PEINE ISTONE SRBIJE

Kroz istoni deo ue Srbije prostire se Istona zona mlaih venanih planina. Ovaj prostor nae zemlje je deo Planinsko kotlinske oblasti koji je predstavljen Karpatsko balkanskim planinama. Planinsko kotlinska Istona Srbija se prostire izmeu erdapa, granice prema Bugarskoj, razvoa prema slivu Vlasine i dolinama Velike i June Morave, Mlave i Peka (bez Stiga i Branieva). U planinama ove regije krenjake stene zauzimaju veliko prostranstvo. Zbog toga je ovo predeo sa izraenim svim oblicima krake erozije. Kraki reljef istone Srbije se odlikuje velikim brojem peina i jama. Moemo da kaemo da je u ovoj regiji i najvea koncentracija peina u Srbiji. Peine i jame su speleoloki spomenici prirode. Najpoznatije turistiki ureene peine su: Resavska, Zlotske peine, Rajkova, Potpeka, Bogovinska i Stopia peina. Dakle, veina se nalazi u istonoj Srbiji.

Resavska peina
Resavska peina se nalaz na podruju Gornje Resave, 20 km od Despotovca. Smetena je u krenjakom brdu "Babina glava" na obodu krakog polja "Divljakovac" i na nadmorskoj visini od 485 m. Otkrivena 1962. godine, iako su za nju i ranije znali obani koji su se u peinu sklanjali sa ovcama da bi se zatitili od nevremena. Za posetioce je otvorena 1972. godine. Peina je duga 4,5 km, detaljno je istraeno 2.830 m, a za posetioce je ureeno oko 800 m. Temperatura u Resavskoj peini je konstantna tokom cele godine i iznosi +7C, dok vlanost vazduha varira od 80-100%. Jedna je od najstarijih peina u naoj zemlji, jer je stara 80 miliona godina, a stariji nakit se procenjuje na oko 45 miliona godina. Njeno stvaranje je poelo pre velikog ledenog doba hemijskim i mehanikim radom reke ponornice u krenjakoj geolokoj podlozi. Unutranjost peine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama , kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Peinski nakit prisutan je ve na samom ulazu. Nakit je nastao rastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji je prola voda. Pojavljuje se u tri boje, crvenoj (od oksida gvoa), beloj (od kristalnog kalcijuma) i utoj (od primesa gline). Prilikom prolaska kroz peinu posetioci se kreu spiralnom betonskom stazom, pravac obilaska je u jednom smeru, odnosno povratak nije istom stazom. Staza prolazi kroz razliite dvorane na dva nivoa (gornja i donja galerija). Najnia taka do koje dolaze posetioci nalazi se na 405 m nadmorske visine. U gornjoj galeriji obilaze se etiri dvorane. Prva je Dvorana sraslih stubova ili kolonada, koja je ime dobila po stubovima koji su srasli od poda do tavanice, a sastoje se od kalcita ukaste boje. U drugoj, Dvorani konica, 1

tavanica je prekrivena stalaktitima koji se jo uvek formiraju. Drugu i treu dvoranu spaja kanal crvenih brea koga u naoj zemlji ima samo u Resavskoj peini. Kanjonski kanal je najsuvlji deo peine i ne sadri peinski nakit. Po sredini kanala nalazi se ponor Slepi tunel, dug 25 m, koji je ispitan, ali nije ureen za razgledanje. Kanjonskim kanalom stie se do tree dvorane Predvorja istorije. Ime je dobila po tome to je u njoj naen alat (kamena sekira, vrhovi kopalja), lobanja polarne lisice i ognjite praistorijskog oveka. Kraim tunelima, koji su naknadno probijeni, dolazi se do Staze okamenjenih vodopada, sa Orguljama. Dvorana je veoma akustina, a mogu se videti dva kristalno bela kipa, Baba i Deda. Duim vetakim tunelom dolazimo do etvrte Kristalne dvorane, u kojoj se nalazi peinski nakit poznatiji kao Obeena ovca i Stopalo slona. Udubljenje u zidu peine nastalo spajanjem stalaktita i stalagmite zove se Zvono ili Kavez. Resavska peina pripada grupi prirodnih dobara od izuzetnog znaaja, odnosno nacionalnog ranga. Uredbom Vlade Republike Srbije ona je dobila status zatienog spomenika prirode, ukljuujui i neposrednu okolinu povrine 11 hektara.

Zlotske peine
Istona podgorina Kuaja, naroito okolina sela Zlot, veoma je bogata speleolokim lolalitetima. Po nekim izvorima u toj oblasti je do sada registrovano 222 peine. Priblino je polovina od njih istraena, a istiu se peine Lazareva, Vodena, Mandina, Vernjikica i Hajduica. Speleolka istraivanja su poela ezdesetih godina prolog veka i to provenstveno zaslugom dr Radenka Lazarevia, geografa i speleologa. Hajduica je dugaka 723 m i bogata je nakitom, Mandina peina je dugaka 410 m i sadri obilje stalaktita i stalagmita. Vodena peina je duine 180 m, a Stojkova ledenica sadri horinzontalne i vertikalne delove kanala. Sve one za sada su dostupne samo speleolozima. Za turistike posete ureene su Lazareva peina i Vernjikica.

Lazareva peina
Lazareva peina je poznata i kao Zlotska peina. Od Zlota je udaljena 3 km, od Brestovake Banje 14 km i od Bora 21 km. Ulaz u peinu se nalazi na na levoj obali Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 291 m. Za vreme svoje vladavine Turci su biili zazidali ulaz, kako bi spreili skrivanje hajduka i zbegova. Prve arheoloke podatke o peini dao je Feliks Hofman 1882. godine, a sedam godina kasnije i Jovan Cviji. Od 1953. godine turistikim ureenjem peine bavio se Radenko Lazarevi. Ubraja se u grupu izvorskih spelolokih objekata, ima dva kanala koja je napravila reka, o dkojih je jedan krai, aktivan, a drguhi svu, fosilan. Ukupna duina ispitanih kanala je 1.592 m. Od toga na "Glavni kanal" sa "Ulaznom dvoranom" otpada 623 m. Duina suvih kanala i dvorana je 1.225 m, a periodino plavljenih 367 m. U peini se moe pronai 24 vrste slepih mieva od 27 koliko ih ima u Evropi. Mnogi se povlae duboko u hodnike da bi izbegli susret sa posetiocima. Interesantni su i okamenjeni ostaci kosti praistorijskih lavova i medveda koji su naseljavali ove prostore dananje Srbije. 2

Za posetioce je ureeno oko polovine istraenih kanala. Za turiste je zanimljiva "Ulazna dvorana", kao prvi susret sa neobinim svetom podzemne tiine i venog mraka. "Glavni kanal" je poprenog preseka, na nekim mestima je irok 10 m, a visok 18 m. Peinskim nakitom su bogate "Koncertna dvorana" i "Dvorana slepih mieva". Stalaktiti i stalagmiti, peinski stubovi, draperije, bigrene i kalcitne kadice svih oblika i veliina zapaaju se svuda unaokolo, inei prostor lepim i romantinim. Najlepi i najvei primerci peinskog nakita imaju i svoja imena: "Stogovi", "Fontana", "Plast", "Bizon", "Carska loa", "Dirigent", "Orkestar", "Slapovi", "Kula kneza Lazara" i dr.

Vernjikica
Vernjikica se nalazi 1,5 km od Lazareve peine, u kanjonu Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 454 m. Povezana je sa Lazarevom peinom ureenom peakom stazom. Naziv peine potie od vlake rei var, to znai krenjak. Prva istraivanja Vernjikice datiraju iz 1960. godine, a prilazna peaka staza je ureena 1976. godine, kada je i zavren projekat turistikog ureenja peine. Vernjikica je suva peina, nastala u suvim krenjacima, to je od znaaja za izgled peinskog nakita. Sastoji se iz vie dvorana i suenja. Ukupna duina kanala i dvorana je 1.015 m, ukupna povrina je 13.000 m i praktino je cela ureena za posetioce. Od ulaza u peinu smenjuju se dvorane "Prijemna", "Kaskadna", "Vilingrad", "Ponor", "Koloseum", "Mramorje", "Sala oruja", "Mermerna" i "Siparska", a sve su dostupne turistima. Prava znamenitost ove peine je dvorana "Koloseum", jedna od najveih i najviih dvorana u peinama Srbije. Ima oblik kruga, prenika je 60 m i visine 59 m. Dvorana "Vilingrad" ima najlepi nakit, a speleolozi su najinteresantnijim oblicima dali slikovita imena: "Peinski ovek", "Baba", "Obelisk", "Konica" i dr. Za Vernjikicu je karakteristian veliki broj stalaktita i stalagmita neobinih oblika i boja. Masivni stub crvene boje na ulazu u "Vilingrad" visok je 8 m, a u dvorani" Koloseum" istie se stalagmit "Kolos", visine 11,5 m, koji predstavlja zatitni znak Vernjikice. Po neobinosti oblika istie se stalagmitska grupa "Godzila", visoka 10 m. Postoji i peinski nakit koralne strukture. U "Mermernoj dvorani" nakit je izgraen od kristalastog kalcita. Panju posetilaca privlae osvetljeni stalagmiti "Venera" i "Srebrna jela". "Sala oruja" je dobila ime po stalaktitima koji su u obliku kopalja, strela, bodea i maeva. Peina Vernjikica je zajedno sa Lazarevom peinom i kanjonom Lazareve reke zatiena Zakonom.

Bogovinska peina
Nalazi se nedaleko od sela Bogovina, koje je smeteno pored puta Boljevac-Zajear. Bogovinska peina je najdua peina u Srbiji (duina istraenih kanala je preko 7,5 km) i svakako je jedna od najlepih u Srbiji. U prvih 300 m u peini postoje delimino ureene staze. Bogovinska peina je zatiena Zakonom kao spomenik prirode. Ulaz u peinu nalazi se na 360 m nadmorske visine. Jedna je od najduih peina u Srbiji (istraeno je oko 6 km). Veliki deo kanala Bogovinske peine reprezentativni su primeri erozivnih kanala. Donja sprat, Ponorski kanal, ima stalni tok. Gornji deo, Visoki kanal je suv. Sredina, Glavni kanal, koji ini najvei deo peine, povremeno je hidroloki aktivan. Razlog tome je injenica da kroz peinu tee povremeni tok koji istie na ulazu. To peini daje karaket rene 3

izvorske peine, odnosno peina predstavlja povremeno vrelo.Dublji delovi peine obiluju peinskim nakitom. U Bogovinskoj peini ivi veoma interesantna fauna. Po znaaju se izdvaja pseudokorpija i kopneni endemski rai.

Ceremonja
Peina Ceremonja se nalazi u podnoju Homoljskih planina i u ataru sela Ceremonja, po kome je dobila ime. Udaljena je 150 km od Beograda, odnosno 15 km od Kueva i magistralnog puta Beograd-Kladovo. U 19. veku u peini su se krili hajduci i zbegovi od Turaka. Peina je ranije bila poznata kao Jovanova peina, po Jovanu Grujiu, simpatizeru partizanskog pokreta, na ijem se imanju nalazio ulaz u peinu. "Jovanova kua" je pretvorena u muzej i predstavlja jedan od glavnih sadraja Etno-parka. Sve do 1977. godine, kada je proseen put do peine, Ceremonja je bila gotovo nepristupana i dostupna samo speleolozima. Za posete je zvanino otovrena 1980. godine. Istraeno je 775 m peinskih kanala, od ega je za turiste pristupano 431 m. Ulaz u peinu se nalazi na kraju doline Strugarskog potoka i u podnoju krenjake litice visoke 12 m, na nadmorskoj visini od 532 m. Strugarski potok i danas ponire u peini, periodino i tada donosi velike koliine vuenog i suspendovanog nanosa koji ugroava turistiko ureenje i korienje peine. Od 2007. je zatieni spomenik prirode.

Po bogatstvu nakita, peina Ceremonja je jedna od najlepih peina u Srbiji. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrsan peinski nakit stalaktiti, stalagmiti peinski stubovi, draperije, okamenjeni vodopadi, galerije itd. 4

S obzirom da je peina Ceremonja peina ponorskog tipa i da je otvorena, ona trpi spoljanje uticaje. U zimskom periodu temperatura je 60C, a relativna vlanost vazduha se kree od 72 do 78%. U Ceremonji nema strujanja vazduha.

U morfospeleolokom pogledu u peini Ceremonja izdvajaju se 5 prirodnih celina: Ulazni kanal je dugaak 87 m i obuhvata deo od ulaza u peinu do dvorane Arena. Siromaan je nakitom. Arena je najvea i najatraktivnija dvorana u Ceremonji. Dvorana je nepravilno krunog obima i veoma podsea na amfiteatre starog Rima, zbog ega je i dobila ime. Ukupna duina sistema Arene iznosi 105 m. irina Arene kree se od 40 do 50 m, a visina od 20 do 24 m. Peinski nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta. Posebno se izdvajaju monumentalni oblici: - Na venoj strai dinamian peinski stub, koji je i amblem Ceremonje - Vodopad masivni kalcitni kaskadni stub, visok preko 10 m - Lepa Vlajna lepravi sneno beli stub od kristalnog iskriavog belog kalcita koji simbolizuje enu ovog podneblja. U blizini je i stalagmit Mladoenja, i udno srasla dva peinska stuba Drugovi. U Ponorsku dvoranu se ulazi iz Arene kroz otvor u visokom pregradnom draperijskom zidu. Otvor je nazvan Dveri, jer podsea na oltarske dveri. Ponorska dvorana je dobila ime po levkastom ponoru koji se u njoj nalazi. Duina sistema Ponorske dvorane iznosi 99 m. Dvorana je dugaka 36 m, a iroka 18 m. U mnotvu nakita, kao raritet izdvaja se Raspukla sfera, ogromna polulopta od trakastog bigra, razliito obojenog, ispucala i sa odvojenim sfernim komadima. Poluprenik ove lopte kree se od 3,5 do 4 m.

U Andezitsku dvoranu se ulazi iz Arene irokim hodnikom. Ime je dobila po andezitu, koji je u osnovi itave dvorane. Dvorana je eliptinog oblika, dugaka 60 m a iroka 15-20 m. Ukupna duina njenog sistema je 76 m. Od nekoliko atraktivnih grupa nakita, posebno se izdvajaju Krajputai grupa neobinih stalagmita. Posebno je privlaan sneno beli tavanini nakit. Juni kanal je poslednji deo Ceremonje, na ijem je kraju i izlaz iz peine. On poinje na mestu kod Lepe Vlajne u Areni. Juni kanal je dugaak 107,7 m, a sa kratkim slepim kanalima 172 m. Siromaan je nakitom, ali postoji izvestan broj interesantnih oblika. Na juni kanal se nastavljaju dva dugaka neto ua istona kanala. Na kraju prvog od ova dva kanala je i izlazni otvor iz peine. Turistika staza u Ceremonji je jednosmerna, kruna, to prua najpovoljnije uslove za turistiko korienje peine. U peini su pronaeni ostaci peinskog medveda koji je iveo pre oko 100.000 godina. U peinu uvire Strugarski potok, koji se posle kilometra podzemnog toka ponovo javlja kao jako vrelo iz oblinje Bigar peine. Pretpostavlja se da je izmeu ove dve peine peinski sistem koji moe biti dugaak nekoliko kilometara. Ovde se misli na stariji sistem peinskih kanala koji je u prolosti izlazio izlazio ispod krakog obluka na oko 20-30 metara iznad Bigar peine, a ne na dananji, mlai reni horizont kojim tee Strugarski potok. Uostalom, zna se da je na ovom mestu u prolosti postojao peinski ulaz koga su seljaci zatrpali. U blizini peine se nalazi Botaniki park-arboretum, u kome su prisutne biljne vrste koje nastanjuju Karpatsko-balkansko podruje nae zemlje i Etno-park u kome posetioci mogu da se upoznaju sa zanimanjima, obiajima i predmetima materijalne kulture stanovnika Homolja.

DUBOKA PEINA
6

Od prirodnih retkosti krakog porekla u istonoj Srbiji treba istai Duboku peinu, Kuevsku ili Zviku potajnicu i vodopad Sige. Duboka peina se nalazi na severnoj strani Kuevske kotline. Dugaka je 1.968 m i ima dva ulaza. Posebno je impresivan ulaz koji je visok i irok po 20 m. Glavni peinski kanal je siromaan nakitom, ali se odlikuje zanimljivim erozivnim oblicima, dok su sporedni kanali bogatiji nakitom. Kroz peinu protie ponorska reka, koja u vlanom periodu spreava dublji prolaz u peinu. Kuevska potajnica se nalazi na ulazu u Kaonsku klisuru, sa desne strane Peka. Predstavlja veliku prirodnu retkost-izvor koji povremeno daje vodu, a povremeno presuuje, to se deava sa velikom pravilnou. Vodopad Sige se nalazi neposredno ispod izvora reke Sige, glavnog izvorinog kraka Ceremonje, leve pritoke Peka.

Duboka peina smetena je na severu Zvike kotline, u podnoju Zvikih planina. Nalazi se u ataru sela Duboka, po kome je i dobila ime, 20 km od Kueva, u blizini puta Duboka Radenka, 8 km od magistralnog puta Kuevo Majdanpek. Duboka peina je sa svojih 2275 m, jedna od najduih peina u Srbiji. Iako peina jo uvek nije kompletno ureena za turistike posete, prilaz do nje je lako dostupan. Posebno je impresivan ulaz, irok 30 m i visok 25 m. Glavni peinski kanal u svom poetnom delu, gigantskih je razmera, irok do 40 m i visok do 31 m. Prohodan je u duini od 132 m, dokle dopire i dnevno 8

svetlo, ali je siromaan nakitom. Peinski nakit se nalazi u udaljenim kanalima, do kojih se moe doi samo uz adekvatnu speleoloku opremu. Duboka peina je rena, tunelska peina kroz koju periodino protie Ponorska reka. U kratkoj, ivopisnoj klisuri u podnoju peine, moe se videti nekoliko neobino lepih malih vodopada. Speleosistem Duboke peine sastoji se od tri celine: Glavni kanal, Glinoviti kanal i Rusaljkin kanal. Ukupna duina Glavnog kanala je 1010 m, Glinovitog kanala 480 m, a duina Rusaljkinog kanala iznosi 580 m, to ukupno iznosi 1870 m. Sa sporednim kanalima dugakim 405 m, ukupna duina peinskog sistema Duboke peine iznosi 2275 m. Glavni kanal ima 4 dela. Prvi deo je dugaak 132 m, irok do 40 m i visok do 31 m. Ovo je dvorana u obliku dinovskog hangara. Zidovi i tavanica su stenoviti, mestimino sa salivima i bigrenim oblogama, a dno dvorane je kamenito. Ulazna dvorana ima dnevno svetlo. U drugom delu, Glavni kanal je dugaak 458 m, a sa sporednim kanalima 516 m. Ovde je tavanica bogatija nakitom i to stalagmitima. Vir unutar glavnog kanala nazvan je Biljanin vir. Trei deo dugaak je 265 m. U ovom delu ima malo peinskog nakita. Panju privlai Baldahin, neobian saliv u obliku nadstrenice. Duina etvrtog dela Glavnog kanala je 155 m, a sa sporednim kanalima, 172 m. Osim kratkih stalaktita ovaj deo Glavnog kanala nema peinski nakit Glinoviti kanal obuhvata najstariju fazu u razvoju speleosistema Duboke peine. U ovom kanalu razlikuju se 4 celine: 1. Glinoviti kanal do Bunara dugaak je 430 m, od ega na sporedne kanale otpada 100 m. Tavanica i zidovi su obloeni belim kalcitom, stalagmitima i stalaktitima. Peinski pod je glinovit. Panju posebno privlai Carski presto, bela kalcitna draperija koja na jednom mestu potpuno pregrauje kanal. 2. Stalagmitski kanal je dugaak 80 m, a sa sporednim kanalom 90 m. Karakteristian je po mnogobrojnim stalagmitma po kome je kanal i dobio ime. Interesantno je da svi stalagmiti imaju istu debljinu od 10 cm, od podloge pa do vrha. 3. Dvorana Paklena gora je dugaka 33 m, iroka 11 m i visoka 20 m. Zavrava se omanjim otvorom prepunim belih kristalnih stubova, stalaktita i stalagmita, koji je zbog svoje lepote nazvan Carske dveri. Ovaj otvor predstavlja ulaz u dvoranu Carska riznica. 4. Dvorana Carska riznica dugaka je 37 m, iroka do 22 m i visoka 10 m. Ovo je najlepi deo Duboke peine. Dvorana je krcata raznovrsnim peinskim nakitom od sneno-belog iskriavog kalcita, sa tavanicom naikanom sa hiljadama stalaktita. Rusaljkin kanal je dugaak 380 m, a sa sporednim kanalima 472 m. Predstavlja drugu, mlau fazu speleosistema Duboke peine. Ovaj kanal je vrlo uzan i nizak, a njegova irina iznosi 2-3 m. Na jednom mestu, po sredini kanala nalazi se zid od spojenih belih stalaktita i stalagmita ispred koga je postolje visine 1 m na kojem se nalazi figura, koja lii na lice ene sa smeom kosom. Figura je nazvana Rusaljka, po enama Rusaljkama, koje su deo jednog udnog, mitskog obiaja po kojem je selo Duboka nadaleko poznato. Duboka peina je bila stanite neolitskog oveka. U peini su pronaene kosti peinskog medveda, zubi dinoterijuma, kotane igle i druga ljudska orua.

Ravnitarka
Peina Ravnitarka se nalazi u neposrednoj blizini peine Ceremonja, u ataru sela Ravnite. Za turistike posete je potpuno ureena 2007. kada je i proglaena za spomenik prirode. Do peine se stie asfaltnim putem za Ceremonju, s tim to se na 9. kilometru od Kueva skree prema selu Ravnite i putuje jo 3 kilometra.

Ravnitarka spada u red velikih peina u Srbije. Glavni peinski kanal je dugaak 501,5 m, dok je ukupna duina svih peinskih kanala 589 m. Duina turistike staze kroz peinu iznosi 560 m. Kroz Ravnitarku protie potok Ponorac, koji izvire 2 km uzvodno u manjoj, Bisinoj peini. Ravnitarka je otkrivena 1980. Metani Ravnita su znali da peina postoji, ali su poznavali samo ulazni deo (60-80 m). Nekoliko odvanih seoskih mladia preli su peinu od poetka do kraja, a speleolozi su kasnije samo krenuli njihovim tragom. Peinski nakit Ravnitarke je po lepoti ravan onom u Ceremonji. Za razliku od Ceremonje, koja je u sutini skup nekoliko velikih dvorana, Ravnitarka ima samo jednu peinsku dvoranu Crni dvorac. Peat Ravnitarki daje njen glavni kanal, koji lii na gigantski tunel, bogato ukraen najraznovrsnijim peinskim nakitom. Od figura, posebno se izdvajaju arac kraljevia Marka, Glavonje i Lepa Ravnitarka, koja je ujedno i amblem peine.

10

Kao rena peina, Ravnitarka je siromana podnim nakitom, ali zato vrlo bogata tavaninim i zidnim nakitom. Ulaz u peinu se nalazi na nadmorskoj visini od 406,6 m. U peini je temperatura 8-100C. U morfospeleolokom pogledu, u Ravnitarki je izdvojeno 9 celina: 1. Savin kanal poinje od ulaza u peinu, dugaak je 88 m i siromaan je peinskim nakitom. 2. Omladinski kanal je dugaak 72,5 m, a od peinskog nakita posebno se izdvajaju: Rudonja masivna bigrena polulopta, Odaklija prostran saliv koji lii na otvoreno ognjite u starim kuama, lingeraj bogato nabrani salivi, nalik na sitne zavesice. 3. Labudovo jezero, duine 126,5 m, dobilo je ime po malom jezeru i figuri na njemu, koja lii na labuda. Posebno lepa je kolona stubova, nazvana Vile jezerkinje. Lepotom se izdvaja i Harfa sklop draperija i stalagmita, koji podsee na ovaj instrument, avo masivni stalagmit, raste boje s rogom na glave, a posebno se izdvaja amblem peine, Lepa Ravnitarka vanredno oblikovan sistem zidnih ukrasa od belog kristalnog kalcita. 4. Beli dvorac je dugaak 37 m, a sa sporednim kanalom 44 m. Dobio je ime jer neodoljivo podsea na graevine iz bajke. Snenobela tavanica sa koje visi uma masivnih stalaktita, od kojih mnogi prelaze duinu od 6 m, ostavlja vrlo snaan utisak. Posebno je lep Sneanin balkon snenobela koljka koja poinje na visini od 3,5 m. U drugom delu Belog dvorca nalazi se arac kraljevia Marka velika figura konja koji lebi pod tavanicom. 5. Leopardov kanal je dugaak 16,5 m i nastavlja se na Beli dvorac. Ime je dobio po udnim arama na tavanici i zidovima, koje lie na leopardovo krzno. Ovde se nalazi Devianski kladenac, interesantna morfoloko-hidrografska pojava. U pitanju je izvor iz koga kroz uzanu pukotinu, pod pritiskom izbija voda vertikalno i iti, rasprskavajui se o stenu iznad sebe. 11

6. Crni dvorac, koji je dugaak 43 m, predstavlja klasinu peinsku dvoranu prosene irine oko 20 m i visine 12 m. Dobio je ime po crnim stenama, koje su na pojedinim pravcima proarane belim kalcitnim oblicima. Dvorana deluje tajanstveno. Kao da je upravo ovde ivela zla vila, koja je zaarala Beli dvorac i lepog princa njegovog gospodara. U Crnom dvorcu se nalazi jedna vrlo lepa kompozicija nazvana Ikonostas snenobeli nakit svih vrsta na crnoj podlozi. U dverima stoji Iguman. Ispod Ikonostasa vide se udni oblici, koji su dobili naziv Ptice. 7. Izvorski kanal je dugaak 72 m. Panju privlae Glavonje grupa stalagmita neobinog oblika i Bela kapija beli ukras na crnoj podlozi. 8. Mali beli dvorac je slepi kanal, dugaak 17 m, koji ima oblik manje dvorane. Posebna je lepa grupa stalagmita i stalaktita nazvana Zbeg. 9. Duanove galerije su poslednja celina Ravnitarke. Dobila je po Duanu Nedeljkoviu, oveku zaslunom za izgradnju infrastrukture, koja je peine Ceremonja i Ravnitarka pribliila posetiocima. Predstavlja stariji, suvi peinski sistem koji se dodiruje sa glavnim peinskim kanalom. Prvih 15 metara predstavlja jedinstven kanal, koji se zatim razdvaja na

Prekonoka peina
Nalazi se nedaleko od Svrljiga, iznad sela Prekonoga, u blago nagnutoj krakoj zaravni, na mestu zvanom, "akrinina strana". Pre nego to je devastirana bila je najstarija ureena peina u Srbiji. Poznata je po tome to ju je istraivao poznati naunik Jovan Cviji, koji je u njoj naao paleolitske arheoloke nalaze. Prekonoka peina je zatiena Zakonom kao spomenik prirode.

Nakit u ovoj peini je lep i raznolikog je oblika. Stalaktiti su beli, ukasti, crvenkasti, motkasti kao i grozdasti. Mahovinasti i grozdasti su slini koralima, dok su kalcitni salivi i zavese kristalaste strukture i razliitih oblika, krtinjaka ili konica. Pretpostavlja se da je Prekonoku peinu, pored medveda, kao stanite koristio i peinski ovek, to je i utvreno po kamenom oruju i artefaktima koji su pronaeni. Prvih 50 metara peine je prekopano od strane tragaa za blagom. I dalje se moe istraivati, kao i kompleks oko nje pa je interesantna za peinarenje i sve aktivnosti vezane za podzemno istraivanje. Preporuuje se i zaljubljenicima u ekstremene sportove.

12

Cerjanska peina
Prvi put Istraivana 1976. godine od strane Speleolokog odseka Planinarskog saveza Beograda, a peina je svojevremeno bila najdua u Srbiji sa istraenom duinom od 4240 m. Uzan ulaz je proiren miniranjem, a nanos u niskom ulaznom delu je iskopan. U julu 1996., tokom letnje istraivake akcije peina je ponovo izmerena, zajedno sa veinom novotkrivenih kanala. Cerjanska peina se nalazi blizu sela Cerje, 15 km od Nia. Ulaz u peinu, na nadmorskoj visini od 515 m, predstavlja ponor reice Provalije, koja ponovo izvire na Kravljanskom vrelu, 2800 m severozapadno, na nadmorskoj visini od 310 m. Na padinama brda iznad vrela se nalazi 123 m duboka "Jama iznad Kravljanskog vrela", na nadmorskoj visini od 450 m. Cerjansku peinu karakteriu male dimenzije ulaznog dela i velike dimenzije Glavnog kanala - visina uglavnom prelazi 20 m. Cerjanska peina je mokra peina. Leti, kada je korito Provalijske reke suvo, ima vode u jezercima u ulaznom delu. Tavanice nekih peinskih kanala se sastoje od neobine mase, koja izgleda kao krenjak koji se raspada. Mnogobrojna su mesta u peini na kojima treba traiti nove kanale - uglavnom u delu iza Salomne dvorane, i u visokim delovima Glavnog kanala.

Rajkova peina
Rajkova peina se nalazi se u istonoj Srbiji, 2 km od Majdanpeka. Do peine vodi asfaltni put pored obale reke Mali Pek i vetakog jezera Veliki zaton. . itava okolina izvorita malog 13

Peka je bogata meovitom umom bukve, javora i hrasta i predstavlja jedinstveno prirodno i speleoloko bogatstvo. Rajkova peina je dobila ime po uvenom Rajku Vojvodi, za koga se pretpostavlja da je iveo u 19. veku. On je, po predanju, danju bio mehandija, nou je pljakao turske karavane, a blago sakrivao u ovoj peini. Peinu je prvi istraio geograf Jovan Cviji 1894. godine, a istraivanje je nastavljeno tek sedamdesetih godina 20. veka, pod rukovodstvom dr Radenka Lazarevia Za turiste je otvorena 1975. godine.

Ulazni deo peine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen jo u praistoriji, o emu svedoi kameni eki koji se uva u arheolokoj zbirci Muzeja u Majdanpeku. Rajkova peina je protona peina, kroz koju protie Rajkova reka. Nakon izlaska iz peine ona se spaja sa Paskovom rekom, koja takoe istie iz peine i tako nastaje Mali Pek. Po svojim speleolokim kaarkteristikiama i morfogenetskoj evoluciji, jedna je od najinteresantnijih peina u naoj zemlji. Peina se sastoji od ponorskog i izvorskog dela i u oba se razlikuju nii - hidroloki aktivni i vii - suvi horizont. Sa duinom od 2.304 m do sada istraenih kanala najdua je peina u Srbiji. Spajanjem renog i suvog kanala dobijena je kruna staza duine 1.410 m, a turisti za sada obilaze delove renog i suvog horizonta duine 633 m. Temperatura u peini je + 8C, relativna vlanost vazduha je blizu 100%.

14

Rajkova peina je bogata peinskim nakitom razliitih oblika, od sneno belog kristalnog kalcita, najkvalitetnijeg u Srbiji. Hodajui peinskom stazom posetilac ima jedinstven doivljaj uborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje peinskim prostorima "Jeeve dvorane", sa hiljadama kalcitnih cevica na stropu. Zatim sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored "Zimske bajke" sa "Belim medvedom" i ulazak u "Kristalnu umu" u kojoj se nalazi "Treperavo jezerce". Neke od najpoznatijih figura su i "Egipatska boginja", "Pu" ", "Panj sa gljivama" i druge.

LITERATURA I IZVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Dr Neven Krei (1988), Karst i peine Jugoslavija, Nauna knjiga, Beograd Dr Dragan P. Rodi (1987), Geografija Jugoslavije I, Nauna knjiga, Beograd http://srbijauslici.blogspot.com/2012/08/resavska-pecina.html http://www.glassrbije.org/%C4%8Dlanak/obele%C5%BEeno-40-godina-od-otvaranjaresavske-pe%C4%87ine http://www.javolimsrbiju.rs/news/putovanja/resavska-pecina---speleoloski-biser.html http://opusteno.rs/regioni-f43/rajkova-pecina-t15421.html http://www.upoznajsrbiju.co.rs/blog/rajkova-pecina/ http://www.srbija.travel/priroda/pecine/ http://panacomp.net/srbija?s=pecine_srbije 15

16