RAUNOVODSTVENE POLITIKE

3.1. RAUNOVODSTVENA NAELA Pri sainjavanju finansijskih izvetaja Drutvo je obavezno da se pridrava sledeih naela: 3.1.1. NAELO STALNOSTI iz koga proizilazi da imovinski, finansijski i prinosni poloaj drutva kao i ekonomska politika zemlje i ekonomske prilike u okruenju omoguuje poslovanje u neogranienom roku iz ega proizilazi privremenost i povremenost izvetavanja, kao i obaveznost procenjivanja po nabavnoj ceni i ceni kotanja osim u sluajevima primena naela impariteta. 3.1.2. NAELO DOSLEDNOSTI podrazumeva da se nain procenjivanja u duem vremenskom razdoblju ne menja, a ako do promene ipak do e u Aneksu se iskazuje efekat promene i obrazlae razlog promene. 3.1.3. NAELO REALIZACIJE smatra da se u bilans uspeha mogu ukljuiti samo realizovani (trino potvr eni) dobici. 3.1.4. NAELO IMPARITETA (nejednake vrednosti), koje zahteva bilansiranje imovine po najnioj a obaveza po najvioj vrednosti, to ima za posledicu odmeravanja rashoda na vie a prihoda na nie, kao i uzimanje u obzir obezvre enja (depresijacije) i rezervisanja nezavisno da li je rezultat dobitak ili gubitak. 3.1.5. NAELO UZRONOSTI PRIHODA I RASHODA po kome se uzimaju u obzir svi prihodi i svi rashodi datog obraunskog perioda bez obzira na momenat naplate prihoda (fakturisana realizacija) i momenata plaanja po osnovu rashoda. 3.1.6. NAELO POJEDINANOG PROCENJIVANJA IMOVINE I OBAVEZA pri emu eventualna grupna procenjivanja radi racionalizacije proistiu iz pojedinanog procenjivanja. 3.1.7. NAELO INDETITETA BILANSA po kome bilans otvaranja poslovnih knjiga za tekuu godinu mora da bude identian zakljunom bilansu za prethodnu godinu. 4. PROCENJIVANJE IMOVINE 4.1. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL procenjuje se po monentalnoj vrednosti potraivanja po osnovu upisanog neuplaenog kapitala. 4.2. NEMATERIJALNA ULAGANJA- IMOVINA je nenovana imovina bez fizike forme. Definicija po MRS 38- Nematerijalna ulaganja glasi. Nematerijalna imovina je nemonetarno sredstvo bez fizike sutine koja se moe indetifikovati, a sredstvo je resurs koje entitet kontrolie kao rezultat prolih doga aja i od koga se oekuje priliv buduih ekonomskih koristi u entitetu.

Uslovi za priznavanje su: - mogunost identifikacije - postojanje kontrole (ogranien pristup drugima) - oekivane budue koristi Ako ne ispunjava navedene uslove izdaci za njeno sticanje priznaju se kao rashod kada nastanu. Nematerijalna ulaganja se priznaju samo kada je verovatno da e od tog ulaganja priticati ekonomske koristi i kada je nabavna vrednost ulaganja pouzdano merljiva. Nematerijalna ulaganja obuhvataju ulaganja u razvoj, koncesije, patente, licence, ulaganja u ostalu nematerijalnu imovinu, kao i kupovinom steeni goodwill. Nematerijalna ulaganja se vrednuju prema nabavnoj vrednosti ili revalorizacije (fer vrednost). Nematerijalna ulaganja se amortizuju. Priznavanje nematerijalne imovine prestaje po otu enju ili kad se ne oekuju ekonomske koristi. Dobitak ili gubitak se priznaje u bilansu uspeha. 4.3. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA- MRS 16 - materijalne stavke koje se dre za korienje u proizvodnji proizvoda ili pruanju usluga - za koje se oekuje da e se koristiti due od jednog obraunskog period Nabavna vrednost ili cena kotanja priznaju se samo -ako je verovatno da e budue ekonomske koristi diti povezane se Drutvom -ako se nabavna vrednost ili cena kotanja mogu pouzdano odmeriti Poetno priznavanje ( u momentu nabavke ) imovine se vrednuje po nabavnoj ceni. Nakon poetnog priznavanja po nabavnoj vrednosti gra evinski objekti, postrojenja, oprema izuzimajui ume, vrednuju se po sadanjoj vrednosti (nabavna vrednost umanjena za iznos obraunate amortizacije i gubitka po osnovu obezvre enja) ili po fer vrednosti. Fer vrednost se utvr uje procenom a obino je to trina vrednost ili vrednost po kome se sredstvo moe razmeniti izme u poznatih strana koje su dovoljno informisane i voljne da sprovedu kupoprodajnu transakciju. Kada se knjigovodstvena vrednost poveava, poveanje se evidentira kao revalorizaciona rezerva. Kada se knjigovodstvena vrednost smanjuje, smanjenje se priznaje kao rashod.

Pozitivni i negativni efekti procene se ne mogu me usobno prebijati ve se odvojeno evidentiraju. Procena fer vrednosti se vri na odre eni dan. (vano radi obrauna amortizacije). Naknadna ulaganja se priznaju kao poveanje vrednosti nekretnina i opreme ako se - produava korisni vek upotrebe - poveava kapacitet - unapre uje sredstvo - umanjuju trokovi korienja Sadanja vrednost gra evinskih objekata, postrojenja, opreme i investicione imovine uveava se za naknadne trokove po osnovu trokova adaptacije, zamene delova i trokova generalnih popravki pod uslovom da se ovi trokovi mogu izmeriti i da oni produuju korisni vek ili poveavaju uinak sredstva. Rezidualna vrednost (ostatak vrednosti) je peostala vrednost osnovnog sredstva ako bi se ono otu ilo na kraju svog korisnog veka. Umanjenje vrednosti kada je knjigovodstvena vrednost vea od procenjene ili prihoda od prodaje smanjenje se kao gubitak u skladu sa MRS 36- Umanjenje vrednosti imovine. Prestanak priznavanja vri se - prilikom otu enja - kada se od korienja vie ne oekuju koristi Dobitak ili gubitak koji nastaje po osnovu prestanka priznavanja utvr uje se po neto principu (prodajna vrednost minus knjigovodstvena) kapitalna dobit. INVESTICIONE NEKRETNINE- MRS 40 Investicione nekretnine su nekretnine koje Drutvo koristi za ostvarenje prihoda od zakupnine ili porasta vrednosti nekretnine ili i jednog i drugog. (sa 022 prenosi se na 140) Investicione nekretnine nakon poetnog priznavanja procenjuju se po potenoj vrednosti (obino je to vladajua trina cena). Dobitak ili gubitak nastao usled promene potene vrednosti investicione nekretnine ukljuuje se u rezultat u kome je nastao. Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prodajom ili povlaenjem iz upotrebe. Prodajom se ostvaruje prihod koji se iskazuje po kriterijumima MRS 18 Prihodi (prihod ili rashod perioda) a ne prema MSFI 5.

BIOLOKA SREDSTVA - MRS 41 Bioloka sredstva odmeravaju se prilikom poetnog priznavanja i na dan svakog bilansa stanja po fer vrednosti umanjenoj za trokove prodaje. Kad se fer vrednost ne moe pouzdano odmeriti procenjivanje se vri po nabavnoj vrednosti. Fer trina vrednost je cena trgovanja na produktnoj berzi. Dobitak ili gubitak koji nastaje pri poetnom priznavanju po fer vrednosti ukljuuju se u dobitak, gubitak perioda u kom su nastali. Bioloka sredstva se klasifikuju kao ume, viegodinji zasadi i osnovno stado. LIZING JE SPORAZUM KOJIM DAVALAC LIZINGA PRENOSI NA PRIMAOCA (KORISNIKA) LIZINGA PRAVO KORITENJA SREDSTAVA NA ODGOVARAJUI PERIOD U ZAMENU ZA PLAANJE ILI NIZ PLAANJA- MRS 17. Poetno priznavanje po nabavnoj vrednosti 02 i 419. Kamata po lizingu je finansijski rashod perioda. 4.4. AMORTIZACIJA MRS 16 Amortizacija je sistematska alokacija iznosa sredstava koja se amortizuju tokom njihovog korisnog veka. Stopu i metod amortizacije utvr uje svako Drutvo u skladu MRS 8 - Raunovodstvene politike, promene raunovodstvenih procena i greke. Metodi amortizacije: - Proporcionalni ili linearni ili jednakih godinjih kvota. - Degresivne opadajuce godisnje kvote - Funkcionalni ili oekivane koristi Osnovica za obraun amortizacije nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, izuzimajui zemljite i ume je nabavna odnosno revalorizovana nabavna vrednost. Metod obrauna amortizacije je lienarni tj. proporcionalni (paragraf 62 MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema). Za obraun amortizacije Drutvo primenjuje sledee stope: Gra evinski objekti: 2% Oprema: 15-20% Raunari: 20% 4.5. FINANSIJSKI PLASMANI I POTRAIVANJA- MRS 31 (uee u zajednikim poduhvatima) , MRS 27 (konsolidovani i pojedinani finansijski izvetaji)- (matino i zavisna pravna lica), MRS 28 Investicije u pridruene entitete

4.5.1. Uee u kapitalu procenjuje se po nominalnoj vrednosti ili trinoj vrednosti ako je ona nia. Uee u kapitalu otpisuje se srazmerno gubitku, a poveava srazmerno poveanju osnovnog kapitala iz raspodele neto dobitka i jedno i drugo na osnovu izvetaja pravnog lica kod koga je uloen kapital o pokriu gubitka odnosno o poveanju osnovnog kapitala iz raspodele neto dobitka

4.5.2. Krediti se procenjuju po nominalnoj vrednosti. Krediti se direktno otpisuju za iznos dokumentovane nenaplativosti, a indirektno po odluci rukovodstva u sluaju ne izvrenja naplate o roku dospea. 4.5.3. Hartije od vrednosti, otkupljene sopstvene akcije i udeli procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili trinoj vrednosti ako je ona nia. 4.5.4. Kratkorona potraivanja procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj za indirektni otpis, po odluci rukovodstva, verovatno nenaplativih potraivanja odnosno za direktni otpis ako je nenaplativost potraivanja dokumentovana. 4.5.5. Finansijski plasmani i potraivanja u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu strane valute na dan bilansa. 4.5.6. Drutvo optim aktom utvr uju indirektno otpisivanje plasmana i potraivanja. 4.5.7. Zastarela potraivanja direktno se otpisuju na teret rashoda. 4.5.8. Porez na dodatu vrednost obraunat od strane dobavljaa i po osnovu uvoza iskazuje se u iznosu koji nije kompenziran sa obraunatim porezom na dodatu vrednost kupcima. 4.6. ZALIHEMRS 2 Zalihe su sredstva 1. koja se dre za prodaju u okviru redovnog poslovanja 2. u obliku osnovnog ili pomonog materijala koji se troi u procesu prizvodnje ili pruanju usluga 3. u procesu proizvodnje, namenjena prodaji, gotovi proizvodi i nedovrena proizvodnja Zalihe materijala, rezervnih delova, inventara sa jednokratnim otpisom i robe procenjuju se po nabavnoj vrednosti, koja obuhvata fakturnu vrednost dobavljaa i zavisne trokove nabavke.

Metode obrauna izlaza zaliha su 1. FIFO (first in first out) 2. metod prosene ponderisane cene 3. planska cena (nije definisana) slui kod obrauna trokova i uinaka konto 959 i 969. Obraun izlaza zaliha materijala i rezervnih delova, sitnog inventara i robe vri se po prosenoj nabavnoj ceni. Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda procenjuje se po ceni kotanja ili neto prodajnoj ceni ako je ona nia. Cena kotanja obuhvata trokove proizvodnje i srazmerni deo optih trokova proizvodnje, pri emu se iz ovih trokova iskljuuju trokovi neiskorienja kapaciteta i trokovi uprave i prodaje. Neto prodajna cena je prodajna cena na dan procene umanjena za dabine, trokove prodaje, kao i za trokove dovravanja proizvoda u sluaju nedovrene proizvodnje. Neto prodajna cena utvr uje se ovako: vladajua prodajna cena na dan bilansa x (trokovi perioda/prihod od prodaje). U sluaju smanjenja upotrebne vrednosti zaliha za iznos stvarno nastalog i dokumentovanog smanjenja vrednosti vri se otpis zaliha na teret rashoda. 4.7. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA Hartije od vrednosti koje su neposredno unovljive i plemeniti metali smatraju se gotovinskim ekvivalentima. Hartije od vrednosti procenjuju se po nabavnoj vrednosti, a plemeniti metali procenjuju se po vrednosti izvedenoj iz cena plemenitih metala na svetskom tritu. Hartije od vrednosti, depoziti po vi enju i gotovina u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu strane valute na dan bilansa. 4.8. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA obuhvataju unapred plaene odnosno fakturisane trokove i prihode tekueg perida koji nisu mogli biti fakturisani a za koje su nastali trokovi u tekuem periodu. 5. PROCENJIVANJE PASIVE 5.1. KAPITAL OBUHVATA: osnovni kapital, emisionu premiju, rezervni kapital (zakonske i statutarne rezerve), revalorizacione rezerve i neraspore eni neto dobitak ranijih ili tekue godine. Gubitak iz ranijih godina i tekue godine je ispravka vrednosti kapitala. Kapital i gubitak unose se u bilans u visini nominalne knjigovodstvene vrednosti. Revalorizaciona rezerva datog sredstva prenosi se na neraspore eni dobitak kada se to sredstvo potpuno amortizuje ili proda.

5.2. DUGORONA REZERVISANJA, POTENCIJALNE OBAVEZE I POTENCIJALNA IMOVINA MRS 37 predstavljaju obaveze za pokrie trokova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji e se pojaviti u narednim godinama a odnose se na: - rezervisanja za trokove u garantnom roku po osnovu prodatih uinaka za koje je obraunat prihod u punom iznosu, - rezervisanja za trokove obnavljanja prirodnih bogatstva, - rezervisanja za zadrane kaucije i depozite, - rezervisanja za trokove restruktuiranja, - rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih, i - ostala rezervisanja za verovatne trokove. Ova rezervisanja Drutvo procenjuje na bazi stvarno oekivanih trokova, a ukida ih u momentu nastanka trokova koji tereti rezervisanje. Neiskoriiena dugorona rezervisanja za pokrie trokova ukidaju se u korist ostalih prihoda. 5.3. OBAVEZE Dugorone i kratkorone obaveze proistekle iz finansijskih i poslovnih transakcija procenjuju se po nominalnoj vrednosti. Obaveze u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu strane strane valute na dan bilansa. Zastarele obaveze ukidaju se u korist prihoda. 5.4. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA su: - unapred obraunati trokovi, - obraunati prihodi budueg perioda, - odloeni prihodi po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika, - razgranieni trokovi nabavke, - donacije. Donacije primljene za poveanje prihoda unose se u prihode do visine rashoda, a donacije primljene za nabavljene stvari unose se u prihode u visini trokova nastalih po osnovu utroka ili amortizacije primljenih stvari iz donacija.

5.5. OBAVEZE ZA POREZ NA DODATU VREDNOST Iskazuje se obraunat porez na dodatu vrednost kupcima u iznosu koji nije kompenziran sa obraunatim porezom na dodatu vrednost od strane dobavljaa i po osnovu uvoza i nije plaen fiskusu.

6. SREDNJI KURS VALUTA I KOEFICIJENT REVALORIZACIJE Srednji kurs vanijih stranih valuta je: 31.12.2005. 1 EURO 85,5000 1 USD 72,2189 1 CHF 54,9380 7. PRIHODI I RASHODI 7.1. POSLOVNI PRIHODI MRS 18 7.1.1. Poslovne prihode ine: - prihodi od prodaje robe i uinaka umanjene za poreske dabine i date popuste nezavisno od momenta naplate, - prihodi od aktiviranja i potronje uinaka priznaju po ceni kotanja, - prihodi od aktiviranja i potronje robe priznaju se po nabavnoj ceni, a prihodi od prirasta osnovnog stada priznaju se po trinoj ceni, - prihodi od dotacija, regresa, kompenzacija, povraaja dabina po osnovu prodate robe i uinaka, - prihodi od donacija, zakupa, lanarina i tantijema. Prihode treba odmeravati po fer vrednosti primljene ili potraivane naknade uzimajui u obzir popuste ili koliinske rabate. U principu prihod treba umanjiti za za odobreni iznos. Kad se javi nezavisnost oko naplativosti iznosa koji je ve ukljuen u prihod, nenaplativi iznos ili iznos za koji je prestala verovatnoa naplate priznaje se kao rashod odnosno formira se odgovarajua ispravka vrdnosti a ne vri se korekcija iznosa prihoda koji je prvobitno poznat. Poslovni prihodi koriguju se na vie za poveanje vrednosti zaliha uinaka i na nie za smanjenje vrednosti zaliha uinaka. 7.1.2. Poslovni rashodi ine: nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala za izradu, trokovi ostalog materijala, trokovi goriva i energije, trokovi bruto zarada i naknada zarada, trokovi proizvodnih usluga, trokovi amortizacije i rezervisanja, nematerijalni trokovi, porezi i doprinosi nezavisni od rezultata. Svi rashodi se priznaju nezavisno od plaanja. 7.2. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI 7.2.1. Finansijske prihode ine prihodi od kamata, od uea u dobitku povezanih pravnih lica, od pozitivnih kursnih razlika, od pozitivnih efekata valutne klauzule i ostali finansijskih prihodi.

31.12.2006. 79,0000 59,9757 49,1569

Indeks 92,40 83,05 89,48

7.2.2. Finansijske rashode ine rashodi po osnovu kamata, negativnih kursnih razlika, rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima i ostali finansijski rashodi. 7.3. OSTALI PRIHODI I RASHODI 7.3.1. Ostale prihode ine dobici od prodaje nekretnina, postrojenja, opreme, biolokih sredstava, uea u kapitalu, dugoronih hartija od vrednosti i materijala, vikovi osim vikova zaliha uinaka, naplaena otpisana potraivanja, prihodi po osnovu ugovorene zatite od rizika, prihodi od smanjenja obaveza i prihodi od ukidanja dugoronih rezervisanja. 7.3.2. Ostale rashodi ine gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, biolokih sredstava, gubici po osnovu prodaje uea u kapitalu, hartija od vrednosti i materijala, manjkovi osim manjkova zaliha uinaka, rashodi po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika, rashodi po osnovu otpisa potraivanja. 7.4. PRIHODI I RASHODI OD USKLA IVANJA VREDNOSTI IMOVINE 7.4.1. Prihode od uskla ivanja vrednosti imovine ine: prihodi od uskla ivanja vrednosti biolokih sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoronih finansijskih plasmana, hartija od vrednosti, zaliha, osim zaliha uinaka, kratkoronih potraivanja i kratkoronih finansijskih plasmana i prihodi od uskla ivanja vrednosti ostale imovine. 7.4.2. Rashode po osnovu obezvre enja imovine obuhvataju: obezvre enje biolokih sredstava, obezvre enje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoronih plasmana, hartija od vrednosti, zaliha materijala i robe, potraivanja i kratkoronih finansijskih plasmana. 7.5. POREZ NA DOBITAK Porez na dobitak obraunava se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit. Poreska osnovica utvr uje se poreskim bilansom i poreskom prijavom a poreska stopa je 10%. Poreski propisi Republike Srbije ne onemoguuju da se poreski gubici iz tekue godine mogu knjiiti kao osnov za povraaj plaenog poreza u prethodnoj godini. Me utim, gubici iz tekue godine mogu se preneti na raun dobitaka iz buduih perioda, ali ne due od deset godina.