EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2) str. 57-74 Pregledni lanak 338:339.137.2(497.11); 330.341.42(497.

11)

Mr Vladimir Mii*

KLASTERI FAKTOR UNAPRE ENJA KONKURENTNOSTI INDUSTRIJE SRBIJE

Rezime: U poslednjoj deceniji 20. veka, koncept klasterizacije je postao centralna ideja konkurentnosti i ekonomskog razvoja nacionalnih ekonomija. Klasteri su sistem me usobno povezanih firmi i institucija koje su, uzete kao celina, vee nego to bi bio zbir delova. Oni imaju vanu ulogu u podsticanju konkurentnosti, odnosno, imaju znaajne posledice po preduzea, kompanije, univerzitete, vlade i druge institucije u okviru jedne ekonomije. Kvalitativna ocena je da pravih formi klastera u privredi Srbije nema. Formiranje i razvoja industrijskih klastera trebalo bi to pre prihvatiti i podstai, posebno u srpskoj industriji, poto su potrebe za njima nedvosmisleno jasne. Njima bi se mogla unaprediti konkurentnost industrije na domaoj i me unarodnoj sceni putem rasta produktivnosti, inovativnosti i osnivanja novih preduzea, to bi se u krajnjem odrazilo na ostvarenje bitnih ciljeva, poput rast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Kljune inovativnost. rei: Industrija, klasteri, konkurentnost, produktivnost,

CLUSTERS FACTOR OF IMPROVEMENT OF SERBIAN INDUSTRY COMPETITIVENESS

Abstract: In the last decade of the 20th century, the concept of clustering became the central idea of competitiveness and economic development of the national economy. Clusters take the form of a system of interconnected companies and institutions that are, taken as a whole, greater than would be the sum of its parts. They play an important role in promoting competitiveness, and they have significant effects on enterprises, companies, universities, governments and other institutions within an economy. The formation and development of industrial clusters should be accepted and encouraged as soon as possible, particularly in Serbian industry, as the need for them is unambiguously clear. They could improve the competitiveness of industry at national and international stage through the growth of productivity, innovation and start-up, which would be ultimately reflected on the achievement of important goals, such as production growth, exports and employment. Key words: Industry, clusters, competitiveness, productivity, innovation. JEL Classification: L22
*

Ekonomski fakultet u Kragujevcu

57

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

Uvod
Savremena globalna trita poivaju na potpuno novim pravilima konkurisanja i na novoj paradigmi povezanosti, koja se praktino manifestuje preko klasterizacije. Klasteri predstavljaju modele povezivanja i razvoja preduzea i drugih institucija, u savremenim globalnim ekonomskim kretanjima, posebno u razvijenim zemljama, u kojima dominiraju dve me usobno suprostavljene tendencije i strategije: trend koncentracije kapitala i trend podsticanja preduzetnitva u malim i srednjim preduzeima (MSP) u cilju unapre enja njihove konkurentnosti. U veini razvijenih i ekonomski naprednijih zemalja, sutinu konkurencije predstavljaju struktura i razvoj industrije kao i nain na koji preduzea stiu i odravaju konkurentsku prednost. Kao nain i model razvoja industrijskih preduzea i njihove konkurentnosti, klasteri se intenzivnije razvijaju tamo gde je mali biznis dostigao vii nivo razvijenosti, kao i u zemljama sa tradicijom i iskustvom u razvoju biznis inkubatora, sa razvijenim relevantnim institucijama i tamo gde postoji visokokvalifikovana, obuena, obrazovana i tehnoloki kolovana radna snaga. Osnov klasterizacije predstavljaju njegovi preduzetnici, menaderi i inovatori koji rade u srodnim, me usobno povezanim preduzeima. Razlozi za osnivanje klastera su brojni, a njihov znaaj za produktivnost, inovativnost i razvoj novih preduzea je opte poznat. Povezivanja u klastere prihvaeno je kao efikasan instrument za jaanje konkurentnosti preduzea i njihovo osposobljavanje da proizvode robe i usluge, kojima e ostvarivati prihode na domaem i me unarodnom tritu. Proizvodi srpskih industrijskih preduzea uglavnom nisu konkurentni ni cenom, ni kvalitetom, to je osnovno ogranienje poveanja izvoza. U tom kontekstu, politika razvoja klastera mora imati posebnu ulogu u restrukturiranju srpske industrije i unapre enju njene produktivnosti i me unarodne konkurentnosti, poveanju proizvodnje, izvoza i zaposlenosti i rastu ivotnog standarda stanovnitva. U ovom radu bie prikazan znaaj fenomena klasterizacije, nain funkcionisanja klastera i mogunosti i mere njihovog razvoja u industriji Srbije, kao jedan od moguih puteva podizanja njene konkurentnosti. Formiranje industrijskih klastera, sastavljenih od firmi koje ujedinjuju relevantne resurse, treba da ima za zadatak stvaranje i odravanje rasta i razvoja industrije. U traenju odgovora o mogunostima korienja i razvoja klastera u pojedinim segmentima nae industriji, najpre emo analizirati koncept industrijskih klastera. U drugom delu objasniemo osnovne karakteristike i vrste klastera. Trei deo je posveen razmatranju efekata i naina na koji klasteri utiu na stvaranje konkurentosti. etvrti deo je posveen analizi lokacije, funkcionisanja i osnivanja

58

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

industrijskih klastera. Peti deo bie posveen analizi mogunosti i predlaganju jednog opteg modela razvoja klastera u narednom priodu.

1. Koncept industrijskih klastera

Globalizacija je znatno promenila znaaj klastera1, a uloga klastera u konkurenciji i konkurentnosti postala je jako bitna. Oni su postali vaan i sloen oblik organizacija, sa presudnim uticajem na konkurenciju, proizvodni potencijal, konkurentske izvozne prednosti u svim privredama, sa znaajnim posledicama na preduzea, dravu i druge institucije. Nauna literatura je i sa teorijskog i sa praktinog aspekta objasnila ovaj fenomen i podstakla razvoj klasterizacije, poev od Alfreda Marala, koji je ukljuio eksterne efekte specijalizacije industrijskih preduzea na odre enoj geografskoj lokaciji i njegove detaljne studije o klasterima, koje je nazvao industrijske oblasti ili industrijski distrikti, pa preko ekonomske geografije i ekonomske anglomeracije. Termin industrijski klaster, odnosno poslovni klaster, ponekad se zamenjuje i terminom Porterov klaster, koji je potekao iz uporedne analize me unarodne konkurentnosti Majkla Portera (Michael Porter). Porter je klastere predstavio kao osnovu nove konkurentske ekonomije, naglaavajui njihov znaaj za poveanje konkurentnosti preduzea na domaem i me unarodnom tritu. On ih definie kao geografske koncentracije me usobno povezanih kompanija, specijalizovanih dobavljaa, davalaca usluga, firmi iz srodnih delatnosti, i sa njima povezanih relevantnih institucija (univerziteti, agencije za standardizaciju i strukovna udruenja) koje u odre enim oblastima me usobno konkuriu, ali i sara uju. Klaster, kao koncentracija kritine mase izuzetnog konkurentskog uspeha u odre enoj delatnosti, predstavlja znaajnu karakteristiku svake drave, regionalne i gradske privrede, posebno u ekonomski razvijenim zemljama (Porter, 1998, s. 77-78.). U literaturi postoje razlike u shvatanju i definisanju klastera koje mogu dovesti i do razlika u njihovoj identifikaciji unutar nacionalnih privreda kao i do razlika u izboru strategija razvoja klastera. Definisanje kalastera zavisi od delatnosti i segmenata u kojima preduzea i kompanije deluju, funkcije koje obavljaju i strategije koje koriste. Klasteri se mogu javiti u razliitim delatnostima,
1

Naziv klaster potie od engleske rei clusters, (sveanj, bokor, skup, jato, grozd, grupa), koju je prvi upotrebio jedan ameriki kompozitor da bi oznaio skup istovremenih, gusto nanizanih tonova. Svuda u svetu, preduzea imaju tendenciju da se okupljaju u klastere, i imala su je mnogo ranije nego to je pojam klastera uao u ekonomsku literaturu. Klasterizacija je postojala vekovima unazad, u formi geografske koncentracije zanatskih i manufakturnih radionica u odre enim oblastima poslovanja. Znaaj klastera poveavao se uporedo sa industrijalizacijom, razvojem konkurencije i rastom kompleksnosti savremenih privreda.

59

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

sektorima, podsektorima, oblastima, grupama i grupacijama industrije, ili na nivou malih lokalnih firmi (restorani, prodavnice ili poljoprivredni proizvo ai). Oni se mogu formirati u velikim i malim privredam, razvijenim i nerazvijenim zemljama, u gradskim i ruralnim podruijma, na vie geografskih nivoa (u zemlji, me u regionima u dravi ili me u regionima izme u susednih drava, u irim gradskim podruijima, u gradovima). Neki se sastoje pre svega od MSP, drugi ukljuuju velike i male firme, trei ukljuuju univerzitete, visokokolske i naunoistarivake ustanove. Klasteri formirani u industriji predstavljaju sloen organizacioni model, geografski umreenih srodnih preduzea iz jedne ili nekoliko industrija, kao i preduzea iz komplementarnih i razliitih delatnosti. Oni ukljuuju i povezane institucije, koje formiraju aktivne lance saradnje i komunikacije, na osnovu proizvodne kooperacije, prometa i pruanja usluga, u kojima se na fleksibilan nain pokree razvoj preduzea i kompanija i udruenim naporom poveava konkurentnost i produktivnost industrije. Strogo definisanje klastera u okviru jedne privredne delatnosti moe biti pogubno sa aspekta konkurentnosti. Oznaiti jednu jedinu delatnost kao klaster znailo bi previ anje me usektorskih veza, koje snano utiu na konkurentnost. Granice klastera retko odgovaraju standardnim sistemima privredne i industrijske klasifikacije. Tako e, mora se praviti razliku izme u klastera i udruenja. Dakle u praksi, klasteri su grupa me usobno povezanih preduzea, kompanija, neposlovnih organizacija i odgovarajuih institucija, lociranih na razliitim nivoima anglomeracije, koji se bave odre enom delatnou, ili su iz vertikalno povezanih delatnosti. Povezuju ih zajednike karakteristike i komplementarnost, za koje je lanstvo u grupi vaan element njihove pojedinane konkurentnosti. Sastavne delove klastera obino ine sledei partneri (akteri ili entiteti) sa svojim karakteristikama:

1. Jedno veliko preduzee, ili skup ili grupacija slinih preduzea, koji formiraju vertikalni lanac firmi i institucija. 2. Horizontalni lanac ine industrije koje koriste zajednike kanale nabavke i prodaje, ili proizvode komplementarne proizvode i pruaju usluge, kao i dodatno klasterizovane delatnosti na strani ponude, koje koriste sline proizvodne faktore i tehnologije. 3. inioce klastera predstavljaju i institucije koje mu obezbe uju posebne vetine, tehnologiju, informacije, kapital ili infrastrukturu. 4. Veoma bitan akter klastera je i drava na razliitim nivoima izvrne vlasti i njena regulatorna tela. 60

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

Formiranje elemenata i granica klastera zahteva razumevanje veza i komplementarnih odnosa izme u privrednih delatnosti i institucija. Granice klastera obuhvataju sva preduzea, grupacije i institucije koje su vrsto povezane vertikalno i horizontalno ili institucionalno. Izuzetna snaga klastera pripisuje se viestrukim vezama izme u preduzea i njihovoj sinergiji. Granice klastera se ire usled pojave novih delatnosti i preduzea, kao i pod dejstvom tehnolokih promena i tranje sa trita. Geografske granice klastera obino se nalaze u okviru administrativne granice, ali mogu da ih prelaze, posebno kada se radi o manjim dravama ili gradovima blizu granica. Iako je prednost klastera izlazak na me unarodno trite, kljuno je funkcionisanje klastera unutar nacionalnog trita.

2. Osnovne karakteristike i vrste industrijskih klastera

Osnovne karakteristike klastera ogledaju se u velikoj me uzavisnosti svih lanova, brzoj me usobnoj difuziji tehnolokih i menaderskih znanja, stupanje u strateka parnerstva sa dobavljaima i kupcima u cilju ostvarivanja sinergijskog efekta svakog pojedinanog preduzea, kao i na nivou klastera u celini. Industrijski kalsteri, kao sloeni oblik organizacije, ispoljavaju neke opte karakteristike:

1. Zasnivaju su na sistemskim vezama me u preduzeima. Veze mogu biti gra ene na zajednikim ili komplementarnim proizvodima, procesima proizvodnje, tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za odre enim kvalifikacijama i distributivnim kanalima. 2. Obino su geografski ogranieni, definisani razdaljinom i vremenom za stvaranje efikasnih poslovnih veza. 3. Odre eni su prirodnim, demografskim, kulturolokim, privrednim i drugim karakteristikama geografske oblasti ili regiona. Zahvaljujui savremenoj informaciono-komunikacionoj tehnologiji (ICT - Information and Communication Technology), investicijama iz drugih oblasti i stranih direktnih investicija (SDI), ne moraju uvek biti geografski koncentrisani i svojim razvojem doprinose povezuju dva ili vie regiona u okviru zemlje ili vie regiona iz vie zemalja. 4. lanovi industrijskih klastera veinom ne konkuriu jedni drugima, ve zadovoljavaju potrebe razliitih partnera. Na ovakav nain ostvaruju sinergetski efekat svakog partnera, kao i klastera u celini. 5. Klasteri imaju ivotne cikluse, koji napreduju od embrionske faze, faze rasta, preko faze zrelosti, do faze raspada klastera. 6. Znaaj klastera raste s unapre enjem konkurentnosti industrije, i njihov broj se poveava kako privreda i industrija postaju razvijenije.
Mogue je identifikovati vei broj vrsta klastera, kao i kriterijuma na osnovu kojih se oni mogu klasifikovati.

61

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

Najjednostavnija klasifikacija industrijskih klastera je na: (1) horizontalne klastere - partneri na istom nivou u lancu stvaranja dodatne vrednosti koji koriste zajedniko trite, tehnologiju, prirodne resurse, i radnu snagu; (2) vertikalne klastere - povezuju preduzea iz industrije i drugih delatnosti u lanac stvaranja vrednosti; (3) regionalni klasteri - patneri iz regionalnog industrijskog sektora; (4) klasteri u brani - partneri u specifinom polju delovanja; (5) preduzetniki klasteri - partneri MSP i preduzetnitva, i (6) me unarodni klasteri preklapajue industrijske mree klastera (Hopkinson, L., 2003., s. 2). Klasteri se me usobno mogu razlikovati po veliini, dubini, irini i razvijenosti. Dublji i iri klasteri su karakteristini za razvijene privrede, a razlike u njihovoj prirodi odraavaju razliite strukture delatnosti koje ih sainjavaju. Razvijeni kasteri imaju dublje i vie specijalizovane dobavljae, pomone institucije i obuhvataju veliki broj srodnih delatnosti (Porter, 2008, s. 207.). Polazei od aspekta specijalizacije i geografske usmerenosti, klasteri mogu biti: 1) izvozno i investiciono orjentisani klasteri; 2) lokalne industrije i klasteri koji ne konkuriu drugim lokacijama, i 3) lokalne afilijacije konkurentskih firmi, ije se matine firme nalaze na nekim drugim lokacijama, a koje prvenstveno zadovoljavaju potrebe lokalnog trita (Porter, 2008, s. 229-230). Za kreatore industrijske politike je vano da prilikom razmatranja klastera kao sredstva razvoja konkurentnosti industrije imaju u vidu: guste klastere (veliki broj preduzea i veliki izvoz), latentne klastere (imaju kritinu masu preduzea u povezanim granama industrije) i potencijalne klastere (postoje neki elementi neophodni za razvoj uspenih industrijskih klastera, ali ti elementi moraju biti produbljeni da bi se ostvarila puna korist od aglomeracije) (Konkurentnost privrede Srbije 2003, 2003, s. 229). Sigurno najznaajnija vrsta klastera su klasteri visoke tehnologije i inovativnih aktivnosti. Njihova prednost je u privlaenju SDI namenjenih razvoju i komercijalizaciji visoko sofisticiranih tehnologija. Radi se o klasterima u oblasti proizvodnje kompjuterske i kancelarijske opreme, IKT, poluprovodnika, softvera, internet i veb tehnologije, kao i klasteri u oblasti biotehnologije, energetske tehnologije i tehnologije novih materijala. Primer uspenih klastera predstavaljaju virtuelni ili internet klasteri, sastavljeni od direktnih i indirektnih uesnika. Virtuelni imaju neke prednosti nad geografskim klasterima, omoguavajui ukljuivanje preduzea iz ireg regiona, bre povezivanje sa svetom, bru i jeftiniju razmenu informacija i rad na zajednikim projektima. Industrijski distrikt predstavlja skup vie klastera u jednom regionu ili oblasti, koji ine me usobno povezana preduzea specijalizovana u odre enim industrijskim sektorima, sa logistikom podrkom finansijskih, obrazovnih,

62

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

nauno-istraivakih organizacija, osiguravajuih institucija, industrijskih i bescarinskih zona (Ili, 2006, s. 63-98.). Najpoznatiji industrijski distrikt i klaster visoke tehnologije i inovativne aktivnosti u svetu je Silikonska Dolina u SAD. Novi klasteri visoke tehnologije i inovativnih aktivnosti osnivaju su u mnogim zemljama. Danas u svetu egzistira preko 100 klastera sa atributom i prefiksom silikonski po ugledu na Silikonsku Dolinu u SAD2. Klasteri su u EU znaeni kao jedan od najvanijih faktora koji utie narazvoj konkurentnosti, inovativnosti i regionalni razvoj. Razvoj regiona je povezan sa nivoom snage klastera. U EU skoro 40% zaposlenih radi u okviru preduzea koja su lanice nekog klastera. (CEC, 2008, s. 14-20.). Najuspeniji industrijski klasteri su u Italiji, paniji, V. Britaniji, Njemakoj, Belgiji, vajcarskoj i Skandinaviji3. Formirani su posebno u oblasti auto industrije, mainske i elektronske (ukljuujui i telekomunikacionu oprmu i optike ure aje,) industrije, avionske industrije, hemijske i farmaceutske industrije, proizvodnje tekstila i konfekcije, ali i u oblasti prerade metala, drveta i plastike, poljoprivredne mehanizacije, koe i obue, kunih aparata, i satova. Oni se me usobno razlikuju samo po fiziko-geografskim obelejima oblasti u kojima su locirani. Jedna od najvanijih njihovih karakteristika jeste da imaju oigledne prednosti u privlaenju SDI, namenjenih razvoju i komercijalizaciji visoko sofisticiranih tehnologija.

3. Klasteri i konkurentnost industrije

Formiranje industrijskih klastera sastavljenih od partnera koji ujedinjuju resurse, ima za cilj stvaranje, odravanje i poveavanje konkurentske sposobnosti. Klasterizacija je vezana za determinante konkurentnosti. itav koncept klastera predstavlja jednu stranu Porterovog dijamanta konkurentnosti4, odnosno srodne i pratee delatnosti, i on je oslonjen na pretpostavku da se konkurentske prednosti sadrane u dijamantu bolje razvijaju unutar klastera nego unutar istog broja
2

U Velikoj Britaniji Silikonska Movara u Kembridu i Silikonska Dolina u kotskoj; u vedskoj klaster Beina Dolina u Stokholmu; u Japanu: Toyota City, Kyoto istrivaki park, Tokijski poslovno-promotivni centar, Tokijski industrijskitehnoloki istraivaki institut i Tokijski institut za tehnologiju i upravljanje malim biznisom; u Hong Kongu Biznis poslovni centar; u paniji Nauni park univerziteta u Barceloni i Tehnoloki park u Valesu; u Otavi Klaster informacione tehnologije Kanada; u Kini Zhong Guancum u Pekingu. 3 est sluaj je osnivanja klastera od strane dve evropske zemlje u cilju korienja prednosti koju pruaju razvijeni privredni, infrastukturni i ljudski resursi u pograninim podrujima (klaster proizvo aa hemijskih proizvoda lociran u Nemakoj i delu vajcarske ili klaster biofarmacije u pograninoj regiji Danske i vedske). 4 Majkl Porter je svojim Dijamantom nacionalne konkurentnosti ukazao na sinergetski uticaj veeg broja makro i mikro faktora na konkurentnost privrede.

63

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

nepovezanih preduzea. injenica je da konkurentsku prednost treba traiti u onim industrijskim granama u kojima je Porterov dijamant najpovoljniji. Klasteri podstiu konkurentnost industrije na me unarodnom tritu na tri naina (Porter, 2008, s. 215-227.).: 1. rastom produktivnosti, 2. inovativnou, i 3. osnivanjem novih preduzea. 1. Industrijski klasteri poveavaju produktivnost firmi i grupacija u svom satavu, i time utiu na stvaranje dodatne vrednosti putem: (1) Pristupa specijalizovanim materijalnim faktorima i zaposlenima, tj. u pore enju sa alternativama transakcioni trokovi su nii. (2) Pristup informacijama i njihovo akumuliranje u klasteru. (3) Komplementarnost koja poveava produktivnost time to olakava aktivnosti uesnika klastera i njihovu bolju uskla enost. (4) Pristup institucijama i javnim dobrima. (5) Klasteri podstiu veu produktivnost preduzea konkurentskim pritiscima i pore enjima uesnika u klasteru. 2. Klasteri poveavaju kapacitet inovacija, difiziju tehnologija, koncetraciju strunjaka i iskusnog osoblja, tj. poveavaju produktivnost. Inovativnost se obezbe uje time to su firme unutar klastera esto sposobne da jasnije sagledaju potrebe za inovacijama, nove potrebe kupca, da bre stvore realizuju ideje. U njima je prisutna fleksibilnost i sposobnost za brzo delovanje u skladu sa zahtevima i potrebama. Uee u klasteru nudi prednosti i u pogledu razumevanja novih mogunosti koje se odnose na tehnologiju. Prednosti postoje i u pogledu jaanja mogunosti da se ostvare inovacije usled razliitih konkurentskih pritisaka i pore enja. 3. Klasteri podstiu osnivanje novih firmi. Na taj nain oni rastu po dubini i irini, to dodatno uveava njihove prednosti. Nove firme se najee osnivaju u okviru postojeih klastera iz razliitih razloga. Pre svega, oni obezbe uju potrebna sredstva, vetine, materijalne faktore i radnu snagu, finansijske institucije i investitore, ili lokalno trite. Ovi elementi esto su lako dostupni na lokaciji klastera, i mogu mnogo jednostavnije da se pribave za potrebe novih preduzea, naruito MSP. Afirmisane i vee kompanije, domae i strane, locirane izvan klastera esto u klasterima osnivaju afilijacije, nastojei da ostvare koristi od produktivnosti i inovacija. Vee kompanije u klasteru uspostavljaju bliske odnose sa inovativnim manjim preduzeima, pomau u njihovom osnivanju, a zatim ih otkupljuju. Geografska koncentracija industrije pogoduje partnerima koji su geografski blizu jer podie njihove anse da budu uspeniji i usled jake konkurencije unutar klastera. Koncentracija rivala, kupaca i dobavljaa unapre uje

64

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

efikasnost i specijalizaciju. Mnoge prednosti klastera potiu od eksternih efekata i prelivanja izme u razliitih industrija. Prednosti industrijskih klastera su brojne: razvoj vieg nivoa konkurentnosti; povean izvoz; pozitivno restrukturiranje industrije; rast proizvodnje i podsticanje ekonomije obima; stvaranje okvira za saradnju i zajednike aktivnosti; vea raznolikost procesa, proizvoda i vrsta rada; povean broj radnih mesta i pristup specijalizovanoj radnoj snazi; bolje obrazovana radna snaga i pogodniji uslovi za njen ivot i rad; raspoloivost i pristup mrei informacija, podataka i drugih resursa znanja; bolje upravljanje znanjem i inovacijama; pristup specijalizovanim snabdevaima; razvoj preduzetnitva i sektora MSP; usmeravanje i koordiniranje upotrebe ogranienih resursa; integracija s drugim klasterima; razvoj i unapre enje kvaliteta infrastrukture i lokalne sredine, i oivljavanje tradicionalno nerazvijenih regiona. Prednosti industrijske klasterizacije potiu i od pruanja vee anse partnera da udrue komplementarne snage i da ugovaraju radove veeg obima i nadmeu se na veim javnim konkursima i tenderima. Preduzea udruena u klaster mogu ostvariti vei uticaj na nosioce ekonomske politike i organe vlasti, i uticati na jaanje drutvenih i neformalnih veza. Oni omoguavaju izvo enje veih investicionih i razvojnih projekata, pristup i finansiranje iz razliitih fondova i povoljnije kreditiranje, nego pojedinana preduzea. Klasteri doprinose brzom razvoju i jaanju MSP, to dovodi do toga da ovi klasteri u pojedinim sluajevima mogu ostvariti vei stepen konkurentnosti nego multinacionalne kompanije. Pri tome, klasteri MSP uglavnom nastoje da oponaaju ove kompanije, obezbe ujui laku komunikaciju i saradnju sa drugim velikim preduzeima. Upravo, u praksi industrijski najrazvijenijih zemalja razvoj najveih klastera MSP ostvaren je uz pomo i za potrebe velikih multinacionalnih kompanija. Osnivanjem klastera i nabavkom najveeg dela inputa od dobavljaa iz svoje okoline ili regije, zapoljavanjem strune radne snage, tesnim povezivanjem sa inovativnim i istraivako razvojnim centrima, preduzetniki usmerenim bankama i investitorima, klasteri zajednikim snagama svih svojih lanova obezbe uju uslove i doprinose brem ekonomskom razvoju regiona u kome su locirani u okviru zemlje ili vie regiona iz vie zemalja. Sa tog aspekta evidentna je njihova uloga u politici regionalnog razvoja.

4. Lokacija, funkcionisanje i osnivanje industrijskih klastera

Lokacija klastera ima veoma veliki uticaj na njihov razvoj i konkurentnost. Razvijaju se u blizini najvanijih resursa, u blizini velikih industrija i trita robe finalne potronje, u blizini ili u okviru univerzitetskih centara i poznatih nauno-tehnolokih instituta. Prema irem i dinaminijem stavu o

65

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

konkurenciji, lokacija utie na konkurentsku prednost preko uticaja na produktivnost, odnosno, uticaja na inovativnosti i strateke razlike. Proizvodni faktori gube na znaaju, zbog njihove vee ponude i opadajueg faktorskog intenziteta konkurencije i vee efikasnosti faktorskih trita. Produktivnost i prosperitet lokacije ne zavise od delatnosti u kojima firme konkuriu, ve od toga kako konkuriu. Industrijske delatnosti mogu da intezivno koriste znaje i visoku tehnologiju. Ipak, prisustvo visoke tehnologije samo po sebi ne garantuje prosperitet ukoliko su preduzea neproduktivna. Prosperitet jedne lokacije zavisi od produktivnosti onog to na njoj locirane firme u klasteru odlue da rade, i nain na koji one to rade (Porter, 2008, s. 212-213). Na produktivnost kojima preduzea konkuriu na jednoj lokaciji utie i kvalitet industrijskih okvirnih uslova, pa e akteri u okviru klastera biti onemogueni da koriste savremene logistike metode, ukoliko nije raspoloiva i razvijena fizika ili informaciona i telekomunikaciona infrastruktura. Efekte nekih aspekata poslovnog okruenja u okviru odre ene lokacije, kao to je putna mrea, zakonski okviri, prisustvo odre enih dobavljaa ili univerziteta, oseaju svi partneri. U procesu funkcionisnja, klaster se najee ispoljava kao skup inilaca kojima nije nametnuta povezanost ili koji nisu primorani da stupe u asocijacije iz nekog razloga. U procesu funkcionisanja on najee predstavlja prirodan spoj preduzea. Klaster neguje specifinosti preduzea i omoguava da preduzee izabere nivo i vrstu saradnje u klasteru, kao i da definie kojim delom proizvodnog programa ulazi u klaster, a sa kojim funkcionie samostalno. Na osnovu njihove lokacije i zajednikih potreba, oni mogu uvideti koja je njihova korist kao lana klaster asocijacija. U procesu funkcionisanja klastera postoji nekoliko zajednikih aktivnosti ili posebnih poslova koji se jasno mogu izdvojiti: 1. Osnovne aktivnosti kroz koja se klaster najvie ostvaruje i putem kojih ima najvee benefite od korisnika izvan klastera, su najznaajnije. 2. Pomona poslovanja direktno i indirektno pomau osnovnu aktivnost klastera (aktivnosti specijalizovanih dobavljaa i ostalih preduzea, smetenih blizu osnovnih poslova). 3. Intelektualnu potpornu infrastrukturu ine univerziteti, instituti, trgovake i profesionalne asocijacije, centri za ekonomski razvoj i lanovi lokalne zajednice koji podravaju aktivnosti klastera. 4. Kvalitet i aktivnosti obezbe ivanja fizike i informacionokomunikacione infrastrukture, ali svi ostalih neophodnih industrijskih okvirnih uslova.

66

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

Osnivanje klastera obino ide linijom od dna prema vrhu ili od vrha prema dnu. U osnivanju i razvoju industrijskih klastera, razliiti akteri imaju razliite uloge. Osnivanje i razvoj klastera zavisi od velikih preduzea (preduzeadonatora), ali i od dostignutog nivoa razvoja konkurencije, preduzetnitva i preduzetnike kulture, vo stva, ljudskog kapitala, pristupa informacijama, uslugama poslovne podrke i raspoloivosti finansija. Bitnu inicijalnu i razvojnu ulogu imaju velike nauno-istraivake i obrazovne institucije, asocijacije malog biznisa i poslovni inkubatori, privredne komore, finansijske i pravne institucije, dravne i nevladine institucije. Znaajni inicijalni faktor osnivanja je raspoloivo znanje i inovativna tehnologija, virtualni aspekti i informaciono-komunikacione tehnologije (R&D), razvijena infrastruktura i raspoloivi resursi. Razlike u osnivanju i razvoju klastera najee se javljaju zbog razliitog stepena razvijenosti privreda i regija, nivoa ukljuivanja drave, razvijenosti industrije, kritine mase ljudi, preduzetnitva i zainteresovanosti okruenja. Svetska iskustva pokazuju da je uloga drave u formiranju industrijskih klastera prilino jasna. Drava retko sama organizuje formiranje novog klastera. Me utim, kad je on u fazi nastanka, ili je nastao, drava politikom i merama podrke moe da utie da se stvori adekvatno okruenje ili industrijske okvirne uslove. Ima suprotnih iskustava i miljenja oko uloge drave u razvoju klastera. U razvijenim zemljama lokalne i regionalne vlade mogu da iniciraju razvoj i pruaju mere podrke. U njima postoji i praksa, da inicijative za klastere pokreu dve zemlje tamo gde to omoguava infrastruktura i okruenje. U nerazvijenim i malim zemljama njihovo osnivanje preduzima se na nivou drave, a naroito kada se zna da lokalne i regionalne vlasti nisu za to sposobne. Italijanska drava, tj. lokalni organi pokrajine Emilia Romagna su inicirali klaster proizvo aa tekstila, a Re o Emilja i Modena klaster proizvo aa poljoprivredne mehanizacije, a ve pomenuti klaster proizvo aa hemiskih proizvoda pokrenut je od Nemake i vajcatrske drave i lociran je u njihovom pograninom podruju. U SAD primaran uticaj na razvoj klastera imaju privreda i preduzetnici koji tesno sara uju sa regionalnim i lokalnim vlastima, kao i sa iniverzitetima, istraivakim i uslunim centrima. U Engleskoj inicijativa polazi od regionalnih razvojnih agencija, a Austriji na osnovu zajednike inicijative izme u istraivakih centara i privatnog sektora. Pri formiranju klastera preporuuje se pridravanje razliitih strategija ili njihovih kombinacija, kao osnovnih pretpostavki efikasnog ostvarivanja ciljeva njihovog osnivanja (Lagendijak, et al., 1999, s. 18-20):

1. Originalne klaster strategije koje zahtevaju industrijsku bazu, sposobnu da po dubini i irini, promovie razvoj identifikovanog klastera. 2. Presa ene (tansplantirane) klaster strategije sprovode se preko stranih kompanija ili dugih vanih firmi i snaga lokalne ekonomije. 67

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

3. Hibridne strategije koje uzimaju u obzir spoljne investitore, ali i tradicionalnu strategiju koja moe uspeno kreirati kritinu masu lokalnih preduzea i aktera, koji se mogu ukljuiti u vie klaster programa.
Sve strategije imaju prednosti i nedostataka, a optimalan pristup zavisi od postojee situacije u industriji i karakteristika klastera koji se formiraju. Osnivanje i razvoj klastera je jako sloen proces, pa se na osnovu iskustava njegovo sprovo enje preporuuje obino u etiri faze (Konkurentnost privrede Srbije 2003, 2003, s. 229-300): 1. Faza mobilizacije stvaranje interesa i obezbe ivanje uea razliitih nosilaca buduih aktivnosti u procesu stvaranja klastera. 2. Faza dijagnoze procena klastera koji postoje u industriji i procena ekonomske infrastrukture koja podrava performanse klastera. 3. Faza saradnje dovo enje na isto mesto stejkholdera tranje (kompanije u buduem klasteru) sa stejkholderima na strani ponude (javne i privatne institucije koje daju podrku buduem klasteru), i formiranje radne grupe koje e identifikovati probleme i aktivnosti na reavanju tih problema. 4. Faza implementacije stvaranje posveenosti aktera koji rade na razvoju klastera i regionalnih stejkholdera, podrka aktivnosti i stvaranje organizacije koja e podrati implementaciju procesa.

5. Mogunosti razvoja klastera u industriji Srbije

Karakteristike industrijskog razvoja Srbije od 2001. godine, dinamika, fiziki obim i struktura proizvodnje, ukazuju na nastavak krize u industriji, zapostavljanje njenog razvoja i dalje devastacije. Novi tranzicioni koncept razvoja i globalna ekonomska kriza su praktino zaustavili njen razvoj. Prema svim relevantnim mikroekonomskim i makroekonomskim pokazateljima, srpsku industriju karakterie jako nizak nivo me unarodne konkurentnosti i skroman izvoz u periodu posle 2001. godine. I pored rasta prosene stope produktivnosti rada i smanjenja jedininih trokova rada, nau prera ivaku industriju karakterie nepovoljna tehnoloka struktura i jako visko uee prljavih industrija (oko 70%). Najvei deo industrije je lokalnog karaktera, i zadovoljava potrebe domaeg trita. U izvoznoj strukturi se nalaze tradicionalne grupe proizvoda, koje karakterie nizak nivo specijalizacije (primarni i radno i resursno intenzivni proizvodi). Izme u ostalog, industrijski izvoz je visoko koncentrisan i ostvaruje se na tritu EU i zemalja CEFTA sporazuma (oko 85%). S obzirom na loe nasle e proisteklo iz dosadanjeg razvoja industrije, ali i zbog naglaene potrebe da se ubrza industrijski i privredni razvoj zemlje, u narednom periodu je neophodno promeniti industrijsku strukturu i unaprediti

68

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

konkurnetnost industrije. U cilju efikasnijeg podizanja konkurentnosti srpske industrije klasteri moraju imati adekvatno mesto i ulogu. Odnosno, dugoroni razvoj i konkurentnost industrije, kao i efikasno sprovo enje izvozno orjentisane strategije, ne moe se obezbediti bez razvoja industrijskih (ali i drugih) klastera. Potrebe za njima su nedvosmisleno jasne, posebno kao faktora rasta konkurentnosti industrijskih preduzea na domaoj, regionalnoj i me unarodnoj sceni. Naime, difuzija i primena savremenih tehnolokih procesa, investiranje u inovativnost, poveanje produktivnosti, osiguranje stabilne i velike izvozne ponude, ispunjavanje strogih standarda kontrole kvaliteta, danas je teko mogue ostvariti ukoliko preduzea nisu udruena, umreena i nemaju neku formu kooperacije. Proces klasterizacije je jedan od efikasnijih naina za stvaranje zdrave i konkurentne industrije. Upravo, pitanje nastanka klastera jeste krucijalno, ali jo uvek nereeno i veoma diskutabilno. Kvalitativna ocena je da pravih formi klastera u sutini nema i da nisu zastupljeni u privredi Srbije. Sa njihovim razvojem zapoeto tek 2005. godine, u okviru Strategije razvoja inovativnih i konkurentnih malih i srednjih preduzea u periodu 2008-2013. Modelom osnivanja klastera planirane su etiri faze njihovog razvoja: prva faza pilot projekta; druga faza stabilizacije i rasta klastera; trea faza fokusirana na jaanje operativnih kapaciteta i komercijalizaciju postojeih klastera, i etvrta faza odrivosti i me unarodnog povezivanja. Do sada je operativno, ili je pokrenuto, formiranje 25 klastera iz razliitih oblasti privrede. to se tie industrije, najvii nivo razvoja klasterizacije dostigli su (Klasteri Srbije, 2010.): 1. Automobilski klaster Srbije obuhvata oblast auto industrije u kome posluje 34 preduzea, pet naunih ustanova sa 8.000 zaposlenih, i 2009. godine ostvario je ukupan promet od 350 mil. EUR i izvoz od 100 mil. EUR. 2. Balkansko-crnomorska industrija poljoprivrednih maina ili klaster BIPOM koji obuhvata industriju malih proljoprivrednih maina, ima 15 preduzea i 7 naunih institucija. U 2009. godini ostvario je promet od 16 mil. EUR i izvoz od 8 mil. EUR. 3. Srpski softverski klaster koji spada u industriju softvera, sa 12 preduzea i etiri naune institucije, 3.000 zaposlenih. 4. Klaster drvoprera ivaa Srbije koji okuplja 130 proizvodnih, trgovinskih i uslunih preduzea u oblasti prerade drveta, kao i 11 naunoistraivakih i institucija za podrku. 5. Prvi klaster plastike i ambalae JATO, koji se bavi proizvodnjom i reciklaom plastike i ambalae. On povezuje 9 preduzea i etiri naune institucije, sa oko 300 zaposlenih.

69

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

Pored ovih, postoje industrijski klasteri u niim fazama razvoja koji su operativni ili je pokrenuta inicijativa za njihovo osnivanje: Klaster proizvo aa obue Knjaevac; Feniks klaster srpske vazduhoplovne industrije; Embedded.rs klaster za integrisane elektronske sisteme; Netwood klaster proizvo aa nametaja; Asocijacija tekstilaca Asstex-Novi Pazar; PEKOS klaster pekarske proizvodnje; Galenit klaster za organizovano sakupljanje i reciklau istroenih baterija i akumulatora, i Klaster MEMOS udruenje za unapre enje konkurentnosti metalskih proizvo aa (Klasteri Srbije, 2010.). Ovaj koncept organizovanja, interesnog udruivanja i umreavanja sporo se prihvata od srpske industrije i ispoljava odre ene nedostatke. Razlozi su brojni: nedostatak mase i velikih preduzea-donatora; nedovoljan intezitet veza i poverenja me u akterima; nedostatak znanja, klaster menadera i preduzetnikog duha i kulture; nedovoljno razumevanje od krajnjih korisnika klastera; nivo razvoja tehnologije i slaba komercijalizacija naunog i tehnolokog razvoja; slaba saradnja sa univerzitetima i naunim institucijama; slaba konkurencija; nedovoljna domaa tranja i pristup stranim tritima; uvozna zavisnost; nedostatak kapitala i izvora finansiranja; nezainteresovanost banaka za kreditiranje; slaba infrastruktura; nedovoljna angaovanost drave; nepostojanje politike klasterizacije; uticaj svetske krize, i drugi slini razlozi. U budunosti, klastere bi treba organizovati tamo gde se najpre mogu ostvariti rezultati, imajui u vidu da je klaster dugoroan i sloen projekat. Istovremeno konceptualizaciji industrijskih klastera treba da prethode istraivaki i plansko-razvojni poduhvati koji otkrivaju opravdanost i mogunost njihovog dugoronog razvoja. Polazei od toga, postavlja se veoma vano pitanje, u kojim oblastima i granama industrije treba locirati klastere? Odgovor na to pitanje zavisi od izabranih pravaca razvoja industrije, resursa, tehnolokih mogunosti, mogunosti plasmana na regionalnom, subregionalnom ili me unarodnom tritu. Vee mogunosti razvoja klastera treba traiti posebno u automobilskoj, mainskoj i metalo-prera ivakoj industriji, tekstilnoj industriji, agro-industrijskom kompleksu i prehrambenoj industriji, ali i elektronskoj i telekomunikacionoj industriji, industriji IT. Pored ovih, postoji velika mogunost klasterisanja u farmaceutskoj, drvno-prera ivakoj i industriji reciklae. Bitno je i povezivanje preduzea u izvozne klastere, koji su se pokazali uspenom strategijom za poveanje konkurentnosti u me unarodnoj praksi. Razvoj klastera moe obezbediti i prostor za dislociranje razliitih aktivnosti multinacionalnih kompanija putem SDI. U nekim visoko-tehnolokim industrijama, kao to su elektronika i proizvodnja elektrinih i optikih ure aja, mogue je na osnovu niskih cena rada, privui finalne faze montae. Dislociranje nekih delova proizvodnje e biti pospeeno injenicom da se unutar klastera mogu obezbediti dobro razvijene lokalne isporuke, kvalifikovana radna snaga, specijalizovane vetine ili dobro razvijen tehniko-tehnoloki kadar.

70

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

Programe razvoja industrijskih klastera treba zasnivati na ve poznatim strategijama, prilago avajui ih terenutnim uslovima u Srbiji. Na osnovu iskustva formiranja industrijskih klastera posebno u razvijenim zemljama i naprednijim zemljamu u tranziciji, moe se preporuiti jedan model formiranja klastera od dna prema vrhu, koji bi imao sledei redosled aktivnosti (tabela 1.).

Tabela 1. Opti model formiranja klastera

1. Uspostavljanje infrastrukture za podrku razvoja klastera Organizovanje razvojnih i edukativnih centara na nivou regiona Promovisanje informacija o klasterima Formiranje timova u okviru centara za podrku razvoja klastera Obezbe ivanje podrke drave Olakavanje formiranja spoljnih veza i me unarodne saradnje

2. Identifikovanje mogunosti uspostavljanja klastera unutar regiona - Identifikovanje potencijal za uspostavljanje klastera - Sainjavanje modela i mape sistemskih veza - Procena svijih mogunosti naspram drugih regiona i konkurenata 3. Aktivnosti na uspostavljanju klastera - U regionima gde postoji kritina koncentracija preduzea uspostavljanje klaster asocijacije - Formalizacija postojeih komunikacionih kanala - Unapre enje saradnje me u preduzeima razvoj mrea 4. Obuka specijalizovane radne snage - Angaovanje strunjaka i specijalizacija ljudi za odre ene oblasti rada - Osnovanje klaster centra za obuku - Formiranje partnerstva izme u obrazovnih institucija i klastera - Podsticanje regionalnih saveza za obuku - Poveanje nivoa saradnje izme u regiona na nacionalnom i internacionalnom nivou 5. Razvoj i primena savremenih tehnologija i podrka preduzetnikim idejama - Investiranje u inovacije i zapoinjanje biznisa - Podrka inkubatora koji su zasnovani na klasteru - Razvoj poslovnih mrea preduzetnika - Podrka razvoja tehnolokih parkova 6. Ustrojavanje organizacione i upravljake strukture - Definisanje organizacione strukture klastera, tokova informacija i upravljakih mehanizama - Definisanje razvojnih timova klastera - Prilago avanje organizacione strukture preduzea radu u klasterima - Unapre enje upravljakih struktura - Uspostavljanje mehanizma praenja i merenja procesa u klasteru 7. Unapre enje marketinga i brending-a regiona - Utvr ivanje zahteva okruenja i prilago avanje klastera tim zahtevima - Promovisanje klastera proizvoda, usluga, prateih servisa - Izgradnja distribucionih kanala za izvoz proizvoda i usluga - Stvaranje brenda regiona

71

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

8. Usmeravanje razvoja klastera - Podsticanje zajednikih projekata uesnika klastera - Investiranje u R&D klastera - Finansiranje kritinih faktora

Izvor: Strategija razvoja klastera (2008), Centar za konkurentnost i razvoj klastera, Novi Sad, str. 78,79. Geografski posmatrano, najvee potencijale za razvoj klastera imaju univerzitetski centri u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Ni). Ovi gradovi predstavljaju najvee industrijske centre, sa najveim brojem strune radne snage, i imaju relativno dobru fiziku infrastrukturu. Tako e, oni raspolau industrijskim i slobodnim carinskim zonama, to se moe iskoristiti za njihovo osnivanje i razvoj. Zbog znaaja koji klasteri imaju na konkurentnost industrije, jako je bitna uloga drave i njenih institucija. Posebno vanu ulogu treba dati podsticaju i animiranju uea lokalnih i regionalnih organa vlasti. Osnovna uloga drave je u aktivnom stvaranju uslova i obezbe enju najznaajnijih faktora njihovog razvoja. Pri tome, drava treba direktno i indirektno da pomae razvoju klastera. Opti okvir za nastanak i razvoj kalstera, ali i jaanje postojeih, treba sprovodi kroz politiku klasterizacije. Direktna pomo drave je u sistemskim i institucionalnim promenama kojima bi se poboljali uslovi poslovanja. Indirektna pomo drave, treba da se ogleda u kreiranji ekonomske politike koja podsticajno deluje na razvoj klastera. Inicijative za osnivanje i razvoj klastera su vaan deo mera nove industrijske politike, politike regionalnog razvoja, politike SDI i inovacione politike. Izme u ostalog, i razvojne politike, koje se smatraju pravim politikama klastera, treba usmeravati ka stvaranju, mobilisnju i jaanju odre ene kategorije klastera. One su rezultat sektorskih ili granskih inicijativa (Competitive Regional Clusters, 2007, s. 5).

Zakljuak
Moe se oceniti, da klasteri, ue posmatrano predstavljaju grupu preduzea i organizacija koja me usobnim umreavanjem i kontaktima na odre enom geografskom podruju, poboljavaju svoj nastup na tritu i postiu konkurentsku prednost. U irem smislu, klasteri su nov, komplementaran nain povezivanja i organizovanja privrede, formulisanja ekonomske politike i ekonomskog razvoja. Iskustva visoko razvijenih zemalja pokazuju da su klasteri efikasan instrument jaanja konkurentnosti industrijskih preduzea. Klasterizacija podstie konkurentnost industrije na me unarodnoj sceni na tri iroka naina: 1. rastom produktivnosti, 2. inovativnou, i 3. osnivanjem novih preduzea. Tako e, postoje

72

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

brojne prednosti, merljive i nemerljive, zbog ega oni predstavljaju dobar koncept razvoja. Koncept klasterizacije sporo biva prihvaen od srpske industrije i ispoljava nedostatke, a razlozi su brojni. I pored brojnih prednosti koje donose klasteri, kod nas nije uinjeno dovoljno da se njihov razvoj podstakne institucionalno, na nivou drave, regiona i lokalne uprave. U narednom periodu, ekonomski napredak i odrivi razvoj Srbije, u velikoj meri zavisie od uspenosti restrukturiranja i poveanja konkurentnosti industrije. Efikasan ekonomski razvoj i konkurentnost ne moe se obezbediti bez razvoja industrijskih (ali i drugih) klastera. Razvoj je posebno intezivan ukoliko se povezuju industrijski i klasteri iz razliitih industrijskih delatnosti. Potrebe za njima su nedvosmisleno jasne. Razvoj klastera u industriji, koji dobro funkcioniu, moe imati viestruke koristi i efekte ispoljene u: (1) rastu produktivnosti i konkurentnosti; (2) rastu inovacija, difuziji tehnolokog znanja i nove tehnologije; (3) veoj primeni znanja u proizvodnji; (4) osnivanju i razvoju novih MSP; (5) razvoju preduzetnitva; (6) privlaenju SDI; (7) poveanju obima industrijske proizvodnje i rastu izvoza; (8) razvoju komplementarnih industrija, (9) poveanju zaposlenosti; i (10) ravnomernom regionalnom razvoju. Polazei od izvozno orjentisane strategije i izabranih pravaca razvoja industrije, klastere bi u budunosti trebalo organizovati tamo gde se najpre mogu ostvariti rezultati, odnosno, razvijati i jaati klastere koji imaju najvei potencijal za inovacije i izvoz. Programe razvoja industrijskih klastera treba zasnivati na ve poznatim strategijama i politikama, prilago avajui ih terenutnim uslovima. Nove klastere bi moda najbolje bilo osnivati jednim optim modelom formiranja klastera od dna prema vrhu. Inicijativa za osnivanje i razvoj klastera, pored privatnog sektora, mora biti vana uloga drave, odnosno, njene aktivnost na polju direktnih i indirektnih mera njihovog razvoja. U procesu osnivanja i jaanja klastera posebno su vane mere industrijske politike, politike regionalnog razvoja, politike SDI, inovacione politike i razvojne politike. Mere moraju ii i u pravcu podsticanja partnerstva i saradnje drave, privrede, velikih preduzea, akademskih i nauno-istraivakih institucija, ali i poveanja povezanosti postojeih klastera radi razmene znanja i iskustva iz prakse. Sprovo enje mera podrke klasterima zahteva obezbe ivanje razliitih izvora finansiranja (budetska sretstva, velika preduzea, donatorski izvori ili finansiranje iz fondova i programa EU).

73

EKONOMSKI HORIZONTI, 2010, 12, (2)

Literatura: 1. Commission of the European Communities - CEC, The concept of clasters and clasters policies and their role for competitiveness and innovation Main statisticalresults and lessons learned, Commission Staff Working Document, Brussels, s. 14-20. 2. Ili, M., Inkubatori i klasteri kao novi model razvoja malih i srednjih preduzea u industriji, Industrija 4/2006, 2006, Ekonomski institut Beograd, Beograd, s. 63-98. 3. Hopkinson, L., Inovacioni klasteri, Non-inancial Assistance to SMEs in Srbia, 2003., www.arhiva.srbija.gov.yu/lg /documents/informacioni-klasterisrp.ppt. (10.5.2008.) 4. Konkurentnost privrede Srbije 2003, 2003, Defferson Institut, Beograd, s. 229-300. 5. Klasteri Srbije, http://klasteri.merr.gov.rs/ (4.4.2010.) 6. Lagendijak, A. and D. Charles, Clustering as a New Growth Strategy for Regional Economics, Lokal Partnership, Clusters, and SME Globalisation, 1999, OECD, s. 18-20. 7. Competitive Regional Clusters - National Policy Approaches, 2007, Reviews of regional innovation, OECD, http://www.oecd.org/dataoecd/34/22/38653705.pdf, s. 5, (6.7.2010.) 8. Porter, M., E., O konkurenciji, 2008, FEFA, Beograd 9. Porter, M., E., Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, 1998, New York, s. 77-78. 10. Strategija razvoja klastera, 2008, Centar za konkurentnost i razvoj klastera, Novi Sad

74