Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

UVOD

Biznis plan je rezime prolih, sadanjih i buduih aktivnosti preduzea, odnosno najefikasniji nain kako da iz prolosti (sadanjosti) stignete do budunosti. Biznis plan je paljivo planiranje i testiranje poslovne ideje, kojim se pokazuje da li ona ima finansijskog i operativnog smisla. Biznis plan je plan vizije preduzea, put od elja do stvarnosti. U njemu su postavljeni ciljevi, analizirane osnovne slabosti i najznaajnije prednosti planiranih aktivnosti i u skladu sa tim utvrena osnovna strategija njegovog sprovoenja. Biznis plan utvruje trenutnu poziciju preduzea. Izrada biznis plana je razvojni proces testiranja poetne poslovne ideje, ocene njenih realnih biznis ansi u trinom okruenju, projekcije realizacije i naina ostvarenja. Biznis plan je, dokument koji slui kao standard sa kojim se mogu porediti tekui rezultati nakon to je posao startovao. Redovno poreenje planiranih i ostvarenih aktivnosti Vam dozvoljava da identifikujete probleme pre nego to postanu nereivi. Redovno poreenje i korektivne akcije Vam pomau da odrite Va posao na eljenom putu, ka ostvarenju postavljenog cilja. Biznis plan je neophodan dokument ukoliko elite da pozajmite kapital. Dobro uraen biznis plan je najsigurnija garancija Vae sposobnosti da upravljate Vaom idejom. Biznis plan je znaajan faktor koji bitno opredjeljuje odluku da li e Vam biti odobrena sredstva koja traite. Biznis plan je prva provera i ocena Vae poslovne ideje za Vae potencijalne partnere koji treba da uloe vreme, znanje ili novac u Va projekat, a ne u neki drugi. To je najee neophodna pokretaka karika u realizaciji Vaeg preduzetnikog poduhvata, jer da ste

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

nameravanu investicionu aktivnost mogli samostalno realizovati, pomo i finansijsku podrku ne bi ni traili. Biznis plan je dokument kojim se analizira predstojei poslovni poduhvat. To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje odreeni poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzee ve na savim konkretnu operaciju. Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga razlikovati od Studije opravdanosti koja je dugorona i odnosi se na celi period eksploatacije nameravanog poduhvata (Npr. otvaranje i eksploatacija jednog rudnika). Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati alii investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u odreeni poslovni poduhvat. Vlada Republike Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzea je kreirala dokument pod nazivom Vodi za izradu biznis plana. Postoji i dokument kojim se to razrauje da bi potencijalni korisnici finasijskih sredstava ispunili kriterijume i uslove Javnog konkursa za ulaganje u razvojne programe malih i srednjih preduzea. Naime izrada Biznis plana, koji je kod nas do skora bio manje u upotrebi, je manje vie precizno definisana, u svetu, te su, pogotovu strani investitori naviknuti da taj dokument ima gotovo uvek isti oblik, poglavlja, nain izlaganja

1.STRUKTURA BIZNIS PLANA

1. Uvodne informacije Naslovna strana Sumarni saetak

Predmet:Upravljanje investicijama Sadraj 2. Opis posla Opis proizvoda ili usluge

Tema:Finansijski plan u biznis planu

Analiza trita i marketinka strategija(trite, konkurencija i marketinki planovi) Menadment( Menadment tim, pomono osoblje, pretpostavka buduih potreba za osobljem, planovi za trening(edukaciju) osoblja, plate-budet) Operativne procedure(Lokacija, radno vreme, oprema, planovi informacione tehnologije, knjigovodstvo/raunovodstvo) Vremenski raspored rada Pravni zahtevi 3. Finansijski podaci Finansijski zahtevi Operativni profit i gubitak Izjava o protoku gotovine(cash flow statement) Zavrni rauni Analiza prelomne take

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

2.FINANSIJSKI PLAN

Da bi preduzee otpoelo sa poslovanjem ili realizovalo odreeni poslovni poduhvat potrebna su mu finansijska sredstva, jer ih po pravilu, preduzee nema dovoljno. Zbog toga se preduzee obraa zainteresovanim investitorima ili kreditorima, koji zahtevaju prezentovanje biznis plana iz kojeg se moe sagledati profitabilnost potencijalnog ulaganja i vremenski rok u kojem e se sredstva vratiti. Analogno tome, za finansijski plan moe se rei sledee: 1. 2. 3. poslovanja. 4. Finansijski plan daje predvianje novanih tokova. Finansijski plan je kljuni segment biznis plana. Finansijski plan objedinjuje sve elemente biznis plana. Finansijski plan daje predvianje prihoda i rashoda, kao i finansijskog rezultata

Svaki finansijski plan, po pravilu, obavezno mora da sadri sledee osnovne elemente: Finansijsko predvianje (finansijskog rezultata, novanih tokova i prelomne take rentabilnosti), obim i izvore potrebnih sredstava, budet i finansijsku konstrukciju. Finansijski plan se zasniva na odreenim pretpostavkama koje treba utvrditi i precizno definisati. Ove pretpostavke finansijskog plana ine kratke konstatacije o uslovima pod kojima preduzetnik planira otpoinjanje biznisa. One obino treba da odraavaju sledee dimenzije: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. osnovne karakteristike preduzetnikog biznisa, trinu situaciju u kojoj e se obavljati biznis, kapitalne mogunosti sa kojima se trenutno raspolae, potrebe za poslovnim prostorom, opremom, instalacijama, nametajem i potrebe za trajnim obrtnim sredstvima (cirkulirajuem kapitalom), potrebe za finansijskim sredstvima za plate zaposlenih, potrebe za sredstvima za pokrie ostalih aktivnosti, datum planiranog ulaska u preduzetniki poduhvat (projekat),

ostalim fiksnim fondovima,

Predmet:Upravljanje investicijama 9. 10. 11. 12.

Tema:Finansijski plan u biznis planu

datum ulaska u redovno eksploataciono (tekue) poslovanje, prosean planirani promet (dnevni, nedeljni, meseni, tromeseni), bruto razlika u ceni (mara, rabat), bruto i neto dobit (profit) i drugi relevantni pokazatelji.

Iako postoji barem deset razliitih segmenata finansijske analize, tri se izdvajaju kao najvanija i obavezna. To su bilans stanja, bilans uspeha i ke flou (protok gotovine). Koristan je i prikaz take profitabilnosti, tj. grafikon koji daje presek ulaganja i trokova, sa jedne i zarade, sa druge strane i pokazuje kada e se prei u crno. Naravno, u pitanju su projekcije koje zavise od predvianja prodaje, koju se prikazuje jednostavnom tabelom po mesecima. Finansijski segment biznis plana mora obavezno da prui odgovore na sledee komplekse pitanja: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Koliko je novaca neophodno za otpoinjanje biznisa? Koja je prelomna taka rentabilnost biznisa? Koji je planirani bilans uspeha? Koji je planirani bilans stanja? Kakav je plan novanih tokova? Koja su predvianja profita?

Koliko je novaca neophodno za otpoinjanje biznisa? Da bi se naao zadovoljavajui odgovor na ovako formulisano pitanje, isto je potrebno posmatrati u neto irem smislu, odnosno: 1. 2. 3. Koliko novaca i druge imovine preduzetnik poseduje? Koliko je novaca potrebno da bi se zapoeo konkretan biznis? Koliko novaca e biti potrebno da se ostane u biznisu?

Do odgovora na prvo pitanje dolazi se ako se precizno utvrdi novana, pokretna i 5

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

napokretna imovina (potraivanja i druga aktiva), a takoe i obaveze koje preduzetnik ima prema treim licima (dugovanja i ostala pasiva). Odgovor na drugo pitanje uslovljen je obraunom svih inicijalnih ulaganja i poetnih trokova vezanih za samo pokretanje konkretnog biznisa. Ovo podrzumeva potrebu utvrivanja vrednosti prostora, objekata, opreme, ureaja, robe, licenci, dozvola, osiguranja, reklame, kao i svih drugih izvesnih ili neizvesnih izdataka i vrednosti, koje treba angaovati pre poetka posla. Odgovor na tree pitanje se dobija tako to se svi projektovani trokovi podele na dva dela: prvo, neodloni poetni trokovi i drugo, budui operativni trokovi. Neodloni poetni trokovi su trokovi koji e se morati pokriti pre poetka posla. U ove trokove ulaze svi izdaci osnivakih ulaganja. Budui operativni trokovi su izdaci koji e se pokrivati u periodu operativnog biznisa, odnosno kada odreeni prihodi ponu da znaajnije pristiu. Sve do tada, preduzetnik mora raspolagati sa odreenim novanim kapitalom kako bi obezbedio pokrivanje i ovih trokova. Kada se po svim navedenim osnovama utvrdi koliko je novaca preduzetniku potrebno da otpone biznis, onda se donosi odluka da li se ide dalje ili ne. Ako raunica pokae da je planirani biznis apsolutno isplativ, onda se mora razmisliti o potencijalnim moguim izvorima pribavljanja nedostajuih sredstava.

2.1.Prelomna taka rentabilnosti

Na apsolutnu razliku izmeu prihoda i rashoda deluje vie razliitih faktora od ijeg, manje ili vie, uspenog kombinovanja zavisi stopa poslovnog i neto dobitka. Meu te faktore spadaju: obim realizacije, asortiman proizvodnje, prodajne cene proizvoda i usluga, kao i odnos varijabilnih prema fiksnim trokovima u ukupnim trokovima poslovanja. Meuzavisnost tih faktora obino se predstavlja u vidu grafikona rentabilnosti. Prelomna taka rentabilnosti ili prag rentabilnosti predstavlja onaj obim prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima, odnosno trokovima. Analizom pokazatelja prelomne take

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

rentabilnosti dolazi se do zakljuka koji obim proizvodnje ili prodaje treba ostvariti da bi se obezbedili fiksni trokovi i deo varijabilnih trokova. U finansijskom planu prelomna taka rentabilnosti izraava se numeriki i grafiki. Prelomna taka rentabilnosti, odnosno taka u kojoj se poklapaju fiksni i varijabilni trokovi sa prihodom, predstavlja donju granicu rentabilnosti. To znai da je u taki preseka linija ukupnog prihoda i ukupnih trokova poslovni dobitak jednak nuli. Ovo predstavlja kombinaciju pomenutih faktora koja omoguava preduzeu da dostigne samo donju granicu rentabilnosti iz redovne iz redovne aktivnosti i nita vie. U finansijskom segmentu biznis plana treba dati prikaz fiksnih i varijabilnih trokova i pripremiti grafiki pregled prelomne take rentabilnosti, na osnovu koje e se moi sagledati koliko e biti potrebno vremena biznisu da dostigne nultu prelomnu taku. Takoe, treba navesti eventualne probleme koje oekujemo na finansijskom planu u periodu ostvarivanja i odravanja nulte rentablnosti, to znai rad bez profita i bez gubitka. U okviru analize prelomne take rentabilnosti, potrebno je definisati i prikazati i marginu sigurnosti koja predstavlja razliku izmeu postojee prodaje i prodaje na prelomnoj taki rentabilnosti, odnosno razliku izmeu prihoda i prelomne take iskazano u procentima. Ona je pokazatelj potrebnog pokria dela varijabilnih trokova, fiksnih trokova i neto dobitka.

2.2.Planirani bilans uspeha

Bilans uspeha, kao krajnji rezultat, daje razliku izmeu potroenog i zaraenog novca, dakle profit ili gubitak. Tu se u optim crtama daju trokovi proizvodnje (direktan rad, materijal itd.), oprativni trokovi (trokovi prodaje, marketinga, administracije itd.), kao i prihodi. Ukoliko se biznis plan pravi sa projekcijom od vie od jedne godine, bilans uspeha mora da se prikae za svaku godinu. Planirani bilans uspeha pokazuje oekivani iznos i strukturu poslovnog rezultata preduzea. Ralanjava se analitiki po periodima (meseno, kvartalno), odnosno po vrstama

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

proizvoda, prodajnim teritorijama, potroaima i ostalim kanalima raspodele, odnosno po pojedinanim segmentima ukupne prodaje. Ovaj dokument se u praksi takoe naziva i proforma bilansa uspeha ili operativni finansijski plan. Sastavni delovi planiranog bilansa uspeha su analiza i ocena isplativosti poslovnog poduhvata iz koje se lako moe sagledati finansijska osnovanost planiranog i ostvarenog biznisa. Planirani ili probni bilans uspeha radi se tabelarno, da bi se na taj nain u preglednoj formi mogli iskazati i pratiti svi prihodi i rashodi preduzetnike firme, a takoe da bi se na osnovu toga izraunao dobitak po mesecima i na nivou cele godine. Bilans uspeha ili raun dobitka-gubitka, kako se esto naziva, sutinski predstavlja pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata, kao meu njima ostvarene razlike u odreenom vremenskom periodu. Bilans uspeha moe biti u formi dvostranog pregleda ili u formi jednostranog pregleda.

2.3.Planirani bilans stanja

Ovaj prikaz je klasian raunovodstveni prikaz leve i desne strane. Na levoj strani se obino prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, tj. zbir svih taaka, moraju da imaju isti iznos. Ukoliko nemaju, to je znak da nismo obraunali ili neki troak ili neku zaradu. U sredstva spadaju gotovina i potraivanja, ali i nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni gubici. Obaveze obuhvataju sva tekua i budua plaanja, zajmove, osnovni kapital i zadrane zarade. Bilans stanja se, takoe, pravi za svaku godinu u biznis planu. Ovaj dokument se u praksi takoe naziva i proforma bilansa stanja. Planirani bilans stanja se radi unapred, da bi se unapred prikazala potrebna aktiva (sredstva) i pasiva (izvori sredstava), koje je nuno formirati i uklopiti da bi se odabrani biznis mogao uspeno odvijati. Planirani bilans stanja treba da pokae koliko sredstava zahteva konkretan biznis i u kojoj vrednosnoj i tehnikoj strukturi. Drugim reima, koliki deo uloenog kapitala treba da se nalazi u fiksnom obliku, posebno u obliku trajnih obrtnih sredstava, u obliku sirovina i repromaterijala, odnosno u trgovakoj robi, u novcu za kupovinu sirovina, repromaterijala,

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

kao i u potraivanjima za isporuenu robu kupcima i drugim dunicima. Sadraj planiranog bilansa stanja zavisi od veliine i sloenosti konkretnog biznisa, i u pojedinim delovima razlikuje se od jedne do druge firme. Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj strani iskazuje kapital i obaveze, a s obzirom da je to jedna ista strana posmatrana sa dva razliita aspekta-jednom sa aspekta imovine, a drugi put sa aspekta porekla imovine-razumljivo je da mora da postoji ravnotea imeu imovine i kapitala uveanog za obaveze. U formalnom pogledu, bilans stanja moe da bude u formi dvostanog pregleda u kome se na levoj strani iskazuje imovina, a na desnoj strani kapital i obaveze, a takoe i u formi jednostranog pregleda u kome se najpre iskazuje imovina, a zatim kapital i obaveze.

2.4.Plan novanih tokova (cash flow)

Izvetaj o gotovinskom toku, kako se ke flou zove u naem raunovodstvu, zbirno pokazuje sve ulaze i izlaze gotovine u toku naeg poslovanja. Dakle, tu su prikazani svi trokovi i svi prihodi, razvrstani u nekoliko kategorija. Ova projekcija moe se raditi i za ceo period pokriven biznis planom ali, poto se podaci iz nje koriste u izradi bilansa, preporuljivo je da se ide postupno, godinu po godinu. U cilju pribavljanja potrebnih finansijskh sredstava preduzee mora prezentovati i plan novanih tokova (priliva i odliva) na osnovu koga se moe stei uvid u perspektive njegove likvidnosti, a koji omoguava preduzeu da u perspektivi obezbedi likvidno poslovanje. Plan novanih tokova najee se sastavlja sa krae vremenske periode (meseno ili nedeljno), kako bi se obezbedilo upravljanje likvidnou preduzea. Planovima novanih tokova moraju se predvideti fluktuacije na nivou priliva i odliva sredstava u pojedinim periodima poslovnog poduhvata. Da bi se projekcije novanih tokova mogle kvalitetno i valjano uraditi potrebno je poznavati, vremenski pratiti i analizirati sve prihode i trokove koji nastaju ili mogu nastati u preduzetnikom biznisu. Na osnovu kvalitetnih analiza i projekcija priliva i odliva novanih

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

sredstava, mogue je napraviti kvalitetne planove kratkoronog zaduivanja i investiranja, koje strategijsko i tekue voenje preduzetnikog biznisa uslovljava. Finansijski je zdrav samo onaj biznis u kojem su raspoloivi prilivi novanih sredstava uvek u zbiru vei od dospelih izdataka, odnosno odliva sredstava. Meseni i godinji plan priliva novanih sredstav treba da sadri oekivane prihode, prilive gotovine, materijalne trokove, trokove radne snage, reijske trokove i druge gotovinske isplate za dati nastupajui period. Glavni izvor prihoda formirae se od proizvoda kupcima. Ako je re o prihodima koji se ostvaruju od prodaje, onda je jasno da e oni znatno oscilovati od jednog meseca do drugog, zavisno od sezonskih, modnih ili nekih drugih kretanja na tritu, ili drugih inilaca vezanih za preduzetniki biznis. Meutim, ono to je ovde posebno bitno, to je da se obavezno utvrdi da li e preduzetniki biznis. Meutim, ono to je ovde posebno bitno, to je da se obavezno utvrdi da li e mesena prodaja donositi dovoljno prihoda da se mogu uredno plaati meseni rauni koje e ispostavljati razni poverioci. Ako je stanje procenjenih novanih tokova na kraju svakog meseca pozitivno, onda se moe smatrati, sa aspekta novane likvidnosti, da preduzetniki biznis ima ekonomskog smisla i da ga treba dalje odravati i unapreivati.

2.5.Projekcija prodaje
U tabeli projekcije prodaje treba jednostavno, mesec po mesec, prikazati koliko predviamo da emo prodati svojih proizvoda ili usluga i po kojim cenama. Ova predvianja, naravno, zavise od istraivanja trita, marketinga, ciljne grupe i teritorije koju pokrivamo, investicija, kapaciteta i kvaliteta proizvodnje, sezone i uopte svih segmenata koje smo ranije pokrili u biznis planu. Ukoliko prodajemo sladoled, moramo realno prikazati zimsku prodaju i rezultate alternativnih reenja. Najbitnija stvar pri izradi finansijske analize, pored toga da se sve brojke poklapaju, jeste da ona izlazi iz svega to smo opisali u ostatku biznis plana, a da budemo svesni da je sama analiza osnov za traenje novca ili podrke za projekat koji radimo. Ona e nam pokazati i mogue nerealnosti i zaletanja, koja emo ispraviti, tako da je veoma vano biti realan i poten prema sebi i mogunostima nae firme ili trita na kojem hoemo da radimo.

10

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

2.6.Predvianje profita
Profit je pokazatelj ostvarenog vika poslovnih prihoda u odnosu na nastale trokove. Trokovi koji nastaju u poslovanju mogu biti u novcu, materijalu, utroenoj opremi, vremenu, naporima ili raznim nepogodnostima, ali bilo u kojem obliku da se pojavljuju treba da budu nadoknaeni. Profit predstavlja svojevrsnu kompenzaciju vlasnicima biznisa za kapital i rad koji su uloili u odreenu vrstu poslovanja, a svakako i rizik kome su se u tom ulaganju izloili. Ako preduzetnik eli da posluje profitabilno, on mora uspeno da odgovara na privredne, tehnoloke i drutvene izazove koji vre uticaj na svaku vrstu preduzetnitva. Da bi uspeno poslovale, preduzetnike firme moraju konstantno zadovoljavati potrebe svojih kupaca. Nije dovoljno da neto proizvode i prodaju po niskim cenama, ako ljudi to ne ele da kupe ili ako smatraju da su cene visoke za tu vrstu proizvoda. Zbog toga je profit osnovni vodi za efektivno i efikasno poslovanje. Ako ne bi bilo profita, ne bi bilo ekonomskih razloga za postojanje i razvoj preduzetnikog biznisa. Pozitivna razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predstavlja finansijski rezultat preduzea u obliku profita. Finansijski plan, osim ovih projekcija, sadri i projekcije racio brojeva kao relativnih veliina, koje najjasnije pokazuju poboljanje ili pogorenje pojedinih performansi. Re je o racio brojevima rentabiliteta, likvidnosti, aktivnosti i finansijske strukture.

3.IZVODLJIVOST BIZNIS PLANA

Kada se zavri izrada biznis plana i kada se on integralno kompletira sa svim svojim segmentima, potrebno je vratiti se na njegov poetak i detaljno ga ponovo pregledati po svim njegovim relevantnim elementima. Potrebno je odvojiti dovoljno vremena da se biznis plan jo jednom detaljno proveri, pre nego to se preduzetnik finansijski, materijalno i radno angauje na njegovom ostvarivanju. Ako biznis plan nije izvodljiv, onda je bolje da se to utvrdi odmah na poetku posla, nego da se shvati nakon godinu dana da je poslovni poduhvat promaen.

11

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

Posebno je potrebno paljivo pregledati brojke koje se odnose na planirane trokove jer se obino kod trokova prave najvee greke. Pojedinci su obino skloni da potcene odreene trokove, a druge da uopte ne predvide, ili da sagledaju samo tzv. urgentne trokove, a da one koje e nastati kasnije jednostavno ne uzmu u obzir. Takoe, potrebno je proveriti cene svih inputa (ulaznih veliina) i outputa (izlaznih veliina), pa ako se utvrdi da je neka stavka previsoka ili preniska, potrebno ih je korigovati. Isto tako, bilo bi dobro da se biznis plan pokae nekom dobro upuenom strunjaku, koji e paljivo pregledati planirane brojke iz biznis plana i ukazati na eventualne propuste. Konsultant treba da ukae preduzetniku ne samo na trokove i opasnosti koji su izvesni, ve i na prednosti sa kojima preduzetnik raspolae, a koje nije odmah dovoljno sagledao u opredeljivanju i planiranju biznisa. Finansijska analiza je najvaniji deo svakog ozbiljnog biznis plana. Iz nje moraju proizlaziti sve pretpostavke za razvoj posla koji poinjemo. Iako po svom poloaju u stranicama biznis plana zauzima poslednje mesto, finansijska analiza je prvo to e svaki ozbiljan investitor pogledati u tekstu. Sam stil prezentacije podataka, samim tim mora biti ist i jasan. Pri tome, ne pravimo izvetaj za finansijsku policiju, ve za nekoga ko e nam biti ili partner ili poverenik. Cifre moraju biti pregledne, u tabelama, a vaniji podaci izraeni jednostavnim grafikonima. Finansijska analiza je poslednji segment biznis plana jer treba da sintetizuje i uskladi sve neutralno iskazane materijalne planove iz prethodnih segmenata i od njih napravi finansijsku celinu. Cilj finansijskog planiranja je odravanje trajne finansijske stabilnosti i dugorone ekonomske solventnosti i nezavisnosti. Finansijska analiza pokazuje iz kojih izvora se finansira poslovanje, koliko je novca neophodno preduzeu za zapoinjanje biznisa i poslovanje, koliki su prihodi preduzea, trokovi, dobit i da li je preduzee likvidno. 1. Finansijska predvianja: a) Profit i gubitak

12

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

b) Tok gotovine (u veku ekonomskog trajanja projekta) c) Break-even analiza d) Kontrola trokova 2. Izvori i korienje fondova 3. Budeti 4. Finansijska konstrukcija 5. Likvidnost-u ovom delu biznis plana treba pokazati da su prilivi sredstava iz ukupnih poslovnih aktivnosti, prezentiranih u biznis planu, dovoljni da pokriju ukupne odlive sredstava

3.1.Racio analiza likvidnosti

opti racio likvidnosti = ukupna kratkorona potraivanja / ukupne kratkorone obaveze posebni racio likvidnosti = kratkorona potraivanja - zalihe / kratkorone obaveze

Rentabilnost - projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha Metode ocene rentabiliteta

1. Racio analiza a) Margina bruto dobitka (Gross Profit Margin Ratio) (Bruto dobit/prihodi od prodaje)x100 b) Margina poslovnog dobitka (Operating Profit Margin) (Poslovna dobit/prihodi od prodaje)x100 c) Margina neto dobitka (Net Profit Margin Ratio) (Neto dobit/prihodi od prodaje)x100 d) Prinos na aktivu (ROA - Return on Assets) (Poslovna dobit/ukupna aktiva)x100 e) Prinos na kapital (ROE - Return on Equity) (Poslovna dobit/akcionarski kapital)x100

13

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

2. Dinamike metode a) Analiza prelomne take (Break-Even Analiysis) (Fiksni trokovi/1-koeficijent varijabilnih trokova) b) Analiza osetljivosti (Varijabilni trokovi po jedinici x fiziki obim proizvodnje+fiksni trokovi/fiziki obim proizvodnje)

14

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

ZAKLJUAK:
Plan je nita, planiranje je sve Ova poznata reenica biveg amerikog predsednika Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower), koja datira iz vremena II svetskog rata, esto se koristi kada neko na jednostavan nain eli da objasni znaaj planiranja. Planiranje je proces koji neprekidno traje, tokom kojeg utvrujete ciljeve i pronalazite naine za njihovo ostvarenje. Sloenost okruenja, brzina i uestalost promena osnovni su razlozi zbog kojih planiranje treba shvatiti kao kontinualan proces. Planiranje predstavlja posebnu vrstu donoenja odluka koja ima presudan znaaj za budunost preduzea. U Srbiji se biznis planovi uglavnom piu kada se podnosi zahtev za kredit kod banaka, Fonda za razvoj Vojvodine, Fonda za razvoj Srbije, Garancijskog fonda Vojvodine i drugih institucija koje pruaju finansijsku podrku preduzetnicima. Svaka od ovih organizacija ima svoje ablone za izradu biznis planova, koji olakavaju posao preduzetnicima, jer se tano zna ta biznis plan treba da sadri. Sopstveno uee, postojanje predugovora i profitabilnost poslovnog poduhvata, prikazana kroz finansijski plan, kljuni su elementi biznis plana koje vrednuju sve navedene organizacije. Ne ulazei u nain na koji se plan analizira i posebno ko analizira poslovne planove u ovim organizacijama, izuzimajui najvei broj banaka, iskustvo pokazuje da se sredstva odobravaju i na osnovu biznis planova koji su krajnje neobjektivni.

15

Predmet:Upravljanje investicijama

Tema:Finansijski plan u biznis planu

LITERATURA:
1.Petkovic, V. ,Karavidi, S. (2009):Preduzetnitvo,PEP,Beograd. 2.Vukosavljevi,Kvrgi,Mileti (2010):Upravljanje Investicijama,PEP,Beograd.

Interenet Sajt:
3. http://www.preduzetnik.com/magazine/2009/04/bez-alata-nema-ni-zanata/ ( datum pristupa 2.6.2011. ) 4. http://www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat3184.ppt. ( datum pristupa 2.6.2011.)

16