Ekonomija Evropske unije dosad je bila uglavnom uspena pria.

Otvaranje granica i ukidanje prepreka trgovini i investicijama donelo je ekonomski napredak svim njenim lanicama tako da je bruto domai proizvod evropske zajednice sada vei od amerikog i u 2007. iznosio je 12,3 hiljade milijardi evra. Takvom rezultatu svakako je doprinelo irenje Unije, kao i uinak, pre svega, starih lanica sa naprednim ekonomijama, ali statistika ukazuje da su velike koristi od ulanjenja imale posebno nove lanice. Meutim, ono to i dalje ostaje veliki problem unutar EU jeste nejednakost u razvoju, znaajne cenovne razlike i poreska optereenja, odnosno, veoma neujednaen standard ivota njenih graana. Kao i svaka moderna ekonomija, i ekonomija EU najveim delom bazirana je na sektoru usluga, koji donosi skoro 70 odsto BDP. Industrija kreira vie od 28 odsto BDP, a poljoprivreda tek neto vie od dva odsto. Ipak, u poljoprivredu je usmeren najvei deo budeta EU. Zajednika kasa evropskih zemalja u 2007. raspolagala je sa vie od 126 milijardi evra, a ove godine suma premauje 133 milijarde. Svake godine najvei deo novca (vie od 40 odsto) odlazi poljoprivredi i ruralnom razvoju. Sledi izdvajanje za regionalnu politiku (oko 30 odsto), zapoljavanje (oko osam odsto), dok na ostale razdele ide manje od jedan odsto budeta. Ipak, ide se ka tome da poljoprivreda prepusti prvo mesto regionalnom razvoju. Zbog takvih izdvajanja za poljoprivrednike i Zajednike poljoprivredne politike koju primenjuje, EU je i hvaljena i kritikovana. Ova politika za cilj ima ouvanje ivotnog standarda seljaka, fer cene za potroae, dobru snabdevenost trita i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. U fokusu tzv. KAP je direktno subvencionisanje zemljita i pojedinih proizvoda (itarice, krompir, mleko, meso, pamuk, eer, voe, povre, duvan, vino, med...), a proizvoaima je zagarantovana minimalna cena ukoliko cene na tritu padnu ispod zacrtanog nivoa, kao i zatita pomou tarifa i kvota na uvoz koji bi mogao da ugrozi domae farmere. Meutim, ba ta zatita smeta ostatku sveta jer ga stavlja u nefer poloaj, a Evropljani tvrde da i dalje plaaju visoke cene jer bi konkurencija iz inostranstva bila jeftinija. Luksemburani sedam puta bogatiji od Bugara Ono to je mnogim Evropljanima prihvatljivije jeste izdvajanje za slabije razvijene regione kako bi sustigli one uspenije. Iz strukturnih i kohezionih fondova samo Poljska e moi da povue vie od 67 milijardi evra, panija 35 milijardi, eka 26 milijardi, Italija 21,5 milijardi, Grka 20 milijardi... Podaci pokazuju da je to vie nego potrebno jer ukoliko se uporedi BDP po glavi stanovnika u pojedinim lanicama, mogu se primetiti velika odstupanja. Tu meru ekonomisti uzimaju kao jedan od repera za poreenje ivotnog standarda. Ukoliko se to prihvati, onda se moe zakljuiti da stanovnici Luksemburga imaju sedam puta bolji standard od Bugara. U pretproloj godini BDP po glavi stanovnika Luksemburga iznosio je 68.500 evra (najvie u EU), a u Bugarskoj 9.500 evra (najmanje). Iza Luksemburga sledi Irska (36.300), Holandija (32.500), Austrija (31.600), vedska (31.300), Danska (30.500), Belgija (29.300), Nemaka i Britanija (vie od 28.000 evra) dok su osim Bugarske, na zaelju i Rumunija (10.100), Letonija (14.400), Litvanija i Maarska (vie od 15.000 evra), Estonija (skoro 18.000 evra)... Razlike su jo vee ako se posmatraju regioni. Regionalni BDP po glavi stanovnika u Londonu je 336 odsto prosenog, a ak 13 puta je vei nego BDP po glavi stanovnika severoistone Rumunije. Meu regione sa najviim standardom spadaju i Luksemburg, Brisel, Hamburg, Groningen, Il d Frans, Oberbajern, Be, Stokholm, a meu 15 regiona sa najniim standardom je est rumunskih, pet bugarskih i etiri poljska. Meutim, i unutar bogatijih lanica postoje znaajne razlike u razvoju regiona. Recimo, u Austriji najbogatiji region ima dva puta vei BDP po glavi stanovnika od najsiromanijeg, Belgiji tri puta, a Britaniji ak etiri puta. Prema aktuelnom budetu, ak 17 od 27 lanica EU vie e novca dobiti iz budeta nego to e u njega dati. Prednjai Poljska koja e u plusu biti vie od 65 milijardi evra. Grka, Maarska i eka povui e vie od 20 milijardi evra u odnosu na ono to e uloiti. Meutim, obraunato po glavi stanovnika, najvie e dobiti esi, Estonci, Grci, Maari, Letonci, Litvanci i Slovaci (viak vei od 2.000 evra po stanovniku). Najvei gubitnici su Nemaka sa 86 milijardi, Britanija (57 milijardi), Francuska (51 milijarda) i Italija (46 milijardi evra). Podaci MMF pokazuju da u poslednje tri godine privredni rast naprednih evropskih zemalja nije premaivao tri odsto to je oekivano, dok je kod novih lanica iao i do sedam odsto godinje. S druge strane, inflacija u naprednim evropskim zemljama kretala se oko dva odsto, osim prole godine kada je iznosila 3,5 odsto, dok je u novim lanicama ila do 7,5 odsto (prole godine i vie od 11 odsto). Najbolji rast u evrozoni beleile su Slovenija i Irska, a kod novih lanica Letonija (vie od 12 odsto u 2006), Litvanija, Estonija i Slovaka. Na strani inflacije najloije je stajala Letonija kod koje je prole godine rast cena dostigao skoro 16 odsto. Inflaciju viu od 12 odsto belei Bugarska, 11,3 odsto Litvanija i vie od 10 odsto Estonija.

Evropska unija kao celina najvei svetski izvoznik ta EU znai za privredni napredak njenih lanica dobro ilustruju i podaci o trgovinskoj razmeni i investicijama. Moe se primetiti da veina lanica za glavne partnere u ova dva segmenta ima upravo druge lanice Unije. EU je kao celina najvei svetski izvoznik sa godinjim plasmanom vrednim 1,2 hiljade milijardi evra (sadanjih 27 lanica izvozilo je robu vrednu 891 milijardu evra 2002. godine). Za isto vreme SAD su poveale izvoz sa 733 na 848 milijardi evra, a Japan sa 440 na 521 milijardi evra, to znai da je EU (osim Kine) ostvarila najimpresivniji rast izvoza. Na strani uvoza EU je drugi najvei igra na svetu (iza SAD) sa 1,43 hiljade milijardi evra vrednim uvozom (vie od Kine, Japana i Kanade zajedno). Ipak, kod svih drava EU, trgovina s drugim lanicama bila je vea nego sa zemljama van EU. Za eku, trgovina sa ostatkom EU inila je neto vie od 80 odsto ukupne razmene. Isto vai za Slovaku, a osim Finske, Grke, Bugarske, Italije i Britanije, razmena unutar EU i za ostale lanice predstavljala je vie od 60 odsto ukupne trgovine. Posebno kod novih lanica, rast izvoza bio je jedan od glavnih faktora rasta. Na strani investicija primetno je da je u 2007. najvie ulaganja u EU stiglo od strane kompanija registrovanih u Uniji (469.2 milijarde evra). Slede SAD sa investicijama vrednim 144.5 milijardi evra i Japan sa ulaganjima od svega 17.8 milijardi evra. Primera radi, od 6.1 milijarde evra investicija u Bugarsku u 2007, ak 5,4 milijardi stiglo je iz drugih lanica EU. Sve investicije u Estoniju te godine (1,8 milijardi) stigle su iz EU, u eku se slilo 5,9 od 6,7 milijardi, Francusku 86 od 109,5 milijardi, Italiju 22,1 od 22,7 milijardi, Poljsku 10,9 od 12,8 milijardi evra... Na kraju, lanstvo u EU i laka saradnja sa razvijenijim zapadnoevropskim zemljama omoguile su novim lanicama da znaajno obore stope nezaposlenosti. Od 2005. Slovaka je smanjila stopu nezaposlenosti sa 16,7 na 9,8 odsto, Poljska sa 18 na 7,7 odsto, Bugarska sa 17,5 na 5,9 odsto, dok je jedino kod Maarske u tom periodu nezaposlenost rasla. Iako su i baltike zemlje bile u ovom segmentu uspene, aktuelna kriza doprinela je da svoje stope nezaposlenosti vrate na dvocifreni nivo. Proirenje Unije za pojedine stare lanice donelo je jednu (ne)eljenu pojavu u vidu velike migracije radne snage sa istoka. Od 2000. do 2006, najvie stanovnika iz osam novih lanica (bez Malte, Kipra, Rumunije i Bugarske) primile su Nemaka i Britanija. Nemaka je 2006. zavrila sa skoro 500.000 imigranata, a Britanija sa vie od 300.000. Iza njih su Italija, panija, Belgija, Irska i Austrija (izmeu 50.000 i 100.000 novopridolih radnika). Od prve godine pretposlednjeg proirenja Unije (2004), na udaru su posebno bile Irska i Britanija, koje su prve otvorile trita rada, ali vanu ulogu u toj pojavi igrao je i jezik jer Danska i vedska, sa jednako liberalnim reimima, ipak nisu imale isti problem. Godinja migracija unutar EU poveala se sa manje od 500.000 godinje u 1997. na vie od dva miliona u 2003, da bi se poslednjih godina kretala izmeu jedan i po i dva miliona. Jo jedna neizbena pojava proirenja EU bio je i rast cena u novim lanicama. To se pogotovo deavalo u onim zemljama koje su prelazile na evro, a jedan od najbolnijih skokova za mnoge je bio onaj na tritu nekretnina. Prema podacima MMF, u periodu od 2002. do 2006. najvei skok cena nekretnina iskusili su Estonci (vie od 35 odsto), potom Litvanci i Bugari (vie od 25 odsto) i panci (skoro 20 odsto). Na njihovu sreu, svetska ekonomska kriza poela je ozbiljno da koriguje te skokove nadole. Velike cenovne razlike irom EU Ono to je jedan od problema svakako su i velike cenovne razlike irom EU. Podaci pokazuju da najvea izdvajanja imaju porodice u Danskoj (36,9 odsto vie od proseka EU u 2007). U Irskoj izdvajanja su za 26 odsto vea od evropskog proseka. Slede Finska (21,4 odsto), vedska (16,4) i Britanija (12 odsto). Neto iznad evropskog proseka su i cene u Belgiji, Nemakoj, Francuskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, dok su na nivou proseka Austrijanci. Daleko najjeftinija izdvajanja jesu za porodice u Bugarskoj (46 odsto evropskog proseka), Litvaniji (59,7), ekoj (62), Slovakoj (63) i Rumuniji (63,4 odsto). I na strani poreza, najloije prolaze Danci. Prema podacima EU za 2007, najvea zahvatanja na ime poreza na dohodak i imovinu imala je Danska (29,8 odsto BDP). Slede vedska (19), Finska (17,6), Britanija (16,5), Belgija (16,4), Italija (15,2 odsto), a iznad 13 odsto bili su i Luksemburg, Malta i Austrija. Najmanju sumu prema BDP imali su porezi na prihode i imovinu u Slovakoj (est odsto), Bugarskoj (6,5 odsto), Rumuniji (sedam), kao i Estoniji i Grkoj (skoro osam odsto). Kod poreza na proizvodnju i uvoz prednjaio je Kipar sa zahvatanjem neto veim od 20 odsto BDP, Bugarska i Danska (vie od 17 odsto), vedska (16,7) a najmanje eka (10,7 odsto). Kada je re o socijalnim davanjima, u Francuskoj je ta stavka vredela 18,1 odsto BDP, Nemakoj 16,5 i ekoj 16,2, a ubedljivo najmanje u Danskoj (1,9 odsto BDP), Irskoj (6,5) i na Malti (7,4 odsto).

Podaci EU takoe pokazuju da je u 2006. najvei deo potronje domainstva iao na stanarinu, vodu, struju, gas i gorivo (oko 22 odsto), prevoz (14), hranu i bezalkoholna pia (12,5), a na odeu samo est odsto i alkoholna pia tri odsto. Najskuplju struju u 2007. plaala su domainstva u Italiji (0,17 evra po kilovat-satu), Irskoj i Luksemburgu (0,15), Nemakoj, Holandiji i Portugalu (0,14), Slovakoj i Britaniji (0,13 evra). Najmanje su struju plaali u Bugarskoj (0,05 evra), Estoniji i Letoniji (0,06), Grkoj i Litvaniji (0,07 evra). Najskuplji lokalni pozivi u fiksnoj telefoniji registrovani su u Slovakoj (0,6 evra), Belgiji (0,57) i ekoj (0,56 evra). Daleko jeftinije telefoniranje je u Estoniji (0,19 evra), Italiji i na Kipru (0,19), Finskoj (0,24), Malti (0,25) i Sloveniji (0,26 evra). Plate Meu novim lanicama najvei rast zarada registrovan je u baltikim zemljama i Rumuniji, slede Bugarska i Poljska, pa Slovaka i eka. S druge strane, najmanji minimalac u 2008. isplaivan je u Bugarskoj (112 evra), Rumuniji (137), Letoniji (228), Litvaniji (232), a najvei u Luksemburgu (1.610 evra), Irskoj (1.462), Holandiji i Francuskoj (vie od 1.300 evra) i Britaniji (1.148 evra). Najvea razlika u platama prema polovima evidentirana je u Estoniji gde ene primaju i do 25 odsto manje od mukaraca. Slino je i na Kipru, u Nemakoj i Slovakoj (oko 23 odsto), Britaniji (22 odsto), Austriji i Finskoj (20 odsto). Razlika manja od 10 odsto primetna je u Grkoj, Rumuniji, Irskoj, Italiji, Portugalu, Sloveniji i Belgiji, a najmanja je na Malti (samo etiri odsto), pokazuju podaci EU. Dugovi Kada se posmatra dug prema BDP, najvie su zaduena panska preduzea, koja duguju i vie od 120 odsto BDP. Slede preduzea iz vedske (oko 110 odsto), Portugala, Holandije i Danske (oko 90 odsto). Kad je re o domainstvima, najvie su zadueni Danci i Holanani (skoro 130 odsto BDP). Na drugom mestu su Portugalci (blizu 100 odsto), treem panci (oko 90 odsto), slede veani i Nemci (oko 70 odsto), dok recimo Litvanci, Maari i Poljaci duguju tek neto vie od 20 odsto BDP