Seminarski rad:

Problem mobinga

Predmet:

Organizaciono ponaanje

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

SADRAJ

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10 . 11 . 12 . 13 . 14 .

UVOD 1. VUJI OPOR

1.1. Omega vuk 1.2. Kako se postaje omega vuk?

1 1 1-2 2 3 3-5 5-7 7 8-9 10-12

2. AZTEC OD BETA DO OMEGA VUICE 3. TA JE MOBING?

3.1. Mobing aktivnosti 3.2. Vrste mobinga 3.3. Profil mobera 3.4. Posledice mobinga

4. MOBING U JAVNOJ UPRAVI

4.1. Izloenost dravnih slubenika mobinga

13-14

15

4.2. Vrenje mobinga od strane dravnih slubenika

16-17

4.3. Ombudsman zatitnik graana

17-19

15 . 16 .

5. ZAKLJUAK 6. LITERATURA

20

21

UVOD

1. VUJI OPOR
Vukovi ive u oporu koji broji od dve do trideset jedinki. Najee je to vuji par sa svojim mladuncima. opor je neophodan za preivljavanje jer obezbeuje zajedniki lov, bolji mehanizam zatite i podelu rada. ta bi sa onim rad je stvorio oveka? Vukovi su socijalizovane ivotinje sa strogo postavljenom hijerarhijom. Hijerarhija u oporu obuzdava agresivnost, smanjuje konflikte i obezbeuje socijalni red. opor je hijerarhijska drutvena elija koju predvodi mujak. Lii na balkanski sindrom, zar ne? Alfa vuk je voa opora. Uz njega ponosno eta, ogrnuta prirodnim krznom, alfa vuica. Svako ima svoju... da joj ne pominjemo ime ovom prilikom. Alfa je, kao to se moe zakljuiti Lider. I kao to prilii lideru, on pokazuje karakteristike stabilne i sigurne linosti. Kree se ponosno, sigurno gazi sa sve etiri noge, sa uzdignutim repom i uspravljenim uima. Ja sam vaan. esto je dovoljno da samo fiksira pogledom drugog pripadnika opora i da se ovaj udalji savijenog repa, ili u prevodu shvatam ko je gazda, OK. Ali biti gazda ne znai da samo nosi visoko podignut rep. Alfa vuk se brine i za ospstanak opora. On je kreator strategije tima: kada se opor seli do novog stanita, kada kree u lov, on titi teritoriju i organizuje brigu o mladima.

Za brigu o potomstvu alfa para zaduena je beta postava, prva rezerva opora. A briga podrazumeva i vaspitavanje mladih u smislu da se to pre naue da odluke lidera moraju da se potuju. I ta sada? Ko je ovde od koga ukrao ideju organizovanja u drutvene grupe, socijalni red, hijerarhiju, podelu rada i liderstvo? Vuk od oveka ili ovek od vuka?

1.1. Omega vuk

Gde su prvi, tu su uvek i poslednji. Poslednji na hijerarhijskoj lestvici vujeg opora je omega vuk ili vuica, ne pravi se diskriminacija po polu. Omega je onaj koji je potinjen svim ostalim lanovima opora. Omega uglavnom spava izvan opora i ne uestvuje u socijalnim dogaajima. Ne dozvoljava mu se da zavija sa ostalima, ne uestvuje u jutarnjem ritualu pozdravljanja kroz koji prou svakog jutra svi ostali: dodirivanje njukom umesto poljupca za dobro jutro. Dodue, uestvuje u drutvenim igrama koje lie na murke, i to kao objekat. Svi trae omega vuka i kada ga pronau, udaraju ga i eventualno ujedaju.

Najstranije je to ga nikad ne zovu na gozbu. A kad do gozbe doe, prvo jede alfa par, zatim beta i tako redom. Protokol za zajedniki ruak. Omegi ne daju da prie dok svi ne budu siti. Tek tada moe da se smatra pozvanim na ruak ili veeru, ili lizanje praznih tanjira. Omega, kao i svi ostali vukovi, ima svoju linost. Te karakteristike odreuju koliko e trajati njegov poloaj persone non grata. Ako ne moe da prihvati ponienje i teror, napustie opor. Naputanje opora moe da znai smrtnu presudu. Ako ostane sam, vrlo lako moe da umre od gladi, jer vukovi teko bilo koju hranu mogu da ulove sami. Ako mu se posrei, moe da sretne drugog najurenog vuka i da zajedno osnuju svoj opor sa statusom alfa para. Moe da pokua da se pridrui i nekom drugom tolerantnijem oporu. U sluaju da nije spreman na izazov takvih razmera, ostaje u oporu i trpi, jer uvek postoji mogunost da opor svoje frustracije pone da lei maltretiranjem nekog drugog vuka kome e on sa zadovoljstvom da prepusti svoju poziciju.

1.2. Kako se postaje omega vuk?

Najjednostavniji odgovor je kolektivnom odlukom opora ili odlukom lidera. Da bi neko zasluio da se o njemu donese takva odluka, mora da bude razliit po izgledu uglavnom je sitniji u odnosu na druge, po boji on je crn, a svi ostali su beli, po godinama stiu mlai i jai. O krai ideja izmeu razliitih vrsta da ne komentariemo, zakljuite sami.

2. AZTEC OD BETA DO OMEGA VUICE

Rezervat za medvede i vukove u Yellowstonu, USA, otvoren je za posetioce 1993. Godine. U rezervatu ive opori vukova koji su uglavnom tu i roeni. Gallatin oporu pripada deset sivih vukova i Actek (Aztec), mala bela vuica. Actek je bez obzira na gabarit i kolorit do skora bila visoko kotirana u oporu, kao beta vuica ili surogat majka. Ali... pristigle su nove vuice. Leglo o kome se brinula je dostiglo zrelost, vanost i lepotu. ta e nam ona, sada moemo sami dalje. Odrasli mladi su reili da Actek treba da ode u istoriju. Stara je i istroena i mnogo je sitna i bela. Poela je igra odstranjivanja iz opora. Poele su uge, zabrane pozdravljanja, nepozivanje na veeru. Za Actek nastaju teki dani. Do jue uvaena i voljena, odjednom postaje omega. Oborene glave, krijui pogled od onih koje uinila zrelim, vanim i lepim, hoda sama i izbegava susret, jer svaki susret boli. Boli zbog prezira u njihovom pogledu, zbog udaraca i zbog ujeda. Boli kada joj ne dozvole da doe na veeru. I ta sada i gde sada? Actek lei glave pokrivene prednjim apama i bori se sa tugom, Shvata svoju nemo, ali i neodlunost da napusti opor i ode. Moda e, ali kasnije, dok skupi hrabrost i bar malo preboli to to su joj uradili.

3. TA JE MOBING?
Mobing je pojava koja je tipina za svet ivotinja. Posebno je izraena kod vukova koji esto iz svog opora oteraju najslabijeg lana, osuujui ga tako da luta sam bez potpore ostalih lanova opora. Takav njihov postupak uglavnom predstavlja osudu na brzu smrt. Re mobing potie od engleskih rei mob, to u prevodu na srpski jezik znai agresivna grupa, rulja i mobbish prostaki, grubo, vulgarno. Mobing kao pojam se prvi put sree kod Lejmana (Leymana), koji je kao mobing opisao specifino ponaanje na radnom mestu. Lejman je ovaj izraz preuzeo iz etologije Konrada Lorenca (Conrad Lorenz), koji kao mobing prikazuje ponaanje ivotinja koje odaberu jednog svog lana, etiketiraju ga kao nepoeljnog i poinju da ga proganjaju. Proganjanje se ne zaustavlja dok rtvu ne isteraju iz opora. U ivotinjskom svetu odstranjivanje iz opora esto predstavlja smrtnu presudu. U svetskoj literaturi sreemo osim mobing i termine bullying, work abuse i employee abuse. Mobing kao termin se koristi u vedskoj, nemakoj i italijanskoj literaturi. Termin bullying je zastupljen u zemljama engleskog govornog podruja, osim u SAD gde se ova pojava odreuje upotrebom termina work abuse ili employee abuse.

Bez obzira na to kako ovu pojavu nazovemo, ona znai psihiko zlostavljanje, psihiko maltretiranje, moralno poniavanje na poslu. Pod mobingom se ne smatraju spletkarenja manjeg obima i uobiajeni traevi jer mobing moe da se izjednai sa pravom agresijom koja se odvija u etapama i isplanirano. Mobing najvie slinosti ima sa ratnom strategijom koja koristi razliite naine psiho terora. Prvo prepoznavanje ove pojave je zabeleeno 1976. godine kada je ameriki psihijatar Kerol Brodski (Caroll Brodsky) prijavila nekoliko sluajeva psihikih zlostavljanja na radnom mestu i svrstala ih u kategoriju profesionalnih bolesti. Hajnc Lejman (Heinz Leymann), nemaki psiholog koji je iveo u vedskoj, prvi je upotrebio naziv mobing za devijantna ponaanja na radnom mestu. Definisao je mobing, ukazao na posledice mobinga i osnovao kliniku za pomo rtvama mobinga. Do smrti 1999. godine napisao je nekoliko knjiga i veliki broj lanaka na ovu temu. Prvu zvaninu definiciju mobinga je dao upravo Hajnc Lejman 1984. godine. Po njegovom shvatanju mobing ili psiholoki teror na radnom mestu odnosi se na neprijateljsku i neetinu komunikaciju koja je usmerena od strane jednog ili vie pojedinaca prema, uglavnom, jednom pojedincu, koji je zbog mobinga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoan i u nemogunosti je da se odbrani, i zadrava se u toj poziciji pomou stalnih mobing aktivnosti. Te aktivnosti se odvijaju sa visokom uestalou i u duem vremenskom razdoblju. Zbog visoke uestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponaanja to maltretiranje dovodi do znaajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje. Najpotpunija definicija je, po stvatanju Andreje Kosteli Marti, navedena u francuskom Zakonu socijalne modernizacije iz 2002. godine:

Mobing je psihiko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija kojima je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koja mogu prouzrokovati napad i naneti tetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, naruiti fiziko i mentalno zdravlje ili kompromitovati rtvinu profesionalnu budunost. Mobing kao specifini oblik ponaanja na radnom mestu predstavlja iroko rasprostranjenu pojavu ije se posledice odraavaju na socijalno okruenje, radnu sredinu i na pojedinca koji je rtva agresije. Mobing se javlja kao posledica nedostatka komunikacijskih vetina menadmenta i nesposobnosti da se kvalitetno odgovori zahtevima dobrog rukovoenja. Potencijalne rtve mobinga su najee osobe koje su prijavile nepravilnosti u radu ili nepotovanje zakona, zatim mladi radnici, starije osobe pred penzijom. rtve su i radnici koji iz bilo kog razloga nisu simpatini rukovodiocu ili radnom okruenju.

Leymann, H. (1988), The Mobbing Encydlopedia, www.leymann.se

Duhovna kriza je itekako prisutna u Evropi, ali odnos srpskog menadmenta prema zaposlenima i sam menadment su bez premca jer se meu menaderima retko pronalaze pravi intelektualci koji kao takvi mogu da se identifikuju. Knjievnik Dobrica osi, razmiljajui o toj pojavi, kae: Intelektualac je umni radnik i stvaralac novih vrednosti i primoran je da sokratovski prihvati novi izazov i sledi sebe, svoju istinu i svoju savest, po svaku cenu. Po cenu kleveta, bojkota, nerazumevanja, ak lina! To je, po mom miljenju, najvanija uloga intelektualca u naem duhovno pometenom i mutnom drutvu, razdoljenom opakim strastima vodeeg egoizma. Spletkarenje, potkopavanje i poniavanje sa ciljem da se eliminiu nepodobni, odnosi mnogo vie energije od samog zalaganja za radni proces, napredovanje pojedinaca, firme i drutva. Nepodobne treba traiti u grupi intelektualnih osoba koje imaju osobine koje navodi Dobrica osi jer takve osobe ometaju nesmetano obavljanje kriminalnih radnji, imaju svoje miljenje i ne prihvataju bez pogovora naloge nestrunih rukovodilaca jer su struniji od njih. Zbog toga su takve linosti izloene pakosnim, okrutnim postupcima menadmenta kao to su ucenjivanje, spreavanje napredovanja, klevetanje, pijuniranje, pretnje, ugroavanje linosti rtve i njenog profesionalnog, socijalnog, ak i privatnog funkcionisanja. Napada se na ugled i dostojanstvo rtve, to prouzrokuje katastrofalne posledice koje mogu da dovedu i do samoubistva. Komunikacija na poslu esto moe da ispolji sukob miljenja, pri emu takvo sueljavanje stavova uglavnom dovodi do benefita u kreativnom i produktivnom smislu. Meutim, Srbija je bez kulture ponaanja i vrednovanja tueg rada, tueg miljenja, tue

linosti u celini i radno okruenje gradi organizacionu kulturu primenjujui identian model uz spletkarenja, pisanje anonimnih pisama i primenjujui mobing za neposlune. Kada u komunikoloki proces stupa osoba koja je na poziciji vlasti, koja nema vetine neophodne za uspenu komunikaciju i od argumenata prihvata samo mo i silu, lako dolazi do mobinga. Sukob miljenja bez pruanja mogunosti drugoj strani da odbrani svoj stav dovodi do naruavanja temelja civilizacije koji je postavljen jo u rimskom pravu da se uje i druga strana. U takvom kolektivu je nemogue oekivati kreativnost i progres jer su svi radni procesi pokoeni strahom. Karakteristino za pojavu mobinga je da se on uvek javlja u takvim sredinama gde postoji bar jedna osoba koja ne lii na ostale. To je osoba koja se ne uklapa u model linosti koji je odreen kao optimalni model u kolektivu.

3.1. Mobing aktivnosti Mobing poinje naizgled bezazlenim aktivnostima. Sve to potencijalna mobing tvra kae se izvre i koristi kao argument za osudu. Rukovodilac, ako se on javlja u ulozi mobera, prestaje da pozdravlja radnika prilikom susreta ili ne odgovara na njegov pozdrav. Vie ga ne pita za miljenje, ve sam odluuje umesto radnika. Suptilna igra zlostavljanja ne upuuje na nasilje jer nasilja u klasinom smislu i nema. Moralni zlostavljai napadno prekidaju razgovor kada se u prostoriji pojavi rtva, situaciju predstavljaju nedovoljno definisano, ukljuuju bezbroj drugih finesa. U osnovi je prekid efektivne komunikacije, iskljuivanje rtve iz komunikolokog procesa to je ostavlja dezorijentisanom i onemoguuje se njeno reagovanje jer u tako zamagljenom poslovnom okruenju ona poinje da se preispituje ime je to izazvala. Uz ovakvo ponaanje najee idu lai, sarkazam, poruga i prezir, pri emu zlostavlja obino sebe predstavlja kao rtvu. Mobing ukljuuje pakosne, okrutne i bolne postupke poput ucena, onemoguavanja napretka u poslu, pijuniranje, klevete, ugroavanje linosti rtve, napad na njeno profesionalno, socijalno i privatno delovanje. Mobing je u osnovi krenje ljudskih i graanskih prava pojedinaca. Lejman je mobing aktivnosti podelio u nekoliko kategorija: napad na mogunost adekvatne komunikacije nastaje kada rukovodilac ili kolege spreavaju rtvi mogunost izraavanja i to tako to je odmah prekinu kada neto pokua da kae, odbija se neverbalna komunikacija tako to se rtva nikada ne gleda u oi, a ignoriu se i njene neverbalne poruke; napad na mogunost odravanja socijalnih odnosa se ostvaruje kroz izolaciju rtve jer se njoj niko ne obraa, ne poziva se na sastanke, ne ukljuuje se u kompanijske dogaaje; napad na linu reputaciju upotrebom metoda ismejavanja i izmiljanjem pria sa negativnom konotacijom. Osoba se vrea i poniava;

 napad na radne rezultate, koji se manifestuje stalnim kritikama, niskim ocenjivanjem, preteranom kontrolom. Odnos prema rtvi se kree izmeu dve krajnosti i to od potpunog oduzimanja posla i uklanjanja sredstava za rad to je poznato kao sindrom praznog stola, do zatrpavanja rtve poslom koji po obimu i strunosti prevazilazi njene sposobnosti sindrom prepunog stola; napad na zdravlje rtve, uskraivanjem prava na korienje godinjeg odmora ili slobodnih dana, stalnim nalozima da ostane prekovremeno da radi, sve do pretnji likvidacijom. Prema rezultatima istraivanja italijanskog naunika Ege H, mobing prolazi kroz tano definisane faze: faza kljunog dogaaja podrazumeva izbor rtve i usmeravanje konflikta prema njoj. Mogua osnova pojave prve faze mobinga je nereen sukob meu saradnicima koji dovodi do poremeaja u meuljudskim odnosima. Uzrok sukoba se esto zaboravi, ali agresivnost prema izabranoj osobi ostaje; faza ciljanog poetka mobinga zapoinje aktivnostima koje rtvu dovode u situaciju da se neprijatno osea. Ova faza je ve prepoznatljiva za rtvu koja moe da identifikuje da se dogaaju smiljene aktivnosti koje se usmeravaju prema njoj. U ovoj fazi dolazi do prvih psihosomatskih simptoma poput nesanice i ponovnog proivljavanja nemilih dogaaja. rtva esto bei na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror, gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i poinje da se osea manje vrednom;

u fazi rtveni jarac osoba je ve okarakterisana kao deurni krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva; etvrta faza je faza borbe za opstanak putem preoptereivanja poslom, to vodi do hroninog umora i svih fizikih i psihikih posledica koje on izaziva i faza razvijenog mobinga, koja se karakterie pogoranim psihikim i fizikim stanjem rtve zbog viegodinjeg terora. rtva je potpuno iskljuena iz radne sredine zbog ega grevito pokuava da se udalji iz te sredine traenjem novog posla ili odlaskom u prevremenu penziju. Obolele od hroninih bolesti i poremeaja, nije redak sluaj da rtve kao mogui izlaz iz situacije identifikuju ubistvo mobera ili samoubistvo.

3.2. Vrste mobinga

Ako krenemo sa pozicije koje zlostavlja, a ko rtva, moemo da podelimo mobing na vertikalni i horizontalni. Ako nam je polazna pozicija za podelu mobinga motiv mobinga, razlikujemo strateki i emotivni mobing.

3.2.1.Vertikalni mobing je psihiki teror koji nadreeni primenjuje prema radniku. Ovo je najizraenija vrsta mobinga. Mogua je i pojava vertikalnog mobinga u suprotnom smeru. To je pojava kada grupa podreenih radnika izloi mobingu pretpostavljenog. 3.2.2. Horizontalni mobing je prisutan kada kolege maltretiraju izabranog kolegu. Mobing aktivnosti se kod ove vrste mobinga dogaaju meu radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji. Oseaj ugruenosti, ljubomora ili zavist mogu potaknuti i elju da se eliminie neko od kolega, pogotovo ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. S druge pak strane, cela grupa radnika zbog unutarnjih problema, napetosti, ljubomore, moe izabrati jednog radnika za rtvenog jarca na kojemu e iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snaniji i sposobniji. 3.2.3. Strateki mobing se javlja kao posledica dogovora upravljakog tima o sprovoenju organizovanog mobinga. Dogovor podrazumeva i sastavljanje spiska nepoeljnih radnika na koje se kree po unapred sainjenom planu aktivnosti iji je cilj da ta grupa radnika da otkaz ne traei otpremninu, dokup staa ili bilo koju drugu pogodnost za odlazak iz preduzea. Zlonamernost strategije koja se primenjuje u stratekom mobingu, koja neodoljivo podsea na ratnu strategiju, ogleda se u nameri da se rtva mobing aktivnostima degradira u toj meri da u potpunosti postane neinteresantna za konkurenciju. Znai da cilj nije samo udaljenje neopoeljnog radnika iz kolektiva bez ikakvih pogodnosti koje bi u normalnim uslovima mogao da ostvari, ve i potpuna destrukcija radnikovog linog i poslovnog kredibiliteta, odnosno unitenje izabrane jedinke.

Andreja Kosteli-Marti: Mobing psihiko maltretiranje na radnome mestu

Ovoj vrsti mobinga su naroito izloeni radnici koji su tehnoloki viak. Nepoeljni su i oni koji se ne prilagode modelu koji preduzee smatra optimalnim korporativnim modelom. 3.2.4. Emotivni mobing uzrok za pokretanje akcije pronalazi u osobinama i rtve i zlostavljaa. Pojavljuje se kao posledica ljutnje, ljubomore, zavisti ili antipatije.

3.3. Profil mobera

Moberi su najee osobe sa poremeajem linosti. Moralni zlostavljai su perverzne osobe koje stvaraju nejasne situacije, odbijaju odgovornost, iskoriavaju naivnost rtve, parazitiraju na njenoj vitalnosti i primenjuju bezbroj drugih finesa da bi vas unitili i stekli ugled i mo na va raun, da bi vladali i prikrili svoju nesposobnost, u prvom redu nesposobnost da ita oseaju. Mari-Frans Irigojen (Marie- France Hirigoyen), dugogodinji psihijatar i psihoanalitiar, nasilnike definie kao osobe optereene psihozama i depresijama, koje esto nose traume rtvi iz detinjstva. Odrasli bez ljubavi, izloeni maltretiranju i podsmehu, drugaije ponaanje nisu ni nauili. Po ovom modelu se ponaaju prema drugima. Takve osobe imaju neprijateljski stav prema svom i prema tuem ivotu. Oseaju se stalno

ugroenim zbog osoba za koje misle da su sposobnije i pametnije (to je uglavnom tano), i prema tim osobama usmeravaju patoloku ljubomoru. S obzirom na to da ne mogu da se nametnu ni intelektom ni sposobnostima, koriste silu kao jedini argument. Sebe postavljaju na tron i prema svima ostalima se ponaaju kao prema podanicima. Ponaanje im je destruktivno i neprijateljsko. Stalno manipuliu i deluju na tetu drugih. Svoju inferiornost sakrivaju i lee proganjanjem drugih ljudi. Moberi-zlostavljai dolaze do rukovodeih pozicija uglavnom u sredinama koje se karakteriu strogom hijerarhijskom strukturom. Teei karijeristikom kultu angauju se politiki i ne retko menjaju politike stranke uporno traei politiku opciju koja moe najvie da im prui. Takve osobe se obino prema sebi nadreenima ponaaju kao ulizice, ali dokopavi se bilo kog oblika vlasti i mogunosti da odluuju o tuoj sudbini, postaju autoritativne voe koje loe planiraju i odluuju i ne uvaavaju tue miljenje. U naoj sredini, gde u organizacijama retko postoje jasno definisana pravila ponaanja, nedovoljno razvijeno meusobno potovanje i zadovoljavaju nivo poslovne komunikacije, zlostavljai nesmetano godinama primenjuju svoje patoloko ponaanje prema podreenima. Prema reima Mari-Frans Irigojen, zlostavljai se, kao i igrai Erika Berna, tako postavljaju igru da ste vi uvek krivi. rtva osea zbunjenost, sumnju, krivicu, stres, strah, osamljenost, teskobu, psihosomatske poremeaje, depresiju. Budui da perverzne osobe i ne pomiljaju da se ne mora lagati, sve to im kaete smatraju laima. Zato razgovor zato sa njima nema smisla od njih se jednostavno treba odvojiti. Ali, za pobunu rtva treba podrku spolja i to je opomena svima nama koji mirno gledamo kako se ljudi maltretiraju.
Marie-France Hirigoyen: Moralno zlostavljanje: perverzno nasilje u svakodnevici, AGM, 2003.

Ivica Kihalil u asopisu Epoha br.46 (Zagreb, 2005) daje karakteristike linosti mobera:

3.3.1. eljan panje preteranom ljubaznou nastoji da dri autoritete uz sebe, emocionalno je nazreo, selektivno je ljubazan prema saradnicima, posebno u poetku prema svojoj rtvi, iskoriava saradnike, izmilja i svaljuje krivicu na druge, uvek eli da bude u centru panje, esto se samosaaljeva, ako ga otkriju, tvrdi da je on rtva;

3.3.2. Imitator nije profesionalno kvalifikovan, ali tvrdi suprotno jer se nalazi u blizini profesionalca,

 esto glumi profesiju kojom eli da se bavi i zahteva zasluge koje mu pripadaju, manipulie drugima, lako se isprovocira, esto preti saradnicima, glumi odanost nadreenima, ali ih odbacuje nakon to ih iskoristi;

3.3.3. Guru uspean na uskom polju svoje strunost, od saradnika priznat kao takav, sebian, zlostavlja sve zbog kojih se osea ugroen, emocionalno hladan, uglavnom muka osoba, po nekad preterano uredan, svoje greke pripisuje drugima,

3.3.4. Psihopat ili sociopat napastan i arogantan prema rtvama, prema ostalima drag i ljubazan, hladan i proraunat, glumac, za njega ne vrede zakoni i moralne norme, teko se razotkriva u nezakonitim aktivnostima, ne pokazuje oseaje, saaljenje i krivicu,
oni koji ga otkriju, odmah postaju njegove rtve i sva svoja nedela prebacuje na njih.

3.4. Posledice mobinga

Mobing je pojava koja je prisutna u naoj sredini u istom intenzitetu kao i u drugim zemljama, ma koliko one bile razvijenije od nas. Najdramatiniji podatak je da su najee rtve mobinga najsposobniji i najkompletniji radnici, kao i osobe koje neguju visoke moralne standarde. Mobing tera rtvu da pone da analizira svoje postupke, trai sopstvene greke koje su je dovele u takvu situaciju i poinje proces samooptuivanja. rtva je svesna da je neprijateljsko ponaanje samo uvod u mnogo teu situaciju. To dovodi do uznemirenosti koja moe da se manifestuje povlaenjem i samoizolacijom rtve, ili, suprotno tome, agresivnim ponaanjem. rtva najee postaje bezvoljna, nezainteresovana, konstantno umorna i nezadovoljna. Stalna psihika presija poinje da izaziva nesanicu, dovodi do povienog krvnog pritiska i poremeaja apetita. Zaposleni koji je izloen mobingu esto odlazi na bolovanje a kada je na poslu, njegova produktivnost je izrazito umanjena. Statistiki podaci prikupljeni u Nemakoj pokazuju da rtva mobinga firmu kota najmanje 75.000 eura godinje.

Zemlje razvijenog sveta koje su i u drugim oblastima ispred nas, u dravnim i privatnim firmama zapoljavaju konsultante za probleme radnika koji su suoeni sa mobingom. Na tom polju je vedska otila najdalje jer je ona Zakonom obezbedila zatitu zaposlenih svrstavanjem mobinga u kategoriju krivinog dela. Psiholog M.G. Kasito (Casito), kao rezultat dugogodinjeg rada sa rtvama mobinga na Klinici za rad u Milanu, sainila je listu poetnih reakcija koje se javljaju kao zakonitost kod rtava. Prema njenom istraivanju, prva reakcija rtve je samookrivljivanje. rtva poinje da analizira svoje ponaanje i da u njemu trai svoju greku zbog koje je dola u takvu situaciju. Time kod rtve poinje proces izolacije jer mobirani esto osea stid zbog situacije u kojoj se nalazi. Smatra da je on sam zbog svoje nesposobnosti ili uinjene greke izloen neprijateljstvu i omalovaavanju. rtva se zbog oseaja inferiornosti povlai u sebe, ne pria o tome ta joj se dogaa, ak ni svojoj porodici. to se tie porodice, uglavnom, mobirani u poetku ima podrku svojih ukuana, ali, kako vreme odmie, poinje da im smeta njegovo ponaanje koje dovodi do toga da i porodica pone da ga optuuje. Ostavi sama, rtva poinje da razmilja o sebi kao o osobi nedorasloj nastaloj situaciji, a to je uvod u depresiju. Prema miljenju psihologa Andreje Kostreli-Marti, sve zdravstvene smetnje i simptome rtava mobinga moemo podeliti u tri kategorije:

Andreja Kosteli-Marti: Mobing psihiko maltretiranje na radnome mestu

1. promene sicijalno-emotivne ravnotee, 2. promene psihofizioloke ravnotee i 3. promene ponaanja Promena socijalno-emotivne ravnotee se manifestuje poremeajima poput depresije, anksioznosti, krizama plaa, neidentifikovanjem sa dotadanjom slikom o sebi, napadima panike i smanjenim interesovanjima za okruenjem i to kako za porodicu, tako i za prijatelje. Promena psiho-fizioloke ravnotee se ispoljava kao glavobolja i gubitak ravnotee sa estim vrtoglavicama, gastrolokim smetnjama, tahikardijom, konim promenama i slinim simptomima. Poremeaj ponaanja pokazuje agresivnu osobu, to je u suprotnosti sa dotadanjim ponaanjem rtve. rtva agresivnost ne usmerava samo prema drugima, ve i prema samoj sebi. Javlja se sklonost prema samopovreivanju, ak i prema suicidu. Iz agresivnog stanja rtva prelazi u stanje potpune pasivnosti i izolacije. Do tada uravnoteena linost poinje prekomerno da pui ili da konzimira alkohol ili lekove za smirenje. Neretko pokazuje i sklonost ka bulimiji i anoreksiji, a podlona je i seksualnim poremeajima.

Mobing dovodi ne samo do gubitka samopotovanja, ve i do gubitka socijalnog statusa. rtva se udaljava od posla i to rezultira ili dobrovoljnim naputanjem firme ili otkazom. Traenje novog zaposlenja zbog psihofizikog stanja u kome se rtva nalazi je izuzetno oteano. Oduku besu i nemoi mobirani esto daje sebi svaom sa lanovima prodice, a to dalje dovodi do poremeenih porodinih odnosa. Ne nalazei vie razumevanje ni u krugu porodice, rtva ostaje u potpunosti bez vrstog tla. Ukoliko mobing due traje, kao i agresivno i svaalako ponaanje rtve, vea je mogunost da se porodica okrene sopstvenoj zatiti. lanovi porodice prestaju da podravaju rtvu i da joj pruaju potporu. Na taj nain je rtva gurnuta u presu izmeu dva razliita vida mobinga na poslu i kod kue. rtva, bilo da je depresivna sa tmurnim utanjem ili da stalno pria istu priu u svome sluaju, postaje zamorna i za prijatelje, koji se vremenom osipaju u sve veem broju. Jo jedan vid propadanja rtve svakako nije za zanemarivanje, a odnosi se na dovoenje rtve u finansijsku krizu zbog umanjenog primanja usled bolovanja ili otkaza. Mobing ne reflektuje negativne posledice samo prema rtvi, ve i prema firmi u kojoj je rtva zaposlena. Leyman je 1990. god, izneo podatak da firma u kojoj se javlja mobing gubi godinje po svakom radniku rtvi mobinga od 30 do 100 hiljada USD. Ti trokovi se procenjuju na osnovu ispoljavanja posledica mobinga, koje se pojavljuju kao pad radnog uinka mobiranog radnika zbog smanjene motivacije, zatim umanjenje efikasnosti i produktivnosti i esta bolovanja. to se firme tie, osim tete zbog smanjene radne produktivnosti radnika izloenog mobingu, u firmi dolazi i do niza drugih posledica. Mobing usmeren makar i prema jednom zaposlenom, remeti dobru radnu atmosferu, stvara trokove za zapoljavanje radnika za zamenu odsutne rtve mobinga po osnovu bolovanja, a ne retko dovodi i do tetnih posledica za reputaciju firme. U zemljama u kojima u ovom trenutku rtve mobinga mogu da podnesu tubu i trae odtetu, evidentan je i finansijski izdatak za voenje sudskog spora i eventualnu isplatu odtete radniku.

Refleks ponaanja koje dovodi do tetnih posledica koje oseaju mobirani i firma u kojoj je dolo do mobinga, ne zaobilazi ni drutvenu zajednicu. Tu treba posmatrati izdatke zdravstvenog i penzionog fonda. Zbog psihosomatskih poremeaja rtava je prinuena da se obrati zdravstvenoj ustanovi, a to podrazumeva specijalistike preglede i ukljuivanje terapije. Prevremeni odlazak u penziju, do koga ne bi dolo da nije bilo izlaganja mobingu, optereuje penzioni fond. Moje je miljenje da je mobing samo jedna vrsta stresora koji moe izazvati razliite fizike, psihike i socijalne posledice, koje se najee mogu prikazati navedenim dijagnozama, ali i nekim drugima. Naime, postoje i dijagnoze kao to su velika depresivna epizoda, panini poremeaj s agorafobijom, generalizirani anksiozni poremeaj itd. Stoga je nepotrebno uvoditi nove kategorije. Rasprava o ovoj temi je jo otvorena.

 Stresor je svaki spoljanji ili unutranji nadraaj koji od organizma trai udovoljavanje odreenim zahtevima, reavanje problema i pojaanu aktivnost ili novi oblik prilagoavanja. Pod navedenim dijagnozama se misli na poremeaj prilagoavanja i postraumatski stresni poremeaj. Andreja Kosteli-Marti: Mobing psihiko maltretiranje na radnome mestu

4. MOBING U JAVNOJ UPRAVI

Meu oblastima ljudskog delovanja u kojima dolazi do krenja ljudskih prava, svakako se nalaze radno-pravna oblast, sudstvo, obrazovanje... Ostvarivanje prava na rad i po osnovu rada, u kontekstu narastajue privatizacije reflektuje se pojavom kriminala i nepravdi prema radnicima privatizovanih firmi kroz nepotovanje socijalnog programa i otputanje radnika, esto primenom mehanizama stratekog mobinga. Sudstvo koje se deklarie kao reformisano, zadralo je stari stil ponaanja u reavanju sudskih sporova poput korumpiranosti i neaurnosti. Sporovi i dalje traju beskonano dugo i garantuju usporeno dostizanje pravde. Neodgovarajua personalna struktura i nepostojanje sistema edukacije zaposlenih u upravi je nedostatak zbog koga je graanima oteano ostvarivanje prava, posebno ako je stranka neuka. Drugi uslov koji pogoduje psihikom maltretiranju stranaka, kao posebnom

obliku krenja ljudskih prava, je needukovanost graana, odnosno nepoznavanje prava na primenu mehanizama za zatitu ljudskih prava. Zaposleni u dravnoj upravi su istovremeno i lica koja sprovode dravnu vlast, pa otuda ne udi esto identifikovanje dravnih slubenika sa tom istom vlau. Kadrovska politika je integralni deo svih politika. Naalost, istraivanja i javno mnenje u Srbiji pokazuju da kod nas dui vremenski period postoji negativna kadrovska selekcija. Zanemaruje se injenica da su kadrovi najznaajniji kapital, da utiu na privredni rast. Kadrovi mogu da budu u ulozi uesnika politikog i javnog ivota, mogu da budu proizvoai i potroai, mogu da pruaju usluge. Izgradnja modernog drutva pre svega zavisi od dobre kadrovske baze. Izgradnji i obrazovanju kadrova kod nas se, nasuprot izraenoj potrebi, ne poklanja dovoljna panja. Tranzicija, loa ekonomska situacija, privatizacija i nunost za prilagoavanjem evropskim tokovima, loe rukovoenje u javnom i privatnom sektoru, korupcija na svim nivoima i u svim nivoima i u svim oblastima, kao jedini mogui izlaz nameu vraanje pravim vrednostima, moralnim kriterijumima i profesionalnim sposobnostima kadrova. Javni pokazatelj politike kulture je ponaanje funkcionera na svim nivoima. Pod ponaanjem funkcionera podrazumevamo sveukupno prezentovanje linosti: izgled, odnos i odgovornost prema poslu koji obavlja, hijerarhijsko ponaanje odnos prema nadreenima i potinjenima, odnos prema kolektivu, prema javnosti i slino.

Obrazovanje kadrova u javnom menadmentu i podizanje profesionalnih sposobnosti za upravljanje pomou rezultata podrazumeva reobrazovanje i trening, kao i promenu znaajnog dela kadrovske strukture u organima uprave. Promene takve vrste ne mogu da se izvre bez udaljavanja od metoda politizacije i pribliavanja modelu menaderske uprave, uz potovanje prioriteta profesionalizma i individualne odgovornosti. U javnoj upravi u Srbiji uglavnom postoji mali broj kvalifikovanih slubenika koji su u stanju da obavljaju kljune poslove dravne administracije. esto u ovoj oblasti dolazi do identifikovanja osobe i funkcije, meanja politike u rad javnih slubi, uz prisustvo socijalnih i privatnih veza. Kasni se sa reformisanjem javne uprave, posebno u oblasti profesionalizacije timova koji su sposobni da odgovore zahtevima drutva. Upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija i Internet takoe uslovljavaju promene u unutranjoj organizaciji dravne administracije. Umesto promena u pristupu u formiranju upravnih kadrova, ime bi se obezbedilo stvaranje savremenog javnog menadmenta, na snazi je politiki kriterijum koji je pri izboru kadrova najvaniji, da ne kaemo i jedini. Stepen nae politike kulture je takav da je strunost marginalizovana. Kadrovska politika je kanalisana dogovorima koalicionih partnera koji dele resore i rasporeuju posluno-odane kadrove. Strunost, znanje i sposobnost ostaju neiskorieni potencijal i samo sluajno se dogodi da se na vanim mestima nau sposobni ljudi. Loa ekonomska situacija, tranzicija,

privatizacija i poveanje nezaposlenosti kod ljudi izazivaju strah od budunosti. Negativna kadrovska politika, dirigovana iz partijskih centara moi, namee sistem pogrenih vrednosti kojima se grubo vreaju prava graana i dostojanstvo kvalifikovanih kadrova, dovodi u pitanje opstanak celog naroda. Nestrunost i nesposobnost su prepoznatljivo lice Srbije. Degradacija rada i stvaralatva nas gura u sve dublju krizu. Govori se o odgovornosti, ali niko ne odgovara, govori se o ulaganju u sposobne kadrove, a biraju se posluni, odlaze nam talentovani i sposobni ljudi jer Srbji domaa pamet ne treba. Ulaganje u nauku i edukaciju kadrova posmatra se kao troak, a ne kao najunosnije ulaganje u budunost. Kadrovska srpska scena je samo deo ukupnog srpskog primitivnog vrednovanja estradnih vrednosti nasuprot intelektualnim vrednostima. U politiku se ulazi kao u najunosniju profesiju. Funkcije omoguavaju vlast, privilegije i novac. Javni interes se zanemaruje. Funkcioneri se po pravilu okruuju partijskim istomiljenicima, ljudima bez moralnih i strunhih vrednosti, dobrim izvriocima, ubijaju inicijativu i kreativnost i neposlune kadrove udaljavaju. Promenom vlasti posebno je pogoen javni sektor. Nova vlast zatire tragove svih prethodnika, jer dolaskom na vlast kreu sa menjanjem postojee kadrovske strukture i to do poslednjeg izvrioca. U odnosu na takvo realno stanje kadrova u upravi, Javna uprava se sagledava kao okruenje u kome zaposleni imaju specifian poloaj u odnosu na kategoriju mobinga. Zaposleni u upravi moe da bude podvrgnut mobing teroru od strane poslodavca ili drugih zaposlenih u istoj horizontalnoj ravni i tada je rtva mobinga koju treba zatiti. Meutim, zaposleni u upravi koji odluuje o pravima i obavezama graana koji mu se obraaju kao stranke, moe da se pojavi i u ulozi mobera, odnosno lica koje psihiki maltretira stranke i onemoguava ili usporava ostvarivanje njihovih prava. Tada stranke trae zatitu (od skora i od Zatitnika graana).

4.1. Izloenost dravnih slubenika mobinga

Zakon o radu u Republici Srbji ureuje materiju radnih odnosa kao opti zakon. Za oblast radnih odnosa u kojoj se zaposleni posmatraju ne samo kao zaposleni, ve i kao prezentatori dravne vlasti, donet je poseban Zakon o dravnim slubenicima. To znai da regulisanje prava i obaveza iz radnog odnosa za dravne slubenike podlee posebnom reimu. Razlika izmeu zaposlenih u javnom i privatnom sektoru ogleda se i u tome to se rad zaposlenih plaa iz javnih sredstava i to je drava zaposlenima u javnom sektoru jednovremeno i poslodavac i zakonodavac. Drava je ovde poslodavac koji u svako doba moe jednostrano da promeni propise, time i odnose izmeu sebe, kao poslodavca i zaposlenih u dravnim organima. Mogunost za ugroavanje prava u upravi moe da se pojavi prilikom postupka za zasnivanje radnog odnosa. Zasnivanje radnog odnosa u svojstvu dravnog slubenika podlee posebnim uslovima. Ovakva regulativa je opravdana jer se na taj nain obezbeuje izbor kadrova koji mogu da odgovore specifinim potrebama i prirodi dravnih poslova (npr. zavren fakultet i devet godina radnog iskustva u struci). Meutim, kako odluku o prijemu, bilo da se radi o internom ili javnom konkursu, na predlog komisije donosi rukovodilac tog

upravnog organa koji vri prijem radnika, najei primer je zapoljavanje na osnovu politikog opredeljenja, a ne na osnovu kvaliteta. Dravni slubenik je duan da izvrava naloge stareine organa izuzev ako su u suprotnosti sa zakonom, meutim ako stareina ponovi takav nalog u pisanoj formi, slubenik mora da ga izvri. Dravni slubenici koji nisu regrutovani iz istog politikog tima vrlo lako mogu da momentom odbijanja naloga stareine dovedu sebe u poziciju rtve. Promenom vlasti pristupa se i promeni lica koja se nalaze na funkcionerskim poloajima u organima uprave. Oigledno da se problem politikih istki u organima uprave prepoznao pa je novi Zakon o dravnim slubenicima iz 2005. godine predvideo da slubenici koji rade na poloaju vie nemaju status funkcionera. Ove promene su uinjene da bi se ova lica zatitila od posledica promenjenih izbornih rezultata. Meutim, nismo uvereni da e garancije prerasti garancije na papiru. Mobing u upravi ima jednake anse da se pojavi kao i u drugim oblastima zapoljavanja. Moda su anse jo vee jer se radi o poslovima koji nose posebne beneficije i zbog toga su odanost, poslunost i slepo izvravanje naloga zaposlenih jo zahtevnije izraeni.

Slubeni glasnik Srbije, br.79/2005. Mile Ili: Dravna uprava u Srbiji po novim zakonskim propisima, Balkanski centar za izuavanje lokalne samouprave, Ni, 2006.

4.2. Vrenje mobinga od strane dravnih slubenika

Prema novoj zakonskoj regulativi kojom se ureuje rad dravnih slubenika, dolo je do implementacije evropskih standarda u ovoj oblasti. Tako se od dravnog inovnika oekuje da poverene poslove radi zakonito, struno i delotvorno. Organi dravne uprave moraju da potuju linost i dostojanstvo stranaka. Svoj rad treba da uine javnim i da se pridravaju odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Ali, sam podatak da reforme u upravi nisu sprovedene na nain koji bi znaio ukljuivanje trinih principa koji deluju u privatnom sektoru, dovoljan je da se shvati da dosadanji nain ponaanja dravnih slubenika prema strankama nee bitnije da se promeni. Drutvena odgovornost javne uprave je prihvatanje odgovornosti prema drutvenoj i prirodnoj okolini. Deo strategije i identiteta dravne uprave je ukljuivanje i pruanje usluga i redovno izvetavanje javnosti o ekonomskim, drutvenim i ekolokim posledicama njenog delovanja. Drutveno odgovorna javna uprava donosi sopstvene kodekse etikog ponaanja, prati potovanje tih standarda i podstie komunikaciju sa javnou.

Ono to javnost od javne uprave trai jeste da se zaposleni ponaaju u skladu sa zakonima, da tretiraju graane sa potovanjem i da pruaju kvalitetne usluge. Etiko ponaanje iskljuuje netano prezentiranje kvaliteta pruanja usluga korisnicima i davanje obeanja koja ne mogu da se ispune. Nasuprot tome, korisnici usluga su najee pogoeni guvom, dugakim redovima i neljubaznim, mrzovoljnim kontaktima koje sa njima ostvaruju predstavnici drave. Na psihiku torturu stranaka esto utie i nestrunost i neupuenost slubenika koji zbog toga stranke vie puta vraaju i stalno trae dodatnu dokumentaciju. U organima uprave i dalje je na snazi kodeks postupanja sa pozicije sile i daleko smo od zadovoljavajueg nivoa komunikacije slubenik stranka. Na taj nain su stranke i te kako izloene mobingu i onemogueno im je dostojanstveno i efikasno ostvarivanje njihovih prava. Zakon o notarima, ije se donoenje oekuje ubrzo, trebalo bi da obezbedi znaajan efikasan pomak u ovoj oblasti. Notari, koji treba da preuzmu obavljanje dravnih poslova za stranke, moi e da primene pravila iz privatnog sektora u vrenju poverenih dravnih poslova. Uvoenjem instituta notara, uvodi se konkurencija, tako da njenim delovanjem treba da se obezbedi strankama bolji tretman i zatita od psihikog maltretiranja. Korisnik usluga je taj koji postavlja zahteve za nain primanja usluga jer, ako kvalitet postoji, on je njegov krajnji primalac. Javni interes je modelator usluga javne uprave koja, da bi bila usmerena prema graanima, mora da omogui ostvarivanje prava graana da znaju kako se odluuje i zato, da im obezbedi uvid u slubene dokumente koji su im potrebni, kao i blagovremene i kvalitetne odgovore na njihove zahteve. Najvii stepen kvaliteta u radu javne uprave je postizanje poverenja i partnerskog odnosa na relaciji javna uprava-graanin. Takav odnos se postie otvorenom komunikacijom.

Prema tome, da bi se o siguralo kvalitetno pruanje usluga graanima uz potovanje njihove linosti i dostojanstva i uz eliminisanje bilo kog vida mobing ponaanja prema graanima i njihovim zahtevima, nije dovoljno to to je novi Zakon donet. Unapreenje efikasnosti u javnom sektoru podrazumeva uvoenje trinih mehanizama u ovu oblast. Donoenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja nainjen je prvi korak za raskid sa dosadanjim pristupom dravne uprave i lokalne samouprave sa pozicija vlasti i transformisanje u savremeni koncept uprave koja dobija ulogu regulatora drutvenih procesa. Ali, Zakon se ne primenjuje! Komunikaciji sa javnou koja se odvija izmeu organa dravne uprave i javnosti treba prii ne kao instrumentu koji obezbeuje samo prenoenje informacija, ve kao procesu koji omoguava da se od graana povratno dobiju njihovi stavovi. Dravna uprava u Srbiji, ukoliko eli da prati demokratizaciju drutva, mora da pretrpi iroko postavljenu reformu. Ne mislimo da e to moi lako da se realizuje jer nismo uvereni da postoji politika volja da se reformama ozbiljno pristupi. Menadment javne uprave ne moe da bude efikasan ako se ne promeni sadanji nain razmiljanja svakog pojedinog slubenika i organizaciona kultura u celini.

4.3. Ombudsman zatitnik graana

Ombudsman je najpoznatija vedska re koja je ula u politiki govor i praksu irom sveta. Ovaj naziv se koristi za oznaavanje svih institucija razliitog naziva koje obavljaju slinu funkciju zatitnika graana od nezakonitog, nepravilnog i neefikasnog rada organa uprave i javnih slubi. Pojava ombudsmana se vezuje za konstituisanje graanskih drava u Zapdnoj Evropi i stvaranje irokog sloja birokratije. Prva institucija ove vrste se pojavljuje u vedskoj, gde je oformljena ustavom iz 1809. godine. Ombudsman se zatim prihvata u ostalim skandinavskim zemljama, u Velikoj Britaniji, Kanadi... Od osamdesetih godina prolog veka ova institucija se uvodi u pravne sisteme velikog broja evropskih i vanevropskih zemalja. Desetak godina kasnije nalazi svoje mesto i u pravima bivih socijalistikih drava istone Evrope. Model ombudsmana je prilagoen konkretnoj pravnoj i politikoj kulturi svake drave pojedinano. To je razlog zbog ega se institucija ombudsmana razlikuje po modalitetu i to poevi od naziva, do strukture i organizacije institucije. Meutim, univerzalna obeleja u svim pravnim sistemima su slina.

Jovanka Savinek, Ombudsman, Pravni informator, Beograd, 2005.

Ombudsman predstavlja ravnoteu izmeu zakonodavne i izvrne vlasti, ima ulogu vansudske kontrole uprave i zatitnika graana. Pravni osnov za uvoenje ove institucije je uglavnom sadran u ustavu, ali nije mali broj zemalja u kojima je uveden zakonom. U zemljama koje jo mnogo moraju da urade da bi prevele autoritarni reim u demokratski, uvoenje zatitnika graana je neophodno, jer se oekuje da se na taj nain obezbedi efikasniji nadzor nad procesom dravne tranzicije. Srbija je Zakon o zatitniku graana donela 14. septembra 2005. godine i to kao poslednja u Evropi. Institucija Ombudsmana bie jo jedan stub demokratije u Srbiji i nadamo se da e joj Vlada pruiti neophodnu podrku kako bi ova Institucija ispunila svoj zadatak, rekao je ef Misije OEBS-a u SCG, ambasador Masari povodom donoenja ovog Zakona. Stefano Valenti, specijalni predstavnik generalnog sekretara u SCG, istim povodom dao je sledei komentar: Savet Evrope pozdravlja usvajanje Zakona o ombudsmanu kao dodatnog instrumenta za zatitu ljudskih prava ali i kao korak napred ka ispunjavanju obaveza koje je SCG prihvatila svojim lanstvom u Savetu Evrope 2003. godine.

Stevan Lili, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, tvrdi da je Zakon o ombudsmanu zakasnio i upozorava da e itav rad ove institucije zavisiti od linosti koja bude imenovana. Ombudsman mora da bude hrabra osoba visokih moralnih kvaliteta. Izgledi su kod nas veoma mali da upravo takva linost bude izabrana. Ono ega se ja plaim jeste da ovaj Zakon ne doivi sudbinu Zakona o lustraciji, dakle, da bude bez efekta, istie profesor Lili. Meutim, Zakon o lustraciji nije jedini zakon koji se u Srbiji ne primenjuje, jer je istu sudbinu doiveo i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Zatitnik graana je ovlaen da kontrolie potovanje prava graana, utvruje povrede uinjene aktima, radnjama ili neinjenjem organa uprave, ako se radi o p ovredi republikih zakona, drugih propisa i optih akata i da Vladi, odnosno Skuptini podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i optih akata, ako smatra da do povrede prava graana dolazi zbog nedostatka u propisima, kao i da inicira donoenje novih zakona, drugih propisa i optih akata kada smatra da je to od znaaja za ostvarivanje i zatitu prava graana. Vlada, odnosno nadleni odbor Skuptine, obavezni su da razmatraju inicijative koje podnosi Zatitnik graana. Zatitnik graana je ovlaen da u postupku pripreme propisa daje miljenje Vladi i Skuptini na predloge zakona i drugih propisa ako se njima ureuju pitanja koja su od znaaja za zatitu prava graana. Zakon se ne bavi samo povredama prava koje su posledica pogrene primene zakona, ve i povredama do kojih je dolo zbog necelishodne ili neadekvatne primene propisa, ili zbog neefikasnog rada organa uprave.

Sl. glasnik RS, br.79/2005, l.17. i 18.

Nadlenost Zatitnika graana je na nivou davanja preporuka za otklanjanje povrede prava, iniciranja odgovornosti, inicijative za pokretanje postupka za donoenje novih ili izmenu postojeih zakona i drugih propisa. U sluaju da se donose zakoni i propisi iz oblasti zatite ljudskih prava i sloboda, obavezno je pribavljanje njegovog miljenja. Zatitnik graana je ovlaen da podnosi amandmane na predloge zakona. Zatitnik graana nema ovlaenja da ukida, ponitava ili menja akte upravnih organa, ve moe samo, u sluaju kada utvrdi da postoji nezakonitost, da trai uklanjanje uoenih nedostataka. Organ je nezavisan i samostalan u vrenju funkcija. Graani se Zatitniku, koga je izabrao parlament, obraaju bez posebnih formalnosti. Graani mogu da se ale na rad ministarstava, organa uprave, javnih preduzea, republikih zavoda itd. Bitno je samo da su pre obraanja Zatitniku graana iscrpli sva druga pravna sredstva za otklanjanje povrede i da nije prolo vie od godinu dana od uinjene povrede. Meutim, kako istie Dejan Milenkovi iz JUKOM-a, problem predstavlja to to su Narodna skuptina, Vlada, predsednik republike, ali i sudovi i javna tuilatva, van domaaja

zatitnika graana. Iako u svetu postoji razliita praksa, ini se da Vlada i predsednik republike ne bi smeli da budu izuzeti. Posebno iz nalenosti ombudsmana ne bi trebalo da budu izuzeti sudovi, s obzirom na dugotrajne procese i brojne primedbe na rad pravosua. U zemljama u kojima je institut ombudsmana institut demokratije sa tradicijom, postoje ombudsmani za deija prava, za zatitu nacionalnih manjina, za lica sa posebnim potrebama....

5. ZAKLJUAK

Jedno kazivanje ne moe mnogo da promeni. Osnovno pitanje, na koje jo uvek ne postoji odgovor, odnosi se na to da li smo kao drutvo spremni da priznamo da smo prepoznali sopstevenu socijalnu podelu uloga i da nai alfa vukovi nisu najbolje to imamo. Ako samo zamurimo i zaboravimo na sve one probleme sa kojima se suoavaju rtve mobinga onda je sav trud uzaludan. Oni koji uspeju da preopoznaju pogled ranjene omege i da ga ne zaborave, ulivaju nadu da je sve do sada reeno poetak nae sopstvene borbe sa

mrnjom i zlobom koja se otrgla od ljudskog bia, ali uspeno opstaje u zemlji koju zovemo Srbija. ...Nauili smo da sve to se dogodi u jednoj zajednici na kraju pogodi i sve ostale. Takoe smo nauili da svako ljudsko bie ima pravo da bude razliito, ali da nijedno nema pravo da bude nezainteresovano za patnju...

6. LITERATURA
1. Avramov Smilja, Krea Milenko, Meunarodno javno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1988. 2. Bokovi Goran, Psiholoki aspekti mobinga, Plenarno predavanje 3. Brankovi Srbobran, Javno mnenje i istraivanje, Poslovna kola za PR, Beograd, 2002. 4. Cvetanovi V, Kultura poslovnog komuniciranja, Beograd, 2001. 5. Damjanovi Mijat, Modernizacija lokalne zajednice: stanje i perspektive, Beogradska otvorena kola, Beograd, 2001.

6. Dimitrijevi Vojin, Paunovi Milan, eri Vladimir, Ljudska prava, Beogradski centar za zatitu ljudskih prava, Beograd, 1997. 7. Duni Marija, Menadment u javnom sektoru novi izazovi, Ekonomski fakultet, Ni, 2004. 8. Ili Mile, Dravna uprava u Srbiji po novim zakonskim propisima, Balkanski centar za izuavanje lokalne samouprave, Ni, 2006. 9. Kosteli-Marti Andreja, Mobing-psihiko maltretiranje na radnome mestu, kolska knjiga. 10. Savinek Jovanka, Ombudsman, Pravni informator, Beograd, 2005.

Linkovi na internetu:

1. www.leymann.se 2. www.mobbing-usa.com 3. www.mobbing.hr 4. www.ilo.org/safewort/ 5. www.agency.osha.eu.int 6. www.un.org/rights 7. www.unece.org/oes/gender 8. www.unhchhr.ch/hrostar.htm 9. www.unhchr.ch/html/menu2/6/hrc.btm 10. www.europa.eu.int/eur-lex

http://www.besplatniseminarskiradovi.com