MEJOZA

Mejoza je elijska dioba koja se odvija u polnim elija. Obrazovanje polnih elija (gameta) ovjeka naziva se gametogeneza . Razlikujemo - spermatogenezu (obrazovanje spermatozoida) i - oogenezu (obrazovanje jajne elije) U procesu mejoze se od diploidnih, matinih elija spermatogonija i oogonija stvaraju polne elije, tj. muke i enske gamete koje sadre haploidan broj hromozoma (n), odnosno za polovinu manje od somatskih. Znaaj mejoze se ogleda u odravanju stalnog broja hromozoma iz generacije u generaciju. U suprotnom bi se broj hromozoma duplirao u svakoj sljedeoj generaciji,i na kraju desete generacije broj hromozoma kod oveka bi iznosio 23552. Haploidan broj hromozoma nastaje u procesu tzv. redukcione diobe (lat. reductio = smanjenje) matinih polnih elija. Ova dioba se odvija kroz dvije brze, uzastopne diobe koje su oznaene kao prva i druga mejotika dioba. U ovoj diobi se jedna diploidna elija dva puta dijeli i nastaju etiri haploidne elije. Redukcija broja hromozoma obavlja se u prvoj diobi, oznaenoj kao mejoza I, kada se majka-elija (2n broj hromozoma) podijeli na dvije kerke elije (n broj hromozoma). U drugoj diobi, mejozi II, se obje kerke elije (sa n brojem hromozoma) podijele tako da nastaje ukupno 4 elije. Rezultat ove diobe su polne elije - gameti koji su genetski razliiti. Jo jedan znaaj mejoze je u odravanju ogromne genetike raznovrsnosti to omoguuje sluajan raspored majinih i oevih hromozoma u polnim elijama. U ovim hromozomima je prethodno dolo i do crossing-overa to takoe doprinosi raznovrsnosti. U gametima ovjeka od 23 hromozoma mogue je 223 kombinacija, to znai da ovjek moe da obrazuje 8 000 000 razliitih polnih elija.

Mejoza I Prva mejotika dioba se, slino kao i mitoza, sastoji od etiri faze koje su oznaene kao: profaza I, metafaza I, anafaza I i telofaza I. Ovoj diobi podlijeu primarne spermatide i primarne spermatogonije koje su diploidne, a nastale su mitotikom deobom iz spermatogonija. Mejozi I prethodi interfaza u kojoj je, izmeu ostalog, izvrena replikacija DNK. Svaki hromozom elije koja ulazi u mejozu I se sastoji od 2 molekula DNK (dvije hromatide). Profaza I Profaza prve mejotike diobe je dua nego kod mitoze i podijeljena je na pet podfaza: - leptoten - zigoten - pahiten - diploten - dijakineza.

-U leptotenu poinje kondezovanje hromatina pa se hromozomi uoavaju kao konaste tvorevine koje su vezane krajevima vezane za jedrovu membranu. Hromozom se sastoji od 2 hromatide, ali su one priljubljene jedna uz drugu pa se ne uoavaju. Dakle, u leptotenu se u jedru germinativne elije kao i primarne spermatocite i primarne oocite nalazi diploidan broj uskih i dugakih hromozoma koji e se u sljedeoj podfazi, grupisati u bivalente. -U zigotenu dolazi do sparivanja homologih hromozoma tj. grupisanja u bivalente, homologe hromozomske parove (jedan porijeklom od oca, jedan od majke) koji se vrsto pripajaju, jednom sloenom proteinskom strukturom koja je oznaena kao sinaptonemalni kompleks. Proces formiranja bivalenata je oznaen kao sinapsis. Budui da je svaki hromozom sastavljen od dvije hromatide, bivalenti imaju etiri hromatide, zbog ega se nazivaju i tetrade, gr. tetra = etiri). -U pahitenu se izmeu homologih hromatida na odreenim mjestima uspostavljaju veze, hijazme (mostovi), kojima se vezuju homologi genski parovi. Preko hijazmi se vri razmjena odgovarajuih fragmenata hromatida izmeu homologih hromozoma, to se naziva crossing-over, a ima za rezultat stvaranje nove genske konfiguracije, odnosno genetsku rekombinaciju. Posle izvrenog crossing-overa hromozom iz majine garniture sadri dio oevog homologog hromozoma i obrnuto. -U diplotenu hromozomi se razdvajaju, ali spojevi na hijazmama ostaju.

-U dijakinezi hromozomi se maksimalno kondenzuju, a za njih se zakae kinetohorne mikrotubule i poinje njihovo pomjeranje ka ekvatorijalnom regionu delije. Jedarce nestaje, a jedrova membrana se dezintegrie.

- Metafaza I
Metafaza I se karakterie prisustvom homologih hromozomskih parova spojenih hijazmama, koji se, zakaeni za mikrotubule diobnog vretena, grupiu u podruja ekvatora gdje formiraju figuru oznaenu kao metafazna (ekvatorijalna) ploa. Ovdje se hromozomi nalaze u parovima od kojih svaki vodi poreklo od jednog od roditelja- jedan od oca, a jedan od majke.Za razliku od mitoze, gde su na 2

ekvatoru delije bili pojedinani, u metafazi mejoze I nalaze se parovi homologih hromozoma. Centromere hromozoma su koncima diobnog vretena vezane za polove delije i to tako to je jedan hromozom iz para vezan za jedan, a drugi hromozom za drugi pol delije. -Anafaza I Anafaza I poinje razdvajanjem homologih hromozoma, kidanjem spojeva na hijazmama, tako da na svaki delijski pol odlazi jedna kompletna, po broju haploidna (n) garnitura hromozoma, ali ona je diploidna (2n) po sadraju DNK bududi da na polove odlaze kompletni hromozomi, a ne hromatide kako je bilo u anafazi mitoze. To znai da u ovoj fazi dolazi do redukcije broja hromozoma. U humanim delijama na polovima se nalazi po 23 hromozoma i to iz svakog od 23 para po jedan hromozom. -Telofaza I Telofaza I poinje i zavrava se kompletnom citokinezom koja de kod mukog pola rezultovati stvaranjem dve sekundarne spermatocite od poetne primarne spermatocite, a kod enskog pola od primarne ovocite, nakon ove diobe, nastaje jedna sekundarna ovocita i jedno polarno telo. I sekundarna spermatocita i sekundarna oocita, iako haploidne po broju hromozoma, su diploidne po koliini DNK, koja de se u narednoj, drugoj mejotikoj diobi redukovati da bi se dobile definitivne haploidne muke i enske polne delije. U ovoj fazi se formira jedrova opna oko hromozoma koji su na polovima i obrazuje se jedarce.

Mejoza II

Nakon telofaze slijedi kratka interfaza u kojoj se, meutim, ne odvija sinteza DNK tako da ova faza ne predstavlja pravu interfazu zbog ega se naziva jo i interkineza. Nakon nje slijedi druga mejotika dioba koja se, takoe sastoji od etiri faze oznaene kao : profaza II, metafaza II, anafaza II i telofaza II i predstavlja pravu mitotiku diobu. Pri ovoj diobi se sekundarne spermatocite i oocite koje sadre svaka po 23 hromozoma i koje su diploidne po koliini DNK, dijele na po dvje elije od kojih e svaka imati po 23 hromozoma, ali duplo manju koliinu DNK, budui da je u anafazi doli do razdvajanja hromozoma na sestrinske hromozome, ime je koliina DNK redikovana na polovinu. Kao rezultat ove diobe kod mukog pola u procesu spermatogeneze od poetne, diploidne spermatogonije odnosno primarne spermatocite nastaju 4 elije - spermatide koje imaju haploidan broj hromozoma i duplo manju koliinu DNK nego elija od koje su nastale.

Slino je i kod enskog pola kod kojeg u procesu oogeneze od diploidne oogonije, odnosno primarne oocite nastaje jedna oocita haploidna po broju hromozoma i koliini DNK uz istovremeno obrazovanje tri polarna tela, od kojih dva nastaju diobom prvog polarnog tela, a tree diobom sekundarne oocite. Razlike izmeu mitoze i mejoze su: mejozom nastaju spolne, a mitozom somatske elije, mejoza se sastoji od dvije diove, a mitoza od jedne elijske diobe, sinapsa je karakteristina za mejozu, a ne javlja se u mitozi, rekombinacija homologih hromozoma je normalna pojava u mejozi, a ne javlja se u mitozi, mejozom nastaju etiri elije polovinog broja hromozoma, dok mitozom nastaju elije jednakog broja hromozoma kao majka elija i mejezom nastaju genetiki razliite elije, dok mitozom nastaju elije koje su genetiki identine poetnoj eliji.