E. A. Po I Detektivski Zanr

i Edgar Alan Po detektivski anr XXIV/11 (2011), 243275
Dejan Milutinovi*
Univerzitet u Niu Filozofski fakultet Departman za srpsku i komparativnu knjievnost
UDK 821.111(73)-312.4.09 Poe E. A. Originalni nauni rad Primljen: 30. 6. 2011.
EDGAR ALAN PO I DETEKTIVSKI ANR

U radu Edgar Alan Po i detektivski anr posmatra se doprinos ovog amerikog autora koncipiranju konvencija detektivike. U tom smislu analiziraju se prie: Ubistva u ulici Morg, Misterija Mari Roe, Ukradeno pismo, Ti si taj, ovek gomile i Zlatna buba. Kljune rei: detektivska pria, romantizam, sintaksiki, semantiki, pragmatiki, Dipen.
1841. godina uzima se za datum roenja detektivskog anra.1 Tada se u Filadelfiji, u Grahams Magazine, aprila meseca pojavila pria Ubistva u ulici Morg. Po je u njoj uveo detektiva C. A. Dipena kavaljera Avgusta Dipena (Chevalier Auguste Dupin) koji e se pojaviti jo u dve prie Misterija Mari Roe (18421843) i Ukradeno pismo (1845). Osim njih esto se za temelje detektivskog anra izdvajaju i Ti si taj, ovek gomile, Zlatna buba i avo perverznosti.2 Pretpostavlja se da je kod Poa bilo vie impulsa koji su doveli do modifikovanja detektivike. U osnovi njegovog stvaralatva nalazi se estetska i svetonazorna teorija romantizma. U prikazu knjige Nataniela Hotorna (Nathaniel Hawthorne) TwiceTold Tales (1842), kao i u Filozofiji kompozicije (1846) i Poetikom principu (1848) Po je izneo interpretaciju romantiarskog naela o umetnikom tekstu kao formi u kojoj svaki detalj doprinosi jedinstvenom sveukupnom efektu. Detektivski tekstovi vie nego oigledno poivaju na ovom principu, s obzirom na to da svaka pojedinost u prii postaje trag povezan sa reenjem.
mdejan@filfak.ni.ac.rs . . De.Vris, and after: the Detective Story Investigated. Amsterdam, 1956; . E. Murch, The Development of the Detective Novel, London, 1958 ; h Poetics of Murder: Detective Fiction and Literary Theory, ed. by G.W. Most and W.W. Stowe. New York, 1983; W. Wellr, B.assiday, The Literature of Crime and Detection, London, 1986; S. Wuletich- Brinberg, Poe: the Rationale of the Uncanny. New York, 1988.
1 *
Po ove prie nije doivljavao kao neto estetski posebno i vredno. Smatrao je da je njihov kvalitet prevashodno zasnovan na inovaciji. U pismu iz 1846. on pie: These tales of ratiocination owe most of their popularity to being something in a new key I do not mean to say that they are not ingenious but people think them more ingenious than they are on account of their method and air of method. Navedeno prema: Julian Symons, Bloody Murder, From The Detective Story To The Crime Novel: A History, Penguin Books, 1975, 38.
243
Dejan Milutinovi
Romatiarska je i Poova fascinacija kriptografijom i tajnim kodovima koja je pronala svoj udeo u detektivskom anru. To ne vai toliko za neposredno prikazivanje procesa (de)ifrovanja, koliko za uverenje da su elementi fizikog sveta, pa i sam jezik, znakovi metafizikih sadraja. Osim romantizma, gotski tekstovi bili su od nemalog znaaja za modifikovanje detektivike. Po je unapredio gotik i podigao ga na vii nivo strave jer je njegovu okrenutost ka spoljanjem i akciji, usmerio ka unutranjosti i psihopatologiji3 gotovo ga liavajui svake dinamike. Meutim, iako je u pitanju bio anr baziran na konceptu skrivenog greha i krivice, ispunjen mistrioznim i udnim dogaajima, rasplet koji je donosio reenje misterija nesumnjivo je dobio primarno mesto u Poovim tekstovima. Neoekivani i iznenaujui objasnidbeni kraj za detektiviku je najznaajnije naslee koje je Po preuzeo od svojih gotskih prethodnika.4 U tom smislu, nemaki izvori, naroito Hofman, bili su od presudnog znaaja.5 Sem mnogih slinosti, Hofmanovo prisustvo u Poovim tekstovima tie se estetskog obogaivanja kategorije neobinog prevoenjem na jezik logike tajanstveno i misteriozno se u priama amerikog autora analizaira iz aspekta racija, a ne emocija. Znaajno mesto u Poovom modifikovanju detektivike pripada i tradiciji pseudomemoriske knjievnosti, posebno Vidokovim Memoarima. Mnogi pretpostavljaju da Po ne bi stvorio svog detektiva da nije bilo ovog teksta,6 mada je njegov Dipen koncipiran drugaije od stvarnog predloka: Vidok je, na primer, umeo dobro da pogaa, i bio je istrajan ovek. Ali, bez obrazovane misli, stalno je greio upravo zbog intenziteta sa kojim je sprovodio istrage. Mogao je moda da vidi jednu-dve take neobino jasno, ali je time nuno gubio iz vida stvar u celini.7 U Poovim tekstovima mogu se pronai i veze sa likovima mudraca koji reavaju komplikovane sluajeve. Tako pria Hiljadu druga eherezadina no svedoi da je Po poznavao uveni arapski zbornik, dok se u Skoi-abi8 nalazi upuivanje na Zadiga.
Joseph Wood Krutch smatra: Poe invented the detective story that he might not go mad. Navedeno prema: Howard Haycraft, Murder for Pleasure: The Life and Times of the Detective Story, New York, 1946, 9. Tony Magistrale, Sidney Poger, Poes Children: Connections between Tales of Terror and Detection, New York, 1999, 14. U zborniku E. A. Poe Critical Assessments, volume III, edited by Graham Clarke, Mountfield, 1991, taksativno su nabrojane osobine koje se kod Poa mogu povezati sa nemakim romantizmom, kratkom priom i Hofmanovim tekstovima. Po je ak i termin za svoje prie groteske i arabeske preuzeo od Hofmana. William Marling, Hard-Boiled Detective Fiction, http://www.cwru.edu/artsci/engl/ marling/hardboiled.html, Julian Symons, Ibid. Edgar Alan Po, Sabrane prie i pesme, preveli Svetislav Stefanovi, Vera Stoji, Boidar Markovi, Kolja Mievi, Sveta Bulatovi, Vuka Adamovi, Ljubia Jeremi, Nemanja Jovanov, Svetislav Jovanov, Aleksandra Mani, Milan Mileti, Tatjana Simonovi Ovaskainen, Jovica Ain, Beograd, 2006, 362. Svi dalji navodi dati su prema ovom izdanju. U ovoj prii ima i dosta referenci koje mogu da se poveu sa Ubistvima. Najuoljivija je presudna uloga orangutana, ali i odnos na relaciji ljudskoivotinjsko. Poto
8 7 6 5 4 3
je re o tekstu
244
Edgar Alan Po i detektivski anr
Ubistva u lici Morg - udbenik detektivske teorije i prakse

Ubistva u lici Morga navode se kao prva u nizu pria u kojima je Po objedinio i ustoliio konvencije detektivskog anra. Tako je jo Doroti Sejers istakla tri fundamentalna motiva koja se pojavljuju u ovoj i odreuju sve (klasine) detektivske prie: nevino optueni na koga upuuju svi dokazi, iznutra zakljuana soba kao mesto ubistva i nestandardno reenje problema. U njoj su prvi put postavljena i dva osnovna pravila detektivske nauke: kada se iskljue sve mogunosti, ona koja jedina ostane, ma kako neverovatno delovala, jeste istinita; to je zloin sloeniji i komplikovaniji, reenje je jednostavnije. Osim ovih motiva i zakona, Ubistva u ulici Morg postavljaju itav niz postupaka koji e postati konvencijama detektivskog anra. Po je prvi detektivski tekst koncipirao poput prie. Tome su doprineli mnogi inioci. Poto su Ubistva tampana u novinama, kratka forma je bila podrazumevajua. Ona moe da uputi i na feljtonsku literaturu, naroito ako se ima u vidu da e se druge dve prie o Dipenu pojaviti kao neposredni nastavci ove prie, dodue u periodu od nekoliko godina. Duina teksta moe se povezati i sa njegovim efektom, imajui na umu Poove stavove da duge forme ne mogu da zadre italaku panju i dovedu do efektnog neoekivanog kraja. Ubistava u ulici Morg mogue je uporediti i sa tradicijom pria o mudrim likovima koji su reavali komplikovane sluajeve. Promena koju je Po uinio u odnosu na navedenu tradiciju ne tie se samo oslobaanja semantike religioznih, etikih i ostalih didaktinih sadraja, tj. njihovo pomeranje u drugi plan. Detektivska modifikacija podrazumeva fokusiranje na put kojim se dolazi do reenja i uklapanje svih detalja u to. Radi ostvarivanja takvog prikaza dominantno sredstvo postaje dijalog, tanije dijaloki i monoloki izvetaji. Meutim, samo reenje ispripovedanog nije i kraj pripovedanja, poto se detektivovo pretpostavljeno reenje proverava i u obliku epilokog kraja prikazuju njegove konsenkvence. Ipak, najvanija modifikacija vezana je za koncept velikog detekiva. Poov Dipen je prvi pravi detektiv u onom smislu u kome e postati prepoznatljivim obelejem anra. Iako se u njegovoj osnovi jasno raspoznaje prisustvo mudrog junaka uspenog u reavanju komplikovanih prestupa, kao i istraitelja gotske i pseudomemoarske knjievnosti, ono po emu se Dipen izdvaja ili iskorauje u pravcu moderne detektivike tie se injenice da junak postaje centralna taka prie. To ne znai da su dogaaji predstavljeni kroz njegovu perspektivu, ve da je on taj koji sva deavanja povezuje, uspeva da razmrsi sloene situacije i sve na kraju (logino) objasni. Izbor Pariza za poprite deavanja kao i samo ime Poovog detektiva najbolje ukazuju na veze sa pseudomemoarskim tradicijama XIX veka. Smatra se da je Dipenov prototip Andre Mari an ak Dipen (Andre-Marie-Jean-Jacques Dupin, 17831865), uveni francuski advokat i predsednik skuptine. U istom broju Grahams Magazine, aprila 1841, zajedno sa priom o Dipenu pojavio se i Poov prikaz knjige
koji prenosi ingenioznu osvetu, on moe da se dovede u vezu sa drevnim tradicijama koje su prikazivale savrene zloine.
245
Dejan Milutinovi
Luisa Leonarda de Lomenija (Louis Leonard de Lomenie) u prevodu R. M. Vola (R. M. Walsh), Sketches of Conspicuous Living Characters of France koja sadri poglavlje posveeno politikoj karijeri Andera Dipena. tavie, autor knjige opisuje advokata na nain veoma blizak Poovom detektivu on je bio enciklopedijski tip, sve je itao i pamtio, i posedovao je izrazite analitike sposobnosti.9 Dipenova sklonost ka analizi i spoj iracionalnog i racionlanog, dozvoljava da se pretpostavi kako se u imenu Avgust nalazi aluzija na francuskog mislioca Isidora Avgusta Mari Fransoa Ksavijer Komtea (Isidore-Auguste-Marie-FrancoisXavier Comte), jednog od osnivaa sociologije i pozitivizma. Slinost Dipena sa ovim filozofom moe se pronai u detektivovoj racionalnoj strani: Komte je svoj pozitivizam izgradio na osnovu sinteze misli filozofa XVIII i XIX veka10 nastojei da naune metode primeni u proavanju i unapreivanju drutva. I Dipen svoje analitike moi koristi na slian nain. Osim toga, kao prototipovi navode se i drugi uveni Dipeni devetnaestog veka Filip Dipen (Philippe Dupin), advokat i baron Fransoa Pjer arls Dipen (Francois Pierre Charles Dupin), zemljoposednik.11 Glen Most (Glenn W. Most) detektivovo ime povezuje sa francuskim glagolom na koji podsea i koji znai prevariti ili obmanuti nekoga.12 Dipen predstavlja romantiarsku interpretaciju13 mudraca starijih, odnosno istraitelja tekstova XVIII i XIX veka. Najuoljivija romatiarska osobina vezana
Njegov brat, Charles Dupin, bio je veliki matematiar. Pretpostavlja se da je Po Ministra D u Ukradenom pismu gradio na osnovu njegovog lika, te da je u strukturi prie rivalitet brae, to primeri iz njihovih biografija potvruju. Perfekt policije koga Po obeleava sa G verovatno je Henri-Joseph Gisquet, perfekt pariske policije 18311836. U tom sluaju kralj je Louis Philippe, a kraljica Maria Amelia. Ovakvu istorijsku identifikaciju pojaava injenica da je Andre Dupin bio blizak kralju. Videti: John T. Irwin, The Mystery to a Solution, Poe, Borges, and Analitytic Detective Story, Baltimore and London, 1994, 342343. Comte je navodio da je ljudski intelekt, koji odreuje oveka kao vrstu i uslovljen je njegovom drutvenom i istorijskom pozicijom, proao kroz tri faze: religijsku, koja svet i ljudsku sudbinu u njemu opisuje preko pojmova boga i duhova, metafiziku, gde je objanjenje vezano za kategoriju sutine i drugih apstrakcija, i pozitivistiku, odreenu sveu o ogranienosti ljudske spoznaje. Zato Comte, slino Dipenu, smatra da konane istine treba da budu zamenjene utvrivanjem zakonitosti na osnovu uoljivih (zapaenih) veza i odnosa meu fenomenima. I odnos filozofa i detektiva prema matematici je blizak, poto Comte smatra da su se nauke razvijale od matematike, astronomije i fizike, preko hemije i biologije do sociologije. Comte, Auguste, Encyclopedia Britannica. Ultimate Reference Suite, Chicago, 2009, DVD izdanje.
11 12 10 9
Stephen Peithman, The Annotated Tales of Edgar Alan Poe, New York, 1981, 199.
Glenn W. Most, The hippocratic Smile: John le Carre and the Traditions of the Detective Novel, The Poetics Of Murder, Detective Fiction and Literary Theory, Edited by Glenn W. Most and William W. Stowe, London, 1983, 344. Aristocratic, arrogant, and apparently omniscient, Dupin is what Poe often wished he could have been himself, an emotionless reasoning machine: Julian Symons, Bloody Murder, From The Detective Story To The Crime Novel: A History, Penguin Books, 1975, 39.
13
246
je za njegovu ekscentrinost, i to i kao osobenost, i kao ambivalentnost.14 Dipen je izolovan od ljudi u svom stanu na treem spratu u ulici Sen ermena. Njegova izolovanost od ostalih nije rezulatat jedino linih afiniteta, ve je uslovljena, kao i kod veine drugih Poovih junaka, propau bogatstva njegove porodice.15 Zbog toga se Dipen povukao u osamu, ali i reio da pomae policiji u komplikovanim sluajevima, jer mu je to jedan od izvora prihoda (to e eksplicitno biti naznaeno u Misteriji Mari Roe i Ukradenom pismu). Detektivova osobenost posebno je potcrtana injenicom da je on dete noi, ne moe da trpi svetlost dana i sve vreme ivi u mraku. Dipen nije samo spolja ambivalentan. Njegova podvojenost je metafizika, sutinska i inherentna. To naroito dolazi do izraaja u trenucima u kojima se preputa analizi. Tada mu je dranje bilo ledeno i rasejano, oi bezizraajne, ak je i glas menjao. Neverovatne analitike sposobnosti rezultat su njegove bolesne inteligencije. Opravdanje takvog ponaanja vezano je za izrazito intelektualni, tanije imaginativni ivot kome se posvetio. I upravo taj aspekt Dipenove imaginacije najbolji je primer ambivalentne prirode njegove linosti. Imaginacija, kod Poa, podrazumeva spoj racionalnog i iracionalnog, i ova dva elementa neprestano se sukobljavaju, kako u detektivu, tako i u priama o njemu. Meutim, za razliku od horora u kome iracionalni element pobeuje, u Poovim detektivskim tekstovima naglasak je na raciju. Odmah treba ukazati da se racionalno u ovom sluaju ne moe svesti na pozitivistiki koncept. U pitanju je romantiarsko shvatanje racionalnosti kao mogunosti duhovnog sagledavanja efemernih pojava. Ovakav koncept racionalnosti naroito je istaknut u Dipenovom metodu.
Dipenov metod
Mnogi kritiari analitika svojstva Poovih pria shvataju, potpuno pogreno, na pozitivistiki nain. U njegovim detektivskim tekstovima pojam analize odreen je u metafizikom, a ne pozitivistikom smislu: Moete biti uvereni da je svaka opteprihvaena zamisao, svako primljeno pravilo glupost, jer odgovara veini.16
Za mudrace i istraitelje ranijih tradicija moe se rei da su bili odreeni svojom osobenou, ili u pogledu velike mudrosti, ili po svom prestupnikom poreklu. I kod Kaleba i kod Vidoka postoji naznaka ambivalentnosti, tj. spajanje osobina kriminalnog i pravednog junaka u jednoj personi, ali e tek sa Dipenom abmivalencija doi do punog izraaja i postati dominantna osobina detektiva.
15 16 14
Zato on nosi titulu Chevalier. Ovo je nesumnjivo nastavak gotske tradicije.
Dipen ovde citira amfora (Chamfort, Sbastien-Roch Nicolas, 17401794), francuskog dramatruga i govornika poznatog po svojim maksimama, Chamfort, SbastienRoch Nicolas, Encyclopedia Britannica. Ultimate Reference Suite, Chicago, 2009, DVD izdanje.
247
Dejan Milutinovi
Matematiari su, to vam doputam, uinili sve to su mogli da raire opteprihvaenu zabludu koja se objavljuje kao istina. Vetinom koja zasluuje bolju namenu, na primer, oni su podmetnuli pojam analize primenjujui algebru. Francuzi su zaetnici te naroite vrste obmanjivanja Osporavam korisnost, pa prema tome, i vrednost razuma koji se neguje ma u kom posebnom vidu sem u obliku apstraktno loginom Matematiko rasuivanje je samo logika primenjena na razmatranja o obliku i koliini. Velika zabluda krije su u pretpostavci da su ak i istine onoga to se naziva istom algebrom apstraktne ili opte istine Matematiki aksiomi nisu aksiomi opte istine. Ono to je tano o odnosima o obliku i koliini esto je netano u pogledu etike, na primer17 Dipenov metod nema veze sa pozitivistikim ili induktivno-deduktivnim principima. On se zasniva ne na optem, ve na izuzetnom: Na sposobnost pamenja i postupanje prema pravilima obino se gleda kao na vrhunac dobre igre. Ali, tek izvan granica samih pravila vidi se vetina analitiara.18 To ukazuje da je logika analiza koju Po prenosi u svojim (detektivskim) tekstovima zapravo idealistike, romantiarske, a ne pozitivistike orijentacije. U potpunosti u skladu sa romantiarskim koncepcijama, Po je u svojim detektivskim tekstovima eleo da prikae upravo izuzetke od uobiajenih pravila, kao i da ponudi metode kojima ti izuzeci mogu biti reeni. Tajnovito i uasno, reju iracionalno, moe se pojmiti analizatorskim sposobnostima koje su izjednaene sa imagincijom.19 Kasniji autori e se vratiti naglasku na analizi kao pozitivistikoj metodi i vezati je za indukciju ili dedukciju, iako, kao to se u navodima vidi, Po nije eleo da potpadne pod ma kakav oblik miljenja kroz pravila. Zato Dipen ne insisitra na moguem izvravanju zloina, ve jedino na verovatnoi,20 empatiji i pretpostavci. Verovatnoa je osnovni princip njegovog
17 18
Edgar Alan Po, Ibid, 727.
Ibid, 350. Slian stav ponavlja se i u Misteriji Mari Roe: Veliki deo onoga to sud odbaci kao dokaz, za intelekt predstavlja najbolji dokaz. Naime, sud, vodei se optim naelima dokazivanja naelima priznatim i registrovanim ne voli da odstupa od njih u pojedinanim sluajevima. A vrsto pridravanje naela, bez ikakvog obaziranja na izuzetke koji sa njima dolaze u sukob, predstavlja siguran nain da se postigne maksimum saznatljive istine, ako posmatramo dugorono. Zato je praksa uzeta u celini filozofska; ali zbog toga nita manje nije tano da ona dovodi do velikih zabluda u pojedinim sluajevima. Ibid, 481. Analitiku mo ne treba meati sa obinom pameu; jer, dok je analitiki um nuno pametan, pametan ovek je esto izrazito nesposoban za analizu Pametni ljudi su esto matoviti, a oni zaista imaginativni uvek su samo analitini. Ibid, 350.
20 Pominjanje verovatnog i mogueg ne moe a da ne evocira Atristotelov narativni koncept. Veze izmeu njega i Poa posebno dolaze do izraaja ako se pogleda Filozofija kompozicije. Analiza tih bliskosti prevazilazi, trenutno, okvire naeg istraivanja, ali emo samo ukazati da je Po pojmove mogueg i verovatnog odreivao na slian nain kao i Aristotel. Umetniki tekst poiva na principima mogueg i verovatnog, ali to ne znai da je slika stvarnosti, ve je re o dinaminom procesu prikazivanja. Ono se zasniva na moguem (ili istoriografiji) i verovatnom (ili pesnitvu). I Po i Aristotel prednost daju pesnitvu, odnosno principu verovatnog. Sem toga, mogue i verovatno ukazuju i na dva postupka motivacije prikazanog sveta: oba su u granicama plauzibilnog, s tim da je mogue ono to je se desilo ili e se desiti, dok verovatno ne mora da 19
248
pristupa analizi: Sluajnosti su uglavnom velika prepreka na putu onih mislilaca koji su obrazovani tako da nimalo ne poznaju teoriju verovatnoe teoriju kojoj najuzvieniji predmeti ovekovih istraivanja duguju svoje najznaajnije primere.21 Da bi doao do onoga to je verovatno, Dipen se koristi empatijom, tj. karakteristinim romantiarskim duhovnim izjednaavanjem.22 Otuda se on protivi ahu, jer njegova komplikovanost dovodi do previda, za razliku od dama i vista, odreenih jednostavnim pravilima koja na minimum svode mogunost previda i od igraa trae analizatorsko uivljavanje u duh svog protivnika. To posebno dolazi do izraaja kada Dipen iznosi svom prijatelju da je vlasnik orangutana francuski mornar: Poto zna za ubistvo, ali ga nije skrivio, Francuz e prirodno oklevati da odogovori na oglas i zatrai orangutana. Razmiljae ovako: Nevin sam; siromaan sam; moj orangutan je veoma vredan za nekoga u mom poloaju, on je pravo bogatsvo zato da ga izgubim iz besmislenog straha od opasnosti23 Svaka empatijom dobijena verovatna verzija proverava se postupkom nagaanja: Neu dalje da nagaam jer nemama prava da kaem da je ovo ita vie od nagaanja.24 Ono to u takvom postupku eliminacije ostane, bez obzira na to koliko nemogue deluje, jeste verovatni sled stvari. U mnogim sluajevima Dipen insisitra na posmatranju. Ipak, ni ono nije pozitivistiki usmereno, nije posmatranje radi otkrivanja pravila, ve upravo suprotno, posmatranje radi uoavanja izuzetaka i redundantnog, kao pri posmatranju zvezde: Gledati zvezdu samo letimino posmatrati je iskosa znai videti zvezdu jasno.25
Dipenovo okruenje
Osim velikog detektiva, Po je uveo jo jedno svojstvo koje e postati konvencijom (klasine) detektivike. U pitanju je detektivov pratilac, u ovom sluaju Amerikanac,
se desi, ali poiva na pretpostavci da se moe odigrati. Veina autora klasine detektivske kole Poovo isticanje prvenstva verovatnog skrajnue u korist mogueg.
21 22
Ibid, 371.
Romantiari su verovali da su sve pojave povezane na jednom metafizikom nivou u jedinstvenu duu sveta. Takva povezanost omoguavala je poistoveivanje i ekvivalenciju dua. Recimo, Vordsvort je smatrao da se o dostojanstvu moe nauiti na osnovu saoseajnog razumevanja planina. Videti: Zoran Gluevi, Romantizam, Cetinje, 1964. Iz ovakve povezanosti proizilazi i romantiarski simbolizam tj. mogunost da se fizike pojave doive poput tropa metafizikih fenomena: Materijalni svet obiluje veoma velikim slinostima sa nematerijalnim svetom; i tako je izvesnu boju istine dobila retorska dogma po kojoj se moe pribei metafori ili slici za potvrdu nekog argumenta kao i za ulepavanje nekog opisa. Naelo vis inertiae, na primer, izgleda da je identino u fizici i metafizici. E. A. Po, Ibid, 728.
23 24
Ibid, 375. Ibid, 374.
Ibid, 362. Ovaj navod kao i onaj o istini koja se moe pronai na mestima na kojima se ne trai, nalaze se, neposredno jedan do drugog, kao ilustracija filozofije prirode u prii Pustolovina bez premca izvesnog Hansa Pfala.
25
249
Dejan Milutinovi
koji analizatorske sposobnosti svog prijatelja prenosi kao komentar pretpostavki da je mentalni sklop za koji se kae da je analitiki, samo po sebi slabo podloan analizi.26 Neimenovani prijatelj je na dogaajnom nivou apsolutno u senci detektiva. Njegova osnovna funkcija jeste da postavljanjem pitanja omogui Dipenu obelodanjivanje naina na koji dolazi do reenja. Slino je i sa njegovom pozicijom pripovedaa: on je hroniar koji belei detektivove poduhvate, ak je njegov govor podreen Dipenovom. Meutim, na nivou teksta na kome je prijateljpripoveda izjednaen sa autorom, odnosno onim ko sve fragmente prie objedinjuje u celinu, Dipenov pratilac ispoljava svoju elementarnu funkciju povezivanje fragmenata i to tako da znatielju odri do kraja. Otuda, bez obzira na to to se dogaaji prikazuju od posledice ka uzroku, tj. od ubistva prema otkrivanju identiteta ubice, pripovedno i tekstualno komponovanje potuje pricip simultanosti pripoveda i autor ne nastupaju iz pozicije nakon reenja sluaja, kada i preduzimaju svoju naratorsku, tj. autorsku aktivnost, ve se stapaju sa likom i pripovedanje i povezivanje vre na osnovu takve perspektive kako bi efekat znatielje sauvali do kraja. U pogledu rtvi Po nije napravio neko bitnije odstupanje od tradicija koje nastavlja. U pitanju su dve bespomone ene, majka i ker, koje bivaju brutalno ubijene. Meutim, ono to poziciju rtvi razlikuje u odnosu na prethodne tradicije jeste injenica da su liene gotovo svakog emotivnog tona u prikazivanju. Prikaz ubistva majke i keri funckionie u pravcu izazivanja zapitanosti o identitetu ubice i nainu na koji su one masakrirane, dok je interesovanje za njih kao persone i eventualno saaljenje svedeno na minimum. Autor je u tome uspeo zahvaljujui reporterskom diskursu, odnosno u skladu sa newgate knjievnou27 koja je zloin prenosila najee u formi policijskog, sudskog i izvetaja svedoka. Na taj nain, likovi rtvi svedeni su na funkciju rekvizita.28 Neobinost Ubistava u ulici Morg vezan je za identitet ubice.29 Ipak, pria o majmunu zloincu nije Poova inovacija. Kao stvarni dogaaj ona se pojavljuje u
26 27
Ibid, 348.
U prvoj polovini XVIII veka bilo je uobiajeno da svetenici koji ispovedaju kriminalce osuene na smrt sakupljaju i objavljuju njihova priznanja. Najpoznatiji primer bio je Newgate Calendar. Naslovljen po zloglasnom zatvoru u Londonu, kalendar je prenosio biografije, zloine i pogubljenja uvenih kriminalaca. Newgate Calendar pojavio se 1734. i njegovi tomovi tampani su sve do XX veka. Inae, majka i ker kao rtve, najee se edipovski interpretiraju. Sintaksike veze tiu se injenice da, iako su i majka i ker ubijene u sobi, samo je telo keri u njoj pronaeno. Ovakva disproporcija upuuje na edipovsku strukturu scene: kao to Edipov incest dovodi do samoubistva majke i njegovog sakaenja (oslepljivanja, tj. samokastriranja), tako se to dvostuko masakriranje ponavlja i u sceni ubistva ena. Drugi smatraju da je u rtvama Po dao oduka svojim edipovskim porivima on je bio oenjen za svoju roaku sa ijom se majkom nije najbolje slagao.
29 Neobinost i neoekivanost identiteta ubice bila je na prvom mestu, dok se o realistinosti dogaaja nije vodilo toliko panje. Postoji itav niz kontradiktornih opisa i ogreenja o fizike zakone. Videti: Julian Symons, Bloody Murder, From The Detective Story To The Crime Novel: A History, Penguin Books, 1975, 3941. 28
250
lanku New Mode of Thieving prvobitno objavljenom u Ipsvikom Shrewsbury Chronicle i pretampanom u Annual Register for 1834. Tekst prenosi napad babuna na porodicu S. Posledice napada nisu bile tako drastine, a slinosti sa priom je ta da je majmun, pobegavi od svog vlasnika sa kojim je izvodio plesnu taku, u stan uao kroz prozor. Inae, slian sie javlja se i u prii koja je kruila devetnaestim vekom o brijaevom ljubimcu majmunu koji je, dok je brica bio odsutan, obrijao muteriju. U pesmi The Monkey zabeleenoj u Dajkingovoj (Duycking) Cyclopaedia Of American Literature Embracing Personal And Critical Notices Of Authors pojavljuje se majmun koji, kopirajui brijanje gazde, preseca sebi vrat. U Skotovoj (Scott) pesmi Count Robert of Paris (1831) junaka kolje orangutan.30 U prvoj detektivskoj prii ubica nije Trbosek, kako bi se moglo zakljuiti po opisima rtava, ve orangutan koji uplaen pravi masakr, a zatim, videi uasnuto lice svog gospodara, pokuava da poisti nered i baca staricu kroz prozor. Stefano Tani izdvaja kao znaajne dve take: kreativnost ubice je sluajna, akcidentalna i moralno neutralna; orangutan, u skladu sa romantiarskim shvatanjem kreativnosti i inspiracije, nesvesno stvara misteriju. Kao ubica, on nije ni dobar ni zao, ve jednostavno prirodan. Otuda je prvo ubistvo u detektivskoj literaturi prirodna sila koja se otela kontroli.31 Za razliku od klasinih autora, Po nije prikazivao pobedu dobra nad zlim, ve racionalni egzorcizam iracionalnog, ili, u konkretnom sluaju, pobedu razumnog nad instinkitvnim, civilizacijskog nad prirodnim.32 U ovakvom dualitetu nazire se prisustvo francuskog prosvetiteljstva i tenja da se razumom i logikom nadvladaju duhovi osamnaestovekovne gotike. Ali, prevladavanje reda i racionalizma u Poovim priama nikada nije do kraja sprovedeno jer jedno neminovno evocira drugo. Racionalno i iracionalno uvek su prisutni u detektivskoj prii, kao i dualizam detektiv kriminalac i dvojniki zasnovani likovi koji u sebi objedinjuju suprotnosti. Zanimljivo je da se u prii koja se uzima za prvi pravi detektivski tekst u ulozi ubice javlja orangutan, kao i na poektu ljudskog evolutivnog lanca. Takoe, i veza koja se uspostavlja izmeu detektiva i poinioca intrigira. Dipen svoje pretpostavke gradi dobrim delom na uivljavanju u duh poinioca. Otuda njegovo otkrie
30 31
Stephen Peithman, The Annotated Tales of Edgar Alan Poe, New York, 1981, 196.
Tani koristi metaforino poigravanje da bi doarao ovu pojavu: orangutan je pobegao iz ormana mornara te je prema tome bio njegov skeleton in the closet, duboko skrivana tajna: Stefano Tani, The Doomed Detective. The Contribution Of The Detective Novel To Postmodern American And Italian Fiction, Southern Illinois University Press, 1984, 7. Sukobljavanje detektiva i ivotinje Irwin navodi kao pokazatelja Poovih nastojanja da u svojim priama izdvoji ljudsko od animalnog (orangutan na malajskom znai divlji ovek iz ume) definiui ljudsko kao razumno i samosvesno, naspram animalnog koje je telesno. Ali ubica nije sam, on je u drutvu sa francuskim mornarom i upravo su se vratili sa puta iz Istone indije gde je mornar i zarobio orangutana. Ovaj dualizam upuuje na tops detektivske prie, na opozicije: gospodar/rob, um/telo, ovek/ivotinja, domae/strano i boansko/avolsko: John T. Irwin, The Mystery to a Solution, Poe, Borges, and Analitytic Detective Story, Baltimore and London, 1994, 66.
32
251
Dejan Milutinovi
ivotinjeubice govori da je detektivova iracionalna strana animalnih svojstava, to jo vie pojaava ekscentrinost ovog lika. 33 Izbor Pariza za poprite Dipenovih istraga upuuje na izgraenu detektivsku infrastrukturu francuskog glavnog grada, poevi od razvijenih policijskih snaga, preko memoarske knjevnosti, do masovne publike koja je itala takve publikacije. Pariz je u XIX veku bio centar svetske kulture. Nakon revolucije 1789. godine i Napoleonove vlasti on postaje sinonim napretka, ali u isto vreme i metropola sa svakodnevnim zloinima. Takav spoj progresivnih i destruktivnih sila na najbolji nain ilustruje dualitet na kome poiva Poova poetika. Amerika publika XIX veka francusku prestonicu poznavala je mahom iz literature i bila fascinirana kako njenim prosvetiteljskim, tako i tajanstvenim, mranim i egzotinim stranama. S druge strane, i prisustvo gotske literature mogue je primetiti u hronotopu Dipenovih pria. Kao to su deavanja u gotici vezana za prostor zamka, koji je prepun tajni i misterija, i prie o Dipenu smetene su u zatvorenom prostoru. U Ubistvima se mogu primetiti dva takva hronotopa. Prvi se tie Dipenove sobe i u njemu se realizuju dogaaji iz pripovedne sadanjosti, i to iskljuivo razgovori pripovedni hronotop. Drugi je hronotop kue majke i erke LEpanej koji je vezan za pripovednu prolost i dogaaje u vezi sa ubistvima. On se javlja u okviru diskursa nekog od pripovedaa (prijatelja, novinara, Dipena, mornara) ispripovedani hronotop, i odreen je dinaminim motivima. Zatvoren prostor u gotici motivie, izmeu ostalog, misterioznu atmosferu. U Poovoj prii zanimljivo je na koji nain dva navedena hronotopa uspostavljaju odnos prema misteriji. Stan majke i keri samo je trenutno misteriozan njega takvim ini brutalno ubistvo i nemogunost otkrivanja identiteta i puta kojim je ubica uao i izaao. Drugim reima, misterioznost stana LEpanej uslovljena je nepotpunou znanja pripovedaa. U trenutku kad se ubica otkrije, nestaje i misterioznosti sobe. Ali, to nije sluaj sa Dipenovim prostorom iako pripoveda sve zna o njemu, jer sa detektivom tu ivi, on, sem turih, ne prua nikakve konkretnije informacije. Razlog tome je pripovedaevo nastojanje da sauva abmbivalentnost detektivovog lika. On prikazuje nain na koji Dipenov intelekt funkcionie, dok ostali aspekti njegovog ivota ostaju sakriveni. Time se dosledno sprovodi autorska namera da Ubistva u ulici Morg budu ostvarena kao spoj tajanstvenog i poznatog.34 Takva intencija primetna je i u odnosu prema dogaajima. U prii gotovo i nema akcije u narativnom smislu onoga to Bart naziva funkcionalnim dogaajima: deavanja koja presudno utiu na sudbinu likova, karakter vremena i prostora u kome se odigravaju i prirodu daljih zbivanja. Akteri etaju, itaju, prikupljaju dokaze,
Marie Bonaparte je prva koja je ukazala na vezu izmeu oranguntana i ljudskog instinktivnog ivota: Marie Bonaparte, The Life and Works of Edgar Allan Poe, translated by John Rodker, London, 1949. Takoe, ona se meu prvima bavila i edipovskom interpretacijom Poovih pria. Ovaj princip eksplicitno je postavljen u Ukradenom pismu kroz naelo even (obino) i odd (nastrano).
34 33
252
posmatraju i razgovaraju. Ono to je vezano za dogaajni sloj smeteno je, kao u grkoj tragediji, van scene, izvan zatvorenog prostora, a publici se manipulativno prenosi preko izvetaja junaka zatvorenih u Dipenovom stanu. Otuda je funkcija pripovedaa od nesumnjivog znaaja. Tu ulogu na sebe preuzimaju razliiti likovi: Dipenov prijatelj, detektiv i mornar. Ono to ih povezuje jeste tajanstvenost: iako razjanjavaju misterije, kao likovipripovedai ostaju misteriozni. To naroito vai za pripovedaaautora o kome se nita ne zna. On postoji kako bi razjasnio tajanstveno i omoguio Dipenu da demonstrira svoju mo rasuivanja.
Diskurs i tekst Ubistva

Pria Ubistva u ulici Morg predstavlja ilustraciju analize. Da bi pokazao na koji nain funkcionie analitiki um, pripoveda navodi dogaaje iz perioda svog boravka u Parizu i prijateljstva sa Dipenom. Poto u neku ruku njegova naracija predstavlja dokazni materijal, mogue je primetiti elemente naunog pisma. To se odnosi na neprestano ukrtanje diskursa i smenjivanje pripovedaevog i drugih tipova govora. Poetak prie predstavlja uveni esej o analitikim sposobnostima sastavljen iz fragmenata o ljudskom mentalnom sklopu, ahu, damama, vistu, analitikoj moi i pameti. Pripoveda ovim segmentom pravi uvod u priu o Dipenu i njegovim intelektualnim sposobnostima. Kao dokaz detektivove moi navodi se primer iz etnje kada on uspeva da pogodi misli pripovedaa. Taj prvi primer Dipenove analize u pripovednom smislu moe se prihvatiti kao model svih kasnijih fragmenata. On je sastavljen od sledeih segmenata: stvaranje atmosfere tajnovitosti naizgled bez verovatnog reenja kao rezultat pripovedaevog fokusa; navoenje primera koji potvruju aporinost i koji su u skladu sa postavljenom perspektivom; Dipenovo neoekivano reenje problema uvoenjem drugaije take interpretacija dokaza; objanjenje interpretacije; konsekvence Dipenove analize. Ovaj model dosledno je sproveden kroz itavu priu Ubistva u ulici Morg. Tako sluaj LEpanej poinje navodom iz novina (Sudske gazete) koji postavlja aporinu situaciju. Desilo se tajnovito i zversko ubistvo. Policija hapsi nevinog bez ikakvih dokaza, ime se teren za Dipenov ulazak posebno motivie. Ovakav postupak policije uzrok je i Dipenovog komentara (pripovedanja), te on iznosi svoj govor o policijskim metodama, odnosno ve navedeni ekskurs o detetkviskom metodu, odnosu pravila i izuzetka, i verovatnoi. Nakon toga, prijatelji odlaze na mesto zloina ne bi li reili misteriju zakljuane sobe. Prikaz pretrage kue majke i keri zanimljiv je u pogledu diskursa jer u njemu postoji poigravanje reima. Iako problem jezika odreuje Ukradeno pismo i ovde se javljaju zanimljive semioloke indikacije. Osim najuoljivijeg izvetaja svedoka, koji su pripadnici
253
Dejan Milutinovi
razliitih jezikih grupa, te ono to su uli tumae na drugaije naine, i sama pripovedna situacija poiva na slinom principu. Dipen je Francuz, narator je u Francuskoj, a pie na engleskom, znai poznaje oba jezika. Dipen na to rauna te u svom govoru ostavlja jezike tragove. Najuoljivija je situacija prilikom posete mesta zloina gde detektiv neprestano pominje ekser nail. Francuska re za nail je clou i ona je bliska engleskoj rei clew u znaenju trag.35 Ovakva jezika homonimija naratizovana je u okviru hronotopa zakljuane sobe. Kao to su navedene rei slinog izgleda, a razliitog znaenja, u sobi postoje i takvi prozori oni su naizgled identini, s tim da je jedan od njih omoguio orangutanu da stvori misteriju. Ali, homonimija se ovde ne zavrava. Reenje misterije jeste ekser kome je otkinuta glava. Osnovni problem prilikom ubistva je telo gospoe LEpanej koje se nalazi obezglavljeno u dvoritu. Time se povezanost reenja i problema vie nego uoljivo naglaava, i uvodi postupak motivisanja plana izraza planom sadraja, tako omiljen kod postmodernista.36 Slino je i sa komparacijom analize i lova koju Dipen koristi u svom razgovoru sa prijateljem: Da upotrebim lovaki izraz, nijednom se nisam naao na pogrenom tragu. Moj njuh ga je sve vreme oseao.37 Sem alegorine funkcije, ova figura ima i doslovno znaenje jer njome detektiv nagovetava da je zver ta koja je poinila ubistvo. Poreenjem se uspostavlja i veza sa drevnim priama o lovu u kojima se nalaze prvi primeri detektivskog anra. Ovoliko tragova javlja se kao nadopunjavanje nepostojanja ljudskog poinioca jer je nadmudrivanje moralo da bude u sreditu prie, a ono bi bilo parodino da se Dipen dokazivao sa orangutanom. I scena sa postavljanjem zamke vlasniku ivotinje, ma koliko implicirala dinamiku, svodi se na uvoenje jo jednog diskursnog oblika mornarove ispovesti. Nedostatak dinamike u smislu dogaajne akcije kompenzovan je diskursnom raznovrsnou. Osim tri pripovedaeva govora: esej, primer iz etnje i centralni izvetaj o ubistvima, i slika samog masakra prenesena je iz trostruke vizure. Prva pripada medijima, tj. izvetajima svedoka. Druga je vezana za Dipenovu pretpostavku i realizovana je kao izvetaj u dijalogu. U treem, poslednjem segmentu dolazi do finalnog objanjenja koje se prenosi preko pripovedaevog prepriavanja (neupravnog govora) mornarove ispovesti.
I naziv ulice Morg ima dvostruki smisao. Morgue na francuskom moe znaiti mrtvanicu, meutim kada se ovaj oblik koristi kao adjektiv njegov smisao se vezuje za pompezno, arogantno, uobraeno. Irwin ove osobine tragova i homonimije, zajedno sa bliskou lavirinta i zakljuane sobe, povezuje sa mitom o Tezeju i naglaava da u njemu, u liku Minotaura, dolazi do izokretanja ljudskog i animalnog principa, kao to i u Ubistvima to biva sa orangutanom u pitanju su narativi koji poivaju na izokretanju odnosa uma i tela. U celoj prii povlai se jasna razlika izmeu gore i dole kod prozora, ali i glave i torza kod rtvi torzo je kodiran kao neljudski, a glava kao ljudska: John T. Irwin, The Mystery to a Solution, Poe, Borges, and Analitytic Detective Story, Baltimore and London, 1994, 236. Mogue je primetiti da je podvojenost ubice na ivotinju i oveka dekompozicija mitolokih udovita koja su u jednoj figuri objedinjavala ljudsko i zversko.
37 36 35
E. A. Po, Ibid, 368.
254
Kraj je predstavljen u epilokom pasusu i, zanimljivo, nema zasvoavanja i zaokruivanja poetnog esejistikog segmenta. To ne samo da je literarno uspeo postupak, ve e autoru omoguiti da godinu dana kasnije prenese jo jedan Dipenov sluaj, iako je smatrao da je ovaj sa ubistvima apsolutno dovoljan kao primer analitikih sposobnosti. Poslednja reenica predstavlja Rusoov navod. S obzirom na to da pria poinje citatom kao motom, zasvoavanje se vri jedino na marginama teksta, ali je semantiki ovakav postupak izuzetno efektan i naglaava da su Ubistva u ulici Morg realizovana ne samo ukrtanjem diskursa, ve znaajnom interakcijom tekstova. Moto prie jeste citat Tomasa Brauna: Koje su pesme pevale sirene, koje je ime Ahil uzeo kada se sakrio meu enama, pitanja su koja, mada zagonetna, ne prevazilaze svaku moguu pojmljivost. Ovaj navod slui kao najava pripovedaeve tenje da predstavi analitike sposobnosti na Dipenovom primeru. Meutim, zanimljivo je da se citat moe tumaiti i kao veza sa drevnim tradicijama u kojima se mogu nai slini primeri, odnosno poeci detektivike. U mitu o Trojanskom ratu, u delu koji se tie prikupljanja grkih junaka za pohod, postoji epizoda o Ahilovom skrivanju meu devojkama. Odisej je uspeo da otkrije njegov identitet tako to je pred noge ena prosuo zlatni nakit i oruje, i jedino se Pelejev sin maio oruja. Sem okvirnih u prii su esti i citati iz novina. Oni su odreeni dvostrukom funkcijom. S jedne strane, njihova uloga je u stvaranju iluzije dokumentarnosti ubistava sa naglaskom na misterioznosti, odnosno aporinosti. S druge strane, u Dipenovom razreenju pokazuje se da su novinski lanci izrazito fiktivni, puni poluistina jer iz pogrene perspektive interpretiraju dogaaje. Na taj nain oni kazujui jedno upuuju na drugo, to nedvosmisleno istie njihovu izrazitu ironinu poziciju u tekstu.38
Ironija Ubistva
Jo od Sokrata ironija se smatra figurom koja istie mudrost. Otuda ne udi da je ona jedna od osnovnih odlika tradicija iz kojih se modifikovala detektivika, kao i samog detektivskog anra. Prie o mudrim junacima koji reavaju komplikovane sluajeve svoju ironinu intonaciju dobijale su iz dva izvora: samog sloenog sluaja i mudrosti kojom junak uspeva sve da objasni, odnosno njegovim odnosom sa okruenjem. U Ubistvima ironija je vezana za nekoliko taaka. Pre svega, ironinom se moe prihvatiti distanca izmeu pripovedaa i junaka. Pripoveda nastupa upoznat sa svim to se odigralo, ali u svom pripovedanju zadrava poziciju neznanja, odnosno junaka. U kritici mahom preovladava miljenje da je pripoveda na nivou ispod itaoevog intelekta jer je takva perspektiva bila neophodna objasnidbenim Dipenovim govorima.
38
Spisku citata treba dodati i navod iz Kivijeaove enciklopedije koji opisuje orangutana.
255
Dejan Milutinovi
Meutim, ako se pogleda uvodni esej, ni u kom sluaju se ne bi mogla doneti ocena da je pripoveda glup. Pre je re o distanci, i to ironinoj, sa koje on nastupa prilikom iznoenja dogaaja iz Pariza. Pripoveda, govorei o Dipenu iz pozicije kada je upoznat sa svim detaljima reenja, nastupa kao da o tome nita ne zna, ak njegovo pripovedanje i pozicija u tekstu zastupa pogrenu interpretaciju. Njegov govor, poput novinskih lanaka, kazuje jedno upuujui na neto drugo. Sledei izvor ironije proizilazi iz odnosa meu likovima. Iako e u klasinoj interpertaciji odnosi izmeu detektiva i njegovog prijatelja postati ironini, u Ubistvima to nije sluaj. Ova pria postavlja ironiju na relaciji detektiva i policijskog perfekta: Na prijatelj Perfekt je malo previe lukav da bi bio dubok. U njegovoj mudrosti nema snage. Sama glava, a bez tela Ipak, dobar je on ovek. Naroito mi se svia zbog svog majstorskog licemerja, po kojem je izaao na glas kao domiljat ovek.39 Ironija ovde upuuje na sukob dva principa: oficijelnog, dravnog i individualnog, privatnog. Prvi insisitra na pravilima i naelima pomou kojih izvodi zakljuke o pojedinanim primerima, za razliku od drugog, otvorenog za novinu i izuzetke. Posebno je zanimljivo mesto na kome se nalazi navedena karakterizacija Perfekta kraj prie. Nakon svih razjanjenja vezanih za ubistva majke i keri, Dipen iznosi svoj komentar sluaja u kome sumira rezultate istrage. Rezimiranje se ne tie samo sintaksikih deavanja otkrivanja ubice i njegovog vlasnika, i putanja nevinog na slobodu, ve podrazumeva i semantiko sumiranje. Detektiv u karakterizaciji svog policijskog suparnika koristi trope koji upuuju na dominantni smisaoni aspekt prie: odnos glave i tela. Perfektov karakter zaokruuje se Rusoovim citatom (da porie ono to jeste, i da objanjava ono to nije). Ruso je jedan od onih iji su stavovi postali okosnicom romantizma, te se njegovim navoenjem istie Dipenov romatniarski duh. Istovremeno francuski filozof evocira i uveni poziv povratku prirodi. Ovakva aluzija u kontekstu prie koja prenosi razotkrivanje ubistava odbeglog orangutana ukazuje kako na dominantan semantiki odnos ljudskoanimalno, prirodno civilizovano u dubinskoj strukturi prie, tako i na posebnu ironinu interpretaciju uvene maksime i njeno izokretanje naglavce. Navedena koncepcija Ubistava i naglaavanje ironinog, individualnog, inovativnog, duhovne povezanosti, metaforinih odnosa fizike i metafizike jasno istie da je kolevka detektivike romantizam. U ostalim priama o Dipenu problemi koji su ovde postavljeni dobie detaljniju razradu.
Misterija Mari Roe istoriografska metafikcija

Misterija Mari Roe pojavila se godinu dana nakon Ubistva u ulici Morg.40 Iako je Po smatrao da je prva pria dovoljna kao pokazatelj osobina analitikog uma,
39 40
E. A. Po, Ibid, 380. Pria je prvi put objavljena u Ladies Campanion, novembra i decembra 1842. i
februara 1843.
256
dogaaji koji su se desili nakon teksta o Dipenu uticali su da on promeni odluku. 1841. godine izvreno je brutalno i nerazjanjeno ubistvo devojke Meri Sesil Roders u Njujorku to je bio povod objavljivanju ove prie.41 U osnovi Misterije Mari Roe nalazi se isti kompozicioni model kao i u prvoj prii o Dipenu, s tim to su pojedini segmenti, posebno oni o izvetajima o zloinu i njihovoj interpretaciji, ovde naglaeniji. Pria je fragmentarno organizovana i metafikcionalno zasvoena Novalisovim motom na poetku i autorskom belekom na kraju. U uvodnom delu autor govori o svojoj odluci da prenese jo jedan dogaaj iz perioda druenja sa Dipenom i povee ga sa stvarnim ubistvom devojke u Njujorku. Najvanije u ovom segmentu jeste uspostavljanje veze izmeu stvarnosti i fikcije, i to na principima verovatnoe: Malo je osoba, ak i meu najsmirenijim misliocima, koje nekada nije potreslo neodreeno, a ipak zastraujue delimino verovanje u natprirodno, kada bi naili na podudarnosti naizgled tako udesne da ih, kao puke podudarnosti, intelekt nije mogao pojmiti. Takva oseanja jer delimina verovanja o kojima govorim nikada nemaju punu snagu misli takva oseanja retko se kada mogu potpuno priguiti ako se ne pozovemo na uenje o sluajnosti ili, kako se to tehniki kae, na raun verovatnoe. Taj raun je, u sitini, isto matematiki; tako dolazi do anomalije da se najstroa egzaktna nauka primenjuje na senku i duhovnost onoga najneopipljivijeg u spekulaciji.42 Ovaj pasus nadovezuje se na postavke iz Ubistavao verovatnoi kao jednoj od metoda detekcije i mogunosti njene primene na oblast duhovnosti. Osim toga, u Misteriji Mari Roe produbljuje se i princip izuzetka kao bitan za detektciju. Raspravljajui o sudskoj praksi Dipen navodi: Veliki deo onoga to sud odbaci kao dokaz, za intelekt predstavlja najbolji dokaz Dugorono to je pravi put, ali zato je on slep za specifinosti pojedinanih sluajeva i zato grei kada se sretne sa izuzecima.43 Ovde se insistira na razlici izmeu sudskog i analitikog dokaza sud se dri sistema pravila i ne voli odstupanja, naspram analize koja poiva na izuzetku, u skladu sa romantiarskim konceptom individualnosti. Ali, u kontekstu odnosa izmeu stvarne i fiktivne istrage, i oslobaajue presude osumnjienog mornara usled nedostatka neposrednih dokaza, insistiranje na znaaju izuzetnog moe se shvatiti kao zalaganje za uvoenje posrednih dokaza u sudsku praksu. To je potcrtano injenicom da Dipen svoju istragu i zakljuke gradi ne samo na osnovu izvetaja o ubistvu, ve i lanaka u novinama koji naizgled nemaju veze sa Mari: Iskustvo je pokazalo, kao to e i istinska filozofija uvek pokazivati, da ogroman, moda najvei deo istine, lei u onome to je naizgled nebitno.44 U pogledu metoda koji odreuju analitiko miljenje, tj. detekciju, ova pria posebnu panju posveuje postupku uivljavanja. Empatija postoji i u Ubistvima
Svi podaci o ovom dogaaju mogu se pronai u: Stephen Peithman, The Annotated Tales of Edgar Alan Poe, New York, 1981, 224 225.
42 43 44 41
E. A. Po, Ibid, 359. E. A. Po, Ibid, 481. E. A. Po, nav. delo, 485.
257
Dejan Milutinovi
i podrazumeva Dipenovo uitavanje u orangutana. Ovde je spisak likova sa kojim se detektiv positoveuje znatno iri i kree od same rtve, preko pisaca novinskih lanaka, do ubica i silovatelja. Time se potvruje injenica kako je razumevanje mogue samo meu slinim prirodama, te da je Dipen, kao to e to biti i otac Braun, ubica koji svoje ubilake sposobnosti koristi radi otkrivanja drugih, a ne u destruktivne namene.45 Sva uivljavanja poinju modalnim izrazom moemo zamisliti da je razmiljao/ la ovako Na taj nain se koncpet pretpostavke izdvaja kao poslednji, ali ne i najmanje bitan postupak analitikog miljenja. Misterija Mari Roe uspostavlja direktnu vezu sa Ubistvima. Nakon sluaja LEpanej, pripoveda i Dipen se preputaju navikama mrzovoljnog sanjarenja, ali reputacija koju je Ogist stekao kao ovek od intuicije ini da perfekt esto dolazi i plaa njegove usluge. Ovakvom pozicijom Dipenov karakter privatnog detektiva je u potpunosti zaokruen i on postaje profesionalac koji iznajmljuje svoje usluge, ali i serijalni lik46 kao i svi kasniji veliki literarni istraitelji. Najvaniji iskorak u pogledu detektivskih postupaka koji Misterija Mari Roe ini u odnosu na prethodnu priu o Dipenu jeste njena istoriografskometafiktivna orijentacija. Ovu kovanicu upotrebila je Linda Haion kako bi odredila dominantnu karakteristiku postmodernistikog pisma zasnovanu na dvema tekstualnim karakteristikama. S jedne strane, istoriografska oznaava postupak ukrtanja stvarnosti i fikcije: tekstovi polaze od stvarnih dogaaja i fikcijom nadopunjavaju praznine istorijskih injenica. Metafikcionalnost istie samosvest teksta i injenicu da on funkcionie kao komentar svoje i tuih tekstualnosti. U krajnjoj instanci, istoriografska metafikcija dovodi u pitanje svaki oblik tekstualnog fiksiranja realnosti smatrajui da stvarnosne injenice prevodom u tekstualne dogaaje gube svoju izvornu vrednost jer se moraju povinovati konvencijama teksta, tj. biti interpretirane. Haionina postavka parafrazira uvenu Deridinu konstataciju da je sve tekst i da se izvan teksta i njegovih konvencija (interpretacija) ne moe uspostaviti odnos sa stvarnou, te da je svaki tekst, od naunog i filozofskog, do religioznog i literarnog, fikcija. Misterija Mari Roe postavlja sline principe. Na to upuuje ve moto iz Novalisa: Postoje idealni nizovi dogaaja koji teku naporedo sa stvarnim. Oni se retko poklapaju. Ljudi i okolnosti uglavnom menjaju idelani tok dogaaja, tako da on izgleda nesavren, i njegove posledice su isto tako nesavrene. Tako se desilo sa Reformacijom. Umesto Protestantizma doao je Luteranizam. Ipak, treba napomenuti da navedeni odlomak predstavlja karakteristian primer romantiarskog simbolizma koji se ne moe svesti na postmodernistiku semiozu. Osnovna razlika proizilazi iz drugaijeg stava dva pravca prema metafizici.
Dipenova mo analize koja poiva na uivljavanju, kao i injenica da detektiv funkcionie jedino nou nameu asocijaciju sa duhom. Priroda duha nije vezana jedino za metafiziku apstrakciju. Ona se tie i gotske tradicije, s obzirom na nono okruenje i ubilake potencije. Zato je Tani insistirao na Dipenovoj vampirskoj prirodi. Serijalnost se Pou nametnula sama po sebi. Poto je u Ubistvima insistirao na prikazu Dipena kao oveka sa najizrazitijim analitikim sposobnostima, uvoenje novog lika za misteriju o Mari Roe znailo bi nedoslednost i relativizovanje superlativnih detektivovih moi.
46 45
258
Romantizam u njoj vidi uzvien oblik spoznaje i ivota, i suprotstavlja je efemernoj i haotinoj stvarnosti. Postmoderna stvarnost takoe doivljava kao hatonu, ili simuliranu, ali metafiziku smatra produktom egocentrinog humanizma koji ne razotkriva, ve samo zamuuje i kompilikuje svaki oblik egzistencije. Razliit odnos prema metafizici doveo je i do drugaijih odnosa teksta i fikcije romantiarskih i postmodernistikih ostvarenja. Dok romantiarski tesktovi funkcioniu kao tropi stvarnosti, dotle postmodernistiki u stvarnosti vide trop teksta: ostvarenja romantizma insistiraju na simbolinoj vrednosti i upuuju na metafiziku duhovnost, dok postmodernistiki artefakti reflektuju sami sebe, tanije (svoje) tekstualne konvencije. Ako na semantikom planu postoji znaajna razlika ove Poove prie i postmodernistikih tekstova, u pogledu sintaksikih postupaka, slinosti su vie nego izraene. Misterija Mari Roe ostvarena je na osnovu svih karakteristinih prosedea istoriografske metafikcije. Ona polazi od stvarnog i nezavrenog (nerazjanjenog) dogaaja i prenosi ga u fikciju. Veza izmeu stvarnosti i fikcije se ne prikriva, naprotiv, uvek je naglaena i neprestano se na marginama teksta (komentarima, fusnotama, beleci na kraju) istie. Time se razbija iluzija stvarnosti, ali i fiktivnosti dogaaja koji se prenose. Osnovni postupak u izgraivanju takve vrste odnosa jeste ukrtanje citata (intertekstova) koji predstavljaju drugaije interpretacije dogaaja koji prenose. Iako se izdvaja autoritativna, Dipenova interpretacija, i ona se prikazuje samo kao jedno od moguih tumaenja onoga to se desilo, podjednako lano i istinito kao i sva prethodna.47 To autor naroito potencira navodei da je re jedino o jednoj od pretpostavki. U tom smislu osnovni problem postaje pitanje teksta, njegovih interpretacija i manipulacija njime,48 a ne inicijalni dogaaj. Stoga pravih deavanja i nema, sve je svedeno na intertekstaulnost i sukobljavanja razliitih tumaenja. 49
Bez obzira na to to svi uzimaju za fakt da je Po reio ovaj sluaj, on je nerasvetljen, jer postoji pretpostavka da je devojka umrla od posledica abortusa: Julian Symons, Bloody Murder, From The Detective Story To The Crime Novel: A History, New York, 1975, 40. Toga je i Po bio svestan jer Dipen ostavlja mogunost da je Mari ubijena pod krovom gospoe Deluc. Najzanimljivije tumaenje pripada Wallaceu koji samtra da je Po ubica: Irving Wallace, The Fabulous Originals, Lives of Extraordinary People Who Inspired Memorable Characters in Fiction, New York, 1955, 214215,. To najbolje potvruje Dipenova konstatacija: Cilj naih novina uglavnom je da ostave utisak, a ne da zagovaraju istinu (E. A. Po, Ibid, 473), mada se ona moe itati i kao napad na senzacionalizam. Sueljavanje tekstova lienih ili antropinih smislova svodi njihove navode na gole konvencije, na telo, te problem telesnosti (konvencija) postaje jedan od bitnijih. Eksplikacija seksa i seksualnih nastranosti, kao oblika anomalijskog ukrtanja tela, od doslovne slike, sudbine Mari Roe i neimenovane devojke, prerasta u torp itave prie. Npr., u: Richard J. Bleiler, Reference Guide to Mystery and Detective Fiction, Colorado, 1999, navodi se da Dipen do pretpostavki o ubistvu Mari Roe dolazi prevashodno na osnovu poznavanja normi novinskog izvetavanja. Neto slino Po je uradio zahvaljujui upuenosti u romaneskne konvencije kada je na osnovu poetnih poglavlja Dikensovog romana Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of 80 anticipirao rasplet.
49 48
47
259
Dejan Milutinovi
Poseban kuriozitet Misterije, koji je u skladu sa postmodernistikim pismom, tie se izostavljanja kraja u smislu raspleta i razjanjenja prikazanih dogaaja.50 Poto pria prenosi razliite interpretacije ubistva Mari Roe, kraj je predoen kroz trostruki komentar. Prvi pripada ekstratekstualnom prostoru i tie se komentara urednika magazina u kome je pria objavljena (Iz razloga koje ovde neemo navoditi, ali koji e mnogim itaocima biti oigledni, dali smo sebi slobodu da na ovom mestu iz rukopisa koji nam je predat izostavimo onaj deo u kojem se opisuje kako je dalje praen prvi trag do kojeg je Dipen doao. Smatramo da treba samo ukratko rei da je dolo do eljenog ishoda i da je Perfekt tano, mada nerado, ispunio uslove dogovora sa Kavaljerom.).51 Zatim sledi pripovedaev epilog koji insistira na fiktivnoj strani prie i injenici da mu zbog nedostatka dovoljnog broja informacija zakoni verovatnoe ne dozvoljavaju sprovesti do kraja povuenu paralelu sa stvarnim ubistvom. Meutim, time se tekst ne zavrava. Poslednji, autorski komentar donosi pravi postmodernistiki preokret potencirajuu istinitost fikcije. Autor navodi kako su dogaaji nakon objavljivanja prve verzije Misterije doveli do potvrde svedoka da je re o opravdanim pretpostavkama, i to ne samo u celini, ve i u pojednostima.52 Tako svi argumenti zasnovani na fikciji postaju primenljivi na istinu, a istraivanje istine i jeste bio cilj. 53 Metafiktivna koncepcija Poovih detektivskih tekstova omoguava isticanje razlike izmeu autora, pripovedaa i lika. Autor pripada tekstu i on je sila koji sve delove povezuje u celinu. U prii se mahom ispoljava na marginama, fusnotama i komentarima na poetku i kraju. U njima se predstavlja kao veoma inteligentan jer zna sve ta se desilo, sam odreuje ta e se desititi, gospodar je svih konvencija, kako u pogledu slobode izbora tako i inovacija, jer je re o autoru koji stvara detektivske norme. Pripoveda pripada govoru (diskursu). Njegova pamet je znaajno ispod autorske, ali i dalje nije glup. On pripoveda o dogaajima nakon to su se odigrali, Meutim, rukovodei se intencijom odravanja znatielje i prianja zanimljive prie, fingira ogranienost svog znanja. Na poslednjem nivou pameti i znanja nalazi se junak, Dipenov prijatelj, koji nema pojma ni o emu i kome su neophodni detektivovi odgovori da bi sve razumeo. On jeste glup, tj. ispod proseka publike navikle na
Dipen ne naputa svoju fotelju rasvetljavajui sluaj ime se stvara model takozvanih armchair detektiva detektiva iz naslonjae. Nedostatak akcije i koncept koji poiva na interpretaciji dokaza uticao je da, sem Doroti Sejers, kritika nije pokalanjala posebnu panju ovom Poovom tekstu. E. A. Po, Ibid, 502503. Ovakav oblik fiktivnog komentara Po je iskoristio i u prii Von Kempelen. Treba napomenuti da su tekstovi koji fingiraju stvarnost, odnosno oni koji izmiljene dogaaje prenose kao da su se zaista odigrali, bili popularni u magazinima za vreme Poovog rada u njima. Tako je 1838. objavljena uvena Meseeva prevara sa kojom je Po bio upoznat. On je napisao priu Neuporediva avantura Hansa Pfala kao komentar na nemogue i nedosledne segmente pomenutog teksta. Otuda i pojavljivanje Pou omiljenog naunog diskursa Dipen pomou Arhimedovog i zakona biologije odbacuje navode o telu Mari Roe iz novina kao netane.
53 52 51 50
260
detektivske tekstove. Treba pretpostaviti da je Pou bio neophodan ovakav junak jer u drugoj polovini XIX veka jo nisu postojali itaoci naviknuti na detektivske konvencije koji bi bez crtanja mogli da prate detekciju. Zato i dominacija ispovesti ili autorskog pripovedanja u hard-boiledu, tj. gubitak prijateljahroniara, moe da se prihvati kao pokazatelj postojanja anrovske svesti kod publike kojoj je na osnovu konvencija bilo dovoljno razumeti koncept. Misterija Mari Roe u postmodernistikom smislu potencira ali istovremeno i podriva vanost i autoritativnost dokumenata. Ova pria pokazuje kako postoji nepremostiv jaz izmeu dogaaja, koji su se desili, i njihovih tekstualnih interpretacija. Time je prisustvo dokumenata postalo neraskidivim delom detektivske tekstualnosti, a njihova priroda jednim od centralnih problema. U Ukaradenom pismu Po e se pozabaviti ontolokim statusom dokumenta i jo vie pribliiti savremenim shvatanjima.
Ukradeno pismo ontologija semioze

Pria Ukradeno pismo pojavila se u amerikom godinjaku The Gift, 1844. Ovo je poslednja pria u seriji o Dipenu i mnogi je smatraju najuspelijim Poovim detektivskim tekstom. Osnovni problem je nestali dokument koji moe kompromitovati uglednu osobu kraljicu. Dipen sluaj reava pomou dve formule: istragom koja poiva na uitavanju u poinioca i potragom za sakrivenim na najuoljivijem mestu.54 Meutim, izrazita ironina distanca, udvajanje i viesmislenost, Ukradeno pismo ine semantiki izuzetno sloenom strukturom. Tekst otvara Senekin moto da mudrosti nita nije mrskije od preteranog otroumlja. Ovaj princip dosledno je ispotovan kao osnovno naelo odnosa suparnikih likova, pre svega perfekta G, Dipena i ministra D. Pria je realizovana kao dva izvetaja o ukradenom pismu. Prvi pripada perfektu G koji jednog sumraka dolazi kod Dipena po savet, dok detektiv i prijatelj pripoveda sede u mraku puei lule i razmiljajui o prethodnim sluajevima. Perfekt, upola zabavan i isto toliko prezrenja dostojan, imao je obiaj da svaku stvar koja premaa njegovo poimanje naziva udnom, pa je tako iveo usled prave legije uda.55 Poslednje u nizu ticalo se ukradenog pisma. Kraljica je u salonu itala pismo kada su uli kralj i ministar D. Ona ga je stavila na sto, strahujui da ga kralj ne vidi. Ministar je primetio kraljiin postupak, te je tokom razgovora sa kraljem izvadio svoje pismo, slino kraljiinom, i metnuo ga na sto. Pri polasku, on uzima kraljiino pismo, a ona, bojei se kralja, ne sme nita da preduzme. Posedovanje pisma omoguava ministru da vri pritisak na kraljicu i koristi ga zarad svojih politikih interesa.
Ova Poova postavka pojavie se u mnogim tekstovima kasnije. Vilki Kolins slian sie koristi u The Stollen Letter, esterton za The Invisible Man, a Dojl u The Adventure of the Second Stain.
55 54
261
Dejan Milutinovi
Perfekt obavetava Dipena da je policija preduzela sve mogue oblike potrage, da je ministrov zamak pretresen do detalja, i to korienjem najmodernijie tehnologije (mikroskopa), ali nita nisu pronali. ak je u nekoliko nametenih pljaki sam ministar pretraen, meutim, od pisma ni traga. Dipen prihvata da rei sluaj za izvesnu materijalnu nadoknadu. Mesec dana kasnije perfekt ponovo dolazi prijateljima. Dipen mu predaje kontroverzno pismo i izvetava ga kako je uspeo da nadmudri ministra. Pretres koji je sprovela policija bio je savren, ali neodgovarajui jer nije uzeo u obzir izuzetnost ministra. Poto ga Dipen poznaje od ranije i zna da je u pitanju sjajan matematiar i pesnik, pretpostavio je da pismo nije sakriveno na uobiajen nain. Zato detektiv odlazi ministru sa zelenim naoarima koje ga tite od svetlosti i omoguavaju mu da nesmetano razgleda D-ov kabinet. Pogled mu privlai usamljeno pismo u korpici za podsetnice kraj kamina, koje je delovalo kao spremno za paljenje, preklopljeno napola. Ono je bilo naslovljeno enskim rukopisom na M sa veoma vidljivim peatom D. Iako je na ukradenom pismu bio peat sa S i izrazito muki rukopis, neurednost i nehajnost kojom je ostavljeno suprotna je ministrovoj metodinosti, te Dipen zakljuuje da je u pitanju nestao dokument. Na polasku detektiv namerno zaboravlja burmuticu na stolu. Sutradan dolazi po nju i tokom razgovora uje se pucanj. Ministar odlazi do prozora kako bi video o emu se radi, a Dipen, poto je organizovao itavu sabotau da bi skrenuo D-ovu panju, uzima pismo. Na njegovo mesto ostavlja identinu kovertu sa citatom iz Krebijonovog Atreja: Zamisao tako kobna ako nije dostojna Atreja, dostojna je Tijesta. Time Dipen ne samo da reava sluaj, ve se i sveti ministru koji mu je u Beu jednom podvalio. Poslednji u nizu tekstova o Dipenu zaokruuje i formulie sve bitne postupke postavljene u prethodnim priama. To naroito vai za metode detekcije. U Ubistvima i Misteriji naznaeno je da detektiv do svojih pretpostavki dolazi na principima verovatnoe, izuzetnosti i empatije. Ukradeno pismo ove postupke posebno istie. Policija sprovodi pretres vodei se zakonom gomile i smatrajui da svako krije na skrivenom mestu. Meutim, ministar je pesnik i matematiar. Kao matematiar on razmilja kroz pravila, ali kao pesnik on je ingeniozan, izuzetan. Pesnika strana ministrove linosti utie da pismo bude skriveno na neobinom mestu. Na taj nain potvruje se Dipenov stav koji osporava korisnost, pa, prema tome, i vrednost razuma koji se neguje ma u kom posebnom vidu sem u obliku apstraktno loginom.56 Svojom istragom policija je iskljuila sve uobiajene mogunosti skrivanja dokumenta. Ona, na elu sa perfektom, nema mo imaginacije da pretpostavi kako, kada se iscrpu sva mogua reenja, ono koje ostaje, ma koliko nemogue delovalo, jeste verovatno i istinito. Ovo pravilo detekcije u Ukradenom pismu je gotovo ironino svedeno na injenicu da je najbolje mesto skrivanja ono koje je najuoljivije.57
56 57
Nasuprot motivu zakljuane sobe, gde odsustvo poinioca iz iznutra zakljuane sobe stvara problem, misterija ukradenog pisma poiva na zatvorenosti pisma, ali ne u fizikom, ve u logikom smislu svi mogui prostori njegovog skrivanja eliminiu se dok se ne
262
Drugim reima, izuzetno se ovde manifestuje ne u nekom komplikovanom ili neshvatljivom smislu, ve upravo suprotno, kao krajnje jednostavno i uoljivo, ime se postavke iz motoa o mudrosti i otroumlju potvruju. Dipen do ovih saznanja dolazi na osnovu uitavanja u ministra. Da bi pojasnio nain na koji to vri, detektiv navodi sluaj deaka koji je u igri par-nepar bio nepogreiv. Tajna njegovog uspeha je metod koji predstavlja identifikovanje premiljaeva razuma sa razumom njegovog protivnika: Kada hou da pronaem koliko je neko mudar, ili glup, ili dobar, ili pokvaren, ili kakve su mu misli u tom trenutku, ja podeavam izraz svog lica to je moguno tanije u skladu sa izrazom njegovog, pa ekam kakve e se misli ili oseanja roditi u mojoj glavi ili mojem srcu da bi se prilagodili ili odgovarali izrazu.58 Posebno zanimljivo mesto u kompoziciji prie tie se postupka udvajanja koji je dosledno sproveden na svim narativnim nivoima. Na planu povesti, udvojeni su likovi, dogaaji i hronotopi. Udvojenost ili meusobna refleksija aktera vezana je za njihove spoljanje (portretne) i karakterne osobine. Dipen i ministar predstavljaju jedan par. To je istaknuto kako ministrovim inicijalom D, tako i njihovim karakterima: detektiv je pesnik i analitiar, tj. mudar, a politiar je matematiar i pesnik, otrouman. Perfekt i kralj su sledei par. Obojica rukovode drugima i istovremeno su slepi da primete pismo. ak je i prijatelju pripovedau mogue nai par to je nepoznati Dipenov pomaga59 koji pucnjem iz puke skree ministrovu panju. 60 Kao i likovi, i dogaaji reflektuju jedni druge. Dipenovo uzimanje pisma istovetno je ministrovoj krai. D hvata kraljiin pogled i shvata vanost dokumeta. Da bi ga uzeo, koristi se sabotaom vadi slino pismo iz torbe. Isto ini i Dipen koristei burmuticu i pucanj. Sukob detektiva i ministra oko pisma odslikava onaj iz Bea, koji nije iskazan i u kome je ministar bio pobednik. Udvojenost hronotopa vezana je za vreme i mesto u kojima obitavaju glavni likovi. Pre svega, udvajanje poinje od dvora i salona u kome kraljica sama ita pismo. im u taj prostor stupe kralj i ministar on postaje, za kraljicu, potpuno drugaiji od prethodnog.
doe do toga da je pismo na najuoljivijem mestu. Misterija zakljuane sobe zasniva se na pitanju kako je telo moglo da bude iz/uneseno u zatvoreni prostor, dok misterija sakrivenog predmeta poiva na problemu prisustva objekta u zatvorenom, ogranienom prostoru, a da nije uoljiv. Otuda proizilazi da se motivi zakljuane sobe i sakrivenog predmeta realizuju preko iste topoloke strukture koja poiva na tenziji unutranjosti i spoljanjosti.
58 59
E. A. Po, Ibid, 723724.
Neverovatno je da detektiv nije iskoristio svog amerikog pratioca za sabotau. Ali, ovaj postupak ima svoje opravdanje. Dipen prijatelju otkriva kako je prevario ministra. Da je i on bio deo zavere, pria o povraaju pisma bila bi izlina. Tako se, s jedne strane, ostvaruje dosledna motivacija pripovedanja, ali je, na drugoj strani, ona kontradiktorna na nivou likova i njihovih odnosa. Na taj nain, dvojniki odnosi interpretirani su u potpunosti u skladu sa romantiarskim principom reflektovanja suprotnosti. Jaz koji meu dvojnicima postoji rezultat je njihove suprotstavljenosti. Samo izuzetni likovi, pesnici, u stanju su prevazii svoju podvojenost. Kod drugih ona je uzrok (metafizike) patnje.
60
263
Dejan Milutinovi
Udvojen je i ministrov dvorac i prikazan kroz dve perspektive: policijsku, koja ga pretrauje do najsitnijih detalja,61 i Dipenovu. Na kraju, soba u ulici Sen ermen predstavlja okvirni prostor koji se udvaja u dva segmenta, poetni, kada dolazi perfekt i izvetava o ukradenom pismu, i zavrni, kada Dipen govori o nainu na koji je reio sluaj. Realizovanje prie preko izvetaja perfekta i detektiva ukazuje da i na planu pripovedanja dolazi do udvajanja. Za razliku od prethodnih tekstova koji su poivali na ukrtanju diskursa, u Ukradenom pismu dolazi do njihove paralelne realizacije. Prvo perfekt prenosi svoju priu, nakon ega sledi Dipenova verzija. Obe su deo pripovedaevog govora. Refleksija je prisutna i na tekstualnom planu. Iako u ovoj prii nema intertekstova, sem izuzetno sloenog problema pisma, ona je realizovana izmeu dva citata Senekinog motoa62 i navoda iz Krebijonovog Atreja. Osim to reflektuju sve bitnije elemente prie, dva navoda odnose se poput lika i njegovog odraza u ogledalu. Prvi potencira odnos mudrosti i otroumlja, a drugi hrabrosti i beskrupuloznosti. Reflektovanje suprotnosti (ili dvosmislenost) u osnovi je ironije. Poto isti postupak odreuje sve nivoe prie, ironija se istovremeno javlja i poput tropa i metatropa Ukradenog pisma. Njena tropina vrednost vezana je za odnose meu likovima63 i njihove relacije prema dogaajima, pre svega s obzirom na pismo. Metatropinost ironije tie se injenice da je pria komponovana na principu reflektovanja suprotnosti, odnosno da u strukturi Ukradenog pisma dolazi do neposredne motivacije plana izraza (sintakse) planom sadraja (semantikom). Ovakva struktura direktno je povezana sa motivom ukradenog pisma, poto je re o elementu presudnom kako za sintaksu tako i za semantiku teksta. Na sintaksikom planu radi se o nestalom dokumentu, tj. motivu koji povezuje likove, dogaaje i hronotope. U tom okruenju pismo se udvaja nekoliko puta. Prvo na dvoru, kada ministar na sto postavlja svoju kopiju. Zatim, ono je udvojeno i kao sakriveno poto ga D izokree poput rukavice, adresira i peatira dijametralno suprotno originalu, kao u ogledalu. Na kraju, pismo se reflektuje i prilikom Dipenove pozajmice jer on ostavlja identinu kovertu sa drugaijom porukom. Sintaksika udvajanja pisma odraavaju se i na njegovu semantiku te ovaj motiv dobija status semiotikog pojma i postaje okosnica poigravanja osnovnim elementima znaka oznakom, oznaenim i referentom. Pria je naslovljena kao The Purloined Letter. Glagol purloin znai uzeti neto bez dozvole i esto se upotrebljava u humoristikom smislu.64 Time se, s jedne strane istie
U policijskom razotkrivanju tajanstvenih prostora zamka primetna je ironija usmerena ka misterioznosti ovog prostora karakteristinog za gotik. Po je imao obiaj krivotvorenja citata. Takav je i ovaj Senekin navod. Videti: Stephen Peithman, The Annotated Tales of Edgar Alan Poe, New York, 1981, 300. Ovde se prvi put pojavljuje ironija koja je od pripovedaa usmerena ka detektivu: Vidim da ste se neto pokarabasili s nekim pariskim matematiarem, E. A. Po, Ibid, 726. Lakan istie da je purloin, po Oksfordskom reniku, anglo-francuska re, sastavljena od prefiksa pur-, kao u reima purpose, purchase, purport i starofrancuske rei loing, loinger, longe. U prefiksu se raspoznaje latinsko pro-, kao opozicija ante-, dok u francuskom nastavku
64 63 62 61
Lakan ita ne au loin (daleko) ve au long de (pored). Otuda pria poiva na konceptu putting aside
264
injenica da pozajmljivanje pisma nije kraa, iako je njegova svrha zloinake prirode ucena. Drugim reima, veza pisma i prestupa je znatno usloena. Na relaciji kraljkraljica pismo ispoljava prestupniki karakter jer ga kraljica skriva od kralja. Time je aludiran njegov preljubniki karakter.65 Ali, u odnosu prema ministru, kraljica od poinioca postaje rtva, i to suptilne ucene. Perfekt u pismu vidi mogunost dodvoravanja, bukvalno, pa je ono istovremeno i pravednike i prestupnike prirode. U Dipenovom sluaju, pismo ima zloinaki smisao jer njegovim pozajmljivanjem D ispoljava svoju monstruoznu prirodu monstrum horrendum, strano udovite, genijalan ovek bez naela. Istovremeno ono je i objekt osvete poto ga detektiv koristi radi naplate starih dugova. Kao to se vidi, pismo je obeleeno izrazitom ironinom vrednou jer istom liku predstavlja dve suprotne vrednosti. Pozitivna strana vezana je za plan linog, intimnog, dok je negativna uslovljena javnom pozicijom. Na taj nain problematizovana je njegova referencija, odnosno potcrtana viesmislenost. To posebno dolazi do izraaja injenicom da sadraj pisma nigde nije pomenut. Sva deavanja u prii vezana su za njegovu pragmatinu, upotrebnu, a ne sintaksiku ili semantiku stranu. Dvosmislen je i drugi deo naslovne odrednice i centralni motiv prie letter.66 Sem u znaenju pisma ovaj oblik koristi se i kao oznaka slova. U kontekstu prethodnih
(stavljanja pored) koje poseduje dvostruki smisao ostaviti i izgubiti. Takva je i sudbina pisma: kraljica ga odlae (ostavljajui ga na stolu da ga ministar moe primetiti) a ministar ga ostavlja na polici kao izgubljeno: Jacques Lacan, Seminar on The Purloined Letter, The Poetics Of Murder, Detective Fiction and Literary Theory, Edited by Glenn W. Most and William W. Stowe, London, 1983, 2855. Deridina interpretacija (Jacques Derrida, The Purveyor of Truth, http://art3idea.psu. edu/locus/purveyor_of_truth.pdf) suprotstavlja se Lakanovoj u toliko meri da Barbara Johnson u njima vidi odslikavanje sukoba Dipena i ministra. Ona kritikuje obojicu, uvodei pojam udvajanja. Dualizam je, po njoj, osnovni element analitike (klasine) detektivske prie, realizovan i kao udvajanje detektiva i njegovo poistoveivanje sa kriminalcem radi otkrivanja njegovih aktivnosti. Meutim, i kriminalac se udvaja u detektiva, da bi ga izbegao, te autorka zakljuuje da je broj koji je povezan sa dualnou etiri, a ne dva. Ipak, Donsonova izbegava da strukturu prie odreuje numeriki takav pristup, gde se uvek uvodi vii broj u odnosu na prethodnike, podrazumeva da e sledei pristup nadvisiti dati model za jedan i tako u nedogled: Barbara Johnson, The Frame Of Reference: Poe, Lacan, Derrida, http://wiki.uiowa.edu/download/attachments/570/Johnson- TheFrameOfReference.pdf Sve kraljevske ljubavne veze dobrim delom su i prevratnike. Meutim, ovaj smisao je malo verovatan u ovom kontekstu, jer bi u suprotnom ministar preduzeo radikalnije mere, s obzirom na to da je u pitanju iskusni dvorjanin i intrigant. Lakan posmatra pismo kao poseban, specifian oblika komunikacije knjievni tekst. Pria moe da se uzme kao alegorija itanja i kritike i po rezultatima da se povee sa romantiarskom poetikom pismo je nesumnjivo ljubavne sadrine, i to ljubavnika (kraljica je udata); status ene je uzdignut na pijedestal kraljevine; sadraj pisma je neizreciv i ono ima anonimnog tvorca; prisvaja ga drugi pesnik plagira ga, i krije na oiglednom a neupadljivom mestu, i to tako to mu omot okree naopako; potragu za njim vri policija, kao predstavnici oficijelne krititke, ali pozitivizam im ne uspeva (njihov metod Lakan odreuje kao realista imbecility); jedino Dipen nalazi ono za im traga jer je i sam pesnik i jer koristi imaginaciju, tj. njegov metod odudara ili kontrira opteprihvaenim naelima policije; pronalaenje pisma deo je dentlmenske osvete za stare dugove i ono je nagoveteno drugim pismom citatom iz drame. Sem toga, romantiarska je i sama neobina atmosfera: Jacques Lacan, Seminar on The Purloined Letter, The Poetics Of
66 65
Murder, Detective Fiction and Literary Theory, Edited by Glenn W. Most and William W. Stowe, London, 1983, 32-34.
265
Dejan Milutinovi
problema smisao pisma u znaenju slova, tj. jezikog znaka omoguuje isticanje njegove figurativne strane. Ukradeno pismo moe se shvatiti kao figura semioloke ontologije67 koja istie injenicu da vrednost i smisao svakog sistema znakova iskljuivo zavisi od njegove pragmatine dimenzije, tj. da je izrazito arbitrarna i polisemina.68 Ukradeno pismo funcionie preko oscilacija izmeu svog sadraoca teksta koji prenosi, i same sadrine tekst, pismo koje prenosi. Time ova Poova pria dobija jedno od osnovnih postmodernistikih odlika autoreferencijalnost, jer je njena narativna i semantika osnova izgraena na principu ogledalne refleksije.
Poove nedipenovske prie

Korpusu Poovih detektivskih tekstova, osim pria o Dipenu, esto se pridruuju i: Ti si taj, ovek gomile, Zlatna buba i avo perverznosti. Najvie slinosti sa detektivskim narativom moe se pronai u prii Ti si taj (1844).69 U njoj se uoavaju postupci navoenja na pogrenu stranu pomou lanih tragova, isticanje poinioca kao najmanje sumnjive osobe i korienje elementarne
John T. Irwin je posmatrao numeriku strukturu prie u vezi sa etimologijom rei simple, even, odd koje presudno odreuju Ukradeno pismo. On ovu priu izdvaja kao najraniji primer amerikog simbolistikog teksta koji funkcionie na osnovu podudaranja naslova i centralnog simbolinog objekta. Na taj nain insistira se na lingvistikom prikazivanju tekstualnog prikazivakog statusa posredstvom simbola koji upuuje na samo lingvistiko prikazivanje stvara se jedna od prvih samosvesnih i samoreflektivnih pria koje se bave problemom znakovnog predstavljanja. Ovakva pozicija, koja se bazira na problemu znakovnog predstavljanja, jo vie je ironizovana i zakomplikovana preokretom da je dokument najbolje sakriven ako je uoljiv. Time se simbolino evocira osnovna misterija pisanja pismo kao niz napisanih, materijalnih slova na povrini papira upuuje/sadri metafiki smisao misli, ime se uspostavlja razlika izmeu sadrioca i sadrine. Ona je neposredno zavisna od razlike unutra/spolja. Ministrovo skrivanje pisma preokretanjem kao rukavice postulira smisao da nain na koji pisanje fiziki sadri misli jeste skrivanje na a ne u povrini pisanja. Povraaj pisma skrivenog na uoljivom mestu simbolie postupak itanja u kome se oslobaa smisao zatvoren na povrini napisanog. Preokretanje pisma predstavlja i izokretanje odnosa sadraoca i sadrine te upuuje na figuru ponavljanja koja neprestano oscilira izmeu sadrine i sadraoca. Izokretanje pisma iznutra ka spolja sugerie da pisani tekst sadri svoj smisao na sutinski drugaiji nain od onoga na koji pismo (slova) sadre tekst. John T. Irwin, The Mystery to a Solution, Poe, Borges, and Analitytic Detective Story, Baltimore and London, 1994. 263265. Poigravanje, ili pre eksperimentisanje reima, posebno njihovom oznaiteljskom stranom javlja se na vie mesta u prii. Tako i uveni princip o skrivanju na uoljivom mestu Dipen ilustruje primerom igre sa geografskom kartom najtee se pronalaze krupno napisane rei. Jo su zanimljiviji primeri o svoenju analize na algebru i o natpisima na radnjama koji privalae panju. To je primetno i u adresi na kojoj ivi Dipen III sprat, br. 33. ak je i etimoloki utrostruavanje motivisano, jer pria o simple(even)/odd upuuje na to da odd znai trougao; to se moe rei i za inicijal Ministra D, koji upuuje na grko delta, tj. trougao. Iste godine pojavila se i pria Duguljasti sanduk koja, takoe, poiva na motivu sanduka i ironiziranoj perspektivi, ali je predstavljena u gotskom maniru.
69 68 67
266
balistike.70 Takoe, ovde se javlja jo jedan bitan motiv: priznanje ubice nakon suoavanja sa okrutnou zloina. Pria Ti si taj prenosi dogaaje vezane za ubistvo Barnabasa atlvortija, najcenjenijeg i najbogatijeg stanovnika sela Retlboroa. On je u subotu ujutru krenuo na konju da bi stigao u grad, ali se dva sata nakon odlaska ranjeni konj prekriven blatom vratio bez jahaa i bisaga. Istog trenutka organizuje se potraga na ijem je elu arls, stari arli, Gudfelou. On je est meseci pre toga stigao u selo i itelji su ga, iako ne znajui nita o njemu, zbog imena arls, koje nose uvek samo oni otvoreni, muevni, iskreni, dobroduni, srani i iste savesti, prihvatili. Gudfelou je bio atlvortijev sused i redovno je obitavao kod njega gostei se i ispijajui svoj omiljeni ato margo. atlvorti mu ak obeava na poklon itav sanduk vina. Istraga pod vostvom starog arlija ne uspeva da pronae telo, ali otkriva mesto zloina, krvavi prsluk i no Barnabasovog neaka Penifedera to je dovoljno za njegovo hapenje. Na sudu Penifeder priznaje da je u subotu bio u lovu i prolazio mestom na kome su pronaeni tragovi borbe. Gudfelou, navodno branei neaka, iznosi odluujue optube protiv njega: kako je bio u svai sa stricem i znao da e ga ovaj iskljuiti iz testamenta, zbog ega je i otiao u grad. U meuvremenu, konj umire i arli predlae da izvade zrno iz njegove rane. Uporeujui ga sa Penifederovom pukom otkrivaju da je metak iz nje ispaljen, te neak biva osuen na smrt. Dok se eka presuda, seljani lumpuju u Gudfelouvoj kui. On organizuje i posebno slavlje da popuju vino koje mu je naknadno stiglo, kako mu je ubijeni sused obeao. Na vrhuncu pijanke ogromni sanduk se postavlja na sto. im pripoveda otvori poklopac iz njega izlee skoro istruleo le atlvortija i u lice arliju izgovara rei: Ti si taj. Gudfelou prestravljen priznaje ubistvo i zaveru protiv Penifedera i umire. Neak je zbog drskosti oamario arlija u strievoj kui, kada se ovaj zarekao da e mu se osvetiti. Privuen atlvortijevim novcem, Gudfelou koristi priliku i ubija ga u umi nametajui sve posredne dokaze da upute na Penifedera. Pripoveda je prozreo njegovo nedelo i za leom je tragao na suprotnoj strani od seoske istrage. Kada ga je pronaao, ugurao je u njega kitovu kost i stavio ga u sanduk. Rei koje je le izgovorio delo su pripovedaevog trbuhozborenja. Penifender biva osloboen, nasleuje strievo bogastvo i ivi sreno. Iako u prii nema pravih detektiva, tj. junaka odreenih ovom vokacijom, dva lika preuzimaju na sebe ulogu istraitelja. S jedne strane, nalazi se arls Gudfelou koji je organizator i voa istrage. Pria prati njegove akcije da bi se na kraju ispostavilo kako se u njegovom liku stapaju ubica i detektiv. Zasluga za to pripada drugom detektivu, pripovedau, koji u pozadini, van scene i fokusa prie, preduzima sopstvenu istragu i organizuje razotkrivanje pravog ubice. Zanimljivost vezana za njega jeste korienje naizgled nadnaravnog sredstva svedoenja ubijenog, da bi se ubica sam razotkrio. Ali, epiloki kraj, u duhu objanjenog gotika, pokazuje da su nadnaravne stvari zapravo trik kojim se istraitelj uspeno pomogao.
esto se navodi da je Po prvi koji je iskoristio balistiki izvetaj. Meutim, pre njega slino je uradio i William Leggett u The Riffle 1828.
70
267
Dejan Milutinovi
Postojanje dva detektiva i dve istrage direktno se odraava na pripovedanje. Segment koji prati arlija isprian je iz perspektive kolektivnog pripovedaa i izrazito je ironino obojen. Ovaj aspekt prenosi fokalizaciju seljana koji, dobroduni, lakoverni i ogranieni, ne uspevaju u Gudfelou da prepoznaju ubicu. Kolektivni pripoveda je na sceni sve do odluujue gozbe kada biva zamenjen individualnim. Za razliku od kolektivne perspektive koja je ograniena, individualna pripada detektivu i prenosi nain na koji je istraga pozitivno reena, odnosno razotkriva tragove koje je kolektivni pripoveda preneo, ali prevideo. Njome i zapoinje pria: Odigrau sada ulogu Edipa u enigmi iz Retlboroa. Razjasniu vam tajnu mehanizma koji je doveo do uda u Retlborou71 Iako je individualna perspektiva od presudnog znaaja, kolektivna zauzima vei deo prostora u prii. To je bila neminovnost jer su funkcije detektiva i pripovedaa izjednaene, odnosno objedinjene u detektivskom liku. Ironina intoniranost kolektivne perspektive na granici je parodije.72 Tome doprinosi i poigravanje imenima glavnih junaka. Prezime ubijenog (Shuttleworthy) sastavljeno je iz dva elementa shuttle i worthy. Prvi deo upuuje na prevozno sredstvo a drugi na ugled i bogatstvo. Ove osobine sutinski odreuju Barnabasov lik. U arlijevom sluaju poigravanje imenom sprovedeno je u Sternovom maniru. Seljani arlsa prihvataju za dobru i ispravnu osobu smatrajui da on sa takvim imenom ne moe biti drugaiji. Ironija njegovog imena ne zavrava se percepcijom seljana, s obzirom na to da prezime Goodfellow u prevodu znai dobar momak. U neakovom imenu (Pennifeather) mogu se prepoznati dva oblika penni(es), u znaenju novi, peni, kao i feather, sticanje novca nepotenim nainom. Naziv sela Rattleborough upuuje na gubitak prisebnosti i nervozu (rattle), odnosno na odvoenje, odnoenje (bring/brought). Poigravanje reima i njihovim smislovima eskplicitni je deo pripovedaevog diskrusa. Raspravljajui o znaenju latinske fraze cui bono, on navodi: Cui bono je u svim popularnim romanima, a i drugde na primer, u romanima gospoe Gor (autorke Sesila), dame koja citira sve jezike, od haldejskog do ikasoa, u emu joj pomae g. Bekford kaem u svim populanim romanima, od Bulverovih i Dikensovih do Turnapenija i Ejnsvorta, dve male latinske rei cui bono se prevode kao u koju svrhu? ili (kao u quo bono) kojim dobrom? Meutim, njihovo pravo znaenje je u iju korist. Cui, kome; bono, da li je za dobrobit?73 Na taj nain pojaava se metafikcionalna strana prie i istie dvosmislenost, tj. injenica da elementi pripovedanja predstavljaju tragove ispripovedanog, i obrnuto.74
71 72
John T. Irwin smatra da je Po u ovoj prii parodirao sopstveni model detektivske prie i stvorio njenu kominu varijantu: John T. Irwin, The Mystery to a Solution, Poe, Borges, and Analitytic Detective Story, Baltimore and London, 1994, 202204.
73 74
Dvosmislen odnos prema jeziku, istaknut i dominantnom arlsovom osobinom slatkoreivou, ne samo da predstavlja izvor ironije, ve i svedoi o bitnim semiolokim
268
Metafikcionalnost nije uslovljena samo pripovedaevim komentarima. Ona se tie i neposrednog prenoenja dokumenta, pisma koje Gudfelou prima i u kome ga obavetavaju o sanduku vina to e dobiti. U epilogu se otkriva da je u pitanju falsifikat, deo trika kojim se istraitelj posluio. Posebno mesto pripada biblijskoj referenci koja se nalazi u naslovu prie. Ona potie iz Starog zaveta (Samuel 12: 17): Natan je optuio kralja Davida za organizovanje ubistva Uriaha kako bi mu preoteo enu Batshebu. Natan koristi parabolu o bogatom oveku koji je imao veliki broj ovaca, ali je ukrao jedinu ovcu siromahu za gozbu svojih gostiju. David izjavljuje da takav ovek zasluuju smrt zbog svoje pohlepe i gramzivosti, na ta mu Natan odgovara: Ti si taj.75 Poov tekst predstavlja ilustraciju navedene biblijske fraze. Citat upuuje na svoj kontekst i istie preokret koji pria narativizuje jer otkrivanje poinioca reflektuje scenu iz Samuela. Meutim, do nje se dolazi u potpuno drugaijem, gotskom okruenju. Ono to je bitno i to e postati osnovnim principom naslovljavanja klasinih detektivskih tekstova, tie se metaforinog odnosa naslova i korpusa, i njihove vanosti ne samo u semantikom ve i sintaksikom smislu. Naslovna odrednica nagovetava oekivani smisao i u isto vreme aludira na najbitniji element za dogaaje koje pria prenosi. Ovakav odnos naslova i korpusa predstavlja jedan od principa reflektovanja, motivisanja plana izraza planom sadraja. Ostale Poove tekstove teko je odrediti kao detektivske. Ipak, od vremena Doroti Sejers Zlatna buba se izdvaja kao jedna od njih jer poiva na postupcima koji se javaljaju i u prethodnim priama.76 Zlatnu bubu odreuju dve perspektive. U prvoj
problemima koji su sastavni deo detekcije prestupa. Tako je naglaeno da je osnova imaginativne analize interpretacija. Identina replika javalja se i u Richard A. Locke, The Great Moon Hoax, (Velika Meseeva prevara), 1835, objavljenoj u njujorkom Sun-u. U pitanju je serija od est lanaka o ivotu na Mesecu. Otkrie pomou novog tipa teleskopa lano je pripisano John Herschelu, najpoznatijem astronomu tog doba, i fiktivnom dr Grantu. U prvom lanku opisuje se razgovor protagonista Dr Grant i John Herschel, o novom tipu teleskopa. Kada Sir John predloi da probleme soiva ree na nain Njutnovog reflektora, Sir Gran skae sa stolice uzvikujui navedenu reenicu (http://www.museumofhoaxes.com/moonhoax1.html). Po je bio upoznat sa ovim lancima jer je u isto vreme radio u Sun-u. Sline motive mogue je pronai u prii Pustolovina bez premca izvesnog Hansa Pfala, (1835) koja se smatra jednom od prvih SF pria i prikazuje putovanje na mesec balonom, i Podvala sa balonom. (1844). Videti: Dawn B. Sova, Edgar Allan Poe: A to Z. New York, 2001, 236; Robert Sharp. Poe's Chapters on Natural Magic, Poe and His Times: The Artist and His Milieu, edited by Benjamin Franklin Fisher IV, Baltimore, 1990, 1656, http://en.wikipedia.org/wiki/Thou_Art_the_Man. Doroti Sejers navodi da su Ubistva, Pismo i Ti si taj ograene Zlatnom bubom na jednoj, i Misterijom Mari Roe, na drugoj strani. Ove dve prie predstavljaju potpuno suprotne polove detektivskih siea: prva je krajnje romantiarska i senzacionalistika, a druga klasina i intelektualna. U tom smislu, detektivika prve grupe podrazumeva neprestano nizanje dogaaja, mistifikacija sledi za mistifikacijom, pred itaocem se konstantno predoavaju zagonetke dok najzad u poslednjoj glavi sve ne bude reeno. Ostvarenja drugog tipa isto intelektualni detektivi podrazumevaju da se sve ve desilo u prvoj glavi i da pria prati prikupljanje tragova koji vode reenju. Zato Sejers
76 75
navodi da je Po postavio tri tipa detektivskih siea: intelektualni Misterija Mari Roe, senzacionalistiki Zlatna buba,
269
Dejan Milutinovi
se postavlja misterija, a u drugoj daje njeno objaenjenje. Obe su predoene kao ispovesti, s tim da misteriozni deo pripada pripovedau, a objasnidbeni monologu njegovog prijatelja. itava pria predstavlja ilustraciju, tj. poigravanje motoom:77 Hej, hej, ovaj momak igra kao lud, ugrizla ga tarantula.78 Sintaksiki pria prikazuje potragu i otkrivanje zakopanog blaga. Pripoveda je prisan prijatelj Vilijama Legrana koji je nakon propasti svoje ugledne porodice preao da ivi u osami,79 na Salivenovom ostrvu, u drutvu vernog pratioca crnca Jupitera. Dogaajni niz poinje Vilijamovim otkriem jelenka prekrivenog zlatom. Kako bi prijatelju doarao izgled, on crta bubu na papiru. Meutim, pripoveda na crteu raspoznaje obrise mrtvake glave. Posle mesec dana Jupiter dolazi kod pripovedaa i predaje mu Vilijamov poziv. Oni kreu u potragu za zakopanim blagom. Crnac, ne razlikujui levu od desne strane, grei prilikom prvog odreivanja mesta blaga, ali u drugom pokuaju otkrivaju bogatstvo uvenog gusara, kapetana Kida. Nakon toga Vilijam objanjava kako je otkrio i deifrovao mapu koju je sluajno pronaao. Obasnidbeni segment prie koji poiva na principima kriptologije naveo je mnoge da Zlatnu bubu poistovete sa detektivskim narativima.80 Meutim, ona je mnogo blia avanturistikim sieima. U njoj ne postoje motivi koji bi uputili na detektiviku, jer pripoveda ogranienog znanja nije dovoljan za to, dok je Vilijam vie koncipiran kao avanturista nego li mudar junak to raozotkriva zloine. Slino je i sa priom ovek gomile. Ona se zasniva na motivu praenja. Kao moto se izdvaja La Brijerov navod: Velika je nesrea ne moi biti sam. Pripovedanje je izvreno iz perspektive glavnog junaka koji jedne jesenje veeri, u Londonu, u kafani D, u gomili primeuje neobinog, oronulog straca i odluuje da ga prati. Tokom itave noi pripoveda ne gubi iz vida stranca, kruei ulicama Londona, i na kraju zakljuuje da je starac olienje duha duboko skrivenog zloina, te ne eli da bude sam, ovek je gomile. Motiv praenja, pretpostavljeni zloinac i ispovedno pripovedanje nedovoljni su da bi ovaj tekst bio identifikovan kao detektivski.81
i meoviti Ubistva. I ovaj, kao i veina drugih citata su krivotvoreni. Iako se navodi da je on preuzet iz komedije Arthur Murphy, All in the Wrong, u tom tekstu ne postoji navedena fraza. Imajui u vidu da bug na engleskom znai potragu i lud, jasno je istaknuto da pria prikazuje zlatnu groznicu. Ovo je jedna od karakteristika koja Vilijama pribliava Dipenu. Meutim, re je o tipinom Poovom postupku karakterizacije mukih likova.
80 81 79 78 77
Dojl je iskoristio slian zaplet za svoju priu The Dancing Men.
Ponegde je mogue pronai da se kao detektivska navodi i pria avo perverznosti. Ali, ona tek nema dodirnih taaka sa detektivikom jer prikazuje savreni zloin iz perspektive poinioca koji iz iracionalnih razloga razotkriva sebe. Slian sie postoji i u prii Izdajniko srce.
270
Poove konvencije
Edgar Alan Po je u priama o Dipenu uveo postupke koji e prerasti u konvencije detektivike. Pre svega, on je koncipirao detektivski anr kao element knjievnosti uopte, a ne vrstu popularne, anrovske ili neke tree literature. To je uinio pokazavi da ovi tekstovi predstavljaju neto vie od siea iji je cilj motivacija objasnidbenog kraja. Iako e se estetika detektivike, posebno u klasinoj koli, svoditi na skup pravila koja treba potovati da ne bi dolo do zastranjivanja sa puta reavanja zagonetnog zloina, Po je postavio model koji, sem odgonetanja, otvara i itav niz drugih moguih interpretacija. Posebno je vano istai da je on veoma malo panje poklanjao raspletu, ne samo u smislu plauzibilnog objaenjenja, ve je u dve (Misterija i Pismo), od tri prie klasian detektivski rasplet izostavljen.82 Osim toga, tekstovi o Dipenu nisu ispriani do kraju. U njima ima puno praznih mesta hotimice ostavljenih italakoj imaginaciji na dopunjavanje. Kuriozitet je da su u pitanju informacije vezane za centralne motive naracije. Na primer, ne zna se sadraj pisma u istoimenoj prii, kao to se i Misterija prekida onda kada bi trebalo da pone, tj. ne prikazuje se hvatanje ubice. Sintaksike elemente ameriki autor preuzeo je iz postojee evropske tradicije, gotika, (pseudo)memoarske i romantiarske knjievnosti. Najvea inovacija jeste koncept detektiva, tanije istraitelja,83 nastao kao romantiarska modifikacija mudrog junaka koji razotkriva zloine. U duhu romantizma Dipen je koncipiran poput ambivalentnog ekscentrika, neobinog lika koji abdukcijom reava komplikovane drutvene probleme. Da bi u tome uspeo, on ne koristi pozitivistike, ve metafizike metode, nagaanje i empatiju, u skladu sa principima verovatnoe i izuzetnosti. Prostor kojim se detektiv kree izrazito je romantiarski. Njegova osnovna odlika jeste hermetinost, zatvorenost, i to kako u fizikom, tako i u metafizikom smislu. Aktuelni devetnaestovekovni drutveni kontekst sa zloinima koji ga ugroavaju, kao i prikazivanje njihovog obelodanjivanja, nesumnjivo su elementi tradicije kalandara i zbornika stvarnih prestupa, kao i Vidokovih Memoara. ak se i profesionalno razotkrivanje zloina moe dovesti u vezu sa navedenim tradicijama. U starim tekstovima mudri junaci su dobijali nagradu za svoje postupke, dodue vie kao religiozno-moralnu nego li materijalnu satisfakciju. Sa Vidokom istraga za novac postaje uobiajena literarana profesija. Dipen takvu poziciju jo vie naglaava.
U priama o Dipenu interesovaje nije usmereno toliko ka reenju koliko ka prepoznavanju i testiranju ogranienja racionalnog zakljuivanja u svetu subjektiviteta i iluzija, svetu koji je sutinski iracionalan: Albert D. Hutter, Dreams, Transformations, and Literature: The Implications of Detective Fiction, The Poetics Of Murder, Detective Fiction and Literary Theory, Edited by Glenn W. Most and William W. Stowe, London, 1983, 232. Treba napomenuti da u engleskom jeziku postoji vie naziva za detektiva: sleuth, detective i private eye. Po u svojim tekstovima nije upotrebljavao odrednicu detective, koju e uvesti En Ketrin Grin, ve je koristio oblik sleuth. U hard-boiledu se pojavljuje termin private eye. Ako bismo pokuali navedene nazive da prevedemo na srpski, onda bi sleuth moga da se prihvati kao istrailac, detective kao detektiv, a private eye kao privatni detektiv.
83 82
Inae, sve do 1843. godine naziv detective nije se koristio u policiji, a od 1856. poee da se primenjuje i za civile.
271
Dejan Milutinovi
U Poovim detektivskim priama ne postoji realistian kriminalac, te nema ni mesta traginim implikacijama zloina. U ovim priama likovi uvek predstavljaju ideje, pa nisu odreeni emocijom ve racijom. Orangutan, sem svoje funkcije neoekivanog ubice, nema nikakvih drugih ivotinjskih karakteristika nije doaran van svoje uloge. Ministar D je Dipenova slika iz ogledala, podjednako nereljefan i pametan; Mari Roe je samo ime, le koji se pojavljuje kao neophodni inventar detekcije. Ovakav koncept likova ukazuje da je Po pod detekcijom podrazumevao sukob ideja, te su karakteri morali biti svedeni samo na svoje osnovne funkcije, kao u damama, s tim da su bele i crne figure zamenjene racionalnim i iracionalnim silama. Objaenjenje misterioznih zloina preuzeto je iz gotske romanse. Meutim, za razliku od pozicije epiloga, objanjenje je postalo objanjavanje i zauzelo je dobar deo prostora pria. Otuda dolazi do dominacije diskursa, detektivovog i pripovedaevog, u odnosu na dogaaje. Tako prie o Dipenu ne prenose same zloine, ve njhove intrepretacije iz razliitih perspektiva, poevi od medija i policije, preko pripovedaa, do detektiva. Postojanje vie pripovedaa, odnosno instanci provedanja, uslovilo je fokusiranje ne na samim pripovednim glasovima, koliko na strukturi pripovedanja. To je dovelo do gotovo distinktivnog obeleja detektivske naracije pripovedanja unazad, i otvorilo razliite mogunosti manipulacije perspektivama. Na sintagmatskom planu manipulacija perspektivama naratizovana je preko para ekscentrinog detektiva i njegovog zadivljenog i delimino glupog pratioca, dok je na paradigmatskom manipulacija dovela do dvofabularnosti, tanije, dvodiskursnosti: poto pravih dogaaja nema, sve se svodi na govor prie o istrazi i prie o zloinu. Semantika strana detektivske prie realizovana je u skladu sa naelima iznetim u Poovim esejima. Efekat koji ostvaruje nastaje objedinjavanjem razliitih segmenata (od junaka, do intertekstova) i tie se postupka razotkrivanja zagonetnog i neobinog prestupa, a ne samog reenja.84 Zato je i Po ove pria nazivao analitikim jer je analiza ono to objedinjuje njihov efekat, ili semantiku. Pri tome je bitno naglastiti da je ironina distanca, u skladu sa romantiarskim preferiranjem ove figure, izrazita. Na pragmatikom planu, Po je uspostavio razliku izmeu horora i detektivike. U ranom gotiku ova razlika nije postojala tekstovi su bili mahom horor atmosfere, a elementi detektivike su se pojavljivali na kraju kada su se neobine pojave objanjavale kao nedela ljudskih ruku. Oba anra poivaju na misteriji, koja je ujedno i osnovno inspirativno jezgro romantizma. Ali, dok u hororu misterija doivljava entropiju, u detektivici ona biva demistifikovana i racionalizovana. I upravo ovakav odnos prema iracionalnom i racionalnom Po je postavio u svojim priama naglaavajui iracionalni element u hororu i racionalni u detektivici.85
Jedinsveni efekat koji karakterie detektivsku priu, po Pou, proizilazi iz njenog kraja. On navodi tri neophodnosti da bi se to ostvarilo: ukoliko se misterija ne odri do trenutka objanjenja, onemoguava se jedinstveni efekat; objanjenje na kraju mora pokriti sve, odnosno sve prethodno mora biti objaenjeno na kraju; obajenjenje ne sme biti zasnovanao na nemotivisanim, neprihvatljivim i neumetnikim otkrivanjem misterije zapleta. Navedeno po: William Marling, Detective Novels: An Overview, http://www.detnovel.com/
85 84
Vie videti u: Tony Magistrale, Sidney Poger, Poes Children: Connections between
Tales of Terror and Detection, New York, 1999, 24.
272
Najvei previd kritike je to anr doivljava statino pa interpretaciju njegovih konvencija u kontekstu razliitih umetnikih perioda proglaava drugim anrovima. Tako je klasina kola stvorena dobrim delom pozitivisktikom interpretacijom Poovog modela, dok hard-boiled poiva na modernistikoj, egzistencijalistikoj artikulaciji istog. Metadetektivika u postmodernoj perspektivi posmatra detektivske konvencije. Ali, kritika mahom nema oseaj za kontinuitet, pojave posmatra sinhronijski, pa u ovim podanrovima trai razlike i insistira, pogreno, na njihovoj samosvojnosti. U Poovim tekstovima koji se uzimaju za osnove detektivike postoje tragovi svih kasnijih kola. Tako, recimo, Porter insisitra na hard-boiled karakteristikama njegovih pria,86 dok Kerolin A. Darem (Carolyn A. Durham) izdvaja vieslojnu intertekstualnost, multikulturalne reference, naroito u pogledu odnosa sukoba originala i prevoda, i to kako tekstualnih, tako i geografskih, za osnovne pokazatelje metadetektivske orijentacije Poovih pria o Dipenu.87 Po je stvorio detektivsku priu, a potom je stvorio tip itaoca detektivskih fikcija.88
Litearatura
Po, Edgar Alan. Sabrane prie i pesme, preveli Svetislav Stefanovi, Vera Stoji, Boidar Markovi, Kolja Mievi, Sveta Bulatovi, Vuka Adamovi, Ljubia Jeremi, Nemanja Jovanov, Svetislav Jovanov, Aleksandra Mani, Milan Mileti, Tatjana Simonovi Ovaskainen, Jovica Ain, Beograd, 2006. Bleiler, Richard J. Reference Guide to Mystery and Detective Fiction, Colorado, 1999. Bonaparte, Marie. The Life and Works of Edgar Allan Poe, translated by John Rodker, London, 1949. Derrida, Jacques. The Purveyor of Truth, http://art3idea.psu.edu/locus/purveyor_of_truth. pdf E. A. Poe Critical Assessments, volume III, edited by Graham Clarke, Mountfield, 1991. Gluevi, Zoran. Romantizam, Cetinje, 1964. Haycraft, Howard. Murder for Pleasure: The Life and Times of the Detective Story, New York, 1946. Hutter, Albert D. Dreams, Transformations, and Literature: The Implications of Detective Fiction, The Poetics Of Murder, Detective Fiction and Literary Theory, Edited by Glenn W. Most and William W. Stowe, London, 1983, 230251. Irwin, John T. The Mystery to a Solution, Poe, Borges, and Analitytic Detective Story, Baltimore and London, 1994. Dennis Porter, The Pursuit of Crime: Art and Ideology in Detective Fiction, New Haven and London, 1981, 128. Carolyn A. Durham, Modernism And Mystery: The Curious Case Of The Lost Generation Critical Essay, Twentieth Century Literature, Spring, 2003. Vie o Poovom doprinosu detektivici videti: Robert A. W. Lowndes Cotributions of E. A. Poe, The mystery Writers Art, edited by Francis M. J. Nevenis, Ohio, 1970.
88 87 86
H. L. Borhes, Detektivska pria, Usmeni Borhes, prevela Velinka Popov, Beograd 1990, 48.
273
Dejan Milutinovi Johnson, Barbara. The Frame Of Reference: Poe, Lacan, Derrida, http://wiki.uiowa.edu/ download/attachments/570/Johnson-TheFrameOfReference.pdf Lacan, Jacques. Seminar on The Purloined Letter, The Poetics Of Murder, Detective Fiction and Literary Theory, Edited by Glenn W. Most and William W. Stowe, London, 1983, 2855. Magistrale, Tony, Poger, Sidney. Poes Children: Connections between Tales of Terror and Detection, New York, 1999. Marling, William. Hard-Boiled Detective Fiction, http://www.cwru.edu/artsci/engl/ marling/hardboiled.html Most, Glenn W. The hippocratic Smile: John le Carre and the Traditions of the Detective Novel, The Poetics Of Murder, Detective Fiction and Literary Theory, Edited by Glenn W. Most and William W. Stowe, London, 1983, 341365. Murch, .E. The Development of the Detective Novel, London, 1958. Peithman, Stephen. The Annotated Tales of Edgar Alan Poe, New York, 1981. Sharp, Robert. Poes Chapters on Natural Magic, Poe and His Times: The Artist and His Milieu, edited by Benjamin Franklin Fisher IV, Baltimore, 1990. Sova, Dawn B. Edgar Allan Poe: A to Z. New York, 2001. Symons, Julian. Bloody Murder, From The Detective Story To The Crime Novel: A History, Penguin Books, 1975. Vris,. . De. and after: the Detective Story Investigated. Amsterdam, 1956. Wellr, W. assiday, B. The Literature of Crime and Detection, London, 1986. Wuletich-Brinberg, S. Poe: the Rationale of the Uncanny. New York, 1988. Wallace, Irving. The Fabulous Originals, Lives of Extraordinary People Who Inspired Memorable Characters in Fiction, New York, 1955. Encyclopedia Britannica. Ultimate Reference Suite, Chicago, 2009, DVD izdanje. http://en.wikipedia.org/wiki/Thou_Art_the_Man
Dejan Milutinovi
EDGAR ALLAN POE AND DETECTIVE GENRE

Summary
In the work of Edgar Allan Poe and detective genre Dejan Milutinovi analyses the following stories: Murders in the Morgue Street, Mystery of Mary Rogers, Stolen letter, You are the one, The man of the Crowd and Golden bug. In the beginning there is a difference between them, owing to the fact that in the first three the hero is A. C. Dupin, while in others he does not occur. Dupin stories are observed with regard to the actions that will at the beginning of XX century become conventional detective ones. This primarily refers to the concept of a great detective, detectives friend - a chronicler, chronotope of a locked room, a dumb police inspector and emphasized irony. Prosaics here present were taken by the American author from the existing European tradition, gothic, (pseudo)memoir and romantic literature. The biggest innovation is the concept of a detective, precisely an investigator, created as a romantic modification of a wise hero who reveals the crimes: Poes Dupin is the first real detective in the sense in
274
Edgar Alan Po i detektivski anr which he will become known by the characteristics of the genre. It is also significant that Dupens method has nothing to do with positivistic or inductive-deductive principles. An investigator reaches his assumptions on the principles of probability, specificity and empathy. Later authors will return to the emphasis on the analysis as a positivistic method and connect it to induction or deduction. Regarding non Dupenian stories (You are the one, The man of the Crowd and Golden bug) it is pointed out that only You are the one can be accepted as the one with the actions of a detective genre. The other two cannot be taken as examples of detective stories. In the end Dejan Milutinovi concludes that Poes texts about Dupen have actions that guide to post modernism, such as the examples of romantic symbolism, metafictive conception of texts, direct motivation of the plan of expression (syntax) by the plan of the contents (semantics).
275
Dejan Milutinovi
276

E. A. Po I Detektivski Zanr

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

E. A. Po I Detektivski Zanr

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i Edgar Alan Po detektivski anr XXIV/11 (2011), 243275

UDK 821.111(73)-312.4.09 Poe E. A. Originalni nauni rad Primljen: 30. 6. 2011.

EDGAR ALAN PO I DETEKTIVSKI ANR

Edgar Alan Po i detektivski anr

Ubistva u lici Morg - udbenik detektivske teorije i prakse

Edgar Alan Po i detektivski anr

Zato on nosi titulu Chevalier. Ovo je nesumnjivo nastavak gotske tradicije.

Edgar Alan Po, Ibid, 727.

Edgar Alan Po i detektivski anr

Ibid, 375. Ibid, 374.

Edgar Alan Po i detektivski anr

Edgar Alan Po i detektivski anr

Diskurs i tekst Ubistva

E. A. Po, Ibid, 368.

Edgar Alan Po i detektivski anr

Misterija Mari Roe istoriografska metafikcija

Edgar Alan Po i detektivski anr

Edgar Alan Po i detektivski anr

Edgar Alan Po i detektivski anr

Ukradeno pismo ontologija semioze

E. A. Po, Ibid, 714.

E. A. Po, Ibid, 726.

Edgar Alan Po i detektivski anr

E. A. Po, Ibid, 723724.

Edgar Alan Po i detektivski anr

Poove nedipenovske prie

Edgar Alan Po i detektivski anr

E. A. Po, Ibid, 680.

E. A. Po, Ibid, 686.

Edgar Alan Po i detektivski anr

Dojl je iskoristio slian zaplet za svoju priu The Dancing Men.

Edgar Alan Po i detektivski anr

Tales of Terror and Detection, New York, 1999, 24.

Edgar Alan Po i detektivski anr

EDGAR ALLAN POE AND DETECTIVE GENRE

You might also like