OSNOVI KINETIKE TEORIJE GASOVA

MAKROSKOPSKI I MIKROSKOPSKI PRISTUP

Klasina termodinamika bazirana je na makroskopskopskom pogledu na sisteme koje
razmatra.

Posmatranje molekula i atoma (pojedinano) nuno ne dovodi do problema
u razmatranjima i zakljuakcima do kojih se dolo u klasinoj termodinamici.
Mikroskopski pogled na termodinamike probleme sa stanovita molekula i atoma uz
primenu statistikih metoda takoe moe da potvrdi empirijske nalaze klasine


termodinamike.
Postoje etri osnovne prednosti statistike termodinamike:
1.Objanjava odreene nedoslednosti u fizikim osobinama (superprovodljivost)
2.Reava problem u sluajevima kada nije opravdana pretpostavka o kontinuumu


sistema (gasovi u svemiru)
3.Prua molekularnu interpretaciju fenomena koji se ispoljavaju na makroskopskom
nivou (viskoznost)
4.Moe da bude precizno sredstvo za prikazivanje jednaina stanja i proraun inae
nemerljivih veliina (unutranja energija, entropija, itd.) bez potrebe za
eksperimentalnim radom.
Istorijat
William Thomson (18241907)

i Rudolf Clausius

(18221888) objedinili su znanja


klasine termodinamike oko 1860. godine.
James Clerk Maxwell (18311879)

uveo jednostavnu interpretaciju ponaanja idealnih
gasova na osnovu razmatranja molekula gasa, i nazvao je kinetika teorija gasova.
Mnogi naunici su prihvatili i unapredili ova razmatranja, ali nije bilo mogue objasniti
sve termodinamike zakonitosti (prvi zakon kao i generisanje entropije), te je


termodinamika zadrala svoje mesto kao nauka.
Ludwig Boltzmann (18441906) je napravio veliki progres u razumevanju entorpije
preko matematike verovatnoe.
Max Planck (18581947), Albert Einstein (18791955), Peter Debye (18841966), Niels
Bohr (18851962), Enrico Fermi (19011954), Erwin Schrodinger (18871961), i mnogi
drugi unapredili su polje kvantne mehanike iji rezultati se prenose na termodinamiku
kad god je to mogue i tako ine polje tzv. kvantne statistike termodinamike ije
polje interesovanja je i dalje aktuelno.
ako je kinetika teorija danas razvijena ne samo za gasove nego i za tenosti i vrsta tela u
oblasti termodinamike bitno je razmotriti gasove.
Osnovu kinetike teorije gasova ini osam pretpostavki:
. Gas ine identini molekuli koji se nasumino kreu u svim pravcima
. U sistemu uvek postoji veliki broj molekula
. Molekuli se ponaaju kao elastine sfere
. Molekuli ne ispoljavaju nikakve sile jedni na druge osim u sluaju sudara
. Svi sudari molekula su idealno elastini
. Molekuli su uvek rasporeeni uniformno u sudu u kom se nalaze
. Raspodela molekulskih brzina je kontinualna u opsegu od 0 do

(brzina svetlosti)
. Zakoni klasine mehanike mogu se primeniti na sve molekule u sistemu
POLAZNA OSNOVA I KRAJNJI REZULTATI
RELACIJE

ZA:
PRITISAK
UNUTRANJU ENERGIJU
SPECIFINU TOPLOTU
Izvoenje

poinje

posmatranjem

kretanja

jedne

estice

u pravcu

y-ose

i njenih

udara

o
paralelne

ravni

A i A.

Sastoji se od narednih
koraka:
1. KOLIINA KRETANJA JEDNE ESTICE
Pre sudara
Nakon sudara
2. PROMENA KOLIINA KRETANJA
JEDNE ESTICE PRI JEDNOM SUDARU
ILUSTRACIJA SISTEMA
i i
y m
i i
y m
( )
i i i i i i
y m y m y m 2 =
3. PROMENA KOLIINA KRETANJA
JEDNE ESTICE U JEDINICI VREMENA
4. PROMENA KOLIINA KRETANJA
n-

ESTICA (koje se kreu u pravcu y-ose)
5. VEZA IZMEU BRZINE U
PRAVCU y-OSE I STVARNE BRZINE w
sva tri pravca jednako verovatna
ILUSTRACIJA SISTEMA
( )( )
2
2 2 /
i i i i i
y m y m y =

= =
=
n
i
n
i
i i i
y m y m
1 1
2 2
2 2 2 2 2
3
i i i i i
y z y x w = + + =
3 /
2 2
w y =
k
E P
3
2
=

=
= = = =
n
i
i A
y nm y m P PA F
1
2 2
Impuls

sile

kojom

estice

deluju

na

zidove

prostora

(koji

ispunjavaju) jednak

je

ukupnoj

promeni

njihove

izvedene

koliine

kretanja

:
2
2
w
m n
Krajnji

izraz

za

pritisak:
Pritisak

je

srazmeran

kinetikoj

energiji

svih

estica

gasa.
3 /
2 2
w y =
1
Izvoenje jednaine za pritisak
2 3
2
3
2 2
w
m n
w m n
P = =
2 3
2
2
w
Pv =
=1/v
Takoe, iz

jednaine

za

pritisak

moe se doi do jednaine

idealnog

gasnog

stanja.
2 3
2
2
w
P =
RT
w
Pv = =
2 3
2
2
u
w
RT Pv
3
2
2 3
2
2
= = =
Pv RT u
2
3
2
3
= =
kT T
N
R w m
E
u
m
2
3
2
3
2
2
= = =
N / R k
u
=
m
E
k
T
3
2
=
Kinetika energija

pojedinane

estice

(mase

m)
Izvoenje izraza za unutranju energiju
2
w w
sred
=
m kT 3 =
m kT 5 =
m kT 7 =
Prosena

brzina

kretanja

estice

gasa

je

funkcija

temperature gasa

i mase

(veliine)
estice.
Izrazi

su:
BRZINA KRETANJA ESTICA
jednoatomni

gasovi
dvoatomni

gasovi
troatomni

gasovi
MAXWELL-BOLTZMANN RASPODELA BRZINA
R
M
R
dT
du
c
u
v
2
3
2
3
= = =
R c R
dT
du
c
v p
+ = + =
R R R c
p
2
5
2
3
= + =
Specifian

toplotni

kapacitet
za

jednoatomne

gasove
R R R c R c
p v
2 7 2 5 , 2 5 = + = =
za

dvoatomne

gasove
za

troatomne

gasove
R R R c R c
p v
2 9 2 7 , 2 7 = + = =
VAN DER WAALSOVA
JEDNAINA

STANJA
Van der

Waalsova

jednaina

predstavlja

jednu

od

najstarijih

jednaina

koja

pored
gasovitog

obuhvata

i teno stanje, te

se odnosi

na

realan

sistem.
Ona polazi od jednaine idealnog gasnog stanja (dobijene na osnovu kinetike teorije) koju
popravlja uvoenjem dve korekcije:
za zapreminu i za pritisak
Jednaina

iz

kinetike

teorije, izraava

se u sledeem

obliku:
V-kinetiko

je

V-suda

umanjeno

za

kovolumen b ( 4x V- estica)
p-kinetiko

je

vee od

realnog

pritiska

za

tzv. p-interni

(usled

gubitka

energije

u sudarima)
koji

je

srazmeran

koncentraciji

estica

u prostoru.
RT v P
kin kin
=
b v v
kin
=
int kin
P P P + =
2
v a P
int
=
RT b v
v
a
P = |
.
|

\
|
+
2
nRT nb v
v
a n
P =
|
|
.
|

\
|
+
2
2
Nakon

zamene

korekcija

dobija

se VDW jednaina:
0
2 3
= + + ab av v RT bP Pv
Izraena

u implicitnom

obliku

VDW jednaina je

jednaina

treeg

stepena

po

zapremini.
( ) 0
2 3
= + + ab av v RT bP Pv
VDW prikazana

u p-V koordinatama

kao

niz

izotermi

ima

minimum i maksimum

na

niim

pritiscima, a slina

je

izotermi

idealnog

gasa

na

viim

pritiscima.
GRAFIKI PRIKAZ
G
L
Pdv =
G
L
Pdv
Povrina

ispod

jednaka

je

povini

iznad

plave

linije
Crvena

linija

je

VDW-

izoterma
Plava

linija

je

eksp. izoterma
Maxwellovo

pravilo
po

Van der

Waalsu
po

izobari
Da

bi se definisala

VDW jednaina za

neki

gas, potrebno

je

znati

vrednosti

njenih

parametara

(a, i b).
One se mogu

nai u prirunicima. Takoe, mogu

se izraziti

preko

kritinih

parametara.
Izoterma

koja

prolazi

kroz

kritinu

taku

ima

prevoj. Ova injenica

e biti

iskoriena

pri

izvoenju

izraza

za a i b.
Naime, ako

se izraze

prvi

i drugi

izvod

funkcije p(V) i izjednae sa

nulom

formira

se
sistem

od

tri jednaine, iz

kojih

je

mogue dobiti

tri parametara

(a, b i

R ) kao

funkcije
pk, Vk i Tk.
2
v
a
b v
RT
P
k

=
0
2
3 2
= +

=
|
|
.
|

\
|
c
c
k k
k
T
v
a
b v
RT
v
P
0
6 2
4 3 2
2
=

=
|
|
.
|

\
|
c
c
k k
k
T
v
a
b v
RT
v
P
k k k
v b i v P a
3
1
3
2
= =
k
k k
T
v P
R
3
8
=
ODREIVANJE PARAMETARA
a, b, R
R
idealnog gasa
t =
k
P P =
k
v v t =
k
T T
Deljenjem

p, V i T kritinim

veliinama

dobijaju

se

redukovane

veliine:
Redukovane veliine

pokazuju

udaljenost konkretnog stanja gasa od

kritine

take. Dakle, gasovi

istih

redukovanih

veliina

nalaze

se u tzv. korespodentnim

stanjima.
ZAKON KORESPODENTNIH STANJA
t =
|
|
.
|

\
|

+ t 8 1 3
3
2
k k
k
k
T
T
v
v
v v
P
P
8 1
3 3
2
=
|
|
.
|

\
|

|
|
.
|

\
|
+
Kada

se veliine:
k
P P
k
V V =
k
T T
Zamene

u VDW jednainu

dobija

se:
odnosno:
GRAFIKI PRIKAZ

ZAKONA

KORESPODENTNIH STANJA