UNIVERZITET U KRAGUJEVCU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA AAK

Smer: Inenjerski menadment Predmet: Statistike metode u elektroenergetici

PLANIRANJE, IZVOENJE I ANALIZA REZUTATA

SEMINARSKI RAD

Profesor:

Student:

aak, januar, 2013. godine

SADRAJ
SADRAJ............................................................................................................. 2 UVOD 1 PLANIRANJE, IZVOENJE I ANALIZA REZULTATA.................................................3 Izbor metoda merenja, parametara eksperimenta i ispitne opreme...............3 Funkcija izvodnica i funkcija kumulativne uestalosti.....................................6 Problemi planiranja statistikog testa.................................................................8 Visokonaponska ispitna oprema za veliki broj merenja....................................11 ISPITIVANJA KONSTANTNIM NAPONOM ZA ODREIVANJE FUNKCIJE IZVODNICE 13 Ispitni parametri i veliina uzorka.....................................................................13 Obezbeivanje nezavisnosti.............................................................................16 Empirijska funkcija izvodnica............................................................................17 Aproksimiranje funkcija izvodnica teorijskim funkcijama raspodele.................19 ematksi prikaz ocenjivanja i upotreba raunara.............................................20 LITERATURA......................................................................................................21

UVOD

Predmet prouavanja statistike su varijabilni (promenljive) pojave koje se ispoljavaju u masi sluajeva i zovu se masovne pojave. Varijabilitet je univerzalna karakteristika prirodnih i drutvenih zbivanja. Svaka pojava nastaje pod uticajem nekih faktora, pa ponaanje pojave zavisi od prirode, broja i naina kombinovanja tih faktora. Poto su faktori koji deluju na pojavu varijabilni, to e i pojava pokazivati manje ili vie izraen varijabilitet. Zato statistika istrauje masovne pojave a to istraivanje ima kvantitativni karakter. Pod statistikom se danas podrazumeva, deskriptivna statistika, statistika analiza i statistika teorija. Elementarne pojave pokazuju najmanji varijabilitet individualnih sluajeva i rezultat su delovanja malog broja faktora. Odnos izmedju ovih pojava i faktora medjusobno uslovljenih ponavljaju se na priblino isti nain u svim konkretnim sluajevima. Kod takvih pojava primenjuje se metod pojedinanog posmatranja, ispituje se jedan ili vie sluajeva. Kod pojava koje ispoljavaju veu varijabilnost (drutveno-ekonomske pojave) tek posmatranjem veeg broja sluajeva dolazilo se do odredjenih zakonitosti u njihovom ponaanju. Deskriptivna statistika prikuplja, obradjuje i povezuje podatke. Statistika analiza omoguuje pribavljanje numerikih informacija, njihovu kvalitativnu interpretaciju, donoenje zakljuaka i formiranje zakonitosti ponaanja posmatranih pojava. Statistika teorija iznalazi statistike metode, objanjava ih, dokazuje i usavrava. Naziv statistika potice od latinske rei Status, to znai stanje I italijanskog termina Regione di stato, to znai drava, dravni interes. Uzmemo li bilo koji od ovih etimolokih izvora u nastanku rei statistika, vidimo da je drava kao celina bila podruje nastanka i formiranja statistike kao drutvene discipline, odnosno da je to bio jedan vid odredjene prostorne definisanosti predmeta statistike. Statistika se bitno razlikuje od evidencije bilo u preduzeu ili privredi. Pojam statistike je znatno iri. Zadatak evidencije jeste da registruje i prati svaku pojedinu jedinicu i njena individualna svojstva. Evidencija ima za cilj da obuhvati sve pojedinane sluajeve da bi u svakom momentu mogla da prui odgovarajua obavetenja o pojedinanim individualnim sluajevima.
1

Statistika ima za zadatak da uoi ono to je zajedniko, karakteristino za sve sluajeve posmatranja a pojedinana svojstva slue statistici samo kao polazna osnova za dalji rad, prema tome statistiku interesuju karakteristike skupova. Statistika i evidencija stoje u tesnoj vezi. Evidencija predstavlja osnovni izvor statistikih podataka u velikom broju poslovnih dogaaja i ekonomsih pojava. Statistiko istrazivanje se ne svodi na otkrivanje karakteristika skupa ve je zadatak statistike merenje i analiza odstupanja individualnih karakteristika elemenata skupa od utvrenih zajednikih karakteristika istraivanje njihovih varijabiliteta posmatranog skupa.

PLANIRANJE, IZVOENJE I ANALIZA REZULTATA

Izbor metoda merenja, parametara eksperimenta i ispitne opreme

Optereenje izolacionih sistema- eksperimentalno odreena funkcija raspodele sluajne promenljive treba da prui direktnu informaciju o izolaciji koje se koristi u praktinim uslovima. Zbog toga, izvrena optereenja pri odreivanju funkcije raspodele moraju da budu ekvivalentna optereenjima koja se javljaju u realnim uslovima. Izolacione strukture su optereene naponima ije su najvee vrednosti i vremenske karakteristike jasno odreene, iako nain odreivanja jos uvek nepoznat. Ponavljano optereenje istim naponima dovodi do problema koji se uglavnom reava za binomnu raspodelu, a to zapravo predstavlja koliko se esto jedan dogaaj pojavljuje u toku serije n testova. Kao rezultat takvog testa veliine n dobija se procena verovatnoe dogaaja pri datom vremenskom naponu. Isti postupak se ponavlja i sa drugim naponima, time stvarajui korelaciju relativnih uestaosti dogaaja kao ocena verovatnoa dogaaja pri datim vrednostima napona.

Slika br. 1. Postupak ispitivanja konstantnim naponom (ematski)1

Ovaj celokupan postupak koji je ilustrovan na slici br. 1, u kome se koristi nekoiko napona, naziva se ispitivanje konstantnim naponom. Na osnovu ovog primera, moemo zakljuiti da je zavisnost izmeu optereenja i verovatnoe dogaaja dobijena ispitivanje
1

Statistike metode u elektroenergetici, str.114

konstantnim naponom, i naziva se funkcija izvodnica. Njena vrednost za odreeni napon je V(u)= p. Funkcija izvodnice se, kao i funkcije raspodele, prikazuju na papirima verovatnoe, mada se njihova svojstva, mogu znatno razlikovati od svojstava funkcije raspodele.

Slika br. 2. Prikaz funkcije izvodnice na papiru verovatnoe normalne raspodele2

Imajui u vidu praktinu primenljivost rezultata ispitivanja, cilj je da se stalno vre ispitivanja konstantnim naponom. Ali u testovima gde se napon ne primenjuje kao impuls, nego mora polako da se poveava teko je ostvariti ispitivanja konstantnim naponom, bilo zbog tehnikih ili zbog ekonomskih razloga. U takvim sluajevima, napon se tokom ispitivanja poveava na potpuno drugaije definisan nain sve dok se ne dogodi proboj. Primenjenim naponom moe biti ravnomerno povean: jednosmerni napon,
naizmenini napon koji ravnomerno raste u pogledu amplituda impulsni napon koji raste preko u posle svake primene napona (slika br. 3)

Statistike metode u elektroenergetici, str.114

Slika br. 3 Postupak ispitivanja rastuim naponom, u kome se koriste impulsni naponi sa fiksnim poetnim naponom (uo)3

Slika br. 4 Prikaz funkcije kumulativne uestanosti na papiru verovatnoe normalne raspodele (prema slici br.3)4

3 4

Statistike metode u elektroenergetici, str.115 Statistike metode u elektroenergetici, str.116

Proboj je tada siguran dogaaj: ono to je sluajno je ampituda probojnog napona. Takvo ispitivanje rastuim naponom daje uzorak n ishoda odabrane neprekidne sluajne promenljive. Treba pravilno napomenuti da parametri ispitivanja rastuim naponom utiu na karakter funkcije kumulativne uestalosti. Funkcija izvodnica i funkcija kumulativne uestalosti Monotoni rast funkcije izvodnice od nulo do jedinice kao sto je prikazano na slici 2., ne vodi konanim zakljucima. Veoma je mogue sa elektrodnim sistemom u gasu da do elektrinog proboja doe pri niim naponima putem strimerskog pranjenja, a pri viim naponima putem tinjavog pranjenja. U ogoromnoj veini sluajeva u relativno uskom opsegu prostiranja ishoda u mehanizmu pranjenja se nee javiti promena koja je zavisna od napona.

Slika br. 5 Empirijska funkcija izvodnica koje se moe aproksimirati teorijskom funkcijom raspodele. Koaksijalni cilindri u vazduhu; di =7,5mm; da= 90mm; komutacioni napon +190/18600.5

Veina funkcija izvodnica zbog toga raste monotono, kao i funkcija raspodele. Ukoliko u odreenim sluajevima postoji sumnja da funkcija izvodnica ne raste monotono, to bi trebalo proveriti ocenama intervalom poverenja za verovatnou proboja. Ako se sumnja potvrdi ne moe se naravno koristi aproksimacija teorijskom funkcijom raspodele, i u takvim
5

Statistike metode u elektroenergetici, str.117

sluajevima treba koristiti empirijski odreenu funkciju izvodnicu. Ako je funkcija izvodnica nekog izolacionog sistema poznata za odreeni impulsni napon, za bilo koju visinu koraka u moe da se izrauna funkcija kumulativne uestalosti. Nakon provog koraka (uo + u), verovatnoa proboja pri ovom naponu je V(uo + u), ali prvi proboj u ovom koraku pretpostavlja da se nije dogodio probog u prethodnom koraku. Prema tome, za proboj u prvom koraku:

P1= V(uo + u)[1-V(uo)]

Uz pretpostavku da se proboj nije dogodio u prethodna dva koraka, za proboj u drugom koraku (uo+ 2u) je:

P2= V(uo+ 2u)[1-V(uo)][1- V(uo + u)]

Za proboj k- tom koraku, na slian nain dobijamo:

Pk=
Vrednost funkcije kumulativne uestalosti pri (uo+ ku) je suma verovatnoa proboja pri svakom pojedinanom koraku, gde su broj koraka i apsolutna amplituda napona pri koracima odreeni visinom koraka u, a pretpostavljeno je da je V(uo + u)=0:

Su( uo + ku) =

Slika br.6 Izraunavanje funkcija kumulativne uestalosti Sx(x)za razliite visine koraka x iz funkcije izvodnice V(x) za koju se usvaja da ima normalnu raspodelu N (0;1)6

x =

x=

Postupak odreivanja funkcije kumulativne uestaosti se, moe modifikovati tako da se nekoliko primena napona moe izvesti pri svakom naponskom koraku. Zavisnot izmeu funkcije izvodnice i funkcija kumulativne uestalosti koje su tada mogue, se dobija slian nain kao u jednaini 4. Oigledno je da su ovakve metode primerenije z aodreivanje malih veliina probojnog napona.

Problemi planiranja statistikog testa

Velika odgvornost se mora posvetiti planiranju velikog broja merenja u tehnici visokog napona, jer su tropkovi vezani za ispitne uzroke, postrojenja i osoblje koje vri ispitivanja ugavnom poznati. Kada se odreuju parametri testa, mora se obratiti posebna panja na obezbeivanje:
Uporedivosti rezultata sa ostalim laboratorijskim testovima, kao i sa optereenjima u

praksi Opte primenljivosti rezultata, odgovarajuim promenama, parametara testa i dovoljno velikim veliinama uzoraka.
6

Statistike metode u elektroenergetici, str.119

Kako bi se to postiglo od samog poetka treba da bude jasan cilj statistikog testa. A pri odreivanju parametara testa, treba koristiti poznate modele zavisnosti koje se ispituju. Kada postoji veliki broj parametara testa i kada je kvantitativno nepoznata tendencija uticaja parametara uvek se mora oekivati znaajan troak za testove. U ovakvom sluaju se metode planiranja statistikog testa mogu korisno upotrebiti, dok se kod kasinog planiranja testa priprema menjanje jedne promenljive u fazama, a druge se odravaju istim. Kada se ocenjuje relativno mali broj testova, mogue je razdvojiti vane promenljive (glavne efekte) od nebitnih. Metoda planiranja statistikog testa se moe pripisati R.A. Fisher-u. Danas postoji vrlo obimna literatura u matematikom smislu koja se bavi takvim problemima. Scheffler je opisao linearni metod koji je lak za razumevanje. Sluajni proces se ispituje kao funkcija nekoliko uticajnih faktora x1 do x2, gde su trend i jaina uticaja nepoznati. Tu se ispituju samo dve vrednosti svakog od uticajnih faktora- najnia vrednost ( poetno stanje je oznaeno sa -) i najvea vrednost (krajnje stanje je oznaeno sa +) ovih promenljivih. Planiranje testa se bazira na svim moguim kombinacijama parametara. Sa k utianih faktora, dobijeno je N= 2k kombinacija, odnosno N pojedinanih testova. Moe se oceniti samo jedna veliina, ai se nekoiko veliina takoe moe zabeliiti u matricu odgovora i kasnije oceniti u matrici efekta. Uticajni rezultat izazavani iglavnim uticajnim faktorima x1, interakcijama dva faktora, interakcijama tri faktora, interakcijama etiri faktora i datako dalje, meusobno su odvojeni odgovarajuim oznaenim usrednjavanjima. Matrica nezavisnih promenljivih sadri znakove ka skojima se kombinuje rezultat pri sirednjavanju.

Tabela 1. Plan testa prvog reda k= 4 parametra i 2k= 16 moguih postavki testova7

Matrica efekta sadri numerike vrednosti koje se izraunavaju iz odgovora 2 ynj = N

*

(z
N j =1

ij

y nj )

gde je N broj testova, a zij znak pod takom ij matrice nezavisnih promenljivih. Numerike vrednosti ovih srednjih vrednosti su najvee vrednosti u redovima matrice efekta, sa kojima se munerike vrednosti odreuju jednainama i mogu se porediti. Vrednost efekta izraunata za poejdinane uticajne faktore ili interakcije je mera uticaja na posmatrani proces. Moemo rei da planiranje statistikog testa posjaje izuzetno korisno orue uvek kada treba optimizirati sisteme sa velikim brojem parametara i kada se trokovi vezani za eksperimente ili raunare moraju svesti na minimum. Planiranje statistikog testa se razvija u nezavisnu granu matematike statistike.

Statistike metode u elektroenergetici, str.122

10

Visokonaponska ispitna oprema za veliki broj merenja

Kada se planira veliki broj merenja veliku panju treba posvetiti izboru visokonaponske ispitne opreme. Za poetak potrebno je uzeti opremu koja se nalaz u odreenomispitnom postrojenju, a postrojenja treba da uvrsti budua merenja u statistike kriterijume. Za smanjenje subjektivnih uticaja se preporuuje ispitni postupak koji je u velikoj meri automatizovan. U mnogim laboratorijama za visoki napon ine se napori da se ispitivanja automatizuju, a proizvoai opreme nude kompletne merne i kontrolne sisteme. U takvom sistemu za ispitivanja sa naizmeninim naponom nponom, program se unosi u kontrolno-mernu opremu, a sluajne vrednosti probojnog napona se digitalno mere. Ovi podaci se ili tampaju ili ostaju u raunaru za dalje ocenivanje. Isti sistem se moe koristiti i za merenje parcijalnih pranjenja.

Slika br.7 Merni I kontrolni sistem za naizmeniani napon8

Veliki broj statistikih merenja impulsnim naponima je manje vie nemogue izvesti pomou klasine ispitne opreme kojom se runo upravlja. Merni i kontrolni sistem za impulsivne napone se mogu konstruisatislino kao sistem za naizmenini napon, mogu se i beleiti informacije o dogaaju, napon naelektirsanja i kada je potrebno, pomone veliine kao to su podaci o vremenskim uslovima ili o dobu dana.
8

Statistike metode u elektroenergetici str. 128

11

Slika br. 8 Merni i kontrolni sistem za impulsni napon9

Slika br. 9. Merni i kontrolni sistem za impulsni napon10

Statistike metode u elektroenergetici str. 129 Statistike metode u elektroenergetici str. 129

10

12

Slika br. 10 Merni I kontrolni system z aimpulsni napon, koji koristi mikroraunar11

ISPITIVANJA KONSTANTNIM NAPONOM ZA ODREIVANJE FUNKCIJE IZVODNICE

Ispitivanja konstantnim naponom izvode se uz korienje svih vrsta napona. Ako se izvode impulsnim naponima, predstavljaju klasian metod za odreivanje verovatnoe proboja: OPTERECENJE SE SASTOJI OD JEDNOG NAPONSKOG IMPULSA, ali se teorijski ocenjuje kao pojedinano optereenje. U slucaju neprekidnih napona pojedinano naprezanje ini optereenje date amplitude i trajanja. U standardnim metodama ispitivanje optereenja traje jedan minut, i s obzirom na dugotrajnu izolacionu sposobnost, pojedinano optereenje moe da traje deset, hiljadu, ili par sati. Oni se mogu na odgovarajui nain primeniti direktno na sva ispitivanja konstantnim u kojima se koriste najrazliitije vrste.

Ispitni parametri i veliina uzorka Svako ispitivanje konstantnim naponom se mora planirati i sprovesti na nain da obezbedi meusobnu nezavisnost pojedinanih ispitivanja, mogucnost ponavljanja i optu
11

Statistike metode u elektroenergetici str. 130

13

upotrebljivost rezultata. Svi uticaji na ispitni postupak se moraju paljivo izmeriti i beleiti kao ispitni parametari. Ispitni parametri su karakteristine veliine upotrebljenog ispitnog napona, uslovi sredine i parametri mernih instrumenata koji se koriste. U uem smislu se dobijaju iz postupka ispitivanja: broj naponskih koraka m
broj primena naponapo koraku (n) razlika napona izmedju dva koraka (u) interval izmedju dve primene napona (t)

Ukupni broj pojedinacnih testova je

z=mn

na koji utie disperzija sluajnog procesa koji se ispisuje. i potrebna je preciznost i ekonomski obziri. Zato je potrebno donoenje tehnike odluke, koja uzima u obzir rizik oteenja na datoj izolaciji u buduim laboratorijskim ispitivanjima. Vano je da se svaki pojedinacni tekst koristi novi ispitni uzorak, i da su svi uzroci proizvedeni u istim uslovima. Interval (t) e biti ustanovljen iskljuivo prema vremenu koje je bilo potrebno za uklanjanje i ponovno postavljanje ispitnih uzoraka kao i za dovoenje napona. Interval (t), kao i ukupan broj primena napona z, se zatim moraju odrediti tako da obezbede neizvesnost rezultata. Broj naponskih koraka m i razlika napona u su povezani. Utvruje se osnovna empiriska veliina ili preliminarnih ispitivanja, u kom opsegu napona uR je verovatnoa proboja vea od nule i manja od jedinice (o < p (ud) < 1). Mogui broj naponskih koraka se dobija

mT= u p

u R

Broj naponskih koraka korienih u ispitivanju, mmT, treba da gde je mogue da bude veci od m=10,u svakom slucaju, m5 mora da bude osigurano da bi se odredila potpuna

14

funkcija izvodnica. U posebnim slucajevima,kada treba odrediti samo 50%-ni probojni napon bice dovoljno m2. Razlika napona se zatim dobija kao

y =

u R m

gde verovatnoa treba da bude vea od nule, a manja od jedinice. Vazno je izabrati korake u kojima je p(ud) blizu nuli i jedinici. Odredjivanje broja primena napona po koraku n, najvise utie na tanost rezultata, ako u praksi nije nije tano odreena verovatnoa proboja za dva koraka preko broja primena napona, onda je ve odreena raspodela koja opisuje funkciju izvodnicu, ili razliitu dvoparametarsku raspodelu. n se moe odrediti na osnovu granica intervala poverenja za nepoznate verovatnoe. irina intervala poverenja se smanjuje kako se poveava veliina uzroka. Ovaj metod odgovara odredjenoj verovatnoci,tj. relevatnom kvantilu probojnog napona. Za verovatnoce p nije =0,5 se potrebni nomogrami, mogu lako dobiti ili izraunati preko jednaina. Meutim moe se poi od cele funkcije izvedenice i tretirati je kao funkciju raspodele. Veliine uzoraka su dobijene za matematiki odreene funkcije raspodele. Hoppadietez je modifikovao ovaj metod prema granicama tolerancije ispitivanja konstantnim naponom. Treba imati u vidu da tako odreena veliina uzroka ne terba da se koristi za ukupan broj z pojedinacnih ispitivanja, ve za broj primenjenih napona n po koraku.

15

Slika br. Interval poverenja sa granicama p0 i pu za izmerenu relativnu uestanost hn=0,5 kao funkcija uzroka veliine n

Obezbeivanje nezavisnosti

Da bi se za svako ispitivanje pojedinano koristilo novi ispitni uzorak mora se proveriti meusobna nezavisnost ishoda. Zavisnost rezultata pojedinanog ispitivanja od predhodnoh ispitivanja prouzrokovane su fizikim promenama na ispitnom uzroku, a one su ppovezane sa samim uzorkom, tipom napona, konverzijom energije u prethodnim parcijalnim probojima. U sluaju kada je izolator atmosferski vazduh praktino neograniena zapremina gasa obezbeuje neprekidnu izmenu, tako da se efekti predhodnih lukova ne detektuju na intervalima u drugom opsegu. Ako treba ispitati neku takvu elektrodnu strukturu strukturu podlonu uticajima u ispitivanjima se najpre moraju sprovesti koraci za spreavanje promene a zatim se tokom ispitivanja mora proveriti neyavisnost ishoda. Ako izolaciju ini gas pod pritiskom pored problema sa elektrodama za vazdunu izolaciju postoje i promene koje se javljaju u zatvorenoj zapremini gasa. Treba imati u vidu da praznjenje dovode do hemijskih reakcija time i do promena u sastavu gasa, yatim naroito probojni iya sebe ostavljaju prostrana naelektrisanja, koja se uglavnom relativno sporo
16

rekombinuju. Ako do sledee primene nanapona doe nakon proboja, doi e do drugaije raspodele kritinog polja, to e ili ubrzati ili ometati razvoj pranjenja. Uslovi u sluaju tene izolacije su slini onima za izolaciju gasapod pritiskom ali su hemijske preomene usled pranjenja intezivnije, a prostrana naelektrisanja su manja pokretna. Ispitivanja konstantnim naponima sa prihvatljivim intervalima se mogu izvoditi samo u posebnim sluajevima. Kada je u pitanju vrsta izolacija praktino je nemoguce ispitni uzorak iskoristiti za nekoliko ojedinanih testova. Pranjenje uzrokuju nepovratno unitenje strukture vrstog materjala a odreene promene strukture se moraju oekivati ak i pre inicaranja pranjenja. Poseban ispitni uzorak se mora koristiti za svako ispitivanje pojedinano. U tom sluaju se mogu stvoriti samo ukoliko sami ispitni uzorci pokazuju zavisnosti.

Empirijska funkcija izvodnica PRIMER: rezultati ispitivanja konstantnim naponom, planiranog u odreenom primeru su zabeleeni u tabeli 2. U obliku empirijske funkcije izvodnice. Razlika napona izmeu pojedinanih koraka nije tano u=6Kv kao to je planirano, ve varira izmeu u= 4kV i u= 9kV, poto upotrebljeni impusni generator ne dozvoljava apsolutno precizno podeavanje. Na vrednost empirijske funkcije izvodnice ne utie ne ba fiksna razlika napona. Preporuuje se da se za relativne uestalosti izraunaju intervali poverenja za verovatnoe proboja ili da se oitaju. Istovremeno rezutat ispitivanja nezavisnosti treba da bude prikazan u tabeli.

Tabela br. 2 Rezultat ispitivanja konstantnim naponom. Izolaciona struktura u vazduhu n=100 udara po naponskom koraku12

12

Statistike metode u elektroenergetici, str.137

17

Grafiki prikaz Tabele br. 2 je ilustracija empirijske funkcije izvodnice. Intervali poverenja pokazuju da je blago smanjenje verovatnoe proboja izmeu 1083kV i 1089kV sluajno i bez znaaja. Moe se smatrati da je funkcija izvodnica monotono rastua i da nema razloga da se ne aproksimira teorijskom funkcijom raspodele.

18

Slika br. 8 Empirijska funkcija izvodnica vazdunog iskrita13

Informacioni sadraj pojedinanog testa u ispitivanju konstantnim naponom je relativno mali. Kako bi se poveao, do dodatnih informacija, pored dogaaja u testu, dolazi se beleenjem i ocenjivanjem trenutne vrednosti probojnog napona za datu amplitudu. Time se dobija normalna empirijska funkcija raspodele za zabeleena vremena proboja, kao i za trenutne probojne napone, ukoiko nisu vezani za ukupan broj primena napona n nego za broj proboja k.

Aproksimiranje funkcija izvodnica teorijskim funkcijama raspodele Kada funkcija izvodnica monotono raste, nema razloa da se ne izvri njena aproksimacija teorijskom funkcijom raspodele. Takoe treba imati na umu da ovo ne znai da treba stvarati situaciju teorije verovatnoe, ve da se samo primenjuje postojeim matematikim formalizmima. Pri aproksimiranju funkcija izvodnica sa torijskim funkcijama raspodele treba imati na umu osnovna pravila:
13

Statistike metode u elektroenergetici, str.138

19

 Funkcija raspodele mora dovoljno precizno da aproksimira empirijsku funkciju izvodnicu. Teorijska funkcija raspodele treba po sadraju da odgovara modelu dodeljenom fizikom procesu koji se posmatra. Takvi odnosi postoje izmeu procesa nastajanja pranjenja u gasu i modela raspodele ekstremne vrednosti. Model normalne raspodele moe korisno da se primeni za proboj u vazduhu koji nastaje iz parcijalnih pranjenja. Konano teorijska funkcija raspodele kojom se aproksimira funkcija izvodnica, treba da bude od pomoi inenjeru. Aproksimacije koje su komplikovane treba odbaciti. Odnos izmeu empirijske funkcije izvodnice i teorijske funkcije raspodele se obino prikazuje na papriu verovatnoe ali ga linearna regresija bolje predstavlja. Broj primena napona n po naponskom koraku treba koristiti kao veliinu uzorka. Granice intervala poverenja se mogu izraunati za verovatnoe proboja, a takoe i za bilo koje kvantile funkcije izvodnice koja je aproksimirana normanom raspodelom. Pored normalne raspodele, empirijske funkcije izvodnice mogu da se aproksimiraju i drugim funkcijama raspodele za neprekidne promenjive. Najvie se koriste raspodele ekstremnih vrednosti.

ematksi prikaz ocenjivanja i upotreba raunara U postupku obraivaanja ispizta se obradjuje liste ispitah vrednosti za svaki od m naponskih koraka koji se dobijaju nakon pripreme i izvoenja testova. Treba ispitati njihovu nezavisnost nakon ega se dalje ocenjuju ukoliko se nezavisnosti potvrdi. Nakon to se odrede uestalosti proboja povezane sa naponskim koracima, dobija se empirijska funkcija izvodnica koja se zbog monotonog rasta moe aproksimirati teorijskim funkcijama raspn odele. Nakon provere se mogu odrediti parametri funkcije izvodnice i tehniki zaajni kvantili. Budui da se ocenjivanje sastoji od niza matematikih koraka, postoji mogunost da se podaci obrauju kompijuterski, posebno azbog toga to se ispitne vrednosti dobijene savremenom ispitnom opremom mogu direktno unositi u raunar. Mnoge laboratorije za visoki napon imaju raunarske programe za off-line statistiko ocenjivanje. U veini
20

raunarskih centara postoje iroko dostupni programi za pojedinacne matematike operacije, prema tome, sakupljanje programa nije teko , jedine tekoe koje mogu biti vezane za za to je, potrebno uzeti u obzir karakteristike razliitih raunara, i programskih jezika. Pojava mikroraunara u automatizovanim ispitnim postrojenjima omoguava da se ubudue vri statistiko ocenjivanje u ispitnom postrojenju u realnom vremenu.

Slika br. 14 ematski prikaz ocenjivanja ispitivanja konstantnim naponom

LITERATURA
1. Statistike metode u elektroenergetici,Akademska misao, Dravni fakultet u Novom Pazaru, Beograd(2009). Predrag Osmokrovi, Miroslav Pei, emal Dolianin, Koviljka Stankovi.
21

2. www.dif.bg.ac.rs/~informatika/Materijal_inf/Predavanja_inf/VIII_predavanje_met_u

pdate

3. http://www.medfak.ni.ac.rs/PREDAVANJA/2.%20STOMATOLOGIJA/STATISTIK

A/6.%20predavanje.pdf

4. Vasi, P.; Dolianin, .; Savi, M.; Mari, B.: Odabrana poglavlja iz matematike. Univerzitet u Beogradu i univerzitet u Pritini Elektrotehniki fakultet u Beogradu i Elektrotehniki fakultet u Pritini, Beograd (1995).

22