Matematiki Fakultet c Beograd

ELEMENTI KOMBINATORIKE

Profesor: Zoran Lui cc

Student: Milan Krsti c ML 248/01

Sadraj z
1 Pojam kombinatorike 2 Varijacije i permutacije 2.1 Varijacije bez ponavljanja . . 2.2 Varijacije sa ponavljanjem . . 2.3 Permutacije bez ponavljanja . 2.4 Permutacije sa ponavljanjem 3 4 4 5 6 7 9 9 10 11

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

3 Kombinacije 3.1 Kombinacije bez ponavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2 Kombinacije sa ponavljanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Literatura

Pojam kombinatorike

Kombinatorika je grana matematike koja se bavi problemima povezivanja elemenata datog skupa na vie razliitih naina pri emu se formiraju novi s c c c skupovi. Ovi novonastali skupovi mogu imati broj elemenata koji je jednak ili manji od broja elemenata poetnog skupa, a elementi prvobitnog skupa mogu c se ponavljati jednom ili vie puta u novoformiranim skupovima. s Primer 1. Obrazovati sve mogue anagrame od rei BROJ! c c Reenje: s Razdvajanjem elemenata skupa B, R, O, J i njihovom rekombinacijom na vie s razliitih naina, dobijamo sledee mogue anagrame: c c c c BROJ RBOJ OBRJ JBRO BRJO RBJO OBJR JBOR BORJ ROBJ ORBJ JRBO BOJR ROJB ORJB JROB BJRO RJBO OJBR JOBR BJOR RJOB OJRB JORB

Primer 2. Svi uenici jednog odeljenja su medusobno razmenili fotograje. Ako odeljenje c broji 20 uenika, a izrada jedne fotograje kota 10 dinara, koliko je novca c s zaradio fotograf? Reenje: s Najpre treba odrediti koliko je ukupno fotograja razmenjeno u odeljenju. Svaki uenik dao je ukupno 19 fotograja (svima u odeljenju izuzev sebi) , a c kako ima 20 uenika, zakljuujemo da je ukupan broj fotograja 20 19, odnosno c c 380. Poto izrada jedne fotograje kota 10 dinara, tada suma koju je zaradio s s fotograf iznosi 380 10, tj. 3800 dinara.

Varijacije i permutacije

Varijacije predstavljaju nain izdvajanja k elemenata nekog datog skupa, pri c emu se mora voditi rauna o redosledu izdvojenih elemenata. U zavisnosti od c c toga da li se vri izdvajanje razliitih ili istih elemenata, razlikujemo varijacije s c bez ponavljanja i varijacije sa ponavljanjem. Ukoliko je k izdvojenih elemenata jednako broju elemenata datog skupa, tj. kada svi elementi ponudenog skupa uestvuju u formiranju novih skupova, tada govorimo o permutacijama c bez ponavljanja i permutacijama sa ponavljanjem.

2.1

Varijacije bez ponavljanja

Denicija: Neka je A = {a1 , a2 , ..., an }. Varijacija bez ponavljanja k-te klase skupa A je svaka uredena k-torka razliitih elemenata skupa A . Teorema: Ako sa Vkn obeleimo broj svih varijacija bez ponavljanja klase k od n elemenata z datog skupa A, tada vai: z Vkn = n (n 1) (n 2) (n k + 2) (n k + 1) , (V0n = 1) Dati izraz moemo krae zapisivati kao: z c
n vk = n! vn (nk)! k

n! (nk)!

pri emu je n! jednako: c n! = n (n 1) (n 2) 3 2 1 Dokaz: Ako izaberemo proizvoljnu varijaciju klase k skupa A= {a1, a2, . . . , an}, prvi lan niza moe biti bilo koji od n elemenata datog skupa. Sa svakim od c z n elemenata kao prvim lanom uzimamo kao drugi lan bilo koji od preostalih c c (n 1) elemenata. Za sve mogue izbore prva dva lana, biramo trei lan od c c c c preostalih (n 2) elemenata. Analogno tome se zakljuuje da se varijacija od k c lanova medu elementima datog niza moe formirati na c z n (n 1) (n 2) [n (k 2)] [n (k 1)] = n (n 1) (n k + 2) (n k + 1) naina. c Primer 1. Izraunati: c V15 + V25 + V35 + V45 Reenje: s Primenom formule za varijacije bez ponavljanja na konkretne sluajeve i c nizom raunskih operacija dolazimo do konanog rezultata: c c V15 + V25 + V35 + V45 = 5 + 5 4 + 5 4 3 + 5 4 3 2 = 5 (1 + 4 + 12 + 24) = 5 41 = 205

Primer 2. A) Na koliko naina mogu tri osobe da sednu u bioskopu u red od deset c sedita? s B) Na koliko naina mogu pet osoba da zauzmu preostala dva sedita u c s bioskopu? Reenje: s A) Poto ima vie sedita nego gledalaca, zakljuujemo da sedita biraju s s s c s gledaoce, a kako je bitan redosled sedenja, to znai da se u ovom sluaju radi c c o varijacijama tree klase od 10 elemenata. Broj moguih rasporeda sedenja c c raunamo po formuli: c Vkn = V310 = 10 9 8 = 720 naina. c B) I u ovom sluaju je bitan redosled sedenja, ali ovoga puta gledaoci biraju c sedita, pa zakljuujemo da se radi o varijacijama druge klase od pet elemenata, s c tako da traenih naina ima: z c V25 = 5 4 = 20 naina. c Primer 3. c Koliko ima neparnih brojeva izmedu 1000 i 10 000, od kojih svaki ima razliite cifre? Reenje: s Poto je bitan redosled cifara u broju, to znai da se u ovom sluaju radi s c c o varijacijama, a kako je uslov zadatka da cifre budu razliite, to su varijacije c bez ponavljanja. Svi brojevi izmedu 1000 i 10 000 su etvorocifreni, sledi da su c varijacije 4 te klase, a kako u zadatku nije posebno naglaen skup elemenata, s zakljuujemo da u obzir dolazi 10 elemenata, tj. skup {0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, c 9}. Budui da se trae neparni brojevi cifra jedinica mora biti jedna od 1, 3, c z 5, 7, 9. Cifre desetica i stotina mogu biti sve cifre, dok cifra hiljada mora biti razliita od 0. Kada je ve izabrana cifra jedinice preostale tri cifre se mogu c c izabrati na V39 naina, pri emu moramo oduzeti one varijacije kod kojih je 0 c c na mestu hiljada, a njih ima V28. Poto postoji pet mogunosti za izbor cifre s c jedinica, to e traenih brojeva biti ukupno: c z 5 ( V39 V28 ) = 5 (9 8 7 8 7) = 5 8 8 7 = 2240 brojeva.

2.2

Varijacije sa ponavljanjem

Denicija: Neka je dat skup A = {a1 , a2 , ..., an }. Varijacije sa ponavljanjem kte klase (k N) skupa A je svaka uredena ktorka elemenata skupa A koji ima n elemenata, pri emu oni mogu i da se ponavljaju. c Teorema: Ako sa V kn oznaimo broj svih varijacija sa ponavljanjem klase k (k0), tada c je V kn = nk

Dokaz: Na prvom mestu u nizu moe se nalaziti bilo koji od n elemenata, nezavisno od z ostalih lanova niza, to znai da postoji n mogunosti za izbor prvog elementa. c s c c Poto lanovi niza mogu da se ponavljaju, isto vai i za ostala mesta u nizu. s c z Prema principu proizvoda zakljuujemo da e ukupan broj varijacija biti c c n n n = nk Primer 1. A) Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. Na koliko naina moemo c z popuniti kolone tiketa? B) Na koliko naina moemo popuniti kolone tiketa, ako je poznato da 7 c z susreta nee biti nereeno? c s Reenje: s A)Poto za svaku utakmicu imamo 3 mogua ishoda, i to 1, 0, 2, a ukupno s c 12 meeva, onda e broj mogunosti za popunjavanje tiketa biti jednak broju c c c varijacija 12 te klase od tri elementa: V 312 = 312 = 531441. B)Poto je za sedam meeva poznato da ishod nee biti nereen, to za s c c s ove meeve imamo dve mogunosti, i broj razliitih popunjavanja raunamo c c c c kao varijacije sa ponavljanjem od 2 elementa sedme klase. Za svaku moguu c popunjenu kolonu ovih sedam meeva postoji broj mogunosti ishoda preostalih c c 5 meeva jednak varijacijama od 3 elementa pete klase. Zakljuujemo da je c c ukupan broj naina popunjavanja tiketa sportske prognoze jednak: c V 27 V 35 = 27 35 = 128 243 = 31104 naina. c

2.3

Permutacije bez ponavljanja

Denicija: Neka je A = {a1 , a2 , ..., an }. Permutacija bez ponavljanja skupa A je svaka uredena n torka svih elemenata skupa A, tj. varijacija klase n skupa A. Teorema: Ako je Rn broj permutacija skupa od n elemenata, onda je: Pn = n! = n (n 1) (n 2) 3 2 1 , (0! = 1) Dokaz: Kako je, po deniciji, permutacija skupa A od n elemenata jednaka varijaciji od n elemenata klase n, tada lako dokazujemo sledee: c n Pn = Vn = n (n 1) (n k +2) (n k +1) = n (n 1) (n n +2) (n n + 1) = n (n 1) 2 1 = n! Primer 1. Dat je skup E = {1, 2, 3, . . . , 8}. U koliko su permutacija, koje se mogu obrazovati od elemenata skupa E, elementi 2, 4, 5, 6 jedan pored drugog, i to: A) U datom poretku; B) U proizvoljnom poretku?

Reenje: s A) Poto elementi 2, 4, 5, 6 ostaju u istom poretku, moemo ih tretirati kao s z jedan lan h novog skupa X = {1, x, 3, 7, 8}, pa sada lako zakljuujemo da c c je broj moguih permutacija skupa E (koje odgovaraju prethodno navedenom c uslovu), jednak broju svih permutacija skupa H: P5 = 5! = 5 4 3 2 1 = 120 permutacija. B) Poto u ovom sluaju nije zadat redosled elemenata 2, 4, 5, 6, tada s c neemo imati samo jedan novi lan h, ve je broj moguih lanova h jednak c c c c c broju svih permutacija skupa {2, 4, 5, 6}. Zakljuujemo da je ukupan broj c permutacija jednak broju permutacija iz prethodnog primera koji je pomnoen z brojem moguih lanova h, odnosno: c c R5 R4 = 5! 4! = 5 4 3 2 1 4 3 2 1 = 2880 permutacija. Primer 2. Koja je po redu permutacija 3421 od osnove 1234? Reenje: s Cifrom 1 poinje ukupno R3 = 3! = 6 permutacija. Isto vai i za cifru 2, pa c z zakljuujemo da se ispred brojeva koji poinju sa 3 c c nalazi 2 6 = 12 permutacija. Kako ciframa 31 i 32 poinju 2 R2 = 2 2! = c 4 permutacije, sledi da se ispred brojeva koji poinju ciframa 34 nalazi 12 + 4 c = 16 permutacija. Naredna sedamnaesta permutacija glasi 3412, a osamnaesta je 3421. Na osnovu toga dolazimo do zakljuka da je indeks date permutacije I c = 18. Primer 3. Kako glasi 119. permutacija od osnove permutacije EHPSU? Reenje: s Permutacija koje poinju elementom E ima onoliko koliko ima permutacija c od preostala 4 elementa, tj. ima ih 4! = 24. Elementom H poinju takode 24 c permutacije, kao i elementima P i S, to je ukupno 4 24 = 96. Sa UE poinje s c 3! = 6 permutacija, to vai i za UH i UP. Do sada bismo ukupno imali 96 + 3 s z 6 = 96 + 18 = 114. Analogno prethodnom dobijamo da je broj permutacija koje poinju sa USE i USH jednak 2!, pa je broj permutacija koje prethode sada c jednak 114 + 2 2! = 118. Sledea permutacija je 119. i ona glasi USPEH. c

2.4

Permutacije sa ponavljanjem

Denicija: Neka je dat skup A = {a1 , a2 , ..., an } gde se a1 ponavlja tano k1 puta, a2 c tano k2 puta, . . . , an tano kn puta. Permutacija sa ponavljanjem tipa c c k1 , k2 , . . . , kn skupa A, gde je k1 + k2 + ... + kn = k, je svaka uredena k torka k1 elemenata a1 , k2 elemenata a2 , ...ikn elemenata an . Teorema: n Ako sa Pk1,k2,...,kn oznaimo broj svih permutacija sa ponavljanjem skupa A, c kod kojih se elemenat a1 pojavljuje k1 puta, elemenat a2 se pojavljuje k2 puta, . . . , an se pojavljuje kn puta, tada je 7

n Pk1,k2,...,kn =

(k1 + k2 ++kn )! n Pk1,k2,...,kn k1 ! k2 ! kn !

(k1 + k2 ++kn )! k1 ! k2 ! kn !

Dokaz: Pretpostavimo da su svi lanovi u permutaciji sa ponavljanjem razliiti i da c c imamo permutaciju bez ponavljanja od k1 + k2 + ... + kn elemenata, tada je ukupan broj permutacija jednak (k1 + k2 + ... + kn )!. Kod svake permutacije sa ponavljanjem moemo menjati mesta lanovima koji su jednaki a1 nak1 ! naina z c c i pri tom se permutacija nee promeniti zato to su ovi elementi jednaki. Slino c s c moemo uiniti i sa lanovima koji su jednaki a2 , a3 , ...an , to znai da za svaku z c c s c permutaciju sa ponavljanjem postoji k1 !k2 ! kn ! permutacija bez ponavljanja u kojima se ne menja raspored razliitih lanova skupa A. Menjajui i takve c c c rasporede dobili bismo ukupan broj permutacija bez ponavljanja od k1 + k2 + ... + kn elemenata. Na osnovu toga je ukupan broj permutacija bez ponavljanja jednak: n (k1 + k2 + ... + kn )! = k1 !k2 ! kn ! Pk1,k2,...,kn , odakle sledi da je ukupan broj permutacija sa ponavanjem jednak:
n Pk1,k2,...,kn =

(k1 + k2 + ... + kn )! k1 !k2 ! kn !

Primer 1. Na koliko se naina mogu rasporediti 3 renika engleskog, 2 renika francuskog c c c i 5 renika nemakog jezika ako se nalaze na polici jedan do drugog? Pri tome c c se renici istoga jezika ne razlikuju. c Reenje: s U ovom sluaju imamo skup sa elementima {engleski, francuski, nemaki}. c c Poto se engleski ponavlja 3, francuski 2, a nemaki 5 puta, sledi da je: k1 = s c 3, k2 = 2ik3 = 5. Ukupan broj naina jednak je broju permutacija sa ponavljanjem c gde se tri elementa ponavljaju 2, 3 i 5 puta, pa je: (5 + 3 + 2)! 4 10! 10 9 8 7 6 5!
10 P5,3,2 =

(5 + 3 + 2)! 10 9 8 7 6 5! = = 2520 5! 3! 2! 5! 12

naina. c

Kombinacije

Kod izdvajanja elemenata nekog ponudenog skupa, u sluaju kombinacija, c poredak izabranih elemenata nije bitan. Pa tako imamo da su, na primer, varijacije ABC i ACB razliite, dok bi one istovremeno predstavljale dve iste c kombinacije. I kod kombinacija moemo izdvajati razliite elemente ili ih ponavljati, z c pa postoje kombinacije bez ponavljanja i kombinacije sa ponavljanjem.

3.1

Kombinacije bez ponavljanja

Denicija: Neka je A = {a1 , a2 , ..., an }. Kombinacija bez ponavljanja klase k (1 k n ) skupa A je proizvoljan k tolani podskup skupa A. c Teorema: Ako je Ckn broj razliitih takvih kombinacija, onda je: c Ckn =
n n! Vk = = [n, k] k! k! (n k)!

Primer 1. U ravni je dato 30 taaka od kojih ne postoje tri kolinearne. Koliko postoji c trouglova ija su temena date take? c c Reenje: s Poto temena trougla ine tri nekolinearne take, to emo broj trouglova s c c c dobiti raunanjem svih moguih kombinacija od 30 elemenata tree klase: c c c
30 C3 =

30! 30 29 28 27 = = 4060 3! 27! 6 27!

trouglova. Primer 2. Odrediti broj dijagonala konveksnog: A) petougla, B) n tougla. Reenje: s A) Poto su za jednu dijagonalu potrebna dva temena, broj dijagonala raunamo s c c kao broj kombinacija od 5 elemenata druge klase. Medutim, u ovom sluaju moramo izuzeti 5 stranica koje su takode odredene dvema takama (temenima) c petougla:
5 C2 5 =

5! 5 = 10 5 = 5 2! 3!

dijagonala. B) Analogno prethodnom primeru, postupak emo primeniti u optem sluaju c s c za n tougao:

n C2 n =

n! n(n 1)(n 2)! 2n(n 2)! (n 2)! n (n 1 2) n(n 3) n = = = 2! (n 2)! 2(n 2)! 2(n 2)! 2

3.2

Kombinacije sa ponavljanjem

Denicija: Kombinacija k te klase od elemenata, kod kojih se jedan elemenat moe do z km puta ponavljati, nazivaju se kombinacije sa ponavljanjem k te klase od n elemenata. Stav: Broj kombinacija sa ponavljanjem od n elemenata klase k je Ck =
n

(n + k 1)! = [n + k 1, k] k!(n k)!

Primer 1. Broj kombinacija druge klase sa ponavljanjem od h elemenata iznosi 276. Odrediti broj h elemenata. Reenje: s Kada primenimo deniciju za kombinacije sa ponavljanjem na ovaj konkretan sluaj dobijamo sledeu relaciju: c c (x + 1)! (x + 1) x (x 1)! x(x 1) = = = 246 2!(x 1)! 2(x 1)! 2

x C2 = [x + 2 1, 2] =

daljim sredivanjem relacija dobija oblik: x(x + 1) = 276 2 x2 + x = 552 x2 + x 552 = 0, a vrednosti korena ove kvadratne jednaine su: c x = 23 x = 24, kako negativna vrednost ne odgovara uslovu zadatka, zakljuujemo da je c broj elemenata h jednak 23.

10

Literatura
1. Matematika za 4. razred srednje kole s Dr. Duan Georgijevi s c Dr. Milutin Obradovi c Zavod za udbenike i nastavna sredstva z Beograd 2003.

2. Zbirka reenih zadataka iz matematike 4 s Mr. Vene T. Bogoslavov Zavod za udbenike i nastavna sredstva z Beograd 2002.

11