Univerzitet u Pritini Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica

SEMINARSKI RAD
Predmet : Organizacija Tema : Redizajn

organizacione strukture pod uticajem tehnologije

Mentor : Prof. dr Radmila Mici

Student : Milena Orli Br. indeksa 1994

Decembar, 2012.
Sadraj :
Uvod.3 1. Tehnoloka kompleksnost : doprinos Joan Woodward...................................................4 2. Varijabilnost i sofisticiranost operacija : doprinos Charles Perow....5 3. Nove tehnologije i organizaciona struktura7 4. Zakljuak.10 Literatura......................................................................................................................11

Uvod
Najobuhvatnija definicija tehnologije je ona koja kae da je to kombinacija relevantnog znanja, vetina kao i tehnike opreme i maina potrebnih da bi ljudi transformisali sirovine i materijale u korisne proizvode i usluge. Dakle, treba naglasiti da se pojam tehnologije ne ograniava samo na tehniku kako se to obino misli, ve ukljuuje i potrebna znanja, vetine, procedure, programe. Posebno je vano da tehnologija moe biti znaajna determinanta vrednosti koje preduzee kreira svojim poslovanjem. Od tehnologije u mnogome zavisi koliko e se nove vrednosti dodati na ulazne sirovine i materijale i na taj nain ugraditi u krajnji proizvod. Tehnologija se pojavljuje na individualnom, funkcionalnom i organizacionom nivou. Na individualnom nivou tehnologija predstavlja skup linih znanja i vetina koje svaki pojedinac koristi u radnom procesu. Na funkcionanom nivou, tehnologija obuhvata ukupno znanje svih zaposlenih u jednoj poslovnoj funkciji, kao i procedure i tehnike rada koje se u njoj koriste. Na primer, u raunovodstvu tehnologija rada obuhvata sve tehnike i procedure obrade podataka i sastavljanja izvetaja ukljuujui tu i kompjuterski softver za knjienje. Na organizacionom nivou tehnologija je nain na koji ta organizacija transformie inpute u autpute i ukljuuje svo znanje, sve procedure i svu opremu koju preduzee ima. Uticaj koji tehnologija ima na strukturiranje organizacija bie predstavljen kroz doprinose dva autora : Joan Woodward i Charles Perow. Predstavie se njihove klasifikacije tipova tehnologije i implikacije koje ti tipovi imaju na organizacionu strukturu preeduzea.

1. Tehnoloka kompleksnost : doprinos Joan Woodward

Interesovanja za tehnologiju kao faktor organizacione strukture vezuju se za same poetke kontigentnog pristupa istraivanju organizacije. U jednom od prvih istraivanja J.Woodward je ustanovila da sva uspena preduzea koje koriste istu vrstu tehnologije imaju sline karakteristike organizacione strukture. 1 To ju je navelo na zakljuak ne smao da tehnologija utie na organizacionu strukturu ve i da uspenost prilagodjavanja strukture tehnologiji vodi ka veoj efikasnosti preduzea. J.Woodward je razlikovala tri tipa tehnologije : 1) pojedinana i maloserijska proizvodnja, 2) velikoserijska i masovna proizvodnja 3) procesna proizvodnja. Pojedinana i maloserijska proizvodnja se karakterie visokim trokovima, ali i visokom fleksibilnou. Bisoki trokovi proistiu iz posebne pripreme svakog pojedinanog proizvoda ali otuda dolazi i visoka fleksibilnost i sposobnost da se svaki pojedinani proizvod prilagodi potrebi kupca. Ovu vrstu tehnologije moemo nai na primer, kod proizvodjaa stilskog nametaja. Svaki komad nametaja je jedinstven i radi se posebno tako da moe biti potpuno izradjen prema elji kupca. Ova vrsta tehnologije ima najnii nivo tehnoloke kompleksnosti, najmanje je mogue programirati tehnoloki proces, a to znai da nije mogue standardizovati radne operacije. Kvalitet proizvodnje zavisi uglavnom od vetina radnika (majstora) koji rade u proizvodnji. Velikoserijska i masovna proizvodnja su tehnoloki kompleksne i impliciraju siavanje trokova proizvodnje ali i fleksibilnosti. Fabrika nametaja e proizvesti trpezarijski sto i stolice kao i proizvodja stilskog nametaja, one e biti znatno jeftinije ali e zato biti nieg kvaliteta i nee biti mogunosti da kupac izabere recimo boju, visinu stola ili neto drugo. Proizvodjai sa ovom vrstom tehnologije proizvode velike koliine standardizovanih proizvoda. Upotreba maina i opreme je vrlo intezivna a nivo kvalifikovanosti radnika daleko nii nego kod pojedinane proizvodnje. Procesna proizvodnja koristi najkompleksniju tehnologiju. Primer su sve hemijske i naftne kompanije. Proces konverzije inputa u autpute je gotovo potpuno automatizovan i bez direktnog uea ljudi. Uloga ljudi je samo u procesu upravljanja procesom i kontrole toga procesa. Trokovi proizvodnje su minimalni ali je standardizacija maksimalna. Istraivanja su pokazala da postoji znaajna korelacija tipa tehnologije i parametra organizacione strukture, barem kod uspenih preduzea. Tabela 1. Karakteristike tipova tehnologije
Tehnoloka kompleksnost Trokovi proizvodnje Fleksibilnost Broj hijerarhijskih nivoa Raspon kontrole gen. direktora Raspon kontrole rukovodioca prve linije Racio menadera prema nemenaderima Tip strukture
1

Pojedinana proizvodnja Niska Visoki Visoka 3 4 23 1:23 Organski

Masovna proizvodnja Srednja Srednji Srednja 4 7 48 1:16 Mehaniki

Procesna proizvodnja Visoka Niski Niska 6 10 15 1:8 Organski

Mintzberg, H., (1979) The Structuring of Organizations, Englewood Cliffs, NY Prentice Hall.

(Izvor : Adaptirano prema Jones, G., (2004) Organizational Theory and Design, Addison Wesley, New York.)

Moe se zakljuiti da pojedinana proizvodnja (zbog nestandardnih zadataka) I procesna proizvodnja (zbog visoke tehniziranosti repetitivnih procesa) vode organsku strukturu sa niskom formalizacijom I koordinacijom na osnovu direktne kontrole odnosno standardizacije vetina. Masovna proizvodnja implicira birokratsku strukturu oslonjenu na visoku standardizaciju proesa I sa snanim strunim tabovima.

2. Varijabilnost i sofisticiranost operacija : doprinos Charles Perow

Prema Charles Perow svaka tehnologija namee radne zadatke odredjenog nivoa varijabilnosti i stepena podlonosti analizi iz ega se zatim izvlae odredjene implikacije po organizaciono strukturiranje preduzea.2 Tehnologijom nametnuta varijabilnost operacija predstavlja stepen u kome jedna te ista radna aktivnost u tehnolokom procesu moe varirati od jednog ciklusa proizvodnje do drugog. Mala varijabilnost operacija podrazumeva njihovu visoku repetitivnost i standardnost. Ona podrayumeva da je vrlo malo izuzetaka id a radnici pri obavljanju operacija uglavnom rade iste poslove na isti nain svaki dan. Kada je varijabilnost zadataka visoka, radnik moe oekivati vrlo raznovrsne probleme na poslu i svaki dan novu situaciju. Niska varijabilnost operacija omoguuje visoku specijalizaciju i standardizaciju procesa kao bazini tip koordinacije. Ukoliko se ovim parametrima organizacione structure pridrue i ostali, sa njima povezani, kao to su : visoka vertikalna centralizacija i izvesna horizontalna decentralizacija uz jaku poziciju tabova, veliki raspon kontrole, znaajna upotreba hijerarhijske a znatno manje lateralne koordinacije, visoka formalizacija komuniciranja, dobie se obrisi birokratske strukture. Visoka varijabilnost operacija odnosno njihova nestandardnost zahteva znatno veu autonomiju operativnih izvrilaca, tj. Veu irinu i dubinu posla. Nemogunost standardizacije procesa namee potrebu da se koordinacija vri na osnovu direktne kontrole i/ili medjusobnog komuniciranja, uz znaajnu upotrebu lateralnih kontakta lanova organizacije. Uz nii raspon kontrole i niu formalizaciju komuniciranja kompletira se spisak parametara organske strukture. Tehnologije se razlikuju i prema stepenu podlonosti analizi. Ukoliko su radni zadaci u veoj meri podloni analizi, utoliko su vie rutinski, podloni programiranju unapred i manje je potrebno istraivanja u njihovom obavljanju. Obratno, ukoliko su radni zadaci manje podloni analizi, oni su vie sofisticirani i manje rutinski, manje podloni programiranju i za njihovo obavljanje radnik mora esto da vri posebno istraivanje i prilagodjavanje. Primer visoke podlonosti analizi su radni zadaci prodavca u McDonaldsu. Iako on ima vei broj artikala na meniju i njihovih kombinacija, samo obavljanje njegovih radnih zadataka ne zahteva nikakvo posebno istraivanje, analizu, prilagodjavanje. Na drugom kraju ove dimenzije radnih zadataka, nalazi se posao hirurga koji mora svaki radni zadatak posebno da analizira pri emu je nivo sloenosti zadataka, kao i nivo potrebnog znanja za obavljanje analize, vrlo visok. Pri jednostavnim operacijama podlonim analizi, za ije obavljanje nije potrebno struno znanje niti posebne vetine, mogue je operatera ostaviti bez znaajnih sloboda u pogledu obavljanja posla, to vodi visokoj specijalizaciji i centralizaciji. Medjutim, u uslovima znaajnije sloenosti operacija, za koje je neophodno visoko struno znanje i koje teko
2

Jones, G., (2004) Organizational Theory, Design and Change, NY: Addison Wesley.

podleu analizi, neophodno je da struktura autoriteta prati strukturu znanja, ime se zapravo stvara visoka vertikalna i horizontalna decentralizacija. Budui da smo podlonost analizi i varijabilnost oznaili kao dve osnovne dimenzije tehnologije, moemo, prema Perow, izvriti tipologiju tehnologije prikazanu sledeom matricom : VARIJABILNOST NISKA Rutinski poslovi NISKA Programiranje Nemogue ZANATSKA TEHNOLOGIJA Jednostavni model VISOKA Nerutinski zadaci NERUTINSKA TEHNOLOGIJA Ad hoc kratija ININJERSKA TEHNOLOGIJA Profesionalni model

PODLONOST ANALIZI RUTINSKA VISOKA TEHNOLOGIJA Programiranje Birokratski model mogue Tabela 2. Matrica tipova tehnologije

(Izvor: Adaptirano prema Jones, G., (2004) Organizational Theory, Design and Change, New York: Addison Wesley.)

Zanatska tehnologija karakterie se niskom varijabilnou radnih zadataka koji su standardni is a malo izuzetaka. Medjutim, stepen podlonosti analizi je nizak to znai da zaposleni moraju u obavljanju radnih zadataka relativno esto da vre istraivanja i posebna prilagodjavanja. Ovu vrstu tehnologije nai ete u zanatskim preduzeima, u specijalnoj proizvodnji malih koliina proizvoda kao to su proizvodnja odee ili obue po narudbini itd. Ova vrsta tehnologije implicira upotrebu jednostavnog organizacionog modela. Rutinska tehnologija se odlikuje radnim operacijama koje su podlone jednostavnoj analizi i programiranju i ija je varijabilnost niska to znai da se one ponavljaju najee u istom obliku. Zaposleni se sreu sa radnim operacijama koje su rutinske i programirane. Usled toga, mogua je standardizacija procesa i formalizacija to implicira upotrebu birokratskog modela organizacije. Ininjerska tehnologija podrazumeva relativno visoku varijabilnost nesofisticiranih, dakle, operacija podlonih analizi. Radnici se u svom poslu susreu sa velikim brojem izuzetaka ali ih reavaju relativno jednostavno po standardnim procedurama budui da su radni zadaci podloni programiranju. Radnicima na raspolaganju stoje brojna uputstva, procedure, standardi koje treba da primene u sluaju odstupanja tako da se problem za radnika najee svodi samo na to da prepozna problem i da izabere pravu proceduru njegovog reavanja. Zbog toga to standardizacija procesa nije mogua, ova vrsta tehnologije implicira upotrebu standardizacije znanja i vetina kao osnovu koordinacije. Posledica je da se u ovom tipu tehnologije primenjuje profesionalni model organizacije. Nerutinska tehnologija proizvodi niz varijabilnih al ii sofisticiranih i slabo podlonih analizi radnih operacija. Radne operacije stalno variraju, ne mogu se programirati pa je za njihovo obavljanje potrebno posebno istraivanje i to vrlo struno. Primer za ovu vrstu tehnologije su istraivaki centri u preduzeima visoke tehnologije. U takvim uslovima specijalizacija nije mogua a sloenost radnih zadataka zahteva dosta medjusobnog komuniciranja unutar i izmedju timova. Nivo standardizacije procesa kao njihove formalizacije je nizak. Visoka decentralizacija su posledice nunosti da se u uslovima 6

visoke sloenosti operacija mo odluivanja dodeli kompetentnim izvriocima. Nerutinski tip tehnologije zahteva adhoc-kratiju kao model organizacione strukture.

3. Nove tehnologije i organizaciona struktura

Tehnologija je factor organizacionog strukturiranja preduzea u kome su se dogodile moda najvee promene u poslednjim godinama. Te promene su imale znaajnog odraza in a nain na koji tehnologija kao factor utie na organizacionu strukturu. U narednom tekstu su predstavljene vrlo kratko kljune tehnoloke promene koje imaju implikacije na organizaciono strukturiranje, da bi zatim bile i obrazloene promene u strukturi koje se deavaju pod uticajem tehnolokih trendova. Tehnoloke trendove i inovacije moemo u grubim crtama podeliti na dve grupe prema delu organizacije u kojoj se deavaju promene: - tehnoloke promene u operativnoj sferi i - promene u informacionoj tehnologiji. Obe vrste promena su zapravo rezultat prave revolucije koja se desila u mikroelektronici. Zahvaljujui pronalasku i upotrebi silikonskih poluprovodnika (cipova) omogueno je da se preradjuju ogromne koliine informacija u kratkom vremenskom periodu. U operativnoj sferi se u savremenoj tehnologiji deavaju tri osnovna trenda. Oni su promenili nain na koji se proizvod dizajnira, kako se upravlja materijalima (logistika) i kako se upravlja proizvodnjom. Computer added design (CAM) ili kompjuterom podran dizajn proizvoda je tehnoloka inovacija koja je znaajno unapredila proces dizajna proizvoda. Upotrebom kompjutera i savremenih softvera, proces dizajniranja proizvoda je znaajno unapredjen po dva kriterijma: one je postao znatno bri i laki ime su smanjeni trokovi ali je istovremeno postao fleksibilniji i omoguava da se dizajniraju brojne varijacije jednog proizvoda kao i da se izmene u dizajnu brzo i jednostavno. Computer added materials management (CAMM) ili kompjuterom podrano upravljanje materijalima kao i Just-in-time (JIT) upravljanje materijalima su tehnologije koje znaajno unapredjuju manipulisanjem materijalima i delovima u procesu proizvodnje. Njihova kljuna prednost jeste u tome da omoguuju dramatino smanjenje zaliha materijala potrebnih u procesu proizvodnje ime znaajno sniavaju trokove proizvodnje. Computer integrating manufacturing (CIM) ili kompjuterski integrisana proizvodnja je tehnoloka inovacija koja kontrolie tok proizvodnih operacija putem kompjuterskog softvera. Kompjuter pomou odabranog softvera odredjuje svakoj maini koja e komponente da proizvodi u kojem trenutku i na taj nain kontrolie itav proces. Napredne tehnologije zamenjuju deo radnika u radnom procesu i to onaj deo koji obavlja pomoen, jednostavne i repetitivne operacije postavljajui tako u proizvodnom procesu samo sloenije, reaktivnije zadatke. Time se mora menjati i organizaciona struktura. Najvidljivija promena u organizacionoj strukturi operativne sfere sastoji se u kreiranju fleksibilnih radnih timova. Umesto da se kao do sada radni proces usitni do detalja, kako bi se zatim jednostavne radne operacije obavljale od strane visoko specijalizovanih radnika. Sada se radni zadaci ostavljaju relativno zaokruenim i sloenim i poveravaju timovima radnika umesto pojedincima. Radnici u timu moraju biti daleko manje specijalizovani jer najee moraju znati da obavljaju operacije koje obavlja njihov radni tim. Smanjuje se i broj potrebih hijerarhijskih nivoa u preduzeu i 7

struktura postaje ravnija. Ukupni efekat primene savremenih tehnologija je zapravo debirokratizacija strukture koja doprinosi njenoj felksibilnosti.

Tabela 3. Razlike izmedju organizacione strukture u tradicionalnoj i savremenoj tehnologiji. Tradicionalna tehnologija Savremena tehnologija Specijalizacija Visoka Niska Decentralizacija Niska Visoka Broj hijerarhijskih nivoa Veliki Mali Grupisanje jedinica Funkcionalno Proizvodni timovi Koordinacija Hijerarhijska kontrola, Medjusobno standardizacija procesa komuniciranje Ukupna struktura Birokratska Organska
(Izvor : Adaptirano prema Jones, G., (2004) Organizational Theory, Design and Change, New York: Addison Wesley.)

Kompjuteri su vrsta tehnologije koja je moda najvie promenila izgled savremenih preduzea. Prikupljanje, prerada, uvanje, distribucija i upotreba informacija je osnovni zadatak informacionog sistema svakog preduzea. To je uvek bio skup procesu onome kome su angaovani oni iji je vreme najskuplje-menaderi. Zato je korienje savremene informacione tehnologije ( Information Technology IT) znaajno snizilo trokove preduzea. Ukoliko je pametno primenjena informaciona tehnologija je i poboljala kvalitet odluka koje menaderi donose. Jasno je da odluka ne moe biti kvalitetnija od informacija na osnovu kojih je doneta. Jedan od velikih potencijala IT da unapredi rad preduzea sastoji se u tome to e savremenim menaderima ponuditi informacije koje do sada nisu mogli imati. Veoma znaajne informacije iz okruenja se danas na primer mogu dobiti preko Interneta jednostavno i skoro besplatno. Kako kompjuteri unapredjuju brzinu prerade informacija to se vei broj informacija moe koristiti u pripremi odluka. Top menadment preduzea sada moe skoro istovremeno kada se neki dogadjaj desi u preduzeu da ima informacije o tom dogadjaju na svom personalnom raunaru na svom radnom stolu. Savremeni programi za podrku odluivanje (Decision Support Systems-DSS) i razliiti ekspertski sistemi pomau menaderima tako to ih vode kroz algoritam odluivanja i ukazuju im koje informacije treba da se korisate za odredjenu odluku i kako treba tu odluku doneti. Treba medjutim, imati na umu i rizik preoptereenosti informacijama savremenih menadera. Mnogi danas misle da je problem savremenih menadera ne to ne koriste dovoljno informacije ve to ih imaju previe pri emu nisu u stanju da ih selekcioniu i koriste smao one vane, tako oni od drvea ne vide umu . Implikacije upotregbe savremene informacione tehnologije na organizacionu strukturu su vrlo vidljive ali u nekim oblastima kontroverzne. Nema sumnje da je najznaajniji uticaj IT ostvario na broj hijerarhijskih nivoa. Hijerarhija je u klasinim organizacijama imala vrlo jasnu ulogu-prenoenja naredjenja odozgo na dole i prenoenje informacija odozdo na gore. Srednhji menaderi su u organizaciji vrili ulogu komunikacionog kanala koji je povezivao vodjstvo preduzea sa njegovom operativnom bazom. Kakvu je ulogu komunikacionih kanala koji prenose informacije od operativne sfere do top menadmenta i obratno sa uspehom preuyeo informacioni sistem preduzea, nestala je potreba za

hijerarhijskim nivoima, odnosno srednjim menadmentom preduzea. Organizaciona struktura tako postaje ravnija tj. sa manjim brojem hijerarhijskih nivoa i veim rasponom kontrole menadera. Srednji menadement se smanjuje to vrlo esto stvara otpore primeni informacione tehnologije u preduzeu. Uticaj informacione tehnologije na delegiranje autoriteta je u znaajnoj meri kontroverzno pitanje. Po tom pitanju se razlikuju tri kole miljenja. Prema prvoj, informaciona tehnologija e voditi centralizaciji odluivanja u preduzeima.3 Kljuni razlog tome je to ova tehnologija omoguuje brz prenos informacija i bez posredovanja srednjeg menadmenta omoguuje kontrolu top menadmenta nad operativnom sferom. Drugi pristup tvrdi suprotno pozivajui se na gotovo isti argument. Upravo zato to sada moe lake da kontrolie delegirane odluke, top menadment moe i da decentralizuje preduzee. Jedina od kljunih barijera decentralizacije jeste nemogunost da se kontrolie donoenje delegiranih odluka. Ako top menademnt nema mehanizam da kontrolie kako se donose delegirane odluke, on e preferirati da te odluke donosi sam. Informaciona tehnologija omoguuje tu kontrolu a time i decentralizaciju. Trei pristup pitanju uticaja informacione tehnologije na organizaciju je kontigentni. Prema njemu ovaj uticaj zavisi od nekih drugih faktora kao to su : tip informacione tehnologije koja se koristi u preduzeu, veliina i starost preduzea, stepen neizvesnosti u okruenju, stepen repetitivnosti zadataka u strukturi. Zakljuak je ovog pristupa da e uticaj IT na decentralizaciju u svakom preduzeu biti uslovljen spletom pomenutih struktura.

Hanter, S., (1999) Informational tehnology and Centraliyation, in Workshop on organzational design, Burton, R., Obel, B., (eds), Brisel: EIASM.

4. Zakljuak
Najobuhvatnija definicija tehnologije je ona koja kae da je to kombinacija relevantnog znanja, vetina kao i tehnike opreme i maina potrebnih da bi ljudi transformisali sirovine i materijale u korisne proizvode i usluge. Uticaj koji tehnologija ima na strukturiranje organizacija predstavljen je kroz doprinose dva autora : Joan Woodward i Charles Perow. Predstavljene su njihove klasifikacije tipova tehnologije i implikacije koje ti tipovi imaju na organizacionu strukturu preeduzea. J.Woodward je ustanovila da sva uspena preduzea koje koriste istu vrstu tehnologije imaju sline karakteristike organizacione strukutre. Pojedinana proizvodnja i porcesna proizvodnja vode u organsku strukturu dok masovna proizvodnja implicira birokratsku strukuturu. Prema C. Perow svaka tehnologija namee radne zadatke odredjenog nivoa varijabilnosti i stepena podlonosti analizi iz ega se zatim izvlae odredjene implikacije po organizaciono strukturiranje preduzea. Zanatska tehnologija implicira upotrebu jednostavnog modela organizacije, rutinska tehnologija zahteva birokratski model, ininjerska tehnologija vodi ka upotrebi profesionalnog modela dok nerutinska tehnologija implicira upotrebu adhoc-kratije. Promene u savremenoj tehnologiji upotreba informacione tehnologije impliciraju promene kako u operativnoj sferi tako i u menadmentu organizacije. U operativnoj sferi, promene tehnologije vode ka fleksibilnim organizacionim formama kao to je timska organizacija sa manjim stepenom specijalizacije i formalizacije dok u menadmentu upotreba informacione tehnologije vodi ka smanjenju broja hijerarhijskih nivoa i smanjenju srednjeg menadmenta, brem i kvalitetnijem odluivanju i, u odredjenim uslovima, veoj decentralizaciji.

10

LITERATURA: 1. Prof. dr Mirjana Petkovi, dr Neboja Janiijevi, dr Biljana Bogievi Miliki, Organizacija: dizajn, ponaanje, ljudski resursi, promene, UGURA PRINTBeograd, 2008. 2. Mintzberg, H., (1979) The Structuring of Organizations, Englewood Cliffs, NY Prentice Hall. 3. Jones, G., (2004) Organizational Theory, Design and Change, NY: Addison Wesley. 4. Hanter, S., (1999) Informational tehnology and Centraliyation, in Workshop on organzational design, Burton, R., Obel, B., (eds), Brisel: EIASM.

11