Plovili smo iz Venecije ka Napulju kad nam turski brodovi preprecise put.

Ukupno smo imali 3 broda, a sto se tice njih, njihovim brodovima koji su se pojavljivali krzo maglu nikako se nije mogao videti kraj. U jednom trenutku na nasem brodu zavladase strah i panika; nasi veslaci koji su vecinom bili Turci i ljudi iz Magrepa vristali su od radosti; uzrujali smo se. Pramac naseg broda poput i druga dva broda okrenuo se ka zapadu prema kopnu,ali nismo mogli da ubrzamo kao drugi brodovi. Nas kapetan ,koji se plasio da ce biti kaznjen ako padne u zarobljenistvo, nikako nije mogao da naredi jace bicevanje robova- veslaca. Posle sam razmisljao o tome kako mi se ceo zivot promenio zbog ovog kapetanovog straha. A sada mislim kako bi mi se zapravo zivot promenio da kapetana nije obuzeo taj kratkotrajni strah. Mnogi znaju da ne postoji zivot koji nije najpre odredjen i da su sve price pojedinacni lanci slucajnosti. Ali opet cak i oi koji su svesni istine, u jednom periodu svog zivota okrenu se i pogledaju ga opet i zakljuce da sve ono sto su doziveli kao slucajnosti u stvari bilo moranje da se desi. I meni se dogodio jedan takav period, a sada dok zamisljam boje tur.brodova koji su se pojavljivali iz magle kao prividjenja i dok na jednom starom stocicu pokusavam da pisem svoju knjigu misim da je jedan takav period najpodesnije vreme da se zapocne i zavrsi jedna jedna prica. Kada je ugledao da su se preostala dva broda provukla izmedju turskih ladja i u magli nestala nas kapetan se ponadao; uz nase pritiskivanje usudio se da pritegne robove, ali vec smo bili zakasnili, a jos uz to ni bicevi nisu mogli da uticu na robove uzubudjene i zeljnih slobode. U jednom trenutku na nas je krenulo vise od deset turskih ladja koje su u raznim bojama razbijale izludjujuci zid magle.Nas kapaten se ovoga puta odlucio za borbu i mislim da je to bilo da bi pobedio strah i stid, a ne da pobedi neprijatelje. Naredio je da se pripreme topovi dok je zahtevao nemilosrdno bicevanje robova, ali kasno rasplamsani duh se za kratko vreme i ugasio. Bili smo izlozeni snazoj bocnoj paljbi, ako se odmah ne predamo brod ce nam potonuti i odlucili smo da podignemo zastavu da se predajemo. Dok smo posred mirnog mora cekali turske brodove, sisao sam u svoju kabinu i ocas posla sam svoje stvari doveo u red kao da ocekujem neke goste,a ne neprijatelje koji ce promeniti ceo moj zivot , otvorio sam maleni sanduk i prelistavao razbacane knjige. Dok sam listao strane jednog toma, koji sam kupio u Firenci za velike pare, u ocima mi se zamuti i zacuo sam jauke, uspanicene glasove i buku koji su dopirali sa palube, Bio sam svestan da cu se uskoro biti udaljen od knjige koja mi je u rukama, ali nisam hteo da mislim na to vec na ono sto je bilo ispisano na stranicama knjige. Kao da se medju mislima,recenicama i jednacinama knjige nalazila cela moja proslost koju nisam zeleo da izgubim.Dok sam citao redove knjige koji su mi nasumicno zapadali za oci, mrmljajuci kao da se molim,zeleo sam da urezem celu knjigu u svoje pamenje da bih se ,kada oni budu dosli, poput secanja na drage reci jedne knjige, s ljubavlju naucene napamet, secao boja svoje proslosti,a ne njih i onoga sto cu zbog njih morati da prezivljavam. U to vreme bio sam neki drugi covek ciji su majka, verenica, prijatelji oslovljavali istog drugim imenom. Ponekad u snovima vidim tu osobu koja je ja ili tog za koga sada smatram sebe i budim se iz sna oznojen. Taj covek koji je podsecao na izbledele boje onih nepostojecih drzava sa kojima smo se ravnali godinama kasnije, na zivotinje koje nikada nisu zivele, na neverovatno oruzje imao je 23 godine, izucavao je nauku i umetnost u Firenci i Veneciji, verovao je da se razume u astronomiju, matematiku, fiziku i u slikarstvo. Naravno bio je samoljubiv, progutao je vecinu stvari koje su nastale pre

njega i na sve je stiskao usne, nije sumnjao da ce bolje da napravi, bio je neuporediv, znao je da je od svih bio pametniji i kreativniji. Ukratko bio je prosecan mladic. Tesko mi je bilo da poverujem da ovaj mladic koji je sa svojom draganom pricao o svojim strastima, planovima, svetu, nauci i koji je normalnim smatrao to sto je njegova verenica bila pocinjena njime, jesam zapravo ja iz doba koje moram, kao sto to cesto i radim sebi da predstavim kao proslost.Ali tesio sam sebe da ce nekoliko osoba koje jednoga dana od pocetka do kraja budu strpljivo citale ovo sto pisem da shvate da taj mladic nisam bio ja. A mozda ce ti strpljivi citaoci da misle kao sto ja sada mislim da je mladic citajuci omiljene knjige napravio pauzu u zivotu i da je jednoga dana nastavio tamo gde je prica stala. Dok su rampari urkcavali na nas brod stavio sam knjige u sanduk i izasao napolje. Na brodu vladala velika pometnja. Skupili su sve vani i naterali ih da se skinu do gole koze. U jednom trenutku u tom metezu pade mi na pamet da skocim u more,ali pomislih kako ce kopljima poci za mnom, uhvatiti me i ubiti odmah.Inace nisam ni znao da smo toliko bili udaljeni od kopna.Na pocetku me nisu cackali. Muslimansko roblje je vristalo od radosti oslobodjeno lanaca, a neki od njih su se vec sada dali u osvetu onima koji su ih bicevali. Kasnije me pronadjose u mojoj sobi,udjose unutra, otese mi stvari. Ispreturase mi sanduke trazeci zlato, nakon sto su uzeli neke od mojih knjiga i sve moje stvari jedan me je zamisljeno prelistavajuci preostalih par knjiga uzeo i odveo kod jednog od kapetana. Kapetan za koga sam kasnije saznao da se Mlecanin preobracen u islam lepo ophodio prema meni, pitao me je u sta se razumem. Da ne bih bio stavljen za vesla odmah sam poceo da pricam o svom znaju o astronomiji,spomenuo sam kako nocu mogu da pronadjem smer,ali ih to nije zanimalo. Na to sam verujuci knjigama anatomije koje su osatvili kod mene rekao da sam lekar. Kada sam ugledao jednoga sa otkinutom rukom na koga mi kasnije pokazase rekoh da nisam lekar. Razbesneli su se i hteli da me stave za vesla,ali kada je video moje knjige kapetan pripuita da li se razumem u mokracu i otkucaje srca. Kada sam rekao da se razumem spasio sam sebe od veslanja,a uspeo sam da sacuvam dve svoje knjige. Ali ovo odvajanje me je takodje skupo kostalo. Odmah su me zamrzli ostali hriscani koji su bili postavljeni za vesla. Da su mogli buili bi me u skladistu u kojem smo bili zajedno zatvoreni,ali su se bojali sto sam odmah uspostavio vezu sa Turcima. Nas plasljivi kapetan koji tek umro nabijen na kolac, mucitelji mu odsekose nos i usi i kao upozorenje stavili su na splav. Svi su poverovali da sam lekar kada su se rane nekolicine Turaka zalecile same od sebe kada sam koristio zdrav razum,a ne svoje poznavanje anatomije. Cak mi je i nekolicina mojih ljubomornih neprijatelja koji su bili rekli Turcima da nisam lekar nocu u skladistu pokazali svoje rane. Usli smo u Istanbul uz jedni spektakularnu ceremoniju. Cak nas je i princ navodno posmatrao. Na vrhove svih svojih jarbola okacili zastave, a ispod su bile nase zastave ikone Svete Bogorodice, krstovi okaceni naopacke tako da su probisveti mogli da ih gadjaju strelama. U tom trenutku topovi pocese da prelamaju nebo i zemlju. Ceremonija koju su kasnije mnogi posmatrali melanholicno , sa gnusanjem i veselo sa kopna potrajala je. Bilo je i onih koji su se onesvestili od suncanice. Navece smo se usidrili na Kasimpasi. Da bi na izzveli pred sultana okovali su nas u lance, da bi ismejali nase vojnike na njih su pancire naopako navukli , vratove kapetana i oficira stavili su gvozdene alke sa uzivanjem su svirali trube koje su uzeli sa naseg broda i tako su nas kroz zabavu odveli

na dvor. Po putu poredjani narod nas je gledao veselo i zatizeljno. Sultan je,a da ga mi nismo ni videli izabrao i naredio da se odvoje zarobljenici koji su pripali njemu. Nas su preveli preko Galate i stavili u tamnicu Sadik Pase. Tamnica je bilo jedno odvratno mesto, na stotine zatvorenika trunulo je medju prljavstinom malih mracnih celija u podzemlju. Kako bih mogao da sprovodim svoj novi posao tamo sam nasao mnogo ljudi,a neke sam i oporavio. Napisao sam i recepte za cuvare koji su imali bolove u ledjima i nogama. I ovako su mene ponovo odvojili od drugih i stavili me u jednu dobro osvetljenu celiju. Kada sam video u kakvom su stanju drugi trudio sam se da budem zahvalan bogu zbog situacije u kojoj sam se nalazio. Jednog jura me podigose zajedno sa ostalima i rekose da cu da idem da radim. Kada sam rekao da sam lekar i da se razumem u medicinu i nauku smejali su mi se. Navodno su se nadogradjivali zidovi pasine baste i bili su potrebni ljudi. Ujutru bismo pre izlaska sunca bili okivani u lance i izvodjeni van grada. Nakon sto smo ceo dan skupljali kamenje uvece bismo se medjusobno povezani lancima vracali u tamnicu mislio sam kako je Istanbul lep grad i da covek ovde ne treba da bude rob vec da zivi kao gospodin. Ali ja opet nisam bio bas obican rob. Pruzao sam lekarsku pomoc ne samo robovima koji su truleli u tamnici vec i drugima koji su culi da sam lekar. Veci deo para koje sam zaradjivao od lecenja morao sam da dajem nadzornicima i cuvarima koji su me tajno izvodili napolje. Novac koji sam mogao da sakrijem od njih placao sam sebi turske casove. Moj ucitelj je bio jedan starcic koji j eujedno obavljao sitne poslove za pasu. Obradovao se kada je video kako am brzo naucio turski, a rekao je i da cu ubrzo postati musliman Uvek je sa sutrucavanjem uzimao novac koji sam mu davao za casove. Davao sam mu i novac da mi donosi nesto za jelo jer sam odlucio da vodim racuna o sebi. Jedne maglovite veceri u moju celiju dosao je nadzornik. Navodno pasa je zeleo da me vidi. Zacudio sam se i uzbudio i odmah spremio. Pomslio sam da je neko od moje domisljate ordbine , mozda moj otac ili pak moj buduci tast poslali novac za moj otkup. Koracajuci kroz maglu uskim krivudavim ulicama mislio sam da cemo se odjenom stvoriti pred nasom kucom ili da cu kao probudjen iz nekog sna ispred sebe odjednom ugledati njih. Ponekad mi je padalo na pamet da su pronasli neki put i posalli nekog da posreduje za mene da me odmah u istoj toj magli stavi na brod i posalje u moju domovinu,ali nakon sto sam krocio u pasin konak shvatio sam da se necu tako lako izbaviti. Ljudi su se kretali hodajuci na vrhovima prstiju. Najpre me uvedose u jedno predsoblje i dok sam tamo cekao ugurase me u jednu odaju. Unutra je na jednom otomanu lezao jedan ljubak covek koji je imao navuceno cebe preko sebe. Pored njega je bio jedan drugi covek dosta krupan. Shvatio sam da je taj koji je lezao zapravo bio pasa kada me je pozvao k sebi. Pricali smo. Malo je zapitkivao. Rekao sam da sam izucavao astronomiju,matematiku,a malo i inzinjerstvo,ali da se isto tako razumem u medicinu i da sam uspeo mnoge i da izlecim. I jos je pitao i taman sam hteo da mu ispricam jos mnogo toga kada on rekavsi kako mora biti da sam bistar kada sam turski uspeo tako brzo da naucim. Saznao sam da ima jednu muku za koju drugi lekari nisu mogli naci leka i posto je cuo za mene hteo je da proba jos jednom.Pasa je tako poceo da prica o svojoj muci da sam pao u razmisljanje da je to neka posebna bolest koja je na celom svetu samo njega zadesila zato sto su njegovi dusmani svojim kletvama cak i boga prevarili. Medjutim ispostavilo se da je njegova muka nama opste poznata astma. Detaljno sam ga propitao i pregledao, oslusno sam njegov kasalj i zatim sisao u kuhinju i tamo mu od nane i onoga sto sam nasao tamo napravio zelene tablete, a uz to i sirup

protiv kaslja. Posto se pasa bojao da ne bude otrovan ispred njega sam popio gutljaj sirupa i progutao jednu tabletu. Naredio je da pazljivo izadjem iz konaka da me niko n evidi i da se vratim u tamnicu. Nadzornik mi je posle objasnio da pasa da izazove ljubomoru kod drugih lekara. I sutradan sam otisao, opet mu oslusnuo kasalj i dao iste lekove. Raznobojne tablete koje sam mu ostavio u dlanu milovao je poput deteta. Kada sa se vratio u svoju celiju molio sam se da se oporavi. Sledeceg dana je poceo da duva vetar severac. Sveze jedno vreme, covek bi se hteo ne hteo i po ovakvom vremenu oporavio pomislio sam,ali me niko nije pozvao. Nakon mesec dana ponovo u ponoc kada su me pozvali pasa je bio na nogama i zivahan. Obradovao sam se kada sam cuo kako olaksano dise dok je vikao na nekoga. Kada me je ugledao bilo mu je drago, rekao mi je da sam ga izlecio od bolesti i da sam dobar lekar. Sta bih mogao da trazim zauzvrat od njega? Znao sam da me nece odmah osloboditi i pustiti da idem i pozalio sam se na lance i celiju. Rekao sam da im bavljenjem medicinom, astronomijom i naukom mogu biti od pomoci i objasnio mu da me bespotrebno zamaraju napornim fizickim poslovima. Ne znam koliko je od toga saslusao,a koliko nije.A novac koji mi je dao u kesi su mi veci deo oteli cuvari. Nakon nedelju dana nadzornik koji je dosao jedne noci oslobodio me je lanaca kada sam se zakleo da necu da pobegnem. Opet sam izvodjen na rad ali su cuvari bilinaklonjeniji prema meni. Kada mi je nakon tri dana nadzornik doneo odecu i nove stvari shvatio sam da pasa vodi racuna o meni. Na vece su me ponovo zvali iz konaka. Davao sam lekove starim gusarima koji su patili od reume, mladim vojnicima koji su imali kiselinu u zelucu i uzimao krv tifusarima koji su izgubili boju i imali glavobolju. Jednom prilikom mi je mucavi sin jednog sluge kojem sam dao sirup i koji je nakon nedelju dana progovorio odrecitovao mi je pesmu. Ovako je prosla zima. Pocetkom proleca saznao sam da se pasa koji mesecima nije pitao za mene sa flotom uputio na Sredozemno more. Nekoliko njih koji su tokom vrelih letnjih dana uocili moje beznadje i gnev govorili su mi da kao lekar dobro zaradjujem i da se ne smem zaliti na svoj polozaj. A jedan bivsi rob koji je pre mnogo godina presao u islam i ozenio se savetovao mi je da pobegnem. Navodno robove koji su im od koristi kao sto je to slucaj sa mnom zadrzavaju i nikada ne dopustaju da se vrate u svoju domovinu. Ako bih presao u islam poput njega samo bih bio oslobodjen toliko. Posto sam mislio da je sve to rekao da bi me iskusao rekao sam mu da uopstem ne nameravam da bezim. Nije da nisam nameravao vec mi je falila hrabrost. Begunce bi pohvatali pre nego sto bi uspeli da odmaknu daleko. Zatim bi ih nocu u njihovim celijama previjao melem na rane onih nesretnika koji su dobijali batine. Pred jesen se pasa sa svojom flotom vratio sa pohoda, pozdravljali su sultana uz topovsku paljbu, ondosno nastojao je da razveseli grad kao sto je to uradio i prosle godine,ali je sasvim bilo ocigledno da ova sezona nije prosla dobro.I u tamnicu su uspeli da dovedu malo zarobljenika. Kasnije smo saznali da su im Venecijanci zapalili 6 brodova. Trebalo bih da pronadjem neki nacin da popricam sa zatvorenicima pomislio sam da cu mozda dobiti neku vest iz svoje zemlje. Saznao sam da su vecina bili Spanci. Cuti, neuki i plasljivi nisu bili u stanju da pricaju ni o cemu drugom osim da mole za pomoc i da traze hranu. Samo mi je jedan od njih privukao paznju iako je bio bez ruke bio je pun nade govorio je da je ista nesreca zadesila i jednog od njegovih predaka koji se posle izbavio i zdravom rukom napisao jedan viteski roman i pricao je da veruje da ce se i on izbaviti i uraditi isto. Kasnije u godinama kada sam radi opstanka izmisljao price setio sam se ovog

coveka koji je radi izmisljana prica snivao zivot.Nije proslo mnogo u tamnici se pojavila jedna zarazna bolest, ova zlokobna epidemija od koje sam uspeo da se izbavim silnim podmicivanjem cuvara usrtila je vise od polovine roblja. One koji su ostali zdravi su poceli da odvode na rad. Ja nisam isao. Navece su pricali da su isli cak na sam vrh Zlatnog roga i tamo su ih stavljali pod komande stolara, krojaca i farbarai primoravali da izradjuju kartonske brodove tvrdjave i kule. Kasnije smo saznali da navodno pasa zeni sina cerkom velikog vezira i da priredjuje spektakularnu svadbu. Jedno jutro me pozvase iz pasinog konaka. Otisao sam misleci da se ponovo pojavila njegova astma. Pasa je bio zauzet i uveli su me u sobi da bih sacekao i seo sam. Malo potom se otvorise druga vrata sobe unutra je usao jedan 5-6 godina stariji od mene iznenadio sam i najednom prepao nakon sto sam mu ugledao lice.