\f\fH\

BIBLIOTEKA XX VEK Ivan olovi i Ivan Mesner

Zan-Mari D0wenak;

EVROPA: KULTURNIIZAZOV
Preveo sa francuskog Duan Civri

74

Urednik IVAN OLOVI

BEOGRAD 1991

Naslov onginala Jean-Marie Domenach: Europe: /e de/i culture/, ditions la Dcouverte, Paris, 1990 an-Mari Domenak je profesor Politehnike kole u Parizu. Dugo godina je ureivao jedan od najznaajnijih francuskihfilozofskihasopisa Esprit ('Duh,). Objavio vie knjiga, uglavnom eseja, o najvanijim drutvenim, politikim i kulturnim pitanjima savremenog sveta. Poslednje meu njima su: Approches de la modeinite (Pristupi modernizmu), 1986, Des ideespour lapolitiaue (Ideje za politiku), 1989, Ce qu' ilfaut enseigner (la valja predavali), 1989, i ovaj ogleU o Evropi kao kulturnom izazovu, prva Domenakova knjiga objavljena na naem jeziku.

ozefu Rovanu i an-Mari Sutuu, koji su miprethod'di na ovom putu.

Pomo za prevod ove knjige daloje Ministarsn'o hdture Francuske.

Recenzent IVAN V E J V O D A Korice IVAN M E S N E R

UVOD

Umirem sa Evropom!" uzviknuo je ozef de Metr 1829. Prolo je sto sedamdeset godina od tada, de Metr je doista mrtav, ali Evropa je, uprkos mnogim pokuajima samoubistva, aktuelnija nego ikad. Njena sudbina podsea na sudbinu velike ljubavi: stvarno je upoznajemo tek u patnji. Ili na sudbinu Bia kod Hajdegera: to je trag, uzlet; ko hoe da je pojmi, osea kako mu ona izmie. Kao arobna ptica Egipana, Evropa umire samo zato da bi se ponovo rodila. Ovaj ogled zavrava se konkretnim predlozima zato to autor eli da odoli zavodljivim istorijskim rekonstrukcijama i draima definiciaja. Sve to ovek kae o sopstvenoj kulturi varljivo je: jedna kultura ne moe doista da upozna sebe na neposredan nain. Treba joj prii preko druge kulture, sroditi se sa njemim pogledom na svet i onda sebe posmatrati drugim oima; to je evropska propedeutika koju valja kuati od Nemake do Japana, od Velike Britanije do Sjedinjenih Drava.

Evropa: kulturni

izazov

an-Mari Domenak

Ali, pre svega, razmetati se evropskom kulturom" suvie je jevtin nain da se izbegne ovo ispitivanje sebe tuim oima i da se tako zapadne u nesporazume koje zazivanje istorije nikako ne moe da otkloni. S druge strane, ustanove, zakoni i mentaliteti, sve to nadahnjuje jednu kulturu (na prvom mestu, kola), ustaljuje se, a to omoguava da se sagleda rad kulture i da se oceni njena plodnost. Suprotno jednoj tipino francuskoj maniji, kultura se ne dokazuje govorima u njenu ast, ve kvalitetom koji se ogleda u drutvenim odnosima, u javnom ivotu, u svakodnevnom ponaanju, u tampi, radiju, televiziji i u prizoru na ulici. To se ponekad naziva civilizacijom, ali sjaj te rei je izbledeo, nesumnjivo zbog opadanja prestia sitea, sitoajena i civilizovane uglaenosti. Ja u je ipak upotrebljavati, zato to upuuje na belege urezane u nae pamenje i u nae pejzae, ali u pri tom biti obazriv, je to jo mutna re koja je bila u slubi mita i mistifikacije. Kultura i civilizacija loe prolaze u velikom previranju mentaliteta, obiaja i tehnika i ovek ne moe ostati na tome da im se iz principa divi. Kultura mora da se potvrdi i mi treba da je traimo u njenom praxisu. uvajmo se, dakle, afirmativnih i proroanskih govora koji ne vode nekoj pedagogiji Evrope, nekoj politici Evrope. Neophodno je poznavanje temeljnih dela i dogaaja. Ali turistika putovanja ne nadoknauju nepoznavanje tradicija i knjievnosti. Kad je o is-

toriji re, u njoj treba da traimo kljueve za razumevanje nae sadanjosti i oslonac za nau akciju okrenutu prema budunosti; ne toliko razgranato znanje koliko metod i putokaz jednog projekta ono to je Edgar Moren s uspehom poeo da radi.1 to se, pak, mene tie, ja bih naglasak vie stavio na energetsku nego na dijaloku" stranu stvari. Istorija nije istina, otkrovenje, iscrpljena stvarnost; ona je najpre stanovite2 sa koga jedna kultura posmatra prole dogadaje da bi protumaila svoju sadaSnjost i oplodila svoju budunost. Iz toga ne treba izvesti zakljuak da se istorijat moe proizvoljno prekrajati i da je onaj koji govori najglasnije (ili onaj koji slui vladajuoj ideologiji i vlasti) u pravu. Piscima i nastavncima istorije stalo je do vrednosti ugraenih u temelje evropskih kultura: sloboda duha, traganje za istinom i potovanje mrtvih, rtava, ponienih, svih onih ija je re bila guena, iskrivljavana, brisana. Pisanje istorije, isto koliko i sudelovanje u nj'oj, podrazumeva takav odnos prema stvarnosti u kome nema mesta za cinizam i nihilizam. Istorija Evrope mora da obuhvati i pojave kojima je ona na najgori nain negirana: ratove, despotizme, totalitarizme... ali ta istorija dozvoljava da se uoi i jedna nit koja je, koliko god puta bila prekidana, uvek bila nastavljena ili na drugom mestu ili neto
1 E. Morin: Penser L'Europe, Gallimard, 1987. 2 Up. R. Arcn: Teorija prethodi istoriji", a na teorije utiu ideje i oseanja odredenog vremena.

10

Evropa: kiilturni izazov

an-Mari Domenak

11

kasnije: nit uzdizanja oveka kroz slobodu i radi slobode i unapreenje zato neophodne politike i drutvene organizacije. Ne postoji evropska kultura. Nekada je postojala jedna takva kultura, ali slina bogumilu3 koji je dao da mu na grobu napiu Kad poeh da ivim, poeh da umirem", ona kultura iz vremena kad Evropa jo nije bila podeljena na drave, koja je nestala, ustupajui mesto velikim nacionalnim kulturama i ponovo se javljala u vidu kratkotrajnih razvedravanja; najblistavije dugujemo judejsko-germansko-ekom kulturnom krugu izmeu 1880. i 1930. godine. Te reinkarnacije mogu se, svakako, objasniti kao predasi u dugoj agoniji. Vie volim da u njima vidim dokaze da je re o jednom neunitivom ivotu, nekoj vrsti u zemlji skrivene vegetacije koja ponovo izbija i posle najsurovije zime. Hoe li slabljenje drave-nacije podstai to obnavljanje? Jo tu nije re ojednoj evropskoj kulturi, ve o kulturama Evrope, od kojih je svaka obeleena svojom posebnou. AlHe kulture_sjj_doprjnele pri____]bu^uCnoTCkoTaihsada poziva iaponovo postanuevropske, adapritom jonezna one biti sposobn__dB takvu budunosjTgrade l usmeravaju: stvaranje prostrane i mone zajednice drava i naroda, uz primenu procedura i institucionalnih formi bez presedena.
3 Bogumilski pokret: oblik katarske jeresi u srcdnjem veku rasprostranjen medu Junim Slovenima

Prelaz sa nacionalnih dravanajEvropu ne ide sam od Tebe, a to posebno vazi za /rancusku, najstariju naciju, koja je, izuzev nesrenih godina 1940 1944, razvijala i upranjavala otvorenu i univerzalnu kulturu, instrument uspele integracije miliona stranaca izbeglih iz krajeva u kojima je besneo politiki i rasni pogrom. Bilo bi pogreno poistovetiti sa nacionalistikim refleksima izvesna upozorenja koja se uju u sredinama daleko od ekstremne desnice; ona ukazuju na vidljivu opasnost: zatvaranje u verski i etniki identitet. Povratak temeljima, koji je u XIX veku potkrepljivao zahteve za slobodom podjarmljenih evropskih naroda, a u XX bio poistoveen sa borbom protiv kolonijalnih sila, dobija u dananjem svetu novi zamah, a idu mu na ruku i raspad poslednjeg evropskog carstva i ruenje progresistikih ideala veka prosveenosti. Neprihvatanje Evrope koja bi nas denacionalizovala jasno je izrazio Reis Debre : Na ovom svetu Nebo je uvek potrebnije federalnim konstrukcijama nego jedinstvenim dravama." Doista, federalizam pretpostavlja postojanje jedne povezanosti iznad, ako ne i pre naroda koje on okuplja. Ako je ta povezanost svetovne prirode, onda nju namee nadmo najjaeg naroda i (ili) dominantne kulture. Sve u svemu, federalizam moe da bira samo izmeu imperije
4 Rgis Debrav, Vivement les jacobins!", Le Monde, 11 juli 1989.

12

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

13

(Napoleonove, austrijske, ruskog carstva) i onoga to se ocrtava u vidu Evropske zajednice: trite sa 320 miliona potoaa koji prihvataju da se odreknu nacionalnog suvereniteta zarad porasta ivotnog standarda zbir interesa lien duha i zajednikih projekata i samim tim nesposoban da stvori volju i kulturu, skup pasivnih podanika koji u svetu moe da predstavlja samo trijumf materijalne potronje... To bi bila propast ideje o naciji koju je uobJiila francuska revolucija: Bez pripadnosti zajednici nema individualne autononije."* Drugim reima, bio bi to jedinog uspelog pokuaja, posle zlatnog atinskog doba, da se uporedo unapredi dostojanstvo graanina i sloboda grada, negacija same evropske kulture, njenog najtrajnijeg nadahnua. Taj uznemirujui povratak temeljima" i ta retribalizacija", ije je premise analizirao Miel Mafezoli,6 pojave su koje se odvijaju pred naim oima. Treba li na osnovu toga zakljuiti, kao R. Debre, da je to pobeda hriSanstva nad republikom?" Post-nacionalna drava Kie moda na neku vrstu informatikog srednjeg_veka, ali nikako svetovnog srednjeg veka." Ova tvrdnja je tana kad su u pitanju neke muslimanske zemlje (na prvom mestu Iran), gde je katastrofa sovjetskog socijalizma povukla za sobom i ras5 Ibid. 6 Michel Maffesoli, Le Temps des tiibiis, Mridiens Klincksieck, 1988.

pad progresistikih ideala, koji su bili povezani sa mitom o svetskoj revoluciji. Ali ini se da je Evropa toliko dehristijanizovana i dejudaizovana da povratak religije, u integristikim i ponekad agresivnim oblicima, tu ostaje marginalna pojava. Ruenje progresistikih i revolucionarnih ideologija i sve vea depolitizacija daju toj pojavi preterano veliki znaaj. Uz sve to, kao to istie sam R. Debre, svetovnost potie iz Jevanelja i meu braniocima svetovnosti ima mnogo hriana. Savez koji su p^trsonalisti okupljeni oko asopisa Esprit ostvarili izmeu nevernika i ver-^ nika, a kad je o ovim poslednjima re, izmeu katolika, protestanata, pravoslavaca, jevreja i muslimana, jedan je od primera koji potrvuju da religijsko verovanje vie nije sinonim za klerikalizam i da se svetovni ivot moe odvijati izvan zastarelog sukoba izmeu dve suparnike stranke popova, da upotrebim ovde Pegijev izraz: klerikalnih popova i antiklerikalnih popova. Kad Debre pie da se svaki moralni pad politike vlasti plaa politikim napredovanjem crkvenih autoriteta", on formulie aksiom koji vai za Francusku pre 1945. godine. Tvrdnja da kardinal Listie tei da stane na elo vlade Francuske Republike i da Jovan Pavle II sanja o tome da restaurira hrianstvo u krajevima centralne Evrope gde prestaje komunistika diktatura obine su prie, kojima su izvesne izjave poljskih biskupa dale maha. U samoj Poljskoj, gde je privrenost naroda tradicionalnoj veri najjaa, na e-

14

Evropa: kultumi izazov

an-Man

Domenak

15

lu vlade je ovek koji je u tekim uslovima istrajao u svom svetovnom i antirasistikom angamanu. I Alen Fenkielkro upozorava na to da Francuskoj koja bi se prikljuila Evropi preti libanizacija", ali njegova argumentacija je ubedljivija.8 Francusku koncepciju nacije, zasnovanu na pridruivanju a ne na pripajanju, on suprotstavlja tom nizu geta" koje bi stvorio prekid nacionalne povezanosti. Cini se, doista, da su Francuzi sve vie podeljeni izmeu jedne kosmopolitske masovne kulture i religijskog, regionalistikog i folklornog usitnjavanja. S obzirom na to, postavlja se pitanje sa im se asimilovati u Francuskoj, jer planetu zapljuskuju ista muzika, iste pesme i iste slike? Francuska topionica"'' bi mogla da prestane da radi i pedesetak narodnosti mogle bi da se pregrupiu, svaka za sebe, i da se izoluju u ovoj zemlji koja, poto je izgubila svoj identitet, nema vie religiozno shvaeno rodoljublje ni privlaan nain ivota, to su instrumeni integracije ili bar zajednikog ivota nacionalnih manjina u Sjedinjenim Dravama. Potpuno prihvatam Fenkielkroov zakljuak: Pourivati preobraaj politike akcije u administraciju,
7 Up. Tadeusz Mazowieki, Un autre visage de , Noir Sur blanc, 1989. 8 AJain Finkielkraut, La nation disparait au profit des tribus", Le Monde, 13. juli 1989. 9 Up. Grard Noiriel, Le Creuset francais, Seuil, 1988.

graanina u potroaa i tekstualne kulture vezane za raznolikost jezika u_zvuk-sliku bez granica znai ubijali evropski duh. Pravo pitanje jc, dakle, ovo: ta ostaje od Evrope u asu stvaranja Evrope?" Ipak, odluujue pitanje nije u tome da se sazna ta ostaje od Evrope, ve ta od nje moe biti; da li ona poinje da se preporaa ili e zauvek nestati, razapeta izmeu planetarizacije ekonomije i kulture i getoizacije" etnija, reiigija i potkultura. U svakom sluaju, relativno opadanje francuske moi, novi uslovi tehnike, ekonomije i politike jednom rei, nuda usmerili su nas prema evropskoj integraciji; inae bi nam pretila marginalizacija: Francuska kao takva bila bi folklorizovana. Da li Debre i Fenkielkro predlau neki drugi put? Ne bi se reklo. Ja im se pridruujem, ne bez otpora i aljenja, ali verujem da je dolo vreme kad nostalgija treba da ustupi mesto volji da se nunost preobrazi u sudbinu. Taj zadatak je i kulturni i politiki, a razmiljanja koja slede bave se upravo povezivanjem politikih pitanja sa kulturom. Ova razmiljanja polaze od uverenja da kultura koja je stvorila nacionalni subjekt i koja je izvukla oveanstvo iz njegove grene maloletnosti" (E. Kant) ne moe da prihvati da se njen stvaralaki duh zadovolji tim pronalaskom. Zivimo u trenutku kad dolazi kraj kraja istorije", tog Marksovog ushiujueg i nastra-

16

Evropa: kullurni izazov

nog sna. Ali nacija nije nita vie kraj istorije od proletarijata; ona to ne moe biti za Evropu koja je pronala istoriju.

an-Mari Domenak

19

ta je u stvari identitet? Ni Litreov ni Lalandov renik ne poznaju tu re u kolektivnom smislu. Litreova odrednica glasi: Svest koju osoba ima o sebi." Ta svest se temelji na pamenju koje, prema Z.Z. Rusou, iri oseanje identiteta na sve trenutke postojanja /individualnog/". Nesumnjivo je to oseanje povezanog trajanja omoguilo da re sa pojedinca pree na kolektiv i da nacionalni identitet" pone da zamenjuje nacionalnu linost", to je zamena puna znaenja, jer upuuje na izvesno nazadovanje svesti: zajednica se vie na opaa kao linost koju ine linosti" (E. Munije), ve kao monolitna gromada. Poreklo rei vodi u tautologiju: biti identian sebi samome ima smisla samo ako se, izmeu obaveze da se ima prezime i ime (lina karta") i polaganja prava na te osobenosti, nae mesta za obuku kako da se naslee pretvori u svest. U tom intervalu, koji moe biti sasvim kratak ili trajati itav ivot, kultura prestaje da bude referenca i postaje egzistencija, nain postojanja, uivanje i angaman. Taj prelazak sa identiteta na linost kretanje je karakteristino za evropske i zapadne kulture, i on povlai za sobom izvesno shvatanje nacionalnosti koje trai voljno pristupanje ili bar pri-

20

Evropa: kiiltumi izazov

an-Mari Domenak

21

hvatanje. To je neophodno razjasniti, je tema identiteta, inae novijeg datuma, esto bila vezana za nacionalistike ili rasistike ideologije, koje u ime tla, krvi i esto fiktivne istorije tee da na silu asimiluju sve one na koje polau pravo. Zbog toga se treba uzdrati od traganja za evropskim identitetom", slinog traganju za nacionalnim identitetom u XIX i XX veku. Istorija nas ui, ali ona ne upravlja. Usmerenja i uputstva koja se iz nje crpu imaju nekog smisla i vrednosti samo ako identifikacija sadri maloas pomenuto osveenje, a to osveenje jemi za nau slobodu: u stanju sam da izaberem svoju budunost samo ako nisam pasivno prihvatio naslee". Moj identitet je vokacija, a ne determinacija. Razne publikacije, kolokvijumi i govori prepuni su Evrope katedrala, humanista, utopista i naunika, jedne toliko bogate Evrope da vie nije moguna nijedna njena definicija: ona je ili, tanije, ona je bila u isti mah i duhovna i umna i mistina i materijalistika, majka tehnike i zakona... Uistinu, nita joj nije nedostajalo, sem da politiki postoji. uvajmo se govora u slavu kulture koji, poto su zauzimali mesto religije, sada zauzimaju mesto politike i slue kao alibi za neaktivnost. Kao da smo time to smo bili veliki i lepi zasluili stalnu pretplatu na istoriju. uj mo kako se Nie podsmevao tom karnevalu: Evropskom melezu a to je jedan, sve u svemu, pri-

lino ruan plebejac bezuslovno je potreban kostim za presvlaenje: istorija mu slui kao garderoba raznih kostima. On dobro vidi da nijedan od njih uopte nije pravljen za njega; menja ih neumorno." 1 Kad bismo bili toliko poteni da iz te garderobe ne uklanjamo plave, mrke i crvene koulje, dobili bismo ne samo taniju nego i dinaminiju sliku evropske kulture, koja bi nas podstakla da razmiljamo o negaciji koju od pre dva veka ona nosi u sebi i koju emo u ovoj prilici nazvati nihilizmom. Dok mi govorimo na kolokvijumima2 o baroknoj umetnosti i austro-ugarskom carstvu, nae televizije su prepune amerikih i japanskih serija, a veina naih najboljih studenata odlazi na usavravanje u Harvard ili Stenford a ne u Firencu ili Hajdelberg. Evropu Evropske zajednice nije zaeo Karlo Veliki nego evropski nihilizam: nju su u godinama patnje pod okupacijom zamislili i hteli ljudi okupljeni u pokretu otpora, 3 zatim se o njoj razmiljalo u Aliru i, najzad, u Parizu i u Bonu posle pobede saveznika. U
1 F. Nie, S one strane dobra i zla, 223. 2 Ti kolokvijumi imaju bar jednu dobru stranu: okupljaju Evropljane, koji se, raspravljajui o problemima podjednako zanimljivim za sve, oseaju evropski. 3 Up. Tadeusz Wyrwa, L'lde europeenne dans la Resistance d travers la presse clandestine en France et en Pologne, Nel, 1987. Bila je potrebna intelektualna hrabrost da bi se usred rata,.dok je Hitler propovedao novu Evropu", matalo o Evropi zasnovanoj francusko-nemakom izmirenju.

22

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

23

toj zamisli Evrope u prvom planu nije bilo protiv" nego za", ne ono to je bilo nego ono to dolazi. To je bio plod utopije realistine utopije zato to je ona planirala da zavadene strane povee putem interesa i kroz institucije, iz ega e kasnije proizai neophodnost zajednice, zajednike navike i oseanje meusobne bliskosti. Taj projekt bio je ekonomski, politiki, ali ne i neposredno kulturni projekt. Meutim, politika bez kulture, bez duha, mogla bi da odvede na drugu stranu. Velike evropske nacije vekovima su se meusobno tukle, krojei s vremena na vreme nove saveze, jer je njihova osnovna briga bila da na dozvole nijednoj od njih da zavlada potkontinentom koji je nekad bio svetska pozornica. Posle 1945. slabljenje evropskih nacija igra bitnu ulogu, sa im se one nisu sasvim pomirile: evropski ratovi vie ne mogu biti svetski ratovi. elja da se preivi i da se obnovi mo okleva izmeu nacije i Evrope. Kraj kolonijalnih ratova ubrzava razvoj dogaaja koji u oima javnog mnjenja sve vie izgleda nuan. Ali kako preneti sa nacije na Evropu one reference, onu tradiciju kojom se hrani politika? Evropa ne vidi nikakav politiki model, ako ne raunamo carstvo (Karlo Veliki, Karlo Peti i Napoleon), ali carstvo donosi hegemoniju, rat i razdor... U carstvu je bila sadrana ideja Evrope, ali vezana za dominaciju. Suprotstavljajui se carstvu, u ime nezavisnosti i slobode, nacija doprinosi suzbijanju evropskog mita. Kobni antagonizam, iji je poslednji

nesreni izraz bila Evropa pod nacistikom okupacijom. Meutim, iza nacionalizama XIX veka, kojima je dao maha raspad carstva, iza onoga to je Nie nazvaod/e krankhafte Entfremdung, a to se prevodi kao patoloka averzija4 meu evropskim narodima, nazire se elja za bratstvom, koja je bila na vrhuncu za vreme prolea naroda" 1848.0 toj elji romantizam prua pouzdano svedoanstvo: Bolesna averzija, jaz koji je nacionalistiko ludilo stvorilo i jo stvara meu evropskim narodima, kratkovidi i lakomisleni politiari koji se uzdiu na krilima te averzije i ne pomiljajui da je njihova politika podele samo jedan meuin, svi ti inioci i mnogi drugi o kojima jo nije moguno danas govoriti dovode do toga da se ne ele videti ili da se proizvoljno i lano tumae nesumnjivi znaci kojima se ispoljava elja za jedinstvom Evrope. Svi ljudi irokih pogleda, svi duboki Ijudi u ovome veku u dnu svoje due teili su tome da pripreme tu novus/ntezu i hteli su da pre vremena budu otelovljenje budueg Evropljanina. Otadbine" su za nih bile samo izgovor i oni su im pripadali samo u trenucima slabosti, na primer u starosti; postati patriota" za njih je bila samo prilika da se od samih sebe odmore. Mislim na ljude kakvi su bili Napoleon, Gete, Betoven, Stendal, Hajnrih Hajne, openhauer." 5 Ovaj niz imena moe biti sporan, mogu mu se dodati druga imena.
4 Doslovan prevod francuski glasio bi: l'etrangeisation 5 S one strane dobra i zla, 256.

24

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenak

25

On svedoi o povremenom izbijanju evropske kulture iznad ili ispod dravnih granica, kulture koju politika stalno prekida, monopolizuje, izopauje... Krajnja suprotnost evropskom proleu iz 1848, koje je ujedinilo narode dok su trajale pobune i jedan zajedniki san, bie mobilizacija nacionalnih kultura naotrenih za rat 1914. godine. Prvi put posle VIII veka javlja se mogunost da se Evropa ujedini a da to ne bude pod nekom hegemonijom, nego protiv hegemonija. Alternativa carstvo nacija vie se ne postavlja. Rusko carstvo, postavi sovjetsko, ideoloki i politiki nalo se izvan graanske i demokratske Evrope. Sada njegov voa govori o zajednikoj kui, ali je jasno da Sovjetski Savez, takav kakav je, ne moe da u toj kui ivi a da je iz temelja ne uzdrma. S druge strane, nacije centralne Evrope pozvane su da se pridrue Evropi, jedna po jedna, ali se ne moe znati kad i kako. Bilo kako bilo, odsada je evropsko ujedinjenje izvodljivo i bez imperijalizma i pri tom nije neizbeno rasplamsavanje nacionalizama, ija je energija, bar kad je o zapadnom delu Evrope re, iscrpljena. Ujedinjenje, ali u kom obliku? Carstvo nosi jedna ideja. Nacija je koncept koji je rano nastao u Francus6 Emaniel Munije objavio je uvodnik u asopisu Esprit (novembar 1938) protiv kapitulacije u Minhenu pod naslovom L'Europe contre les hgmonies" (Evropa protiv hegemonija").

koj a zatim se proirio na Evropu i svet, povlaei za sobom raznolike teme, progresistike i reakcionarne, mitologiju, poetiku. Ako postoji neko stalno obeleje evropskih kultura, onda je ono u tome to su sve one pokuavale da teoriju poveu sa praksom, ideju sa institucijom. To otelovljavanje danas je u opasnosti. Ima u sadanjem stanju Evrope jedan dvostruki paradoks: Evropa je mesto nastanka istorijske svesti, to jest ideje da je ljudski poredak stvari, zasnovan na promeni, doao na mesto kosmolokog poretka zasnovanog na hijerarhiji bia, ali, u trenutku kad izgleda da ceo svet, manje ili vie, bolje ili gore, ostvaruje tu istoriju, vie uopte nije izvesno da taj svet koji je dosegao istoriju i dalje pokree istorijska svest; nema vie ni izvesnosti da je Evropa sposobna da promilja o svom mestu u tom kretanju.7" Drugim reima, istorija je nekorisna za one koji se nalaze van istorije: slui za razonodu, za utehu, ali ne i za delanje. Politika Evropa i kulturna Evropa sada izgledaju zatvorene u zaaranom krugu: prvoj je potrebna druga da bi se afirmisala, da bi stekla postojanost i odredila svoje ciljeve; druga, liena otelovljenja, ne uspeva da se demokratizuje i, preputajui teren amerikoj masovnoj kulturi, povlai se u hermetizam, istoricizam i beznaajnost.
7 Yves Geffrov, L'Europe st son destin. Lecture de Patoka", Esprit, jun 1987.

26

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenak

27

Evropa je postala ona zajednica sudbine" koju je najavio Nie ali kakve sudbine? Nju opaa sve vei broj intelektualaca i rukovodilaca u administraciji i privredi, ali javno mnjenje ima o njoj samo nejasnu i zbrkanu sliku. Poslednjih etrdeset godina evropski zanos opada, a Zajednica se organizuje i iri uprkos svemu. Od pre dve ili tri godine, mnogi znaci kazuju da se elja za ivotom u Zajednici postepeno gasi i da je u toku proces fragmentacije, to je u potpunoj opreci sa zvaninom najavom integracije trita 1993: odugovlaenje u usklaivanju poreskog sistema i raznih drugih uredaba; kanjenje reformi predvienih radi usklaivanja sistema obrazovanja (zabrinjavajue utoliko vie to ove reforme donose svoje plodove tek posle vie godina); britansko protivljenje sprovoenju izvesnih uputstava Evropske komisije; neuspeh ili kanjenje najavljenih mera za jaanje saradnje u oblasti audiovizuelnih komunikacija. Ispitivanja javnog mnjenja potvruju da je Evropa ula u fazu iekivanja, ako ne i regresije. Mada izgleda da je put u integraciju 1993. iroko prihvaen u Francuskoj, 1988. osetio se lagani zastoj. To kolebanje ukazje na to da je ideja evropskog ujedinjenja jo nejasna, da nije nala specifinu dinamiku, nije se

osamostalila.8" injenica to je u Francuskoj tenja ka evropskom ujedinjenju snana deluje ohrabrujue, ali tako ne deluje i podatak da je ta tenja znatno slabije ispoljena kod mlaih od 35 godina nego kod starijih.9" Svest o zajednikoj sudbini, koja se javila tokom poslednjeg rata i uvrivala pedesetih godina, emu je doprinosilo suprotstavljanje totalitarnim hegemonijama, poela je da slabi od kada se ini da je sovjetska opasnost smanjena. Ta pojava uoljiva je u Nemakoj i sigurno je da e se javiti i drugde. U tim uslovima, shvatljivo je zato je meusobna averzija" ponovo uzela maha. Odvaiemo se ovde da iznesemo jednu hipotezu: upravo meusobno pribliavanje nacija lanica EEZ, podstiui razvoj jedne homogene civilizacije i banalizujui time iroka podruja svakodnevnog ivota, izaziva oslabljenje oseanja razlike kao reakciju na to okupljanje oko nacionalnih posebnosti. Granice nestaju. Evropskim mostom prelazim Rajnu ak i ne primeujui da sam iz Francuske preao u Nemaku onu Rajnu na ije sam obale izlazio kao dete da kroz artiljerijski dogled mog dede posmatram na drugoj obali pokrete mladih nacista. Obuzima me radost, ali radost praena nekom nelagodnou: vie ne znam gde su granice moje
8 Zapaanje agencije Cofremca, novembar 1988. 9 Idem.

28

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenak

29

teritorije, granica (finis) je takoe ono to me odreuje, definira, obuhvata, to me upuuje na moje okvire. Kad smo je preli kao osvajai, nismo znali da svo je zauvek ukinuli. Ova zbivanja nesumnjivo manje iznenauju Ijude roene sa Evropom. AJi ta o sebi mogu rei ovi nomadi, koji uopte ne znaju odakle dolaze niti kuda idu? Jedan deo njih luta voen turistikom radoznalou; voleo bih da otvorim njihov prtljag da bih video nalazi li se tu neka knjiga od Helderlina, Servantesa, Pesoe ili Vitorinija. Drugi njih je manje putuju prema drugim obalama, u mati, krenuli su u potragu za linou na koju se seanje izgubilo u tami vekova. Nije izvesno koliko to moe koristiti religiji. Tako se tek roena Evropa ponovo nala zaronjena u isti onaj sukob koji je u XIX veku izbio izmeu univerzalnih ideala prosvetiteljstva i povratka temeljima" sukob koji se tada izvrgao u veliko zlo i koji opet moe na to da izie, mada najnoviji povratak temeljima" sve manje lii na nacionalizam, to je za Francuze muan ali koristan ispit. Stari i novi nacionalizmi i rasizmi oivljavaju i bie sve glasniji u mesecima koji dolaze. Ali oni vie nemaju budunost i to u stvari i sami znaju. Njihova snaga poivala je u tlaenju koje su nekad trpeli mnogi evropski narodi; ali ponienje, elja za osvetom, zatim atmosfera sudnjeg dana stvorena zbog velike krize iz tridesetih godina, ponovo su doveli do nasilja. Poslednji rat nije imao nastavke kao

to je to bio sluaj sa prethodnim ratom. Vie nije bilo meudravnih ni graanskih ratova. Nemaka hegemonija je fantazam koji se stalno vraa, ali ako se moe govoriti o nekom ozbiljnijem strahu, onda je to strah od ponora od intelektualnog i duhovnog ponora, za proteklih dvadeset ili trideset godina sve dubljeg i dubljeg. Taj strah ne treba potceniti, jer Evropa na putu obnove nije jo raskrstila sa nihilizmom, iji ublaeni oblik dolazi namesto njegovog ranijeg, brutalnog oblika. Uklanjanjem granica pojaava se razmena dobara i ljudi, ali ne obavezno i razmena duha. Obnova gastronomije i vea panja posveena kulturnom nasleu zasluuju pohvalu, ali pojaani saobraaj turista i tehniara koji najee ne poznaj'u jezik, istoriju i kulturu zemalja kroz koje prolaze, doprinosi vie nerazumevanju i povlaenju u sebe neg razumevanju i saradnji. Dananja omladina, koja e imati da odlui hoe li stvarati Evropu ili ne, izgleda mi mnogo manje internacionalna od omladine iz posleratnog vremena. Ona se zadovoljava nacionalnim kulturnim vrednostima i nacionalna kultura joj prija... Primetio sam da francuske i nemake studente skoro nimalo ne interesuje kako ive drugi Evropljani: elju za izlaskom iz okvira svoje zemlje smenila je elja za putanjem korena u rodnom tlu.10"
' 10 Up. B.Girod dc l'Ain, ,,Identit<5 nationale et conscience europenne", radni dokumcnt, oktobar 1988.

30

Evropa: kidtumi izazov

an-Mari Domenak

31

I druga slina zapaanja daju razloga za zabrinutost: to to su prestali da budu stranci jedni za druge nije dovelo Evropljane do veeg medusobnog razumevanja. Intelektualac koji ve etrdeset godina putuje Evropom jasno vidi da se tu vie ne postavljaju isti problemi kao nekad niti se tim problemima pristupa kao nekad. Ovom intelektualcu, jer je Francuz, sigurno teko pada to to njegov jezik, njegova kultura gube znaaj dok se drugi svetski centri stvaralatva razvijaju. Evropa iz pedesetih godina nije bila daleko od Evrope Erazma Roterdamskog i Gijoma Bidea /Guillaume Bude/. Ljudi koji su se tu mogli sresti studirali su grki i latinski, Platona, Getea i Dekarta i bili su uesnici tragine istorije Evrope iz tridesetih godina. Oni koje danas tu susreemo esto su zavrili studije u Americi, njihova istorijska svest je neznatna i njihovo interesovanje se okree prema Sjedinjenim Dravama i Japanu, mnogo vie nego prema Parizu, Londonu, Rimu i Madridu. To vie nije Evropa humanistike elite, ve Evropa mase, iz koje su nastale elite druge vrste, okrenute prema tehnici i ekonomiji. Da li to znai da ta zajednika interesovanja, zajednika kultura, da ti sve sliniji naini ivota (svuda isti hotel sa istim mini barom) daju novu osnovu za sporazum? Nikako. Kulturne specifinosti ne samo to su se odrale pod jednoobraznom maskom modernosti, nego su one opirui se toj banalnosti postale jo naglaenije. Tome je moda doprinela privlanost Sjedinjenih Drava i njoj suprotna i sve jaa privla-

nost Japana za ove nove elite. Mnogi privredni rukovodioci tvrde da je za njih postalo tee da rade da se susreu, razgovaraju, posluju u Nemakoj ili u Italiji nego u Sjedinjenim Dravama i Aziji. Upravo u trenutku kad zamiljamo da ukidanjem granica stvaramo zajednicu" specifinosti se ispoljavaju sve jasnije i esto sve agresivnije. Ne treba biti veliki psiholog da bi se objasnio taj paradoksalni proces: blizina uvek raa reflekse izdvajanja, netrpeljivosti i neprijateljstva. Ali on je veoma opasan i, ako bi uzeo maha, mogao bi da iznutra potkopa temelje evropskog zdanja. U nekim krajevima june Francuske stvaraju se geta Holanana i Nemaca; svako ivi u krugu svojih i samo retko uspostavljaju kontakt sa lokalnim stanovnitvom. Tano je da istraivanja javnog mnjenja potvruju da se ksenofobne predrasude proreuju i da postepeno nestaju negativne predstave o karakteru drugih naroda; ali jo vie jenjava elja da se upozna drugi ovek, da se otkrije ko je zapravo taj sused koji je postao na partner. Treba li iz toga izvui zakljuak da je bar to prartnerstvo prihvaeno? Jeste, ali s rezigniranom ravnodunou, proetom potmulom zebnjom, koja brzo moe da ustupi mesto osvetoljubivosti i agresivnosti ako se posle prvih koraka integracija uini naprihvatljivom. Mlekarske kvote i smanjenje povrine obradive zemlje ve vreaju tradicionalna shvatanja francuskog seljaka, gospodara i branioca zemlje.

32

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenah

33

De Gol je pred kraj ivota rekao: Evropa ije su se nacije mrzele bila je stvarnija od ove dananje." To je, u izvesnom smislu, tano: Evropa nacija bila je puna energije, njene rasprave i njeni sukobi ticali su se celog sveta. Francuzi i Nemci su se izmirili i njihova sloga vrednija je od pobede. AJi to vie bledi seanje na bratoubilake ratove to ova sloga gubi znaaj, jer je uvruju profiti koji se mogu ostvariti i na drugom mestu. Federacija, pa i konfederacija, moe opstati samo zahvaljujui alji za zajednikim ivotom. U ovom trenutku, kad centrifugalne tenje prete da poremete ravnoteu zdanja, dobronamerni duhovi veruju da je potrebno da predloe Evropu kulture kao relej za Evropu ekonomije. Oni naglasak stavljaju na ulaganje u pamet, koje sve vie zahtevaju preobraaj rada i rast informacija. Ve danas razvoj takozvanih kulturnih aktivnosti zapoljava znaajan broj ljudi: etiri miliona zaposlenih u zemljama EEZ, a 3 do 6 % BNP u pojedinim zemljama. Takva situacija zahteva evropsku saradnju i ona se na zadovoljavajui nain odvija u obliku razmene, studijskih boravaka i seminara. Informatika, komunikacija, reklama, obrazovanje uz rad, turizam i slube koje se razvijaju sa porastom aktivnosti koje se odvijaju u slobodnom vremenu predstavljaju velike potroae inteligencije i razliitih vrsta obdarenosti, estetikih, govornikih, pa i naunih. Meutim, ma koliko bila znaajna, ova kulturna saradnja ne moe sama da uvrsti evropski projekt i da

mu udahne duu. Za to je potrebna jedna ambicioznija perspektiva: jedna socijalna i politika etika; vienje sveta koje usmerava i povezuje ekonomsku, administrativnu i tehniku izgradnju. Sluaj turizma i industrije zabave veoma je pouan: kad se razmahne do kraja, turizam unitava bogatstva od kojih ivi; kad je re o industriji zabave, njen razvoj je vezan za politiku uzrasta i ivotne sredine, takoe za izvesno shvatanje linosti koje simbolizuju naciju ili pokrajinu, kao to se da videti prilikom ureenja zabavnih parkova. Tako se kultura kao profesionalna delatnost, komercijalizovana i raunovodstveno iskazana, povezuje sa kulturom kao tradicijom i stvaralatvom, izvorom ideja i mate, hijerarhijom vrednosti. Ali, kako tu vezu stvarno uspostaviti? Pravi jaz stoji izmeu izjava u kojima se opisuje i uznosi zajednika batina Evropljana i onoga to iz toga proizlazi. Kultura se ne nalazi meu zaduenjima administracije EEZ, mada ona ima jednog komesara zvanino zaduenog za kulturu. Nasuprot tome, Evropski savet ima takvu kompetenciju i za nju je bolje opremljen, ali ni on, uprkos hvalevrednim naporima, nije postigao znaajnije rezultate. Njegova Evropska deklaracija o ciljevima kulture" u nekim zemljama ostala je bez odjeka. Sto se pohvala na raun evropske kulture tie, one samo mogu da unesu zbrku u ovu problematiku. Skoro da i nema sem moda za neke izuzetno obdarene umetnike i pisce, koji nekako uspevaju da sve to poveu koherentne i u svakodnevnoj po-

34

Evropa: kultumi izazov

an-Mari

Domenak

35

litici upotrebljive veze medu elementima evropskog kulturnog naslea iji je inventar napravljen za vreme Helsmke konleTencije: grki i rimski humanizam, judaizam i hrianstvo, renesansa, nauni racionalizam i liberalna misao, industrijska revolucija, romantizam i socijalistika uenja."11 To je zaista veliki problem: evropska batina je tako raznolika i ak, u krajnjoj liniji.protivurena. da je u njoj nemogucno nai oslonac za akciju, bar ako se ograniimo na istorijski inventar. Samo bi se putem izbora iz svega luga, i to ul'lieieuog izbora, mogle da izdvoje neke duboke tenje, tenje koje, od poetka do kraja, ocrtavaju znaenje i zato mogu da razjasne i usmere akciju. U stvari, kultura se nalazi manje u ba^jtrpi a v 'g u nainu njenog vrednovanja, a taj nain
7 npfr'' prpj^kt, prnjVkt p n d r a z u r n p -

vavolju... I krug se zatvara: ta volja kadra da oivi kulturu morala bi i sama da proistekne iz kulture, tradicije, iz njenih vrednosti. uveni hermeneutiki krug" nije samo neka suptilna ideja erudita: Evropa je zatvorena u njemu.
11AJ. VViesand, Politigiie de laculture en Europe etpoUiiaue europeenne de la culture. 12 Hermeneutiki krug ovde se odnosi na neophodnost da kulturu tumaimo sa slanovita kulture, to jest da nau kulturu predstavljamo i o njoj sudimo kroz nju samu. Idui dalje, rei emo da e Evropljani iz sopstvenih kultura crpsti volju neophodnu da bi prevazii51i, ne ukidajui ih, svoje kulturne posebnosti. To je prilika da se krug proiri, a nikako da se prekine...

Iz njega e se izii kad se izie iz kumulativne faze, kroz koju je bilo neophodno proi, ali u koju nas zaglibljuju etatistiki otpori, psiholoke inercije i zastarela mitologija kvantiteta, naslee Zemljana opsednutih utegama i merama. Evropa Zajednice suvie esto se predstavlja kao zbir drava: estorica, devetorica, dvanaestorica... Ali surevnjivost meu njima ostala je jaka, to ove drave navodi na to da se pretvore u mone lobije koji prikrivaju svoje interese iza zajedniarske frazeologije. Mada je Jano da zemlje osnivai imaju koristi od Zajednice, a da sada od nje imaju koristi naroito njene novoprimljene lanice, tano je i to da evropske zemlje izvan Zajednice (Norveka, vedska, vajcarska, Austrija) imaju bri rast i manji procenat nezaposlenih...13 Ovo poreenje moglo bi da se s razlogom kritikuje i u mnogo emu ispravi, ali mi iz njega izvlaimo samo zakljuak da kumulativna Evropa nema sve one vrline koje joj se pripisuju, kako u privredi tako i u kulturi, i da ona, da bi mogla da igra ulogu koju je sebi namenila, mora sa sabiranja da pree na mnoenje, sa kvantiteta na kvalitet, sa uspostavljanja mehanizma na jaanje volje. To e biti teak preobraaj, jer e biti potrebno da se prekine sa oslanjanjem na zbir nacionalnih indeksa i da se uzmu u obzir evropski indeksi. Napredak panije, Portugala i Grke postaje tada
13 A. Lipietz, Requisitoire contre l'Acte unique", l'Expansion, 17. juni 1988.

36

Evropa: kultumi izazov

Zan-Mari Domenak

37

na napredak. Neophodan obrt: morae da se pojavi i uvrsti evropska svest, koja e, na primer, pomoi Francuzima da prihvate da moraju da daju doprinos za penzije Portugalaca koji nisu uplaivali u penzijski fond... Kad se bude osetila takva solidarnot, kad se bude proirila takva svest, to e biti injenice kulture: po njima e se suditi o dubini evropskog oseanja, tu e se videti da li naa zajednika batina ivi i danas, ili je samo stvar istorije. Nekada su se od plemena stvarale nacije, nacije su se grupisale u carstva, ali jo nikada se nije dogodilo da se nacije slobodno udruuju_da2>i ohrazo-V-ale-novu politfcTTu jedimcu7~koja je nazvana jednim imenom kome tek treba dati adrinu: Zajednica. Jer zajedniarska Evropa nema presedana, a oni koji se pozivaju na primer Sjedinjenih Drava ne znaju istoriju: Evropa nije Amerika i svet se, za protekla dva veka, promenio. Vie nije re ojtornejJa doseljenici i oslobodeni robovi stvbre naciju, ve o tome da se od starih nacija stvori neto to nikad ranije nije postojalo. Evrov pa je nova ldeja u svetu. Zato se ona ne izvui iz hladnjaka istonje. uakie, u naim evropskim kulturama ne treba traiti presedane, ve, pre svega, hrabrost i matu onaj ivi izvor, onu sposobnost obnavIjanja, to su one uvek imale... Ne treba kombinovati kultureT ve poi od zaiednikog duha. koji kulturu ne odvaja od ljudske sudbine, od drutvenog ivota i od graanskog angamana.

Za veliku naciju", stariju od svih drugih, zadatak je tei nego za druge. Tei nego za Italiju, Nemaku i Spaniju. Jo tei nego za Veliku Britaniju, koja, za razliku od Francuske, svoje razliite sastavne delove nije zdrobila rvnjem drave. Tee, ali i nunije, jer ovrsli entiteti teko e preiveti u sloenom svetu gde prava mo nee zavisiti od koncentracije, ve od gipkosti i artikulacije mrea preko kojih se razmenjuju ideje i dobra.

II

FRANCUSKII EVROPSKIIDENTITET

Francuzi se nisu pitali za svoj identitet bar do kraja XIX veka, kad se to pitanje javlja kod pisaca poput Morisa Baresa, i to u obliku jednog nostalginog, anksioznog i netrpeljivog nacionalizma, kome e pobeda 1918. doneti lano smirenje. Kako neko moe da bude Persijanac, crnac ili Irokez? Od toga se pravi problem, a ne od toga kako neko moe da bude Francuz. Ali logika modernog doba je nemilosrdna: to je logika pogleda usredsreenog na svet koji se rasparava, na drutvo koje se menja postajui autonomno. 1 Pogled upravljen na drugog prirodno se okree na posmatraa. Na paradoksalan nain, pitanje identiteta proizilazi iz jedne podele, jednog razdvajanja: ja se prepoznaje i sebe ceni kad zauzima kritiko odstojanje u odnosu na drutvo kojim je dotle bilo obujmljeno. 2 Ono to me ini takvim kakav sam javlja se van mene, a s tim odvojenim delom treba se ponovo spojiti, ponovo ga primiti u sebe. itava moderna patologija individualna i kolektivna dolazi otuda. Ali gde da pronademo te odbegle delove jednog ja koje
1 Up. .-. Domenach, Approches de la modernite, Lllipses, 1986. 2 Up. analize Luja Dimona /Louis Dumont/, posebno u Essais sur l'individualisme, Seuil, 1983.

42

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

43

je postalo drugi? Identitet je lek za otuenje od trenutka kad se svaka privrenost, svaka posveenost osea kao liavanje bia. Marksizam, a za njim egzistencijalizam pogorali su ovu izofreniju naeg doba, ija su dva iznutra povezana pola kult ega i traganje za njegovim sastojcima u jednom fiktivnom totalitetu koji treba da ga izlei i povea. Ovde otkrivamo afektivni koren totalitarizama i pogreno bi bilo verovati da se ova patologija gasi sa njima; kao grip, ona se redovno vraa iz dalekih krajeva da bi spopala slabane duhove. Re identitet je posledica, odraz ove podele. Kada je francuska nacija dostigla vrhunac samosvesti, kada je Mile prikazao njenu istoriju, slavljena je nacionalna linost a nije slavljen nacionalni identitet. To je bilo stoga to se identifikacija Francuza sa Francuskom odvijala, pasivno i aktivno, na jednoj politikoj i kulturnoj osnovici koja je tokom desetak vekova stalno jaala i stalno se usavravala. Ova identifikacija u bitnim crtama ostvarena je u vremenima koja prethode pojavi masovnih ideologija, a u vezi sa temama i ciljevima bliskim klasinom humanizmu. To znai da je nacionalni kulturni subjekt pronaen i isproban u Francuskoj, pri emu su kasniji sukobi i sporenja oko definicije tog subjekta paradoksalno doprineli njegovom jaanju. Ne samo revolucija iz 1789, nego i sve brojniji drutveni i poli-

tiki sukobi tokom XIX veka, pomogli su promociji nacionalnog identiteta, podstiui integrisanje odbaenih i doseljenika, i pridoneli sjaju francuske kulture. Tako je radnika pobuna, mada u krvi uguena, ukljuena u okvir nacije, u toj meri da je postala olienje njene odbrane 1871. Tako je Drajfusova afera, otkrivajui jaz izmeu antisemita i onih koje bismo danas nazvali antirasistima, jo vre vezala Jevreje za Republiku, iz koje su hteli da ih iskljue. Tako je komunistika partija, ulazei u politiku borbu i u antifaistiki pokret, doprinela nacionalnoj integraciji proletarijata, integraciji mnogih predratnih doseljenika. Svaki sukob okuplja protivnike na zajednikom podruju, daje tom podruju vrednost i sam sa na taj nain valorizuje. Ove bitke voene su u areni francuske nacije i radi ideolokog i duhovnog vladanja tim prostorom. Taj paradoks je pouan i kad je re o budunosti Evrope. Da li je ona sposobna da ideoloke i politike rasprave i sukobe naeg vremena dovede do nivoa gde se oni osmiljavaju i sami nude smisao? Da li e Evropa biti ulog i cilj srazmeran neizbenim sukobima oko obrazovanja, ivotne sredine i, uopte, ljudske civilizacije? Upotrebio sam zastarelu re vokacija. Vokacija je suprotnost identitetu: ono uvodi linost i skup linosti u polje privlanosti Drugog, shvaenog ne kao neko

44

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenah

45

nas ogranicava, tlai, otuuje, ve kao neko ko nas poziva da prihvatimo uzvieniju sudbinu, gde posebnosti daju snagu univerzalnom. Od samog poetka (Klovis), ideja o Francuskoj naciji3 javlja se u vezi sa zahtevom da se Francuskoj prizna jedna misija, nejpre verska, a zatim sve vie svetovna. Proizvoenje mitova o nastanku (Trojanci, zatim Gali) ustupie mesto humanistikoj kulturi i mitovima sa pretenzijom na univerzalno znaenje: ljudska i graanska prava, utopijsko naprednjatvo XIX veka; Francuska, osloboditeljka potlaenih naroda, buktinja civilizacije... Tada se u Evropi stvara razlika izmeu nacionalizma nemakog tipa, gde je u prvom planu pripadnost rasi i teritoriji, i nacionalizma francuskog tipa, gde pristupanje po slobodnoj volji ima prednost nad istorijskom i geografskom predodreenou. Moderni francuski identitet vie ne izgleda vezan za nacionalnu kulturu, postaje neka vrsta ideologije, iroko rasprostranjena i izvan Francuske. To dolazi otuda to je francuska kultura stekla poloaj univerzalne kulture i sve do ezdesetih godina ona je ostala uglavnom verna toj vokaciji. Stvari danas ne stoje vie tako i pitanje francuskog identiteta, koje nacionalisti postavljaju ve ceo jedan vek, postalo je zajednika tema levice i desnice. Javne rasprave i razne publikacije napravile su od toga mo3 Up. Colette Beaune, Naissance de la nation France, Gailimard, 1985.

du, a to je bilo moguno zato to je pitanje nacionalnog identiteta u vezi sa jednom sve rasprostranjenijom uznemirenou: ta znai biti Francuz kad se obiaji, ideje, ak i pejza toliko menjaju da ih je teko prepoznati? Kad je seljatvo, koje je nekad inilo temelj zemlje i snagu njene vojske, svedeno na 7 ili 8 procenata stanovnitva... ta znai biti Francuz za doseljenike ili njihovu decu, koji su naturalizovani Francuzi? Najzad, ta znai biti Francuz kad se meu lanicama Evropske zajednice granice briu i kad se stvara zapadni continuum, kojim vlada engleski jezik i amerika masovna kultura? Ova pitanja raaju se iz jednog spleta okolnosti i dogaaja: 1. Uticaj Francuske u svetu je smanjen a njena slika je potamnela, to su posledice poraza 1940. i okupacije. 2. Zahtevi za nacionalnim identitetom meu kolonizovanim narodima, ak i kad se oslanjaju na sheme preuzete od francuske revolucije, postavljeni su protiv Francuske. 3. Svetski ratovi, fanatizam i totalitarizam doveli su do kraha naprednjakih ideala. Utemeljiteljski mit

46

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

47

moderne Francuske, revolucija, osporava se u samoj Francuskoj. 4. Nepoverenje u racionalne sisteme, koje su unele filozofije sumnje", umanjilo je vrednost humanizma, osnove naeg obrazovanja. 5. Napredak nauka o oveku, posebno etnologije, doveo je do ukidanja hijerarhije meu kulturama i time osporio pretenziju francuske kulture na univerzalno vaenje. 6. Demokratizacija, podizanje nivoa ivotnog standarda i sve vei znaaj slobodnog vremena desakralizovali su kulturu. Corpiis obrazovanja je razbijen. 7. Prestavi da bude vezana za vrednosti napora i napredovanja u drutvu, koje su vladale u vreme nematine, kultura je postala masovno potrono dobro. Ljude tradicionalog mentaliteta zbunio je i uzbudio nalet kulture serijski proizvedene u inostranstvu (poglavito u Sjedinjenim Dravama) i masovne difuzije slike (televizija). 8. U tom razdoblju, Francuska je konano prela sa ruralnog na urbani stupanj razvoja. Poljski pejza bio je industrijalizovan, na silu osvojen, razbijen. Oploujua veza koju je pariska kultura odravala sa provincijom prekinuta je i zamenjena je sve veom folklorizacijom medija i muzeja.

Uz ove ukratko pomenute inioce, izneu jo jedan, koji je tee uoiti. Ponaamo se kao da smo uli u jednu od onih faza kad nae pamenje, i nesvesno toga, rasprodaje zalihe uspomena koje mu smetaju i koje vie ne uspeva da povee tako da imaju neko zajedniko znaenje. To to se, posle etrdeset pet godina, toliko knjiga, toliko filmova i toliko sporova vrte oko razdoblja 1940 1944. dogaa se verovatno zato to je tada razbijena izvesna slika Francuske. Kasniji pokuaji da se ona vaspostavi propali su: boja se vie ne dri. I jarosna prekopavanja po starim ranama i vatrene odbrane povreene asti ukazuju na to da ovo uasno i slavno razdoblje nije nalo mesta u nacionalnoj istoriji. Ono jo oscilira izmeu pamenja i istorije. Isto tako, bilo je potrebno da proteknu mnoge godine pre no to je konzervativna Republika amnestirala Komunu iz 1871; ali to se dogodilo i Komuna je na kraju nala svoje mesto na lepim, patriotskim i revolucionarnim stranicama istorije Francuske. Meutim, saradnja sa nacistima i dalje je polje ideoloke, pravne i publicistike bitke. Ma koliko to bilo teko, treba priznati: Francuzi nisu imali snage hrabrosti? da se suoe sa tom alosnom fotografijom iz svog porodinog albuma. S jedne strane, patriotski samozaborav i legenda o pobunjenom narodu, s druge opsesevna hajka na viijevce"... Izlaz iz toga nai emo samo ako napredujemo prema puini, a nikako ako uranjamo u osudu i neistu savest. Puina je ovde

48

Evropa: kultumi izazov

Zan-Mari Domenak

49

istorija ispred a ne iza nas: Evropa zajednice o kojoj su sanjali lanovi pokreta otpora i koja je zapoela izmirenjem Francuske i Nemake. Francuski identitet je ugroen ili, tanije, veruje se da je ugroen, to se svodi na isto, jer zahtevi za njegovim ouvanjem svedoe o tome da on ve nedostaje. Ali, postavlja se pitanje da li je ugroeno ono posebno ili ono univerzalno u njemu? Drugim reima, da li se to na nain ivota, nain izraavanja, ukratko, naa francuska originalnost rastau u kosmopolitskim obiajima, ukusima, ak i u jeziku, tako to hamburger zamenjuje govei but, a frangle"4 dolazi namesto maternjeg jezika. Ili, pak, mi postajemo nesposobni da mislimo u svetskim okvirima i da govorimo svetu bez komleksa, jer verujemo da imamo da mu kaemo neto nezamenljivo? Na prvi pogled, ove dve hipoteze meusobno se iskljuuju: francuska kultura se ili miri s tim da bude samo jedna meu drugima ili tei univerzalnom znaenju... U stvari, re je o dva komplementarna aspekta, kojima odgovaraju dva smisla rei kultuia: skup naina ponaanja i izraavanje svojstvenih jednoj ljudskoj grupi i hijerarhijski ureden corpus dela i vrednosti.
4 Le franglais (moglo bi se prevesti sa: frangleski), kovanica koju je prvi put upotrebio A. Rigo/A. Rigaud/ u jednom lanku u listu Quotidien iz Buenos Airesa, od 29. novembra 1955, a koja oznaava francuske neologizme nastale od engleskih rei. - Pri/n prev.

Obino se ova dva vida kulture stavljaju jedan nasuprot drugom. Bolje je traiti ono to ih povezuje. U Francuskoj je rastojanje meu njima ve suvie veliko. Govori se svojim jezikom, a pise se na stranom." Ova Sartrova opaska iz knjige Rei istovremeno je tana i pogrena. Tana zato to je jaz koji u francuskom deli govor od pisanja zaista dubok. Pogrena zato to pisani francuski nije strani" jezik, ak ni za nekoga ko govori argo. I ovde je dihotomija nacionalnog i stranog varljiva, ne samo zbog toga to postoji i jedna kategorija izmeu njih, kategorija saveznika ili nama bliskih ljudi, nego zato to se na odnos prema nacionalnom stvara zahvaljujui posredovanju stranog: kad govorimo mi uspostavljamo neku vrstu odnosa intimnog prevoenja sa onim usavrenim, fiksiranim, idealnim jezikom koji se zove dobar francuski"; njega meljemo, obremo, kvarimo i ponekad ponovo nalazimo njegovu stvaralaku dinamiku. Dvojezinost nije samo neto spoljanje, ona je najpre unutranja: odnos prema bliskom, pre no to postane odnos prema dalekom. Ma koliki bio raskorak izmeu narodnog i knjievnog jezika, uvek je to francuski jezik, govori li se kao u Akademiji ili kao na ulici. Bilo bi zato pogreno ako bi se francuski identitet poistovetio sa naom knjiev5 O prevodenju kao uenju i radu na jeziku, vidi: J.-M. Domenach, Ce qu'itfaut enseigper, str. 107 sq., Seuil, 1989.

50

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenak

51

nom i umetnikom batinom. O njemu govore mnoga remek-dela, to je izvesno, ali ga manje odreuju Rasin ili Verlen a vie prevaga koju u ivotu dobijaju neke stvari, na primer, izvestan nain da se ponekad poneemu nasmejemo. Za francuski identitet vana je katedrala u artru, ali jo je vaniji osmeh anela iz Remsa, jer taj osmeh veoma slian onom Bogorodice iz Luma, koja se moe videti u muzeju Mares u Barseloni ozaruje i lica ivih osoba. Poloaj nekog detalja pouzdaniji je putokaz ka sutini od opisa celine prozor na nekoj fasadi, nakit na nekoj haljini... Celinu ini odnos jednog prema drugome. Svaku kulturu ini izukrtani saobraaj znakova koji se ne daju izolovati jer ine kod nasleen od pradedovske komunikacije, od koje smo zadrali samo vredne spomenike i probrane komade: dela posveena tredicijom i navedena u udbenicima. Stvaraoci i komentatori esto zanemaruju ovu riznicu neizreenog, a dela koja oni proizvode i ispituju bez nje ne bi postojala. Oba ova sastavna dela kulture nalaze se u opasnosti. S jedne strane, postaje sve tee meu novijim delima nai takva koja bi mogla da polau pravo na rang remek-dela u knjievnosti, pozoritu, poeziji. (Ovde ostavljamo po strani sve to pripada prirodnim i drutvenim naukama.) S druge strane, takozvana masovna kultura dobrim delom ostaje zavisna od amerike produkcije. Narodni jezik je izgubio mnogo od svoje kreativnosti, to potvruje ukljuivanje argoa u jednu

vrstu zabavne knjievnosti; njime se skoro vie i ne govori, nego se samo pie, postao je folklorizam. Ali, slabost francuske kulture najupadljivija je tamo gde se elitna i masovna kultura prepliu. Skoro svi pronalasci na polju masovne kulture potiu iz Sjedinjenih Drava. Uzmimo, na primer, film. Francuska je tu imala istaknuto mesto sve dok je film bio nastavak tradicionalne kulture, dok je bio neka vrsta produetka pozorita, to jest negde do 1950, ali su se tehnika, trite, sredstva i duh vremena promenili. Francuski film nije umeo (mada je bilo nekoliko lepih izuzetaka) da na pozornicu iznese neku od onih pria koje, kao Eshilovi Persijanci, govore o ljudskoj sudbini. Moemo zamisliti kakav je mogao biti film o alirskom ratu napravljen sa skromnim sredstvima, onako kako je Malro napravio film povodom panskog rata (Nada). Ali mi nemamo nista slino velikim amerikim filmovima o ratu u Vijetnamu. Moguno je i poreenje izmeu amerikih filmova o rasizmu, kao to su Do the Right Thing, Freedom i Mississippi Burning, sa francuskim filmovima o istoj temi, na primer sa Le Th au harem. to je jo gore: kad je televizija proizvela serijsku sliku, francuski audiovizuelni mediji bili su kolonizovani ili folklorizovani, a film je gurnut na marginu. Bez obzira na to to mogu imati znatnu estetsku vrednost, veina najboljih francuskih filmova iznose na pozornicu prie o privatnom ivotu, esto u provinciji. Nedostaje im ona snaga, ona vis comica (ili tragica) koja najboljim amerikim filmovima

52

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenak

53

obezbeuje svetski odjek; njih u Sjedinjenim Dravama esto snimaju evropski reditelji. Kad se govori o amerikanizaciji, esto se stavlja do znanja da je tu re o organizovanom trovanju koje izaziva nastranu kulturnu asimilaciju: strani identitet ugroava francuski. Nema sumnje da se francuska legenda povukla pred proizvodima amerike mate. Ali ta mata se ne shvata niti eli kao neto nadmono, kao to je to bio sluaj sa grkom kulturom u vreme Rimskog carstva. Ona nije oslonac sile koja tei asimilovanju i kolonijalizovanju, to su bile francuska i britanska kultura u vreme kad su njihove matine zemlje bile imperije. Roena u doba industrije, ona samo pravi proizvode za ljude kojima su podizanje ivotnog standarda, viak slobodnog vremena i napredak tehnike dali mogunost i elju da gledaju slike, sluaju muziku i prie, jednom rei, da uestvuju u kulturi koja odgovara njihovom nainu ivota, jer sta kultura, vezana za ruralni nain ivota, danas izgleda kao folklor. Amerika kultura je za dananje gradske mase ono to je francuska kultura bila za evropsku elitu XVIII veka: prirodno univerzalna zato to izraava saglasnot pojedinane tvorevine i opte situacije. To se ispoljava i u velikim amerikim televizijskim serijama namenjenim irokoj publici, jer u njima esto ima jednostavnih zapleta i odnosa meu dobrim i ravim li-

kovima, estine strasti, ponekad ak i moi uoptavanja, zbog ega nas najbolji vesterni podseaju na grku tragediju, kao to nas filmovi arlija aplina podseaju na velike Plautove i Molijerove komedije. To je ona veza izmeu stvaralatva i naroda koja je u Francuskoj od pre tri veka skoro izgubljena. Razlika je u tome to je narod postao publika. Treba li na osnovu reenog zakljuiti da je snaga koja je pokretala Rablea, ekspira, Molijera, Dostojevskog, Balzaka i koje jo ima kod Viktora Iga i Aleksandra Dime napustila zemlju gde se tako lako stie ime stvaraoca? U drugim oblastima, kao to su reklama, kuhinja, visoka moda, francuska invencija i francuski ukus dobro se dre, ali se ne bi moglo rei da postoji francuska kola slikarstva i arhitekture: ti sektori su internacionalizovani. Uostalom, veliki francuskf' slikari s poetka ovog veka veinom su bili stranci", to jest Evropljani koji su doli iz Holandije, Nemake, Spanije ili Italije. Oni su ipak postali francuski slikari, su se nadahnjivali svetlou, pejzaima, sredinama, to jest jednom kulturom u kojoj su bistro, ulica, spomenici i vrtovi u predgrau davali okvir za neku vrstu poetskog i dobrosusedskog umea ivota. U toku prvih trideset godina ovog veka postojali su evropski duh i evropska umetnost, a njihove tokove prekinuli su potresi izazvani pojavom totalitarizma. Mi i danas od njih ivimo, mada ne moemo da ih ponovo pokrenemo.

54

Evropa: kultumi izazov

Zan-Mari Domenak

55

Retko se dogaa da presahli izvori nanovo oive i razlog to su presahli najee ostaje zagonetan. Slabljenje francuskog stvaralatva, izuzev u nekoliko sasvim posebnih oblasti, nije izazvano nekom krizom francuskog identiteta". Nai primeri pokazuju da o tome ne moe biti ni govora. Do njega je dolo, bar delimino, zato to Francuska nije uspela da pree sa elitne na masovnu kulturu, a razlozi tog neuspeha tiu se i francuske tradicije i njene politike, privredne i finansijske situacije. Kulturni poslenici se tu nalaze pred alternativom slinom onoj u kojoj su bili mnogi aristokrati XIX veka: uaniti se u svojoj tradiciji, svojoj asti i svojim predrasudama, ili se otisnuti na trite kojim upravljaju novac i naklonost publike. Njima se ini da je skoro nemoguno izmiriti kulturu stvaranja i kulturu potronje. Ovaj rascep i ova nelagodnost znaci su jedne sutinske i moda nepremostive tekoe. Opravdana je strepnja da francuski kulturni identitet" nee biti sposoban da se istakne niti ak da opstane kao takav u drutvu ije obiaje i mentalitet oblikuju tehnike, vetine i strukture koje nisu u skladu sa navikama, nainom ivota, jednom rei, sa kulturom" u etnolokom smislu rei, kakva je tradicionalno kultura Francuza. Buldoer zariven u utrobu nekog brda izaziva razliita oseanja u Oklahomi i u Tureni. Ono to tamo spada u pejza, ovde ga vrea i izgleda da ga unitava. Kultura odvojena od zemlje, koja ak izgle-

da da je ugroava, nema budunosti, ona jeste i bie i ubudue tua ak i onima koji su je usvojilli. Slavljenje naih temelja" u regionalistikoj knjievnosti krajem prolog veka, koje su na neobavezan, sasvim francuski" nain nastavili ardon i irodu sve do 1939, dobilo je odjek u najdubljim slojevima francuskog naroda, koji su prve mesece reima u Viiju prihvatili kao dobrodolo utoite pred pustoenjima . modernog ivota. Ostali su samo tragovi tog francuskog identiteta porodine kue i upnike bate bez kojih ne mogu mnogi francuski filmovi. To je bila jedna od najlepih civilizacija, od koje je Francuska vekovima ivela i za iju je odbranu proliveno mnogo krvi. Pada nam teko da o njoj govorimo u prolom vremenu, ali je to neophodno. S puno panje i Ijubavi treba negovati veze sa tom civilizacijom, ali to ne znai da u njoj sadran identitet odreuje dananje i sutranje Francuze, ak i kad se tu mogu nai, kao to emo kasnije pokazati, elementi koji su dragoceni za odreivanje smera izgradnje Evropske zajednice, koja ne bi trebalo da bude obina kopija amerikih obrazaca. Vraanje rodnoj zemlji", povratak otadbini, koji je uznosio Helderlin, istovremeno je najplodnija i najopasnija operacija. Da bi ovek bio u skladu sa zemljom, da bi preuzeo njenu prolost, nije dovoljno pamenje, potrebna je volja da se vidokrug proiri i da se pone nova pustolovina.

56

Evropa: kulturni

izazov

an-Mari

Domenak

57

Povratak temeljima bio je ve krajem XIX veka neizvodljiv. Hitleru je uspeh doneo, kako je primetio Herman Broh,6 njegov dvosmislen odnos prema tehnici: sumanuti vetac je umeo da je stavi u slubu svog regresivnog ludila. Ali u Beu s poetka ovog veka^gde je on pothranjivao svoje fantazme, bila je rotfSna drugaija kultura. ne iz tla i krvi, veT naprotiv, jz raskoraka, izj_astoiania koje se tada osealo izmen stvarnosti i institucija. Njeni pokretai u veini sluajeva poticali su iz redova Jevreja iz centralne Evrope, to dokazuje da u kritinim trspjgjma plodna nije ukorenjenost nego iskorgnjeiiost. Nae fizike i drutvene nauke, naa matematika 1 tehnika, veliki deo nae umetnosti plodovi su ovog udesnog procvata. Treba rei da je taj judaizam (velikim delom dejudaizovan) bio poslednji trijumf kulturne Evrope, koja je, pre no to je podlegla pod nasrtajima fanatika, dala svetu kljueve njegove nove civilizacije. Kao u nekoj tragediji, kad svi glumci izlaze da odigraju zavrni prizor, ovde su se bile suelile tri Evrope: Evropa carstva, koja propadajui nastavlja da sanja o federaciji narodnosti, Evropa jednog drugog carstva, pobe.e6 . Broch, Le Tentateur, Gallimard, 1960. 7 Na to je podsetio M. Kundera u svom govoru u Jerusalimu (in: L 'Art du roman, Gallimard, 1986): .,Velikejevreis.ee licnosti odvojene od svoje postojbine, uzdignute iznad nlfcionalistikih strasti, uvek su pokazivale izuzetnu priiemivost_7f\ nadnacionalau F,Yrnpu.J__vropu shvaer_u_ne_kao teritorii___n____o kao kultura. \

nog, koje e se ponovo roditi iz mita o nadmonoj rasi, _ lica h<37 ^ , kosinopoHta, koja e morati da se preseli u Sjedinjene Drave da bi tamo dala snagu i sjaj velikim univerzitetima. Ova treaT FvTTnTajirpgonjenih, odbaenih Ij-adi- jedinn je uspfila^ j a j e razvije i to van rodnog tla. To navodi na razmisljanje o plodnosti Evrope i ozloupotrebi nacional-^ nogjdentiteta. Oigledno je da je francuski identitet u krizi. Ta kriza se javila jo krajem prolog veka, zapravo im je pitanje identiteta postavljeno, izazvavi agresivne odgovore: nacionalistike i nihilisitke. Dok su spoljnje pretnje nestale, druge su dole iznutra, zbog toga to promene u tehnici, u ivotnoj sredini i u obiajima udaljavaju kulturu od ivota. Ne moramo govoriti o varvarstvu, kao Miel Anri8, ali primetno je opadanje, i to u glavnim takama, prosvete i kulture: nepismenost, osiromaenje govora, gubitak istorijskog pamenja... Masovni mediji poveavaju pasivnost potroaa, dok se, zauzvrat, budi otpor gluposti i vulgarnosti medija. Ove pojave nisu specifino francuske, mada su naroito izraene u Francuskoj; one se tiu Zapada, a uskoro e se ticati celog sveta. Nije reeno da e Evropa pomiriti elitnu i masovnu kulturu, ali integracija e izazvati potres koji moe da ih na zadovoljavajui nain spoji. To pitanje daleko prevazilazi nadle8 Michel , La Barbarie, Grasset, 1987.

58

Evropa: kulturni izazov

nosti drava i birokratija i njegovo reavanje ne treba da bude preputeno udima trita. Treba najpre shvatiti da je to pitanje za Evropljene pitanje duhovnog i drutvenog opstanka, da obavezuje njihovu politiku i trai njihovo okupljanje.

III NEPRIHVATANJE GRANICA

Lik grke mitologije nestao u maglama Zapada, Evropa je ostala iezli kontinent" (Sero Romano). Ono to zovemo evropskom kulturom" zapravo je deset razliitih kultura, od kojih pet sa svetskim odjekom (Francuska, Velika Britanija, Nemaka, panija, Portugal), i osam jezika, od kojih su etiri vie ili manje rasprostranjeni u celom svetu (francuski, engleski, panski, portugalski). Definisati Evropu terminoloki je protivreno, jer je ona bez granica (a definisati znai odrediti granice:/tms znai granica, meda). To nije ni geografsko podruje ni istorijski entitet, ve najpre jedan duhovni prostor, skup oblasti koje su primile hrianstvo i nasledile trostruku, judejsku, grku i rimsku batinu. Svaka rasa i svaka zemlja koja je bila romanizovana i zatim hristijanizovana i koja je, kad je o duhu re, bila podvrgnuta grkoj disciplini, apsolutno je evropska" (P. Valeri). Zbog toga bi bilo u suprotnosti sa evropskim duhom ako bismo ljudima na drugim kontinentima osporili pravo da se na njega pozivaju. Evropa kulture ne poiva na Evropi ekonomije i politike. Ovaj stav je bitan: on uva od iskuenja da se na dati prostor svede

62

Evropa: kultumi izazov

Zan-Mari Domenak

63

vaenje jedne tradicije i jednog nadahnua koji su ga neprekidno naputali. Evropa zajednice potie iz tog evropskog duha, ali ga ne moe monopolisati za svoj raun. Meutim, s obzirom na to da je neophodno da institucije zapremaju odreeni prostor, rei emo da su granice zajedniarske Evrope spoljne granice drava u njenom sastavu, a da evropski duh ima pomine granice; odreuju ih oni koji se na njega pozivaju. Ovde e dobro doi rei koje je Horhe Luisjforges izgovorio u Veneciji 1984: Verujem da su zapa svet u celini i dobar deo istonog sveta projekcija Evrope. Verujem da su oni odraz Evrope, njen produetak, i da mi moemo da budemo ogledalo Evrope, jer je ona uglavnom zaboravila_ da je Evropa." Istorijski gledano, postanje Evrope je sloeno. Razlikuju se najpre dva toka, prema verskoj podeli: nastanak evropskog Istoka, koji oko Vizantije, zatim oko Moskve, iri grko hrianstvo meu slovenskim i azijskim narodima; nastanak Zapada, koji oblikuje Karlo Veliki. Pitanje da li vizantijski Istok pripada Evropi privremeno e reiti muslimanska invazija i divergentna istorijska sudbina, ali se ono i dalje postavIjalo, posebno u ruskoj kulturi, a sukob izmeu slavenofila i zapadnjaka veoma je pouan. U njemu su dole do punog izraza dve sredinje take evropske tradicije, onakve kakva se uvruje poev od XVIII veka: svetovnost i racionalnost, pri emu je ovo drugo dobrim delom podstaknuto prvim. Nasuprot vizantijskom Istoku, zapadnu Evropu odreuje, najpre na

politikom planu, zatim, takoe, u duhovnom smislu, borba za autonomiju Crkve i njeno prvenstvo nad svetovnom vlau, neto to je samo ovde postignuto". 1 Uz ovaj raskol verskog porekla dolazi jo jedan, trei, poreklom politiki, ali sa verskim posledicama: raskol koji je doneo anglikanizam. Tako Evropa u poetku istovremeno izgleda jedinstvena i razjedinjena zbog religije: pravoslavno hrianstvo, rimsko katolianstvo, protestantizam. Pripadnost jednom, drugom ili treem nije vie tako iskljuiva, ali i dalje su to vrlo ive take razlika i otpora. Od poetka isprepletena s religijom, politika je uzima pod svoje, iskoriuje i na kraju zauzima njeno mesto. Carstvo Karla Velikog se rasparava. Jedna Evropa e nastaviti da ivi od mita carstva i pokuavae da ga ponovo otelotvori. Druga, ija e prethodnica biti Francuska, stvara se prema nacionalnom obrascu. Ali, ak i kad se budu javili dekristijanizacija i ratoborni ateizam, Evropa e ostati religiozan i monoteisitki kontinent, u potrazi za onim bogom koji joj je, jo od Klovisovog krtenja, poverio misiju iskupljenja. To je veza koja spaja radniki socijalizam sa krstakim ratovima. Socijalizam je, rekao je Dostojevski, bog ali zamiljen u drugaijem vidu."
1 Jan Patoka, Essais hereiigues, Verdier, 1988. (J. Patoka je eh.)

64

Evropa: kultumi izazov

Zan-Mari Domenak

65

Od VII veka reaju se pokuaji da se poveu rasuti delovi tela koje je postalo mitsko. Spoljanje pretnje (Mavara, Sarazena, Mongola, Turaka) dovode do privremenih okupljanja; u osvajanje svetih mesta za vreme krstakih ratova kree jedina evropska vojska koja je ikad postojala... Kasnije se uspostavlja razmena ljudi, ideja i obrazaca ponaanja meu manastirima, univerzitetima i umetnikim kolama raznih gradova. U to vreme, kulturna Evropa ima zajedniki jezik, latinski, a govori jo tri ili etiri s lakoom koja nas danas posramljuje. Vera u studium generale, znanje koje obuhvata sve discipline, podstie razmenu ideja, formi i vetina. inilo se da ta Evropa nestaje u ratovima, gladi i epidemijama, da poinje da se nacionalizuje, ali ona se ponovo javlja u doba Prosveenosti, zatim sa romantikim utopizmom i, najzad, u jevrejsko-nemako-ekom kulturnom krugu, gde je bila njena poslednja renesansa pre velikog poara 1914. Uzalud emo reati karakteristike i izvore evropske kulture. Tako neemo nai kontinuitet izmeu italijanskog petnaestog veka i Deklaracije o pravima oveka. On se, meutim, javlja ako se drimo jedne li_nije, koja njje jedinstvena, ali S EEajifi najcrai petnaest vekova. To je, uprkos ssdm zj^flsima , potvrivanje, produbljivanjeJjjS^Ta\ Ijudske linosti, njene poseknfisti, lepote i nje\ nffiJraya-Van Evfope se nasluuje ono to ini sustirruevropskog duha: tragina tenja za ljudskom veliinom, borba protiv anela za vladavinu nad zemljom

i samim sobom i borba protiv Satane, to jest protiv odricanja od slobode i preputanja nitavilu. AJi, da bi se to otkrilo nije neophodno ii u Sjedinjene Drave ili u Aziju. Bilo je dovoljno provesti vikend u Pragu da bi ovek u centru tog grada, koji je isto toliko evropski koliko su to Rim ili Pariz, osetio, neku vrstu praznine, koju je danas narodna pobuna popunila, odsustvo slobode (ali, ne postoji li odnos izmeu baroka i slobode?). or Bataj je razlikovao tri Evrope: Evropu geografije, Evropu volje i Evropu elje. Prva je neodreena, druga okleva, trea je poeia da se oslobaa. Nek nam bar poslui kao putokaz i podstrek! Kao to se ne mogu odrediti obrisi evropskog duha, ne moe se odrediti ni njegova sadrina. Naelo tog duha je odbacivanje svakog ogranienja. Kontinent gde_se_iivot ispjtuje,> (Stenli Hofman), Evropa se ni-' "Kad nije zadovoljila jednim odgovorom i novost koju je ona donela svetu sastoji se u neptpkirtnnm dovoejiju u pitanje njegovih tvorevina. Njen genije, kako je "to Marks rekao za^urcmzljuTu tome je da razbije, da pretvori u paru (verdampfen) svaku izvesnost. Taj poriv je istovremeno unitava i nanovo stvara. Nemoguno je zaustaviti ga, ovladati njime, a da on pri tom ne bude uniten. Taj poriv usmeren je na neto to nije sama Evropa i zato je opasno nastojanje Evropljana da Evropu prihvate kao objekt i cilj. Njena izvanredna snaga da se 2 Zbog toga jc Doktor Faustiis Tomasa Mana jedan od etiri ili pet romana koji pogadaju samo sree evropske tragedije.

66

Evropa: kulturni izozov

an-Mari Domenak

67

okrene Drugome da bi ga osvojila, asimilovala i ponekad vratila njemu samom, uvek je projektovala Evropu preko njenih granica. Ta energija svojstvena Indoevropljanima sigurno je u vezi sa strukturom njihovih jezika, kao to pretpostavlja Andre Martine. Njuje Evropa okrenula protiv sebe i upravo da bi se izilo na kraj sa tim samoubilakim ponaanjem poela je 1945, kako se znalo i umelo, izgradnja Evropske zajednice. Koliko li je puta ve reeno da je pvropa u krizi! Zapravo, ona je od samog rodenja ila i rasla od jedne (jo druge knze. Kriza nlje neka neprilika u koju je zapao evropski duh. Ona nije ni zla kob ni bolest, niti znak njenog starenja: je, nje.na sutina. " Kriza je isto to i dijagnoza, sud, isto to i posmatranje sebe i uzimanje u obzir tueg pogleda na nas, poziv upuen duhu koji izaziva nesporazum, sukob, prekid veza. Evropa postoji zahvaljujui trima katastrofama: propast grkog polisa, ruenje hrama u Jerusalimu i pad rimskog carstva. Evropa je nastala iz ruevina; njena kultura, kao i njene prve crkve, napravljene su od starog materijala. Zatim je ila iz krize u krizu. Za razliku od veine drugih kultura, koje se lako mogu podvrgnuti strukturalistikoj analizi homeostatiki sistemi sa stabilizirajuom funkcijom genije Evrope lei u njenoj moi naizmenine destrukturacije i restrukturacije.
3 Nicoias Grimaldi, L'Europe, c'est la crise", France calholique, 23. juni 1989.

Ako ne postoji evropska kultura u pravom smislu, postoji evropska civilizacija. S obzirom na to da Evropa nije ni geografski, ni istorijski i politiki entitet, pa ak (ako je Fransoa Peru u pravu) ni ekonomski entitet, o njoj se moe razmiljati samo sa stanovita _civilizacije. Ona moe da znai samo lzvesnu usklaenost napora prema istom cilju, izvestan nain shvatanja ivota i oveka i njihovog odnosa prema vasioni4." Ovo miljenje Emaniela Berla odmah je osporio Filip Aries , koji tvrdi da na kraju starog poretka /Ancien Regime/ne nalazimo jednu evropsku civilizaciju ve tri potpuno odvojena civilizacijska usmerenja, od kojih se nijedno ne poklapa sa uobiajenim granicama Evrope: rnedjteransku, kontinentalnu i atlansku civilizaciju". I Arieszakljuuje: Moda e se Evropa pokazati kao politiko, ekonomsko jedinstvo; ona nije iedinstvena civilizacija." " Ponovimo: Evropa je bila meavina, prelaz, otvaranje... Ali, hoemo li, oslanjajui se na klasinu fiziku i mehaniku, i dalje smatrati stvarnim objektom samo ono to ima vrstinu, teinu i gustinu? U vreme termodinamike disipativnih strujanja trebalo bi i politike, ekonomske, intelektualne i duhovne skupove pojmiti u njihovim pominim, promenljivim dimenzijama. U vreme medija i sveobuhvatne komunikacije, gipke strukture bi mogle bolje da odgovaraju stvarnosti od delova nekog starog katastra, tako briljivo
4 Emmanuel Berl, L'Europe au pied du mur", La Table Ronde, Connaissance de l'Europe vivante", maj 1957. 5 Philippe Aries, Contradiction de l'Europe", ibid.

68

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenak

69

premerenih da je upad u nekoliko kvadratnih kilometara mogao da dovede do rata... Pokretnost frontova kulture' (F. Aries) ne spreava, ve, naprotiv, trai da postoji jedno njeno jezgro. Ko god putuje Evropom nai e, od Kopenhagena do Sevilje, od Bria do Sijene,.od Krakova do Zagreba, bezbrojna svedoanstva gradske arhitekture koja govore o slinom nainu stanovanja, to jest ivota, i svako moe da uoi po emu se neko provansalsko selo razlikuje od nekog sela u crnoj Africi. Uostalom, sam Aries, kad pominje stalno prekoraenje granica svojstveno Evropi koliko i kontinuitet izvora", navodi jednu crtu kojoj to to je paradoksalna ne smeta da bude postojana: izmeu starih ograda i industrijske revolucije, izmeu uvanja tradicije i njenih ustrih osporavanja, Evropa se uvruje upravo u svojoj neuhvatljivoj pokretljivosti. U ovom dijalektikom ili dijalokom" (Edgar Moren) nadahnuu nalazi se odbrana od strane opasnosti koju sobom nosi ujedinjenje Evrope: svesti_se_ na svoja minima^ stvoriti od sebe zatvorenu l?5stati nela vrsta velike vajcarske, najzad potee'ne od sveTskih potre^a... hvropn. Timesto gde rat postaje_JiejiiQguan ". To moe da znai dve stvari: ili povlaenje, neutralnost, ili poetak ostvarivanja najvee od svih utopija: mir, ali mir sazdan na pacifikaciji sveta. Opredeljivanje za jedno ili drugo zavisi od izbora kulture: ili e se Evropljani prepustiti komforu bo6 Yves Geffrov^jjL'Europc et son destin", Esprit, juni 1987.

gatog i zastienog drutva ili e, pak, verni svojoj tradiciji, nastaviti da misle i matafu u svetskim okvirir ma... ta bi postala Evropa ako bi morala da izgubi tu unju za drugim koja ju je vodila svim putevima planete/ Evropa u mirovini, u iekivanju da potone ili da umfe... 'lo je neprijatelj koga danas u sebi nosimo. Treba apsolutno izbei da se na nivou Evrope ponovi ona poetska i ideoloka operacija koja se sastojala u tome da se u ivot vrate subjekti na samrti, da se sve stavi na kartu seljatva u vreme kad je ono, krajem XIX veka, gubilo znaaj, zatim na kartu radnikog pokreta, u trenutku kad je on, ezdesetih godina, ostajao bez svog uenja i bez svojih boraca. Govoriti o istorijskoj Evropi ima smisla samo ako se trai da Evropa i dalje uestvuje u istoriji. U uvenom predavanju iz 1935. Hiiserl je opisao Evropu kao ..rgzvoj ivota zasnovan na razumu, to raa ideju i mogunost istorije u kojoj se otelovljuje na odgovojan nain". X)telovljenje ideje i odgovornost za to pred nama 7 i pred drugima... Ako bi trebalo da izaberem neku definiciju Evrope, izabrao bih ovu jer nam ona zabra7 Ovo mi" odnosi se i na gradane centralne Evrope, koje za zapadnu Evropu vezuju istorija i elja za slobodom. U saoptenju na Berlinskom kongresu (Evropa, jedan san", maj 1987), Peter najder /Peter Schneider/je istakao opasnost od rtvovanja slobode miru, kao u Minhenu, kao u Jalti: Isti princip dovodi do povlaenja duha".

70

Evropa: kuhurni izazov

an-Mari Domenak

71

njuje da se zaustavimo i da se zadovoljimo onim to smo i zato to ona velia Evropu vernosti i mate. U jednom nemilosrdnom ogledu, Maarica Agne Heler /Agnes Heller/, profesor u Njujorku, tvrdi da Evropa nije u dekadenciji iz prostog razloga to ona nikad nije ni postojala. Mit o Evropi, to kumulativno privienje", uobliava se uverava nas ona tek u moderno vreme. Ali, izvan oblasti tehnokratije, u Evropi vie nema drutvenih projekata usmerenih na budunost. Evropa vise nije mesto gde se razrauju grandiozne ideje o boljoj budunosti. Iskupljenje je tu proglaeno nepoeljnim a drutveno-politiki napredak ismejan ". Ova nepotedna dijagnoza sadri jednu istinu: ta~ no je da je krajem XVII i poetkom XVIII veka Evropa poela da lui sopstveni mit. Ali bezgranino poverenje u napredak mira, pravde i slobode sruila je istorija. Mada program Prosveenosti ni izdaleka nije ostvaren, moderno doba je izgubilo sveinu i svoju privlanu snagu. Od svih velikih utopija koje su roene u Evropi, samo je jedna ostala donekle iva: sama Evropa. Ali, ta sa njom uraditi? Prezasiena puterom ali gladna ideja , Evropa se kree samo zahvaljujui snazi koju joj daje mehanizam uspostavljen sporazumom u Rimu. Ona je ustrojena, ostaje joj da nae sebe, inae e umreti od tro8 Lettre internationale, br. 18, jesen 1988.

mosti. Kao to je rekao direktor Francusko-nemakog instituta u Ludvigsburgu (Savezna Nemaka), razmena ideja vie ne prati razmenu robe 9 ". Utemeljiti Evropu u podudarnosti ekonomskih interesa bila je genijalna ideja. Prema Kantu, prvu etapu puta prema trajnom miru ine ugovori o trgovini i pomorskom saobraaju. Ali pribliava se trenutak kad treba izabrati izmeu raspada i novog koraka napred. U nedostatku zajednikog cilja, jedina utopija koja ostaje u naem domaaju svee se na diplomatski salon (evropska usaglaenost") i na rutiniranu birokratiju. Evroplajni e delovati zajedno i prisiljavae svoje drave da zajedno deluju onda kad budu eleli da neto zajedno stvore. Na ovom mestu se javlja kultura, kao tradicija, svest i mata. Evropa e biti plod konvergencije evropskih kultura a nikako rezultat njihovog spajanja. Nemaki poslanik Frajmut Duve /Freimut Duve/ boji se, kao i mnogi dugi njegovi zemljaci, uticaja vlasti Zajednice na kulturu i smatra da se evropska kultura moe potpuno razviti i da moe dostii punu vrednost samo kao zbir mnogih nacionalnih kultura koje je ine" (9. novembra 1984). Ako se evropska kultura predstavlja kao zbir kultura, onda ona nee postojati kao evropska kultura. Duve je, meutim, u pravu utoliko to bi zatvaranje kultura u prostor kojim bi u9 R. Piht (Picbt), na Evropskoj konvenciji o kulturi (Pariz, januara 1986).

72

Evropa: kuhurni izazov

an-Mari Domenak

73

pravljala neka zajednika vlast, vodilo njihovom sakaenju i, u krajnjoj liniji, guenju. Kako je u ali rekao Tcodor Zeldin /Theodor Zeldin/: Postavi Evropljani, Francuzi e najzad moi da prestanu da budu graani sveta." To nije poeljna sudbina ni za Francusku, koja bi bila odseena od frankofonskih zemalja na drugim kontinentima ni, naravno, za Veliku Britaniju, ni za Nemaku, niti za bilo koju drugu zemlju Zajednice.1 Evropski identitet je vie pred nama nego za nama. On poiva na kulturama, on nije kultura. On e se dokazivati, on e sebe nalaziti donosei zajednike odgovore na najvee izazove naeg doba, nadahnjujui izvesnu politiku drutvene kulture, jednu civilizaciju. Prestanimo da verujemo da se kultura moe proizvoditi kao to se prave automobili ili kao to se usklauju tehnologije. Ne stvaraju kulturu politika i institucije, ve kultura nadahnjuje politiku i daje ivot institucijama. Kultura je, ipak, postala i industrija i u toj taki bi Evropska zajednica mogla i morala da intervenie da bi dala strukture i sredstva koji bi pomogli svakoj od naih nacionalnih kultura da preivi u doba masa i da potisne skoro neogranien ameriki mono10 Uostalom, izgleda da je engleski isloriar promenio miljenje, jer je izjavio (u jednom intervjuu u listu Quotidien de Paris, od 8. novembra 1989) da bi Francuska bila srena da bude vrata kroz koja u Evropu mogu ui ideje celog sveta. Ideja Evrope bez granica moe se ostvariti u Francuskoj, koja tei tome da bude topionica svetske civilizacije".

pol. U tom smislu je francuskom identitetu potrebna Evropa da bi preiveo i da bi se preobrazio. to se evropskog identiteta tie, valja rei da to nije arheolosko blago koje treba izvu[iz zemlje ve ~ ostvanti. ' Dugo sam se protivio evropskom federalizmu, u kome sam video instrument hladnog rata koji bi samo produbio podelu Evrope, sa kojom se ja, zajendo sa mojim drugovima iz Esprija /Espril/ nisam mirio i koja, trideset godina posle toga, postepeno nestaje. Aktivno sam uestvovao u kampanji protiv SED-a 1953 1954. Jednog dana e se znati da li smo bili u pravu ili ne verovatno i jedno i drugo. inilo mi se, takode, da Francuska mora da rei problem svojih kolonija pre no to se ukljui u Evropu. To je bilo uinjeno 1962. Tada sam se pribliio perspektivi evropskog ujedinjenja, svakako imajui u vidu razloge koji se na sve strane istiu, a svode se na nunost da se ide tim putem, ali i iz jednog drugog razloga, koji se tie volje. Ljudi moje generacije bili su u vlasti politikog angamana. Njima je blisko iskustvo da je sudbina pojedinca vezana za sudbinu zajednice. Francuski poraz 1940. doneo nam je ropstvo, ponienje i stotine
11 CED Communauteuropennededfcnsc"/Evropskazajednica odbrane/, koja je predviala ponovno naoruavanje Nemake u okvirima evropske organizacije. Predlog o njenom osnivanju odbaen je 1954. zahvaijujui glasovima francuskih poslanika.

74

Evropa: kullumi izazov

an-Mari Domenak

75

hiljada mrtvih, deportovanih i muenih. Tano je da smo pre dvadesetak godina uli u naizgled mirno istorijsko razdoblje, u kome je lina srea postala vanija od zajednike nesree. Aii nita nas nee navesti na to da zaboravimo ono to smo nauili o krhkosti institucija i slobode kad ih niko ne brani, o posledicama uzdravanja i o beskrajnoj moi kukaviluka. Francuska politika je plitka i bleda, a nai unutranji sukobi jalovi, zato to su izgubili vanost. Guimo se zato to nai govori, nae rasprave, nai zahtevi ne doseu daleko. Potreban domet nije domet topova iz 75, kako je govorio Pegi pre rata 1914. To nije ni domet atomske bombe, koji obesmiljava njena ogromna ubistvena snaga. Potrebno je dometnuti do Evrope. Vie od etiri stotine miliona ljudi, sa njihovim izvanrednim intelektualnim i materijalnim potencijalom, to je po meri savremenog sveta. Svakom prostoru slobode potreban je prostor snage. U oduevljenju, ta se istina zaboravlja. Ubeen sam da je sadanja francuska boljka u neposrednoj, mada skrivenoj vezi sa sve veim slabljenjem naeg uticaja na istoriju. To to je agonija Libana kod francuskih vlasti izazvala samo poteze bez ikakvog uinka pokazuje na koji se stepen nemoi srozalo ono to se i dalje usuuju da zovu spoljnom politikom, dok teroristike drave, koristei utanje Evrope, objavljuju rat Zapadu i alju nam svoje ubice.

Moguno je da smo mi jo daleko od politike volje da gradimo Evropu. akje moguno da je nikad neemo imati. Alibar treba pokuati da je izgradimo, jer drugog istorijskog izlaza nema. Francuska, sama u svetu, ta Morasova1 zabluda, vie ne moe nikoga da prevari. Ako elimo da sauvamo uticaj na istoriju, vezu sa svetom i da u Francuskoj obnovimo politiku, treba hteti Evropu. Ne postoji evropska kultura, ve evropski kulturni ^ prostor, ili tanije postoje kulturni prostori koji se ne svode ni na Zajednicu ni na jednu nacionalnu dravu. Evropa bez hegemonije nalazi ovde svoje nadahnue i najplodnije polje svog ostvarivanja. Meusobno povezivanje ovih prostora i njihovo povezivanje sa evropskim institucijama sa EEZ i Evropskim savetom predstavlja teak zadatak, jer mi smo vekovima navikli da mislimo o integraciji, globalizaciji, a sada treba misliti o delokalizaciji, sistemima sa viestrukim mreama. Ako nema evropske kulture, t^os^o^^vropska civilizacija, ali i ovde se treba odvojiti od tradicionalnog TTacma miljenja. Evropa koleda, akademija i salona imala je svoje visoke domete; estina nacionalizma i promena naravi skoro su je potpuno unitili. Meu12arl Moras/Charles Maurras (1868 - 1952)/, francuski pisac, 1945. osuden na doivotnu robiju zbog saradnje sa neprijateljem. Prim. prev.

76

Evropa: kulturnl hazov

an-Mari Domenak evoluciju koja vodi Zapad u sve veu privatizaciju. Teme kolektiva prestale su da oduevljavaju i sada je potrebno obratiti se ljudima, svakome od njih pojedinano, da bi se oivelo oseanje graanske solidarnosti,14 koje drava i veliki nacionalni interesi vie ne mogu da probude. Meutim, evropski narodi sauvali su dva zahteva iz p^ftlosti: oni i dalje od politike trae da uini stvari smislenim i da obezbedi drutvenu zatitu. Verovatno se pomenuta evolucija i ovi zahtevi teko mogu izmiriti: moderni individualizam se koleba, kako su tano uoili Ruso i Tokvil, izmeu bezoseajnog egoizma i samoljublja koje podstie lini i drutveni razvoj. Pred tim izborom, istovremeno metafizikim i praktinim, okleva sudbina Evrope. Niemu ne slui osuditi individualizam, jer on je ukljuen u logiku razvoja zapadne kulture. Problem lei u njegovom odnosu prema zakonu, prema instituciji, prema graanskim pravima. Rodoljubivi i revolucionarni zanosi, istorijski izazovi, koji su doveli do meusobnog stapanja Francuza, ne prestajui pri tom da ih dele, dogaali su se u nacionalnim okvirima. Oseanje da je Francuskoj dato naroito poslanje", ili bar da njena istorija, njena kultura, njene intelektualne rasprave imaju opti znaaj, sve to gubi dra i deo smisla u suenom nacionalnom prostoru, u istorij14Francuske imcnice le civisme" i la citovennet" ovde su, u nedostatku boljeg reenja, prevedene sa gradanska solidarnost" ili oseanje gradanskc solidarnosti". - Prim. prev.

tim, s one strane revolucija, reakcija i ratova, ve vie od jednog veka na osnovu duboke konvergencije naravi, mentaliteta i tenji nacija koje su bile, tako se inilo, nepomirljivo sukobljene stvara se drugaija Evropa. Kako primeuje Hartmut Kelble,13 to to Zajednica ve skoro etrdeset godina uspeva da prevazie mnoge krize treba zahvaliti istorijskoj evoluciji, koja tehniare i politiare goni da idu napred, uprkos trenutnim sukobima. Nisu se sluajno glavne tekoejavile u poljoprivrednoj politici. Tu se zaista nalaze najizrazitije razlike meu lanicama Zajednice, jer poljoprivreda zavisi od tradicija i starih struktura, koje se ne mogu po elji menjati; bre se moe izgraditi fabrika nego promeniti nain rada u poljoprivredi. Zemlja, podneblje i navike ne dozvoljavaju slobode s kojima rauna industrija. Ali, otpor seljaka nesumnjivo svima koristi, jer on ne dozvoljava da se sa Evropom postupa kao da je ona neko gradilite ili neka gigantska samoposluga, emu su skloni ljudi koji od nje oekuju samo poveanje prihoda. Izmeu evropskog duha i zemlje veze su suvie stare da bi se mogle bezobzirno prekinuti. Ekologija, kao dimenzija kulture, tie se morala i svakako e biti najneophodniji i najprei zadatak meu velikim zadacima koji treba da stoje pred evropskim vlastima. Kad je rekao Mi ne sjedinjujemo drave, mi spajamo ljude", an Mone /Jean Monnet/ je naslutio
13 . Kaelble, Vers une socieie europeenne (1880 - 1980), Belin, 1988.

78

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

79

skom kontekstu koji vie ne trai veliinu i ak vie ne trpi ni intervencije ograniene samo na jednu dravu. Ono to je koilo ekspanziju ega i ponekad ga ukljuivalo u zajednike patnje i egzaltacije sada se topi, izazivajui raspad graanske solidarnosti. Sigurno je utopijska pomisao da bi irenje prostora graanske solidarnosti, jaanje politike moi, jednom rei Evropa koja se integrie, zaustavili irenje graanske ravnodunosti, toksikomanije i besmisla ivota. Ali, sumrak nacionalne drave trai politiki pomak, nove oblike gradanske solidarnosti. Raditi zajedno neto znaajno a ubudue taj znaaj mora da bude svetski trebalo bi da zagreje ili bar podstakne najvei broj Ijudi. AJi Evropu ne treba smatrati nunim lekom, ve projektom, politikom, drutvenom i duhovnom avanturom. Nije re samo o tome da se vode poslovi" Evrope, ve se evropski projekt smilja i ostvaruje s jasnim saznanjem da raspolaemo samo relativnom predstavom o njemu, to jest izvesnom koncepcijom", u oba smisla te rei; nezamislivi zaetak, kao dete kome naslee ne odreuje sudbinu, ve otvara put obnovljenoj slobodi. U tom smislu je izgradnja Evrope vezana za civilizacijski izbor, za sposobnost naih kultura da nau odgovore na izazove sa kojima se vie ne moemo nositi u starim teritorijalnim i politikim okvirima. Zajedniki smer razvoja evropskih drutava poinje da se ocrtava u XIX, a u XX veku postaje izrazit

u etiri osnovna podruja: industrijska proizvodnja, obrazovanje, urbanizacija i jaanje drave-zatitnice... Takav razvoj, istie Kelble, doao je do take kad je potrebno doneti odgovarajue odluke, a one bi mogle da dovedu do vraanja na nekadanja razmimoilaenja ukoliko bi ih svaka drava donosila za svoj raun. Jedna od tih odluka tie se finansijskog tereta socijalnih izdataka koji poveava demografski deficit. Treba li ga smanjiti da bi se spasla konkurentnost? Ali, ako bi to smanjenje bilo, od zemlje do zemlje, razliito, onda bi se rasplamsala konkurencija meu njima. Na slian nain postavlja se i pitanje tete koju prirodnoj sredini nanose industirja i forsirana poljoprivreda. Evropa se danas susree sa civilizacijskim problemima koji trae politike odgovore ije pobude mogu biti samo kulturne to jest filozofske i etike. Sve u svemu, moe se rei da Evropljani odavjjo trae, mada toga nisu potpuno svesni, da usklade dve velike utopije koje su njihovi preci zaeli pre dva veka: liberalizam i socijalizam. Pomou zakona i institucija, iji je cilj poboljanje ivota najmanje povlaenih slojeva stanovnitva, oni su postepeno krotili pionirski duh i slobodu trita, kojima inae duguju svoje bogatstvo. Prema reima Alena Turena, Evropljani, uzeti u celini, odbijaju razdvajanje ekonomskog i socijalnog".15 To podrazumeva krajnji cilj koji se ne
15 Alain Touraine, saoptenje na kolokvijumu koji je organizovao Bild u Parizu oktobra 1988.

80

Evropa: kuliurni

'izazov

Zan-Mari Domenak

81

svodi na puko funkcionisanje, dakle istraivanje i raspravu o naelima to jest izvesnu filozofiju, ili bar vrednosti. Razvoj drutva je prevaziao politiku misao, ideje zaostaju za stvarnou. Sukob liberalizma i socijalizma sada ima samo istorijski znaaj: od njih ostaje samo zajednika utopija, jer su i jedan i drugi hteli da drutvo oslobode politike, tog prostora strasti i zabluda.1 Njihova konvergencija ispoljava se upravo u besadrajnosti jedne politike koja, budui da vie nema oslonac ni produ, da je izgubila vezu sa konkretnim, nalazi alibi za svoju nemo u jalovim svaama. Liberalizam i socijalizam su postali dvostruka mistifikacija izvesne apolitinosti, sa ijim alosnim izvorom jo ne smemo otvoreno da se suoimo: slabost, malaksalost u koju je zapala drava nesposobna da sama izide na kraj sa problemima koji je pritiskaju i bez mogunosti da mobilie nacionalne snage protiv neprijatelja, koji su postali miroljubivi i ak prijateljski nastrojeni, drava koja e gubi u sitnim poslovima, dok se drutvo, lieno perspektive i vostva, rastae na onoliko delova koliko ima posebnih, stvarnih ili lanih identiteta. Tako, upravo u trenutku kad se slavi rodenje republike, izgleda da se ona raspada: drutvene slube (obrazovanje, na prvom mestu) gube presti i dostojanstvo; sve su glasnije razliite kulture, religije, etike
16 Up. J. - . Domcnach, LibeValismc et socialismc" u: Des idees ponr la poUtiaue, Scuil, 1988.

i sutinska pitanja Ijudske sudbine zauzimaju pozornicu sa koje se politika sramno povukla, preputajui komisijama, odborima, savetima i sudovima brigu da raspravljaju o problemima koji je prevazilaze. Poslednja vladina ideja da se obrati civilnom drutvu" da bi podmladila i osnaila politiku zapravo je mit. Civilno drutvo je koncept koji je odgovarao neem stvarnom u prethodnom veku, dok je politika jo bila monopol kraljeva ili povlastica ekonomske i kulturne elite. Ali ve poetkom naeg veka, nacionalna okupljanja i totalitarizam uveli su drutvo u politiku. Danas, podizanje ivotnog standarda, otvaranje obrazovanja, kulture i zabave za masu i sveprisutnost medija ne dozvoljavaju da se pravi razlika izmeu drutva i politike i da se zamilja da bi ova druga mogla u prvome nai nove izvore. Svako moe slobodno da procenjuje ta mogu pojedini delovi drutva. Optimistika ili pesimistika, svaka prognoza o tome je varljiva i, uostalom, dogaaji je redovno demantuju, jer za pasivnou koja izaziva zabrinutost dolaze iznenadne eksplozije. Drutvo vraa politici ono to mu ona daje, i obratno. Oni ne slede jedno za drugim, nego su meusobno uzglobljeni. ZJjogloga-o^ hnavljanje drmtva i obnnvljnnjp politikf 1_7edno. Politika e dati drutvu sredstva da se organizuje, da proizvodi ideje, svoju problematiku, da bi drutvo moglo da sebe spozna i da sebe trai kroz politiku. Stvarati i stvarajui stvarati sebe... Ostaje da vidimo hoe li Evropa dati politici onu dimenziju, onu svest

82

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenak

83

i one ciljeve koji su joj potrebni da bi se pribliila stvarnosti. U drutvenoj evoluciji Francuske i drugih evropskih nacija mogu se nai putokazi za jednu politiku. To su, na primer, oni koje navodi povelja o socijalnim pitanjima koju EEZ nudi svojim lanicama. Ali ta povelja se svodi na postignuto, navodi prava iz tradicije raznih zemalja. Brigu o tome da se ide dalje trebalo bi da preuzmu nai mislioci, ali oni, za razliku od mislilaca XIX veka, napreduju sporije od stvarnosti. Uzrok revolucija u Evropi potonuo je u nepopravljivoj materijalnoj i moralnoj katastrofi. Moe se pokuati da se on vetaki oivi, ali nostalgija nikud ne vodi i socijalizam vie nema ta da kae. Zbog toga Evropu treba manje zamiljati kao uskrsli mit, a vie kao istorijsku mogunost da se pametno i efikasno uzvrati na velike izazove koji prete svakom delu Evrope, da se ponude odgovori koji manje-vie zavise od kulturnih, moralnih i duhovnih htenja, a moraju se postepeno uneti u politie i pravne forme. Prvi od tih izazova je hitna potreba da se rei spor izmeu konkurentnosti i socijalne zatite. Tehnike nadoknade ovde nee biti dovoljne. Slobodna konkurencija neprekidno poveava nejednakost i frustraciju; kraj dravne dominacije pothranjuje druge dominacije, manje krute, prefinjene i mnogolike. Idealno bi bilo uspostaviti arbitrau koja bi ograniila preduzetnuku slobodu. Ali, da takva arbitraa ne bi skre-

nula u proizvoljnost, potrebno je da nove vlasti imaju oslonac u civilizacijskim normama, a time u izvesnoj ideji o oveku, njegovom linom ispunjenju, njegovom ivotu, njegovoj starosti i smrti. Svakoj pravdi je potreban zakonik koji utvruje jasne, iako nepostojane, razlike izmeu dobra i zla. Razlog to drutvene pravde" nigde nema lei u tome to ova razlika ne moe da se naini u jednoj u toj meri relativnoj, pokretljivoj i sloenoj oblasti. Ipak, volja za moi i volja za bogaenejm moraju biti obuzdane. Deo potrebne ravnotee zavisi od jedne stare uspavane etike, od skupa obiaja, navika koji odolevaju ispod povrine vidljivih potresa. Uostalom, jednu od prepreka ujedinjenju Evrope ine razlike u nainu ponaanja, naroito upadljive izmeu severa i juga, koje e, po svemu sudei, biti teko uskladiti. Utoliko je vanije da se oblikuje zajednika etika u oblasti socijalnog i ekonomskog ivota, iji se tek prvi obrisi nasluuju.17 Ova ravnotea ne tie se samo ekonomije i finansija (propisi o konkurenciji, kontrola proizvoda, porezi, itd.), nego i rada, njegove raspodele prema polu i ivotnom dobu, to je moguno postii samo ako je logika proizvodnje podreena izvesnom civilizacijskom
17Misao o ovoj temi (mada jo uvek bez odgovarajue politike) razvijenija je u Sjedinjenim Dravama nego u Evropi, gde je tek zapoelo prtvazilaenje dileme liberalizam socijalizam da bi se prilo konkretnom pitanju normi za raspodelu dohotka.

84

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenak

85

usmerenju. Doista, neogranieno podsticanje veeg uinka i vee potronje vodi ne samo novim dominacijama, ve i optem porobljavanju, dodue ne tako surovom kao u vreme uspona kapitalizma, ali potpunom i utoliko opasnijem to e njime biti obuhvaena bezmalo ukupnost ljudskih aktivnosti, ukljuujui tu i slobodno vreme i kulturu. Ista logika podvrgava prirodnu sredinu neprekidnim preureenjima u funkciji zahteva proizvodnje. Rast megalopolisa, zaguenje gradskih centara i pretvaranje sela u predgrae dovode u opasnost onaj vaan inilac Evrope koji je bio grad, posebno varo", grad srednje veliine. Unitavanje pejzaa, banalizacija ivotne sredine, naputanje gradskih centara i sela zarad ivota u okolini gradova naruavaju ravnoteu koja je stvorila Evropu i to upravo u trenutku kad navodno hoemo da je ponovo stvorimo. I ovde se istie neophodnost obuhvatne politike ivotne sredine, koja se ne svodi samo na usavravanje novih, istih industrija. Izbor naina ivota povlai za sobom i druge izbore i Evropljani se tu moraju zajedno opredeljivati. To je izbor ivota koji u mnogom podsea na izbor sa kojim su suoeni graani Kvebeka: potvrivanje kulturnog identiteta ili predavanje amerikom modelu. S jedne strane, javlja se opasnost opadanja ivotnog standarda, s druge, opasnost propasti jednog naroda, sa njegovom kulturom, njegovom posebnou i sopstvenim ivotnim elanom. Herkul nije veliki toliko

zbog svojih uvenih podviga koliko zbog toga to je izabrao pravi put na raskru gde ga je ekalo iskuenje. Trei izazov obuhvata i dva navedena, a odgovor na njega uticae na pravac koji e uzeti evropska sudbina. To je izazov kulture. Tanije, kulture koja je sve dosad , od jedne krize do druge, uspevala da se prilagodi kretanju sveta i koju je sada zbunila pojava masovne kulture", kao to starije dete moe da bude preneraeno roenjem gigantskog i monstruoznog mlaeg brata. Zbog toga dolazi do povlaenja i zbog toga se javlja nastojanje da se pobegne od svake odgovornosti za istoriju, i to upravo u asu kad nam Evropa prua sredstva da se u nju vratimo. Opasnost takvog, kulturnog rascepa nadvija se nad nama. A od kulture zavisi kakva e biti politika, dok politika ne odreuje kulturu i, kad pokua da to postigne, ubija je. Posredstvom masovne kulture kultura je lagano, skromno, stupila u vidokrug Evropske zajednice. uvena reenica ana Monea, toliko puta ponovljena i verovatno apokrifna: ..Ako bi trebalo ponovo da pojnem. poeo bih od kulture" simpatina je ali nekonsna jadikovka. Nee se ponovo poeti i, sve u svemu, nije loe to se u nae materijalistiko vreme poelo postavljanjem materijalnih osnova. Ali argumenti kojima se danas obrazlae ova zakasnela zabrinutost za kulturu zapravo su uznemeruju^. Zamilja se da je ^ kultura delatnost komplementarna ekonomiji, nuna

86

Evropa: kulturni izozov

Zan-Mari Domenak

87

za rast zaposlenosti i za usavravanje sposobnosti i znanja. Tano je da su kultura i ekonomija sve vie povezane, ne samo zato to kulturna industrija dobija na znaaju, ve zato to usavravanje informatike i robotike, razvoj sektora usluga, irenje komunikacija trae poveana intelektualna ulaganja. Zato je neophodan ogroman napor da se dobije potrebno obrazovanje i obezbedi permanentno obuavanje. Ali taj napor pretpostavlja oslonac u korpusu referenci, u strukturi znanja, u hijerarhiji vrednosti. Ponavljati stalno da nam je potrebno obrazovanje vodi samo usavravanju tehnike obuke a i to na nezadovoljavajui i nesiguran nain, jer je tehniki razvoj dobio takvo ubrzanje da veliki broj poslova koji e biti za petnaestak godina neophodni jo ne moemo predvideti. Spremanje za struku pretpostavlja pre svega solidnu optu kulturu. Meutim, stari humanizam se na sve strane raspada a novi se jo ne javlja.18 Osnovni zadatak je, dakle, dati novu strukturu srednjem obrazovanju, koje je postalo stoer za usmerenje prema zanimanju, kao osnovno obrazovanje pre sto godina. Otvoriti srednje obrazovanje prema Evropi znai najpre da se u programima (jezika, istorije i knjievnosti, pre svega) da posebno mesto susedima koji postaju nai sugraani. Utilitarna privlanost engleskog jezi18 Up. J. - M. Domenach, Ce qu'ilfaut enseigner, Seuil, 1989.

ka izazvala je porazno opadanje znanja nemakog i to u trenutku kad se odvijalo francusko-nemako pribliavanje, okosnica nove Evrope. Usudiu se da kaem i ovo: u filozofskom, duhovnom smislu, Evropa moe za izvesno vreme i bez Velike Britanije; ona ne moe bez Nemake i to ne samo zato to je ona na moni i privilegovani partner, ve zato to je germanska kultura igrala prvorazrednu ulogu od 1800. do 1940; i u drugim vremenima, ako pomislimo na to da su naa fizika, lingvistika, matematika, veina naih drutvenih nauka, da i ne govorimo o muzici i slikarstvu, roeni u germanskoj orbiti, Najzad, uzmimo u obzir ulogu germanske kulture u centralnoj Evropi, koja se svakim danom sve vie vezuje za Evropu dvanaestorice.19 Ali, ima tu jo neto. Kulture Evrope nisu pozvane samo da zajedno preu na stupanj masovne proizvodnjepotronje i da podignu na vii nivo ivot najveeg dela stanovnitva, one ne treba samo da prate dogaaje, one treba da im prethode. Jer ono to se Evropljani spremaju da ostvare nema presedana, to je izazov imaginaciji. elim da ovde navedem zavet naeg prvog socijaliste utopiste, Sen Simona: Matoviti ljudi koraae na elu, oni e podsticati drutvo." Vie ne obraamo mnogo panje na ono to govore pe19 0 tome izvanredan nain svedoi knjiga Klaudija Magrisa Dunav. (Claudio Magris, Danube, L'Arpenteur, 1988.)

88

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenak

89

snici; slabo sluamo arhitekte, umetnike, mislioce svih vrsta, od drutvenih nauka do teologije. Nije re o tome da nam nedostaju govori o Rvropi jue i sutra; ve o potrebi da se ona prefigurira", kako se kae za velike izlobe. Doktrine su prevaziene, ideologije nepoeljne, ali svima koji su na tragu Evrope potreban je novi govor o metodi i o etici po meri naih problema. Stekli su se mnogi preduslovi za novu renesansu. Ideoloki rezovi zarastaju. Katolici i hugenoti, poboni i antiklerikalci prestali su da se tuku i, prvi put posle mnogo vremena, narodi Evrope se pozivaju na iste vrednosti, bez obzira pod kojom zastavom ive. Nestaje i jaz izmeu racionalizma i onoga to je Miel Fuko nazvao misao izvana, izmeu klasinog humanizma i nauke u znaku matematike, jednom rei, izmedu dve kulture, knjievne i naune, razdvojene od Dekartovog vremena. No, ba u tom trenutku francuska kultura, zamorena velikim raspravama o optim idejama, okree lea pitanjima ljudske sudbine da bi se posvetila sve usitnjenijim specijalnostima. Nastala je duboka provalija izmeu te hermetine kulture i kulture zabave. U Evropi se vie ne moe nai nita slino onome to su pre rata bili Kroe, Jaspers, Unamuno, Mariten i Malro. Taj nedostatak posebno pogaa Francusku, gde se u toku sedamdesetih godina ugasila plejada uitelja misli. Vlada klima sumnje, i u njoj se osea za-

dah krivice; neka vrsta klonulosti, utuenosti sputava svaku misao o optem. To je verovatno u vezi sa tekuim preobraajem nacionalne drave u politiku tvorevinu iji model ne sadri nijedno uenje, nijedna ideologija kojom se napajala evropska inteligencija (s izuzetkom pominjemo ga pravde radi takozvanih nekonformista tridesetih godina", koji su ve taI d a tvrdili da su za evropsku federaciju). To sigurno pomae da se shvati otkud to da je Nie danas u modi, jer on je pozivao da se misli s one strane istroenih dogmi. Zapadnoevropska misao, zbunjena razvojem dogaaja koje nije predvidela, ne uspeva da ga teoretizuje. U tom muku, jedino se uju glasovi iz centralne i istone Evrope: disidenti, progonjeni lj'udi, koji se ne boje da izgovore re sloboda.2 Poljaci, esi, Maari i mnogobrojni svedoci Gulaga. To je neugodan paradoks: smisao postojanja Evropske zajednice i duu koja joj nedostaje treba traiti van nje. Mana velikih filozofija XIX veka svakako je bila u tome to su imale prevelike ambicije: da prikau celinu istorije i da naslikaju novog oveka. Ali im u zasluge treba upisati to to nisu razdvajale individualni razvoj od drutvenog napretka; trudile su se, sve do utopijskih zanosa, da budu misao o zajednici. Na skroman nain, ne pripisujui istoriji nunost, mora20 Up. pre svega Vassili Grossman, Tout passe, Julliard L'Age d'Homme, 1984.

90

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

91

mo se vratiti toj brizi, drugim reima, brizi da ne odvojimo razvoj linosti od sudbine zajednice. U toj perspektivi treba razumeti ono to Klub Viktor-Igo" tano naziva Evropom Ijudi duha i graana. 21 Evropa je, pre svega, trite. Dati mu maksimum prostora i slobode, to je bila ideja kojom su se sve dosad rukovodile najopreznije ianice Zajednice. Danas, kad je doao as da se pravi nacrt zajednike politike, postoji velika opasnost da oivi stara ideoloka borba izmeu merkanitlnog liberalizma i konstruktivistikog socijalizma. No, iskustvo nas je nauilo da nijedna od ovih doktrina nije neposredno i izdvojeno primenljiva. Znamo da trite, posebno zbog svojih dananjih razmera trai da bude ureeno, a takoe znamo i to da nastojanje da se zavedu kolektivizacija i planifikacija privrede gui inicijativu i dovodi do nezaposlenosti. Ako Evropljani imaju danas manje ideja nego ranije, oni svakako imaju vie iskustva i Evropljani na Zapadu i oni na Istoku. Da li to znai da su osueni na empirizam? Ne, i to utoliko manje to raspad ideologija omoguava da se u punoj svetlosti pojave problemi sa kojima je misao XIX veka, pre no to je postala dogmatska, poela da se suoava. Na primer, podela rada. Kod Sen-Simona nae e se mnoge sugestije koje su nekad smatrane utopisti21 Klub Viktor-Igo za Sjedinjene Drave Evrope", osnovan na podstrek aka Robena /Jacques Robin/, objavio je u asopisu Cosmopolitique (oktobar 1988) jedan poziv na razmiljanje". Ovde su preneti mnogi od ciljeva navcdeni u tom tekstu.

kim a koje je razvoj tehnike uinio ostvarljivim. Moe li se prihvatiti da u inventivnom i mobilnom drutvu radnici itavog ivota obavljaju isti posao ili da se u drutvu gde se, za pola veka, prosena duina ivota poveala za petnaestak godina odlazi u penziju sa 60, 55 ili ak 50 gpdina? Politika zapoljavanja i politika ivotnih doba 2 zasnivaju se na izvesnoj koncepciji ivota linosti, ovekovog razvoja, a ona bi morala da bude razmotrena i utanaena u evropskim forumima, jer dolazi as kad e biti neophodno da se donesu zajednike odluke. Doista, kad bude dolo do usklaivanja, u ime kojih naela, prema kojim normama e biti odreene granice i optimalne mere? Ta naela i te norme moraju biti utemeljeni u razumu i u ljudskoj prirodi utoliko pre to e se na osnovu njih presuivati u sporovima meu nejednako razvijenim nacijama. Nad izgradnju nove Evrope nadvija se opasnost socijalnog i kulturnog podvajanja. Namesto podele na razvijene i nedovoljno razvijene nacije i oblasti mogla bi se pojaviti podela na dve kategorije: na one koji uspevaju da se odre na povrini sve breg toka dogaaja tehniari. upravlja', putnici i na otpale" ili odbaene, koji se sve brze marginalizuju. Ogromno ulaganje pameti potrebno za tehniki
22 Up. knjigu Ksavijea Golijea Druga karijera (Xavier Gaullier, La Deicdeme carriere, Seuil, 1988), gde se prediae da se limit" za odlazak u penziju zameni pomerljivim rokom, izmedu 45 i 50 godina, kad bi zapoinjala nova, druga radna karijera, koja bi u raznim oblicima mogla da traje prilino dugo.

92

Evropa: kultumi izazov

Zan-Mari Domenak

93

napredak moe da podeli stanovnitvo na one koji umeju da deifruju znakove i one koji od toga odustaju i putaju da ih oni preplave. To e biti rascep sutranjeg drutva i, za razliku od klasne borbe, iz njega se nee roditi kultura pobune, mase udaljene od vlasti nee oseati da su eksploatisane i poniene, jer e ih masovni mediji kljukati razgaljujuim proizvodima. Ova opasnost rascepa, ve uoena u nastavi, gde je izaziva raskorak meu razliitim kriterijumima uspeha, preti itavoj Evropi, i zato je potrebno da na evropskom nivou ponu dogovori da bi se za nastavu, organizaciju rada, korienje slobodnog vremena i upotrebu svih vrsta tehnika nala zadovoljavajua reenja. Evropa nee biti izgraena na ideologijama, koje su je zamalo unitile, ve usklaivanjem nekoliko jednostavnih ideja. Do tog usklaivanja dolazi u svakodnevnom ivotu. Svaki narod je stvorio posebno umee jivrjta^ali-zajednike crte su oigledng. SkcjrTsHv^ rene obrasce tog umea nalazimo u italijanskim, flamanskim, francuskim i panskim gradovima izgraenim od XII do XVIII veka. Oni ine upadljiv kontrast susednim megalopolisima, naroito na jugu, gde Milano, Rim, Napulj, Madrid, Barselona i Atina, paralisani, zagaeni automobilskim saobraajem, izgledaju kao karikature amerikog modela unetog u strukture i u prostore koji nisu za njega stvoreni. Evropska civilizacija roenaje u gradovima i ona najpre tu treEa" d-a bude pogovo_slyena. U Arlu, Turu, Hajdelbergu, Ferari, Briu/Ioledu, Amsterdamu vide se razlike

i slinosti u organizaciji prostora, u odnosu javnog prema privatnom, u razmerama arhitekture po meri oveka, sve ono to e predgraa XIX i zgrade-ormani XX veka zaboraviti i ponekad unititi. Odatle treba poeti, a ne od prestonica i gradova-muzeja, da bi se organizovale razmene i unakrsna povezivanja s ciljem da se urede gradovi koji odgovaraju naem vremenu. Cgntri Evrope treba ope^nVhiidu srednji gradovj, od dv^idesetdn 1Q hiljadn stannvniVn U njima

'se moe isrovremeno pobei i od usamljenosti i od gomile, individualnost se moe izmiriti sa suivotom. Naalost, sistem razmene i glavne saobraajnice esto zaobilaze ba takve gradove. Ovde dodirujemo jedan od najveih izazova demokratske Evrope. Prudon /Proudhon/ga je video: Evropa e biti jo suvie velika za konfederaciju konfederacija". Edgar Moren je to izrazio drugim reima: Evropa mora, \- istnvrerrieno pretvnri 1 prnvinri1 ieiumeta-naciju." Ali kako? U Francuskoj, zahvaljujui prevlasti monarhijske, zatim jakobinske centralizacije, regioni su odavno devitalizovani. Ideja da treba ponovo uspostaviti minimum ravnotee izmeu Pariza i provincija istovremeno je nacionalna i evropska. U Slici Francuske, kojom poinje novo izdanje
23 Poctkom 1940. godine ak Mariten /Jacques Maritain/ je napisao: Francuska bi mogla da oplemeni svoje shvatanje drave-nacije i da od njega zadri samo ideju o organskom i politikom jedinstvu domovine, koje ulaskom u federalnu strukturu ne slabi nego dobija vei znacaj.

94

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

95

njegove monumentalne istorije, il Mile belei da je svaka velika francuska provincija, organizovana oko svog jezgra, mikrokosmos njoj susedne zemlje. Ne moramo ii tako daleko kao on i u Alzasu videti malu Nemaku, a u Provansi malu Italiju, da bismo prihvatili da ta centrifugalnost (doboki razlog nae hipercentralizacije) daje Francuskoj udesnu mogunost da preko nekoliko provincijskih centara razgrana veze sa susedima. Problem je u tom to zasad jedino Strazbur izgleda sposoban da postane jedna od tih franko-evropskih prestonica; druge gradove je Pariz ostavio nerazvijene. Ipak, Lion, Lil, Tuluz (ili Monpelije) uskoro e moi da preuzmu tu ulogu. Naa kartezijanska kultura i naa centralistika tradicija navodile su nas na to da uklapamo, integriemo, asimilujemo, a sada treba, nasuprot tome, da nauimo da delokalizujemo", kako je to predlagao A. Turen,24 da nauimo da pravimo razliku izmeu nacionalnosti i izvesnih oblika statusa graanstva na nivou grada, regiona ili Evrope, koji e moi da imaju i stranci" i imigranti. Nai pasoi ve nose oznaku: Evropska zajednica, Republika Francuska... To je perspektiva pluralizma, sistema artikulisanog u skladu sa razvojem sveta koji je prestao da se pokorava pojednostavljenjima logike traganja za identitetom. Ortnns d p l a - p r p r n a r-plini m n r a vip rfa 1? ^ -

u perspektivi dvostruke svrhovitosti: celina je ve prisutna u delu kao to je deo prisutan u celini. Tojejormula budue Evrope, jedina koja dozvoljava udruzivanje sloboda. Francuski identitet je spojiv sa evropskim samo po cenu ovog logikog, epistemolokog i, posle toga, politikog preobraaja, po cenu radikalne reforme naih intelektualnih navika. Novost koja e biti povratak tradiciji. Evropa je doista nekad predstavljala paradoksalnu, u istoriji jedinstvenu strukturu, koju je kod nas dravni centralizam uguio, strukturu kadru, kako je to opisao J. Su /J. Szucs/, da lokalnu politiku povee sa univerzalnom civilizacijom, da sebe uoblii, po reima jednog drugog Maara, I. Biboa, kao ^ krugova slobode-I--

u granicamasabjr?"^ i iatsgracije, ve ga treba videti

24 Kolokvijum Bilda, Pariz, oktobra 1988. \/

IV SREDSTVA ZA AKCIJU

Dolo je vreme kad Evropa, htela-ne-htela, mora da se pozabavi sobom. Njena trgovaka logika zaokruena je jedinstvenim sporazumom i sada se postepeno zapaa da privreda ne moe da bude prebaena na automatskog pilota. Ogromni problemi koji iskrsavaju u svim podrujima proizvodnje zahtevaju reenja koja podrazumevaju izvesnu ideju o oveku i drutvu, bilo da je re o ivotnoj sredini, o obrazovanju ili o duini radnog veka. Tehniki progres, podizanje ivotnog standarda i etrdeset godina u miru pod amerikom zatitom doveli su do oputanja, koje po neemu podsea na uspavanost. Ali 1993. godine stupiemo u dodir" ne sa neprijateljem, ve sa neizbenim posledicama naih opredeljenja ili, tanije, naih pristanaka. Pitanje tehnike postavili su na filozofski nain Bergson i Hajdeger. Sada se ono postavlja konkretno i svuda, kao mogunost stvaranja ili razaranja ivota, unitenja ili oivljavanja ivotne sredine. Duboka zebnja koju izazivaju zagadenje prirode i uznemirujua dostignua vrhunske genetike mora biti predmet panje evropskih instanci. Tom intelektualnom i moral-

**

100

Evropa: kullurni izazov

an-Mari Domenak

101

nom zadatku mi smo dorasli. Savet za globalnu ekologiju", ije osnivanje predvia Klub Viktor-Igo, mogao bi da pokrene znaajnc akcije za zatitu tla, vode i vazduha. Neka se Evropa ponovo otkrije, neka se prepozna u svojim pejzaima, neka Rajna, Rona i Dunav ponovo postanu njene velike reke i neka se na mestima gde je govorio Sokrat opet moe disati! Ako je tano, kako je na poslednjem zasedanju GATT-a rekao ameriki prestavnik, kritikujui Evropski ekonomski savet to daje subvencije poljoprivredi, da njive u nekim evropskim zemljama nisu vee od travnjaka u njegovom vrtu, onda je to zato to naa zemlja jo nije potpuno industrijalizovana. ta emo uiniti sa tom zemljom? Hoemo li, sledei predlog Sen-Simona, jedan deo pretvoriti u staklenu batu, a ostalo u ogroman park u engleskom stilu"? U svakom sluaju, neko reenje se mora nai, i moramo se politiki, to u sutini znai civilizacijski, opredeliti za Evropu u kojoj e moi da se ivi. itanje mnogobrojnih dokumenata u kojima se ujedinjenju Evrope nude kulturni ciljevi" izaziva nelagodnost. Najpre nas oara bogatstvo tih predloga, ali ubrzo primeujemo da bi njihovo sprovoenje u delo nailazilo na tekoe, esto u vezi sa sitnicama ali ipak nesavladive, koje proizlaze iz razlike meu nacionalnim strukturama i navikama. Na primer: kako prikazivati evropski program na jednom zajednikom kanalu kad se prime time, vreme najvee gledanosti, razlikuje od jedne zemlje do druge.

Ovi predlozi u celini podseaju na kola sa briljivo napravljenim delovima, ali koja nisu u voznom stanju. Da li je problem u pogonskom gorivu ili u elektrinoj mrei koja povezuje delove? Istina, Evropa kulture je kasno stigla na dnevni red; nedostaju joj institucije, finansijska sredstva, politika volja... Ali, ^o zakanjenje nije sluajno. Nije sluajno to to se dve oblasti gde je izgradnja Evrope nailazila i gde e nailaziti na najvee tekoe nazivaju kulturom: kultura zemlje i kultura duha. Industrija je doista meunarodna. Maine ili proizvodi manufakture razlikuju se samo po etiketi Made in France ili Made in Italy ili po nekoj pojedinosti u ponudi. Ali ono to je sazdalo neki kraj: obrada zemlje i rad duha, uva svoju posebnost, iako je zemljoradnja najveim delom industrijalizovana i zato svuda ista. Vino ne lii na drugo vino, niti je sir svuda isti, mada jabuke sve vie slede isti model. Evrope e biti samo ako ona odbije da ove dve kulture gleda iskljuivo iz ugla produktivnosti i dobiti. Anjes Varda /Agnes Varda/ je jednom rekla da kad bismo otvorili ljude, u njima bismo nali pejzae. Ali ako pejzai i dalje budu nestajali, vie neemo nai bogzna ta u glavama i srcima ljudi. Sudbina duha vezana je za sudbinu zemlje. Moguno je da savremeno stanje intelektualne kulture u Francuskoj prati i simbolizuje udes koji preti zemljoradnji: da postane ist artefakt, delatnost razapeta izmeu tehnikog usavravanja i proizvodnje u velikim serijama. Postavi

102

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

103

nauni proizvod, ivot je uao u onaj proces distanciranja koji je motor modernog duha, odvaja se od nas, prestaje da nas pokree na ljubav, smeh i suze i postaje predmet na koji se moe delovati. Ali zbog ega i radi ega? Danas smo suoeni sa situacijom u kojoj kultura samu sebe iscrpljuje. To je nagovestio Nie, zbog ega je postao uitelj ideologa bez volje i moi, koji od njega zadravaju samo rad ekia. Novo varvarstvo, koje ne dolazi pre, nego posle kulture. Re varvarstvo" ovde izgleda preterana. Novi varvari nemaju u rukama baklje. Njihova bojna kola su buldoeri. Oni metaju milijarde deviza, mue zemlju, prljaju more, truju nebo, a kultura protiv njih ne die glas u zatitu ivota. Poslednji put se taj glas uo 1968, ali na tako nejasan i iskrivljen nain da vie nije nita ostalo od patetinog zahteva koji su ponavljali pobunjeni gimnazijalci: Hoemo da ivimo!" To se moe rei, moe se napisati, ali kako neto i uiniti? Buenje duha ne moe se naruiti i treba biti svestan toga da stvarajui Evropu irei trite, ubrzavajui promene, bez kojih nema savremenog progresa uzdiemo i uveavamo snage kadre da se okrenu protiv kulture ili, tanije, sposobne da stvore vlasitu kulturu, to su ve poele da ine. To je kultura progresizma koji je izgubio duu, kultura ije je geslo: sve bri, sve noviji, sve bogatiji. Oni koji sa nama ne

dele ovu zabrinutost, verujui da je ire konzervativni i ak reakcionarni Ijudi, kratkovidi su isto koliko su to bili oni koji nisu videli pribliavanje nacizma i njegove mehanizovane vojske. Evropa nee ponovo postati plen Hitlera ili Staljina, ali uvek moe da sklizne u provaliju koju produbljuje, napredujui, jer je na stvaralaku aktivnost podstiu razaranja koja uz to idu. Da li je Evropa izila iz jednog varvarstva samo zato da bi ula u drugo? To je pitanje sa kojim su suoene njene kulture. Meutim, odgovori na to pitanje jo su tanki i svode se na kritiku kritike i na bojaljive izraze elje da se stvari poprave. udno je to, upravo u trenutku kad se milioni Ijudi na Istoku okreu prema naim vrednostima, mi od sebe te vrednosti oturamo kao bljutavo jelo. Dok oni na ulici viu Sloboda!", jedini stav vladajue ideologije u Francuskoj, Italiji i Nemakoj je stav da stava ne treba imati. To je logina posledica one vetake proizvodnje ivota o kojoj smo ovde govorili. Budui da mehanizam radi automatski, ostaje samo da se on podrobno opie. Ali tano je i to da su dogme toliko zloupotrebljavane da je jedini ubedljiv nain da se pokae da jo verujemo u slobodu, jednakost i pravdu sastoji u tome da se borimo na terenu, tamo gde su te vrednosti pogaene i da uvodimo strukture i postupke koji e omoguiti oivljavanje drugaije kulture. Napore najpre treba usmeriti na strpljivo i briljivo traganje za sredstvima za akciju, na izgraivanje insti-

104

Evropa: kulturni izazov 1. Viejezinost Na prvo mesto dolazi pitanje jezika. Njihova mnoina stvara probleme u skoro svim oblastima saradnje. Na primer, filmovi i drugi proizvodi fikcije ne mogu da budu istovremeno sinhronizovani na vie jezika; neophodnost da se sve prevodi na osam jezika usporava rad evropskih institucija. U Francuskoj je ovaj problem ostao potcenjen iz prostog razloga to e Zajednica, ako odabere jedan zajedniki jezik, odabrati engleski, a Francuska to nee prihvatiti. Ona to nee prihvatiti najpre zato to bi to znailo da je francuski izgubio poloaj medunarodnog jezika i postao regionalni jezik; zatim stoga to bi to vodilo manjoj evropskoj raznolikosti, dakle osiromaenju, i, takoe, odvajanju od spoljnog frankofonskog prostora. Najzad (a ova trea taka vezana je za dve prethodne), to bi to ubrzalo amerikanizaciju Evrope. Zar emo se pomiriti s tim da se jezik koji je tokom dva ili tri veka evropskim diplomatama, misliocima i revolucionarima sluio kao koine svede na ulogu provincijskog jezika? Na alost, nain na koji se ustaje u odbranu" frankofonije tipian je za ono to se obino smatra najgorim u francuskom temperamentu: meavina pretencioznosti, nedoslednosti i sitniavosti. Preklapanje kompetencija raznih institucija i podministarstava a svi su bez potrebnih sredstava i

tucija, na kritiku i reformu raznih uprava i organizacija, jer su se rei toliko pohabale da je potrebno izazvati medijski skandal da biste privukli panju javnosti, to jest treba se sluiti beznaajnim stvarima da bi se govorilo o znaenju ivota, pristati na odvratno drobljenje o ma emu da bi se neto reklo. ini mi se da u tome lei jedan od najdubljih razloga to se treba opredeliti za rizik izgradnje zajednike Evrope. Duh izgubljen u lavirintima tumaenja ovde napokon nalazi jedan predmet, jednu realnost koju je nemoguno tumaiti jer se jo nije uobliila. Evropska misao ovde se vraa svojoj potrebi za praxisom i svojoj strasti za menjanjem ivota. Hegel, Marks, Kont, Furije... Kad se jednom naemo pred izgradnjom ovih institucija, pred kuanjem novog ivota, valjda emo prestati da tapkamo u mestu. Levica, desnica i centar najzad e imati da se izjasne o neem konkretnom. Ideologija e morati da se preuredi u skladu sa onim to se dogaa i to se mora dogoditi, a ne vie u skladu sa onim to je bilo... Utopija Evrope. Konkretna utopija. Pokuajmo da damo primer takve utopije. Vratimo se onome to se ve sada moe i mora uraditi, ne u oblasti stvaralatva, gde niko ne upravlja, sem ako to ne ini Sveti Duh, ve u skromnoj oblasti sredstava potrebnih za kulturnu izgradnju jedne transnacionalne Evrope. Ovo nije program, nego kratak spisak predloga koji bi mogli da na osetljivim takama izazovu paljenje" na koje se odavno eka.

106

Evropa: kiilturni izazov

an-Mari Domenak

107

dugoronih planova svedoi o odbijanju da se sagleda stvarna situacija. Treba prihvatiti da stvar frankofonije nije iskljuivo francuski problem, ali se ona ne svodi ni na problem francuskog jezika. Treba je vezati za odbranu i irenje nemakog, italijanskog, panskog i portugalskog jezika, jer je i njih engleski potisnuo na marginu. Kad Francuz i Italijan razgovaraju na engleskom, to je nezavisno od povreenog nacionalogponosa prilino alostan prizor zato to nagovetava stvaranje jedne banalizovane Evrope, iz koje bi iezli raznolikost i toplina nacionalnih temperamenata, veebojni registar jezika, onaj tipino evropski arm linosti koje u govor unose itavo svoje bie i ne kriju ta su ili bar ono ta bi htele da budu. Naviru mi mnoge uspomene! Jula 1944. u naem odredu pokreta otpora u Tarnu nemaki nam je sluio kao lokalni jezik, jer je tu bilo Alzaana i dezertera iz SS; bratimljenje sa mladim antinacistima posle osloboenja; kasnije, na putevima panije osloboene frankizma, pesme panskih brigada. Na kozjoj stazi u Iiji razgovor sa italijanskim veteranom iz prvog svetskog rata... To je bila Evropa i pitanje je da li e ostati takva i za nae potomke, ili e oni samo na engleskom razmenjivati bilanse poslovanje, rezultate naunih eksperimenata i trgovake narudbe. Moj^otadbina, francuski jezik^^govorin ji^an Polan_/Jean PaulRan/. iNa$a otadbina, jezici Evrope. Kad to budemo shvatili, stvorie se uslovi ne samo za spas frankofoni-

je, ve i za vraanje francuskog u meunarodnu komunikaciju. Jezici Evrope... Mali su od velikih manje korisni, ali su dragoceni koliko i oni. Evropa im prua priliku da preive utoliko to nacionalne drave nee imati kraljevsko pravo nad njima. Moe se navesti jedan uspeh na ovom polju: katalanski jezik. Meutim, baskijski predstavlja vei problem, jer pripada potpuno razliitoj porodici jezika. Moe se oekivati da e i korzikanski nei naina da se razvije. Kasnije, slovenaki... Ali, prilike koje to omoguavaju imaju i svoje nalije. Svaki od ovih velikih regionalnih ili nacionalnih jezika moe da se afirmie u paru sa jednim velikim jezikom komunikacije: katalanski sa kastiljanskim, korzikanski sa francuskim... Time se stvaraju problemi dvojezinosti i oni e izazvati potrebu za treim jezikom a to je nova ansa za engleski, to se pokazalo kad su Flamanci sa Univerziteta u Luvenu proterali francuski. Sada se tu nastava iz vanih predmeta dri na engleskom. Odupirati se amerikanizaciji Evrope ne znai konkurisati engleskom, nego ga najpre prihvatiti tamo gde je potreban i time osloboditi druge evropske jezike njegovog imperijalizma i njihove inhibicije. Umesto da protiv engleskog vodimo beznadeni gerilski rat, zato mu ne bismo priznali ulogu meunarodnog jezika u dve vane oblasti, u nauci i tehnici? Shodno tome, mislim da bi engleski u tom svojstvu

-08

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

109

trebalo uiti ve u osnovnoj koli, ma ta o tome mislili patrioti. Zauzvrat, bilo bi obavezno da se ve od poetka srednje kole ui jo jedan evropski jezik, tako da mladi Francuzi, pored osnovnog znanja engleskog, raspolau dovoljnim poznavanjem nemakog, panskog ili italijanskog, ako ve ne i znanjem dva ili sva tri pomenuta jezika. Srednjovekovna obrazovana elita dobro je govorila etiri! Ova viejezinost trebalo bi da bude sankcionisana i u visokom obrazovanju. Na primer, zar se moe dozvoliti da francuski studenti mogu da studiraju filozofiju bez znanja nemakog, jezika velike filozofije XIX veka? Ako ima neko podruje gde bi nove evropske strukture mogle da pomognu kulturi, onda je to podruje jezika. Uskoro nee postojati nikakve smetnje da nastavnici iz drugih evropskih zemalja predaju u Francuskoj. Zato ne bi drali predavanja na svojim jezicima, kao to se to delimino upranjava na visokim kolama. Tako bi se mogle predavati prirodne nauke, geografija i izvesni delovi istorije. Za te nastavnike bilo bi organizovano uenje jezika zemlje-domaina. Evropa e biti viejezina ili je nee biti. Stalno korienje jednog stranog jezika u koli doprinee boljem poznavanju francuskog. Jo poetkom veka Generalna inspekcija osnovnog obrazovanja utvrdila je da deca bolje govore francuski u krajevima gde je bilo

ivo neko lokalno nareje. To je razumljivo. Maternji jezik stie do dece s mnogo greaka i trivijalnih izraza. To utie i na francuski koji se ui u koli, a njegovo kvarenje nastavlja se u dodiru sa ulicom i medijima. Ali kad dete ui neki drugi jezik, ono se na nov nain odnosi prema vlastitom jeziku. U neku ruku, ono ga ponovo ui kao da je to strani jezik, upoznaje njegovu strukturu, njegova pravila i ono to treba ispraviti da bi se njim vladalo. tavie, ukljuivanje stranaca u nastavu nee samo doprineti boljem meusobnom razumevanju, ve e podstai i dobrodolo takmienje meu francuskim nastavnicima. Ovi evropski nastavnici nee biti samo nastavnici jezika. Oni bi morali, ve od drugog razreda srednje kole, da na svom jeziku dre nastavu jednog broja predmeta iz kolskog programa. aci e nauiti strani jezik samo onda ako im je to potrebno da bi poloili ispit. To je praksa potvrdila. Ovoj razmeni nastavnika bila bi kasnije pridodata razmena uenika. Zato se ne bi najveem mogunom broju uenika pruila mogunost da posle mature provedu jednu godinu studija u nekoj evropskoj zemlji? To se ve radi, na veem rastojanju i uz vee trokove, sa Sjedinjenim Dravama. Zato ne i sa Nemakom, Italijom, panijom? Audiovizuelni mediji mogli bi ovde da imaju ulogu podstreka i dobre vebe. Sluati vesti na radiju na ne-

110

Evropa: kuhiirni izazov

v

makom ili italijanskom, pratiti na televiziji neki film naengleskomieziku - t o j e k u l t u r n i i z a z o v i t o j e k u l turni dobitak.

2. Skole i univerziteti Ne verujem da bi imalo smisla uvesti Evropu u kolske programe kao dodatni predmet", za koji bi bio predvien fond asova i godinje jedan kolski dan". Da ponovimo: za nas Evropa nije predmet prouavanja ve praksa, grupno iskustvo, znanje i svest koji se formiraju na delu. Umesto predavanja o Evropi kao takvoj, bolje e biti da se predaje na evropski nain, tako to emo poeti da dajemo privilegovano mesto onoj ve pomenutoj zoni bliskosti: ine je oni koji za nas nisu ni stranci ni domai. To pretpostavlja, izmeu ostalog, drugaiju obradu knjievnosti, geograilje i istorije. Remek-dela na kojima se temelje evropske kulture i njihovi eponimni junaci (kao Don Kihot) trebalo bi da budu uneti u programe i udbenike, a u nastavi knjievnosti mnogi pisci trebalo bi da budu prouavani prema temama koje ih povezuju; kao to se Molijer ne moe razumeti ako se ne poznaje Comedia dell' Arte, Kornej ako se ne prouava romancero, ne moe se ni tano odrediti mesto Malroa i Kamija ako se nita ne zna o Dostojevskom. Dobar primer korisnog rada u tom smislu pruila je francusko-nemaka komisija za reviziju udbenika istorije. Taj primer bi trebalo slediti na evropskom nivou, ne da bi se dolo do jednoobraznog programa,

Nadamo se da e uskoro doi vremc kad e vane evropske iienosti moi da nam se obraaju na svojim jezicima. Pomilja li se da cemo najbolje odbraniti" francuski tako Sto Cemo pustiti druge da govore svojim jezikom? U meduvremenu. treba Sto pre pozvati novinare na radiju i televiziji da naue osnove fonetike i da prestanu da na engleski naCin izgovaraju nemake, italijanske iii panske rei i imena (a, posebno, da nauce da se nemacko ' izgovara kao u Francuskoj a ne kao u Engleskoj!).

112

Evropa: kullurni izazov

an -Mari Domenak

113

ve da bi se uklonilo sve ono to ima obeleje netrpeljivosti i neopravdanog neprijateljstva i, s druge strane, da bi se osvetlio dugi put kojim smo stigli do dananje Evrope. Pored zemljoradnje, kolstvo je nesumnjivo podruje gde su razlike meu evropskim nacijama najvee i gde e se najdue odrati. Prosto je neverovatna raznolikost programa, pedagokih metoda i rasporeda nastave u kolskim sistemima lanica EEZ. To je pravi kaleidoskop. Nemojmo pokuavati da namesto ove raznolikosti ponudimo neko nametnuto ujednaavanje, ve ponimo time to emo na jednom mestu sabrati razliita iskustva. U trenutku kad u Francuskoj poinje ozbiljno procenjivanje rezultata postojeeg kolskog sistema, dobro bi dola mogunost da se oni uporede sa tuim iskustvom. U kojim disciplinama i zahvaljujui kojim postupcima obrazovanje u nekoj drugoj zemlji daje bolje ili gore rezultate od naih? Koje su prednosti i loe strane razliitih podela vremena i ritmova rada u koli? Predlaem, dakle, da se uvede zajedniko procenjivanje rezultata obrazovanja, ime bi mogla da se bavi ekipa istraivaa sastavljena od vie nacionalnih grupa, koja bi svoje analize i predloge dostavljala kolskim vlastima raznih zemalja i odborima evropskih nastavnika. To bi bio uvod u duboku reformu obrazovanja. Umesto da nairoko raspravljamo da bismo uskladili postojee razlike, pokuajmo da zajedno gradimo ono to e morati da postoji.

Uprkos mnogim kontroverzama i preprekama, dva univerzitetska programa Comett" i Erasmus" dali su zadovoljavajue rezultate. Ali to je malo u poredenju sa onim to treba uiniti. Treba dati prednost poboljanju francuskih univerziteta. Sve dok mnogi meu njima budu nedovoljno opremljeni i ak zaputeni bie smeno zalagati se za evropske univerzitete. Drugim reima, potrebno je da dovoljan broj francuskih univerziteta, posebno u unutranjosti, u regionalnim centrima sa evropskom vokacijom, dostigne meunarodni nivo. Uporno se odrava pogreno uverenje da je bolje na jednom mestu imati vie nacionalnosti nego samo jednu ili dve; slabi rezultati Evropskog instituta u Firenci to potvruju. Zbog toga valja podstai profesore koji dre nastavu doktorantima da to ee gostuju na velikim evropskim univerzitetima. Predvia se da e studenti zavrnih godina biti stalno na putu, provoditi jedan semestar u Parizu, drugi u Hajdelbergu, trei u Oksfordu, etvrti u Milanu ili Firenci. Ali, i profesori e morati vie da se kreu. Intelektualna Evropa bie nomadska ili je nee biti. U dva ili tri odabrana mesta u Francuskoj trebalo bi otvoriti kolee Evrope" po ugledu na Kole Francuske /College de France/, gde bi tokom dva tromeseja naunici, istraivai i profesori drali seminare na najviem nivou. Planira se otvaranje jednog takvog centra pored stare Politehnike kole, u srcu Latin-

114

Evropa: kultumi izazov 3. Knjige, prevoenje, plasman Evropsko trite knjige jo je daleko od integracije. Porezi na promet knjiga se kreu od 20% u Danskoj do 0% u Velikoj Britaniji. Oekuje se da e se tu bez veih tekoa postii sporazum i da e biti usvojena visina poreza kao u Francuskoj (5,5%). Tei je problem reprografije, koja stvara nezakonitu konkurenciju u nekim oblastima izdavatva, posebno kad je re o asopisima, praktinoj i kolskoj knjizi i strunim radovima. Zakonski propisi se mogu lako uskladiti, ali njihova primena nee biti jednostavna, kad se bude prisutpilo ubiranju naknada od jedne do druge zemlje. to se tie jedinstvene cene, izgleda da ona ne predstavlja problem, jer ve vai u jedanaest od dvanaest zemalja. Nasuprot tome, dve oblasti zahtevaju da se intervenie: prevoenje i plasman knjiga. Prevodenje. Ne moe se sve prevesti, ali prevoenje knjiga u Francuskoj poinje da zaostaje, a postoji opasnost da se to zaostajanje jo povea. Trokovi prevoenja prisiljavaju izdavake kue da odustanu od prevoda dugih i tekih dela, mada ona zasluuju da budu objavljena u Francuskoj... To znai da bi strunjaci za pojedine oblasti morali da saine listu tekih prevoda" koji bi bili subvencionisani. Nije re o tome da treba napraviti evropsku kolekciju", to bi

skog kvarta. Tradicija tog mesta, blizina izuzetnih intelektualnih resursa, odlunost ljudi koji su to predloili, sve govori u prilog tog budueg centra. Sve govori, i to ve deset godina, ali se nita ne radi...

116

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenak 117 nje knjiga u velikim tiraima. Mogu se, doista, pojaviti grupe kadre da po elji usmere proizvodnju i plasman i moda da proizvodnju prilagode plasmanu, ostavljajui potpuno po strani bitne oblasti kulture (filozofiju i poeziju, na primer) zarad knjiga za takozvanu iroku publiku".

vodilo proizvoljnom odreivanju granica Evrope, ve treba obezbediti da meu raznolikim stranim delima u knjiarama evropska produkcija bude dostojno zastupljena, to je ve sluaj sa nemakim i italijanskim delima, ali ne i sa delima pisaca iz zemalja koje nisu tako bliske Francuzima. Pozdravimo na ovom mestu inicijativu pet evropskih izdavaa (meu njima je i Seuil iz Pariza), koji su se obavezali da redovno objavljuju remek-dela zajednike batine na svim velikim evropskim jezicima. Kad je re o prevoenju francuskih knjiga na evropske jezike, stanje je zadovoljavajue u oblasti knjievnosti, ali ne i u oblasti naunih izdanja, gde vlada engleski jezik, ak i u Francuskoj. To znai da je potrebno napraviti poseban program pomaganja prevoenja francuskih naunih dela. Plasman. Za razliku od nemakog sistema, francuski sistem plasmana knjige je ravo organizovan i u drugim evropskim zemljama uju se albe na preduge rokove (ak do mesec dana) za dobijanje francuske knjige. Uporedo s tim, dolo je do pada potranje francuske knjige u inostranstvu. To su dva razloga da se hitno preduzmu mere za poboljanje ponude, plasmana i prodaje francuske knjige u inostranstvu, a posebno u Evropi. Izdavanje knjiga zahteva naroitu brigu, jer preti opasnost da se izdavatvo, zahvaljujui koncentraciji kapitala i tehnikom napretku svede na brzo tampa-

an-Mari Domenak 4. Audiovizeulni mediji U ovoj oblasti uju se najlepi govori i doivljavaju se najalosniji neuspesi. I ovde se javlja maloas pomenuta tendencija meusobnog udaljavanja. Ve deset godina kinematografska proizvodnja u zemljama EEZ stagnira ili opada. Ta pojava moe se objasniti konkurencijom televizije, mada poplava serija uvezenih iz Sjedinjenih Drava ne mora da bude fatalna za sudbinu filma. Najozbiljniji problem je neinteresovanje domae publike za filmove iz drugih evropskih zemalja. Nekada je 15% posetilaca bioskopskih sala u Francuskoj ilo da gleda italijanske filmove, a danas ih je svega 3%. U drugim zemljama stanje u tom pogledu je jo gore. Tako, panska publika, koja i dalje ita prevode francuskih knjiga, praktino vie ne gleda francuske filmove. Od 1330 filmova prikazanih prole godine na francuskoj televiziji svega 9% dolazilo je iz evropskih zemalja. Gledaoci, koji inae sanjaju o holivudskim zvezdama, ne znaju nita o uspenim glumcima i rediteljima svojih neposrednih suseda. Ta katastrofalna situacija jasno pokazuje gde je opasnost: uskoro e neka kosmopolitska imperija, koja plasira filmove veinom fabrikovane u Sjedinjenim Dravama, pustiti pipke po celom svetu. Ali treba rei da je politika evropskih drava u ovoj oblasti slaba i pogrena. U Francuskoj se suvie velika panja

119

poklanja subvencioniranju malih hermetikih i ponekad apsurdnih filmova, a iroka publika postaje addict od pojednostavljenih masovnih proizvoda. Ovakav razvoj dogaaja dovodi u pitanje samu mogunost stvaranja evropske masovne kulture. Bie teko suprotstaviti mu se. Ljudi gledaju ta im se dopada i kad su umorni televizija ih besplatno razonouje. Tako ostaju neiskoriene izvanredne mogunosti televizije i radija (jer radio, za koji u manjoj meri vae finansijska ogranienja, ipak srlja u istu provaliju) za uzemljenje elitistike kulture i direktno vezivanje za govor i sliku. Ali, ako uopte lek treba traiti tamo gde je izvor opasnosti, postavlja se pitanje ta jo moe da uini televizija? Postoji potencijalna publika od 230 miliona gledalaca televizije, ak i vie od toga ako se uzme u obzir i centralna Evropa... Ali ko e to iskoristiti? Hoe li se ostvariti proroanstvo aka Delora /Jacques Delors/ da e za deset godina televizori biti japanski, programi ameriki, dok e jedino publika biti evropska? Neugodan paradoks predstavlja to to upravo Amerikanci posmatraju Evropu kao slobodno i skoro jedinstveno trite. Hoe li neto slino onome to su postigli sa tampom da stvore jedina dva evropska lista (Wall Street Journal i Herald Tribune) postii i sa televizijom? Evropljani konzumiraju pet ili est puta vie audiovizuelne proizvode stvorene u Sjedinjenim Drava-

120

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenak

121

ma nego takve proizvode evropskog porekla i ima veeri kad televizija u Francuskoj u istom terminu nudi pet amerikih programa. To se objanjava niskom cenom amerikih proizvoda. Ali to obajnjenje nije dovoljno. U evropskim dravama publika eli nacionalnu TV, ali ona vie voli amerike filmove i serije od onih poreklom iz drugih evropskih zemalja. To je tuna istina.2 Zato je identifikacija laka u prvom nego u drugom sluaju? Zato su nam blii ameriki nego nemaki ili italijanski programi, nama Francuzima ak samim Nemcima i Italijanima? Pre svega, autori amerikih filmova i serija raspolau velikim budetom i u prilici su da naprave najee u tehnikom pogledu veoma dobre stvari. Moe im se zameriti da su buni i brutalni, ali nemaju onu siromaku stranu kao veina francuskih filmova i serija, u kojima se osea imitacija i improvizacija. S druge strane, ameriki proizvodi namenjeni su raznorodnoj publici, jer su Sjedinjene Drave melting pot. Zato oni odgovaraju bolje od drugih i Evropi, njenoj takoe heterogenoj publici. Publika u svakoj zemlji moe lake da se prepozna tu nego u proizvodima njenih evropskih suseda, ije kulture imaju jaa nacionalna obeleja. Najzad, ovi ameriki filmovi i serije koriste ranije steen presti, slavu Holivuda, vesterna i itave jedne
2 Up. G. Leffebvre, le Choc des ttts, Robert Laffont, 1988.

kulture koja je u odnosu na staru Evropu bila i ostala neto Drugo. I dalje Amerika privlai i iznenauje, ali ne kao neka neobina zemlja. Publika je ve za nju vezala jedan deo svojih snova. Ona tu ima svoje heroje i demone; u njenim oima su pejza i drutvo Sjedinjenih Drava, od Far Vesta do Dalasa, neka vrsta istovremeno egzotinog i bliskog folklora. Zakljuak je jasan: nijedan evropski televizijski program ne moe da se pohvali da je zanimljiv za iroku publiku u etiri velike zemlje. To znai da e evropski programi koji se sada pripremaju, bez obzira na privlanost i kvalitet, dugo imati asnu, ali sporednu ulogu. tavie, stvaranje evropskih programa sa sobom nosi ozbiljnu opasnost da e oni, suoeni sa nereivim problemom sinhronizovanja na vie jezika, biti prinueni da prihvate engleski kao zajedniki jezik, to u samoj Francuskoj predviaju neki filmski producenti. To e neizbeno voditi jo veoj zavisnosti evropskih televizija od Sjedinjenih Drava i folklorizaciji francuske produkcije.3
3 U jednom otrom tekstu o evropskom audiovizuelnom pejzau" Karlo Ripa di Meana /Carlo Ripa di Meana/, evropski komesar za kulturu, upozorava na opasnost marginalizacije evropskih kultura u svetu iju su kulturu amerike slike i poruke uniformisale" i na opasnost da se izgubi ugled i uticaj u svetu", to se posebno odnosi na Francusku i Italiju, koje imaju izuzetno znacajnu industriju i tradiciju u oblasti audiovizuelnih medija". (Lettre internationale, br. 18, jesen 1988.)

122

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenak

123

Zasad je bolje ograniiti se na nacionalne programe, jednojezine ili dvojezine, one sa evropskom i svetskom vokacijom. Evropski mit ne treba da zamagli stvarnost, makar ona bila neprijatna kulturnim ljudima. Ne moe se nametati evropska kultura gledaocima televizije koji takvu kulturu ne ele", rekao je jedan britanski predstavnik u EEZ. Nije sluajno to je projekt Europa 7 propao i to se ostvarenje ideje da se u Francuskoj uvede evropski, sedmi kanal" ve godinama odlae. Televizija je masovni medij i treba ga pre svega tako i posmatrati. Shodno tome, prvi cilj Evropljana bio bi da proizvode filmove, serije i sline programe koji odgovaraju irokoj publici, dajui to je moguno manje mesta gluposti i opscenosti, jer one nisu uvek najpogodnije sredstvo za prodobijanje gledalaca. Verovatno bi takva proizvodnja u prvo vreme ostala vezana za jednu ili dve zemlje. Postepeno se poevropljujui", publika u razliitim zemljama naviie se na proizvode fikcije koji se temelje na kulturnoj batini koja nije njihova. Ali, potrebno je odmah obezbediti tehnike i finansijske uslove za proizvodnju i distribuciju tako zamiljenih audiovizuelnih programa. Na ostvarenju tog zadatka ve se radi u okviru programa MEDIA (Mere za podsticanje i razvoj industrije audiovizuelnih programa 4, koji je pokrenula Evropska komisija.
4 Fr: Mesures pour l'encouragement et le deVeloppement des industries audiovisuelles. - Prim. prev.

Da zakljuimo: Treba dati prednost proizvodnji filmova, serija i slinih programa koji mogu, ako su obezbeena dovoljna finansijska sredstva i ako su namenjeni irokoj publici, prekoraiti nacionalne granice. Neka stvarno evropski programi zasad budu tematski, namenjeni, na primer, deci, ljubiteljima sporta, pozorita ili muzike. Evropi se vie opire najira publika nego kulturna elita. Taj otpor se ne moe pripisati ksenofobiji, jer on lako poputa pred draima amerikih proizvoda i ne javlja se kad su u pitanju veliki britanski, italijanski, japanski filmovi. Jedan od razloga to taj otpor postoji lei u nedostatku snage i ljudske dimenzije karakteristinom za produkciju namenjenu masovnoj publici u zemljama sa humanistikom i elitistikom tradicijom. Kad naa kinematografija i naa televizija budu sposobne da proizvedu seriju kakvajeZ>a/aj ili filmove sline onima koje je amerika kinematografija posvetila ratu u Vijetnamu, onda e Francuzi moi da prue vredan doprinos evropskoj audiovizuelnoj kulturi. Francuski identitet e se uklopiti u Evropu samo ako pone da se s vie hrabrosti ispoljava i samo ako prihvati da stupi, i to ne samo levom nogom, u doba masovne kulture.

Zakljuak VIE SE NEMA KUDA

Kad sam poeo da piem ovaj ogled, raspad sovjetskog carstva tek je bio poeo. Kasnije se on ubrzao: 1989. godina donela je kraj jednopartijskog sistema u Poljskoj, Maarskoj i ekoslovakoj, pad Berlinskog zida i pobedu ustanka u Rumuniji. Tako se centralna Evropa vraa u istoriju i jo jedanput se dogaa da porobljeni narodi budu najzasluniji za odluujui preokret. Proces nije zavren. Val promena moe da zapljusne i samu Rusiju, a ona bi mogla, odriui se carstva utemeljenog na pokojnoj marksistiko-lenjinistikoj ideologiji, da se vrati u svoje granice i da, u uslovima poputanja meunarodne zategnutosti, pokua da povrati snagu, preputajui Zapadu da se brine o njenim satelitima. To je vredan, ali skup poklon, koji Evropu u povoju stavlja pred krupne ekonomske i politike probleme, a u centar Evrope vraa famozno nemako pitanje. Na strah od povratka pangermanizma treba odgovoriti injenicama. udesni ustanak bez prolivanja krvi u Demokratskoj Nemakoj Republici novembra 1989, prelazak na Zapad, zatim bratimljenje u Berlinu nisu izraavali stremljenje naroda prema velikoj

128

Evropa: kulturni izazov

an-Mari Domenak

129

Nemakoj. Ponovno ujedinjenje bie posledica tih dogaaja, ali ono nije njihov uzrok. Njih je pokrenula elja da se ivi slobodno, strast za drugaijim, dalekim krajevima, koja ve vekovima tolike Evropljane vodi na etiri strane sveta, o kojoj podjednako svedoe istraivai, umetnici i pisci. O sestro, dete milo, Zar ne bi divno bilo da skupa krenemo daleko. 1 " Kao to je Gete primetio, moderni duh zamenjuje tradiciju ekspanzijom, tei ka kosmopolitizmu koji je iz elite preao u mase. I ako jo ne moemo da idemo u zemlje cvetnih pomorandi, neka nam se bar omogui da jedemo pomorande! Istoni Nemci su krenuli na Zapad kao to smo mi, pre trideset godina, nagrnuli u Ameriku. Ali, kao ni dra drugih egzotinih stvari, ni ovaj egzotizam nee dugo trajati. Oaravajua novost supermarketa, diskoteka i porno-filmova brzo e proi. S druge strane, to su stvari koje ljude frustriraju isto koliko ih razgaljuju, jer uvek trae vie, vie novca, vei uinak. One gue i steriliu ivot, koji onda treba traiti negde drugde. Ali dolo je vreme da se Evropa, koja se rasprostrla po celom zemljinom aru, vrati sebi i pone da shvata da se vie nema kuda. Hrljenje Istoka prema nama vraa nas nama samima, poziva nas da postojimo sebe radi. Za to se treba vezati ali se ne odva1 Bodlerovi stihovi, ovde u prevodu Nikole Bertolina. - Prim. prev.

jati od sveta, ne podlegati provincijalizaciji koja preti Evropi gurnutoj na sporedan kolosek. Zapadni Evropljani uzdiu nad svojom sudbinom. Oni se jos nisu pomirili sa svojim bogatstvom, na kome im zavide Ijudi ponegde ve pedeset godina osueni na oskudicu. Kad pomenem zapanjujuu injenicu da u naim drutvima, prvi put od preistorijskih vremena, siromani ine manjinu, to kod ljudi izaziva nelagodnost i negodovanje. U redu! Evo, sada nam dolaze hiljade i hiljade siromanih, koje mi oprezno, ako ne i kukaviki, preputamo njihovoj tunoj sudbini.ta da uinimo za njih, sa njima? Istina, nae bogatstvo je uslov nae slobode, ali ono je i ograniava i ugroava. Ono privlai siromane i nama omoguava da im pomognemo, ali istovremeno nas sputava i od njih odvaja. Ne vidimo li u njima samo milione buduih potoraa obeanih evropskim preduzetnicima koji se spremaju da svoju aktivnost proire na neke manje-vie opustoene zemlje? Ono to je liilo na neprijatelja postaje prijatelj i na izvestan nain Zapad je pobedio bez bitke. Ali esto je tee pomoi prijatelju nego pobediti neprijatelja. Da li je re samo o tome da pomaemo? Ne treba li pomo i nama? Jer kad kaemo da su pobedile sloboda i demokratija, mi smo u pravu, ali dok se Ijudi koji su ih bili lieni bacaju u njihov zagrljaj, za nas su to stare Ijubavnice, koje smo izdravali iz zahvalnosti

130

Evropa: kiilturni izazov

an-Mari Domenak

131

i zato to je s druge strane gvozdene zavese bilo ljudi koji su nam na njima zavideli. Ti ljudi i te ene nisu iveli sa nama u istom vremenu i u istoj istoriji. ak i kad su mladi, oni su tek izili iz rata. Upoznali su atmosferu straha, nematine i zbrke koju mi znamo iz rata. Oni tek sad imaju svoj Maj 68. Kuda e krenuti? Hoe li pokuati da nas stignu? Da li je sasvim ludo pomisliti da su oni na neki nain ve ispred nas? Totalitarizam, ponienje i otpor, to smo mi iskusili u toku etiri godine, najstariji meu njima preivljavali su punih etrdeset godina. Da li su sve to podneli samo zato da bi sada doli da posete nae supermarkete? Jednom rei, moemo li raunati s tim da e oni prosto preuzeti nae gledite, ili emo mi pokuati da stvari pomalo gledamo njihovim oima? Da li su im od svega to je sa sobom nosio komunizam ostali samo gaenje prema svakoj vrsti kolektiva i nezasita glad za usamljenikom slobodom, ili se pak u njima zadralo neto od revolucionarnog bratstva koje je nadahnjivalo pionire boljevizma? Jer, detinjasto je verovati, kako to moda nalae, da je ove tiranije stvorila samo jedna banda terorista i birokrata. Ili e se, moda, skepticizam ovih ljudi, roen iz gaenja od ideologije,2 spojiti sa potpunim nihilizmom Zapadnjaka?

Niko ne moe da ponudi pouzdane odgovore na ova pitanja. Oni zavise i od njih i od nas, ali naroito od njih i od plodnosti njihovih kultura. Kad kaem da nas mogu pretei, mislim da to da ih je pretrpljeno iskuenje pribliio jednostavnoj i svetoj tajni", koju je Malro nasluivao u uspavanoj gomili zarobljenika juna 1940, sutinskim pitanjima koje mi zaboravljamo zbog nae profinjenosti i izvetaenosti. Francuska misao iz tridesetih godina (socijaJno pravo, personalistiko shvatanje zajednice, ekonomija dara) njima je ostala blia nego nama i bolje odgovara njihovoj situaciji od postmodernizma. 3 Nije sluajno to je hrianstvo odigralo odluujuu ulogu u osloboenju Poljske i DDR. Dok kod nas crkve okupljaju manjinu i ograniavaju se na privatan ivot, tamo su one bile mesta na kojima su ljudi povratili pamenje, svest i dostojanstvo. Tano je da Evropa nije liberalan svet" (Alen Turen). Nastao u Velikoj Britaniji, liberalizam je doao u Francusku s velikim zakanjenjem i nikad nije pustio koren. Time se ne moemo hvaltiti, to je injenica, i korisnije je upitati se da li se u liberalizmu krije neto to bi nam pomoglo da bolje primimo od nas odvojenu brau.

2 Up. Vaclav Ilavel, Essais politiques, CalmannLvy, Libert de I'sprit",

3 Upravo je zalo T. Mazovjecki postao premijer prve nekomunistike vlade u sovjetizovanoj Evropi.

132

Evropa: kulturni izazov an-Mari Domenak 133

Velika je zasluga liberalizma to je ostavio odreene ruke privatnoj inicijativi u vreme kad ju je guio kolektivistiki socijalizam. Ali ta znai dati slobodu inicijativi, ivim snagama" drutva u centralnoj i istonoj Evropi, gde su te snage unitavane i kopljene tokom etrdeset, ak tokom ezdeset godina, ako se uzme u obzir i situacija u Rusiji? Postoji opasnost da liberalizam ove narode ponovo gurne u ruke autoritarnih reima, ako se u Evropi ne razvije takva politika kultura koja demokratska drutva usmerava prema jednom civilizacijskom projektu, koja na nejednakosti u imetku i poloaju odgovara pomaganjem najugroenijih i koja nastoji da ogranii pustoenja prirodne i kulturne sredine izazvana fanatinim forsiranjem proizvodnje. Potreban nam je red. Znam da je ova re ozloglaena. Ali da Evropa nije bila izgradila osnove izvesnog reda, berlinski praznik bi se verovatno loe zavrio. Upravo postojanje tog nadnacionalnog i mirotvornog reda dozvolilo je da se izbegnu strah i sukob i delovalo je umirujue dok je na Istoku rasla pometnja vlasti. Zamislimo ta bi se dogodilo da je Savezna Nemaka ostala ono to je nekad bila za Francusku, Poljsku i za druge zemlje: ratoborna imperijalistika drava. Poveavi se za 17 miliona graana, ona bi protiv sebe podigla svoje nekadanje rtve. Ali francuskonemako izmirenje i okupljanje Dvanaestori-

ce dozvolili su da nemako ujedinjenje protekne mirno i sada e otkinuti komad Nemake moi da se pripoji Evropi i da pri tom ponovno ujedinjenje nemakog naroda ne lii na poetak revana. Koji e oblik imati to pripajanje? Ono nas stavlja pred teak, u neku ruku epistemoloki problem. Postoji ekonomska Evropa, vojna Evropa, zaetak politike Evrope, nagovetaj socijalne Evrope... a one nisu iste. Pred nama se ocrtava viedimenzionalna Evropa, ali jo ne moemo da zamislimo kako e ovi razliiti sistemi biti meusobno uklopljeni i koje e institucije obezbediti njihovu koordinaciju. Austrougarska carevina nije sluano u modi: nostalgija za vienacionalnim poretkom, ije se mirno funkcionisanje precenjuje. Patos carstva je patos jednog odsustva, jaza izmeu veliine ideje i bede stvarnosti...4" I mi, ali na drugi nain, ivimo u odsustvu: odsustvu politike, odsustvu boga i, kau, odsustva oveka... a to odsustvo raa potrebu za identitetom. Evropa je stvarnost samo na socijalnom planu", kae Turen. Ali, ta e se dogoditi kad se, prema njegovom pretskazanju, slika oveka odvoji od slike drutva"? Ako socijalnu poltiku ne nadahnjuje izvesna ideja o oveku, ona e se pretvoriti u puku slubu za odravanje sis4 Claudio Magris, Danube, L' Arpenteur, 1988.

134

Evropa: kulturni izazov

Zan-Mari Domenak

135

tema. To razilaenje pojedinca i drutva je stvar kulture i o njemu se moramo izjasniti. Doista je moguno da se Evropa izgradi u skladu sa ekonomskim mehanizmima podmazanim socijalnim osiguranjem. U tom sluaju e evropska misao ponovo emigrirati u Sjedinjene Drave, moda ak u Japan... Ili e se pak povui u nekoliko isposnica, gde e ljudi nastaviti da itaju i razmiljaju, otelovljujui stranu Nieovu viziju: Novi vrhunac oveanstva bie moguan onda kad Evropa naroda bude pala u potpuni zaborav, ali kad e Evropa i dalje iveti u trideset i tri stare knjige koje nikad ne zastarevaju." Evropske kulture mogle bi doista da preive, kao to su antike kulture preivele najezdu varvara, u nekoliko remek-dela i nekoliko manastira. U toj perspektivi nema nieg fantastinog. Masovna kultura je ini verovatnom kad one koji su izvan kulture puta da veruju da su kulturni. Meutim, istorija Evrope je pokazala da nema ljudskih institucija i odnosa koji ne trae oslonac u kulturi. Raskid izmeu medijske kulture i duha prekinuo bi evropsku tradiciju i to u jednoj bitnoj taki po kojoj se ona razlikuje od drugih, a to je povezanost svetovne kulture sa pravom i politikom. Ne moe se zamisliti evropska kultura koja nije povezana sa pravnom dravom. Drutvo ija bi se visoka kultura sklonila u kule od slonovae preputajui okolinu varvarima bilo bi negacija humanistike Evrope, kako Dekartove tako i Hegelove.

O kulturi se govori, ali kao o nekom sporednom dodatku ili nekom izgovoru. O njoj se govori utoliko vie to je nedostatak vrste politike volje za Evropom doveo do prenoenja naglaska na projekte u kulturi, ali i dalje nejasne i retorike projekte. Kako je to bez uvujanja opisao belgijski profesor P. Mertens, 5 Evropa hoe da preivi svoj politiki slom kao kultura". Ali, ak i da bi se preivelo kao kultura, mora se kao to smo utvrdili govorei o audiovizuelnim medijima imati neka politika... Pominjui razne Evrope" u obliku institucija (EEZ, UEO, Evropski savet), Dijana Pinto pie: Naspram ovih konkretnih Evropa uzdie se divna slika Evrope kulture, iji su obrisi neizbeno nejasni, za koju neki veruju da obuhvata i drugu Evropu", a oduevljene pristalice perestrojke da se protee sve do podnoja Urala. Ta Evropa srca i duha oigledno moe najvie da nas privue i obogati. ovek prosto poeli da se bori za nju, jer je ona svetilite duha, plemenitiosti i lepote. Zahvaljujui tome to fiziki i materijalno ne postoji, ona zrai istotom koja strano nedostaje EEZ-u (...)" Ali, ipak treba (...) ovu Evropu kulture ugraditi u konkretnu evropsku graevinu
5 Medunarodni simpozijum o evropskom kulturnom identitetu (Pariz, januara 1988).

136

Evropa: kulturni izazov

Zan-Maii Domenak

137

i od EEZ napraviti vrsto jezgro evropskog identiteta, stalno otvorenog za integraciju drugih evropskih zemalja, s nadom da e jednog dana druga Evropa moi postepeno da mu se prikljui.6" Evropski identitet nai e se i prepoznae se im se budemo osmelili da stiemo zajedniko iskustvo, a da to vie ne bude iskustvo sukoba. Teak poduhvat, jer kako je primetio Zak Benvil /Jacques Bainville/ isto ono to je omoguilo Evropi da se duhovno i ideoloki zasnuje spreava je da se ujedini: nepokornost, nezasita glad za slobodom. Zbog toga treba odoleti iskuenju zavodenja raznih zabrana i ogranienja. Defanzivna Evropa, Evropa kvota, gnjavatorska Evropa" (Pol Tibo /Paul Thibaud/) protivrei evropskom duhu. Prvi zadatak je da se naim drutvima, koja su na Istoku diktature skoro uguile, a na Zapadu bogatstvo i birokratija ostavili bez ivotne snage, pomogne da povrate sposobnost slobodnog stvaranja i delanja. Ta sloboda je jedino merilo za demarkaciju Evrope. Pluralna Evropa, ili bolje fraktalni objekt" (Umberto Eko): detalj beskonano ponavlja i umnoava jednu neuhvatljivu formu. Vidimo je tako, u jedinstvu koje daje ogledalo. Ostaje da pomognemo da se ona takva i rodi.
6 D. Pinto, u Lettre internationale, br. 16, prolee 1988.

Ova viedimenzionalna Evropa raspae se u prvoj krizi ako ne bude u stanju da izgradi i vodi politiku okrenutu prema spoljnom svetu. Pad marksizma-lenjinizma na Istoku i kraj sovjetske vojne pretnje (ili, bolje rei, straha od nje) donose poputanje zategnutosti i, sem pojave poneke snane zajednike linosti, prirodni poriv zatvaranja u sebe. Evo ve dva veka nae nacije ive opsednute neprijateljem. Nacionalizam, kolonijalizam, revolucije... svaka politika zasnivala se na neprijateljstvu. Ogroman teorijski i knjievni rad razvijao je temu neprijatelja sve do fanatizma i smrtonosnog sudara 1914 1918, tog pokuaja evropskog genocida. Staljinovski totalitarizam produio je to manihejsko razdoblje, ali je ono i u glavama Ijudi i u stvarnosti ve poelo da gubi uporite. Mi emo imati da gradimo Evropu bez neprijatelja, bar bez spoljnog, vidljivog i preteeg neprijatelja. To je izazov upuen ne samo naim politikim navikama, ve, ako tako smem da kaem, naim racionalnim navikama, naoj uobiajenoj logici, to jest jasnoj misli koja tei da obuhvati celinu i da je razbije na potreban broj delova. Kucnuo je as kada treba da promenimo govor o metodi. Od svega to nas eka to e biti najtee. Misliti vie ne znai sudarati se", kako je govorio Valeri, niti razlagati na sastavne delove neku celinu iju organizaciju ne uspevamo da sagledamo. Misliti znai analizirati strukture, pratiti njihov nastanak, podsticati funkcionisanje sistema i napre-

138

Evropa: kallumi izazov

an-Mari Domenak

139

dovati od jednog do drugog nivoa da bi se opazile interakcije. Otkuda to da drutveni i politiki svet sve vie odgovara novoj slici fizikog i biolokog sveta koju nam daje nauka? Na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora. Ova dva sveta se meusobno proimaju i drutva se i nehotice oblikuju prema ideji koju nauke imaju o svom predmetu. Tako danas dualizmi ustupaju mesto sloenim skupovima i zamrenim sistemima i vie nije re o tome da se napravi front" protiv spoljnog neprijatelja: granice sistema su unutranje. Delikvencija, toksikomanija, razaranje gradskog tkiva, podela rada na intelektualni i manuelni, kulturna podela na kolovane i nekolovane, na kulturnu kulturu" i plitku kulturu medija; opadanje stvaralatva, njegova specijalizacija i sve vea zavisnost od tehnologije, njegovo nesnalaenje pred istorijom i beanje od politike sve su to uznemirujui znaci. Hoe li se Evropa u kulturnom pogledu raspasti upravo u trenutku kad je istorija poziva da se izgradi na politikom planu? Bez predstave o tome kako Evropa vidi svoju prolost i svoju vokaciju, politika e biti i dalje manjkava. Zar emo na poziv Mazovjeckog i miliona Berlinaca koji su sruili Zid, odgovoriti samo izrazima
7 Na to je pre izvesnog vremena ukazao Iv Barel (Yves Barel, Le Paradoxe et le Systeme, Grenoble, 1979).

aljenja jedne misli koja kao da se sama sebe plai kad tvrdi da se nita ne moe tvrditi? Evropu zajednice rodila je, pre etrdeset godina, Evropa na ivici samoubistva. Kulturni poslenici treba sada da ispolje onu hrabrost koju su tada pokazali francuski i nemaki dravnici. Oni se varaju ako misle da je njihova re izgubila uticaj u drutvu koje vie ne priznaje uitelje misli. Naprotiv: Solenjicin je sruio Staljinov mit, a slobodu koja je na Istoku digla glavu odrali su u ivotu pesnici, romansijeri, istoriari, naunici, filozofi i svetenici, ljudi rei, uma i molitve. Potpuno usvajam trostruki cilj koji je predloio 8 Hoze Vidal-Beneto /Jose Vidal-Benetto/, generalni direktor odeljenja za obrazovanje i kulturu u Evropskom savetu: 1. interiorizovati Evropu; 2. stvoriti centre za promociju; 3. podstai razvoj teorije. Prvi od ovih predloga odgovara onome to je u svakoj kulturi bitno: lino usvajanje, povratak sebi. U svom Govoru evropskoj naciji (1933) ilijan Benda /Julien Benda/ je napisao: Poseivanje inostranstva samo doprinosi tome da ivlje osetimo razlike. Ljude
8 Medunarodni simpozijum o kulturnom identitetu (Pariz, januara 1988)

Zan-Mari Domenak 140 Evropa: kulturni izazov treba uiti tome da uklone oseanje da se razlikuju, trudei se da se svako u svom delu ljudskosti osea iznad ovih razlika, to mogu da postignu, i moda bolje nego na drugi nain, ako ostanu kod kue. Mir e za Ijude biti plod rada unutranjeg ivota a ne etnji prostranstvima planete." Ukloniti oseanje naih razlika. To nikako. Ali uzdii se do jedne oblasti ljudskosti iznad ovih razlika svakako je prihvatljiv cilj. UspostavJjanju (ili vraanju) evropskog identiteta ne smeta potvrivanje francuskog identiteta, ve njegovo slabljenje i njegova folklorizacija mogu da dovedu do rastvaranja evropskog identiteta u kosmopolitskoj magmi. Kao to je primetio Luj Dimon 9 /Louis Dumont/, Francuz ima ilijebarimao neusiljenu nacionalnu svest, podreenu njegovoj pripadnosti svetu. Eto zato je apsurdna ideja o stapanju ili ak zbrajanju nacionalnih kultura u neku evropsku celinu, po uzoru na proces ekonomske integracije. Francuski identitet se ne da svesti na neku posebnu kulturu" u antropolokom smislu te rei; on je spoj posebnog i opteg, odnos koji treba sauvati i obogatiti u krilu ire politike i teritorijalne celine. Misliti bez granica. Na kraju, tako se misliJo u zlatnim godinama XVI, XVII i XVIII veka. Dekart, Didro, Volter i Ruso pisali su na francuskom, ali nisu mislili za Francuze,
9 Seminar o nacionalnim identitetima, Dom drutvenih nauka /Maison des sciences de 1' homme/, 1987.

141

ve za ceo svet. Branei se na folkloran nain samo tonemo u entropijsku supu koju nam je obeao LeviStros i koju ve kuvaju preduzetnici i tehnokrati. Evropa nije imala politiku svoje misli", pisao je Pol Valeri. Potrudimo se da ona ima misao svoje politike politike neophodne da bi Evropa postojala. Oivljavanje teorije" ne moe se narediti, ali bez njega nee biti ni oivljavanja politike.

DODACI

1 Deset mera za Evropu

kultura

Ne oskudevamo u evropskim projcktima. Ovde emo se ograniiti na to da predloimo desetak mera koje nam se, s obzirom na dosad reeno, ine ili izuzetno urgentne ili nove u svakom sluaju ostvarljive u Francuskoj u dogledno vreme. 1. Razviti iroku razmenu francuskih nastavnika srednjih kola sa nastavnicima iz drugih cvropskih zcmalja (za jednu kolsku godinu). 2. Ponuditi ucnicima zavrnog razreda evropsku godinu" u kolama lanica Zajednice, s tim da sc ta godina rauna kao godina univcrzitetskih studija. 3. Osnovati Kole Evrope" na brdu Svete enevjeve. 4. Pomoi prevodenje na francuski tekih" dela i prevodenje na strane jezike francuskih naunih radova. 5. Poboljali piasman francuske knjige u inostranstvu. 6. U programe javnih radio i telcvizijskih stanica uvesti svakodnevni evropski forum sa informacijama o dogaajima u zemljama EEZ i razgovorima o pitanjima od zajednikog intercsa. 7. Podstai razvoj est ili sedam regionalnih centara sa evropskom vokacijom, od kojih je svaki okrenut prema jednom od naih suseda. 8. Poslati ekipe istraivaa da se u zemljama EEZ obaveste o nainima poboljanja ivota, o poboljanju estetske strane i saobraaja u gradovima, o podizanju kvaliteta sta-

146

Evropa: kulturni izazov 2 Bibliografija

novanja i ivotne sredine i, uopte, o uredenju svakodnevnog ivota. 9. Okupiti kompetentne osobe na evropskom nivou s ciljem da se produbi misao o kljunim problemima evropske civilizacije u povoju i da se dode do predloga za njihovo reavanje. 10. Nai i sprovesti u delo mere za jaanje kulturnih veza sa Velikom Britanijom da bi se smanjio upadljiv raskorak, kako na strani Velike Britanije (pre svega okrenute prema Sjedinjenim Dravama) tako i na strani Francuske (pre svega okrenute prema Nemakoj, mcdilcranskim zemljama i, takode, Sjedinjenim Dravama).

Knjige
BEAUNE Colette, Naissance de la nation France, Gallimard, 1985. BENDA Julien, Discoiirs a la nation europeenne, Gallimard, 1933. BRAUDEL Fernand, L'Identite francaise, ArthaudFlammarion, 1986. BRUNSCHWIG L., Lesprit europeen", Cahiers de la Baconniere, br.l, maj 1947. ENZENSBERGER H.M., Europe, Europe, Gallimard, 1988. FREGET O. et JUILLARD M., Renaissance an 2000, tragique et dynamique europeenne (u tampi). KAELBLE Hartmut, Vers une societe europenne, 1880-1980, Berlin, 1988. KUNDERA Milan, L'Ari du roman, Gallimard, 1986. MAGRIS Claudio, Danube, LArpenteur, 1988. MACCIOCCHI M. A, La Femme a la valise, Grasset, 1988. MAZOWIEKI T, Un autre visage de l'Europe, Noir sur blanc, 1989. MORIN Edgar, Penser l'Europe, Gallimard, 1987. PATOKA Jan, Platon et l'Europe, Verdier, 1983.

148

Evropa: kultumi izazov

an-Mari Domenak

149

ROUGEMONT Denis de, L'Europe en jeu, La Baconniere, Neufchatel, 1948. STEINER George, Dans le chdteau de Barbe - Bleue, Gallimard, Folio - essais, 1986. SZUCS Jeno, Les Trois Europes, L'Harmattan, 1985. VOYENNE Bernard, Histoire de l'idee europeenne, Payot, 1964. WOLFF Philippe, L'Eveil intellectuel de l'Europe, Seuil, Points-histoire, 1971. WYRWA Tadeusz, L'Idee europeenne dans la Resistance a travers la presse clandestine en France et en Pologne, Nel, 1987.

de la culture, Paris, juin 1986, Cahiers de la Fondation du Futur. Europe sans rivage, de l'Ulentile culturelle europeenne /Medunarodni simpozijum/ Pariz, januar 1988, Albin Michel. Institut universitaire europecn /Evropski univerzitetski institut/,/4cte5 du colloaue Culture et Cultures europeennes, Badea Fiesolana. Documents, br.l, 1989, Identits nationales et conscience europeenne (Kolokvijum u organizaciji Bilda, u Parizu od 19. do 21. oktobra 1988).

lanci
Kolokvijumi i ankete Institut international J.-Maritain /Medunarodni institut Z. Mariten/, L'Apporto del personalismo alla Costruzione dell'Europa, Udine, 1979. Centre europeen de la culture /Evropski centar za kulturu/, L'Europe et les Intellectuels, Gallimard, 1984. Groupe d'etudes politiques europeennes etlnstitut J.Maritain, /Grupa za politike studije i Institut . Mariten/ Pour une politujue europeenne de la culture, Economica, 1987. Fondation du Futur/Fondacija budunosti/, Pourun nouvel humanisme de notre temps, Convention europeenne GEFFROY Yves, UEurope et son destin", Esprit, jun 1987. KUNDERA Milan, Un Occident kidnappe", Le Debat, novembar 1983. SETON WATSON Hugh, What is Europe? Where is Europe?", Encounter, juli-avgust 1987. Les chances de ", Bulletin du Centre europeen de la culture, Geneve, 1962. Nos Europes", Lettre intemationale, br.18, jesen 1988. UEurope de la communication", in Mediaspouvoirs, br.12, oktobar-novembar-decembar 1988.

150

Evropa: kullurni 'izazov

Izvetaji Television sans frontieres /Televizija bez granica/, CCE, 1984. Europe 2000: quelle television?, izvetaj radne grupe o evropskoj televiziji, Institut za komunikaciju, jun 1988. Proposition de direcive du Conseil de la CE, Predlog uprave Savcta Evropskc zajednice, 1988.

SADRAJ

UVOD I EVROPA - JEDNA NOVA IDEJA III NEPRIHVATANJE GRANICA IVSREDSTVAZAAKCIJU 1. Viejezinost 2. kole i univerziteti 4. Audiovizuclni mediji Zakljuak: VIE SE NEMA KUDA DODACI 1. Deset mera za Evropu kultura 2. Bibliografija . . . . . . . . . 3. Knjige, prevoenje, plasman . . . .

7 17 59 97 105 111 115 118 125 143 145 147

II FRANCUSKII EVROPSKIIDENTITET

. . 39

CIP , 008(4) "19" , - Evropa: kulturni izazov / an-Mari Domenak; preveo sa francuskog Duan Civri. Beograd: Biblioteka XX vek: Knjiara Plato, 1991 (Beograd: Prosveta). - 150 str.; 18 cm. - (Biblioteka XX vek; 74) Prevod dela: Europe: le dfi culturel / Jean-Marie Domenach. - Tira 1000. - Bibliografija: str 147-150. ISBN 86-81493-11-6 316.7(4) 840-4 a) 20 .

Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK (Bulevar E. Kar*-Jja 6, 11080 Z e m u n ) i K N J I A R E PLATO (Va 18,11000 Beograd). Za izdavae: Ivan olovi i P r a nislav Gojkovi. Urednik: Ivan olovi. Kompjuterski slog i prelom: S.Z.R. Forma", tampa: G P Prosveta", ure akovia 21, Beograd. Tira: hiljadi primeraka. Beograd, 1991.