Aleksandra uki, Milena Vukmirovi

2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020

Aleksandra uki, Milena Vukmirovi

Impresum

Zahvalnica

Autori: dr Aleksandra uki i Milena Vukmirovi Naslov: UrbanLAB: Beograd 2020_Evropska prestonica kulture Izdava: Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet Za izdavaa: prof. dr Vladimir Mako Recezenti: prof. dr Eva Vanita Lazarevi, doc. mr Ksenija Lalovi, Aleksandar Pekovi Dizajn: Stanislav Mirkovi i Promosky Tira: 1.000 tampa: P3 Advertising Mesto i godina izdanja: Beograd, 2012. ISBN 9788679240705

Zahvaljujemo se svim uesnicima i saradnicima u realizaciji projekta UrbanLAB: Beograd 2020_Evropska prestonica kulture koji je obuhvatio istraivanje, izradu projekata, organizaciju i realizaciju izlobe i pripremu i objavljivanje publikacije Aleksandru Pekoviu, mr Danku Runiu, Teni Lazarevi, Ani Krgi, Milici Mitrovi, Sonji Kesi, Stanislavu Mirkoviu, Tatjani Anti, Tijani Todorovi, Mai Samardicki, Jeleni Ocokolji, Organizacionom odboru za kandidaturu Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, Agenciji za evropske integracije i saradnju sa udruenjima Grada Beograda, Galeriji O3ONE i agenciji Promosky.

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

SADRAJ
Zahvalnica Recenzije Predgovor Beograd 2020: Aleksandar Pekovi UrbanLAB_Oblikovanje budunos ti: Aleksandra uki UrbanLAB_Kultura kao platforma brendiranja grada: Milena Vukmirovi Mrea epicentara kulture Potencijalni epicentri kulture: Pregledna mapa lokacija Analize pojedinanih lokacija: Problemi i potencijali Brankov most Dorolska pruga Zemunski kej Plato ispred Beogradskog dramskog pozorita Glazgov Liverpul Istanbul 40 42 42 44 46 48 50 50 52 54 56 58 59 60 61 62 62 63 5 8 10 13 15 25 Vraar Zemun Zemunsko priobalje: Darija Lakareva Zemunska pijaca: Suzana Maksimovi Gradska oaza: Suzana Obradovi Novobeogradsko priobalje: Tamara Suboti 92 98 102 106 110 113 Cvetni trg kao refleksija grada: Vladimir Mati Muzej stripa na Slaviji: Milo Kolari Trg Beogradskog dramskog pozorita: Ognjen Markovi Oivljavanje starih zanata: Olivera Petrovi Revitalizacija dorolske pruge: Natalija Ostoji Rekonstrukcija Tamajdana: ulija Zlatanovi Alternativna kultura izmeu dva mosta: Emilija Josipovi 64 68 72 76 80 84 88

Stari Grad

Palilula Savski venac

Evropske prestonice kulture: Primeri gradova

Novi Beograd

Vizija Beograd 2020: Evropska prestonica kulture Prostorna sintaksa Dorolska pruga Potez Venizelosove ulice Cvetni trg Trg Slavija Novobeogradska marina

Bibliografija Biografije autora

Analiza metodom asocijacija i inspiracija

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

RECENZIJE
UrbanLAB: Beograd 2020_Evropska prestonica kulture Monografija UrbanLAB: Beograd 2020_Evropska prestonica kulture nastala je kao rezultat jednogodinje saradnje studija UrbanLAB Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Odbora za kandidaturu Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. U okviru monografije predstavljen je specifian teoretski i metodoloki pristup istraivanju u domenu urbanog dizajna i obraivanju urbanih problema izgraenog gradskog jezgra sa fokusom na urbanu regeneraciju, redizajn i morfologiju gradskih prostora u cilju oblikovanja budunosti grada, odnosno predvianja progresivnih scenarija razvoja grada. Cilj monografije je da se budui i aktuelni profesionalni kadar upozna sa inovativnim tehnikama i njihovom konkretnom primenom u osmiljavanju izgleda i naina funkcionisanja gradskih podruja, tj. istraivanja i akcentovanja potencijala koji su generisani u specifinostima i posebnom karakteru lokacije, a u zavisnosti od ireg i ueg konteksta. Nudei objanjenje i prikaz korienja niza analitikih alata i tehnika, ijom se adekvatnom primenom dobija detaljan uvid u specifinosti i probleme lokacije, publikacija ima karakter praktikuma koji moe da poslui studentima arhitekture i bliskih disciplina u radu na projektnim zadacima. Drugi deo monografije obrauje temu kulture kao platforme brendiranja gradova sa fokusom na sticanje statusa Evropske prestonice kulture. Paralelno sa prikazom teoretskog okvira, akcenat je stavljen na ispitivanje mogunosti i potencijala Beograda da ostvari cilj koji je postavio kandidaturom za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Kao neka vrsta loginog nastavka teoretskometodolokog dela, dat je pregled rezultata istraivanja i 11 studentskih projekata raenih na 11 lokacija u Beogradu, izdvojenih nakon mapiranja i evaluacije 53 lokacije na kojima je prepoznat potencijal u vidu
8

mogunosti da postanu budui epicenti kulture. Svaki projekat predstavlja predlog unapreenja prostora u kome su jasno izdvojeni potencijali lokacije koji naglaavaju novu kulturnu, fiziku i drutvenu dimenziju prostora i specifian lokalni karakter koji je usklaen sa evropskim vrednostima. prof. dr Eva Vanita Lazarevi

UrbanLAB: Beograd 2020_Evropska prestonica kulture Ova publikacija na prvi pogled svojim sadrajem i strukturom, pre svega predstavlja osvrt na rad studenata prve godine diplomskih master studija arhitekture. Meutim, rad u studiju pod rukovodstvom dr Aleksandre uki i saradnika ass. Milene Vukmirovi i Tene Lazarevi, sa veoma specifinom temom studija UrbanLAB_BEOGRAD 2020_Evropska prestonica kulture, viestruko je unapreen pre svega u kvalitativnom smislu. Najpre, kontekst teme koja se obrauje kandidatura Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine daje poseban znaaj i vanost zadatku koji u ovom sluaju nije zasnovan na hipotetikim pretpostavkama, ve realnim vizijama i potrebama ovog grada. Fokusiranje studenata na objekte i urbane prostore u kojima dominiraju sadraji kulture, u ovom sluaju dodatno je motivisano i proireno, to je konsekventno dovelo do veoma zanimljivih, inovativnih i kreativnih reenja prikazanih u publikaciji. Dodatno, primenjena istraivaka metodologija planiranja i projektovanja posmatranih prostora i njihova primena na konkretnim zadacima u rehabilitaciji izgraenih ili devastiranih podruja urbanog tkiva Beograda, predstavlja zaista inovativan eksperiment koji doprinosi ne samo edukaciji buduih arhitekata, ve i unapreenju arhitektonske i urbanistike prakse u Srbiji. Posebnim kvalitetom smatramo rezultate zajednikih istraivanja u okviru teme Evropske prestonice kulture, Beograda 2020, usmerenog ka mapiranju potencijalnih epicentara kulture na teritoriji grada Beograda. Ovim istraivanjima identifikovane i viekriterijumski vrednovane su brojne lokacije sa razliitim potencijalima i mogunostima za razvoj kulturnih programa usmerenih ka najrazliitijoj strukturi korisnika, to predstavlja zaista znaajan osnov za dalje sagledavanje pravaca razvoja ovih prostora. Urbanistiko-arhitektonski projekti 11 razliitih, veoma znaajnih lokacija u kulturnoj mapi Beograda, kakve su Cvetni trg, park Tamajdan, Beogradsko dramsko pozorite, Zemunski kej, Novobeogradski kej, Savski kej, Slavija i drugi, raeni po metodi prostorne sintakse Space Syntax, predstavljaju paletu izuzetno kreativnih i inovativnih reenja

koja, sa jedne strane, potuju i uvaavaju specifinosti lokaliteta, a sa druge spajaju lokalne vrednosti Beograda sa vrednostima Evrope. Kao poseban kvalitet istiemo nain vizuelizacije i prezentacije dobijenih reenja, koji u potpunosti prati sve zahteve kvalitetnog marketinkog plasmana projekata kako u programskom, tako i u oblikovnom smislu. Preporuujemo ovu publikaciju ne samo strunoj, ve i iroj javnosti sa dubokim uverenjem da e prikazani istraivaki rezultati i projekti zasigurno uneti kvalitativne promene u promiljanju, revitalizaciji i obnovi prostora kulture Beograda. Nadamo se da e se tenje mentora i njihovih studenata iskazane na stranicama ove publikacije o nadgradnji kulturnog identiteta Beograda i ostvariti, i da emo svi zajedno biti svedoci prepoznavanja Beograda kao kulturne prestonice Evrope. doc mr Ksenija Lalovi, dia

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

PREDGOVOR
UrbanLAB (Urbana laboratorija) formirana je 2006. godine, iste godine kada je zapoeta nastava na novim diplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (master studije). Teite rada UrbanLAB-a je u radu u okviru studija, sa studentima prvog i zavrnog semestra master studija, a posebna istraivanja iz oblasti arhitekture i urbanizma se rade i sa studentima u okviru izbornih predmeta na osnovnim i master studijama. U okviru Urbane laboratorije najee su obraivani urbani problemi izgraenog gradskog jezgra, sa fokusom na urbanu regeneraciju, redizajn, morfologiju, a u cilju oblikovanja budunosti grada. Do sada su predmetne lokacije bile birane sa podruja gradskog jezgra Beograda i raene su u saradnji sa gradskim optinama Beograda, a u cilju promiljanja reenja za kljune probleme lokalne zajednice (ovi problemi esto predstavljaju i probleme na nivou grada primer Savskog amfiteatra, Cvetnog trga, Platoa BDP-a, Kalenieve pijace). kolske 2006/07. godine za predmetnu lokaciju je odabran potez ulice Maksima Gorkog na Vraaru sa fokusom na tri urbane celine pijacom Kaleni, uburskim parkom i skverom u Golsvortijevoj ulici. Sledee kolske godine je organizovan zajedniki program (joint program) sa dva studija na master programu sa Tehnikog univerziteta u Gracu Odseka za urbanizam (iji su rukovodioci bili prof. dr Grigor Dojinov i prof. dr Johan Zankanela). Predmetna lokacija se nalazila u okviru Savskog amfiteatra, a studiji su pokuali da realizuju saradnju i interakciju tokom faze istraivanja i faze izrade urbanistiko-arhitektonskog projekta. Ovaj zajedniki program dva fakulteta i departmana je podran od strane predsednika Optine Savski venac i uprave Optine. Rezultati ove saradnje, u vidu izlobe studentskih radova UrbanLAB-a iz Beograda i dva studija iz Graca, predstavljeni su na odvojenim izlobama u Beogradu i Gracu. Naredne kolske godine je program u studiju realizovan u saradnji sa Optinom Palilula. Razmatrana je regeneracija tri znaajna otvorena javna gradska prostora na teritoriji Optine, sa osvrtom na remodelaciju fizike strukture u neposrednom okruenju (Palilulske pijace na uglu ulica 27. marta i Majora
10

Ilia, platoa i zone neposrednog okruenja Doma Braa Stamenkovi i autobuske okretnice u Ulici ie Romanijskog na Karaburmi). Rezultati studija su izloeni na izlobi u Domu Braa Stamenkovi i objavljeni u katalogu. kolske 2009/10. godine, u saradnji sa Optinom Vraar, odabrani su kljuni javni gradski prostori na ovoj optini (Kaleni pijaca, plato i zona Beogradskog dramskog pozorita, Cvetni trg) kao predmet internog studentskog konkursa, a u cilju njihove regeneracije, redizajna i oivljavanja. Rezultat ove saradnje prikazan je na izlobi studentskih radova u prostorijama Optine Vraar, a interakcija sa graanima koji ive na predmetnim lokacijama, ostvarena je njihovim ukljuivanjem u glasanje za najbolji rad (glasanje je sprovedeno tokom trajanja izlobe u prostorijama Optine i online na veb-stranici Optine). Sledee, kolske 2010/11. godine je u saradnji sa Optinom Palilula odabrana neizgraena lokacija u Vinjikoj banji kao potencijalna zona stambene izgradnje. Predsednik Optine je predloio izradu urbanistikog plana u cilju spreavanja dalje nelegalne izgradnje na Optini Palilula, i na taj nain izaao u susret mnogobrojnim vlasnicima parcela zainteresovanim za izgradnju stambenih objekata. Tema studija se odnosila na planiranje novog stambenog naselja na pokrenutom terenu, sa svim prateim sadrajima. Projekat je realizovan kao paralelan zajedniki projekat sa Arhitektonskim fakultetom u Mariboru (raen je isti zadatak, sa istim programom, ali na razliitim lokacijama). Rezultat ove saradnje je prikazan na zajednikim izlobama studentskih radova na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i galeriji u Mariboru. kolske 2011/12. godine, studenti prvog semestra master studija su se u okviru UrbanLAB-a ukljuili u gradski projekat Beograd 2020, za kulturnu prestonicu Evrope 2020. godine. Rezultat saradnje izmeu UrbanLAB-a sa Arhitektonskog fakulteta i Organizacionog odbora Beograd 2020 je izloba studentskih radova raenih u okviru studija na programu M4_Studio projekat, kao i radovi objavljeni u ovoj monografiji (slika 1).

Knjiga je organizovana u 3 poglavlja. U prvom poglavlju je izloena metodologija izrade zadatka; drugo poglavlje se odnosi na temu kulture kao platforme brendiranja grada sa fokusom na gradove evropske prestonice kulture, kao i mogunosti i potencijali Beograda da ostvari cilj koji je postavio kandidaturom za evropsku prestonicu kulture; u treem poglavlju su prikazani rezultati projekti koje su osmislili studenti u okviru predmeta M4_Studio projekat: UrbanLAB: Beograd 2020_Evropska prestonica kulture. Izloba navedenih projekata prikazana je na zavrnoj odbrani studentskih radova M4_Studio projekat 2011/2012, 26. januara 2012. godine, kao i na javnoj izlobi u galeriji O3ON u Beogradu, 19. marta 2012. godine.

Knjiga koja je pred vama zapravo je praktikum koji moe da poslui studentima u radu na studio projektima, bilo da se radi o studiju UrbanLAB ili nekom drugom.

Slika 1. Prezentacija odbrana studentskih radova na Arhitektonskom fakultetu pred proirenom komisijom (predstavnici Odbora Beograd 2020), 26. 1. 2012.
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

11

Beograd 2020:
Aleksandar Pekovi
Projekat kandidature grada Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine najznaajniji je strateki razvojni projekat u oblasti kulture. Proces je u zavrnoj fazi, a puna afirmacija mogla bi da usledi sa konanom odlukom Saveta i Parlamenta Evrope. Prethodne tri godine su protekle u intenzivnoj pripremi projekta strategije i saradnji sa zvaninim evropskim institucijama, to je rezultiralo najboljim rejtingom Beograda i Srbije u Evropi. Evropska komisija je konstatovala znaaj projekta i veliku motivisanost Beograda, a posledino i afirmaciju itavog projekta Evropske prestonice kulture u Srbiji i regionu Balkana. Beograd 2020 je velika ansa za institucije kulture, ali i sve aktere u kulturnom ivotu grada i drave. On podrazumeva jaanje kapaciteta i stvaranje uslova za kvalitetniju produkciju u kulturi, a time i bolji ivot graana. Kultura je veoma znaajno poglavlje u optem procesu tranzicije drutva i usvajanja evropskih vrednosti. Saradnja sa Univerzitetom i Univerzitetom umetnosti u Beogradu jedan je od kljunih pravaca razvoja projekta Beograd 2020, a istovremeno predstavlja i znaajan doprinos u procesu dobijanja titule. To je prilika da se generacije mladih ljudi usavravaju i struno sazrevaju kroz ovaj projekat, jer dekada posle 2020. pripada upravo njima. Arhitektonski fakultet je meu prvima uzeo znaajno uee u saradnji. Zahvaljujui profesorkama, doc. dr Aleksandri uki i asistentkinji Mileni Vukmirovi, stvoren je program UrbanLAB Beograd 2020 (Kultura kao platforma za brendiranje grada) u okviru master studija, kojim se studenti pridruuju stvaranju vizije lepeg i funkcionalnijeg grada sa znaajnijim fokusom na kulturu. Ispitni radovi studenata, prikazani na ovoj izlobi, sa jedne strane zaokruuju zapoetu saradnju sa Arhitektonskim fakultetom departmanom za urbanizam za ovu godinu, ali sa druge to je jo vanije tek zapoinju proces kreativnosti, a ta vizura je presudna za posmatranje Beograda u budunosti. Posmatrati kako nastaju ili se urbanistiki transformiu pojedini delovi grada, kako dobijaju novi smisao ili funkciju koju do tada nismo videli ili prepoznali, delovalo je fascinantno na nas u Organizacionom odboru. Smatrajui da je najvei potencijal Beograda upravo u ljudima, elimo da ukaemo na znaaj ukljuivanja novih generacija u stvaranje lepe i drutveno odgovornije sredine za ivot.

Aleksandar Pekovi zamenik sekretara, Grad Beograd, Sekretarijat za kulturu predsednik Organizacionog odbora projekta kandidature Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine

12

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

13

UrbanLAB: Oblikovanje budunosti

Aleksandra uki
Uvod Promiljanje regeneracije delova gradskog tkiva Beograda, u funkciji uspostavljanja mree kulturnih sadraja i dogaaja, koji bi pokrenuli dalju transformaciju grada u susret promociji Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, okvir je u kojem su preciznije definisani sami poligoni za intervenciju. Formiranjem mree otvorenih javnih gradskih prostora, pozornica za odvijanje kulturnih manifestacija i potencijalnih lokacija objekata kulture pokrenule bi se kulturne transformacije distrikta i kvartova i uspostavio se ravnomerniji razvoj kulture u razliitim delovima grada. Na osmiljavanju zadatka za kolsku 2011/12. godinu studija UrbanLAB, zajedno su radile rukovodilac studija doc. dr Aleksandra uki i saradnik na studiju asis. Milena Vukmirovi, dok je sama realizacija programa raena prema metodolokim okvirima za izradu urbanistiko-arhitektonskog projekta na master studijama i metodologiji doc. dr Aleksandre uki. U realizaciji programa su saradnici demonstratori bile: Tena Lazarevi, MArch, Milica Mitrovi, BArch, Ana Krga, BArch i Sonja Kesi, BArch. Ispred Organizacionog odbora Beograd 2020, aktivno uee u koordinaciji i obrazloenju teme Beograd evropska kulturna prestonica preuzeli su lanovi odbora Aleksandar Pekovi (predsednik odbora) i Danko Runi (lan). Sastavni deo kurikuluma M4_Studio projekat je i uee studenata na seminarima koji su organizovani tokom semestra, kao i zavrna radionica koja se realizuje poslednje nedelje zimskog semestra. Tokom ove godine, obaveza studenata je bila da pohaaju seminar Grad dizajn iji su rukovodioci prof. dr Eva Vanita-Lazarevi, doc. dr Aleksandra uki i prof. dr Vladan oki. Cilj seminara je bio da studentima, sa jedne strane, priblii aktuelne probleme sa kojima se suoavaju nai gradovi, ali i gradovi Evrope i sveta, kao i metode i tehnike kojima se slue urbanisti, planeri i gradska uprava u prevazilaenju ovih problema, a sa druge strane, neke odgovore (u teorijskom i praktinom smislu) na izazove globalizacije, kompetitivnosti i urbane obnove. Gostujui predavai na seminaru su bili: doc. dr Sean Vance, sa Univerziteta u Masausetsu, SAD, sa temom Inkluzivni dizajn, Aleksandar Pekovi i Danko Runi iz Odbora Beograd 2020, sa temom Beograd evropska prestonica kulture i Aleksandra Tilinger iz Urbanistikog zavoda Beograda, sa temom Studija beogradskog priobalja.
14

Radionica je odrana na Gete institutu, sa temom Savamala nova gradska kulturna etvrt. Svoje vienje razvoja ovog devastiranog gradskog prostora dali su arhitekte, urbanisti, profesori sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i ETH Cirih, sociolozi i predstavnici Organizacionog odbora Beograd 2020. Studenti su uzeli aktivno uee u radionici, a rezultate promiljanja na zadatu temu su prikazali u eseju, skicama i tekstom. Studenti UrbanLAB-a iji su radovi prikazani u etvrtom delu ove knjige su: Vladimir Mati, Natalija Ostoji, Olivera Petrovi, Tamara Suboti, Milo Kolari, Emilija Josipovi, Darija Lakareva, ulija Zlatanovi, Suzana Maksimovi, Suzana Obradovi i Ognjen Markovi. Predmet, cilj, projektni zadatak i struktura rada Predmet, cilj i okvirna struktura rada su preuzeti iz posebnog dela kurikuluma za M4_Studio projekat na master studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji svaki studio daje nezavisno, ali koji mora da se kree u okvirima optih uslova zacrtanih zajednikim delom kurikuluma za M4_Studio projekat. Struktura rada, koja podrazumeva istraivaki i projektantski deo, odgovara strukturi projekata koji se realizuju na master studijama, na veini evropskih i svetskih kola arhitekture i urbanizma. Posebni kriterijumi za prijem studenata: Da bi uspeno savladali program i zadatke u okviru studija projekta na master studijama, od studenata se oekuje da su stekli osnove iz urbanizma sa posebnim akcentom na urbanistiko projektovanje, osnove iz arhitektonskog projektovanja i konstrukcija, a podrazumeva se i sklonost ka dizajnu, istraivanju (multifunkcionalni pristup) i kreativnom pristupu. Ciljevi i pristup nastavi: Projektni zadatak podstie razumevanje i interpretaciju odnosa arhitektonsko-urbanistikog objekta i okruenja, kao i razumevanje i interpretaciju odnosa pojedinaca (vlasnika i korisnika) i urbanog prostora. Takoe, tei se izgraivanju sposobnosti arhitektonskourbanistikog organizovanja i oblikovanja prostora koje odgovara estetskim, funkcionalnim i tehnikim zahtevima. Studenti razvijaju sposobnosti integrisanog projektovanja od nivoa regulacionog plana i urbanistikog projekta, preko tipologije prostora, do tehnikih
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

15

modela oblikovanja javnih gradskih prostora i izgradnje objekata. Najee se biraju specifine i zahtevne lokacije, u funkcionalnom, morfolokom i socio-kulturnom smislu, i to: gusto izgraene urbane strukture, ambijentalno definisane, u esto zatienom gradskom tkivu, ili (ree) ivina podruja grada i prirodno okruenje. Cilj nastave je povezivanje i unapreivanje znanja i vetina steenih tokom osnovnih akademskih studija kako na nivou istraivanja i generalizacije, tako i na nivou projektovanja i realizacije. Cilj kursa je upoznavanje studenata sa istraivakim metodama u urbanistikom projektovanju i dizajnu i njihova primena na konkretnim zadacima u rehabilitaciji izgraenih ili devastiranih podruja ueg urbanog tkiva. Studenti se upoznaju sa odreenim konceptima u pristupu urbanoj regeneraciji i revitalizaciji i moguim primenama metoda i tehnika na konkretnim poligonima. Posebno teite je dato kreativnom pristupu (kako u istraivakom, tako i u projektantskom delu zadatka) putem asocijacija i istraivanja marketinkog diskursa (brend), gde se individualna promiljanja i saznanja proveravaju putem zajednikih prezentacija i debata (brain-storming), timskim radom (naroito u fazi istraivanja) i negovanjem individualnih preferenci svakog studenta posebno. Projektni zadatak: Rad studenata podrazumeva dve celine: istraivaku (koja je u sutini informaciona osnova sa elementima koncepta) i projektnu (izlazni proizvod sa elementima urbanistiko-arhitektonskog projekta). Istraivaki deo obuhvata segmente koji se odnose na interna istraivanja (vizuelna percepcija prostora, asocijacije, inspiracije, mentalne mape, participacija, space syntax, morfologram) i eksterna istraivanja (globalno promiljanje na temu brenda i imida grada i razmiljanja na temu identiteta konkretnog prostora, uklapanje u kontekst i interakcije sa okruenjem, pristupanost). Konani rezultat istraivakog dela se prikazuje u formi eseja, sa svim rezultatima pojedinanih istraivanja i sintezom u vidu koncepta. Koncept, pored osnovne ideje, sadri i program, kao i izbor metode rekonstrukcije. Projektantski deo rada je uslovljen pojedinanim afinitetima studenata. U zavisnosti od opredeljenja, dalje se usmerava i pravac razrade koncepta, pa stoga i konani rezultat moe biti u vidu scenarija urbanog razvoja ili u vidu konkretnog arhitektonsko-urbanistikog projekta, remodelacije ili rekonstrukcije objekta i/ili njegovog okruenja. Metod izvoenja nastave: Nastava obuhvata predavanja, seminare, individualna i grupna istraivanja, obilazak i rekognosciranje terena, kontakte sa odgovarajuim ekspertima i istraivanja savremene teorije i prakse u oblasti urbane rekonstrukcije i reciklae, kao i kontakte sa korisnicima i lokalnom upravom. Nain polaganja ispita (sadraj projekta i seminarskog rada):
16

Ispit se polae predajom i prezentacijom elaborata koji se sastoji iz: istraivakog dela elaborata i projektnog dela elaborata. Kriterijumi ocenjivanja: Istraivaki i projektni deo su ravnopravni i nose po 50% ocene. Naroito se vrednuju: kontinuirani rad u studiju (u individualnom i timskom radu), istraivaki rad prikupljanje, obrada i sistematizacija podataka i primena novih tehnika urbanog dizajna, kao i kvalitet zakljuaka do kojih se dolo, logiko povezivanje istraivakog dela sa konceptom i programom, ugraivanje vrednosnih stavova istraivakog dela u konani proizvod: urbanistiki projekat ili scenario urbane regeneracije na konkretnom poligonu. Metodologija izrade projekta Rad u studiju je koncipiran tako da se odvija u dve faze istraivakoj i projektantskoj. Istraivaka faza se realizuje u vie koraka: istraivanje fenomena evropske prestonice kulture; mapiranje i izrada kataloga potencijalnih lokacija intervencije (epicentara pokretanja kulturne regeneracije etvrti i distrikta); primena metode prostorne sintakse na konkretne lokacije; primena metode asocijacija i inspiracija (iz drugih oblasti umetnosti) u funkciji podsticanja kreativnosti u oblikovanju predmetnih lokacija; primena modifikovanog Linovog metoda mapiranja na ire podruje intervencije; koncept intervencije sa programom kao proizvod interakcije i zakljunih razmatranja prethodnih koraka.

je funkcionisanje strukture uslovljeno kretanjem korisnika, bilo da se radi o gradu ili objektu. Istraivanje prouava efekte rekonstrukcije na kretanje peaka i obrnuto, i treba da razvije model za prognozu efekata rekonstrukcije na korisnike. Ovim metodom se analiziraju odnosi izmeu konfiguracije prostora i socio-ekonomskih relacija tj. istrauju se relacije izmeu kretanja korisnika i sadraja u prizemljima objekata du tokova kretanja. Mree peakih tokova se prikazuju u hijerarhiji, a model promene (buduih transformacija) najee podrazumeva promene sadraja u objektima i aktiviranje ire mree peakih kretanja (Hillier, Henson 1989). Idejni tvorci ove tehnike su prof. Bil Hilier sa Univerziteta Bartlet iz Londona i prof. Dulija Henson sa Univerziteta Oksford Bruks iz Oksforda. U prvo vreme, metod je predstavljao teorijsku osnovu, a u praktinom istraivanju je zaiveo 80-ih godina prolog veka. Prvobitno je bio namenjen proveri efekata urbanog dizajna kao i

projektovanja uopte, da bi desetak godina kasnije prerastao u alatku koja se irom sveta koristi u fazi izrade programa i koncepta u urbanistikom i arhitektonskom projektovanju (bilo da se radi o gradskoj strukturi ili pojedinanom objektu, transportnom sistemu ili enterijeru). Poslednjih godina koristi se i u istraivanjima u oblasti arheologije, tehnologije, urbane geografije i antropologije. Prostorna sintaksa izuava i socijalnu logiku otvorenih prostora od 1995. godine i blisko je povezana sa istraivakim centrom koji se bavi virtuelnom stvarnou izgraene sredine. Jedan od prvih urbanistikih projekata koji je koristio ovu tehniku je master plan arhitekte Normana Fostera za Whitehall u Londonu. Zahvaljujui drugoj, unapreenoj generaciji prostorne sintakse, Norman Foster je dobio nagradu na konkursu za projekat stanice na Kings Krosu (Kings Cross) u Londonu (slika 2).

Slika 2: Primena metode prostorne sintakse na projektu za rekonstrukciju Trafalgar skvera u Londonu, Norman Foster (slika 2a Pre intervencije i slika 2b Posle intervencije)

Koraci u izradi urbanistikog projekta: razrada koncepta intervencije predmetnog podruja kao sastavnog dela ire zone (uklapanja, preklapanja, relacije); kompoziciona provera koncepta na 3D modelu; razrada urbanistiko-arhitektonskog projekta (parter, preseci, izgledi) ili razliitih scenarija realizacije; provera mogunosti realizacije reenja na odabranim detaljima; izrada konanog elaborata.

Metod prostorne sintakse Prostorna sintaksa je analitika metoda kojom se izuava odnos izmeu forme i sadraja u urbanom prostoru ili pojedinanom objektu, a ini je set tehnika za analizu razliitih prostornih konfiguracija, posebno kada

Poslednjih godina uraena je studija prostorne sintakse za 17 naselja u Santjagu u ileu, koja je dokazala teoriju o uzajamnoj zavisnosti ekonomije i peakih kretanja (slika 3). U studiji su kombinovana socijalna istraivanja sa izuavanjem fizikih/ morfolokih karakteristika prostora i tehnikama prostorne sintakse, a konani rezultati su prikazani preko trodimenzionalnog modela. Informacije su prikupljane dvostepeno, a posle prvog koraka su doneseni zakljuci koji su uticali na tok drugog koraka. Prvo su pojedinano istraivana naselja da bi se utvrdili faktori koji su uticali na njihovu genezu i razvoj, a zatim su razmatrani specifini faktori u svim naseljima (poput prostornih faktora, lokacionih faktora, kao i korienja zemljita), da bi se utvrdio nain njihovog uticaja na formiranje i razvoj ba takvih naselja.
Slika 3: Primena metode prostorne sintakse na Santjago, ile
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

17

Za potrebe prostorne sintakse koristi se poseban softver, a dobijene informacije se obezbeuju u 4 formata: Mapinfo ArcGIS Shapefile Excel Workbook Tab Delimited Text File

Meutim, u praksi se esto svi koraci u istraivanju metodom prostorne sintakse obavljaju i bez korienja softvera (brojanjem korisnika i crtanjem mapa i raunanjem distanci), osim u zavrnoj fazi prikaza rezultata. I pre pojavljivanja prostorne sintakse u praksi arhitektonskog i urbanistikog projektovanja, mnogobrojni autori su istraivali kretanja peaka, a naroito u periodu od 60-ih godina 20. veka do danas, u cilju razvijanja modela koji se zasniva na relacijama izmeu nivoa usluga i peakog kretanja, formiranja pravilnika za urbanistiko planiranje (za predvianje peakih tokova), kao i za dizajniranje ulinog mobilijara. Metode koje su koriene u ovim istraivanjima se uglavnom odnose na direktno posmatranje (rekognisciranjem na terenu), preko fotografija i filmova konkretnih lokacija snimanih u duem vremenskom periodu. Mnogobrojna istraivanja su pokazala da je mogue predvideti dinamiku kretanja peaka, da je mogue uticati na peake tokove (urbanim dizajnom), kao i da se peaci mogu kretati relativno slobodno i nezavisno jedino du kratkih distanci, dok je na duim putanjama kretanje uslovljeno drugim peacima (slika 4) tj. da se javlja fenomen samoorganizovanja (kolektivnog ponaanja koje uoavamo i u jatu ptica) i automatizma (na principu radnji koje obavljaju po automatizmu korisnici javnog gradskog prostora najee se odluuju za najjednostavnija reenja prilikom izbora pravca i biraju poznate rute kretanja) (Helbing, Molnar, Farkas 2001).

kao i vreme provedeno u etnji centralnim gradskim jezgrom) (Timmerman 2009). Funkcija objekata du ulinog fronta uslovljava karakter gradskog poteza ili punkta, nain njihovog korienja i gustinu korisnika. Da bi ovi prostori bili ivotni, neophodno je obezbediti gustinu uestalosti korisnika i gustinu razliitosti. Kristofer Aleksander, kao najbitniji faktor ivotnosti otvorenog javnog prostora, istie broj korisnika po kvadratnom metru, odnosno povrinu otvorenog prostora po korisniku (Alexander 1977), dok je za metod prostorne sintakse Bila Hiliera bitan broj korisnika u odreenom pravcu u jedinici vremena.

Peaci najee biraju najkrae putanje kojima e se kretati u prostoru i du koje e uloiti najmanji napor tokom kretanja. Meutim, ako tokom kretanja zakljue da mogu da doive neto lepo, oni menjaju plan i biraju one putanje du kojih ih oekuje zadovoljstvo, osim u sluaju da nose neki tei teret (Garling & Garling 1988). Sadraji pojedinih ambijenata direktno utiu i na vreme zadravanja korisnika u njima, kao i na sam broj i strukturu korisnika. Istraivanja sprovedena u Minhenu (Greater London Council, Pedestrian Streets) ukazuju da kombinacija komercijalnih sadraja i istorijskog naslea u peakim ulicama, utie na poveavanje posetilaca (u Minhenu 3,7 miliona posetioca godinje, tj. 300.000 dnevno u peakoj zoni), dok se istovremeno poveava i renta u ovim ulicama (u Minhenu za 40%, u Esenu 35%), a struktura posetilaca se menja u korist turista (slika 6).

kombinacije razliitih aktivnosti. U sluaju socijalnih potreba, to su pasivni (posmatranje) i aktivni kontakti izmeu korisnika (razgovor, sastanak, etnja, rukovanje) (Gehl 2008). Analizama aktivnosti na rekonstruisanim otvorenim gradskim prostorima, zakljueno je da nije uvek dovoljno intervenisati u cilju preoblikovanja ili usmeravanja peakih tokova, ako ne postoje adekvatni sadraji du pravaca kretanja (rekonstrukcija trgova u Barseloni 1992, rekonstrukcija trga ispred galerije Tejt u Londonu 2000. koji nikada nisu prerasli u prostore u kojima korisnici rado borave) (slika 7).

Slika 5: Prostorni model prikaza prostorne sintakse za rekonstrukciju istorijskog jezgra Margejta

Slika 7: Rekonstrukcija galerije Tejt u Londonu

Meutim, oba teoretiara uviaju znaaj koncentracije korisnika u pojedinim zonama. Dok Aleksander samo istrauje uzroke okupljanja korisnika u pojedinim zonama gradskog prostora i njihov poloaj (koncentracije radi odmora i ostvarivanja socijalnih kontakata, du ivica i u uglovima trgova, i u niama i uvuenim delovima frontova ulica), Hilier daje metode i tehnike za promenu koncentracija koje se zasnivaju na prouavanju sadraja prizemlja objekata. Ovi sadraji direktno utiu na gustinu korisnika i za razliku od spratnih etaa, prizemlje u najveoj meri trpi pritisak promena (slika 5). Razlozi koji pokreu korisnike da borave u glavnoj gradskoj ulici su elja da se doivi neto lepo i zadovoljavanje socijalne potrebe za kontaktima sa drugim korisnicima. A. elja da se doivi neto lepo Podrazumeva etnju i boravak u kvalitetnom ambijentu. Jo je Luis Mamford 60-ih godina 20. veka ukazivao na znaaj planiranja multifunkcionalnih zona i kvalitetnog i atraktivnog oblikovanja javnog gradskog prostora, u cilju podsticanja peakog kretanja i oivljavanja gradskih ulica (Mumford 1968). etiri decenije kasnije, Gel ukazuje na znaaj kombinovanja razliitih aktivnosti i sadraja i njihov uticaj na kvalitet i atraktivnost javnog gradskog prostora. Istovremeno, znaajna je i uestalost, kao i grupisanje izloga u smislu koncentracije sadraja i raznolikosti ponude.

Mentalno mapiranje prema Kevinu Linu Kevin Lin pripadao je onoj grupi teoretiara koji su socijalni identitet objanjavali preko individualnog i bavio se prouavanjem mentalnih slika koje poseduju njegovi stanovnici, povezujui identitet sa vizuelnim karakteristikama grada. On smatra da je identitet najjednostavniji oblik oseaja i shvatanja prostora tj. individualna karakteristika (iva, jasna, jedinstvena ili bar osobita slika) prema kojoj prepoznajemo neki grad ili njegov deo i da dobra predstava ambijenta uliva onome koji je poseduje snano oseanje emotivne sigurnosti, to je suta suprotnost strahu koji nastaje gubljenjem orijentacije (Lynch 1981). Osnovni kvalitet koji se vrednuje u tim memorijskim slikama su svakako jasnost i itljivost gradskog pejzaa, tj. mogunost lakog i brzog raspoznavanja pojedinih gradskih segmenata i njihovo organizovanje u koherentnu sliku. Ovaj kvalitet bitno utie na oseaj sigurnosti kod korisnika prostora, kao i na promenu dubine i intenziteta doivljaja odreenog prostora, a u cilju kreiranja ne samo dobro organizovanih gradskih segmenata, ve prostora koji imaju odreenu simboliku i poetiku. Oseaj tj. shvatanje prostora je u direktnoj zavisnosti od oblika i kvaliteta prostora, ali je takoe uslovljeno kulturom, temperamentom, statusom, iskustvom i razlogom posmatranja korisnika prostora. Stoga moemo zakljuiti da je oseaj prostora varijabilan, da zavisi od posmatraa i njegovih sposobnosti da opazi i razlikuje prostore
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

Slika 6: Peaka ulica u Minhenu (grupisanje peaka u odnosu na sadraje i aktivnosti)

Prema britanskom priruniku za arhitekte i urbaniste, autora Bentlija, Alkoka, Marejna i drugih (Bentley, Alcock, Murrain, McGlynn, Smith 1985), navodi se da odreeni sadraji (magneti) privlae peake na udaljenosti od 90 do najvie 150 m u preniku. Isti autori istiu znaaj pozicije prodavnica u trgovakim ulicama, napominjui da privlanost zona opada sa udaljavanjem od regulacione linije (kod izraunavanja mogue rente za prodajne prostore u parteru, na svakih 6 m od regulacione linije, renta se smanjuje za 50%). B. Zadovoljavanje socijalne potrebe Istraivanja biheviorista su pokazala da se razliite grupe korisnika (starosno doba, socijalna pripadnost, polna pripadnost) ponaaju i koriste javni prostor ulice na razliite naine (Helbing D., Molnar, 1995; Galderisi, Ceudech 2010; Moussaid, Perozo, Garnier, Helbing, Theraulaz 2010), kao i da se u razliitim kulturama otvoreni javni gradski prostori koriste na razliite naine (Hall 1966). Takoe, za ivotnost javnog gradskog prostora su neophodne raznovrsne

Slika 4: Dijagram samoorganizovanja peaka u vie linija kretanja

Kretanje peaka je uslovljeno i starosnom i polnom strukturom, tj. razliite kategorije korisnika prostora imaju razliita interesovanja i kreu se u fizikom smislu na razliite naine (putanje se razlikuju,
18

19

i forme, a da gradski prostori imaju viestruka znaenja jer ga sagledavaju mnogobrojni pojedinci. Ova sposobnost se dodatno osnauje aktivnostima, dogaanjima, manifestacijama u prostoru, koje u oku posmatraa vremenom postaju neraskidivi i ivi deo samog prostora (Lynch 1981). ta je to slika grada (image of the city) ili mentalna mapa? Najjednostavniji odgovor je da se radi o nematerijalnom modelu grada, koji je kreiran iz praktinih razloga: da bi utvrdili one elemente identiteta koji su stanovnicima grada kljuni. Sainjavaju ga individualne, line predstave pojedinaca o sloenim prostornim i vremenskim kodovima, esto isprepletanim sa mitovima, legendama, predrasudama i emocijama (linim i kolektivnim). Koji elementi sainjavaju mapu? Mentalna mapa je napravljena od pet elemenata koje je osmislio Kevin Lin (Lynch 1974). Ti elementi su: putanje, markeri, vorita, distrikti/susedstva i ivice (slika 8). U knjizi Slika jednog grada, Lin je pomou mentalnih mapa

toga to su mentalne mape individualne, Lin je zakljuio da stanovnici konstantno prikazuje iste elemente. Koja je svrha ovih mapa? Mentalne mape slue kao navigacija u prostoru. S obzirom da postoje odreeni tipovi naselja, pa ak i gradova, usvajanje odreenih mentalnih mapa nam omoguuje da se u nekim gradovima, u kojima se nalazimo po prvi put, oseamo kao kod kue tj. omoguavaju nam da se ne izgubimo u prostoru. Sa druge strane, mentalne mape rukovode socijalnim interakcijama. Odreeni prostori se doivljavaju kao zajedniki, a prostore moemo i da stepenujemo prema verovatnoi potencijalnih susreta. Takoe, odreeni prostori za korisnike imaju posebne grupe: decu, tinejdere, studente, penzionere i sl. Koji su slabosti ove metodologije? Uslovljenost pojedinih segmenata metode vetinama, eljom za participacijom (slobodnim vremenom), sposobnostima i miljenjem ispitanika. Zapravo, odgovori ispitanika su direktno uslovljeni linim sposobnostima tj. talentom, kao i perceptivnim sposobnostima, obrazovanjem i godinama starosti, ali i dosadanjom praksom crtanja mapa. Koje su prednosti ove metodologije? Prednosti su u otkrivanju individualnih doivljaja korisnika prostora, kao i u graenju komunikacije izmeu istraivaa/projektanta i subjekta tj. ostvarivanje jedne vrste participacije. Metodologija mentalnog mapiranja je jedna od najrasprostranjenijih alatki u urbanistikom planiranju i projektovanju, kako u istraivanju, tako i u praksi. Ako zanemarimo njene slabosti, oigledne su komparativne prednosti u odnosu na druge metode, s obzirom na mogunosti neposredne komunikacije istraivaa i arhitekte planera sa neposrednim korisnicima na temu otkrivanja individualnih doivljaja korisnika, kao i utvrivanja znaenja koje pojedini prostori imaju za njih. Postoje i pokuaji da se pojedini elementi ove metode iskoriste za izradu softvera koji bi sluio kao pomono sredstvo u planiranju i projektovanju. Meutim, ovi softveri najee samo uslonjavaju ceo postupak dok su rezultati uglavnom isti. Morfolograf Proporcija i razmera gradskih blokova i ulica definiu trodimenzionalnu formu gradova i njegovih celina (Bacon 1969; Krier 1984; Lynch 1981), obezbeujui estetiku dimenzija i odnosa. Proporcioni sistemi utvruju odnose kako izmeu pojedinih delova na objektu meusobno, tako i izmeu pojedinih delova i celine. Veza izmeu horizontalne i vertikalne dimenzije urbane celine je kljuna za nau percepciju odreenog prostora (Calthorpe 1993; Zyberk 1991; Jacobs 1992; Richert 1996). Proporcije poprenog

ulinog preseka su uslovljene nivoom urbaniteta, prirodnim i kulturolokim faktorima. Morfolograf (slika 98) je alatka pomou koje se odreuju morfoloke karakteristike mesta u tri dimenzije tj. koristi se za proveru proporcija i razmere otvorenih gradskih prostora (prvenstveno ulica). Morfolografom se proverava oblik prostora poteza koji je

definisan: visinom objekata du poteza, irinom ulinog fronta i irinom pojedinane parcele. Ovu alatku je promovisao prof. dr Ben Gaj u svom doktoratu u kojem se bavio istraivanjem duha mesta jednog od vanijih poteza u Norviu, u Engleskoj. Morfolograf za istraivani potez bi trebalo da bude ujednaen prema

Slika 8: Mentalna mapa Kevina Lina

istraivao gradove u SAD-u i opisao kako stanovnici doivljavaju grad i kreiraju mentalne mape u irokim skalama i na prostorima svog susedstva. Fokusirao se na razmiljanje stanovnika o fizikoj strukturi u kojoj ive. Iz skica koje je dobio neposrednim anketiranjem, uspeo je da izdvoji pet osnovnih elemenata grada: kvartove/susedstva, putanje (ulice i staze kojima se stanovnici kreu), granice/ivice (izmeu susedstva, esto i druge vidove barijera ograde, zidove, kanale), vorita (strateke take sa kojih se zapoinju putovanja ili raskrsnice) i markere (take koje slue za orijentaciju, najee su dominante u prostoru). I pored
20

Slika 9. Prikaz morfolografa raenog za glavnu gradsku ulicu u Zrenjaninu

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

21

svim parametrima, dok bi trebalo teiti i ujednaenosti njihovih meusobnih odnosa. Drugim reima, ujednaen ritam, ujednaena linija krovnog venca (visina objekta), kao i popreni profil ulice mogu da simuliraju idealan morfolograf. Postoje dva naina za proveru morfolografa: poreenjem dobijenog stanja sa idealnim modelom i komparativnom analizom dva morfolografa, od kojih jedan pripada otvorenom prostoru kojem teimo u rekonstrukciji. Korekcije na fizikoj formi koja formira javne gradske prostore, najjednostavnije je vriti u smislu promene elevacije i ritma (simulacija drugaijeg ritma ulinog fronta, bojama, materijalizacijom i sl.) u pojedinanim zonama gradskog poteza ili drugog otvorenog javnog gradskog prostora. Metod asocijacija i inspiracija Metod asocijacije se koristi u dizajnu, arhitekturi i skulpturi (ali i u drugim umetnostima) kao pomono sredstvo za podsticanje kreativnosti i stvaralakog ina, najee u fazi koncepta. Metod asocijacija moemo prepoznati i u nekim pokretima u arhitekturi. Organska arhitektura, koja se zasniva na generisanju forme na oblicima iz prirode je jedan od pokreta u arhitekturi gde dominira primena ove metode (alvar aalto). Sa druge strane, postoji problem banalnog korienja asocijacija najee uproenim (banalnim) preslikavanjem odreenih modela (esto iz prirode) (slika 10).

Metod inspiracija se koristi kako u arhitekturi, tako i u drugim umetnostima, meusobnim povezivanjem razliitih umetnosti (slikarstvo, film, dizajn, arhitektura, skulptura, knjievnost...) a u cilju podsticanja kreativnosti kod autora i pronalaenju meusobne inspiracije i pokretake snage. Ovaj koncept je dodatno razvijen na izbornom predmetu Morfologija gradskih prostora (na treoj godini Arhitektonskog fakulteta), na kojem studenti daju predloge rekonstrukcije otvorenih javnih gradskih prostora, pronalazei inspiraciju u drugim oblastima umetnosti (slika 13).

sistemu, nagraeni su na mnogobrojnim meunarodnim konkursima. Jedan od nagraenih projekata je i master plan za Istanbul, raen 2006. godine, u kome je parametrijski urbanizam raen na nivou plana za deo grada. Prikazi su na nivou blokova, gde se jasno uoava njihova morfologija i korieni parametri. Primenjena je kvadratna matrica sa primarnim i sekundarnim ulinim sistemom, a na pojedinim uglovima blokova su postavljene kule. Svaki blok ima najmanje jednu taku koja prema odreenim parametrima predstavlja objekat-kulu (slika 14).

Slika 12. Konkursno reenje Zahe Hadid za projekat priobalja u Kalabriji

Slika 14. Zaha Hadid archiects, Kartal-Pendik Masterplan, Istanbul, Turkey, 2006.

Provera modela iz prakse Metod provere i korienja odreenih modela iz prakse je iroko primenjivan u nastavi na mnogim fakultetima arhitekture i urbanizma. Sastoji se iz nekoliko koraka: odabira odgovarajuih modela (najee ve realizovanih) prema uspostavljenim kriterijumima, komparativne analize ovih primena i izdvajanja onih elemenata koji odgovaraju poetnom konceptu ili viziji; transformacije modela i njihovog prilagoavanja konkretnom predmetu rada; kritikoj analizi ostvarenog reenja i provere tj. ponavljanja nekih od koraka u sluaju da nije postignuto zadovoljavajue reenje prema unapred postavljenim ciljevima. Sam metod se najee odnosi na fiziko modelovanje, ali je poeljno razmatrati i njegove druge aspekte: funkcionalne, filozofske, ekonomske, vremenske i sl. Koncept Koncept proistie iz valorizacije i sinteze svih dobijenih podataka i informacija iz prethodnih koraka. Podaci se slau u odgovarajue lejere, a njihovim preklapanjem se dobijaju viestruke informacije za pojedine segmente predmetnog podruja, koje se dalje ili eliminiu valorizacijom ili se slau u odgovarajue hronoloke ravni (fazna realizacija, kratkorono/dugorono).

Slika 10. Kua koljka

Slika 13. Preoblikovanje javnog gradskog prostora u Beogradu, traenjem inspiracije u slici Vasilija Kandinskog

Korienje ovog metoda moemo prepoznati u projektima i realizacijama poznatih arhitekata. Neki od projekata koji zasluuju panju su: objekat opere u Singapuru (asocijacija oblika na lokalno voe), mnogobrojne realizacije Santjaga Kalatrave (mostovi, koncertne dvorane na Tenerifima i Valensiji, eleznika stanica u Lisabonu i dr.) (slika 11), konkursno reenje Zahe Hadid za voterfront u Kalabriji (asocijacija na ajkule) (slika 12).

Slika 11. Skica mosta Santjaga Kalatrave za Jerusalim, sa prikazom asocijacija

Poslednje dve decenije inspiracija se esto trai u matematici i njenoj primeni u 3D modelovanju. Parametarska arhitektura i parametarski urbanizam su rezultat ovih metoda, a tehnika realizacije ovih odnosa vue korene iz digitalnih animacija. Poslednjih godina sve vie se razvija sistem naprednog parametarskog dizajniranja (advanced parametric design system). Podjednako se upotrebljava u arhitektonskom i urbanistikom projektovanju i urbanistikom planiranju, kao i u projektovanju enterijera, a projekti Zahe Hadid (Zaha Hadid), raeni u ovom

22

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

23

UrbanLAB: Kultura kao platforma brendiranja grada

Ass. Milena Vukmirovi, dipl. in. arh
Abstrakt Rad ima za cilj da predstavi aktuelne fenomene koji se vezuju za urbani razvoj grada. Poseban fokus je stavljen na potencijal kulture u razvojnom procesu grada i na meunarodni status Evropska prestonica kulture koju jedan ili vie evropskih gradova dobijaju u odreenoj godini, prilikom ega stiu mogunost da predstave sebe i svoju kulturu i da to iskoriste kao povod za unapreenje privrednog i drutvenog razvoja. Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu dat je prikaz korienja koncepcija marketinga i brendiranja mesta, koji postaju sve aktuelniji i zastupljeniji razvojni koncepti grada, i znaaj koji se daje kulturi i zabavi u sklopu navedenih koncepcija. Drugi deo rada obuhvata prikaz specifinosti koje se odnose na kulturni identitet Evrope, kao i predstavljanje manifestacije Evropska prestonica kulture, kao statusa koji grad stie na period u trajanju od jedne godine. U navedenom periodu u izabranom gradu deavaju se razliite kulturne i zabavne aktivnosti koje imaju za cilj da predstave kulturu i kulturne domete tog grada, ali i evropske vrednosti na kojima se one zasnivaju. Trei deo rada posveen je kandidaturi Beograda za sticanje statusa evropske prestonice kulture, osnovnim zadacima i ciljevima koji treba da se ostvare u periodu od 2011. do 2020. godine kako bi Beograd dobio ovo prestino zvanje. Kao doprinos ovom projektu, bie predstavljen projekat UrbanLaB: Beograd 2020, u okviru kog je na Departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu raeno istraivanje koje je imalo za cilj da identifikuje lokacije na podruju grada Beograda koje imaju potencijal da postanu epicentri kulture. Kao rezultat navedenog projekta, detaljnije je razraeno 11 projekata u okviru kojih je predstavljen potencijal 11 razliitih lokacija, obraen kroz 11 razliitih tema. Uvod Savremeni period karakterie globalizovani i decentralizovani ivot mesto konkurentske borbe gradova, regija i drava. U takvoj situaciji gradovi formiraju jedinstveni skup promena i ekonomskog rasta, modernizma, inovacija, savremene infrastrukture, novih tehnologija, privlanosti i kvaliteta, a kao takvi su ujedno i motori drutvenog i kulturnog razvoja, snani klasteri razliitih resursa, stvaralaca i inovacija. Oni poseduju stvarnu mo da stimuliu sebe i svoje drave na rast i razvoj. Meutim, konkurentska borba ne daje ravnopravne uslove za sve svoje uesnike. U njoj povlaenu ulogu
24

Departman za urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

imaju gradovi na visokim pozicijama u mreama globalnih gradova, dok se gradovi na niim pozicijama ili gradovi koji pokuavaju da postanu deo globalnih tokova, nalaze u nezavidnoj situaciji. Da bi opstali u takvom okruenju, slabiji igrai su primorani da konstantno rade na svom unapreenju i profilisanju, kako bi opstali i ostali u igri (Vukmirovi, Vanita Lazarevi 2011). Da bi postigli bolju poziciju u sistemu taaka odreenom mreom globalnih gradova, gradovi moraju da imaju sposobnost privlaenja i zadravanja najboljih firmi, profesionalaca, stunjaka i investitora. Navedenu situaciju Dejvid Harvi (Harvey 1989) opisuje kao zaokret od menaderskih ka preduzetnikim aktivnostima gradova, koje imaju za cilj pronalaenje novih formi kompetitivnog kapitalizma. U tako navedenim uslovima, marketing i njegovi instrumenti postaju sve znaajniji element razvojnih strategija gradova. Njihovom upotrebom gradovi se reklamiraju i plasiraju svoje potencijale u okviru globalne ekonomije. Druga karakteristika aktuelnog trenutka ogleda se u brzini odvijanja promena, gde se pre svega misli na lako preusmeravanje tokova kapitala, ljudi, informacija na nove ili druge lokacije. Ta ista brzina dovela je i do toga da se i odluke po ovom pitanju donose veoma brzo, pa se za razliku od ranijeg perioda koji su karakterisale temeljne analize i istraivanja odreenih lokacija, sada u prvi plan stavljaju karakteristike koje se odnose na imid i reputaciju grada. Koncepcija brendiranja koja se bazira na kulturi postaje sve aktuelnija, s obzirom na uoavanje znaaja kulture u urbanom razvoju. Ovo je trend koji je u stalnom porastu i iroko je zastupljen u mnogim gradovima, a razlog za to ogleda se u uoenim efektima brendiranja kulture i zabave na fiziko, ekonomsko i drutveno okruenje gradova. Kao jedan od razvojnih metoda, izdvaja se odravanje velikih meunarodnih dogaaja. Ovi dogaaji se koriste kako u svrhu pokretanja urbanog razvoja i obnove i regeneracije pojedinih delova grada, tako i za potrebe unapreenja imida i identiteta mesta. Evropska prestonica kulture je naziv/status grada, koji dobija jedan ili nekoliko gradova u Evropskoj uniji u trajanju od jedne godine, prilikom ega se predstavljaju kulturni ivot grada i dometi njegove kulture. S obzirom na pozitivne rezultate koje su u svom razvoju zabeleili gradovi koji su imali ovaj status, dobijanje poloaja Evropske prestonice kulture postaje veliki presti, ali i sredstvo za veoma brz i sveobuhvatan razvoj izabranog grada (Grad Beograd 2010). Imajui u vidu znaaj kulture u razvojnom procesu grada,
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

25

status grada-prestonice evropske kulture se koristi kao nain za oivljavanje kulturnog i ukupnog kvaliteta ivota u gradu, ali i kao mogunost da se unapredi privredni i drutveni razvoj koji nastaje oivljavanjem kulturnog ivota i drugih delatnosti koje su sa tim povezane. Slino drugim evropskim gradovima koji su imali status evropske prestonice kulture, i Beograd je prepoznao svoju potrebu i mogunosti da se nadmee sa drugim gradovima za dobijanje ovog zvanja. U skladu sa tim, donesen je niz odluka na osnovu kojih su pokrenute razliite aktivnosti za potrebe ovog procesa, od kojih je najznaajnija formiranje Organizacionog odbora za kandidovanje Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine koji od 2010. godine intenzivno radi na pripremi i realizaciji programa kako bi Beograd tokom 2020. godine nosio ovu prestinu titulu. S obzirom da su ljudi koji rade na ovom projektu kao jedan od svojih primarnih zadataka i ciljeva postavili ukljuivanje graana i vrednovanje i stimulisanje razliitih graanskih i profesionalnih inicijativa, Departman za urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prepoznao je ovo kao ansu da se ukljui i svojim angaovanjem doprinese realizaciji Projekta Beograd 2020. Tako je u okviru predmeta M4_Studio projekat koji se realizuje sa studentima prve godine diplomskih akademskih studija master otvoren studio UrbanLaB, ija je tema bila Beograd 2020 Evropska prestonica kulture. Imajui u vidu ciljeve i zadatke Projekta Beograd 2020, definisane u okviru Elaborata (Dragievi, ei, uli, eri 2010), studenti su pod nadzorom svog mentora i saradnika u studiju, proizveli 11 projekata koji su obraivali 11 razliitih tema na 11 razliitih lokacija u Beogradu, prepoznatih kao budui epicentri kulture. Rad ima za cilj da predstavi aktuelne fenomene koji se vezuju za urbani razvoj grada. Poseban fokus je stavljen na potencijal kulture u razvojnom procesu grada i na meunarodni status Evropska prestonica kulture koju jedan ili vie evropskih gradova dobijaju u odreenoj godini, prilikom ega stiu mogunost da predstave sebe i svoju kulturu i da to iskoriste kao povod za unapreenje privrednog i drutvenog razvoja. Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu dat je prikaz korienja koncepcija marketinga i brendiranja mesta, koji postaju sve aktuelniji i zastupljeniji razvojni koncepti grada, i znaaj koji se daje kulturi i zabavi u sklopu navedenih koncepcija. Drugi deo rada obuhvata prikaz specifinosti koje se odnose na kulturni identitet Evrope, kao i predstavljanje manifestacije Evropska prestonica kulture, kao statusa koji grad stie na period u trajanju od jedne godine. U navedenom periodu u izabranom gradu deavaju se razliite kulturne i zabavne aktivnosti koje imaju za cilj da predstave kulturu i kulturne domete tog grada, ali i evropske vrednosti na kojima se one zasnivaju. Trei deo rada posveen je kandidaturi Beograda za sticanje statusa Evropska prestonica kulture, osnovnim zadacima i ciljevima koji treba da se ostvare u periodu od 2011. do 2020. godine, kako bi Beograd dobio ovo prestino zvanje. Kao doprinos ovom projektu, bie
26

predstavljen projekat UrbanLaB: Beograd 2020, u okvru kog je na Departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu raeno istraivanje koje je imalo za cilj da identifikuje lokacije na podruju grada Beograda koje imaju potencijal da postanu epicenti kulture. Kao rezultat navedenog projekta, detaljnije je razraeno 11 projekata u okviru kojih je predstavljen potencijal 11 razliitih lokacija, obraen kroz 11 razliitih tema. Kultura kao platforma brendiranja grada Gradovi formiraju skup snanih i kontinuiranih promena ekonomskog rasta, socijalnih promena, uspona i padova kvaliteta. Kao takvi, generiu i odreuju drutveni i kulturni okvir itavih drava, pa ih moemo smatrati istinskim pokretaima razvoja itavih teritorija. Kao segment urbanog marketinga, izdvaja se marketing mesta koji je usmeren na procese koji se odnose na revitalizaciju gradova, regija i nacija. Ovako odreena koncepcija se fokusira na grad ili neki drugi oblik teritorijalnog ureenja kao jedne ukupne celine, proizvoda, usmerene na stalno privlaenje novih poslova, turista, a sve u cilju razvoja i napretka odreene zajednice. Iako nam marketing omoguava pojednostavljeno shvatanje grada kao proizvoda, neophodno je stalno imati u vidu kompleksnost grada kao fenomena. Marketing mesta se, sa druge strane, moe posmatrati kao neka vrsta filozofije upravljanja mestom, ali i funkcija koja je komplementarna planiranju. U navedenom kontekstu i u tenji za ostvarivanjem irih ciljeva, gradovi i mesta irom sveta svoj fokus pomeraju na brendiranje i prihvataju koncepcije i tehnike brendiranja proizvoda i korporativnog brendiranja. Navedeni trend postaje jako popularan u poslednjih nekoliko godina, posebno u uslovima koje karakterie sve vea uloga strategija koje se bave unapreenjem i negovanjem imida, kao i rastuoj ulozi industrija kulture, razonode i zabave u savremenoj ekonomiji (Kavaratzis 2005), kako za turiste i druge posetioce, tako i za lokalno stanovnitvo. Kultura i zabava imaju sve znaajniju ulogu u lokalnom ekonomskom razvoju, to nam potvruje sve vei broj primera iz prakse, ali i teorijski doprinos u ovom domenu. Pomenuta situacija je najoiglednija u velikoj konkurenciji gradova za sticanje statusa Evropska prestonica kulture. Pored navedenog, kao vodei metod u urbanoj obnovi i regeneraciji, a koji ima za cilj revitalizaciju lokalne ekonomije, uoava se u transformaciji zaputenih industrijskih podruja u distrikte kulture i zabave. Shodno navedenom, kultura i zabava igraju znaajnu ulogu i u brendiranju grada. Ova uloga se ogleda u isticanju promotivnog materijala grada u vidu novih distrikta, postojanja zabavnih prilika i sadraja, naglaska na festivalima i dogaajima iz domena kulture i vodeih projekata kulture. Pored navedenog, organizacija dogaaja i festivala manjeg ili veeg obima (u razliitim domenima: sport, umetnost, itd.) smatra se vodeim instrumentom u uspostavljanju

i utemeljenju brenda mesta. Razlog za navedene aktivnosti ogleda se i u injenici da su ljudi, kapital i kompanije postali sve slobodniji u svom kretanju i da je od vitalnog znaaja za mesto da obezbedi kvalitetno okruenje kako bi privuklo nove korisnike, ali i (ono to je jo bitnije) zadralo svoje graane (Kavaratzis 2005) obezbeujui im uslove koji e ih uiniti zadovoljnim u odnosu na svoj grad. U skladu sa navedenim, savremeni period karakteriu dve oigledne pojave: unapreenja koja su se desila u okviru discipline marketinga mesta, a to je rezultat razvoja matine discipline marketinga i pojava novih subdisciplina (drutveni marketing, marketing nevladinih organizacija, imid marketing, itd.) i urbana kriza koja se ogleda u opadanju tradicionalnih oblika gradske ekonomije, ali i nova uloga grada koji pripada (ili ne pripada) mrei globalnih gradova, i novim nainima da se prevazilaze problemi koji su posledica navedene krize. Razvoj osnovne marketinke discipline, a pre svega pojava novih subdisciplina, doprinela je izdvajanju odreenih elemenata ili atributa koji se vezuju za fenomen (proizvod, preduzee, drutvo, itd.) koji je predmet bavljenja marketinga. Poseban znaaj ostvaren je formiranjem marketinga imida (image marketing) koji se bazira na saznanjima da se sam imid (proizvoda, preduzea, grada, itd.) moe efikasno plasirati na trite (Ashworth and Voogd 1994). Ova koncepcija je sa velikim oduevljenjem prihvaena i u gradskoj administraciji (Kavaratzis 2005). Istraivai Instituta za poslovnu etiku iz Njujorka objanjavaju da lideri sve vie razmiljaju logikom XXI veka i da se ponaaju u skladu sa pravilima za koja pretpostavljaju da su glavne tehnike zadobijanja poverenja klijenata u budunosti. Ovo se odnosi na stil koji se poslednjih godina oznaava kao drutveno odgovorno ponaanje. U okviru menadmenta i marketinga preduzea, drutveno odgovorno ponaanje podrazumeva posveenost kompanije ekonomskom razvoju, poveanju standarda zaposlenih i njihovih porodica, tj. poboljanju ivota zajednice u celini. Na taj nain, drutvena odgovornost predstavlja novu kompetitivnu alatku i jak argument u okvirima marketinga i brendiranja. Organizacija koja stoji iza brenda na taj nain daje holistiki signal svojim klijentima o drutvenoj odgovornosti. Ovako prikazan stil poslovanja i upravljanja preduzeem, uveliko prihvaen u svetu, imid/reputaciju shvata kao znaajan, pa i najvaniji kapital XXI veka. Prema tome, klasino verovanje firme na osnovu osnovnih i obrtnih sredstava se naputa, a u prvi plan dolaze nematerijalne svojine: brend, intelektualna svojina, mrea potroaa i korisnika usluga, kvalitet zaposlenih, organizaciona struktura i, naravno, imid/reputacija. Drugi trend koji je uoen u savremenom periodu proistekao je iz delovanja gradskih administracija. Suavanje sa urbanom krizom koja se ogleda pre svega u opadanju tradicionalnih urbanih ekonomija, ukazalo je na potrebu za ekonomskim restrukturisanjem i stimulisanjem nove uloge gradova i novih

naina reavanja problema (Barke 1999). S obzirom na navedenu situaciju, javila se pojava novog poslovnog (Harvey 1989) stila u lokalnom ekonomskom razvoju u kome je promovisanje imida dobilo na neki nain privilegovan, centralni poloaj od strane planera i politiara (Hannigan 2003). Poslovni stil u upravljanju gradovima doveo je do toga da se gradovima mora upravljati kao to se to ini u poslovanju (sa preduzeima), dok nove aktivnosti koje lokalna uprava sprovodi, sve vie podseaju na karakteristike bliske aktivnostima jednog preduzea preduzimanje rizika, inventivnost, promocija i motivisanost profitom (Hubbard and Hall 1998). U skladu sa navedenim, kao prirodna posledica navedenih trendova bilo je fokusiranija, integrisanija i strateki orijentisana primena marketinga mesta (Kavaratzis 2005). S obzirom na novonastale okolnosti, pojavilo se nekoliko koncepcija koje su formirane i vode se saznanjima iz domena marketinke discipline, odnosno brendiranja, a koje su primenjene i koje se primenjuju na geografske entitete: brendiranje mesta porekla, brendiranje nacije (drave), brendiranje destinacije, brendiranje na osnovu kulture/zabave i brendiranje mesta/grada. Za ovo istraivanje su od posebnog znaaja poslednje dve. Kako bi se krenulo od opteg ka posebnog, koncepcija brendiranja mesta e biti tretirana kao opta, a brendiranje na osnovama kulture/zabave, razmatrae se kao posebna, odnosno kao segment brendiranja mesta/grada. Brendiranje mesta/grada Mogunosti primene metodologije brendiranja mesta je oigledna u sprovoenju praksi upravljanja mestom. Prema Kavaratzisu i Avortu (Kavaratzis and Ashworth, 2005), postoji najmanje tri oblika tipa brendiranja mesta koja su veoma esto nejasno predstavljena u literaturi, to uglavnom dovodi do zabune i njihovog pogrenog tumaenja, interpretiranja i, naravno, primene. Njihova sutinska razlika lei u specifinosti procesa koji se sprovodi od strane razliitih aktera, pa samim tim slui za dostizanje razliitih ciljeva. Prvi tip predstavlja geografsku nomenklaturu, drugi kobrendiranje proizvodmesto, i trei je brendiranje kao koncepcija koja se primenjuje u upravljanju mestom. Za potrebe ovog rada, najvei znaaj ima brendiranje mesta kao oblika upravljanja. Na svom najjednostavnijem nivou, upravljanje mestom uglavnom zavisi od promene naina na koje se ono opaa i doivljava u odnosu na specifine grupe korisnika (turisti, posetioci, investitori, talenti, graani, itd.). Na primer, urbana obnova obuhvata stvaranje i negovanje identiteta sa njegovom sopstvenom iskustvenom vrednou, to se smatra originalnim i teko se moe kopirati i preuzeti od strane drugih (konkurenata). Ovo je povezano sa specifinim strukturama, funkcijama, akcijama i aktivnostima koje definiu karakter imida grada, dogaaja, ali i samih ljudi koji ive i rade u tom gradu (Florian 2002). U skladu sa navedenim, ova koncepcija brendiranja mesta se odnosi na
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

27

stvaranje i negovanje prepoznatljivog identiteta mesta i njegovo korienje u cilju unapreenja drugih poeljnih procesa kao to su finansijske investicije, promene u ponaanju korisnika ili generisanje politikog kapitala (Kavaratzis 2005). Imajui u vidu da je identitet baza na kojoj se temelji itav proces, uoava se njegova kompleksnost koja prevazilazi puko stvaranje i promociju imida mesta, to je samo jedan od segmenata ireg pristupa primene koncepcije brendiranja na grad/mesto. S obzirom na to, Karavatzis uoava dva elementa koja su od kljunog znaaja za ostvarivanje pozitivnih rezultata primenom procesa brendiranja mesta: znaaj imida grada i njegova snaga da utie ak i na samo oblikovanje mesta i velika zavisnost brenda i imida grada u odnosu na njegov sopstveni identitet (identitet mesta).

vremenskom periodu, a imajui u vidu da je identitet podloan promeni i da obuhvata i pojedinane identitete. U svakom sluaju, imid i brend mesta treba graditi na stvarnom identitetu, kako bi se kreirala odgovarajua oekivanja buduih posetilaca i izbegla neprijatna iznenaenja, a istovremeno se gradila jaka veza lokalnog stanovnitva sa svojim gradom. Iz ovog kraeg prikaza osnovnih elemenata i stavova koji se odnose na upotrebu marketinkih instrumenata i saznanja u upravljanju i razvojnom procesu mesta, uoava se da su kljuni elementi identitet i imid mesta i njihova meusobna povezanost koja rezultira traganjem za specifinostima odreenog podruja koje se teko mogu kopirati i preuzimati od strane drugih. S obzirom na to, uoen je veliki znaaj kulture u procesu brendiranja, to je uslovilo i formiranje posebnog disciplinskog okvira brendiranja mesta na osnovama kulture (i zabave). Brendiranje na osnovama kulture/zabave Koncepcija brendiranja na osnovama kulture i zabave potekla je od nekoliko autora (Evans 2003; Greenberg 2003; Hannigan 2004) koji su uoili znaaj kulture za urbani razvoj u novim okolnostima vezanim za period u kome ivimo. Autori su uoili da je ovo jedan interesantan trend koji je u stalnom porastu i koji se odnosi na uoavanje efekata brendiranja kulture i zabave na fiziko, ekonomsko i drutveno okruenje. U skladu sa sve veom primenom kulture u procesu brendiranja, uoavaju se tri trenda koja su tome doprinela: porast znaaja kulture, razonode i zabave u savremenoj ekonomiji grada, porast znaaja kulture u razvoju turizma i kultura kao temelj izgradnje jedinstvenog lokalnog identiteta. Brendiranje kulture svoj razvoj duguje porastu znaaja industrija kulture, zabave i razonode u savremenoj ekonomiji, kako za turiste i posetioce, tako i za lokalno stanovnitvo, pa je iz navedenih razloga iroko zastupljena koncepcija u mnogim gradovima. Paralelno sa navedenim, uoavaju se i tenje da se ovaj trend povee sa planiranjem grada (Evans 2003), ime bi se poveao znaaj industrija koje se bave imidom i ljudi koji su angaovani na ovim poslovima. Ekonomije konzumiranja kulture u postindustrijskom gradu se intenzivno istrauju (Zukin 1995; Bianchini 1993; Lash and Urry 1994). Zukin istrauje razliite tipove urbanih pejzaa koji se baziraju na potronji, kao to su kolonije postmodernih odmaralita (Majami, Orlando, Los Aneles) i gentrifikovani centri (Njujork, Boston, ikago), navodei da, u vremenu opadanja lokalnih proizvodnih industrija i povremenih finansijskih i administrativnih kriza, kultura postaje sve znaajniji oblik poslovanja gradova osnova turistikih atrakcija i jedinstvena konkurentna prednost. Rast kulturne potronje (umetnost, hrana, moda, muzika, turizam) i industrija koje su joj bliske, doprinosi simbolikoj ekonomiji grada, njenoj vidljivoj

Slika 1: Uspostavljanje odnosa izmeu identiteta i imida brenda (Kavaratzis and Ashworth, 2005)

Prema Anholtu (Anholt 2007), nain na koji se opaa neki grad, tj. njegov imid/reputacija, stvara kritinu taku uspeha poslovnih, trgovakih i turistikih napora posmatranog grada, ali istovremeno i njegovih diplomatskih i kulturnih relacija sa drugim gradovima. Imid se definie kao zbir verovanja, ideja i impresija koje ljudi imaju o nekom mestu. On predstavlja pojednostavljenje velikog broja asocijacija i delova informacija povezanih sa mestom (Kotler, Haider and Rein 1993). Rain isto smatra da je imid rezultat kompleksnih dugoronih aktivnosti koje mogu da stvore jedinstven karakter mesta, pa ga je iz tog razloga teko kopirati, kao to se mogu preuzimati druge aktivnosti operativnog marketinkog miksa. Za razliku od imida, identitet mesta se konstruie putem istorijskih, politikih, religijskih i kulturolokih diskursa; preko lokalnog znanja i pod uticajem borbe za prevlast. Na taj nain, nacionalna, kulturna, prirodna, drutvena i religijska imovina postaju vani identifikatori (Morgan, Pritchard and Pride 2002), jer generiu stvarni identitet mesta (Govers and Go 2009). Naglasak na stvarnom znaajan je jer treba da uputi na kompletan set jedinstvenih karakteristka i znaenja koja postoje u mestu i njegovoj kulturi u odreenom
28

sposobnosti da proizvede i simbole i prostor (Zukin 1995). Bijanini (Bianchini 1993) se slae da se odnos kultura: grad, u okvirima postmoderne ere sve manje shvata kao drutvenoekonomska praksa koja prati razvoj urbanog ivota, ve kao motor urbane ekonomije. La i Uri (Lash and Urry 1994) smatraju da u novoj postfordistikoj eri i eri globalizacije, kulturne industrije oblikuju prostor interfejs izmeu globalnog i lokalnog (distribucija globalnih mrea bazirana na lokalnoj razliitosti), na emu lei veliki potencijal u vidu kompetitivnih prednosti, vaniji od informatikih aktivnosti i kreativnosti baziranih na znanju i istraivanjima. U skladu sa navedenim, uoava se suoavanje sa ubrzanim rastom kulturnih ekonomskih aktivnosti u gradovima. I ovo je interesantno polje istraivanja koje tei merenju pojedinanih parametara i analizi razliitih sektora kulturne urbane ekonomije. Prema Holu (Hall 2000), gradovi su za veoma kratko vreme proli put od proizvodnih, preko informatikih ekonomija do kulturnih ekonomija; i shodno tome, kultura je viena kao arobna zamena za izgubljene fabrike i skladita i kao alatka koja e omoguiti stvaranje novog imida grada, inei grad atraktivnijim mobilnom kapitalu i visokokvalifikovanim radnicima i strunjacma. Skot (Scott 1997) interpretira ubrzani tempo rasta kulturnih industrija kao posledicu poveanja raspoloivih prihoda potroaa i diskrecionog vremena srednje klase razvijenih zemalja. Po istom principu Klark opisuje porast zanimljivog urbanog napretka i ekonomskog i demografskog baziranog na injenici da se obrazovani i talentovani mladi profesionalci i osoblje koje radi u domenu visokih tehnologija, koje se moe locirati gde god poeli, uglavnom zadravaju u gradovima koji se za njihov dolazak i naseljavanje bore putem javnih sadraja. Ova rastua srednja klasa vrednuje grad u odnosu na druga naselja (predgraa, manji gradovi) i doprinosi gentrifikaciji s obzirom na irok spektar estetskih razloga i sposobnost grada da postane vorite kulture i ponudi raznovrsnu, sofisticiranu i kosmopolitsku zabavu. U skladu sa navedenim, Klark (Clark, et al. 2002) zakljuuje da vodea urbana politika nije vie pruanje veih podsticaja u odnosu na konkurentske lokacije, ve pruanje pogodnosti koje e odgovarati odreenom ivotnom stilu kako posetilaca, tako i graana odreenog grada. Na drugoj je strani veliki uticaj kulture u razvoju turizma, to se posebno ogleda u efektima na ekonomski razvoj odreenog podruja. Ono to je jako bitno, jeste da su veina kulturnih destinacija, urbane destinacije, ali i injenica da veina gradova ima mogunost i priliku da uvea svoju kulturnu ponudu u cilju samopromovisanja. Pored kulture, znaajni porast u turizmu uoava se u domenu razonode i zabave, ali i u okviru poslovnog

i konferencijskog turizma, to su sve znaajniji razvojni sektori urbanih centara. Jako interesantan aspekt na koji ukazuju Lojd i Klark (Clark, et al. 2002) predstavlja podravanje ideje da u savremenom periodu postoje delovi gradske populacije koji se ponaaju kao turisti u svom sopstvenom gradu i koji imaju eksplicitne zahteve koji se odnose na razonodu. Trei trend objanjava Kunzman (Kunznmann 2004) i ukazuje na snanu vezu kako kulture i planiranja, tako i kulture i samog grada. Kultura igra veoma jaku ulogu, jer jaa imid grada i iz tog razloga se intenzivno koristi za promociju mesta (Kunznmann 2004). Pored navedenog, kultura unapreuje identitet grada ili kako Kunzman navodi: U vremenu okarakterisanom globalizacijom, lokalni identitet postao je kljuni problem/predmet i umetnost, osim pejzaa, jedino je lokalno sredstvo koje predstavlja odreene razlike [...] kulturni sadraj postaje poslednji bastion lokalnog identiteta (Kunznmann 2004, 387). Zapravo, kako navodi Zukin (Zukin 2002), mnoge gradske uprave i agencije za urbanu obnovu irom sveta sve vie koriste aktivnosti koje se baziraju na kulturi u obnovi ili revitalizaciji. Ova strategija se koristi kako bi promovisala graanski identitet grada, da bi plasirala gradove na meunarodno trite i da bi poveala ekonomsku dobit gradova koji su doiveli pad industrijske proizvodnje. Kako Riards i Vilson (Richards, Wilson 2006) navode, kultura je postala osnovni resurs iz kog nastaju teme koje su od sutinskog znaaja u stvaranju mesta, esto viene kao oblik vezivanja fizikih pojava sa ivom kulturom. Mnogi gradovi koji su doiveli propadanje industrijske proizvodnje, imali su potrebu da stvore nove narative kroz regeneraciju baziranu na urbanoj kulturi i nasleu, i tranziciju okrenutu ka ekonomiji znakova i simbola. Isti autori vre kategorizaciju strategija koje se primenjuju u gradovima i regionima, a odnose se na razvijanje razliitosti u turizmu zasnovanu na nekoliko kljunih nosilaca: 1. ikone: izgradnja arhitektonskih ikona ime se privlae posetioci; 2. mega dogaaji: organizovanje velikih dogaaja poput Olimpijskih igara, Prestonice kulture, itd.; 3. tematizacija: stvaranje teme kao osnove za pojavu pria (narativa); 4. otkrivanje naslea: korienje resursa iz prolosti kako bi se razvio turizam. Navedene strategije ne slue samo za privlaenje odreenog broja posetilaca tokom vremena trajanja nekog dogaaja ili zbog posete odreenoj ikoni. Glavni cilj ovih strategija predstavlja stvaranje asocijacija u svesti aktuelnih i potencijalnih posetilaca i publike uopte, a koje su bazirane na bogatom kulturnom nasleu i razliitoj ponudi u vidu relaksacije i zabave. Drugim reima, tei se kreiranju brenda grada na osnovama kulture i zabave. Shodno navedenom, osnovna ideja i mo brendiranja lei u injenici da kultura moe da stvori tako snane asocijacije koje se kasnije mogu povezati sa gotovo svime to se deava u tom gradu
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

29

povezivanje simbolike vrednosti sa funkcionalnom vrednou tog grada. Kao to Zukin (Zukin 2002) kae, brendiranje je kulturna strategija preduzetnikog grada. Kao i veina kulturnih strategija, brendiranje nastoji da ponovo podstakne (osmisli) kolektivni identitet koji je sruen usled strukturalnih promena koje su se desile u kasnom XX veku. Nesumnjivo je da se tretiranjem grada kao brenda koji proizvodi asocijacije u odnosu na kulturu/zabavu za ciljnu (fokus) grupu, biramo ljude koji visoko vrednuju ovu vrstu asocijacija. Florida (Florida 2002) izdvaja jedan tip ovih ljudi i ono to oni vrednuju u jednom gradu, a koje naziva kreativnim. Autor ukazuje da fizike atrakcije na koje se fokusira veina gradova (sportski stadioni, autoputevi, urbani trni centri, turistiki i zabavni distrikti u smislu tematskih parkova poput Diznilenda) nisu relevantni i dovoljni, ak se smatraju neatraktivnim za veinu pripadnika kreativne klase. Ono to ovi ljudi trae na nekom podruju jesu bogati, kvalitetni sadraji i iskustva, otvorenost za razliitost svih vrsta i, pored svega, mogunost da potvrde svoj sopstveni identitet kao pripadnici kreativne klase (Florida 2002). Pored navedenog, pomenuti pripadnici kreativne klase su nosioci razvoja kreativnih industrija jednog grada. Prema Dragievi ei i saradnicima (Dragievi ei, uli, eri 2010), u mnogim razvijenim zemljama, kreatori kulturne i ekonomske politike, kao i profesionalci u oblasti kulturnog razvoja, smatraju da su kreativne industrije kljuni faktor za opstanak u ekonomiji znanja. U tako definisanoj ekonomiji, konkurentne prednosti se temelje na znanju, intelektu, idejama i mati intelektualnoj svojini. Imajui u vidu rezultate koji su ostvareni realizacijom odreenih projekata, kreativne industrije imaju kapacitet da zapoljavaju veliki broj ljudi, ostvaruju natprosean ekonomski rast, u znaajnoj meri uestvuju u bruto domeem proizvodu i regeneriu gradske etvrti, pa ak i itave gradove (Jovii, Miki 2006). Zbog toga se razvoj kreativnih industrija svrstava u razvojne i politike prioritete mnogih zemalja i gradova (uki, Vukmirovi 2011). Stvaranje kreativnih klastera predstavlja jedan od veoma vanih elemenata u razvoju kreativnih industrija (uki, Vukmirovi 2010). Geografski definisani klasteri znaajni su zbog toga to omoguavaju direktnu komunikaciju sa saradnicima i umreavanje znanja preduzetnika. Kastels i Hol (Castells, Hall 1994) ove lokalitete nazivaju miljeima inovacije ili tehnopolima specijalnim ekonomskim zonama koje se pre svega zasnivaju na drutvenoj organizaciji koja generie nova znanja, nove procese i proizvode (Castells 1996). Na drugoj strani, ivi kreativni klasteri privlae i druge delatnosti i aktivnosti u do skora naputenom gradu ili unitenom kraju grada u kome je formiran klaster, ubrzano se otvaraju kafei, restorani, prodavnice, rekreativni centri (Jovii, Miki 2006). Praktino raste kvalitet ivota: Specifinost produkcije kreativnih industrija daje jednom mestu ili gradu autentinost, a posetioce upravo privlae takva realna i stvarna mesta (nasuprot mestima koja su visoko komercijalizovana i
30

podreena turistima) (Jovii, Miki 2006). Razonoda i zabava predstavljaju drugu stranu medalje brendiranja opisanog u ovom radu. Grad postaje grad zabave uz pomo objekata kulture, obilja kulturnih deavanja i javnih prostora u kulturno zrelom okruenju (Kunznmann 2004). Javni prostori u gradu su urbani zabavni prostori u irem smislu i to je ono to turisti i graani podjednako cene, kao to ih vrednuje i nova urbana klasa (Kavaratzis 2005). Kao to je opisano, zaposleni u elitnim sektorima postindustrijskog grada doprinose zahtevima koji se odnose na kvalitet ivota i u svojim potroakim aktivnostima mogu da doive svoju sopstvenu urbanu lokaciju poput turista. Ove navike utiu na razmiljanja o odgovarajuoj vrsti i prirodi sadraja koje treba da ponude savremeni gradovi. Na taj nain, grad postaje ekonomska maina usklaivanja kulture u cilju unapreenja svog ekonomskog blagostanja (Kavaratzis 2005). Zabavne komponente gradova su aktivno i strateki proizvedene putem politikih i ekonomskih aktivnosti. Kao to je ranije navedeno, pored umetnosti i kulture, drugi element koji moe da doprinese lokalnoj razliitosti u globalizovanom svetu jeste pejza (Kunznmann 2004). Kako Hubard opisuje, iako je preduzetniki grad moda najbolje shvaen kao virtuelni grad, onaj koji se stvara preko velikog broja slika i predstava (u tolikoj meri da je veoma teko da se napravi razlika izmeu mita i realnosti grada), verovatno je urbani pejza to to alje najvaniju poruku o prirodi mesta. Shodno tome, fiziki prostori grada treba da se shvate kao slian set kulturnih formi, kao to su broure, video spotovi, vodii ili reklama (Hubbard and Hall 1998). Iz svega navedenog se zakljuuje da se kljuni resursi i sredstva za izgradnju imida grada, a koja se teko mogu imitirati, nalaze u prirodnom okruenju (pejzau, klimi, flori, fauni, itd.) i kulturnom nasleu koje obuhvata fiziku imovinu podruja (koja ukazuju na korene mesta u odnosu na bogatu istoriju, religiju, itd.) i kulturne izraze kao to su umetnost, arhitektura i dizajn (Govers and Go 2009). Pored navedenog, konkurentna prednost se gradi i na osnovu osnovnih nadlenosti i kompetencija mesta. Gradovi, kultura i fiziko okruenje Gradovi su uvek vaili za centre kulturnih aktivnosti i generatore kulture u vidu razliitih umetnosti, stilova, novih ideja i stanovnitva, ali Gospodini (Gospodini 2006) navodi da je tek krajem XX veka postindustrijskom gradu priznata uloga vorita kulturnog rasta. Kao razlog za to, autorka navodi da se tek 80-ih godina XX veka kulturne aktivnosti shvataju kao znaajna pokretaka snaga urbane ekonomije, kada su kulturna forma i znaenja ovih proizvoda postale kljuni, ako ne i dominantni elementi proizvodnih strategija u okviru kojih se oblast ljudske kulture sve vie posmatra kao subjekt koji se moe plasirati na trite. Imajui u vidu fiziki aspekt navedenih promena, za razliku od nekadane manje ili vie nasumine distribucije objekata

i kompleksa kulture koji su graeni pre 90-ih godina XX veka (velika arhitektonska dostignua i vodei projekti poput onih predsednikih realizovanih u Parizu), specifinost aktuelnog perioda ogleda se u grupisanju i u formiranju mree epicentara kulture koji su ravnomerno rasporeeni na teritoriji grada. Momas (Mommaas 2004) grupisanje vidi kao oblik korienja kulture kao neke vrste pokretaa razvoja, zaokret ka politikama iji je cilj stvaranje organizovanih prilika spektakularne potronje ka finim politikama, koje takoe tee stvaranju prostora, etvrti i miljea za kulturnu proizvodnju i kreativnost. Nekada je grupisanje bilo spontano i neformalno odravano, dok je danas u veini sluajeva stimulisano, podravano i planirano pod nadzorom javnog sektora i gradskih vlasti. Grupisanje se, sa druge strane, moe posmatrati i kao deo mree kulturnih podruja i objekata kulture, koja je ravnomerno uspostavljena na teritoriji grada. Nastanak mree centara kulture koji se mogu javiti u vidu jednog multifunkcionalnog objekta ili itavog gradskog podruja, etvrti ili kompleksa (grupisanje), javlja se zahvaljujui politikama u vidu (Gospodini 2006) (Vanita Lazarevi 2003): napora za obnovom, revitalizacijom i regeneracijom zaputenih i naputenih podruja uglavnom industrijskih podruja, prilikom ega je kultura koriena kao katalizator urbane regeneracije i aktivnostima koje su posledica interurbanog nadmetanja i potrebe za odravanjem velikih meunarodnih dogaaja koji zahtevaju velike prostore za izgradnju pojedinanih i kompleksa objekata. Oba procesa predstavljaju podlogu za urbanu obnovu i regeneraciju, ali i osnovu za unapreenje identiteta i imida grada. U odnosu na svoj fiziki izgled, prema reima Beriatos i Gospodini (Beriatos and Gospodini 2003), ovi prostori predstavljaju neku vrstu glokalizovanih pejzaa, jer se u okviru njih javlja kombinovanje urbanog graditeljskog naslea i inovativno dizajniranih prostora. Navedeni aspekti urbane morfologije doprinose konkurentnosti grada i smatraju se kljunim turistikim resursima, zato to predstavljaju suprotstavljene strukture poznatom okruenju, pa se iz tog razloga jako dobro uklapaju u potranju posetilaca (Beriatos and Gospodini 2003). S obzirom na ukazan znaaj kulture u razvojnom procesu grada, koji se ogleda pre svega u ekonomskom i fizikom aspektu, posebno teite ovog rada stavljeno je na fenomen Evropska prestonica kulture, kao prestine titule za koji se nadmeu gradovi Evrope, a koja ima za cilj unapreenje i predstavljanje kulture jednog grada, ali i doprinosi drugim razvojnim aspektima. Evropska prestonica kulture U uvodnom delu knjige Evropski kulturni identitet, autor postavlja pitanje: Gde traiti osnove kulturnog jedinstva Evrope? (Stojkovi 2008) Traganje za odgovorom ga dovodi do evropske teritorije iz vremena neolita kada se javljaju tri osnovna kulturna kruga

dunavski, kompjenski i sredozemni. Na nivou opteg uvida, meu navedenim kulturnim krugovima uoene su jasne razlike, ali su arheoloka istraivanja na uim podrujima ukazala na postojanje meusobne komunikacije (seobe i trgovinska razmena). Ove pojave su rezultirale slinostima koje se ogledaju u nainima stanovanja, oruima, grnariji, itd. Navedeno Stojkovi smatra osnovom za tvrdnju o postojanju neolitske kulture koju ne povezuje samo vreme nastanka, ve i zajednike odlike koje su posledica komunikacije iji je okvir bio itav kontinent (Stojkovi 2008). U skladu sa tim, autor smatra da je u sluaju Evrope i njene kulture dilema jedinstvo ili razliitost lana, i da bi je pre trebalo smatrati procesom koji pulsira tokom istorije, pribliavajui se as jednoj, as drugoj krajnosti (Stojkovi 2008). Kao jedna od ideja Evrope na kraju XX veka, uoava se tenja da se evropski kulturni identitet konstituie kao polikultura. Ovo znai da se ne javi negacija nacionalnih identiteta, ve da se podstiu nacionalne posebnosti. Da bi se projekat ostvario, neohodno je utvrditi agens koji je istovremeno univerzalan, ali i konkretan, podjednako ispunjen prolou, otvoren za sadanjost i usmeren ka budunosti (Stojkovi 2008). Pomenuti agens naen je u evropskoj umetnosti, koja prema Morenu (E. Moren) piui na svom jeziku, govori evropski. U skladu sa navedenim, umetnost je prepoznata kao generator evropskog kulturnog identiteta, dok je sam Evropljanin vien kao pluriidentitetna linost ona koja uz personalni, regionalni i nacionalni, ima i sve izraeniji evropski kulturni identitet (Stojkovi 2008). S obzirom na ovako utvrenu definiciju Evropljanina, ideja o pokretanju projekta Evropska prestonica kulture se ini sasvim razumljivom. Interesantna je injenica da je ideja potekla od grke ministarke kulture Meline Merkuri (u razgovoru sa francuskim ministrom akom Langom) 1984. godine, s obzirom da je teritorija Grke prostor koji se smatra kolevkom evropske kulture. Ve u junu 1985. godine projekat Evropski grad kulture, kasnije preimenovan u Evropska prestonica kulture, pokrenut je Rezolucijom Evropske unije, a njegov osnovni cilj je bio da povee ljude Evrope. Nadmetanje za Evropski grad kulture je osmiljen u periodu kada je grad ponovo doivljen kao mesto kulture, stila i umetnike nadmonosti i kada je industrijska proizvodnja opala. Evropski gradovi kulture birani su odlukom ministara kulture, a na osnovu utvrenih zakljuaka i kriterijuma (januar 1985. godine, pa 12. novembra 1992. godine). Isto telo pokrenulo je i program Evropski mesec kulture koji je bio namenjen gradovima centralne Evrope, a ime se teilo podsticanju demokratskih procesa u gradovima centralne i istone Evrope u godinama tranzicionih promena. Program Evropski mesec kulture trajao je do 2000. godine, kada je odlueno da i srednjoevropski gradovi stiu pravo na uee u nadmetanju za status Evropska prestonica kulture. Od ovog perioda svake godine dva, a nekad i tri grada iz razliitih delova Evrope nose ovu titulu. Kako bi se unapredio sam program koji predvia organizacija,
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

31

sticanje i realizacija projekta koji podrazumeva titula Evropska prestonica kulture, vri se nekoliko analiza, tj. evaluacija: nezavisna evaluacija koju sprovode spoljni konsultanti Evropske komisije, veina gradova pravi svoje sopstvene evaluacije i zbirna evaluacija koja se pravi u odnosu na utvreni vremenski period. Za potrebe ovih istraivanja univerziteti i eksperti su formirali alate za evaluaciju (ECOC Policy Group, Impact 08, Laboforculture) koji

pomau da se osvetli specifian doprinos realizaciji projekta u odnosu na pojedinane aspekte. Tako je paralelno sa trajanjem statusa Liverpula kao Evropske prestonice kulture, izvrena analiza postignutih efekata u sledeim domenima: ekonomija i turizam, kulturna vibrantnost, pristupanost i participacija, imid i percepcija, upravljanje i uticaji, drutveni kapital i fiziko okruenje (slika 3).

Na ovaj nain, kroz projekat Evropska prestonica kulture formirana je mrea kulture gradova Evrope koja se prostire na itavom kontinentu (slika 3) i obuhvata kako one jake, velike igrae u globalnom nadmetanju, tako i one manje, koji svoju ansu prepoznaju u ulaganju u kulturu. U cilju stvaranja uslova za kvalitetniji ivot u gradu, kao jedan od dugoronih projekata koji bi doprineo realizaciji tog cilja, jeste i kandidatura Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Aktivnosti na ovom projektu zvanino su poele u junu 2010. godine formiranjem Organizacionog odbora za realizaciju inicijative da se Beograd krajem iste godine kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, praktino u narednom ciklusu od 5 godina (od 2020. do 2025. godine) koji bi trebalo da se definie tokom 2012. godine. Beograd 2020 Kandidat za evropsku prestonicu kulture Na dugoronom planu Beograd sebe vidi kao: glavni grad i kulturnu prestonicu Srbije kao pridruene lanice Evropske unije, geopolitiki najznaajniju metropolitensku oblast june Evrope, saobraajno i kreativno vorite, atraktivno mesto za ivot i poslovanje, centar regiona mira i saradnje i bitnog partnera svih velikih evropskih gradova koji rade zajedno na unapreenju kontinenta i evropske zajednice naroda, ciljno odredite svetske trgovine, nezaobilaznu taku na turistikim rutama i umetnikim turnejama i jedinstveni prostor koji povezuje jugoistonu Evropu sa Evropskom unijom, prostorom Mediterana i Bliskim istokom (Dragievi ei, uli, eri 2010). U skladu sa navedenim ciljevima uoeno je da je Beograd ozbiljan akter u jakoj konkurenciji sa drugim gradovima Evrope, ne samo u oblasti kulturnog, ve i raznovrsnog drutvenog stvaralatva; grad policentrinog identiteta sa pojedinanim identitetima svih svojih optina i kvartova u stalnoj sprezi sa drugim gradovima Srbije i u dijalogu sa drugim kulturama, grad koji je prednjaio u okonanju tranzicije u Srbiji i transformaciji kulturnog sistema u nov odriv sistem, kroz participativno delovanje sva tri sektora, redefinisanu mreu ustanova i programa, izgradnju sistema kvaliteta i uravnoteenog odnosa tradicionalnog i savremenog (Dragievi ei, uli, eri 2010). Imajui veinu navedenog u vidu, tokom 2009. godine pokrenuta je i podrana u Skuptini grada Beograda inicijativa da se Beograd kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, to je vieno kao odgovarajua platforma koja e pored unapreenja u oblasti kulture, doprineti i realizaciji ciljeva koji pripadaju drugim sektorima, a definisani su Strategijom razvoja grada Beograda za
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

Slika 2: IMPACT 08 Istraivaki program programa Evropska prestonica kulture

Od pokretanja projekta do danas, uraeno je vie studija (prva je uraena za period od 1985. do 1994. godine, a zatim slede izvetaji: European Cultural Capital Report 1, iz 2007. godine, ECCR 2 iz 2009. godine i ECCR 3 iz 2011. godine) koje su pokazale pozitivne efekte programa u razliitim domenima: ekonomije, kulture, turizma, demokratskog razvoja, poveanog stepena graanske svesti, itd. Pored navedenog, istraivanja su ukazala na mogua unapreenja samog programa, to se u okviru najnovijeg izvetaja European Cultural Capital Report 3 sagledava u domenu razmatranja da se program sa grada proiri i na region (Palmer, Richards, Dodd 2011). Prema optim zakljucima i kriterijumima za status Evropska prestonica kulture, kandidat treba da prezentuje grad i ulogu koju ima ili je imao u evropskoj kulturi, njegove veze sa Evropom, njegov evropski identitet. Pored navedenog, grad kandidat je morao da pokae aktuelne procese ukljuivanja u evropske umetnike i kulturne tokove sa svim svojim specifinostima, a sam program je trebalo da bude odriv i sastavni deo dugoronog kulturnog i drutvenog razvoja (Dragievi ei, uli, eri 2010). Kako zakljuuje Evans (2003), pored toga to je grad kulture zamiljen i projektovan kao predstava identiteta samog grada, regiona i drave, pojam zajednikog, evropskog kulturnog naslea daje i supra-nacionalnu dimenziju. Ako se posmatra za aspekta brendiranja, korienje kulture kao kanala za brendiranje Evropskog projekta doprinelo je konkurenciji kulture samih
32

gradova, ali je istovremeno slavilo zvaninu verziju urbane renesanse Evrope. Dobijanje i sprovoenje projekta Evropska prestonica kulture tokom jedne godine koliko traje sam status prestonice kulture za odreeni grad, korieno je za izgradnju novih i unapreenje postojeih objekata kulture i za ponovo utvrivanje na aktuelnim rutama evropske kulture. Status Evropska prestonica kulture i nadmetanje za isti, odvijalo se sa istim optimizmom kao takmienje za Olimpijske igre, Velike izlobe (EXPO) i druge velike dogaaje, voen je geopolitikom i velikim sponzorstvima, ali i visokim rizikom, posebno za gradove koji ne poseduju veliinu, imid i infrastrukturu potrebnu za postizanje uspeha u ovakvim poduhvatima. Meutim, uprkos navedenim rizicima, izbor za status Evropske prestonice kulture pre svega se povezuje sa povoljnim privrednim i drutvenim ishodima koji nastaju kao posledica oivljavanja kulture i delatnosti koje su njom povezane (turizam, ugostiteljstvo, usluge, saobraaj, itd.) o emu je ranije bilo vie rei. U periodu od 1985. do 2012. godine 45 gradova nosilo je status Evropska prestonica kulture. Zakljuno sa 2014. godinom, jo 6 gradova e nositi ovu titulu, dok je za period od 2015. do 2019. godine izdvojeno 10 zemalja iji e jedan od gradova postati Evropska prestonica kulture. Pregled gradova koji su imali ovaj status i koji e imati, prikazan je u Tabeli 1.

Slika 3: Evropske prestonice kulture 19852013. godine

33

2020. godinu. Za potrebe kandidovanja Beograda uraen je i Elaborat, Beograd Evropska prestonica kulture 2020. godine u kome su definisane glavne smernice kojima e se Grad voditi u periodu od 2011. do 2020. godine. Osnovni cilj navedene dugorone strategije programa odnosi se na ostvarivanje trajnih i vidljivih rezultata (kako u fizikom izgledu, tako i u atmosferi grada) i okupljanje i koordinisani rad velikog broja uesnika, to bi rezultiralo uspostavljanjem ureenog sistema koji bi trebalo da bude prepoznat kao standard dobrih uinaka u redovnom delovanju. Na drugoj strani, sam period od 10 godina vien je kao period kljunog preokreta u razvoju Beograda i Srbije u XXI veku (Dragievi ei, uli, eri 2010). Za potrebe Nacrta projekta Beograd 2020 (Dragievi ei, uli, eri 2010) izvrena je analiza kulturnog sistema grada Beograda koja je obuhvatila sledee tematske jedinice: istoriju kulturne politike grada Beograda; analizu administracije, nadlenosti i postupka donoenja odluka u kulturi; ciljeve, prioritete i mere kulturne politike, osnovne tendencije i sistem finansiranja kulture; analizu programa i publike; analizu umetnika i strukture zaposlenih u kulturi; analizu festivala i glavnih kulturnih dogaaja; analizu kulturne infrastrukture; analizu preduzetnitva i kreativnih industrija; analizu meunarodnih mrea i partnerstava; analizu profesionalizacije i razvojnih implikacija aktuelne situacije u kulturi i kulturnoj politici i utvrivanje problema i preporuka kojim e se voditi strateko delovanje kroz Program Beograd 2020. Sagledavanjem rezultata sprovedene analize, utvren je programski koncept projekta koji obuhvata: kulturni kontekst viziju i strateke ciljeve principe kulturne politike i organizaciono programski model tematske predloge Programske dekade 20112020. strukturu programskih dogaaja tokom godina kandidature i u godini Evropske prestonice kulture 2020. Pored navedenog, Elaborat (Dragievi ei, uli, eri 2010) sadri i elemente organizacionog plana, strateki program upravljanja programom i metodologiju evaluacije uspeha realizacije projekta. U zakljunom delu Elaborata izdvojene su tri glavne strateke oblasti, tri cilja od opte vanosti koje bi trebalo ostvariti kroz program kandidature, a to su: izgradnja konkurentnosti grada Beograda, razvoj i postizanje polivalentnog kulturnog identiteta grada i izgradnja odrivog, tranformisanog kulturnog sistema grada (Dragievi ei, uli, eri 2010) U skladu sa navedenim, ali i sa optim ciljevima kojima se tei kroz program Evropska prestonica kulture, osnovna ideja projekta Beograd 2020 jeste da bude platforma na kojoj e se razvijati svi potencijali Beograda kao evropskog grada. Na taj nain, projekat predvia deset tematskih godina (slika 4), od kojih svaka ima najmanje tri dimenzije: tema i strateki projekat, umetnike discipline i delovanje kroz mree i partnerstva (programska, strukturna i teritorijalna) (Dragievi ei, uli, eri 2010).
34

Slika 4: Tematski predlozi programa dekade 20112020. i mogui strateki projekti (Dragievi ei, uli, eri 2010)
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

35

S obzirom da je jedan od kljunih ciljeva projekta Beograd 2020 okupljanje i koordinisani rad velikog broja uesnika, ali i prihvatanje spoljnih inicijativa kako graanskih, tako i profesionalnih, Departman za urbanizam je prepoznao svoju ansu da se kroz inicijativu koja podrazumeva ukljuivanje studenata njihovo upoznavanje sa programom Evropska prestonica kulture, aktivno prikljui i doprinese realizaciji projekta Beograd Evropska prestonica kulture 2020. UrbanLAB 11 projekata_11 lokacija_11 tema Inicijativa za saradnju sa Organizacionim odborom za pripremu kandidature Grada Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine pokrenuta je u junu 2011. godine (u razgovoru autorke sa mr Dankom Runiem, direktorom Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruenjima grada Beograda), dok je saradnja zvanino poela u septembru iste godine otvaranjem studija UrbanLAB na prvoj godini Diplomskih akademskih studija master na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je za predmet svog istraivanja i projekta imao temu Beograd 2020_ Evropska prestonica kulture. Rukovodilac studija UrbanLAB, doc. dr Aleksandra uki, od 2006. godine vodi ovaj program, koji se odlikuje specifinim pristupom u radu sa studentima baziranom na istraivanju prema utvrenoj metodologiji, koji rezultira formiranjem koncepta na kome se dalje razvija projektno reenje. Druga specifinost studija UrbanLAB jeste rad na aktuelnim temama, to podrazumeva saradnju sa lanovima lokalne uprave (saradnja sa predstavnicima lokalne uprave optina Vraar, Palilula i Savski venac) i kolegama sa drugih fakulteta u inostranstvu (Departman za urbanizam Arhitektonskog fakulteta Tehnikog univerziteta u Gracu i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Mariboru). U realizaciji plana i programa u okviru studija UrbanLAB u svojstvu saradnika uestvovale su ass. Milena Vukmirovi, Tena Lazarevi, Milica Mitrovi, Sonja Kesi i Ana Krga. U sklopu saradnje na realizaciji projekta UrbanLAB: Beograd2020_ Evropska prestonica kulture, a na predmetu M4_Seminar 4: Grad i dizajn, iji je rukovodilac prof. dr Eva Vanita Lazarevi, predstavnici Organizacionog odbora za pripremu kandidature grada Beograda za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, Aleksandar Pekovi, predsednik Odbora i mr Danko Runi, lan Odbora odrali su predavanje pod nazivom Beograd2020 na kome su studentima Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavili projekat kandidature Beograda za Evropsku prestonicu kulture. Krajem januara 2012. godine, lanovi Organizacionog odbora Aleksandar Pekovi i mr Danko Runi prisustvovali su javnoj odbrani studentskih projekata u svojstvu komisije, zajedno sa rukovodiocem studija doc. dr Aleksandrom uki i saradnicima, na kojoj je predstavljeno i odbranjeno 11 studentskih radova, koji su obraivali 11 tema na 11 lokacija koje pripadaju teritoriji Grada Beograda.
36

Osnovna odrednica istraivanja u okviru studija UrbanLAB bila je identifikovanje lokaliteta na teritoriji Grada Beograda koji imaju potencijal da postanu budui epicentri kulture, a u cilju uspostavljanja mree kulture na itavoj teritoriji Grada Beograda. Razlog za to lei u injenici da je vrednost indikatora disperzije infrastrukture kulturnih delatnosti (ID) ukazala na veliku razliku izmeu gradskih optina i neravnomernu strukturu kulturnih institucija, odnosno neusaglaenost postojee mree sa demografskom slikom. Pored navedenog uoeno je znaajno odstupanje kapaciteta po optinama u odnosu na prosenu raspodelu za Beograd (Dragievi ei, uli, eri 2010). Na osnovu izloenih podataka, autori Elaborata su zakljuili da je kulturna ponuda i kulturni ivot Grada Beograda izrazito centralizovan s obzirom na to da centralne gradske optine raspolau sa oko 55% ukupnih kapaciteta u kulturnoj delatnosti (Dragievi ei, uli, eri 2010). Druga odrednica istraivanja i projekta studija UrbanLAB vezuje se za jedan od problema koje treba reiti u periodu od 2011. do 2020. godine, a odnosi se na usavravanje identiteta i fizike strukture gradskih, ali i seoskih naselja, kao sastavnih i meusobnih celina Grada Beograda i obnovu postojee urbane strukture, koje obuhvataju: kompaktnost, identitet, meovita namena, zelene povrine i naroito rene obale Save i Dunava, centralni delovi naselja i objekti i kompleksi od kapitalnog znaaja; znaajno unapreenje shvatanja, razvoj i ureenje javnih prostora i javnog dobra i prihvatanje ideje da Grad kao celina predstavlja dobro od znaaja za sve koji u njemu ive i deluju; formiranje nove teritorijalne organizacije i policentrinosti i sutinske decentralizacije sa elementima regionalizacije; okupljanje uz horizontalnu koordinaciju svih aktera i graana oko znaajnih razvojnih projekata, itd. (Dragievi ei, uli, eri 2010). S obzirom na ogranieno vreme trajanja projekta od septembra 2011. god. do januara 2012. godine, teritorije na kojima je vreno mapiranje potencijalnih epicentara kulture obuhvatile su teritorije/ podruja Starog grada, Dorola, Vraara, Zvezdare, Novog Beograda i Zemuna na kojima je identifikovano 56 potencijalnih lokacija. Potencijali i nedostaci izdvojenih lokacija su pregledno predstavljeni korienjem katalokog lista koji je obuhvatio sledee elemente prikaza: analizu fizikih i funkcionalnih karakteristika sa zakljukom u vidu izdvajanja problema i potencijala sa grafikim prikazima. Nakon mapiranja i evaluacije lokacija na navedenim teritorijama, izdvojeno je 11 lokacija (svaki student se opredelio za jednu od identifikovanih lokacija) na kojima su raena detaljnija istraivanja i predlog projektnog reenja. Navedene lokacije su: (1) Cvetni trg, (2) Trg Slavija, (3) Plato ispred Beogradskog dramskog pozorita, (4) Park i sportski centar Tamajdan, (5) Dorolska pruga, (6) Venizelosova ulica, (7) Obala kod Brankovog mosta Savamala,

Slika 5: Dorolska pruga Pregledni prikaz potencijala i nedostataka lokacije, list br. 2. Natalija Ostoji

(8) Novobeogradski kej, (9) Novobeogradska marina, (10) Zemunska pijaca i (11) Zemunski kej. Svaka od navedenih lokacija detaljno je istraena korienjem metoda mentalnog mapiranja po Kevinu Linu (Kevin Lynch), metoda prostorne sintakse (Space Syntax) i metoda inspiracija i asocijacija. Na osnovu dobijenih rezultata, formirani su tema, koncept projekta i samo projektno reenje. Svaki od navedenih projekata predstavlja predlog unapreenja prostora u kome su jasno izdvojeni potencijali lokacije koji naglaavaju novu kulturnu, fiziku i drutvenu dimenziju prostora i naglaavaju specifian lokalni karakter koji je usklaen sa evropskim vrednostima. U cilju ilustrovanja rezultata koji su postignuti u okviru studija UrbanLAB, izdvojen je projekat sa temom Ulica starih zanata, Olivere Petrovi, koji na najbolji nain oslikava uspostavljanje veze izmeu tradicionalnih i evropskih vrednosti. Osnovna ideja projekta zasniva se na afirmisanju starih zanata kroz formiranje ambijenta u kome e oni biti predstavljeni, a sa ciljem da se oivi duh Srbije i Beograda koji datira od kraja XIX i poetka XX veka.

Dodatnu teinu projektu daje i injenica da je u ime Srbije, 9. oktobra 2006. godine grupa studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (lanovi Strune grupe za evropsko pravo koji se bave pravnim aspektima evropskih integracionih procesa) pokrenula inicijativu i podnela Podnesak za usvajanje rezolucije kojim je predloila usvajanje Evropske konvencije o zatiti starih i tradicionalnih zanata. Ovom konvencijom njeni podnosioci (35 studenata) imali su za cilj da potvrde da su tradicionalni i stari zanati sastavni deo kulturne batine Srbije, a da je ona sastavni deo evropske kulturne batine (Brki 2006). Projekat je raen na potezu Venizelosove ulice (Dorol) koji obuhvata etiri skvera na kojima je raen predlog intervencije. Predlog intervencije raen je na svakom od navedenih skverova, a bazirao se na ideji da svaki od njih dobije svoj sopstveni karakter na osnovu specifinosti zanata kome e biti posveen Skver kod jorgandije, Skver kod bombondije, Skver kod mutavdije i Skver kod eirdije. Za potrebe predloga intervencije u odnosu na nain poploanja, materijalizaciju, dominantne boje, urbani mobilijar,
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

37

detalje, raena je posebna analiza svakog od izdvojenih zanata i njegovih proizvoda. Projekat za svoj cilj ima podsticanje dinamike javnih prostora du poteza Venizelosove ulice u vidu pavork slagalice koja se formira uspostavljanjem mree javnih prostora funkcionalno povezanih na razliitim novima, a koji su objedinjeni u novu, jedinstvenu celinu kreativnog zanatstva (Petrovi, 2012). Realizacija prikazanog

projekta omoguila bi aktiviranje prostora koji za sad ima iskljuivo lokalni karakter, ali i potencijal da postane sastavni deo ireg centra grada. Ovo bi se omoguilo kako ostvarivanjem fizike veze sa centrom grada (Trgom Republike) preko Skadarlije, tako i putem tematske veze, kojom bi se povezala dva ambijenta u gradu u koje je upisano seanje na Beograd iz drugog vremena.

Slika 7: Venizelosova 4 skvera, 4 zanata. Olivera Petrovi

Slika 6: Unapreenja lokaliteta na podruju Cvetnog trga. Vladimir Mati

38

Slika 8: Skver kod jorgandije. Olivera Petrovi

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

39

Mrea epicentara kulture

Potencijalni epicentri kulture: Pregledna mapa lokacija

Analize izdvojenih lokacija raene su prema utvrenoj strukturi koja je stavljala akcenat na fizike i funkcionalne karakteristike ue lokacije. Pored izdvajanja karakteristika lokaliteta, uoeni su kljuni potencijali i problemi koji su dalje korieni u definisanju koncepta i programa. Kako bi se detaljnije predstavila poetna ideja, korieni su primeri reenja koji su sprovedeni na drugim, slinim lokacijama u svetu. U nastavku e biti predstavljen samo segment rezultata dobijenih korienjem ovog analitikog metoda sprovedenog na lokacijama: Brankov most, Dorolska pruga, Zemunski kej i Plato ispred Beogradskog dramskog pozorita.
40
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

41

Mrea epicentara kulture

BRANKOV MOST
Prikaz izabrane lokacije u irem okruenju

Analize pojedinanih lokacija: Problemi i potencijali BRANKOV MOST

FIZIKE KARAKTERISTIKE
Saobraajne povrine oko i ispod Brankovog mosta Objekti stambenog karaktera i skladinog tipa Izrazita protonost saobraaja i dnevna buka, razvijeno peako kretanje i klupski sadraji nou prostor koji ivi 24 h Lo bonitet objekata Dominacija Karaoreve ulice Ortografski prikaz lokacije

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE
Kombinacija saobraajnih i stambenih povrina Blizina reke, centra grada i dobra strateka povezanost sa svim saobraajnim voritima u gradu

PROBLEMI Buka, saobraaj, izduvni gasovi i lo bonitet susednih objekata

PROBLEMI Devastirano podruje u centru grada Neadekvatni sadraji i velika zaputenost prostora i objekata

POTENCIJALI Formiranje klastera urbane revitalizacije ostataka industrijskog naslea Mogunost formiranja vorita kulturnog impakta urbane kulture Stecite nonog ivota prestonice Kultura noi PRIMERI TRANSFORMACIJE

POTENCIJALI Blizina KC Grad Blizina Magacina u Ulici Kraljevia Marka Blizina reke Save i znaajne vizure ka reci

PRIMERI TRANSFORMACIJE

42

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

43

Mrea epicentara kulture

DOROLSKA PRUGA
Prikaz izabrane lokacije u irem okruenju

Analize pojedinanih lokacija: Problemi i potencijali DOROLSKA PRUGA

FIZIKE KARAKTERISTIKE
Mreu pruga sainjavalo je pet sistema razliitih kolosenih irina i to 0,6 m, 0,75 m, 0,76 m, 1,0 m i 1,435 m. Povrina lokacije: 97.000 m2 Kompaktnost: Otvoreni blokovi, kompaktni blokovi, ureene i neureene javne povrine Spratnost objekata: P+1 do visokospratnoa P+12 irina pruge: 5 m / irina pasarele 4 m / irina podvonjaka 7,5 m Ukupna irina pruge: do 60 m irina Dunavske ulice: 9 m Ortografski prikaz lokacije

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE
Namena javnog prostora: eleznika pruga koja slui za smetanje vagona Namena objekata: Stanovanje, a u podnoju pruge industrija Saobraaj: inski meunarodna teretna pruga Beograd Panevo; kolski Dunavska ulica II reda, Dunavski kej, Tadeua Kouka, Dubrovaka ulica; peaki ureeni kej uz reku, pasarela preko pruge, podvonjaci ispod pruge, trotoari; biciklistiki biciklistika staza du keja Javni gradski prevoz: okretnica autobusa br. 26 u Dubrovakoj ulici i autobusa br. 24 kod sportskog centra Milan Gale Mukatirovi

PROBLEMI Neadekvatna ureenost javnih prostora koja ne afirmie povezivanje sa priobalnim sadrajima Pojava zaralih vagona i ostalog industrijskog otpada Alternativne staze preko pruge stvorile su se usled neadekvatnog premoavanja i povezivanja stambenih blokova u Dunavskoj ulici sa ostatkom izgraenog podruja grada

PROBLEMI Ulica Dunavski kej predstavlja jedinu kolsku vezu marine sa primarnom ulinom mreom Dananja eleznika postrojenja uglavnom se koriste za smetaj rashodovanih eleznikih, putnikih i teretnih vagona, dok je za prolazni saobraaj u funkciji samo jedan kolosek koji vodi oko Kalemegdana za vezu sa glavnom eleznikom stanicom Dezintegracija prostora u vidu formiranja manjih distrikata, koji nisu povezani sport, stambena zona, industrijska zona Neadekvatno reeno savladavanje prepreke u vidu eleznike pruge, posebno u domenu peakog saobraaja nepristupanost pasarele za sve kategorije korisnika, nebezbedni podvonjaci PRIMERI TRANSFORMACIJE POTENCIJALI

PRIMERI TRANSFORMACIJE

POTENCIJALI

44

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

45

Mrea epicentara kulture

ZeMUNSKi Kej
Prikaz izabrane lokacije u irem okruenju

Analize pojedinanih lokacija: Problemi i potencijali ZeMUNSKi Kej

FIZIKE KARAKTERISTIKE
Zemunski kej se nalazi na desnoj obali Dunava etalite koje nosi zvanian naziv Kej osloboenja poinje ispod brda Gardo i dosee do optine Novi Beograd; na istoku se granii sa Donjim gradom i Retenzijom, a na jugu sa uim centrom na Novom Beogradu U najveem delu, etalite se protee paralno sa ulicom Kej osloboenja: staza se nastavlja oko Ua i ini jednu kontinuiranu peaku zonu ka Starom Sajmitu i Savskom nasipu, du leve obale Save Veinu povrine u kraju sainjavaju peake staze i zelene povrine koje slue za rekreaciju, ukljuujui i veliki sezonski luna park. Jedan od najveih hotela u Beogradu, hotel Jugoslavija, nalazi se u blizini i pripada navedenom potezu Ortografski prikaz lokacije

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE
Najizraenije su funkcije okupljanja, etalita, odmora i rekreacije Razvijene su i funkcije centralnih sadraja na vodi (kafei, restorani i sl.)

PROBLEMI Nedostatak sadraja kulturnog, javnog, drutvenog i zabavnog karaktera Neakcentovani postojei sadraji Nedovoljno naglaen identitet centralnih funkcija POTENCIJALI Mogunost boljeg iskorienja vodenih povrina u skladu sa etalitem Potreba za dodatnim kulturnim sadrajima Potreba za renoviranjem, adaptacijom zastarelih objekata PRIMERI TRANSFORMACIJE

PROBLEMI Nedovoljna iskorienost vodenih potencijala Nedostatak kulturnih sadraja Neusklaenost objekata u kompaktnu fiziku celinu Stanje objekata na vodi je loe (potrebna je obnova)

POTENCIJALI Mogunost uvoenja dodatnih sadraja kulturnog, javnog, drutvenog i zabavnog karaktera Potreba za jasnijim akcentovanjem postojeih sadraja

46

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

47

Mrea epicentara kulture

Prikaz izabrane lokacije u irem okruenju

Analize pojedinanih lokacija: Problemi i potencijali

PLATO iSPReD BeOGRADSKOG DRAMSKOG POZORiTA
FIZIKE KARAKTERISTIKE
Trg oivien ulicama Vojvode upljikca i Mileevskom iri potez lokacije oivien Kajmakalanskom ulicom, Mate Vidakovia, Branka Krsmanovia i Todora od Stalaa Oblik platoa trougaoni Povrina prostora 800 m2 Otvoreni blok Spratnost objekata u okruenju P+4 do P+7 Dominanta Beogradsko dramsko pozorite

PLATO iSPReD BeOGRADSKOG DRAMSKOG POZORiTA

Ortografski prikaz lokacije

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE
Lokacija je javna povrina pod zelenilom i stambenokomercijalni blokovi Okolni objekti stambeno-komercijalne namene; dominanta Beogradsko dramsko pozorite saobraaj kolski lokalne ulice; peaki trotoari; biciklistiki nepostojei; parkiranje na prilagoenoj povrini i du ulinih poteza

PROBLEMI Neusklaenost namene prostora sa zahtevima lokacije Neintegrisanost BDP-a sa sadrajima lokacije Nepostojanje namena koje bi proirile krug uticaja BDP-a Nepostojanje logine celine u nameni prostora

PROBLEMI Kompleksnost peakog saobraaja Saobraajna buka Neureenost javnih povrina Nedoslednost u fizikoj strukturi Nizak bonitet starih objekata

POTENCIJALI Mogua prenamena sadraja u prizemljima objekata Uticaj BDP-a kao glavne prostorne i funkcionalne dominante

PRIMERI TRANSFORMACIJE

POTENCIJALI Nedovrena fizika struktura Relativno veliki prostor za intervenciju u starom tkivu grada Otvoreni blok pogodan za intervencije

48

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

49

Mrea epicentara kulture

Evropske prestonice kulture: Primeri gradova

BENEFITI Preko 3.439 dogaaja je odrano, ukljuujui performere i umetnike iz 23 zemlje; 40 glavnih gradova se predstavilo u izvoenju performansa i vizuelnih umetnosti i 60 svetskih premijera u pozoritu i plesu Znaajne promene u prisustvu lokalnih stanovnika 54% odraslih je posetilo pozorite ili koncert bar jednom u godinu dana Glazgov je ukljuio i privatni sektor u domen umetnosti Ekonomski dobitak od oko 14 milijardi funti PROGRAM Veliki dan, Bolshoi opera, Brad, Glasgow all lit up, Specijalna evropska olimpijada, Otvaranje kraljevske koncertne dvorane, Stuttgart balet, izlobe Camille Pissarro i Vincente Van Gog, Call that singing!, Velika buka, Keeping Glasgow in stitches, Glasgow kite festival, Rarin to Go, StreetBiz, Glazgovski vaar DOBAR PRIMER ZA BEOGRAD Treba iskoristiti partnerstva privatnog i javnog sektora, to je definitivno prednost ovog programa, ali isto tako treba uiti na tuim grekama. S tim u vezi, vano je preusmeriti privatna investiranja na sva polja, a ne samo na ona od velikog znaaja gde taj privatni sektor samo moe da iskoristi lokalne projekte. Benefit u pogledu prisustva graana u dogaajima je jako bitan s obzirom da je u Beogradu nerazvijena kultura odlaenja u pozorite i na koncerte. Godina kulture bi pomogla razvijanje navedenog oblika kulturne aktivnosti. Na taj nain umetnost bi bila podravana kako finansijski, tako i u smislu popularnosti koja se ogleda u nivou poseenosti publike.

Glazgov 1990.
Glazgov je prvi britanski grad koji je uspeno implementirao strategiju koja je koristila umetnost kao katalizator za urbanu regeneraciju. CILJEVI Da ukau ljudima celog sveta da je Glazgov bio prestonica kulture Evrope u 1990. godini Da istaknu znaaj onoga to moe da se postigne za grad i njegove graane, poveavanjem biznisa i umetnike aktivnosti Da iskoriste drutvene i ekonomske mogunosti prezentovane tokom te godine Da ubede ljude da uestvuju Da obezbede poveanje investicija i kulturne aktivnosti i posle odravanja manifestacije Evropska prestonica kulture Do pokau da Glazgov prezentuje kulturu celog grada u svim svojim formama

50

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

51

Mrea epicentara kulture

Evropske prestonice kulture: Primeri gradova

TEME Centralna tema Liverpula za 2008. godinu bila je THE WORLD IN ONE CITY ili svet u jednom gradu Ciljevi su potvrivanje Liverpula kao premijera u Evropskim gradovima, sa zadatkom da se postigne dugotrajni kulturni i ekonomski benefit za budue generacije Kulturne teme su se vezivale za tri poglavlja stvaranje, uestvovanje i regeneraciju, a istraivane su na osnovu tri objektiva jue, danas, sutra PROGRAM VIDILJIVI VIRUSI prenosiva javna umetnost kao set od tri projekta u tri razliite sredine i konteksta u gradskoj infrastrukturi, saobraaju, urbanim mestima i zelenim prostorima; za cilj su imali da ostvare pozitivan i veoma vidljiv, zarazan efekat i da integriu ljude u celom gradu; priroda same zaraze je bila specifina za svaki izdvojeni kontekst NIJE OK! projekat o homofobinom maltretiranju; rad sa mladim ljudima u raznim oblastima sa ciljem istraivanja, reflektovanja i izazivanja njihovog ponaanja i formiranja stavova AROUND THE CITY IN 80 PUBS u ast liverpulskih jedinstvenih pabova i specifine kulture koja se u njima razvija LIVERPOOL STREETS AHEAD vikend fantastine uline umetnosti, teatra, muzike, igre, koje predstavljaju lokalni, ali i umetnici iz celog sveta, itd. DOBAR PRIMER ZA BEOGRAD Projekat NIJE OK! veoma bi pomogao vienju cele stvari u Beogradu i pokazao bi evropsku tolerantnost Projekat AROUND THE CITY IN 80 PUBS mogao bi da se primeni u Beogradu preko kulture kafana u Skadarliji i drugim boemskim etvrtima Zemun i sl. pa do kulture splavova koja je sve prisutnija u Beogradu i karakteristina za njegov imid Beograd bi takoe mogao da se ugleda i da iskoristi probleme ovog projekta kako u centru grada, tako i na periferiji i u delovima koji se odnose na aktiviranje priobalja

Liverpul 2008_ITS HAPPENING IN LIVERPOOL!

Moderan, kosmopolitski, grad koji misli unapred, Liverpul je takoe uao u istoriju. Jedna od najznaajnih luka u svetu, preko ekonomskog pada pa do trenutne renesanse, pria o Liverpulu se nikad ne zaustavlja. Liverpul je poznat kao jedna od glavnih luka sa prvoklasnom obalom koja privlai turiste iz celog sveta. Pored svoje tradicionalne istorijske arhitekture, Liverpul je poznat i po svojoj najfinijoj modernoj arhitekturi u Evropi. Regeneracija je postigla neverovatan nivo u gradu koji broji vie od 3 milijarde funti uloenih u glavne projekte koji su zauvek promenili lice grada. Grad je sedite primenjenih umetnosti, ali i sportski centar svetski poznat po fudbalskom timu Liverpul.

CILJEVI Da naprave i predstave najbolje lokalne, nacionalne i internacionalne umetnosti i dogaaje u svim anrovima Da izgradi zajedniki entuzijazam, kreativnost i uee Da odre, unaprede i razviju kulturnu infrastrukturu grada Da poveaju broj posetilaca i poboljaju investiranje u grad Da promene poziciju grada u vidu prvoklasne svetske prestonice do 2008. godine Da obezbede efikasni i efektivni menadment u liverpulskoj kampanji za kulturu

52

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

53

Mrea epicentara kulture

Evropske prestonice kulture: Primeri gradova

Istanbul 2010.
Istanbul je imenovan za Evropsku prestonicu kulture 2010. godine, zajedno sa Esenom (Nemaka) i Peujem (Maarska). CILJEVI Turska Istanbul predstavlja kao simbol svoje zemlje, koji je deo evropske kulture ve stotinama godina Istanbul za cilj ima ostvarivanje dugoronih ciljeva u oblasti urbane regeneracije, urbanog ivota, socijalnog razvoja i razvoja ivotne sredine Otvaranje novih muzeja, renovacija starih zgrada sa prenamenom i otvaranjem za publiku Mladi talentovani ljudi lstanbula imali su mogunost da budu ukljueni u razvoj grada u vidu umetnike kreativnosti Novi poslovi u kreativnoj industriji za veliki broj ljudi Vlasti su za potrebe dogaaja obnovili sve vane znamenitosti u gradu Niz projekata koji podravaju kulturno naslee, kulturnu i umetniku infrastrukturu, urbanu transformaciju i multikulturalizam

PROGRAM Program Istanbula kao Evropske prestonice kulture 2010. izgraen je oko 4 univerzalna elementa koji imaju specifino znaenje za grad: Zemlja tradicija i tranformacija Vazduh rajski miris koji bi trebalo da spoji strane i lokalne umetnike Voda grad i reka viestruke aktivnosti na Bosforu Vatra kovanje budunosti razvoj savremene umetnosti i privlaenje ire publike Imajui u vidu navedeno, program je obuhvatao vie od 450 projekata u vizuelnoj umetnosti, muzici, filmu, knjievnosti, teatru, urbanoj kulturi, batini, turizmu, itd. Jedna od kljunih ideja bila je predstavljanje Istanbula kroz istoriju i tradiciju nekadanje prestonice Rimskog, Vizantijskog i Otomanskog carstva, ali i savremeni duh najveeg grada Turske koja je na putu integracija u Evropsku uniju. DOBAR PRIMER ZA BEOGRAD Restauracija svih znaajnih zgrada i fasada du vanih ulinih poteza dobar primer za unapreenje i zatitu starih, oronulih fasada u centru Beograda i ire Povezivanje sa prolou poput povezivanja savremenog Beograda sa Singidunumom kao bitnim istorijskim i evropskim centrom Projekti arheolokih parkova koji se mogu primeniti na nalazita u Vini, Viminacijumu i sl.

54

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

55

Mrea epicentara kulture

Vizija Beograd 2020: Evropska prestonica kulture

sa najveim evropskim gradovima sa kojima je delimo. Beograd je grad koji je zbog svoje bogate istorije i meanja razliitih naroda koji su ga posedovali dobio znaaj multikulturalnosti i diverziteta populacije koja ivi u njemu. Kao srce Balkana, jedan je od najveih urbanih centara na ovom podruju i od znaaja zbog integracije lokalne i kulture Balkana sa evropskom kulturom. Beograd je poznat po mnogim manifestacijama, festivalima i kulturnim dogaajima i iako ima slabu kulturnu infrastrukturu, kultura je jedan od glavnih karakteristika ovog grada. Beogradsku kulturu ne ine samo brojni istorijski spomenici i arheoloka nalazita; njegovu kulturu pre svega ine ivot, ponaanje, umetnost, uverenja, verovanja, proizvodi koje poseduje. Beograd kao glavni grad, skup je razliitih ljudi iz raznih krajeva Srbije, Bosne, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore, Maarske, to ga ini raznolikim i posebnim. DOBITI Realizacija projekta Evropska prestonica kulture treba da obezbedi glavnu strateku promenu na kulturnom, infrastrukturnom i ekonomskom planu Beograda, ona treba da omogui stvaranje nove, evropski obrazovane mlade generacije koja e u narednih deset godina otvarati nove puteve za Beograd i za Srbiju. To je jedinstven program preoblikovanja grada, rekonstrukcija javnog prostora podjednako kao i stvaranje stratekog kulturnog sistema realizacijom kompleksnog kulturno-socijalno-ekonomskog projekta Beograd_Evropska prestonica kulture kao implusa za razvoj Beograda u 21. veku. Stvaranje novih perspektiva ivljenja i stanovanja i izbegavanje kulturne rutine. Beograd e dobiti novu kulturnu infrastrukturu, novu prepoznatljivost, evropsku povezanost, spreie se odliv mozgova, unapredie se sistem obrazovanja i razvoja umetnosti i kreativnosti mladih ljudi. CILJEVI Glavni strateki cllj je investiranje u mlade i u nove ideje kroz strateke projekte i nove investicije koje odgovaraju 21. veku. Plansko i kreativno menjanje fizikog izgleda grada, njegovog funkcionisanja, kulturne i duhovne atmosfere u njemu, bie najtrajniji i najvredniji kapital ovog programa (posle mnogo godina, ovo je prvi veliki strateki projekat zaet u sferi kulture). On e doneti i kreiranje javno-privatnih partnerstava, otvaranje dijaloga sa svim zainteresovanim stranama u gradu, ali i sa regionom pa i irim okruenjem Beograda.
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

Kandidat treba da prezentuje grad i njegovu ulogu koju ima ili je imao u evropskoj kulturi, njegove veze sa Evropom, njegov evropski identitet. Grad kandidat morao bi da pokae aktuelne procese ukljuivanja u evropske umetnike i kulturne tokove, sa svim svojim specifinostima. Kao prestonica kulture, Beograd 2020. podjednako treba da afirmie srednjoevropski, podunavski i balkanski grad: MULTIKULTURALAN i UZBUDLJIV POLIFONI i VIBRANTNI Beograd BALKANSKI, KOSMOPOLITSKI i NOVI Beograd, u potrazi za svojim NOVIM IDENTITETOM.

Pored Sekretarijata za kulturu grada Beograda koji obuhvata 36 ustanova kulture (u 7 oblasti kulture), 2 javna preduzea (Sava Centar i Beogradska tvrava) i 11 manifestacija (FEST, BELEF, BITEF, BEMUS, Beogradski sajam knjiga, Oktobarski salon, itd.) iji je osniva grad Beograd, postoji jo i: 230 ustanova i asocijacija kulture, 205 pojedinanih projekata po konkursima i 75 manifestacija koje se odravaju u Beogradu. lz budeta grada Beograda 2011. godine izdvojeno je 2,3 milijardi dinara za kulturu. Uee privatnog i nevladinog sektora slabo je zastupljeno, a odnos javnog i privatnog sektora ne postoji. Trenutno stanje u gradskoj kulturi je, kako mnogi navode statino i potrebno je mnogo truda i buenja kulturne svesti kako bi se ovaj projekat sproveo u delo. (Izvod iz Nacrta projekta Beograd 2020_Evropska prestonica kulture) ZATO? Beograd je poznat po svojoj istoriji punoj uspona i padova, ratova i godinama procvata. To je grad koji se nalazi na uu dve reke, od kojih je jedna Dunav poznati Evropski bulevar koji nas spaja
56

57

Mrea epicentara kulture

Prostorna sintaksa
Rezultati analiza pojedinanih lokacija dobijeni korienjem metode Prostorne sintakse (Space Syntax)
Sa ciljem dolaenja do egzaktnih pokazatelja pri vrednovanju poloaja i lokacije, predvianja integracije nekih urbanih prostora, znaajnih intervencija i sl., poslednjih decenija su razvijane metode koje slue za utvrivanje karakteristika i evaluaciju lokacija na transparentan i precizan nain. Jedna od najpoznatijih je metoda Prostorne sintakse (Space Syntax) analiza konfiguracije urbanih mrea i intenziteta korienja prostora. Space Syntax je analitika metoda kojom se pojedine lokacije javni gradski prostori mogu vrednovati prema ostatku pripadajue urbane konfiguracije kroz merenje povezanosti i integracije. Kao rezultat dobija se svedenost kompleksne gradske mree na limitiran broj elemenata iji se odnos moe objektivno izmeriti kao odnos pojedinanog elementa prema mrei. Sprovoenje Space Syntax metode podrazumeva rad na lokaciji u vidu neposrednog merenja protoka peaka i motornih vozila na utvrenim takama kapijama tog prostora, kao i obradu dobijenih podataka formiranjem tabela i preglednih mapa prostora. Merenje se vri za svaku od kapija u 8 utvrenih perioda: radnim danom 7:308:30h, 11:0012:00h, 15:0016:00h i 18:0019:00h; subotom i nedeljom 11:0012:00h i 18:0019:00h. Dobijeni podaci uneseni su u tabele prema intervalima (za svaki interval po jedna tabela), posebno za peake i vozila. Dobijeni podaci pretvoreni su u intervale intenziteta peaka i vozila i na mapi predstavljeni korienjem boja: najmanji intenzitet plava boja, najvei intenzitet crvena boja. Dobijeni rezultati preklopljeni su sa utvrenim sadrajima u prizemljima objekata, na osnovu ega je utvreno koji su to kljuni atraktori prostora (gde se okuplja najvei broj korisnika), ali i da bi se utvrdili prostori u kojima treba predvideti intervenciju. U nastavku e biti predstavljen deo rezultata analize metodom Prostorne sintakse koji su dobijeni na lokacijama: Dorolska pruga, Venizelosova ulica i Cvetni trg.

DOROLSKA PRUGA
Struktura prostora i aktivnosti je takva da su uglavnom odreene take najvie aktivirane, dok su sve ostale slabo aktivirane. Podvonjaci i pasarela su jako optereeni s obzirom da je to jedina povezanost Sportskog centra Milan Gale Mukatirovi, etalita i blokova u Dunavskoj sa gradom. Prostor oko vrtia i preduzea Partner lnenjering je jako do umereno aktiviran u zavisnosti od aktivnosti koje se odvijaju u toku dana. Sve stanice GSP-a su optereene tokom celog dana s obzirom da je to veza sa centrom i ostatkom grada. Dunavska i Dubrovaka ulica, iako jako optereene kolskim saobraajem, slabo su aktivirane u pogledu peakog saobraaja. Cela lokacija je slabo aktivirana u veernjim satima zbog loe osvetljenosti, to uzrokuje smanjenu bezbednost prostora.

58

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

59

Mrea epicentara kulture

Prostorna sintaksa

POTeZ VeNiZeLOSOVe ULiCe SA KONTAKTNiM BLOKOViMA

Sumiranjem rezultata uoeno je da postoji velika razlika izmeu intenziteta peakog i motornog saobraaja u Venizelosovoj ulici, to se najvie odnosi na deo ulice koji je blie industrijskoj zoni. Takoe, ta razlika uoljiva je i u ulicama Pavla Papa i ora Jovanovia (u ovom sluaju to nije problem, jer se zapaena pojava moe objasniti blizinom zelene pijace). Osim toga, uoeno je nekoliko konfliktnih zona proizalih iz neadekvatne namene i sukoba funkcija u okviru javnog prostora. One predstavljaju poligone potencijalnih intervencija. Cilj je da se postigne harmonija u kretanju izmeu i proizvedu prostori koji e imati intenzitet korienja srazmeran njihovoj nameni, poziciji, znaaju i proporciji.

CVeTNi TRG
Izvrenom analizom utvreno je da je tokom radnog dana priblino isti broj peaka koji prolazi ili koristi prostor Cvetnog trga. Pored navedenog, uoeno je da je najvei intenzitet korisnika du poteza Ulice kralja Milana. Imajui navedeno u vidu a u cilju boljeg i ravnomernijeg korienja itavog prostora Cvetnog trga, treba teiti koncentrisanju glavnih sadraja na samom trgu.

60

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

61

Mrea epicentara kulture

Metod asocijacija i inspiracija korien je u cilju osmiljavanja forme objekta u celini ili delimino, ali koja nije proizala iz prostornih ogranienja same lokacije, ve kao proizvod neposrednog doivljaja, iskustva i asocijacija koje se vezuju za nju. U nastavku e biti predstavljen segment rezultata dobijenih na osnovu ove metode, a koja je sprovedena na lokacijama: Trg Slavija i Novobeogradska marina.

Analiza metodom asocijacija i inspiracija

Trg Slavija
Prvo to se primeti kada se doe na Slaviju je guva, buka, zujanje i uurbanost. Peaci dolaze uglavnom koristei javni gradski prevoz (u rojevima) da bi se sa stanice razleteli svako na svoju stranu i svako svojim putem ne ometajui jedni druge. Automobilski saobraaj koji zauzima centralnu poziciju, jo je vie zastupljen. esto je ulazak u konicu toliko zaguen da je neophodan izlazak saobraajaca i njegovo preusmeravanje kako bi se tok nastavio na odgovarajui nain. Problem je to peaci za razliku od pela, nemaju sae, tj. mesto gde bi se zadrali na ovom prostoru, ve samo prolaze kroz lokaciju.

Novobeogradska marina
Posebna inspiracija je prepoznata u vodi i samom poluostrvu koje formira oblik marine. Ambijenti koji bi mogli da se pojave na ovom prostoru doprineli bi ivotnosti, koja je trenutno veoma niska, i veem aktiviranju lokacije. Navedeni ambijenti bi funcionisali tokom itave godine i prilagoavali bi se smeni godinjih doba, to bi se postiglo razliitim sadrajima koji bi se transformisali u zavisnosti od potrebe. Inspiracija za formu objekata i oblikovanje povrina i partera pronaena je u koralima, tj. u njihovom izgledu.

62

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

63

Mrea epicentara kulture

Vladimir Mati

Vraar Cvetni trg kao refleksija grada

Cvetni trg nije velik, ali je duhom i tradicijom jedan od najznaajnijih u Beogradu. Nalazi se u strogom centru grada, okruen poznatim beogradskim graevinama kakve su Jugoslovensko dramsko pozorite, Studentski kulturni centar i naravno Beograanka. Cilj projekta rekonstrukcije Trga je, izmeu ostalog, vizuelno povezivanje celog okruenja. Tako neto moemo uiniti efektom refleksije koja bi jo vie istakla staklenu fasadu Jugoslovenskog dramskog pozorita preko puta Trga i jednu od najviih zgrada u Beogradu Palatu Beograd. Ideja potie iz samog duha Cvetnog trga koji je u Beogradu poznat kao mesto okupljanja i odmora, bogato zelenilom i cveem. Cilj je opravdati njegovo ime i uvesti neponovljiv oseaj prirode u gradsko tkivo, oseaj koji moe da nas podsea da sedimo u sopstvenoj bati. Fizike transformacije podrazumevaju potpuno preureenje Trga i izgradnju novog, delimino ukopanog objekta rezultat terena u padu. Time je reena denivelacija terena, a krov objekta u kome se nalaze predvieni sadraji, koristi se kao javna povrina park. U objektu je predvien prostor za supermarket koji se nalazio na Trgu, i za kafi sa batom i bibliotekom. Ispred je obezbeen prostor za prodaju knjiga i slika. Ovakva zamisao Cvetnog trga ima za cilj da pobolja njegove funkcionalne i estetske kvalitete. Kao rezultat projekta, imamo i mnogo vei i lepi trg sa multifunkcionalnim objektom.

64

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

65

Vraar, Cvetni trg kao refleksija grada, Vladimir Mati

Izgled (iz Ulice kralja Milana)

Izgled (iz Ulice kralja Milana)

Izgled (iz Ulice kralja Milana)

Izgled (iz Ulice kralja Milana)

Izgled (iz Ulice kralja Milana)

66

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

67

Mrea epicentara kulture

Vraar Muzej stripa na Slaviji

Milo Kolari

Trg Dimitrija Tucovia nalazi se na granici optina Vraar i Savski venac: vei istoni i centralni deo pripadaju Vraaru, a zapadni Savskom vencu. Zauzima poziciju u samom centru grada sa povrinom od 23.400 m2. Na njemu i u njegovoj okolini nalaze se glavni administrativni centri i dravne institucije, restorani, ugostiteljski objekti, kulturni centri, pozorita, galerije, ali i kole. Raznovrsnost sadraja prati i raznovrsnost stilova, nove i stare graevine su izmeane bez ikakvog reda. Spratnost objekata varira od P+1 pa do P+17, nema jedinstvenog ulinog fronta. Zbog konstantnih promena u strukturi, Slavija je postala sinonim za haos i za runo. Trg je jedan od najposeenijih i najprometniji je trg u gradu. Nalazi se na glavnim saobraajnicama u Beogradu i kroz njega cirkuliu svi oblici prevoza automobili, autobusi, trolejbusi i tramvaji. Zato se guve i zastoji esto deavaju, naroito za vreme piceva ili pogoranog vremena. Prisustvo saobraajne policije je obavezno.

Poloaj klupa Pogled ka Beogradskoj ulici

Prolaz ka Trgu

68

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

69

Vraar, Muzej stripa na Slaviji, Milo Kolari

Projekat je raen za Slaviju, a glavni objekat ima dve funkcije muzej stripa i sklonite. Beograd je ruen i paljen vie od 40 puta tokom svog postojanja, zato je projektom predloena izgradnja centra za zatitu i prevenciju od katastrofa. Sluio bi kao sklonite tokom nepogoda, katastrofa i ratova, a u normalnim uslovima, bio bi muzej stripa. Ove dve funkcije, iako razliite, zahtevaju sline uslove: muzej stripa je primarna funkcija koja ima uglavnom introvertnu publiku kojoj odgovara i privlai je privatnost i zatita sklonita. Nadzemni deo objekta se sastoji od estougaonih povrina koje pruaju veu zatitu od pravougaonih modula, i dalju

bolju vizuru prema gradu. Akcenat je stavljan na peako kretanje, osloboeno je centralno ostrvo na Trgu i spojeno sa ostatkom lokacije. Objekat je sa parkom i ostrvom povezan podzemnim prolazom u kome se nalaze galerije i radionice. Na Slaviju peaci uglavnom dolaze autobusima i onda se na stanici razilaze svaki na svoju stranu, ne ometajui jedni druge i odlaze na druga mesta. Izgradnja muzeja bi trebalo da preusmeri tok peaka i da ih kao magnet privue i zadri na Trgu. Cilj projekta je da Slaviju od usputne stanicu pretvori u mesto na kom se ljudi okupljaju i zadravaju.

Na sadanjem izgledu Trga prvo to se primeti su buka, zujanje i uurbanost. Automobilski saobraaj, koji ima centralnu poziciju, sve je vie zastupljen. Peaci nemaju mnogo mesta gde bi se zadrali, ve samo produuju kroz lokaciju. Projekat predvia mesto koje bi pozivalo na razmenu znanja i ideja u mnogim kreativnim disciplinama. Mesto koje bi motivisalo graane da Beograd pretvore u evropsku prestonicu kulture. Inspiracija Prvo to se primeti kad se doe na Slaviju je zujanje.

Peaci veinom dolaze autobusima (u rojevima) i onda se sa stanice razlete svako na svoju stranu, ne ometajui jedni druge. Automobilski saobraaj je jo vie zastupljen. esto je ulazak u konicu toliko zaguen da je neophodan izlazak saobraajaca i njihovo signaliziranje kako bi se saobraaj nastavio. Problem je to peaci, za razliku od pela, nemaju sae ni mesto gde bi se zadrali, ve samo prozuje kroz lokaciju.

70

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

71

Mrea epicentara kulture

Ognjen Markovi

Vraar Trg Beogradskog dramskog pozorita

Kandidovanjem, a kasnije i sticanjem zvanja Evropske prestonice kulture, stiu se uslovi za razvoj drutvene svesti o doprinosu pojedinca gradu i njegovom uticaju na unapreenje prostora u kojem ive i koji koriste. Ova manifestacija prvenstveno za cilj ima promovisanje razliitih kultura Evrope, a za posledicu poboljanje kulturne infrastrukture, kao i animiranje graana da daju doprinos kulturi grada u kom ive. Izgraeni objekti i osnovane manifestacije ostaju u zalog buduim generacijama kao osnov razvoja kulturne slike grada. Beogradsko dramsko pozorite nalazi se na Vraaru, u ikoj ulici. Trenutna situacija zanemaruje ovaj objekat kulture dajui prednost saobraajnoj infrastrukturi kao dominanti ovog prostora. Ne postoje pratei objekti koji bi proirili uticaj BDP-a na okolinu, a samom organizacijom prostora marginalizovana je funkcija ovog objekta. Koristei ovu lokaciju kao prostor za odravanja manifestacija u okviru programa Beograd 2020, stiu se uslovi za preureenje postojee situacije sa ciljem da se namena objekta stavi u prvi plan, a dodavanjem prateih objekata i promenom regulacije saobraaja, stvorio bi se jedini trg na podruju Vraara koji bi poboljao kvalitet prostora i ivota. Takoe, za cilj ima i ravnomerno zoniranje sadraja u okviru manifestacije Beograd 2020, gde bi se sadraji rasporedili po razliitim gradskim zonama a ne koncentrisali u centru grada. Spajanjem platoa ispred Beogradskog dramskog pozorita i trga Crveni krst, stvara se jedinstvena celina koja se moe iskoristiti za odravanje performans art-a, kao teme unutar programa Beograd 2020. Prostor je osmiljen kao otvorena pozornica sa kreativnom klasom kao predvodnicima ureenja ovog prostora. Kapacitet lokacije je 2000 ljudi na otvorenom prostoru i 1000 ljudi u zatvorenom prostoru. Dodavanjem amaterskog pozorita i galerije stvara se atmosfera pod uticajem objekata kulture koji imaju za cilj da korisnike prostora animiraju da uestvuju u programima i manifestacijama u okviru Beograd 2020. Sadraji planiranih komercijalnih objekata su planirani da bi doprineli zadravanju ljudi unutar ovog trga dui vremenski period, sa jasno podeljenim nonim i dnevnim reimom i programom.

72

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

73

Vraar, Trg Beogradskog dramskog pozorita, Ognjen Markovi

74

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

75

Mrea epicentara kulture

Stari Grad Oivljavanje starih zanata

Olivera Petrovi

Lokacija se nalazi na samom obodu teritorije Dorola, u Venizelosovoj ulici na pravcu koji povezuje Dorol sa obalom Dunava (Luka Beograd, Panevaki most i dalje Ada Huja) i sa centrom grada (preko Francuske ulice). Mesto je susretanja vie kontrasta ortogonalne (Dorol) i nepravilne matrice, industrijske i stambene zone, i sl. Kao posledica ukrtanja aksijalnih pravaca du Venizelosove ulice formirano je nekoliko skverova okova trougaonih blokova otvorenih javnih prostora manje povrine. Potencijal ove lokacije ogleda se u tome to se skverovi mogu prostorno i funkcionalno meusobno povezati, a potom i sa jo nekim skverovima u irem okruenju i znaajnim peakim javnim prostorima (Skadarska ulica u okviru ueg konteksta, kao i peaka zona u Knez Mihailovoj u irem kontekstu). Neujednaenost fizike izgraenosti i poboljanje graevinskog fonda koje nije praeno unapreenjem urbane strukture i matrice, dovelo je do toga da je na itavom ovom prostoru jo uvek zadran obrazac organizacije parcela tipa partaje, koji karakterie visok stepen zauzetosti povrine i nizak stepen izgraenosti, nejasno definisani gradski blokovi i reimi korienja javnih prostora i nezadovoljavajua regulacija saobraajnih tokova. Otvoreni javni prostori u Venizelosovoj ulici skverovi (skver kod kafane Hercegovina, skver na uglu Budimske i Venizelosove ulice, Skver Gunduliev venac zajedno sa manjim skverom sa druge strane ulice) uglavnom su na nivou neadekvatno ureenih i loe opremljenih javnih povrina, sa prisutnim zelenilom dobrog kvaliteta. Analizom namene povrina na posmatranoj teritoriji, uoene su zone sa frekventnijim sadrajima zanatskih delatnosti u prizemljima objekata individualnog stanovanja ove zone javljaju se du glavnih peakih tokova. Prostor sa druge strane Venizelosove ulice iza kojeg se nalazi industrijska zona potpuno je neaktivan i siromaan sadrajima.

76

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

77

Stari Grad, Oivljavanje starih zanata, Olivera Petrovi

Sloeno oblikovno reenje treba da podstakne dinamiku javnih prostora u Venizelosovoj proizalo je iz pavork slagalice mree javnih prostora, funkcionalno povezanih na razliitim nivoima, koji su objedinjeni u novu jedinstvenu tematsku celinu kreativnog zanatstva (koncept jorgandije). Nekoliko tipova javnih prostora ulice, skverovi, unutranja dvorita stambenih blokova, zeleni krov, park sa zanatskim kulturnim centrom uzbudljivo komuniciraju (visoka pasarela, stepenita, liftovi, podzemni prolaz, vazduni balon-vidikovac) i ine poligon za mnogobrojne aktivnosti;

kretanjem kroz pavork slagalicu, svest peaka je ukljuena u prostor i orijentisana ka prepoznavanju, razumevanju i afirmisanju njegovih specifinosti. Prizemlja frontova u Venizelosovoj i okolnim ulicama zadrala su prvobitni karakter zone meovite namene, u kojoj preovladavaju zanatske delatnosti, dok su pojedina unutranja dvorita stambenih blokova dobila novi javni karakter (zanatske radionice, ugostiteljski objekti, igralita, itd.), integriui se u jedinstven javni prostor sa peakom stazom kroz blokove.

78

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

79

Mrea epicentara kulture

Natalija Ostoji

Stari Grad Revitalizacija dorolske pruge

Od nekoliko traka stare eleznice koja je nekada bila u funkciji privredno-industrijske zone na Dorolu, sada se koristi samo jedna traka (ona koja ide oko Kalemegdana i povezuje dunavsku sa savskom padinom). Pored toga to se ne koristi i to je u velikoj meri zaputena, ova pruga teritoriju Dorola od obale Dunava vidno razdvaja oteanim peakim komunikacijama i neopremljenou javnim sadrajima. Njenom revitalizacijom i reaktivacijom (uz promenu prvobitne funkcije) i uvoenjem multifunkcionalnih sadraja moglo bi se postii povezivanje svih javnih prostora sa obe strane ruba du celog njenog pravca, to bi znatno uticalo na kvalitet i karakter itave ove zone. Struktura prostora i aktivnosti je takva da su uglavnom odreene take najvie aktivirane, dok su sve ostale slabo aktivne. Podvonjaci i pasarela su jako optereeni s obzirom da je to jedina povezanost 25. maja, etalita i blokova u Dunavskoj sa gradom. Prostor oko vrtia i Partner Inenjeringa je jako do umereno aktiviran u zavisnosti od aktivnosti koje se odvijaju u toku dana. Sve stanice GSP-a su optereene tokom celog dana s obzirom da je to veza sa centrom i ostatkom grada. Dunavska i Dubrovaka iako jako optereene kolovozom, slabo su aktivirane u pogledu peakog saobraaja. Cela lokacija uvee je slabo aktivirana zbog loe osvetljenosti i time bezbednosti prostora.

80

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

81

Stari Grad, Revitalizacija dorolske pruge, Natalija Ostoji

Projekat je zamiljen kao revitalizacija postojee pruge i spajanje reke i stambenog bloka sa ostatkom grada. Zadrani su neki delovi pruge sa starim vagonima koji bi bili prenamenjeni u prostore koji nedostaju svakome. Takvi prostori su na primer: otvorena biblioteka sa itaonicom na otvorenom, Sleep box novi trend u svetu kutija za spavanje, koristi se u neizbenim situacijama (ekanje letova, problem povratka kui sa urki, koncerata i sl.). Tu su i prostori za rad za one kojima nedostaje prostor za uenje, pravljenje maketa, rad na raznim projektima u grupi i sl., Garden train, workshop, caffe train, meditation room mesto za pronalaenje unutranjeg mira i sl., gallery train mini galerije na otvorenom za neafirmisane mlade umetnike, play train igralite za decu i sl. Pomenuti vagoni nalazili bi se u okviru otvorenog parka koji bi vodio ka industrijskoj zoni koja bi bila revitalizovana u vee kulturne sadraje a u isto vreme i povezivala ovaj deo obale sa ostatkom grada.

Ra koja vlada ovim prostorom naznaka je njegovog raspadanja nepostojanja celine. Prostor je striktno izdvojen na distrikte koji ne komuniciraju dobro i ne integriu se. Prostor je raspadnut na delove: sport, stanovanje, industrija. Ono to ih spaja je pruga koja ide kroz celine. Dezintegracija se pretvara u integraciju, tj. spajanje celina u celinu. Dezintegracija je raspadanje tih granica izmeu distrikta. Treba funkcionalno integrisati prostor postupkom dezintegracije na to manje delove i onda ih meusobno meati. Fiziku strukturu formiramo dezintegracijom raspadanjem (materijala blokova) formiranjem ulica, putanja koje e dezintegrisati prostor fiziki ga razdeliti, a potom integrisati funkcionalno ga povezati. PRUGA povezujui faktor mealica. Pruga mea sadraje, integrie ih i pakuje u dezintegrisanu formu: sadraji su viestruke namene / multifunkcionalni paviljoni. Putanje preko pruge bi rasipale taj miks namena unutar blokova i tako razbijale granicu izmeu striktnih sadraja (sport, stanovanje, industrija).

82

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

83

Mrea epicentara kulture

Palilula Rekonstrukcija Tamajdana

ulija Zlatanovi

Na zadatoj lokaciji Krug dvojke metodom obilaenja i analiziranja lokacije utvreno je vie taaka koje bi mogle biti Evropska prestonica kulture, od kojih je procesom koji proizlazi iz analiza zadate lokacije, odabran kompleks Tamajdan kao jedna od prostornih dominanti Beograda. Kompleks Tamajdan nalazi se u zatienoj zoni Beograda, pripada zastienoj celini Stari Beograd i obuhvata (nadzemno) prostor izmeu Aberdareve ulice na severu, Pete beogradske gimnazije i Ulice Ilije Garaanina na severoistoku, Beogradske ulice na jugoistoku i Tamajdanskog parka na jugoistoku i zapadu, kao i Tamajdansko podzemlje. Kompleks se neposredno oslanja na tamajdanski plato koji se decenijama formirao pod uticajem dve koncepcije, kao centralni gradski park i kao prostor za izgradnju reprezentativnih javnih zgrada u zelenilu, da bi svoj dananji oblik i ureenje poprimio poetkom ezdesetih godina prolog veka. Kompleksom dominira sportski stadion Tamajdan, objekat visoke ambijentalne vrednosti koja potie iz uklopljenosti u masiv Tamajdana, koji je umnogome odredio buduu fizionomiju i karakter ukupnog prostora kao mesta za rekreaciju, sport i zabavu. Tako je uz stadion kasnije dolo do izgradnje otvorenog i zatvorenog plivalita sa prateim sadrajima, ime je predmetni prostor postao kvalitetan sportsko-rekreativni centar. Ideja je da se povea broj korisnika i da se prilagodi svim starosnim grupacijama, kao i da se pobolja cirkulisanje izmeu bitnih taaka koje predstavljaju repere ove lokacije. U okviru projekta se nalazi kulturni centar koji je namenjen studentima i sadri izlobene prostorije, biblioteku, amfiteatar, muzej, radionice...

84

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

85

Palilula, Rekonstrukcija Tamajdana, ulija Zlatanovi

86

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

87

Mrea epicentara kulture

Emilija Josipovi

Savski venac Alternativna kultura izmeu dva mosta

Alternativna kultura je glavni pokreta itavog koncepta. Nain na koji se ona manifestuje u svakodnevnom ivotu grada i njegovih aktera osnovni je cilj rada, ali ujedno i njegovo sredstvo same intervencije u prostoru. Pod pojmom ALTERNATIVNO, podrazumevamo sve ono to NIJE MEJNSTRIM. Alternativna je umetnost ulice, platna i skulpture koje nastaju kriom, neprimetno, neretko ilegalno, a ine bitan deo nae svakodnevice. Od Volim te... do nekih zaista impresivnih i osveujuih poruka na zidovima naih ulica. Alternativno je svako delo iji umetnik nije jo uvek potpuno poznat iroj publici, ili prosto nije eleo da prigrli taj epitet u svojoj realnosti. Alternativna je i scena: muzika, modna, dizajnerska. Isto tako, alternativna je i muzika, moda, dizajn, film. Alternativni su i mladi, i stari, i deca. Alternativan je i svaki pojedinac koji svojoj svakodnevici doda bar jednu novu boju, pokret, ideju koja ga definie i razlikuje od drugih. Alternativno je sve ono to bei od stega konvencionalnih kalupa. Alternativno je ansa za male. Alternativno je glas za neshvaene, neafirmisane i anonimne. Alternativno je i skriveno, i zatvoreno, i otvoreno. Alternativno je i sigurno andergraund. Alternativno je i ono mrano, ali i ono areno i razigrano. Alternativno je i nekad zabranjeno, ali ne mora to da bude. Alternativa je u stvari SINERGIJA svih kreativnih i neobinih zanata. Danas je alternativan i ongler na trapezu! Arhitektura je alternativna kad daje podrku itavom alternativnom konceptu i stvara njegov okvir. A ako je ova arhitektura alternativna, onda ja mogu biti alternativni arhitekta, ili bar pokuati da budem. Promovii svoju kreativnost i svoj stav i budi i ti ALTERNATIVAN!

88

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

89

Savski venac, Alternativna kultura izmeu dva mosta, Emilija Josipovi

90

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

91

Mrea epicentara kulture

Zemun Zemunsko priobalje

Darija Lakareva

U prethodnim decenijama, najvei svetski gradovi postepeno su otkrivali svoja priobalja i njihove potencijale, transformiui zastarele i nefunkcionalne zone u kvalitetne lokacije sa viestrukim namenama, stambenog, komercijalnog, kulturnog i sportskog karaktera. Re je o arhitektonsko-urbanistikim projektima koji su imali kljunu ulogu u okviru razvoja strategije gradova, ostvarivanju njihove konkurentnosti u globalnoj hijerarhiji za investicije i posetioce. Beograd je sigurno meu poslednjim metropolama u Evropi koje nisu iskoristile i u postojee gradsko jezgro integrisale ogroman potencijal svog priobalnog podruja. Trenutno stanje ogleda se u neadekvatnim i degradirajuim sadajima, dok potencijali velikih i neureenih povrina i poteza ostaju neiskorieni bez prisustva atraktivnih taaka kao ciljnih destinacija. Drvee i zelenilo u urbanoj sredini doprinose umanjenju buke i zagaenja, koji predstavljaju problem svakog velikog grada, ali takoe i estetskom izgledu prostora i njegovoj privlanosti. Potrebno je kreirati ekoloku raznovrsnost i prostor za aktivnu i pasivnu reakreaciju tokom cele godine. Svaki deo parka e nuditi razliite teme i funkcije, raznovrsne pejzae i javne atrakcije. Pruae mogunost za rekreativne i sportske aktivnosti, izlete, odmor i zabavu, ime postaje privlaan razliitim grupama korisnika tokom cele godine. Karakteristike zelenih struktura e varirati od ambijenta do ambijenta, od kvarta do kvarta, neke e imati odlike kultivisanog parka, dok e druge biti zatita potpuno prirodnog ambijenta, to doprinosi stvaranju jedinstvenog okruenja.

92

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

93

Kao u sluaju mnogih gradova, reka je bila glavna vodilja ekspanzije gradskog jezgra. Predlae se reenje koje e integracijom Dunava u urbano okruenje, omoguiti budui razvoj renog ekosistema. Potrebno je sruiti barijere i omoguiti razvoj novih urbanih formi na samoj, do sada neiskorienoj vodenoj povrini. Reku Dunav ne ini samo njeno neposredno okruenje; struktura predstavlja kompoziciju svih reka pritoka i potoka, kao i uma i planina kroz koje ona protie. Potrebno je stvoriti model kojim e i ostali gradovi na obali reke Dunav sauvati i povezati svoje ekosisteme u unikalni balans prirode i urbanog ivota. Staro jezgro Zemuna je unikalan istorijski ambijent, ali nedovoljno iskoriena urbana struktura, koja je odseena od ireg centra grada. Ustanovljeno je da gradsko jezgro ima zatvoren i nepristupaan karakter, to uslovljava da tokovi korisnika imaju lokalni karakter. Smernice predstavljaju okvir za skup urbanih prostora definisanih iz perspektive oveka i svakodnevnih aktivnosti. Rezultat je kvalitetan prostor na obali reke, dinamian javni ivot, socijalna interakcija unutar novog urbanog konteksta.

Sa jedne strane, potrebno je aktivirati veliki potencijal priobalja, a sa druge povezati novi urbani razvoj obimom i strukturom sa postojeom urbanom matricom, identitetom i dinamikom starog jezgra grada. Princip viestruke namene (tzv. mix-use) je danas imperativ u savremenom urbanistikom planiranju. Predstavlja meanje funkcija i namena kako bi se kreirali prostori koji su ivi i dinamini tokom celog dana. On je odgovor na posledice monofunkcionalnog pristupa koji je dugo dominirao u prostornom planiranju u veini gradova sveta. Strogim deljenjem funkcija na stanovanje, red, saobraaj i razonodu proizvodimo mesta koja karakteriu pasivnost, jednolinost i izolacija. Ul. Stevana Markovia prolazei pored solitera, protee se na reku, preko peake zone formirajui trg (savremeni prostorni reper) i plutajue platforme iji nain povezivanja simbolie sva znaajna mesta starog jezgra Zemuna. Zahvaljujui dokovima koji predstavljaju produetak etalita u Gospodskoj ulici i strukturi na samoj reci sa uslunim sadrajima, novo etalite prua mogunost izbora pravca kretanja, kao nove vizure na grad.

Zemun, Zemunsko priobalje, Darija Lakareva

94

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

95

Struktura sa novim kulturnim programom i javnim prostorima predstavlja prikladan produetak komercijalnog intenziteta Gospodske ulice. Otvoreni trni centar sa prodavnicama i kafeima, nudi radne elije lokalnim umetnicima, to ne samo da revitalizuje prostor, ve ga i odrava aktivnim. Na krovu objekta razvija se unikalna urbana forma park sa panoramom na istorijski deo grada i otvorenim bioskopom.

Javni prostor ispred osnovne kole i novog objekta na vodi, postaje atraktivni i aktivni gradski ambijent. Delimino poplavljeni trg sa prskalicama (iskorieno svojstvo vode) preko leta stvara osveavajui magliast oblak u urbanom pejzau, dok u zimskom periodu zamrznuta povrina postaje lokalno klizalite. Plitak bazen (do 5 cm) koji se lako prazni i puni vodom, u isuenom stanju omoguava da se trg koristi kao mesto odravanja manifestacija poput lokalnih godinjih festivala.

96

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

97

Mrea epicentara kulture

Zemun Zemunska pijaca

Suzana Maksimovi

Lokacija predmetnog zadatka se nalazi u Zemunu, tanije, to je sam centar Zemuna Zemunska pijaca. Svi znamo koliko ova optina odie starinskim ambijentom, lepotom i duhom zatienih objekata i prostora, ali isto tako poseduje i tamnije, zaboravljene kutke. Jedan od njih je i sama pijaca. Sa ciljem oivljavanja i buenja Zemuna, zemunskog trga, ulice, pijace, prihvatila sam se meni najinteresantnije oblasti koja se odnosi na navedeni prostor blizu Dunava. Ima sve potrebne uslove da postane jedan od repera i prioriteta Zemuna: blizinu reke i Glavne najprometnije ulice, samog centra. Detaljnom analizom ue i ire lokacije, sumirani su problemi i pozitivne strane zadate teme, to je izrodilo zanimljivom idejom koja e Zemun kao deo Beograda podii na vii nivo lestvice lepote i funkcionalnosti grada. Akcenat sam stavila na samu pijacu koja je trenutno kljuna konica komunikacije izmeu Glavne ulice, samog priobalja i etalita u poslepodnevnim asovima, kada se tezge isprazne a ulice ostanu mrane i puste, tek po neko uurbano proe. tavie, imam utisak da je stanovnici i uopte prolaznici, naalost, zaobilaze. Velika teta za centar jedne optine kao to je Zemun. U cilju buenja celog bloka sa okolinom, elela sam da svojim projektom ostvarim vezu izmeu okolnih komunikacionih oblasti, stambenih objekata, da poboljam same uslove rada trgovcima koji na istoj pijaci prodaju svoju robu i, naravno, korisnicima, ali da taj ambijent ljudima bude itljiv, jasan, jednostavan, koristan i funkcionalan. Beograd i sam Zemun zasluuju vie od ustaljenog etalita, a narod zasluuje vie od starih, svima poznatih, pijanih tezgi bez zatite od nevremena, sa loom higijenom, bez toaleta i sa dosta drugih nedostataka. Beogradu, tanije Zemunu, zaista je potrebna pijaca-trg.

98

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

99

Zemun, Zemunska pijaca, Suzana Maksimovi

Razlika izmeu i sadanjeg stanja je prvenstveno u samoj funkciji pijace koja je po novom projektu isplanirana kao mobilna, to znai da bi u prepodnevnim asovima predstavljala samu pijacu, dok bi se na kraju radnog vremena boksovitezge sputale u podzemnu etau i ostavljale iznad sebe potpuno drugaiji ambijent gradskog trga sa klupama, platoe sa tribinama. Niko za vreme veernjeg

okupljanja ne bi naslutio da se na tom mestu tog jutra prodavalo povre i voe. Prodavac bi imao kolski pristup do svojih prodajnih tezgi u podzemnom parking-prostoru. Projekat je raen jedan kolski semestar u vidu nastave na fakultetu uz savete predmetnog profesora i njenih saradnika i samostalnom radu kod kue.

100

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

101

Mrea epicentara kulture

Novi Beograd Gradska oaza

Suzana Obradovi

Kroz interna i eksterna istraivanja kao vid poetnog istraivanja na odabranoj lokaciji, dolazi se do postojeih problema i potencijala na lokaciji, koji ukazuju na mogua reenja. Upotreba razliitih metoda, vizuelna percepcija prostora, asocijacije, inspiracije, Space Syntax, participacija problem se sagledava iz vie uglova i daje nam priliku da problemu pristupimo na sebi svojstven nain. U projektnom delu, kroz koncept i ideju menjanja ambijenta pored vode po principu menjanja godinjih doba, dola sam do projekta koji je mala oaza mira i tiine pored vode, na veoma atraktivnom mestu u gradu. Sintezom polutransparentnih objekta kulture, zelenila, vode i drvene nadstrenice koja dominira ovim potezom, kao finalni proizvod dobijena je atraktivna lokacija ispod najnovijeg beogradskog mosta. Ovu lokaciju sam izabrala jer sam u njoj prepoznala puno potencijala, pre svega u vodi koja okruuje lokaciju, a potom i u samom poloaju u odnosu na grad. Analiza Space Syntax je pokazala da je ova lokacija slabo poseena, nema puno peaka, oni ne mogu pristupiti obali, a putevi za vozila samo u jednom pravcu vode do obale. Dostupnost, kao glavni problem, predstavlja prepreku za jai intenzitet korienja. Posebnu inspiraciju sam prepoznala u vodi, u samom poluostrvu. Ambijenti koji bi se mogli smestiti i desiti ovde dali bi ivot ovom prostoru i njegovo ponovno aktiviranje. Inspiracija u menjanju ambijenata na ovom prostoru asocirala su me na godinja doba. Jo jedna asocijacija bila je pojam korala, ali posebno izgled korala. U odnosu na analize i inspiraciju, moj koncept se zasniva na primeni objekata koji bi svojim prozirnim i zanimljivim fasadama imali direktne poglede na vodu koja relaksira i oputa, a kulturnog su karaktera. Vizure na vodu i novi most bi privukle ljude na ovu lokaciju, posebno mlade ljude. Ambijenti, koji bi se menjali u odnosu na godinje doba, imali bi svoju namenu. Ti ambijenti bi pruali ljudima odmor, rekreaciju, oputanje, zabavljanje, vizure...

102

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

103

Novi Beograd, Gradska oaza, Suzana Obradovi

104

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

105

Mrea epicentara kulture

Tamara Suboti

Novi Beograd Novobeogradsko priobalje

Tokom analiza ire lokacije Novog Beograda prepoznati su potencijali deset lokacija na kojima bi se mogla izvriti intervencija u sklopu teme Beograd 2020. Odabirom ue lokacije Novobeogradskog priobalja zapoeto je sa Space Syntax analizom. Ovim analizama dolazi se do zakljuka da Novobeogradsko priobalje nedovoljnim sadrajima ne privlai mnogo posjetilaca van stambenih blokova koji se nalaze u neposrednoj blizini. Sa druge strane, lokacija ljepotom svoje prirode i posebnom atmosferom ima potencijal da postane znaajno mjesto okupljanja kako stanovnika Beograda, tako i posjetilaca iz drugih gradova i drava. Kao potencijali ove lokacije, pored prirodnog ambijenta, prepoznati su i dobra uvezanost kolskim i pjeakim saobraajem, blizina trnog centra Delta City, velike neizgraene povrine, kao i blizina Ade Meice. Kao najvei problemi na odabranoj lokaciji prepoznati su manjak sadraja, neureenost zelenih povrina, zagaenost rijeke i njene obale, neadekvatno poploavanje i nedostatak urbanog mobilijara. Odabrana lokacija se najvie koristi u ljetnjem periodu, jer ne postoje sadraji na otvorenom koji e privui posjetioce i u loim vremenskim uslovima. Zbog specifine releksirajue atmosfere, prva asocijacija na ovu lokaciju bilo je oputanje. Kroz analizu pojma oputanja, dolazi se do zakljuka da je pojam relativan. Za odreenu grupu ljudi oputanje predstavlja izleavanje, za nekoga je to itanje, dok je za druge uivanje u muzici. Iz tog razloga je u konceptu intervencije lokacija podijeljena na zone oputanja: zonu itanja, zonu igre, zonu sportskih aktivnosti, zonu kulturnih deavanja i zonu ugostiteljskih objekata. Inspiracija za ovakvu intervenciju bila je voda i njeno kretanje. Ono to je osnovno kod priobalja u fizikom smislu, jeste voda. Ona odreuje karakter samog prostora, esta je asocijacija u arhitekturi, predstavlja izvor ivota i moe da bude simbol Beograda, grada na dvije rijeke. Voda je posluila kao inspiracija zbog relaksirajueg dejstva njenih zvukova i kretanja. Ova inspiracija rezultirala je organskim pristupom koji je itljiv u rjeavanju kako partera, tako i fizike strukture. Projekat ima za cilj afirmaciju vrijednosti i potencijala priobalja, kao i unapreenja kvaliteta i atraktivnosti prostora. Priobalje se treba posmatrati i tretirati kao jedinstvena cjelina. Kao takva, ona moe sluiti kao reprezent Beograda u malom za potrebe njegove prezentacije u sklopu projekta Beograd 2020.

106

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

107

U projektu je detaljnije razraena zona za itanje. Uvedeni su sadraji podreeni ovoj funkciji kao to su: biblioteka sa medijatekom, Muzej knjievnosti, komercijalni objekat koji u prizemlju ima ugostiteljske sadraje sa knjiarom, dok se na galerijskom prostoru odravaju veeri poezije i knjievnosti. Od sadraja, uvedeni su otvoreni javni prostori na kojima ljudi mogu da lee i itaju knjigu uivajui u prirodi, poluotvoreni javni prostori takoe namijenjeni itanju, te paviljoni u staklu. Cijeli prostor je oplemenjen zelenim povrinama i urbanim mobilijarom. Akcenat je stavljen na biblioteku sa medijatekom. Ovaj objekat ima metalnu

konstrukciju i fasadu u staklu radi adekvatnog osvjetljenja. Podijeljen je na pet dijelova meusobno povezanih hodnicima u staklu. Svaki ima svoju specifinu namjenu. U jednom dijelu vri se prodaja knjiga i antikviteta, u drugom se vri prijem knjievnika i ljudi koji se ozbiljno bave tim vidom umjetnosti, u treem se nalazi biblioteka, etvrtom medijateka, dok peti ima namjenu itaonice i podreen je uenju studenata i uenika srednjokolskog uzrasta. Splavovi na rijeci Savi su takoe podlegli intervenciji. Oni imaju ugostiteljsku namjenu, a neki od njih predstavljaju i repere u prostoru formom ili visinom objekta.

108

Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

109

BIBLIOGRAFIJA
Alexander, C., Ishikawa, S. and Silverstein M. A Pattern Language Towns Buildings, Construction. New York: Oxford University Press, 1977. Anholt, Simon. COMPETITIVE IDENTITY: A New Brand Management for Nations, Cities and Regions. Hampshire/New York: Palgrave MacMillan, 2007. Ashworth, Gregory, and Voogd, H. Marketing and Place Promotion In Place Promotion: The Use of Publicity and Marketing to Sell Towns and Regions, edited by J. R. Gold and S. V. Ward. Chichester: John Wiley and Sons Ltd., 1994. Bacon, N. E. Design of Cities. London: Thames and Hudson, 1995. Barke, M. City Marketing as a Planning Tool. In Applied Geography: Principles and Practise. London: Routledge, 1999. Bentley, I., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S. and Smith G. Responsive Environments A Manuel for Designers. Oxford: Butterworth Architecture, 1985. Beriatos, Elias and Gospodini, Aspa. Glocalisation and Urban Lanscape Transformations: Built Heritage and Innovative Design versus non-competitive morfologies The case of Athens 2004. Discussion Paper Series 9, no. 24 (august 2003): 549566. Bianchini, F. Culture, conflict and cities: issues and prospects for the 90s. In Cultural Policy and Urban Regeneration: The West European Experience. Manchester: Manchester University Press, 1993. Brki, Aleksandra. Ugovor iz Srbije u Savetu Evrope. Politika Online. 13. 10. 2006. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ t9264.lt.html Calthrope, P. The Next american Metropolis. New York: Princeton Architectural Press, 1993. Castells, Manuel and Hall, Peter. Technopoles of the World: The Making of Twenty-First-Century Industrial Complexes. London: Routledge, 1994. Castells, Manuel. The Rise of the Network Society. Oxford: Blackwell, 1996. Clark, T. N., Lloyd, R., Wong, K. K. and Jain, P. Amenities Drive Urban Growth. Journal of Urban Affairs 24, no. 5 (2002): 493 515. Galderisi, A. and Ceudach, A. Soft Mobility and Pedestrian Networks in Urban areas. TeMaLab Journal of Mobility 3 (2010). Garling, T. and Garling E. Distance minimization in downtown pedestrian shopping. Environment and Planning 20, no. 4 (1988): 547554. Gehl, Jan. Life Between Buildings: Using public space. Copenhagen: Danish architectural Press, 2008. Gospodini, Aspa. Portraying, classifying and understanding the emerging landscapes in the post-industrial city . Cities 23, no. 5 (2006): 311330. Govers, Robert and Go, Frank. Place Branding. Glocal, Virtual and Physical Identities,Constructed, Imagined and Experienced. Hampshire: Palgrave MacMillan, 2009. Grad Beograd. Beograd 2020 Grad u postupku kandidature za Evropsku prestonicu kulture. 2010. http://www.beograd2020. com Greenberg, M. The Limits of Branding: The World Trade Center, Fiscal Crisis and the Marketing of Recovery. International Journal of Urban and Regional Research 27, no. 2 (2003): 386416. Hall, E. T. The Hidden Dimension. New York: Anchor Books, 1966. Hall, P. Creative Cities and Economic Development. Urban Studies 37, no. 4 (2000): 639649. Hannigan, John. Symposium on Branding, the Entertainment Economy and Urban Place Building: Introduction. International Journal of Urban and Regional Research 27, no. 2 (2003): 352360. Harvey, David. The Condition of Postmodernity. Oxford: Blackwell, 1989. Helbing, D. Pedestrian dynamics and trail formation. In The Dynamic od Complex Urban Systems, by S. Alleveiro, D. Andrey and P. Giordano. New York: Physica-verlag Springer Company, 1998. Helbing, D., Molnar, P., Farkas, I. J. and Bolay, K. Self-organizaing pedestrian movement. Environment and Planning B: Planning and Design 28, no. 3 (2001): 361383. Hillier, B. and Hansen J. The Social Logic of Space. London: Cambridge University Press, 1989. Hubbard, P. and Hall, T. The Entrepreneurial City and the New Urban Politics. In The Entrepreneurial City: Geographies of Politics, Regime and Representation, by T. Hall and P. Hubbard. Chichester: John Wiley and Sons Ltd., 1998. Jacobs, Allan. Great Streets. Massachusetts: MIT Press, 1995. Jovii, Svetlana i Miki, Hristina. Kreativne industrije u Srbiji. Beograd: British Council, 2006. Kavaratzis, Mihalis and Ashworth, Gregory. City Branding: an Effective Assertion of Identity or a Transitory Marketing Trick? Tijdschrift voor economische en sociale geografie 96, no. 5 (2005): 506514. Kavaratzis, Mihalis. Branding the City through Culture and Entertainment. AESOP 2005. 2005. http://aesop2005.scix.net/ Kotler, P., Haider, D. and Rein, I. Marketing Places: Attracting Investment, Industry and Tourism to Cities, States and Nations. New York: The Free Press, 1993. Krier, R. Architectural Composition. London: academy Editions, 1991. Kunznmann, K. R. Culture, Creativity and Spatial Planning. Town Planning Review 75, no. 4 (2004): 383404. Lash, S. and Urry, J. Economy of Signs and Space. New York: Sage, 1994.
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

a , a, , aaa , Aaa. a a a 2020. aa, a: a a, 2010.

uki, Aleksandra and Vukmirovi, Milena. Creative Cultural Tourism in Function of City Competitivness. MULTISCIENCE International Journal of Technical Technological and Biotechnical Sciences 1, no. 4 (2010): 2735. uki, Aleksandra and Vukmirovi, Milena. The Concept of Creative City as an Urban Design Tool. Edited by T. Yigitcanlar and A. C. Fachinelle. The 4th Knowledge Cities World Summit (Summit Proceedings). Bento Goncalves: The World Capital Institute and Ibero-american Community for Knowledge Systems, 2011. 7682. Evans, Graeme. Hard-Branding the Cultural City From Prado to Prada. International Journal of Urban and Regional Research 2 (2003): 417440. Florian, B. The City as a Brand: Orchestrating a Unique Experience. In City Branding: Image Building and Building Images, by T. Hauben, M. Vermeulen and V. Patteeuw. Rotterdam: NaI Uitgevers, 2002. Florida, Richard. The Rise of the Creative Class and How Its Transforming Work, Leisure, Community and Everyday Life. New York: Basic Books, 2002.

110

111

BIOGRAFIJE AUTORA
Lin, Kevin. Slika jednog grada. Beograd: Graevinska knjiga, 1974. Lynch, Kevin. Good City Form. Massachusetts: MIT Press, 1981. Mommaas, H. Cultural clusters and the post-industrial city: towards the remapping of urban cultural policy. Urban Studies 41, no. 3 (2004): 507532. Morgan, N., Pritchard, A. and Pride, R. Destination Branding: Creating a Unique Destination Proposotion. Oxford: ButterworthHeinemann, 2002. Moussaid, M., Perozo, N., Garnier, S., Helbing, D. and Theraulaz, G.. The walking behaviour of pedestrian social groups and its impact on crowd dynamics. PLoS ONE 5, no. 4 (2010). Mumford, L. The Urban Prospect. New York: Harcourt, Brace & World, 1968. Palmer, Robert and Richards, Greg. European Cultural Capital Report. Arnhem: Atlas, 2007. Palmer, Robert and Richards, Greg. European Cultural Capital Report 2. Arnhem: Atlas, 2009. Palmer, Robert, Richards, Greg and Dodd, Diane. European Cultural Capital Report 3. Arnhem: Atlas, 2011. Richards, Greg and Wilson, Julie. Developing creativity in tourist experiences: a solution to the serial reproduction of culture? . Tourisma Management 27 (2006): 12091223. Scott, A. J. The Cultural Economy of Cities. International Journal of Urban and Regional Research 21, no. 2 (1997): 323339. Scott, A. J. The Cultural Economy of Cities. London: Sage, 2000.
112
Urban Lab BEOGRAD 2020 EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

Stojkovi, Branimir. Evropski kulturni identitet. Drugo izdanje. Beograd: Slubeni glasnik, 2008. Timmerman, H., ed. Pedestrian Behavior: models, data collection and application. London: Emerald Group Ltd., 2009. Vanita Lazarevi, Eva. Obnova gradova u novom milenijumu. Beograd: Classic map studio, 2003. Vukmirovi, Milena and Vanita Lazarevi, dr Eva. Privlano i u skromnim uslovima. DANS asopis za arhitekturu i urbanizam/ Magazine for architecture and City Planning , no. 71 (mart 2011). Zukin, Sharon. The culture of cities. Oxford: Blackwell, 1995. Zukin, Sharon. Re-imaging Downtown: Problems of Branding the Particular_European Cities in a Global Era. Report to the Conference, Danish Ministry of the Environment, Copenhagen, 2002. Zyberk, E., A. Duany, and A. Krieger. Towns and Town-making Principles. Cambridge Ma: Harvard University Graduate School of Design, 1991.

Dr Aleksandra uki Docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirala (1989), magistrirala (1998) u oblasti arhitekture i urbanizma i odbranila doktorsku tezu 2011. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na temu Ouvanje identiteta glavne gradske ulice vojvoanskog grada u funkciji urbane obnove. Uestvovala na vie meunarodnih i nacionalnih nauno-istraivakih projekata, objavila poglavlja u desetak meunarodnih monografija i asopisa, izlagala i objavila radove na vie od 40 meunarodnih konferencija. Dobitnica dve nagrade za najbolji nauni rad na svetskim kongresima (Tokio, Varava). Aktivno se bavi arhitektonskim i urbanistikim projektovanjem i planiranjem rukovodilac je izrade vie planova i projekata i dobitnica vie nagrada na meunarodnim izlobama i salonima urbanizma za autorska dela i planske dokumente.

Milena Vukmirovi Diplomirala 2004. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Zavrila je doktorske akademske studije Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i trenutno radi doktorsku disertaciju. Od 2006. zaposlena je na Departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu kao asistent. Objavila je nekoliko radova u asopisima i prezentovala desetak radova na meunarodnim konferencijama. Uestvovala je na COST projektu Action 358: Pedestrian Quality Needs. Trenutno je angaovana na naunom projektu Modernizacija zapadnog Balkana koji finansira Ministarstvo za obrazovanje i nauku Republike Srbije. Osniva je Udruenja 5km/h i interdisciplinarnog studija IAUDW.

113

CIP - , 316.74:711.432(497.11)2020(083.94) 316.334.56(497.11)2020 , , 1964UrbanLAB : Beograd 2020 - evropska prestonica kulture / Aleksandra uki, Milena Vukmirovi. - Beograd : Arhitektonski fakultet, 2012 (Beograd : P3 Advertising). - 113 str. : ilustr. ; 23 cm

Slike autora. - Tira 1.000. - Str. 8-9: Recenzije / Vanita Lazarevi, Ksenija Lalovi. - Str. 13: Beograd 2020 / Aleksandar Pekovi. - Biografije autora: str. 113. Bibliografija: str. 110-112. ISBN 978-86-7924-070-5 1. , , 1979- [] a) - - 2020 b) - - 2020 - COBISS.SR-ID 191754508

114

2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020 2020