih i obuzett dubokom tugam, gospodin Otis i deaoi pooe prema kui praeni konjuarem koji je vodio dva konja i ponjja. U holu zatekoe gruipu preplaene poislluge, a na sofi u biblioteci leala je jadna gospoa Ofe, sfeoro izibezumljena od straha i brige, a stara nastojnica trljala joj je elo kolonjskom vodom. Gospadin Otis je odmah upomo naistojao da ona neto pojede i nairedio da se spretmi veera za sve njih. Bio je to tuan obed jer je jedva iko progovorio kioju re, a ak su se i blizanci prestraili i primirili, jer su mnogo voleli svoju sestru. Posle veeire, uprkos molbama malog voijvode, gospodin Otis naredd svima da idu na spavanje rekavi im da se te noi ne moe vie ndta uoiniti, a da e on sutra ujutru poslti itelegram Sfcoitland Jardu da odmah poalju nekoliko detektiva. Ba kad su silazili iz trpezariie, aaisovnik na kuli poe da izbija pono, a kad poslednji udar odzvoni, zaue neki tresak i iznenadni vrisak kuom se prolomi strana grmIjavina, nadzemaljska muzika razlee se kroz vazduh, jedna daica na vrhu stepenita dolete sa treskom, a na odmoaitu, veoma bleda i bela, sa koveiem u iruoi, pojavi se Vindmija. Odmah svi pojurie k njoij. Gospoa Otis je strasno zagrii, vajvoda je obaisu vatrenim poljupoirna, blizanci izvedoe divlju ratniku igru oko cele gr upe. Zaboga, dete gde si bila?! ree gospodin Otis prilino Ijutito, mdsilei da je ona zbdjala s njima neku budalastu alu. Sesil i ja smo projahaili celu okdlinu u potrazi za tobom, a tvoja mati se srnrtno uplaila. Ndkad vie ne sme zbijaiti talkve ale. Izuzev na duhov raun! Izuzev na duhov raLun! pnaderae se blizanoi trkarajui naofcolo.

Mila moja, hvala bogu to smo te nali nikad se vie ne sme micati od inene aputala je gospoa Obis ljubei uzrhtalo dete i gladeii jo zarnrenu zlatnu kosu. Tata ree Virdinija mirno bila sam sa duhom. On je mrtav, i mora doi da ga 5 67 vidi. On je bio vrlo rav, ali se zaista pokajao za sve to je uinio i, pre nego to je umro, dao md je ovu kutiju divnog nakita. Cela porodica je gledala u nju u nemom zaprapaenju, ali je Virdinija bila sasvim pribrana i ozbiljna, i okrenuvd se, povede ih kroz otvor na zidu koji je vodio u uski tajni hodnik, a Vaingboin je nosdo za njdma uipaljenu sveu kojU je uizeo sa stola. Najzad stigoe do velikih hrastovih vrata okovanih zaralim ekserima. Kad ih Virdinija dodirnu, vrata se otvorie na svoijim tekim ankama i oni se naoe u maloj, niskoj sobd sa zasvoenam tavanicom i malim prozorom sa reetfcama. U zidu je bio privren jedan ogroman gvozdeni prsten za koji je lancima bio prikovan skelet ispruen celom duinom po kamenom podu izgledalo je kao da pakuava da dohvati svajim ugaokim prstima bez mesa jedan starinski tanijir i krag kojd su bili postavljeni izvan njegovog domaaja. Krag je oigledno nekad bio pun vode, jer je izruutra bio pofcriven zelenom bui. Na tanjiru je bila samo gomila praine. Virdinija klee pored kostora i sklopiivi nxke poe tiho da se moli dok su ostali gledali u udnu, stranu tragediju, ija im je tajna bila sad otkrivena. Gle! iznenada povika jedan od blizanaca koji je gledao kroz proaor da bi Otknio u kom se krilu zgrade nalazi soba. Gle! Staro suvo bademovo drvo je procvetalo. Lepo mogu da vidim cvetove na meseini. Bog mu je oprostio iree Virdinija ozbiljno, podiui se na noge, a neka lepa svetLost kao da joj obasja lice. Pa, td si aneo! povika mladi vojvoda, zagrli je i poljubi. etiri dana posle ovdh neobionih dogaaja jedna pogrebna povorka krete iz Kentervil ejsa u jedanaest asova uvee. Mrtvaoka kola je vuklo osain crnih konja koji su imald na glavama velike perjanice od nojevoj perja, a olovni koveg bio je pokriven bogatim puTpurnidm pokrovom na kome je bio zlatom izvezen grb Kentervilovih. Pored kola su ile sluge sa upaljenim buktinjama i cela povorka je bdla udesno upeatljiva. Lord Kentervil, koji je doao iz Velsa da prisustvuje pogrebu, bdo je glavnd lOailoeni i sedeo je u prvim koijama sa malom Virdinijom. Iza njih su ili poslandk Sjedinjeiiih Dravia i njegova ena, zatim Vaington i tri deaka, a u poslednjim koiijama bila je gospoa Amnii. Po optem miljanju, poto je ona vie od pedeset godina svoga ivota trpela strah od duha, imala je pravo da prdsustvuje ovom poslednjem inu. U dnu groblja, ispod starog tisovog drveta, iskopan je dubok grob, a slubu je vrlo impresivno sluio preasni Augustus Dampje. Posle zavrene cereononije, prema jednom starom obiaju koji je potovan u poradici Kentervil, sluge pogasie buktinje, a kad je koveg sputan u grob, Virdinija prie i poloi na njega veliki krst napravljen od belih i ruiastih cvetova badema. Dok je to inila, mesec izae iza oblaka i obasja nemom srebrnom. svetlou malo groblje, a iz nekog uidaljenog esfcara slavurj oitpoe svoju pesmu. Ona se seti duhovog opisa Vrta Smrti, oi joj se zamaglie suzama i teko da je progovorila koju re na povratku kui. Sledeeg jutra, pre nego to je lord Kentervil otiao u grad, gospodin Otis je razgovarao sa njim o niakitu kojd je duh dao Virdiniiji. Nakit je zaiista bio

izvanredain, naroiito jedna ogrldca od rubina, stare venecijanske izrade, koja je predstavljala divain primerak umetnikog rada iz esnaestog veka, a celokiupna vrednost nakita bila je tako velika da je gospodin Otis bio u velikoj nedoumici da 11 da dozvoli svojoj keri da ga primi. Dragi lorde rekao je znam da se u ovoj zemlji neotuivost svajine odnosi na nakit isto kao i na zemlju, i da su ovi dragulji, ili bi trehalo da su, naeledstvo vae porodice. Prema toime, ja vas molim da ih ponesete u Lonon i a ih jednostavno smatrate delom vae imovine koji vam je vraeen pod izvesnim neobdnim okolnostima. to se tioe moje keri, ona je samo dete, i jo uvek, milo mi je da kaem, pokazuje malo interesovanja za takav nakit beskorisnog luksuza. Takoe me je obavestila gospoa Otis, koja je, mogu da kaem, veliki autonitat kad je u pitanju umetnost a ona je imala privilegiju da provede nekoliko zima u Bostanu dok je bila devojka da ovo drago kamenje ima veliku novanu vrednost i kad bi se iznelo na prodaju, dosfciglo bi visoku cetrau. Pod ovaikvim akolnostima, lorde Kentervile, uveren sam da ete uvideti kako bi mi bilo nemogue da dopustim da ostane u posedu ma kog lana mpje porodice i, zaista, sve te beskonisne drangulije i igrake, ma kako pogodne ili potrebne za odravanje dostojanstva britanske aristokratije, bile bi sasvim neprikladne meu omima koji su vaspitani na strogim, ali veruijem besmrtoim pirinoipiina republikanske jednostavnosti. Moda bi trebalo a napomenem da je Virdiniji neobino stalo da joj dozvilite da zadri kutiju kao uspomenu na vaeg nesrenog ali zavedenog pretka. Poto je kutija vrlo stara i, shodno tome, prilino pohabana, moda ete biti raspoloeni da se odazovete njenoj molbi. Sto Be mene tie, priznajem a sam prilino izmenaen to moje dete izraava naklonost prema srednjovekovlju u rna kom oblilku, i moigu to jediino da objasaim injeMicoin to je Virdinija roena u jednom od loaidanskih predgraa kratko vreme po povratku gospoe Dtis sa poita u Atinu. Lord Kentervil je veoma ozbiljno saslaao govor vrlog posilanlka, gladei s vremena na vreme sade brfcove da bi sateniO inehotian osmeh kad je gospoln Otis zavrio, on mu srdano stee ruku i ree Dragi moj gospodine, vaa armantna erica uinila je mome nesrenom pretfeu, ser Sajmonu, vrlo veliku uslugu, i ja 1 moja poroidica mnogo joj dugujemo zbog njeoe hrabrosti i odvanosti. Nakit je oigledno njen i, bogami, verujern da kad bi ja bio toliko bez srca da joj ga oduzmem, onaj zli starac bi se podigao iz groba u roku od petnaest dana i pretvorio foi mi ivot u pafcao. A to kaete da nakit spada u nasledstvo, nita se ne smatra nasledstvom to nije ixneto u testament ili neku drugu zabonsiku Ispravu, a postoijainje fnaMta bilo je potpuno nepoznato. Uveraviaim vas da na taj nakit nemam vie prava od vaeg nastojnika poshige, a kad gospoica Virinija adraste, bie joj inilo da nosi lepe stvari. Uostalom, gospodine Otise, vi zaboravljate da ste kupili nametaj zajedno sa duhom po proceni, i sve to je pripadalo duhu odmah prelazi u vau svojinu, jer ma ikakvu da je aktivnost ser Sajmon ispoiljavao u hodnicima nou, sa gledita zakona on je stvarno toio mrtav, i vi ste buipovinom doli do njegove imoivane. Gospodin Otis je bio prilino potiten zbog ovog odbijanja lorda Kentervila i miolio ga je da ponovo razmotoi svoju odluku, ali diobroudni per je ostao nepokolebljiv i najza je privoieo poslanifca da dopusti gvojoj keri da zari

poklon koji je dobila od duha a kad je u piralee 1890. godine mlada vojviotkdnija od eajra prediStavljena u kraljiinam prrom salonu prilikom svoje isvabe, njen makit je bio predmet opteg divljenja. Jer Virdinija je dobila plemstvo, to je nagrada swim dobrim malim Amerikainkama, i uidala se za svog ljubljenog im je ovaj stekao punioletstvo. Oboje su bili tafco draesni i toliko su se voleli da je svako bio odueviljen to su se uizeli, izuzev, udno je rei. lifino gogpodina Otisa i stare markize Dambltoo, koja je pokuala da uhvati mladog vojvodu za jednu od svojih sedam neudatih keri i a tn svrhu priredila nita manje nego tri akupe e ere. Gospodin Otis je, u stvari, mnogo voleo mladog vojvodu, ali je teorijsiki bio protiv plemikih titula i, da uipotrebimo njegove sopstvene rei, njega ne naputa strah da e, pod uticajima aristorkatije koja voli zadovoljstva, pravi principi repuibliikanske jednostaivniosti bliti aaboiravljend. Meutim, sva njegova negodovanja su potpuno pala u vtodu i verurjam da kad je vodio ker pod ruku u crkvi Sent Dord na Hanover skveru, nije bilo ponosnijeg oveka od njega irom cele Engleske. Vojvoda i vojvotkinja posle medenog meseca odoe u Kentervil Cejs, i istog dana kaid su stigli, odetae potslepodne do usamljenog groblja pored borove utme. U poetku je bilo mnogo tekoa oko natpisa na grobu ser Sajmoina, ali najzad je odlueno da se ureu samo inicijali starog gospodina i stihovi sa prozora biblioteke. Vojvoitkinja je idonela divne rue koje je rasula po grobu, i poto su stajali neko vreme, uputie se u poruenu staru opatiju. Tu vo.jvotkinja sede na jedan sruen stub, dok je njen mu leao pored njenih nogu, puio cigaretu i gledao u njene lepe oi. Oidjednom on baoi cigaretu, uze je za ruku i ree Virdinija, ena ne trba da ima tajni pred svojim inuem. Dragi Sesile! Ja nita ne krijem od tebe. Krije oidgovori on ismeei se. Nikad mi nisi rekla ta se dogodilo kad si bila zakljuana sa uhom. To nisam rekla nikome, Sesile ree Vindinija ozbiljno. Znam, ald foi mogla re6i meni. Sesile, molim te nemoj da me pita jer ti to ne mogu rei. Jami ser Sajmon! Ja mu mnogo dugujem. Da, nemoj se smejati, Sesile, zaLsta je tako. On mi je pokazao ta je Zivot, a ta znai Smrt i zato je Ljubav jaa o oboje. Vojvoda ustade i sa ljubavlju poljubi svoju enu. Moe uvati svoju tajnu dokle god uvam tvoje srce proaputa on. Sesdle, omo je uvek pripadalo tebi. A ti e je otkriti jednog dana naoj deci. zar ne? Virdiniju obli rumen. SFTNGA BEZ TAJNE Skica Jeno poslepodne sedeo sam ispred Cafe de la Paix, posmatraio sjag i bedu pariskog ivota i uz au vermuta udio se neobinoj panorami oholosti i siromatva preda mnom, kad zauh da me nebo zovnu po imenu. Okretoh se i ugledah lorda Merisona. Nismo se videli otkako smo bili u koladu zajedno, pre skoro deset godina, pa sam se mnogo obradovao ovom susretu i mi se toplo rukovasmo. U Oksfordu smo bili veliki prij.atelji.Voleo sam ga bezgranino bdo je tako lep, veseo i astan. Imali smo abiaj da govorimo o njemu kako bi bio najbolji ovek da ndje uvek govorio istinu, ali ja misilim da

smo ga, u stvari, jo vie cenili ba zbog njegove iskrenosti. Pirimetio sam da se innogo izmenio. Izgledao je zabrimit zbunjen, i kao da ga je rnuila neka sumnja. Oseao sam da nije u pitanju moderni skpeticizam, jer Merison je bio najratreniji torijevac i veroivao je u Pentateuh1 tolliko vrsto koliko je verovao i u Dom perova zato sam zakljuio da je u pitanju ena i zaptao ga da li se ve oenio. Ne razumem dovoljno ene odgovorio je. Dragi moj Derale rekao sam ene su zato a ih volimo a ne da ih razumemo. Ne mogu da volim kad nemam poverenja ogovorio je. Deralde, izgleda mi da ima neku tajnu! uzviknuh. Ispriaj ini je. Prvih pet knjiga Starog zaveta. Hajde da se provozamo odgovoi on ovde je isuvie velika guva. Ne, neemo ute koije, ma koju drugu boju eno, one tamnozelene bie dobre. I kroz nekoliko trenutaka mi smio kaskali bulevaroin u pravcu Madlene. Kuda emo? upitao sam. Kud god ti ho! odgovorio je Hajdemo u restoran u Bulonjskaj uma tamo emo veerati, a ti ee mi ispriati sve o sebi. Hoeu da oujem najpre o tebi rekao sam. Ispriaij mi svoju tajnu. On izvue iz depa male korice od safijana sa srebrnom kopom i predade mi ih. Otvorio sam ih. Unutra je bila fotografija jedne ene. Bila je visoka, vitka i oudno ivopisna sa svojim velikim zamagljenim oima i rasputenom kosom. Izgledala je kao ia je vidovita, i bila je uvijena u bogato krzno. Sta miisili o tome licu? zapitao je. Da li je iskreno? Paljivo sam ga posmatrao. Izgledalo mi je kao lice nekoga ko ima neku tajnu, ali da li je ta tajna dobra ili rava, nisain mogao rei. Njegova lepota je bila satkana od mnogih tajni lepota, u stvari, unutranja a ne spoljna a nejasni smeak koji je poigravao oko usana bio je isuvie tanan da bi bio ljubak. Pa uzviknu on nestrpljivo ta kae? Ona je okonda u samurovini odgovorio sam. Ispriaj rni sve o njoj. Ne isaida ree on. Posle veere i poe da govori o dfDUgilm stvairima. Kad nam je kelner doneo kafu i cigareite, poidsetio siam Deralda na injagovo obeanje. On se diie sa sedita, proeta dvatri puita po sobi i, zavalivi se u fotelju, ispria mi isledee Jedno vee, ofco pet asova, iao sam Ulicom Bond. Bdlo je tako mnogo koija da je saobraa skoro zastao. Uz plonik su stajala jedna mala, uta, zatvorena kola koija su, ne znam zato, privukla mojai paniju. Kad sam prolazio pored njih, na prozoru se pojavi lice iju sam ti sldfcu pokazao. Zanelo me je odcmah. Mislio sam na njega celu tu no i ceo sleded dan. Dutao sam goredole po tom prokletom etalitu, zavirivao u svaku koiju i ekao uta kola ali nisam mogao da pronaem ma belle inconnue1, i najzad sam poeo da mislim da je ona samo san. Otprilike nedelju dana posle toga bio sam na veeri kod madam Rastej. Veera je zakazana za osam asova ali bilo je pola devet a mi smo jo uvek ekali u salonu. Najzaid sluga otvori vrata i prijavi ledi Olroj. Bila je to ena koju sam traio. Ula je veoma laigano, izgledala je kao meseev zrak u sivoj

ipki i, na moju ogromnu radost, jia sam bio odreen da je povedem na veeru. Poto smo seli, rekao sam sasvim nevino Ledi Olroj, ini mi se da sam vas nedavno video u Ulici Bond. Ona preblede i ree mi tihim glasom Molim vas, ne govorite tako glasno, mogu vas uti. Bio saim nesrean zbog tako ravog poetka i poeh razgovor o francuskim pozoriniim komadiima. Ona je govorila vrlo malo, uvek istim, tihim, melodiinim glasom, i izgledalo je kao da se boji da neko ne prislukuje. Zaljuibio sam se ludo, strasno, a neodreena atmosfera tajanstvenosti, koja ju je otoruavala, podsticala je u mend najvatreniju radoznalost. Kad je odlazila, to je uinila odmah posle veere, zapitao sam je da ld bih mogao da je posetim. Oklevala je za trenutak, pogledala okolo da nema koga u blizini, a onda rekla. Moete, sutra u etvrt do pet. Molio sam madam Rastej da mi kae neto o njoj ali sve to sam mogao saznati bilo je da je udovica i da ima lepu kuu u Pank Lejnu a poto neki ueni gnjavator zaipoe disertaciju o udovicama, navodei kao priimer da one due ive jer su sposobmije za bralk, ja se pozdravih i odoh kui. Moju lepu neznanku. Sledeeg dana stgao sam u Park Lejn tano u zakazano vreme, ali njen sluiga mii ree da je ledi Olrorj ba izila. Otiao sam u klub potpuno nesreatn i veoma zbiHijem, i posle iugog razmiljainja napisao sam joj pisino u kome sam je zamolio da mi dopusti da je poisekn dnugi put. Nekoliko dana nije bilo odgovora, ali najzad doibiii jedno piisamce, u kome me otoavetava da e biti kod feue u nedelju u etiri, i uz njega ovu neoibinu napomenu Molim vas da mi vie ne piete na avu adresu objasniau vaim kada se budemo videlA. U nedelju me je priimila i biia sarvreno draesna ali kad sam polazio, zamolila me je da, atoo joj apet buideim pisao, upuMm pismo na sledeu adresu Gosjpoa Noks, ljuibaanou Vitejkerove knjaare, UTca Grin. Ima razloga zbog kojih ne mogu da primam pima u svoJoj kui relkla ini je. Gele te sezone sam je esto viaio, ali atmosfera tajainisitvenosti je nijje ruibad napUtala. Ponekaid sam pomiljao da je u vlasti nekog oveka, ali iagledala je tako nepristopana da u to nisam mogao poverovati. Zaiista mi je bilo telko da doem do ma kakvog zakljuika, jer ona je biiia kao oni udni kristali koji se vide po muzejima, as jasni, a as mutni. Najzad sarn Odluoio da je pitam da li bi htda da bude moja ena. Bio sam biolestan i umioran od te neprestane tajamstvenosti kojom je olbavijala sve moje posete i ono nefealiko pilsama koje sam joj napisaio. Pisao sam joj preko knjiare i zapitao je da li bi me mogla primiti sledeeg ponedeljka u est. Oidgovorila mi je potvrdno i ja sam bio na sedmom nebu od sree. Bio sam zaluen njom uprikos taganstveiiosti, mislio sam tad ba zbog nje, sad to vidim. Ne, ne tajanstvenost, enu sam voleo. Tajanstvenost me uzinemirajvala, dovodila do kLdlla. Zato me je sluajnost navela na njjetn trag? Znai, razjasnio si je? uzviiknuh. 78 Bojim se da jesain odgovori on. Ustaloitn, suidi sam. Kad je doao ponedelijak, otiao sam na ruak kod ujaka, i lOiko etiri sata naao sain se u Meribon uilici. Kao to zna, moj ujak stanuje u Ridemt Parku. eleo sam da iziem na Pikadili, te poem preicom kroz mnotvo bednih uliica. Odjednom ugledah ispred sebe ledi Olroj. Ila je veioma brzo pokrivena dubokim velom. Kad je stigla do posledaje kue, popela se uz stepenice, izvadila klju, otkljuala vrata i ula. Evo tajne, rskoh u seibi. Pourio sam i osmotrio kuu. Izgledala je kao kua u kojoj ima stanava za izdavanje. Na

pragu je leala maramica koju je ona ispustila. Podigao sam je i stavio u dep. Zatim sam poeo da razmiljam ta da oinim. Doao sam do zaMjuka da nemam pravo da je pijuniram i odvezao sam se u klub. U est asova sam otiao ikod nje. Leala je na soii u haljiini od isrdbrnatste materije ukraene nekim udnim dragim kamenjem koje je uvek niosdla. BMa je ddvna. Neobino sam srena to vas vidim, rekla je. Nisam izlazila ceo dan. Gledao sam je zaprepaeno, i izvadivi maramicu iz depa, pruih joj je. Izgubili ste je u Ulici Kamnor danas poslepoidne, ledi Olroj, rekao sam vrlo miirno. Ona me pogleda u strahu, ali ne pokua da uzme maramicu. ta ste tamo radili? zapiitao sam. KakTO piravo vi imate da me ispitujete? odgovori onia. Pravo aveka koji vas voli, oidgovorio sam. Doao sam ovde da vas pdtam da li hoete da budete moja ena. Ona pokri lice srirkama i briznu u pla. Morate mi rei, produio sam. Ona ustade i, gledajui me pravo u lice, ree Lorde Merisone, nemam nita a vam kaem. Ili ste da se sastanete sa nelkim, povikah to je vaa tajna. Ona Btrano preblede i ree Nisam t9a ni sa kim da se sastanem. Zar ne moete da mi kaete istinu? uzviknuo sam. Rekla tn je, oidgovori ana. Bio sam besan, pomaman. Ne znam ta 9am gavortio, ala znam da sam joj rekao strane rei. Najzad ieleteh iz kue. Sledeeg dana dobio sam pismo od nje. Vratio sam ga neotvoreno, i otpuitovao u Norvefcu sa Alenom Kolvilam. Posle mesec dana vrati sam se prvo to sam video u Morning Postu bila je vest 0 smiiti ledi Olroj. Nazebla je u Operi i za pet dana umnla od zapaljenja plua. Zatvorio sam se 1 nisam hteo nikora da vidim. Voleo sam je tako sikno, talko lutdo. Blagi boe! Kako sam voleo tai enu! Iao si u cmu ulicu, u onu kuu? upitao sam. Iao sam odgovori on. Jedraog dana otiao sam u Ulicu Kamnor. Nisam mogao da ne odein. Muila me je sumnja. Zakuoao sam na virata i jedna ena pristojna izgleda otvori rai. Ritao sam je da li ima sobe za izdavanje. Pa, gospodine, odgovori ona, saloiii treba da su izdati, ali ve tri meseca nisam vMela gospou koja ih je zakupila, a poto kiirija nije plaena, mogu ih vama izdati. Je li ovo ta gospoa? upitah je pokaziujui fotografiju. To je ona, zaista! uzviknu ena. A kad e se ona vratiti, gospodine? Gospoa je umrla, odgovorih. Oh, gospodkie, ta valjda nije. Bila je moj najbolji stanar. Plaala mi je tri gineje nedelono samo zato to je poneka sedela u mojim salonima. Da li se sastajala sa nekim ovde? upitao sam. Ali ena me je uveravala da nije, da je uvek dolazila sama i nije primala nikoga. Pa ta je, zaboga, radila ovde? uzviknuli. Samo je sedela u salonu, gospodine, itala knjige a ponekad piia aj, odgovorila je ena. NiSiam znao ta da kaem, dao sam joij savirin1 i otiao. Sad mi reci, ta ti misli o svemu tome? Td ne veruje da je ena rekla istinu? Verujem. Zato je onda ledi Olroj odlaziila tamo? Engleski zlatni novac 20 ilinga. i fcrpama teake cjpele su mu ibile sve u zakrpama. Jednorn rufcam. se oslanjao na grub tap, dok je u drugog drao pohaban eir prosei milostinju. Kakav zapainjujui model! proaputa Hjui dok se rukovao sa prijateljem.

Zapanjujui model? povika Trevor iz sveg glasa. Talko je! PToisjaci kao to je on ne sreu se svaki dan. A trouvaille, mon her1, ivi Velaskez! Boiga mu! Kalkvu bi sliku Rembrant napravio! Jadirui starac! ree Hjui kako nesrean izgleda! Ali pretpoBtavljam da je za vas slikare njegovo lice pravo bogatetvo? Svakako odgiovori Trevor nee traiti da jeidan pnosjak izgleda srean? Koliko model ahije za poziranje? zapita Hjui poto se udobno smestio na divan. Sdling na sat. A koliko ti doblja za sLiku, Alene? Za ovu u dobiti dve hiljade. Fuinto? Gineja. Slikarima, pesnicima i lekarima se uvek plaa u ginejaina. Pa, mislim da bi trebalo da model dobije procemat uzviknu Hjui smejui se. Njegov posao je dsto toliko teak koliko i tvoj. Glupost, glupost! Pogledaj koliko muke imam samo doik stavim boje, a stajati ceo dan pored stalka! Lako je tebi, Hjui, da govori, ali uveravam te da ima trenuitaka kaa umetnost skoro dositie dostojanstvo maniuelnog rada. Ali dosta je brbljanja imam mnogo posla. Pripali cigaretu i uti. Posle nekog vremena ue sluga i saopti Trevaru da uramljiva slika hoe s njim da razgovara. Hjui, nemoj da pobegne ree iziaze6i. Odmah u se vratiti. l Otkrie, prijatelju. Stari prosjak iskoristi Trevorovo osustvo da se malo omori na drvetnoj klupi koja je stajala iza njega. Izglaao je tako izigubljen i jadan a Hjiii nijje mogao da ga ne saaljerva, i opipa depove da vidi koliko imia novca. Sve to je naao faio je jedan suveren i nekolifco bakarnih novoia. Jaidni starac poimslio je njemu je novac potrebndjii nego meni, ali to znaii da se dve nedelje ne vozim koilima, i ptfie prosjaku i tutau mu navac u rufeu. Starac se tre, a jedva viljiv ismeak mu pree preko smeuiraniih uisana. Hvaia, gospodine, hvala. Utom stie TreVor i Hjui se pozdrarvi, pocrvenevi malo zlboig onoga to ge uiainio. Dan je proveo kod Lamre, koja ga je Ijupfco ukorAla zbog raaipanja, a zatim je morao da se vrati peike. Iste veeri oko jedanaesit asova svraitio je u kluib Palet i tamo naao Trevora koji je sedeo sam u sobi za puenje i pio bdlo rajnisko vino i mkieralnu vodu. Pa, Alene, da li si zavrio orau sliku? upiita palei dgaretu. Zavrtio i uramio, mladiu! odgovori Trevor. Uzgred budi reemo, izvrio si jedno osvajanje. Potpuno si osvojio onaj stari model koga si video. Morao satm mu sve ispriati o tebi ko si, gde staniuje, kollki ti je prihod, kakvi su. ti izgledi... Dragi Alene uzviiknu Hjui kad se vrafcim koii, sigurno u ga nai kako me eka. Ali ti se, svakako, ali. Jadni stankelja! Voleo bih da moigu neto da uSiniim za njega. Mis.lim da je sitiraino to neko mora da bude tako neisrean. Kod bue imam gomile stare odee mdslii 11 da bi mogao neto od toga da upotrabi? Njegove su rite bile u raspadanju. Ali on izgleda sjajno u rujiima ree Trevor. Ni za ta na sivetu ga ne bih naslikao u fraku. Ono to td naziva ritatma, ja nazivam

ramamtinou. Qno to tebi izgleda siromatvo, za mene je dvopisnioist. Uostalom, saoptiu mu tvojju ponudu. Alene ree Hjui ozbiljno vi slikari ste bez srca. Srce umetoika je njegova glava odgovori Trevor. Uostalom, na poisao je da predstavljamo sveft onakvim kakvim ga vidimo, a ne da ga popravljamo kako mi hoemo. A chacun son metter1. A sad mi reei kako je Laura. Stari model se mnogo raspitivao o njoj. Nee valjda rei da si mu priao o njoj? Raauime se da jesam. Sve zna o nepopustljivcan puikovraifeu, diivnoj Lauri i o deset hiljada ftmti. Ti si tome starom prosjaku ispriao sve moje privatne stvairi! uzviknu Hjui, sav ctven i foesan. Dragi moj mladiu ree Trevor smeei se onaj stari prosjak, kako ga ti naziva, jeste jedan od najbogatijih ljudi u Evropi. Sutra bi mogao da kupi ceo London a da ne prekorai svoj konlo. U svakoj prestonici ima kuu, jede iz zlatnih tanjira, kad god hoe moe da sprei Rusiju da ue u rat. Za ime boje, ta hoe da kae? uzviknu Hjui. Ono to kaem reoe Trevor. ovek koga si danas video u ateljeu jeiste baron Hausberg. On je moj dobar prijatelj, kupuje sve moje slike i tome slino, a pre mesec dana dao mi je nalog da ga naslikam kao prosjaka. Que voulezvous? La fantaisie dun milionnaire2. I moram rei da je velianstveno izgledao u svojim ritama, ili je moda tanije reoi u mojim ritama to je jedno staro odelo koje sam kupio u paniji. Baron Hausberg! uzviknu Hjui. Blagi boe! Ja sam mu dao suveren! i srui se u fotelju, prava slika preneraenosti. Svako raii svoj zaniat. 9ta bd hteo? Cud miilionara. Dao sd mu suveren! uzviknu Trevor i prte u grohcrtan smeh. Dragi moj mladiu, nika ga vie nee videti. Son affaire cest largent des autres1. Alene, mislim da si mi to mogao kazati ree Hjui zlovoljno a ne da dopusti da pravim talkvu budalu od sebe. Pa, pre svega, Hjui, niikad mi nije palo na pamet da ti dde okolo i tako bezbrino deli milostinrju. Mogao bih da razumem da si pioljubio neki leip model, ali da daje stnveren jednom runom fco, bogami, ne! Osim toga, injenica je da, u stvari, nisam danas bio kod kue ni za koga. A kad si ti doao nisam znao da li bd Hausbergu bilo po volji da spomenem njegovo ime. Zna i sam da nije bio propisno obuen. Za kakvog 11 me zvekana smatra! reoe Hjui. Ni u kom sluaju. Posle tvog odlaska bio je odlino raspaloen. Prigueno se smejao i trlljao sitare smeurane ruke. Nisam mogao da shvatem zato ga je toldko zanimalo da sazna sve o tebi, ali sad shvatam. Uloie tvoj suveren, Hjui, na tvoje iine, platie ti interes svakih est me.seci i imae izvrsnu priou koju e priati posle veere. Ja sam avolski nesrean proguna Hjui. Najbolje e biti da idem na spavanje. A ti, dragi Alene, nemoj to da pria nikome. Ne bih smeo da se pokaem na etalitu. Gluipost! Tu se ogleda tvoj filantropski duh u najpovoljnijem svetlu. I nemoj da bei. Zapali jo jednu digaretu i moe da prias o Lauri koliko god hoe.

Ali Hjul nije bteo da ostane, ve ode ku6i vrlo nesrean, ostavljajuii Alena Trevora u napadima smeha. Njegov posao je tui novac. Dragi moj Deralde odgovorio sam ledi Olroj je bila samo ena koja je patila od manije za tajanstvenoou. Iznatjmila je te sobe zato to je uivala da odlazi tamo pod velam, uobraaivajui da je heiroina. Imala je strast za tajnom, a bila je samo Sfinga bez tajne. Da li zaisa tafco misli? Ubeen sam u to odgovorio sam. On izvadi korice od safijana, otvori ih i poglada fotografiju. Ma nee biti? ree najzad. 6 Zloin lorda Artura Sevila PRIMERNI MILIONAR Beleka o divljenju Ako nefco nije bogat, netna smisla da bude privlaan. Romantika je privdlegija bogatih, a ne zaniimatije nezapioslemih. Siroimah fereba da bude praktian i prozaiian. Bolje je imati stalan prihod nego biti neodoijiv. Ovo su velike istine modernog ivota koje Hjuii Erskin nije nikad shvaitio. Jadni Hjui! U intelektualinom smislu, treba priznati, nikad nije bio od velikog znaaja. Nikad u svom ivotu nije izrekao nita blistavo, pa ak ni zajedljivo. Ali je zato bio izvanredno lep, kovrdave kose, oisfo izvajanog profila i sivkasitih oaiju. Bio je poidljednako omiljen, kako fcod miuikaraca tako i ko ena, svestraino ofoirazOvan, znao je sve izuzev kako da zarauje novac. Otac mu je ostavio u nasledstvo svoj konjaniki ma i Istoriju panskog rata u petnaest svezaka. Hjui je salblju obesio iznad ogledala, a knjige stavio na policu izmeu Rafovog Vodia i Bejlijevog Magazina i iveo od dve stotine fumti godinje, koje mu je davala jedna stara teltka. Pokuao je sve. est meseci je igrao na berzd ali ta je leptir meu bikovima i medvedima? Neto due je bio trgovac ajem, ali su ga petoo1 i suong brao zamorili. Zatim je pokuao da prodaje opact eri. I to nije ilo eri je bio malo preopar. Najzad nije bio mita, divan, zaludan mladi1 mvrenog profila i bez zanimanja. Vrsta aja. Vrsta aja. Da bi zlo bilo vee, bio je zaljufoljen. Devoijika koiju je voileo bila je Laura Marton, ki pukavniika u penziji, kojd je u Iodiji izgubio drtbro raspoloenje i dobro varenje i vie ih nikad nije pavratio. Laura je oiboavala Hjuija, a on je bio spremaTi da ljubi vezice na njenim cipelama. Bili su najlepi par u Loodonu, a niu imali ni prebijene pare. Pukovnik je mnogo voleo Hjuija, ali o veridbi nije hteo ni da uje. Doi, mladiu, kad bude imao deset hiljada fuinti svoga novca, pa emo onda videti imao je obiaj da kae. A Hjui je bio vrlo mrzovoljan tih dana i odlazio je Lauri da ga tei. Jednog jutra, na putu za Holand Park, gde su Mertonovi iveli, svratio je da poseti svog dobrog prijatelja Alena Trevora. Trevar je Ibio slikar. Istina, malo ljudi danas iabegnu da to ne budu. Ali on je bio i utmeitailk, a umetoici su prilino retki. Po spoljanosti je bio udno grub momiak, pegava lica i rie, upave brade. Meutim, s kiiicom u ruci bio je prarvi majstor, i slike su. mu bile mnogo traene. Hjui ga je veoma privlaio, u poetku, mora se priznati, satno zbog spoljanjeg arma. Imao je otoiaj da kae da jedini ijudi koje treba jedaii slikar da poznaje jesu oni koji su bete1 i lepi, Ijudi koje je umetniko uivanje gledati, a s njima razgovarati imtelektualni odrnoir.

Kiicoi i ljupke ene vladaju svetom, ili bi bar trebalo da vladaju. Ali faaid je iboije upoznao Hjuija, zavoleo ga je ifito toliko i zbog njegovog biistrog, ivahnog duha i pilemenite, bezbrine prirode i dozivolio mu je stalan pristup u svcj atelje. Kad je Hjui uao, zatekao je Trevora bako zavrava jednu izvanrednii sliku prosjaka u prirodnoj veliini. Sam prosjak stajao je na uadiignuitom postolju u uglu ateljea. Bio je to usahnuo starac, lica kao smeurani petrgament i veoma alosnog izraza. Preko ramena mu je bio prebaen grub, mrk ogrta sav u ritama Glup. ni, raspusnifiki ivot njegovih drugova nije radovoljavao prefinjenu umetniku prirodu 60veka stvorenog za neto drugo. Ubrzo mu je sluba dosadila. Umetnoet, govori nam on reima koje jo ttvek diraju mnoge svojom vatrenom iskrenou i neobinom strau, umetnost je dostigla svoga begunca pod njenim istim i uzvienim uticajem nezdrave magle su prooiene moja oseanja, sasuena, vrela i potamnela obnovila je hladna, nova sveiina, jednoetavna i lepa prostosrdanima. Ali nije samo umetnost bila uzrok promend. Vodsvortova dela, nastavlja on, uinila su rrmogo na smirivanju zbrkanog vrtloga koji neiabeno prati iznenadne promene. Nad njima sam prolio isuze sree i zahvalnosti. Prema tome, on je napustio vojsku sa njenim surovim kasarnskim ivotom i neotesanim menzakim reklankazala, i vratio se u Linden Haus, ispunjen novoroenim oduevljenjem za kuituru. Teka bolest, kojOiin je, po njegovim reima, bio slomIjen kao posudaod gline, skrhala ga je jedno vreme. Njegov neni sastav, ma koliko ravnoduan prema nanoenju bola drugima, bio je preosetljiv na bol. Uzmicao je od patnje kao od neega to unakazuje i osakauje ljudski ivot i izgleda da je lutao kroz anu stanu dolinu 1116130111011 e iz koje tako mnogo velikih, moda jo veih duhoiva, nikad nije izilo. Ali on je bio mlad imao je svega dvadeset pet godina i usikoro je iziao iz tih movara, kako ih je nazivao, u irine humanistike kulture. Dok se oparavlijiao od bolesti koja ga je skoiro dovela do ivice sinrti, u njemu se zaela misao da se lati literaitiure kao uimetnosti. Ja kaem sa Donom Vudvilom, uzvikuje on, za bogove je da iive u takvom elementu, da gledaju, sluaju i piia valjane stvari Ove visoke i burne naslade ivota Nemaiju smirenost smrtnog. Nemogue je ne osetifi da su stih.avi izraz oveka sa istinskom straou za literaturom. Gledati, sluati i pisati valjane stvari to je ibio mjegov oilj. Skot, uredniik Londonskog asopisa, podstakntit genijem mladog ovieka dili pod uticajem udne apiwjenoStti koju je izazivao kod svakoga ko ga je poznavao, pozvao ga je da napie seriju lanaka o umetaosti, i on je poeo, pod nizom fantastinih pseudonima, da doprinosi literaturi svoga dofoa. Janus Vederkok, Egomet Bonmo i Van Vinkvums su neke od maski koje je izabrao da bi saikrio svoju ozbiljnost ili otkrio svoju lakomislenOBt. Maska nam pofcazuije vie nego lice. Ovo maskirainge pojaeavalo je njegovu linost. Izgleda da je za neverovatno kratfeo vreme postigao svoj cilj. arls Lem. govori o ljubaznom, veseiom Veinrajtu ija je proza osobita. ujeimo da na ruku aaibavljd Melknidijja, Dona Forstera, Maginia Telfoirda, ser Ventviorta Dilka, pesnika, Dona Klera i druge. Kao i Dizraeii, odluSio je da zaprepauje grad kicoilukom, i njegovo lepo prstenje, njegova igla za kravatu u obliku antiike kameje i svetloute rukavice od jaree koe bili su dobro poznati, a Hezlit ih je

smatrao znaoima novog manira u knjievnosti svojom gustom koivrdarvoim kosom, divnim oima i lepim belim ruikama on se opasno i udesno razlikovao od ostalih. Bilo je u njemu rueeg od Balzakovog Liisijena Rilbamprea. Ponekad nas je podseao na Zilijena Sorela. De Kvimsi ga je jednoim video. Bilo je to na veeri kod arlsa Lema. U drutvu, s?ve ljiudi od pera, sedeo je ubioa, pria nam i nastavlja da opisuje kako je toga dana bio balestan i mrzeo lica svih tih rnukaraca i ena, a ipak je uhvatio isebe kako a intelektualnim interesovanjem gleda preko stola u mladog pisca ispod oijeg mu je izvetaenog ponaanja izgledalo da lei tako mnogo neizvetaene osatljivcstli, i nazmiilja kako bi iznenadno nicanje iiuteresovanja druge vrste izme niilo njegovio raspoloenje da je znao kakav straan greh, gost kome je Lem poklanjao tohk panje, ve tada nosio na dui. Njegovo ivotno delo moe se sasvim pr.rodno podeliti na tni poglavlja koja predlae gospodin Svinbern, a moe se priznati da, ako ostavimo po strand njegova postignua u oblasti trovanja, ono to nam je stvarno ostavio teko da opravdava njegov ugled. Ali samo ifta pribegava ocenjivanju linosti prema vulgarnotm merilu stvairanja. Ovom mladom kicou bilo je vie stalo da bude neko nego da uini neto. On je znao da je sam ivot umetnost i da ima svoje stilove isto kao umetnost koga hoe da ga izrazi. Niti je njegov rad nezanimljiv. Oujemo kako se Viljem Blejk zaiistavio pred jednom od njegovih slika u Kraljevskoj akademiji i izjavio da je vrlo lepa. Njegovi eseji predoavaju mnogo toga to je od tada ostvareno. Izgleda da je predosetio neke od sluajeva u modernoj umetnosti koje mnogi smatraju bitnim. On pie o okondi, ranim francuskim pesnicima i italijanskoj renesansi. Voli grko drago kamenje, persijske tepihe, prevode Kupida i Psihe iz. Elizabetinog doba, Hipnerotomakiju, poveze knjiga, rana izdanja i ifove sa velikim margdnama. Vrlo je osetljiv na lepotu stvari koje ga okruuju i nikad xnu nije dosta opisivanja soba u kojima ivi ili u kojima bi voleo da ivi. Posedovao je udnu ljubav prema zelenoj boji, koja je kod pojedinaca uvdk znak tananog umeitnikog temperamenta, a koja kod naroda kau da oznaava mlitavost, ako ne dekadenciju morala. Kao 1 Bodler, neobino je voleo make a kao Gotje, bio je oaran onim slatkim, mermeriiim udovitem oba pola koje jo uvek moemo videti u Firenoi ili u Luvru. Naravno, mnogo tota u njegovim opisima i pnelozima za dekoraciju pokazuje da se oije sasvim oslobodio lanog ukusa svoga doba. Ali je jasno da je on bio jedan od prvih koji je znao, zaista, ta je osnovni ton estetskog elklektizma, to jest istinska harmonija svih uistinu lepih stvari bez obzira na doba ili mesito, fcolu ili Hiaiiiir. Uvideo je da prilifcom ukraavanja sobe, koja slui za ivot u njoj, a ne za izlobu, ne tretoa teiti nekoij arheoloikoj rekoinstrufkciji prolosti niti se optereivati nekom udnom poitrbom za istonijiskom tainou. Bio je pcrtipiuno u pravu u svome uimetniakocm shvaitanju. Sve lepe stvari pripadaju istom dobu. Zato u njegovoj biblioteci, kako je on opisuje, mi nalazimo finu grku vazu od gline sa izvrsno nasldkanim figurama i jedva vidljivo xoikoql leipo utisnuto sa strane, a iza nje ofoeenu gravuru Delfijska Sibila od Mikelandjela, ili Pastoralu od orona. Ovde je komad Florentinske majolike, a tamo grulba lampa iz neke stare rimske grobnice. Na stolu lei molitvenik u koricama od istog

pozlaenog srebra ukraenim udnim napisima i posutim maiim brilijantima i ruibinima, a odmah do njega uurilo se malo, runo udovite, Lar, moda iskopan na sunanim poljimia dtorodne Sicilije. Neke tamne antitoe bronze stoje preina bledoin sjaju dva prekrasna raapea, jedno izvajano od slanovae a drugo od voaka. On ima svoje tanjirie od Tasijeviih dragulja, m.aiu bombonjeru. iz doba Luja etmaestog sa minijaturom o Petitoa, svoje vdsoko cenjene mrke ajnike od filigrana, lisnicu od safijana boje limuna i uitozelenu stoliciu. ovek ga moe zamisliti kako lei okruan knjigama, figurama i gravurama, pravi virtuoz, redak znalac, i prelistava svoju divnu zbirku Marka Antonija i Ternerovu Liber Studiorum, koju je vatreno oboavao, ili kako pomou lupe ispituje neke antike nakite i kameje, Alelksandrovu glavu na caiiksu od dva sloja ili onaj divni altissimo relievo Jupiteirov na kornalinu. Uvek je bio vdiki ljubitelj gravura i daje neke Lepo. Sutraan ujutru dok je bio za doruOt sluga 11111 donese posetnicu na kojoj je pisa Gospodin Gistav Noden, de la part de1 gos dina bairona Hausberga. Pretpostavljam da je doao po izvinjenje pomisli Hjui i naredi sluzi da uvede posetioca. U sobu ue jedan stard gospodm sa zlatniin naoarima i sedom kosom i ree sa lakim francuskim naglaiskom Imam li ast da razgovaram sa gospodinom Erskinom? Hjui se pokloni. Doiazim od barona HaUsberga produi on. Baron Molim vats, gospoine, da mu prenesete moje najiskrenije izvinjenje promuca Hjui. Baron ree stari gospodin kroz smeak me je ovlastio da vam predam ovo pismo i pnii mu zapeaen omot. Na omotu je pisalo Svadbeni poklon Hjuiu Erskinu i Launi Merton, od jednog starog prosjalka, a uimuitra je bio elk na deset hiljada funti. Kad su se venali, Alen Trevor je bio dever, a baran je odrao govor na svadbenom ruku. MiMonari modeli su prilino retki primetio je Alen ali, bogami, primerni milionari su jo rei! O strane. PERO, OLOVKA I OTROV Studija u zelenom Umetniciirna i ljudima od pera stalno se prebacuje da im neostaje celovitost i potpunost prirode. To je, po piravdlu, neizbeno. Koncentracija vizije i intenzitet cilja, koji karakteriu umatniku prirodu, sami po sebi su nain ogranienija. Oniima koji se bave lepotom oblika sve drugo ne izgleda od ne!kog znaaja. Ipak ovo pravilo ima mnogo izuzetaka. Rubens je bio ambasador, Gete dravni savetnik, a Milton latinski sekretar Kromveiov. Sofdkle je dbavljao graanske dunosto u svom gradu humoristi, esejisti i pisci romama moderne Amerike izgleda da ne ele niita vie no da postanu diplomatski predstarvindoi swje zamlje. A prijatelj arlsa Lema, Tomas Grifite Veinrajt, predmet ove kratke monografdje, mada izvamredino uonetnifike pnirode, sledio je mnoge majstore vie nego umetnost poto je bio ne samo pesnik, slikar, umetniki kritiar, slkuplja starina, prozni pisac, amater u

lepim. stvainima i diletant u izvrsnjim, ve i falsifikator ne ba male i obine sposobnosti, a kao domiljat i slkriven trova skoro bez takmaca, kako u ovom tako u ma kom drugom dobu. Ovaj izvanredni oovek, tako moan. sa perom. oloivkom i otrovom, kao to je lepo o njemu rekao jedan vdiiki peisniik naeg doba, roen je u izviku 1794. Otac mu je bio sin uglednog prvozastupnika Grej Ina i Hefton Gardena. Matt mu je bila kd uvenog doktora Grifitsa, urednika i osnivaia Mesene revije, otr.taka Tomasa onog slavnog knjiara za koga je Donson rekao da nije bio samo fanjiar nego dentlmen koji se bavio knjigama, prijatelj Goldsmita i Vedvuda, i jedan. od najpoznatijih Ijudi svoga doba. Goapoa VeinTajtt je umrla na poroaiju u cvetu mladosti u dvadeset prvoj godini, a posmrtni oglas u Dentlmenovom asopisu govori nam o njenoj dobroudnoj naravi i prilinom obrazovanju, i dodaje nefcako neobino da se smatra da je razumervala pisanje gospodina Loka tako dobro kako moda nijedina iva osoba oba pola. Njegov otac je ubcrzo uroro posle svoje mlade ene, a dete izgleda da je odgajao njegov deda, a kad je ovaj umro 1803, njegov ujak Dord Edvard Grifits, koga je on kasnije otrovao, Deatvo je proveo u Linden Hausu u Tarnhem Grinu, jednoj od mnogih lepih doirdijanskih graevina, koje na nesreu nestaju pred upadima 6iftiraskih gradiitelja, i zahvaljUJui njenim divnim vrtovima i gusto zasaenom parku, u njemu se razvila ona jednostavna i strasna Ijubav prema prirodi, koja ga kroiz ceo ivot nije naputala i koja ga je nainila tako neobino podlonim duhovnim uticajima Vodsvortove poezdje. kolovao se u akademiji Carlsa Bernija na Hameremitu. Gospodin Berni bio je sin jednog istoriara muzike i blizak roak umetriiki obdarenog deaka, kome je bilo sueno da postane jedan od njegovih najznaajnijih uenika. Izgleda da je on bdo prilino teulturan ovek, i godinama je gospodin Veinrajt sa mnogo ljubavi esto govorio o njemu kao filozofu, arheologu, izvrsnom uitelju koji, iako e cenio intelektualnu stranu vaspitanja, nije zaboravljao znaaj ranog moralnog obrazoivanja. Kad gospodina Bemija on je najpre pokazao svoij umeteiki dar, a gospodin Hezlit nam kae da njegova kolska ortanka jo urvek postoji i pakazuje vellku obdarenost i prirodno oseanje. Meutim, pre toga izgleda da je, ponesen deakiim snovima o romantinosti i vitetv.u vojnikog ivota, potstao nrladi gardista. Ali bezbri vrlo kordsne predloge o najboljim nainima da se napravi zibirka. Zaista, anada je potpuno cenio modenniu umetnost, nikad nije gubio iz vida znaaj reproduikcilj a velikih remekdeila prolosti, i sve to oii govori o vrednosti gipsaiiih figura jeste sasvim izvanredno. Kao umetoiki knitiar prvenstveno se interesovao za sloene utiske koje stvara jedno umetniko delo, a svakako da prvi teorak u estetskoj kritici jeste shvatiti sopstvene uitiake. Nije uopite mario za apstraktine diskusije o prirodi lepog, a istorijski metod, koji je kasnije urodio tako bogatim plodom, nije pripadao njegovom dobu, ali on nije nikad guibio iz vida veliku istinu da se Uitnetnast, pre svega, ne obraa niti intelektu, niti oseanjima ve isto umetnikom teinperamentu, i on vie no jednom ttkazuje da taj temperament, taj ukus, kako ga on naziva, poto je nesvesno voen i usavravan estim doidiriom sa najboljim delima, postaje na kraju oblik ispravnog rasuivanja. Naravno, postoiji moda u umetnosti, kao to postoji moda u oblaenju, a

moda se niko od nas nikad ne moe sasvim osloboditi uticaja obioaja i luticaja novoga. On svakaiko da nije mogao, i iskreno prizinaje kako je teko daneti pravednu ocenu savremenih dela. Ali, u celini, njegov je ukuis bio dobar i zdraiV. Diviio se Temenu i Konsiteblu u vreme kad niisu bili tako mnogo cenjeni kao danas i uvideo da za najviu umetnoist u silikanju pejzaa nije dovoljna samo trudoljubivost i tano kopiranje. O Kromovoj slici Pustara u blizir. Norvia napOminije da ona pokazuje kolik istanano zapaanje elemenata, u njihovom divljem stanju, mioe da uini za najnezanimljhrtja ravnicu, a o uobiajenoj vrsti pejzaa doba kae da je to samo nabrajanje hnU dolina, panjerva, bunova, vode, livada. i kua malo vie nego topografija. nriri mape u slikama, na kojoj ne postoje 7 Zloin lorda Artura Sevila 9 skovd, magle, veliki siunevi zraci koji se probijaju kroz napukle oiblaike, svetlost zvezda, nepogode, sav najdragoceniji materijal jednog pravog slikara. Potpuno je mrzeo ono to je oigledno i obino u umetnoBti, dolk je bio oaran da ugosti Vilkija veeerom, toliko je malo mardo za ser Dejvidove sliiike koliko i za pesme gospodina Kreba. Niije bio natelonjen imitatoriakitn i reallistiokim tendenicijama svoga doba, i otvoreno nam kae da njegovo veliiko divljenje Fuzeliju proistie uglavnom iz Skijenice to malii vajcarac nije smatrao neophodnim da jedan utmetnilk slika samo ono to vidi. Kvaliteti koje je tralio u jednoj slici jesu kompoziciija, lapota i dostojanstvo linije, bogatstvo boja i snaga imagiinaoije. S druige strane, on nije bio dototrinar. Smatram da se o jednom umetniikom delu ne moe suditi drukije nego po Zakionima izvedeiniim iz nijega samog da li je ono ili nilje doSiledno samom sebi, pitanje je. To je jedan od njegOivih izvrsnih aforizama. A u kritioi slfkara tako razliitih, kao to su Lendsir i Martin, Stothard i Etu, on. pokaauje, da upotrebim ve Masionu fraziu, da pokuava da vidi objekat kakav sam po sebi zaista jeste. Meutim, kao to sam ranije podvukao, on se nikad ne osea sasvdm lagodno u svoijoj kritici o savr0m1n.OTn stvaranju. Sadanjos.t je, kae on, za mene tako prijatna zibrka kao Ariosto prilikom pirviog itanja Moderne stvari me zasilepljujiu. Moram da ih gledarn kroz teleskop Vremena. Elija se ali da je za njega vrednost pesme u rukopisu neizvesna tampa, kao to on izvrsno kae, to reava. Pedeset godina i ne to isto sa slikom. On je sreniji kad pie o Vatou, i Lankreu, Rubensu i Doronu, o Rembrantu, Koreu i Miikelanelu, a najsreniji kad pie na grSke teme. Gotika ga nije mnogo zanimala, ali klasiena umetnost i umetnoist renesanse bile su mu uvek drage. Uviao je ta bi naa engleska kola mogla da dobije studiranjem grkih uzora i nikad mu niije dosta ukazivanja mladoitn studentu iia umetnike mogunosti koje su latentne u helenskom menneriu i helenskim metodama rada. U njegovim suiovima o veMlkim litaiijanskiim rnajstortima, kae De Kviinsi, izgleda da je ton iskranositi i uroene osetljivoisti, kao kod nekoga ka govori za sebe, a ne samo ono to je proitao u knjigama. Najveu pohvalu koju mu moemo dati jeste to to je pokuao da oivi stil kao svesnu tradicdju. Ali oii je urviao da nikakva predavanja o umetnoisti ili umetoiiki kongresi, ili planovi za unapreenje lepe umetnosti nikad nee dati takav rezultat. Ljudi, kae osn vrlo miuidro i u pravom duhu Toijnbi Hola, moraju uvek imati najbolje iiizore stalno pred oima.

Kao to se i moe oekivati od nekoga ko je slikar, on je esto veoma struan u svojim kritikama o umetnosti. O Tintoretovoj slici Sveti Dore osloibaa egipatsiku princezu od adaje. on kae Safotrina haljiina, topio prevuoena taimmoplaivom bojoim, oidwojana je od bledoeelenkaste poKadine jarkocrvenim alom i pune boje i jednoga i druigoiga prekrasno se odbijaju na nliem planu od matarije obojene kao purpurno jezaro od pilaviiastaga gvoedenog sveievog lofeloipa, uz ipotpiuniu navinoteu ive aeuinnoplave zavese na prednjem ptlanu u senfcama divlje uime boije iindjiga tooja oknuuje ziamak. A na. drugom mestu ueeno govori o prefinrjenoim iiavionu, razinioibonfnom kaio leja lala, sa bogatim izlomljenim prelivima, o sjajnom portretu, znaajnom po morbidezza1, od retkog Moronija, i o drugoj slici sone boje mesa. Ali, po pravilu, sa svojjim utiscima o delu postupa kao celovit umetnik i pokuava da te utiske pretvori u rei, da prui, tako rei, knji Tananost. evni ekvdvalent za imaginativni i intelektualni utisak. Bio je jedan od prvih koji je negovao ono to se naziva umetnifika knjievnost devetnaestog veka, oblik knjievnosti koji je u gospodinu Raskinu i gospodinu Brauningu naao dva najsavrenija predstavnika. Njegov opis Lankreovog Repas Italien, u kome crnakosa devojka, zaljubljena u nestakrk, lei na travi poprskanoj margaretama, jeste u neku ruku vrlo armantan. Evo njegovog opisa Rembrantovog Raspea. On je izvanredno karaikteiristian za njegov stil Tama crna, zloslutna tarrua prekriva ceiki sceniu samo iznad proiklete ume, kao kroz nakiu stranu pukotiniu na turobnoj tavanici, paplava kie xplj,usak, bezibojna voda sdiiva se svam silinom, irei jezivu avetinjsku svetlost, iiasniju ak nego apipljivia no. ZemIja ve brefcoe potrruulo i brzo! Poitamneilii krst dirhti! Vetrovi siu prestali vaeduh je stao iispod njihovih nogu poitmula tutnjiaiva, neki od ane bedne gomile poinju da bee niizbrdo. Konjd su nainjiuili uais i posfcaju neulcnoitiivi zbog straha. Brzo se pribliava trenutak kada, skono pnesaivijen niadvoje od isiopeitlveine tetoe, giubei svast zbog gutttka krvi kaja tee u uslkirn potoiiiiimia dz Njegovih raiseeniih vena dok miu bb siiepooiniice grudi kuipaiju u znoju a cnni jezik siui od jake samrtne groznice, Isius uzvikuje Zedan saim. Smrtonosno sdre mu piimoise. Glava mu je klanula, a svato telo visi neasetljivo na krstu. Jarko crveni plamen suklja fcroz vazduh i nestaje stene Karmela i Lefoanana puoaju nadvioje crni uskameani talasS mora uzdiu se visabo. Zeimlja se atvaira i grobovi izkbacuiju svoje stanovniike. Mrtvi i iivi se maajiu u napiirodnu zajadnicu i ure kmotz sveti graid. Tamo ih oekujiu nova zlokoibna pradsfcaizamja. Zastar na hrarnu nepro bojoi zastor pocepam je slkroz nadvoje, S to strano sikroviite koje sadri hebrejske mistenije Ikobnl luk sa stolorvtima i sedmiostriukiaTi katndelabrom osvetlgeno je nezemalijskim plamanoviiima goimiili koju je Bog napustio. Remibramt niije nitead obojio ovu sikicu i bio je potpumo u pravu. Izigubila bii svu privlanost gulbiflkom onog Bbunjiuijiuag vela nejasnostt koji omoguuje tako prostoiain damaaj u korne ma ta koja osea sumirnju moe da razrnilja. Sada je to fcao neto sa drmgog sveta. Duiboka provailiija je liizmeu nae. Ne moemo je shvatiti

tedom. Moemio joj se pnilbliiti saano duhoim. U ovom napisanom odlomku plsac nam sa opitava, sa strahopotovanjem i potovanjem, da ima mnogo stranog i vrlo mnogo onoga to je uasno ali ne beiz izvesnog surovog oblika moi, ilii, u svakom sluoaju, izvesne surove estine reoi, osobina koju ovo doba treba visoko da ceni, jer to je njegov glavni neidostatak. Meutim, pri jatnije je prei na ovaj opis slike Kefalus i Prokrida od ulija Romana Treiba pnoitaM MonjsoTO oplakivanje Biona, lepog pasffira, ipre no to se pogleda ova slilka, dli da se prostudiira lika kao priprema zsa oplablivianje. Imamo islkoiro istu lifeu u oboma. Za obema Ttvama vJisoibi gajwi i umski doliovi umore cvetovi isputaju tuan miris iz svojdh pupoljaka slavuj tiui na kru, a lastavica u vijugaviim dolinaroa saijiri i fauni u tamnoj senoi jee, izvarske niimfe u umi tope se u voama punim suza. Ovce 4 feoze naputaju painjake, a gorske nimfe koje vole da se penju na najnetpristupanioe vrhove najstrmijih stena bee dole od pesime boTOTO koji se udvaraiju veteu dok se dirijade saviijajiu sa gfana gustog drvea, a reke tue za belom Prokridiom, sa mnogttm potooima koji jecaju. Ispunjavajud glasom okean koji se vidi u daljini. Na Himetusu otaraslom majinom uicom pele su se uutale zvuk roga Aurorine ljubavi nee vie rastemivati hlani sumrak rua vrhu Himetusa. U prednjem planu naag premeta jeste travam pokrivena i suncem sprena obala, razrovana rupama i ispupenjima ikao talasi, jo neravnija od minogog korenja, o fcoije se noge sapliu i panjeva drvea iprerano iposeenog sekirom, iz kojih su panovo izbili svettazeleni izdanci. Na desnoj strand ova se obala uzie pniliino iznienadno u jedan gust gaij, kroz kojl ne rnoe a se probije nijedna zvezda na eijem ulazu sedi oamueni kralj Tesalije i dii meu kolenima to telo boje stonovae koje je, samo db pre jednog trenutka, razidvajalo rapave grane glatbim elom, gazffito pio tonju cveu izbodenim stopalom a sad bespamono. teko, bez ikiakvog pofcreta OSiim to povetairac ipotdrugljivo podie njenu gustu kosu Iz gusibo abijienih grana aaiprqpaane iniimife feviiruju sa glasnta pofviciimia. Satiri u jelenskoj koi nastapaijiu torljanom ovetnainii A udna alost im je na licima mogaitiim. Leleps lei u ponoju, a njegovo teko disanje pokazuje brzi korak smrti. Na drugoj stnani gnuipe edna Ljubav opnitenih krila upraviila je strelu na grupu umskog sveta koja se pribliuje, faune, ovnove, koize, satire i satiremajke koje vre privijaju decu svojim plaljivim rakama, koje ure sleva udubljenom stazom izmeu prednjeg plana i stenovitog zida, na ijem rLajnem grebenu ouvaoka potoka ptosiipa iz svoje urine alofone vode. Ianad i dalje od Epidrijade, jo jedna ena, nametauei kovrde, pojavljiuje se izmeu lazoin ukraenib. stulbova jedinog nepodseanog luga. Centar slike je ispunjen senoviitim liivadama koje se sputaju do ua reke na dirragoo stariaini je ogromna sbaga okeana, sa iijeg dna, uigaaiilja zveada, Aiuirora besno Izvozi iatove fenaz moir viodu da ipoismaftiiia samrtne muke svoje supaimice. Kad bi se ovaj opis paljivo ponovo napisao, bio bi sasvim lep. Zamisao da se od slike napravi pesma u prozft, izvrsna je. Veliki deo najbolje moderne

knjievnosti nastaje sa istim ciljem. U jednom runom i razumnom dobu, umetnosti ne pozajmlfjuju od ivota, ve jedna od druge. I nijiegove iiafclonosti su bile izvanredno raznovrene. Na pinimer, sve to je ibiio u vezi sa pozornicom veoma ga je zanimalo, i vrsto je podravao potreibu arheoiloke tanosti u kostimima scenSktm dekoracijama. U jednom od svojih eseija kae U umetnosti sva to zasluiuje da se uopte uradi, treba ga uraditi dobro, i ukazuje da ako jednom opustimo da se uvuku anahrtenizmi, postaje teko odreditl gde da se povue granica. U knjievnosti, opet, kao lord Bekonsfild u jednoj uvenoj prilici, bio je na strarri anela. On je bio jedan od prvih koji se divio Kitsu i Seliju ustreptalo osetljivi i poetini eli, kako ga on naziiva. Njegovo divljenje Vodsvortu bilo je iskreno i duboko. Potpuno je cenio Viljema Blejka. Jedan od najboljih primeraka Pesme nevinosti i islkustva specijalno je izraen za njega. Voleo je Alena Karijea, Ronsara, dramatiare Elizaibetinog dolba, osera, epmana i Petrarku. Za njega su sve vrste umetnosti bile jedno. On primauje veoma mudro Nai kritiani izgleda da Iba nisu svesni identinosti prvoibitnih zaetaka poezije i slikarstva i injenice da svalki istinsfci napreidak u lozfoiiljnom prouavanju jedine vrste umetnosti istovremeno raa sraemerno savrenstvo u drugoj, i na nekom drugom mestu kae da, ako ovek koji se ne divi Mikelanelu govori da voli Miltona, obmanjuje ili sebe ili svoje sluaoce. Prema svojim drugovima saradnicima u Londonskom magazinu uvek je bio veoma velikoduan, i hvali Beri Konvola, Alena Karuingema, Hezlita, Eltona i Lo Hatna bez trunke pakosti jednog prijatelja. Neke od njegovih sikica o arlsu Lemu su divne na svoj nain, sa vetinom pravog komedijaa pozajmljuje stil od svog predmeta ta miogu da kiaem o tebi viie no to svli znaju? Da si imao veselost deaka i uenost oveka srce tako neno da uvek izaziva siuize u oima. Kako bi on duhovito pogreno shvatio vau miisao i umetao neku ideju najpodesnije u napodesan as. Njegov nausiJjen govor bio je saet. kao njagoivii omiiljanji elizabetanci, ak dio nerazUimljivosti. Kao zrna fflmoig alata njegove reenice bi se tanjile u oele listove. Imao je malo miilosti preima lanoj slavi, a jetka primedba na potranju za genijima bila je uvek na dnevnom redu. Secr Tamias Brauin bio rruu je prisnii pirijatelj taikoe i Berton i stari Fuler. U ljiibavnom raispaloenju zaibavljao se sa otnom neuporedijivam voJTOtkinjom o kofjoj se poprilino zuckalo i pomou Bomoinotvih i FleeroVih komedija, feoje su bdle u jeku, izazvao je lake snove. Nadahmuto je sipao krdtike atazije o njdraa, ali je bilo dobro pustiti ga da sam izabere igru kaid neko drugi pooeo da gavori, 6ak o priznatirn ljubimcima, bio je sklon da ga prdktoe iiij balje rei, da se prikai, tako da je bilo teko odrediti da li je to nerazumevainje iilii dba. Jedne noi kod Ca, pameiKuti dramatiard bili su u izvesnom trenuitteu predmet asikanja. Gaspodiii hvailio je podignuti sitil jedne tragedije ne znam tano koje, ali ga je odmah doefeao Elija, koji mu je rekao Nita to ne vredli, najbolja je bila liirinost lirinost. Jedna strana njegove knjievne karijere za sluuje specijalnu panju. Moe se rei da mu savremena urnalistika duguje kao nijednom o veku na poetku ovog veka. Bdo je pionir azijske

proze, i oduevljavao se sliikoitiiim epitetima i pompeznim preterivanjima. Imati tako krasan stil da sakriva predmet jeste jedno od najviih dostignua znaajne i mnogo cenjene kole vodeih pisaca Flit Strita, za koju se moe rei da je pronalazak Janusa Veerkoka. Takoe je uvideo da je stalnim ponavljanjem sasvim lako zainteresovati javnost za svoju linost, i u svojim sasvim novinarskim lancima ovaj izvanredni mladi obavetava svet ta je veerao, gde kupuje odeu, koja vina voli, u kakvom je zdravstvenom stanju, ba kao da pie nedeljne dopise za neke populame novine naeg doba. Poto je ovo bda najmanje vredna oblast njegovog rada, imala je najvidnrji uticaj. Dananji publicista je ovek feoji dosauje zajednici detaljima iz svog privatnog iivota. Kao veina izvelaenog sveta, mnogo je vo leio prirodu. Visoko eenim tri stvari, kae aa negde, da dokono seim na nekoj uzviici odakle se prua bogat pogled, da budem u senci gustog rvea dok oko mene sija suince i a uivam u samoi sa sveu da je neko u blizini. Sva ta uivanja prua mi selo. Pie o luitanjima preko mirisne utilovke i vresa, ponavljajui Kolinsovu Odu veeri, da bi uhvatio lepotu fcrenutika o zagnjurivanju lica u leju jagorevine, vlane od majske rose, i o zadovoljstvu kad ugleda stoku mirisnog daha kako se lagano vraa kuoi kroz sumrak, i fea zauje daleki zvuk medenice. Njegova reenica jagliika ija na svoioj hlanoj postelji o zemlje, kao usamljena oroiiova slika na tamnorj hrastovoj ploi, neabino je karakteristina za njegov temperament, a ovaj odlomaik prilino je lep na sroj aiain Kraitka mefea trava bila je pdkiiivena margaretama onalkvim kafeve ljudi u naam gradu nazivaju bele rade gaisitim fcao zvezde na letnjam nebu. Otro gafeanje zaposlenih vrama opiiralo je, prttjatoo ufblaeno iz tamnog brestovog gaja u daljini, a u intetrvailima se 105 uo glas deaka koji tera ptice sa tek zasejanib polja. Plave dubime su boje najtamnijeg ultramariina, nd dblaka na tihom nebu samo se iviooim horizomita ari svetla, tapla iamiaglica, prema kojoj se oblinje salo sa starom kamenom crkvom otro ocntava sa zaslapljujuom bdinoin. Mislio isam na Vodsfvartorve Stihove napisane u martu. Meutim, ne omemio zaboraviti da je ovaj obrazovani mladi koji je napisao ove redove i koji je bio tako podloan uticaju Vodsvorta bio takoe, kao to sam rekao na poeetku ovog memoara, jedan od najprevejanijih i najtajnijih trovaea ovog ili ma kog doba. On nam ne kae kako je prvi put privuen na svoj udni greh, a dnevnik u kome je paljivo zapisivao rezultate svog stranog eksperimenta i metode koje je primenjivao nesreom je izgubljen. ak i u kasnijim danima, uvek je utke prelazio preko toga i vie voleo da govori o Izletu i Pesmama zasnovanim na ljubavi. Meutim, nema nikakve sumnje daje otrov koji je on upotrebljavao bio strihnin. U jednom od lepih prstenova, kojima se mnogo ponosio i kajd su luili da istaknu lep oblik njegovih nenih ruku boje slcmovae, nosio je kristale indijskog nux vomica, za koji nam jedan od njegovih biografa kae da je sikoro bez ukusa, teko ga je otikrrti i u sfcanju je da se skoro beskrajno rastvara. Njegovih ubistava, kae De Kvinsi bilo je vde no to dh je ikad sudski otkriveno. Bez suminje da je tako, a neka su od njih vredna pomena. Prva rtva bio je njegov ujak, gospodin Tomas Grifits. Otrovao ga je 1829. da bi se doepao Linden Hausa, mesta za koje je uvek bio mnogo vezan. U avgustu siedee godine otrovao je gospou Aberkromibi, majku svoje ene, a u decembru otrovao je divnu Helenu

Aberkromibi, svoju svastiku. Nije utvreno zato je ubio gospou Aberkrombii. Moglo je to bdti iz kaprica, ili da oivi neiko grozno oseanje sile u sabi, ili to je neto sumnjao, ili bez ikakvog razloga. Ali ubistvo Helene Aberkombi izvrild su on i njegova ena zbog isuime od 18.000 funti, na koju su osigurali nien ivot u raznim kancelarijama. To se dogodilo pod sdedeim okoinostima. Dvanaestog decembra, on, ena i dete doli su iz Linden Hausa u London i uzeli stan u broju 12 Kondit uiica, Rident ulioa. Sa njima su bile dve sestre, Helena i Madlena Aberkrombi. etrnaestog uvee svi su otili u pozorite, a za veoeroin, te iste noi, Heleni je pozlilo. Sledeeg dana bilo joj je izvanredmo zlo i pozvali su doktora Lokoka sa Hanover skvera da je pregleda. Zivela je do ponedeljfea, dvadieisetog deoembra, kada su joj posle doktorove jutamje posete, gospodin i gospoa Veinraj!t doneli otrovan ele, a onda izili u etnju. Kad su je vratdli, Helena Absrkrombi je mntva. Imala je dvadeset godina i bila visoka, ljupka devojka plave kose. Jo uvek postoji jean njen vrlo tep poirtret koji je crvenom kredom izradio njen zet i koji pokazuje koliko je njegov umetniki stil bio pod uiticajem ser Tomasa Lorensa, slikara ijem se radu on uvelk mnogo divio. De Kwixusi kae da gospoa Veinirajt nije, u stvari, bila posveena u ubistvo. Nadajmo se da nije. Greh treba da bude usarnljen i da nema sauesnika. Osiguravajua drutva, sumnjajui u stvarno stanje stvari, odbila su a isplate osiguranje na osnovu strunog abjanjenja da je u pitanjcu netano predstavljanje sluaja i nedostatak uela, i sa netoibinoin hrabrou trova je preduzeo akaiju u Sudu praviinosti prativ Imperije, poto se podrazumeva da svi sluajevti trba da se reavaju prema jednoj odluci. Meutim, do suenja je dolo posle pet godiina, kada je, posle jedne rasprave, najzad doneta presuda u borist osiguravajuih drutava. Sudija je bio lord Ablinger. Egomet Bonmoa su zastupali gospodin Erl i ser Viljem Folet, a dravni tuilac i ser Frederik Polok, 107 protivniku stranu. TuiSac, na alost, nije mogao da prisustvuje nijednom suenju. Odbijanje drutava da mu isplate 18.000 funti dovelo ga je u naibolnije novane nepriliike. U stvari, nekoliko meseei posle ubistva Helene Abenkromibi, zibog duga, bio je uhapen na ulici u Londonu dok je pravio serenadu lepoj fceri jednog od svojih prijatelja, Ova tefcooa je iprebroena, ali odmah posle toga setio se da je bolje da otputuje u inostranstvo dok ne nae ireko praktino reenje da se poravna sa svajiim poveriocima. Zibog toga je otputovao u Bolonju da poseti oca mlade dame o kojoj je re, i dok je tamo boravio, nagovarao ga je da osigura ivtot kod drutva Pelikan na tri hiljade lira. im su potrebne formalnosti bile svrene i polisa napravljena, nasuo mu je nekolalko kristaila strihnina u kafu dok su zajedno sedeli jednom posle veere. On lino nije imao od toga nilkakvu novanu ktirist. Cilj mu je bio samo da se osveti prvom oiguTavajuem drutvu to je odbilo da plati cenu njegovog greha. Prijatelj mu je urairo sledeeg dana u njegovom prisustvu, a on je odmah otiao iz Bolonje na put po ivopisnoj Bretanji i bio jedno vreme gost nekog starog francuskog dentlmena koji je imao tepu kuu u Sent Omeru. Odatle se preseldo u Pariz, gde je ostao nekoliko golina ivei luksuzno, kako nekl kau, dok drugi govore o njegovom unjanju okolo sa otrovom u depu, a svi feoji su ga poznavali plaili su ga se. U Englesku se tajno vratio 1837. goine. Neki uno lud zanos doveo ga je natrag. Doao je za enom koju je voleo. Bilo je to u junu, a nastanio se u jednom od hotela na Kovent Gardenu.

Dnevna soba mu je bila u prizemlju, i on je mudro drao sputene fcapike na prozorima iz straha da ga ne ugledaju. Trinaest godina pre toga, kada je pravio svoju lepu zbirku majoEke i Marka Antonija, falsifikovao je imena svojih staratelja na punomoju, to mu je omotguilo da doe do neto novca koji je nasledio od majke, i uneo u branl ugovor. Znao je da je falsifikat otkniven i da povratkom u Englesku dovodi svoj ivot u opasnost. Ipak se vratio. Da li se treba tome uditi? Prialo se da je ena bila vrlo lepa. Uz to, nije ga vodela. Bio je otkriven pukim sluajem. Nefca galama na ulici privukla mu je panju, i, zbog umetnikog interesovanja za moderan ivot, otvorio je za trenutak prozorske kapike. Neko je spolja povdkao. Ono je Veinrajt, falsifikator. Bio je to Forester, tajni agent. Petog juna izveden je pred glavni krivini sud. U Tajmsu se pojavio sledei izvetaj o sudkom postupku Pred gospoldlimom sudSjoim Voganom i gospoinocn AiDdetnsonom, Toraas Grifits Veinrajt, eitar etrdeBet dve goiddne, gospodBikog izgleda, nosi ibrkove, ojpituen je za falsifikovanje i izdiavanje aekog pnuruomoja na 2.259 funffi, sa namerom da ipravani guveirnera i Englesku bainiku. Biilo je ipet opbubi proiv zaitvoreinika iizijavio je da se nii ipo jedmofj ne osea krtviin kad je bio izveden pred goiapodinia olana siuda Arabina u tafeu juto. Meutim, kada je iizveden pre sudije, tmolio je da mu se dopusti da povuoe prathoinii iskaz, a onda je lizjaviiiLa da se osea koviim za dve oiptube koje ruisu bitne. Poto je zastupnik bamke oibjasaio da postoje jo tei optutoe, iali da bainka ne elii da proliva ikriv, pmizaainije veju manjih opiteibi je lUineto u zapdstiiik, a zatvtaraniika je vrbavni sudija na kraju oisiuidio na doiviotaio iizgnamstvo. Vraen je u Njugejt, kao pripremu za iseljenje u kolonije. U jednom udnom odlomku u jednom od njegovih ranijih eseja on je zamiljao sebe kako lei u tamnici osuen na smrt, jer nije bdo u stanju da se odupre iskuenju da ukrade neke spise Marka Antonija iz Britanskog muzeja da bi upotpuinio svoju zbirku. Presuda 109 koja mu je sad izreena foiila je za ovefca njegove Ikulture jedan ablilk smrti. 2alio se gorko svojim prijateljima i ukazivao, nLko moe pomisliti, sa mnogo razuma, da je novac bio u stvari njegov, poto ga je nasleio od majke, a da je falsifikat, takav kakav je foio, izvren pre trinaest godina, fco je, da upotrdbim njegovu frazu, bar circonstanca attenuante. Nepromenljivost linosti je vrlo suptUan metafiziki prablem i nesumnjivO je da engleski zakon to pitanje reava, u pnavm smislu rei, nadvojenatroje. Meutim, ima neeg dramatinog u dnjenici da mu je ova teka kazna izreena za neto to, ako se setimo njegovoig faitalnog uticaja na prozu modernog novinarstva, zaista nije najvei od njegovih grehova. Etok je bfe u zatvoru, na njega su sluajno naili Dilkens, MekrMi i Heblot Braun. Oni su ili kroz londonske zatvore u ipotrazi za umetnikim efelktima, i u Njugejtu su iznenada ugledali Veinrajita. Doeao ih je izaziivakim pogledom, kae nam Forester, ali Melkridi je foio uasnut to je prepoznao ovska koga je doibro poznavao ranijih godina i za ijim je stolom veerao Drugi su bili raoznaliji, i njegova elija je izvesno vreme bdla neka vrsta rnodernog sastajalita. Mnogi ljudi od pera odlazili su u posetu svome starora

knjievnom kolegi. Ali on nije vie bilo ljubazni, bezbnini Janus kome se divio arls Lem. Izgleda da je postao sasvim cinian. Agentu nekog osiguravajueg drutva, koji je doao da ga poseti jedno poslepodne i mislio da e poboljati stvar ako istakne da je zloin, ipak, rava pekulacija, odgovorio je Gospodine, vi ljudi iz Sitija pireduzimate pekulacije i rizikujete. Neke od vaih pekulaija uspeju, a neke propadaju. Dogodlo se da je moja propala a vaa uspela. To je, gospodine, jdina razTika izmeu moga posetioca i mene. Ali, gospodine, rei u vam neto u emti sarn do kraja uspeo. Odluio sam da ikroz ivot odrim poloaj dentlrnena. 110 taino sam to cinio. To inim jcn uvek. Ovde je obiaj da ujutru svaki zatvorenik poisti eliju kad na njega doe red. Ja sam u eliji zajedno sa jednim zidarem i jednim istaem, ali oni mi jo nikada nisu ponudili metlu. Kad mu je jedan prijatelj prebacib za ubistvo Helene A.berkrouabi, on je slegao ramenima i rekao Da, bilo je to strano, ali dmala je veoma debele zglobove. Iz Njugejta je prebaen u zatvor u Portsmautu, a odatle sa jo tri stotine zatvorenika poslat brodom Suzan u zemlju Van Diemen. Izgleda da mu je plovidba tila najodvratnija, i u pismu jednom prijatelju ogoreno govori o sramoti da drug pesnika i umetnika bude primoran da se drui sa seoskim klipanima. Izraz koji je uipotrebio za svoje sapatnike ne treba da nas iznenauje. Retko je u Engleskoj zloin rezultat greha. Skoro je uvek posledica izgladnjavanja. Na brodu, verovatno, nije bilo nikoga u kome bi naao odgovarajueg sluaoca, ili bar psiholoki zanimljivu prirodu. Meutim, Ijubav prema umetnosti nije ga rtilkad napustUa. U Hobart Taunu otvorio je atelje i vratio se skiciranju i slikairju portreta, a njegov govor i maniri izgleda da nisu izgubili privlanost. A nije se okanuo ni navike trovanja, i zabeleena su dva sluaja u kojima je pokuao da smakne ljude koji su ga uvredili. Ali izgleda da mu je ruka izgubila vetinu. Oba njegova pokuaja su doivela potpun neuspeh i 1844, poto je bio potpuno nezadovoljan tasmanijskim drutvom, predao je molbu guverneru naselja, ser Donu Erdiju Vilmotu, ga mu da otpusnicu. U toj molbi govori o sebi da je muen idejama koje se bora za spoljni otolik i ostvarenje, da mu je anemogueno da bogati znanje i da je lien korisnog, pa ak i pristojnog govora. Meutim, njegova molba je odbijena i Kolridov drug se uteio pravljenjem onih udesnih Paradis Artificiels, ija je tajna poznata samo puaima opijuma. 111 Lmro je od apopleksije 1852, a jedino ivo bie pored njega bila je maka, prema kojoj je pokazivao izvanrednu naklonost. Njegovi zloini izgleda da su imali znaajno dejstvo na njegovu umetnost. Oni su davali jaku linu notu njegovom stilu, kvalitet koji je njegovom ranijem radu svakako nedostajao. U beleci uz Dikensov ivot Forster pominje da je 1847. godine ledi Blesington primila od svog brata, majora Pauela, koji je bio na vojnoj dunosti u Hobart Taunu, jedan portret u ulju neke mlade dame, izraen njegovom vetom kiicom i kau da je uspeo da izrazi svoju sopstvenu grenost na portretu jedne ljupke, dobrodune devojke. Gospodin Zola, u jednom od svojih romana, opisuje mladia koji, poto je izvrio ubistvo, pooinje da se bavi umetnou, i Slika zelenkaste impreskmistike portrete potpuno estitog sveta, koji su svi dmali udnu slinost sa njegovom rtvom. Razvitek stila gospodina Veinrajta izgleda mi daleiko suptilniji i sugestiviniji.. ovek moe da zamislii jednu jaku linost koja je izirasla iz greha.

Ova udna i neodoljiva linost koja je nekoliko godina zasenjivala knjievni London i napravila tako sjajan debut u ivotu i knjievnosti predstavlja, nesumnjivo, najinteresantniju studiju. Gospodin V. Keri Hezlit, njegov poslednji biograf, kome dugujem mnogo injenica iz ove monografije, ija je mala knjiga na svoj nain zaista neproceiijiva, smatra da je njegova ljubav prema umetnosti i prirodi bila samo pretvaranje i razmetljivost, dok su mu ostali poricali svaku knjievnu sposobnost. Meni se oini da je to plitko ili bar pogreno gledite. injenica da je ovek trova ne govori nita prativ njegove proze. Domaee vrline nisu stvarna osnova umetnosti mada mogu da poslue kao odlina refclama za drugorazredne umetnike. Mogue je da je De Kvinsi preuveliavao njegove kritiarske sposoibnosti, ija ne mogu da ne ponovim da u njegovim objavlje nim radovima ima mnago toga to je isuvie poznao, isuvie opte, isuvie novinarsko, u ravom smislu te rave rei. Tu i tamo, on je oigledno banalan u izraavanju, a uvek mu nedostaje uzdrljivost pravog umetnika. Ali za neke njegove nedostatke moramo kriviti vreme u kome je iveo i najzad, proza koju je arls Lem smatrao osobitom nije od male istorijske vanosti. Izgleda mi sasvim izvesno da je njegova ljubav prema umetnosti i prirodi bila iskrena. Nema bitnog neslaganja izmeu zloina i umetnosti. Mi ne moemo ponovo da napiemo celu istoriju da bismo zadovoljili nae moradno oseanje za ano to bi trebalo da bude. Prirodno, on je isuvie blizak naem vremenu da bismo bili u stanju da stvorimo ma kakav isto umetniki sud o njemu. Nemogue je ne osetiti jafco predubeenje prema oveku koji bi mogao da otruje lorda Tenisona, ili gospodina Gledstona, ili upravnika Baljola. Ali da je on nosio odeu dnikiju no to je naa i da je govorio jezikom drukijim no to je na, da je iveo u carskom Rimu, ili u vreme italijanske renesanse, ili u paniji sedamnaestog veka, ili u ma kojoj zemlji ili u ma kom veku, samo ne u ovom veku i u ovoj zemlji, md bismo foili u stanju da doemo do ocene potpuno bez predrasuda o njegovom mestu i vrednosti. Znam da ima mnogo tstoriara, ili bar onih koji piu o istorijskim temama, koji jo uvek misle da je potrebno da primenjuju moralne sudove na istoriju i koji dele pohvale ili pokude sa sveanim samozadovoljstvom profesora od uspeha. To, meutim, nije pametna navika, i samo pokazuje da moralni instinkt moe biti doveden do tako visokog savrenstva da e se pojavljivati gde god nije potreban. Niko sa pravim oseanjem za dstoriju i ne sanja da okrivljuje Nerona, ili da grdi Tiberija, ili da osutuje Cezara Bardiju. Ove linosti su postale kao marionete. One nas mogu ispunjavati strahom, uasorn ild uenjem, ali nam ne mogu nako B Zloin lorda Artura Sevila 113 diti. One nisu u neposredndm odnosima sa nama. Nemamo zato a ih se bojimio. One su prele u oblast umetnosti i nauke, a ni umetnost ni nauka ne znaju nita o morailnom odobravanju ili neodobravanju. A to se jednog dana moe dogoditi i sa prijateljem arlsa Lema. U ovom trenutku oseam da je on malo isuvie moderan da se o njemu govori u onom lepom duhu nezainteresovane radoznalosti, feome dugujemo tolilko mnogo privlanih studija o velikim zloincima italijanske renesanse iz pera gospodina Dona Edingtona Sajmondsa, gospoice A. Meri, F. Robinson, gospoice Vernon Li i oistaldh izvrsnih pisaca. Meutim, umtnost ga niije zaboravila. On je glavni junak Dikensovog dela Hunted Dawn, Varni Bulverove Lukrecije i zadovoljstvo

je zabeleiti da je roman odao izvesnu potu onome ko je bio tako moan sa perom, olovkom i otrovom. Biti zanimljiv za roman, znaajnije je nego fiinjenica da postoji.