FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO JANIIJE I DANICA KARI BEOGRAD

BILAN STANJA I BILANS USPEHA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Doc. dr Edita Plojovi

Student: Ivana Mileti 141/09

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

Beograd, Oktobar 2012. Godine

SADRAJ

UVOD..................................................................................................................................3 2. BILANS STANJA...........................................................................................................6 2.1. AKTIVA....................................................................................................................10 2.2. PASIVA......................................................................................................................12 3. BILANS USPEHA........................................................................................................13 3.1 Dobitak..............................................................................................................15 3.2Gubitak..............................................................................................................15 ZAKLJUAK....................................................................................................................17 LITERATURA..................................................................................................................18

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

UVOD
U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila. Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. Najvaniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim raunima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja. Bilans preduzea je u vrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zakljuak knjigovodstvenih rauna. Polazei od veze sa knjigovodstvenim raunima razlikuju se dva rauna: 1) raun izravnanja (bilans stanja) i 2) raun dobitka i gubitka (bilans uspeha). Polazei od pravnih normi koje ine osnovu bilansiranja, razlikuju se: 1) poslovni (izvetajni) i 2) poreski bilans. U izvetajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izvetajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godinji bilansi, ve i kao bilansi u kraim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uoptavanja informacija koje mere imovinsko stanje na odreeni dan i uspeh poslovanja u odreenom periodu nekog preduzea, odnosno preduzetnika. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

1.VRSTE BILANSA

Re bilans potie od latinske rei bilanx libra -vaga sa dva tasa.Najiru upotrebu re bilans ima u raunovodstvu. Raunovodstveno-tehniki gledano bilans je pregled u vidu dvostranog rauna koji iskazuje stanje ili uspeh preduzea na odreeni dan. Raunovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha.Gledite da je bilans trenutna slika, izraena u vidu pregleda u obliku dvostranog rauna, naziva se statikom bilansa. Dinamika bilansa ukazuje na stvarna privredna zbivanja u preduzeima kao i na njihovu meusobnu povezanost i uslovljenost. Na osnovu bilansa stanja mogue je vriti ne samo statinu ve i dinamiku analizu U osnovi bilans uspeha vue koren iz bilansa stanja.
1

U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa: 1. Bilansi prema vremenu sastavljanja o Poetni bilans - sastavlja se na poetku poslovanja, kada se naziva i osnivaki bilans, ili na poetku poslovne godine. o Krajnji bilans - se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na zavretku obraunskog perioda. 2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja o Redovni bilans - se sastavlja u tano odreenim vremenskim intervalima, na poetku ili na kraju poslvnog perioda. o Bilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja dva ili vie preduzea u jedno, ili prilikom pripajanja jednog preduzea drugom. o Sanacioni bilans - sastavlja se u sluajevima kada preduzee upada u poslovne tekoe i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoi, odnosno sanirati njegovu situaciju. o Likvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzea

Jovanovi, D., Vitorovi, B, 1989, Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd, str. 9

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

o Deobni bilans - sastavljaju ga preduzea kada doe do organizacionih promena odnosno do stvaranja novih preduzea koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzea u samostalna. o Konsolidovani bilans - sastavlja se za sloena preduzea u kojem se eliminiu meusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzea u okviru sloenog sistema.2 Bilansi se meusobno razlikuju po formi i sadrini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. U ovom radu ce biti reci o jednoj grupi bilansa I to osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih rauna su bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna tj. salda rauna aktive i pasive. Aktiva pokazuje sredstva tj. imovinu (materijalnu konstituciju), a pasiva izvore sredstava odnosno kapital (finansijsku konstituciju) preduzea. Bilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obraunski period iz ijeg sueljavanja se utvruje rezultat koji moe biti pozitivan i negativan.Bilans nikada nije unapred uravnoteen-uvek se uravnoteuje. Bilans stanja i uspeha su u meusobnoj uzronosti i zavisnosti Bilans stanja i bilans uspeha, neophodno je posmatrati, ne samo sa stanovita stanja, ve i kretanja O njima ce u ovom radu biti vise reci I bice objasnjeno kompletna njihova uloga u rad I finansisku situaciju jednog preduzeca3 Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa . Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzea kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea.
2

www.wikipedia.org/wiki/Bilans_stanja( datu pristupa 09.10.2012 , 20:40)

www.link-elearning.com/lekcija-Bilans-stanja--pojam,-vrste-i-uloga_4498 ( datu pristupa 09.10.2012, 13:20)

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetiki prikazi, izvetaji o poslovanju, sa stanovita korienja, angaovanja i troenja sredstava proizvodnje.4 Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzea iskazuju preko novanih jedinica. Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima.Interni korisnik je sam menadment preduzea iji je zadatak da preduzee bude likvidno i da posluje rentabilno. Prouavanjem bilansa stanja, uprava preduzea donosi odluke o angaovanju sredstava, mogunosti zaduivanja itd. Finansijski izvetaji su takoe vani i zbog usklaivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzea.zaposlenima u preduzeu, su finansijski izvetaji vani jer ih zanima rentabilnost preduzea, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta.-javnost jer uspenost gradova i optina zavisi od uspenosti preduzea na teritoriji grada ili optine.Zakljuak je da da razliiti korisnici imaju potrebe za razliitim informacijama. Ali, i pored razliitih interesa, jedna odreena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom poloaju preduzea i o promenama u tim poloajima.Najvaniji finansijski izvetaji su bilans stanja i bilans uspeha. .5

2. BILANS STANJA
Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna. Drugim reima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na odreeni dan, izraen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava preduzea sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava Slika Br.17 (vlasnitvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu.6 cccccccccccccccc
4

Jovanovi, D., Vitorovi, B, Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd, 1989, str.11 5 Rodi, J., Teorija i analiza bilansa, Ekonomika, Beograd, 1990, str. 49. 6 www. wikipedia.org/sr-el/ ( datu pristupa 09.10.2012 , 20:50) 7 www.ifa.co.rs ( datu pristupa09.10.2012, 22:55)

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. nain pribavljanja ovih sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoroni finansijski plasmani), zalihe, kratkorona potraivanja i kratkoroni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i nerasporeeni viak prihoda - dobitak), dugorona rezervisanja i obaveze (dugorone i kratkorone). Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Poto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea. Ona se ogleda u tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva,

Slika Br.2.8 to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa. Ako bilans stanja nije u ravnotei, bilans praktino i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak
8

www.link-elearning.com ( datu pristupa 09.10.2012, 14:00)

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. U formalnom smislu bilans moe biti prikaz u vidu dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva, ili u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva kao to je prikazano na primeru Bilansa stanja trgovinskog preduzea Tehnooprema. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. 9U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa odreuje se broj kolona, njihov naziv, smetaj aktive i pasive, kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive. 1. forma jednostranog pregleda ili forma liste BILANS STANJA - u hiljadama dinara Iznos Tekua Prethodna godina 328,884 0 0 96,033 85,407 10,626 4.5, 10 232,851 godina 140,800 0 590 90,064 67,342 22,722 50,146

POZICIJA AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I do IV) I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

Napomena broj

II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 8 III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA 4.3, 4.4, 9 I BIOLOKA SREDSTVA (1 + 2) 1. Nekretnine, postrojenja i oprema 2. Bioloka sredstva IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2)
9

Stojanovi D., Instrumenti finansijsko-raunovodstvenih izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998, str. 30

Ivana Mileti , Seminarski rad 1. Uee u kapitalu 2. Ostali dugoroni plasmani B. OBRTNA IMOVINA (I do III) I. ZALIHE II. KRATKORONA

Bilans stanja i bilans uspeha 4.5.1, 10 4.5, 10 4.6, 11 POTRAIVANJA, 4.5.4, 12 12 232,239 612 672,686 139,533 533,153 382,832 146,572 1,439 2,310 0 1,001,570 0 1,001,570 0 49,850 296 536,826 147,934 388,892 387,683 0 1,209 0 0 677,626 0 677,626 0

PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 1. Potraivanja 2. Kratkoroni finansijski plasmani

3. Gotovinski ekvivalenti 4.7, 12 4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska 4.8, 13 razgranienja III. ODLOENA PORESKA SREDSTVA V. POSLOVNA IMOVINA (A+B) G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA D. UKUPNA AKTIVA (V+G) . VANBILANSNA AKTIVA

POZICIJA PASIVA A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL III. REZERVE IV. REVALORIZACIONE REZERVE V. NERASPOREENA DOBIT VI. GUBITAK VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE B. DUGORONA REZERVISANJA OBAVEZE (I do IV) I. DUGORONA REZERVISANJA I

Napomena broj

- u hiljadama dinara Iznos Tekua Prethodna godina 192,226 16,281 0 862 0 175,083 0 0 809,344 godina 121,515 16,281 0 862 0 104,372 0 0 556,111 13,437 9

5.1, 14

5.2, 15

2,621

Ivana Mileti , Seminarski rad II. DUGORONE OBAVEZE (1+2) 1. Dugoroni krediti 2. Ostale dugorone obaveze III. KRATKORONE OBAVEZE (1 do 4) 1. Kratkorone finansijske obaveze

Bilans stanja i bilans uspeha 5.3, 16 265,785 145,644 5.3. 17 120,141 540,938 89,009 442,488 2,965 6,476 0 1,001,570 0 1,001,570 1,001,570 0 0 7,346 0 7,346 535,329 118,338 378,925 12,120 25,946 0 677,627 0 677,626 677,627 0 0

2. Obaveze iz poslovanja 18 3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost 5.4, 19 i ostalih javnih prihoda 4. Ostale kratkorone obaveze i pasivna 5.5, 20 vremenska razgranienja IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE V. UKUPNA PASIVA (A+B) G. VANBILANSNA PASIVA Bilansna aktiva: Bilansna pasiva: Vanbilansna aktiva: Vanbilansna pasiva: Tabela 1. primer preduzee Tehnooprema 10

S obzirom na ralanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive, proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vriti samo statike finansijske analize. Ukoliko bismo dinamiki posmatrali kategorije bilansa stanja u voenju finansijske politike preduzea, neophodno je primeniti sistem analize vie uzastopnih bilansa stanja.11

2.1. AKTIVA
Aktiva predstavlja sredstva koja se plasiraju na tritu zajmovnog kapitala. U poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povraaja depozita komintenata banke.
10
11

www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls ( datu pristupa 09.10.2012, 18:05) Stojanovi D., Instrumenti finansijsko-raunovodstvenih izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998, str. 33.

10

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

Pod pojmom aktiva esto se podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji neki teoretiari u aktivu svrstaviju pored novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga. Pri analizi funkcionisanja banaka, aktivu, predstavljaju sretstva banaka koje mogu da plasiraju na tritu zajmovnog kapitala, u obliku kredita (za investiranje ili potronju). Ta sretstva su rezultat depozita, kako oroenje tednje graana i privrede, tako i "depozita po vienju". U Aktivu pored iznosa krdita koje banka dalje nudi na tritu, ulaze i obavezne rezerve (sredstva koje banke ne sme dalje plasirati ve mora zadrati kao garant povraaja tednje). Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka,i to je jedan od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se prevashodno odreuje ponuda novca u ekonomiji).12 Kratkorona aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno oekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a ukljuuju: 1. Gotovinu; 2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni; 3. Potraivanja od kupaca i druga potraivanja - Iznosi koja preduzee potrauje od drugih lica, sa rokom dospea do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraivanja nee biti naplaena. 4. Zalihe - Obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzea; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nioj trinoj vrednosti; Proizvodnja u toku - proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi proizvodi; procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uveanoj za trokove proizvodnje nastale do odreenog datuma ili po nioj trinoj vrednosti; Gotovi proizvodi - proizvod kod koga je proizvodni proces zavren i koji eka prodaju; ovde se procena takoe vri na osnovu nabavne vrednosti uveane za ostvarene trokove proizvodnje ili po nioj trinoj vrednosti; treba obratiti panju na to da se na dobit ne rauna pre nego to je ostvarena prodaja.

12

Cvetkovi N.: Analiza poslovanja preduzea, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004, str 51

11

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

Dugorona aktiva su sredstva koja se dugorono koriste u poslovanju i za koja se ne oekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom obuhvataju: Zemljite i graevinske objekte Opremu / maine Motorna vozila

Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Tako]e je est sluaj da se vrednost zemljita i graevinskih objekata koriguje na vie, ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tritu, odnosno, cena po kojoj mogu biti prodati - poveava. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrilo lice ovlaeno za ovu vrstu procene.13

2.2. PASIVA
Pasiva pokazuje odakle preduzeu imovina koji deo imovine je finansiran sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima). Kratkorona pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzea, sa rokom dospea do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju: Kratkorone obaveze prema bankama - iznosi koji se otplacuju bankama na zahtev ili sa rokom dospea do 12 meseci, ukljuujui tekua dospea po osnovu dugoronih kredita, odnosno, deo dugoronih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci; Obaveze prema dobavljaima i druge obaveze - plaanja koja dospevaju u korist dobavljaa sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospea do 12 meseci. Dugorona pasiva obuhvata: Dugorone obaveze prema bankama - neotplaceni deo dugoronih kredita banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja;
13

Milenkovi Z, Finansijsko raunovodstvo i sistem PDV-a, Beograd, 2010. str 40

12

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

Dugorone obaveze - iznosi koji dospevaju za plaanje po isteku 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaanja po osnovu investicionih nabavki, za robu koja je kupljena pod uslovima odloenog plaanja i krediti iz drugih izvora, osim banaka.

3. BILANS USPEHA
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. 14 Primer jednostrane forme bilansa uspeha BILANS USPEHA - u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekua Prethodna broj godina godina

POZICIJA A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG

POSLOVANJA I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 7.1.1 1. Prihodi od prodaje 21 2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka 4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 5. Ostali poslovni prihodi 23 II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 7.1.2. 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Trokovi materijala 22 3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi 4. Trokovi amortizacije i rezervisanja 5. Ostali poslovni rashodi 23 III. POSLOVNA DOBIT (I - II) IV. POSLOVNI GUBITAK (II - I) V. FINANSIJSKI PRIHODI 7.2.1, 24 VI. FINANSIJSKI RASHODI VII. OSTALI PRIHODI VIII. OSTALI RASHODI
14

836.241 795.716 30.780 9.326 0 419 738.327 69.723 538.831 40.184 7.229 82.360 97.914 0 18.958 57.07 9 28.534 12.407

826.373 803.223 25.172 0 2.222 200 695.209 178.524 433.518 23.564 15.247 44.357 131.164 0 1.983 47.571 43.932 53.455

7.2.2, 25 7.3.1, 26 7.3.2, 27

Milenkovi Z, Finansijsko raunovodstvo i sistem PDV-a, Beograd, 2010. str 42

13

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII) X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII) B. VANREDNE STAVKE I. VANREDNI PRIHODI 36.988 II. VANREDNI RASHODI III. DOBIT PO OSNOVU VANRED. STAVKI (I-II) IV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI (II-I) V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIIIX-BIV) G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII) D. POREZ NA DOBIT 7.5. . NETO DOBIT (V-D) E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D) Tabela Br.2.15

75.920 0 0 0 0 0 75.920 0 4.269 71.651 0

76.053 0 0 0 0 0 76.053 0 4.702 71.351 0 nastali u cilju

U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suoavaju rashodi rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa.

ostvarivanja prihoda. Ono to je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski raun, obraun tanog periodinog rezultata zahteva tano vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata, to podrazumeva da obraunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obraunski) period za koji se uspeh obraunava. To znai da prihodima treba nasuprot da stoje trokovi koji su ih izazvali, to je saglasno principu uzronosti (korelacije). Bilans uspeha se sastoji iz rashoda i prihoda, koji su takoe sloeni. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji trokova koja obuhvata trokove minulog i ivog rada, ukupne poslovne trokove ( to odgovara ceni kotanja c.k. , odnosno ceni proizvoaa), tada se finansijski rezultat javlja u obliku vika produkta, dobitka odnosno gubitka. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji trokova, koja obuhvata samo trokove minulog rada, materijalne trokove i amortizaciju ili i bez amortizacije uz odreene
15

www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls ( datu pristupa 09.10.2012, 21:45)

14

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

korekture, tada se finansijski rezultat javlja u obliku novostvorene vrednosti, dohodka ili dodajne vrednosti (odnosno gubitka).16 Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih gubitaka) u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak vei od bruto-gubitka, iskazuje se dobitak ili obrnuto, ako je vei bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea. Na osnovu naih propisa o raunovodstvu17 bilans uspeha je godinji i periodini prikaz, pregled utvrivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzea. Drugim reima, kroz utvrivanje ukupnog prihoda i dobitka obraun se ini na osnovu principa dobitka. Osnovica obraunskog sistema, kao osnove za utvrivanje ukupnog prihoda i dobitka je fakturisana prodaja.

3.1 Dobitak
Dobitak ini viak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba izvesti konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekuoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom ueu u ukupnom prihodu. Poto je dobitak sloena kategorija, treba vriti analizu elemenata iz kojih je sastavljen.

3.2Gubitak

16 17

Mrdovi B., Menadment raunovodstva, aak 2006, str 35 Zakon o raunovodstvu i reviziji

15

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

U sluajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzee posluje sa gubitkom. Pojava gubitka moe biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz poremeaja u tokovima reprodukcije preduzea, a izmeu ostalih tu spadaju neiskoritenost kapaciteta, pogrean izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada, nedostatak kretivnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, poveanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl.18 Gubitak moe imati poslovni (poslovna perspektiva je loa), finansijski i vanredni karakter, u sluajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzea vei od prihoda.

18

www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls ( datu pristupa 09.10.2012, 21:20)

16

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

ZAKLJUAK
Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Kompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje sledee sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4) izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izvetaje. Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduzea kao brutodobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska izvetaja. Prvi prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea a drugi da omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu.

17

Ivana Mileti , Seminarski rad

Bilans stanja i bilans uspeha

LITERATURA

1. Cvetkovi N. Analiza poslovanja preduzea, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004. 2. Jovanovi, D., Vitorovi, B, Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd,1989. 3. Milenkovi Z, Finansijsko raunovodstvo i sistem PDV-a, Beograd, 2010. 4. Mrdovi B., Menadment raunovodstva, aak 2006 . 5. Rodi, J., Teorija i analiza bilansa, Ekonomika, Beograd,1990. 6. Stojanovi D., Instrumenti finansijsko-raunovodstvenih izvetavanja, Finansijsko raunovodstvo II, Beograd, 1998. 7. www.ifa.co.rs ( datu pristupa 09.10.2012) 8. www.link-elearning.com ( datu pristupa 09.10.2012) 9. www.tehnooprema.com ( datu pristupa 09.10.2012) 10. www.wikipedia.org ( datu pristupa 09.10.2012)

18