Priguivanje

se javlja

pri

strujanju

fluida

kroz

cevovode. Zapravo, ono

je

vezano

za

pad
pritiska

tokom

strujanja. Kao posledica

priguivanja

menja

se temperatura

fluida.
Temperatura

moe da

se smanji

ili

povea, u zavisnosti

od

konkretnih

uslova.
Sa TD aspekta

posmatrano, priguivanje

je

proces

pri

h=const
PRIGUIVANJE
P1,v1,T1 P2,v2,T2
P1>P2
Priguivanje

su

eksperimentalno

pratili

Joule i Thomson na

jednostavnoj

aparaturi.
Provoenjem

gasa

kroz

epove

razliite

gustine, menjali

su

otpor

i merili

promenu

temperature
Porozni

ep

kao

otpor
Zakljuak:
za

isto

ulazno

stanje

ima

toliko

izlaznih

stanja

koliko

je

otpora

primenjeno.
(tj. izlaznih

pritisaka)
u
i
5
i
3
i
2
i
1
i
4
Niz

moguih

izlaznih

stanja,
pri

emu

su

temperature na

izlazu

vie, jednake

ili

nie
od

ulazne.
STANJA NAKON
PRIGUIVANJA
h
P
T
|
|
.
|

\
|
c
c
=
Kvantifikacija

promene

temperature sa

promenom

(smanjenjem) pritiska

gasa

pri

strujanju, postie se uvodjenjemJoule-Thomsonovog

koeficijenta:
U sluaju

idealnog

gasa m=0, ali

i realan

gas moe se nai u izlaznim

stanjima

tako

da

mu

je

t1=t2.
Imajui u vidu

da

je

DP<0, vai:
1.

m<0 gas se greje
2.

m=0 ne

menja t
3.

m>0 gas se hladi
Priguivanje idealnog gasa
Ovaj

zakon priguivanja vredi

za

sve

fluide, realne

i idealne. Posebno, za

idealne gasove entalpija

zavisi samo

od

temperature:
i zakljuujemo

da

e pri

priguivanju

temperatura idealnih gasova

ostati

nepromenjena:
Na osnovi

ovog

zakljucka

ne

sme

se priguivanje (neravnoteni

proces) poistovetiti

s

izotermnom

(ravnotenom) promjenom! Ipak, u grafikim

prikazima

za

idealne

gasove priguivanje

i linija

izoterme

se poklapaju, ali

se priguivanje

prikazuje

s isprekidanom

linijom.
Nije politropski puna linija
nego isprekidana
0 =
|
|
.
|

\
|
c
c
h
P
T
Na bazi

merenja

mogu

se
formirati

dijagrami

na

slici:
Oblasti grejanja i hlaenja (azot)
( )
i l u
mh z zmh mh + = 1
l g
u i
l i
u i
h
h h
h h
h h
z

=
Ako

se priguivanje

ponavlja

sukcesivno, mogu

se postii vrlo

niske

temperature, tako

da

se gasovi

prevedu

u teno stanje. Taj

postupak

predloio

je

Linde.
ENERGETSKI BILANS
Priguivanje i likvefakcija gasova