225

asopis za kulturu, umetnost i drutvena pitanja, Zrenjanin, god. XLIV, prolee-leto 2011. broj 224-225 ZA IZDAVAA Vladimir Vasiljev REDAKCIJA Vladimir Arseni (glavni urednik) Vladimir Vasiljev (odgovorni urednik) Mia Vujii, Goran Lazii i Vladimir Tot (tehniki urednik) KOREKTURA Dragana Sabovljev, Tanja Graovac TEHNIKA PRIPREMA Vladimir Arseni, Vladimir Tot TAMPA Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, Zrenjanin

224

225

224

1 Ulaznica 224-225

ULAZNICA

SADRAJ:
Obrazloenje Upravnog odbora Fonda Todor Manojlovi, 5 Vladislava GORDI PETKOVI Ispovednici i islednici Milete Prodanovia, 7 MIleta PRODANOVI Re prilikom primanja nagrade Fonda Todor Manojlovi, 11 Milo IVANOVI ejtan i ja, 19 Branka ZGONJANIN Nestaica snage otvara duu, 25 Ivana OJAT KUI ekanje, 34 Valentina VENCEL ALOMON Odjeci, 38 Tatjana RELJIN Zeleni teatar, 44 Maja BABI Kisilite, 49 Rade JARAK Pelagija, 57 Jasna DIMITRIJEVI Mokre noge, 63 Ivana SIMI BODROI Vilinska kosa, 67 Roman SIMI BODROI Predmeti koji tonu, 72 Zoltan BABA Golem, 83 Aleksandar BJELOGRLI ovekovo mesto u prirodi, 94 Dejan VUKIEVI Gore dole, 100 Radmila RADOJKOVI Someday my prince will come, 106 eljko MITI Dan kada je umrla Lady Gaga (izbor iz novije njujorke poezije), 115 Vislava IMBORSKA Knjievna pota, 146 Jelena BOROVINA Vatrometi i Bajka o Akteonu izmeu LIrike Itake i Otkrovenja, 153 Nataa MILJKOVI Nova ena u Indiji, 181 Saa IRI La chute & ut (O romanu Pad Kolumbije Sae Ilia), 191 Nermin SARAJLI Nezahvalnost sree, 199 Radoje DRAKOVI Takmaci sedam decenija, 213

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Fond Todor Manojlovi

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

OBRAZLOENJE UPRAVNOG ODBORA FONDA TODOR MANOJLOVI

Na sednici Upravnog odbora Fonda Todor Manojlovi odranoj u Gradskoj narodnoj biblioteci arko Zrenjanin u Zrenjaninu 7. februara 2011. godine, Upravni odbor u sastavu Vladislava Gordi Petkovi, Radovan ivanki, Predrag Miki Manojlovi, Boko Milin i Vladimir Arsenijevi, odluio je da Nagrada Fonda Todor Manojlovi za moderni umetniki senzibilitet za 2010. godinu pripadne Mileti Prodanoviu, piscu i slikaru iz Beograda. Mileta Prodanovi roen je 1959. godine u Beogradu; zavrio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1983. Na istom fakultetu je magistrirao 1985. godine, da bi specijalistike studije nastavio u Londonu, na Royal College of Arts. Od 1990. godine radi kao asistent, a potom i kao docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na pedesetak samostalnih i grupnih izlobi u Jugoslaviji i u vie evropskih gradova. Od 1983. godine objavljuje prozu, esejistike tekstove iz oblasti vizuelnih umjetnosti, publicistiku i putopis. Autor je deset romana (Veera kod Svete Apolonije, Novi Klini, Pas prebijene kime, Plei, udovite, na moju nenu muziku, Crvena marama sva od svile, Ovo bi mogao biti Va srean dan, Vrt u Veneciji, Elia u zemlji svetih arana, Kolekcija i Ultramarin), etiri knjige pria, dve knjige putopisa (Oko na putu i Povorka udesa) i knjige eseja Stariji i lepi Beograd. Dobitnik je vie nagrada iz oblasti knjievnosti i likovne umetnosti: nagradu Lazar Trifunovi za likovnu kritiku 1993. godine, knjievnu stipendiju iz fonda Borislav Peki za projekat knjievnog dela 1996. godine, nagradu iz fonda Ivan Tabakovi za likovnu umetnost 1996. godine, nagradu 40. Oktobarskog salona 1999. godine, prvu nagradu na konkursu za neobjavljeni rukopis asopisa Arkzin iz Zagreba 2000. godine, nagradu Grada Beograda za knjievnost i prevodno stvaralatvo 2003. godine, nagradu Sava umanovi za izuzetne domete u likovnom izrazu, kao i Vitalovu nagradu 2008. Njegovi radovi prevoeni su na engleski, nemaki, panski, poljski, bugarski i maarski jezik. Prodanovieva proza temelji se na toposu uda i kazne: fenomen natprirodnog i neobjanjivog veto se varira u funkciji preispitivanja individualnih i kolektivnih grehova, a granine

pojave sa kojima se njegovi junaci suoavaju imaju i terapeutski i smrtonosan uinak. Proza Milete Prodanovia varira teme sukoba revolucije i tradicije, u novije vreme upotrebljavajui tranziciju kao konstrukt o stanju duha i morala jedne nacije. Tranzicioni junaci su bahati i samozadovoljni koliko i ideoloki pobednici iz prethodnih ratova, a i sam tranzicioni proces neka je vrsta divlje revolucije na polju duha i tela, u sferi morala i kulture. Tranzicija je novi prevrat koji lukavi i beskrupulozni prilagoavaju svojim materijalistikim potrebama. Njihovi banalni trijumfi, koliko i njihova zgranutost nad udom koje te trijumfe nagriza i kvari, verifikuju se u ispovedanju, u verbalizaciji uspeha i komara podjednako. Ve smo odavno navikli da nas zbunjuje dvostruka priroda umetnikog angamana Milete Prodanovia ona vizuelna i ona pripovedna. Najnoviji roman i kruna Prodanovievog spisateljskog rada, roman Ultramarin, moemo da itamo kao ilustrovani, autobiografski esej, ali i kao roman-putopis: negde u tom anrovskom zbunjivanju nalazimo najvee bogatstvo knjige koja je i opora i nostalgina, i kritika i eskapistika, nalazimo nesvakidanju kreativnu sintezu. Pred nama je autobiografski pikarski roman, putopis po predelima i modelima koji na bajkovit, eterian nain saima poetiku Milete Prodanovia u njemu se nostalgino esejiziranje preplie sa otrim potezima drutvene kritike i lucidnim opaanjima umetnika. Ultramarin od itaoca trai aktivno uee, razumevanje i prepoznavanje, trai nesvakidanju vizuelnu investiciju, ali ga ne vodi u predele snova, ve u prolost, stvarnost i politiku. Ultramarin preispituje figuru oca kao kontinuiranu i tajanstvenu opsesiju srpske kulture, analizira maskulinitet i identitet, sazrevanje i politiku artikulaciju, i ovo je roman o svevideoj i svevodeoj figuri oca, o umetnosti kao nadogradnji ljubavi i tehnologiji kao oruu za snove. Mistinost tehnologije, bilo da govorimo o tehnikama slikanja, monim mainama poput automobila i brodova, kod Prodanovia jeste odluujui faktor saznavanja sveta. Vanost vizuelne identifikacije rei u opusu Milete Prodanovia odavno je vidljiva i zasluuje da dobije dominantno mesto u srpskoj teoriji i kritici. Polivalentnost kreativnog angamana, strast i snaga umetnike vizije opredelili su iri Fonda Todor Manojlovi da dodeli nagradu za moderni umetniki senzibilitet dodeli upravo Mileti Prodanoviu.

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 7

Vladislava GORDI PETKOVI

ISPOVEDNICI I ISLEDNICI MILETE PRODANOVIA

RE NA URUENJU NAGRADE FONDA TODOR MANOJLOVI ZA MODERNI UMETNIKI SNEZIBILITET Putopisna knjiga Povorka udesa pripovedaa romansijera, slikara i esejiste Milete Prodanovia daje kritiaru odlian lagvort za analizu njegove pripovedne poetike. Naizgled nepretenciozni putopisni kola sklopljen od autobiografije i istorije zapravo je provokativan tekst koji raa niz protivrenosti i izazova karakteristinih za Prodanovievu prozu. U ovoj knjizi dominira topos razgraivanja vrednosti i banalizacije istorije, jednako prisutan u romanima i priama, gde posmatramo smrt graanskih vrednosti koje nestaju kako se stilski nametaj i umetniki predmeti razvlae po kuama ideolokih pobednika; u Prodanovievoj prozi pratimo rastakanje urbane kulture koliko i etnocid u provinciji, magijsko uzvratno dejstvo zaboravljenih i odbaenih vrednosti koje kanjava pobednike i nasilnike. Prodanovieva proza temelji se na toposu uda i kazne: fenomen natprirodnog i neobjanjivog veto se varira u funkciji preispitivanja individualnih i kolektivnih grehova, a granine pojave sa kojima se junaci suoavaju (a to su zmije koje govore i fotelje koje krvare) imaju i terapeutski i smrtonosan uinak. Zbirka pria Agnec umesto esto varirane teme revolucije upotrebljava tranziciju kao konstrukt o stanju duha i morala jedne nacije. Tranzicioni junaci su bahati i samozadovoljni koliko i ideoloki pobednici onih prethodnih ratova, a i sam tranzicioni proces neka je vrsta divlje revolucije na polju duha i tela, u sferi morala i kulture. Tranzicija je novi prevrat koji lukavi i beskrupulozni prilagoavaju svojim materijalistikim potrebama. Njihovi banalni trijumfi, koliko i njihova zgranutost nad udom koje te trijumfe nagriza i kvari, verifikuju se u ispovedanju koje jednako verbalizuje uspeh i komar. Kao to su kritiari ve primetili, Prodanovi fantastiku koristi da potcrta groteskno u politikom trenutku ili istorijskom poretku. Motiv uda u zbirci Agnec ima satirine i katarzine potencijale: udo se ukazuje najpre vulgarnom materijalizmu jer je tu najpotrebnije, u njemu se nastanjuje, te je i tehnika

pripovedanja dosledno realistika, ak i veristika u preslikavanju dogaaja i junaka sa stranica dnevnih novina. Bez verizma, satirina parabola Milete Prodanovia ne bi imala ni snage ni dometa, te zato ovaj pisac insistira na realistikom pripovedanju: ono je najbolja pozornica za kafkijanske sudbine i situacije, za zmije koje progovaraju o nezastarelim nepoinstvima, za grotesknog hologramskog King Konga koji postaje unititelj Beograda, za tajne zagubljenih pisama, sauvanih uniformi i demonskog semena homo makijavelikusa. Pria Novi ljudi u staroj kui anatomizuje groteskni politiki uspon samoive starice koja od porodinog udovita sebinosti i surovosti prerasta u politiki simbol novog vremena. Stogodinja baba Emilija postaje Velika Majka, sablasni tvorac mladih lavova, koji apsolutno ne poznaju znaenje rei moral, prolaze kroz zidove, imaju hromirane laktove, rastu i sazrevaju neprirodno brzo kako bi, rasporeeni na mestima bankara, politiara, novinara i gospodara rata, munjevito pokorili svet. Iako bez porekla i korena, iako generisani vetakim putem, ti mladi lavovi su inkarnacija svih onih politikih monika koji su streljali po kratkom postupku zbog krae ala, slali nevine na Goli Otok, instantno se prestrojavali sa svakim novim dobom i novim voom. Apokaliptika alegorija o stvaranju novog sveta iz starog, besplodnog, ali besmrtnog carstva ideoloke rigidnosti je zlokobna i groteskna. Emilija je nemilosrdni, proraunati anarhopatrijarhalni individualac koji maskira i redizajnira svoj identitet u skladu sa novim dobom i novim tendencijama. Emiliju vidimo poslednji put u samoj zavrnici prie, kad predsedava srpskim parlamentom kao njegov najstariji poslanik, simboliui zastraujui potencijal regeneracije retrokomunistikih snaga i njihovo umee infiltracije u nove drutvene tokove. Pria bi se zavrila kao obina politika parabola da nema demonskog efekta i upliva fantastike: Emilija je pretvorena u neunitivo etiko zlo, ona daje ivot legijama amoralnih, ambicioznih, beskrupuloznih japija. Emilija je istinski strateg postkomunistikog i postindustrijskog drutva, ikona liberalnog kapitalizma i nadnacionalnog dravnog sistema. Prodanovi formu kratke prie koristi kao ambalau groteskne i amoralne parabole. Nadrealno postaje komar najvie stoga to u materijalistikom svetu ne ostaje mesta herojstvu i portvovanju i svaki se junaki in neminovno svodi na sitan prestup i trenutni profit. Kao da Prodanovievim antijunacima iz doba tranzicijskog ponestaje daha da se upitaju ta su jesu li ljudi ili demonsko seme homo makijavelikusa posejano kosmikom grekom.

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 9

U priiAgnecprisustvujemo ispovesti samozadovoljnog lokalnog politiara, lana srpskog Parlamenta i biznismena koji se vie godina bavi neobino lukrativnim poslom organizovanim prosjaenjem. Osioni primitivac nemoan je u suoenju sa bojim udom: pred neobjanjivim pretvaranjem zaposlenika u jaganjce. Biblijski motiv rtvenog jagnjeta ovde je ishodite zaudne parabole koja eli da ukae na ieznue moralnog instinkta u savremenom svetu. Prodanoviev neimenovani biznismen je zalutao u biznis kao to je zalutao i u politiku uz svesrdnu pomo policijskih slubi, o kojima se govori zamagljeno i tek uzgred; poluga uspeha nije samo prestup, ve i korupcija. Prodanoviev preduzetnik otvoreno i bestidno pripoveda o sebi, svojim poslovima, o umeu da razvija biznis i u ratnim uslovima, i nakon pada reima, kad se politiki aktivirao: svaka stranka voli biznismene,donatore (...) Klanjali su mi se do zemlje. Nikome nije smetalo to sam se ulanio tri dana posle prevrata. (Prodanovi, 2008: 36) . Njegova lukavost i preduzimljivost uveavaju imetak ak i kad je suoen sa neoekivanim preprekama u vidu neobjanjive transformacije, za koju objanjenja nema u preicama sistema koje je navikao da koristi: naime, nema te korupcije ni prisile koja e devalvirati Boje udo, prizvati ga, preusmeriti ili zaustaviti. Neimenovani pripoveda uporno ponavlja da je vernik: Podigao sam dve crkve tamo odakle su moji preci doli i u mestu gde su stigli. Ovaj podatak ne govori o simbolinoj vezi dve postojbine, naprotiv: ova alosna verzija zadubinarstva zapravo je osiona, kolonizatorska politika silnika koji eli da potvrdi svoje bogatstvo tako to e preinaiti istoriju. Pripoveda je doseljenik u Vojvodinu, gde je njegova porodica stigla posle Drugog svetskog rata. Graenje crkve je njegovo naopako iskupljenje za zavedenost komunizmom, nain da se prepravi i dopuni biografija. Ova parodija iskupljenja ostvaruje se novcem, a ne istinskom verom. Junaci Milete Prodanovia, bili vagabundi i skitnice ili biznismeni sumnjivog renomea, izrastaju u figure ispovednika i islednika. Priajui povest o sebi, silnici banalizuju sebe i svoj mistifikovani uspeh sputaju na nivo onog to taj uspeh uistinu jeste leinarska gozba na telu mrtvih ideala. Proza Milete Prodanovia je, kao i njegov ukupan umetniki doprinos, ironino-sentimentalni vodi kroz nae vreme; ona belei sve nae divlje revolucije i etike promaaje. Mileta Prodanovi je, odista, redak srpski pisac koji ima i topos i

misiju, i estetiki i etiki angaman, pisac koji poetiku i politiku spaja na najefektniji nain.

10

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 11

Mileta PRODANOVI

RE PRILIKOM PRIMANJA NAGRADE FONDA TODOR MANOJLOVI

Prva misao koja mi se javila kada sam, sredinom februara ove godine, obaveten da u dobiti priznanje Fonda Todor Manojlovi bila je ona o El Grekovom Laokoonu. Ostrvlje sa kojeg dolazim jesu vizuelne umetnosti, stoga nije udno to mislim u slikama. Ali slike kroz svest nikada ne putuju sme, po prirodi one se niu, nadovezuju, prizivaju jedna drugu. Kao sledei kroz moje sinapse prostrujao je prizor naslovne stranice asopisa Umetniki pregled: godite 1937, zaprljano plava povrina raskupusane publikacije i izduena karakteristina slova irilice. U takvim prilikama imamo snanu potrebu da proverimo pouzdanost svojih seanja: kada se telefonska veza prekinula pohitao sam prema biblioteci i izvadio sveske glasila Muzeja kneza Pavla odtampanog na finom kunstdruku. Nisam se prevario ime Todora Manojlovia zaista sam prvi put sreo ispod teksta koji otvara tih nekoliko sjajnih godita Kaaninovog umetnikog asopisa. Mesenika iji dometi nee biti dostignuti u nizu narednih decenija. Manojlovieva studija posveena je dragulju u kolekciji tadanjeg Kneza-namesnika Pavla, Laokoonu. Primerke tog asopisa iz zajednike kune biblioteke premestio sam na svoju policu jo u vreme detinjstva. Kao gimnazijalac, obilazei malobrojne tadanje antikvarnice, uspeo sam da sakupim komplet. Zato to se uvek pokae da je dobro posluati prve asocijacije, veeras u izgovoriti poneto o toj slici ija reprodukcija, nainjena pre no to su restauratori uklonili draperije sa stidnih mesta, ini zaglavlje jedne zlatne epohe kojoj je, izgleda, bilo sueno da kratko traje. Jer na horizontu su se ve uveliko valjali tamni oblaci, ba onakvi kakve je kritski panac slikao. Poinjala je tempesta koja e odneti ivote miliona irom sveta, odvesti vlasnika slike u Keniju, a Laokoona premestiti na zid vaingtonske Nacionalne galerije... Todor Manojlovi, u tom tekstu, primeuje da je Laokoon jedina slika koju je Dominikos Teotokopulos naslikao na mitoloke teme. Moda bismo danas, posle jo nekih otkria, dodali jo jednu zagonetnu, alegorijsku scenu sauvanu u dva gotovo istovetna primerka. Ali, svakako, ono to do naeg

12

vremena nije osporeno Laokoon je jedna od retkih slika koju njen tvorac nikada nije umnoio u vie replika. Mogue da u tadanjem Toledu i ire, u prostorima do kojih su dopirala El Grekova platna, nije bilo zainteresovanih da poseduju ovakav prizor. Sa druge strane, svi se strunjaci slau u tome da je Laokoon nastao na samom kraju umetnikovog ivota. Tome u prilog govore i iroko slikane figure, naroito dva zagonetna akta uz desnu ivicu platna. Vretenaste, bledo svetlucave forme muskulature na tim telima, nain izvoenja, ve uveliko svrstavaju baroknog majstora u moderne slikare. Ako je tano da je Laokoon zavrnica jednog neumornog, obimnog opusa i vie nego udne mediteranske sudbine jednog slikara namee se paralela sa Mikelanelovim poslednjim, nedovrenim delom, Pijetom Rondanini. Oba dela, i pored injenice da poredimo sliku i skulpturu, dvodimenzionalno i trodimenzionalno delo, predstavljaju orkestracije tela u iluzionistikom odnosno stvarnom prostoru. Oba dela zaobilaze minuciozne opise, data su irokim potezima etkice ili dleta, oba predstavljaju gotovo vidljivu sumu viedecenijskog truda i talog neke teko opisive gorine, nekog oaja. U tim ansamblima moemo lako prepoznati delove ranijih ostvarenja El Greka i Mikelanela, ono to bi dananji teoretiari nazvali autocitatima. A, naroito posle uklanjanja kasnijih premaza sa Laokoona, videti i radikalne promene na makro-planu, temeljne izmene opte koncepcije u potrazi za savrenim reenjem. Upravo te velike promene dve paralelno isklesane Hristove desne ruke na Mikelanelovoj Pijeti i dvostruko lice bone figure kod El Greka navode nas da na oba dela naslutimo nejasan trag iracionalne fiksacije da konani zavretak dela znai ujedno i zavretak ivota. Esej o Laokoonu Todor Manojlovi poinje istorijskim pregledom razumevanja El Grekovog opusa. Moe se rei da je El Grekovo slikarstvo u jednom trenutku bilo sasvim zaboravljeno. Velike ture, obavezni sastavi za evropske intelektualce rne moderne epohe, bili su usmereni prema Italiji, panija je ostajala po strani. A po okonanju perioda procvata Toledo je bio samo uspavani i udaljeni provincijski gradi... Uostalom, drugi majstor tog vremena, Bernini, otiao je korak dalje i sm predvideo i zapisao da e njegova slava nakon smrti izbledeti, ali da e doi i vreme kada e njegova dela biti ponovo slavljena. Sve to valja, barem jednim delom, pripisati promenama duha epohe. Nova vremena donose nove vrednosti, novi ukus. Ne jednom, dogodilo se da sledea stolea otkriju neka

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 13

zaboravljena imena i dela i ponu da ih prepoznaju i slave, katkad iz razloga sasvim drugaijih od onih zbog kojih su im se divili savremenici. Konano, moda nije na odmet da podsetimo ko je bio Laokoon i zato se na njega stutio gnev bogova. On je, po Virgilijevoj Eneidi, bio Neptunov prvosvetenik u Troji. Kada se drveni konj, shvaen kao mirovni dar boginji Minervi, iznenada naao pred zidinama opsednutog grada, jedini je Laokoon upozoravao da je to zamka, lukavstvo osvajaa. Boginja je kaznila to uplitanje u sudbinu tako to je na prvosvetenika i njegova dva sina poslala orijake zmije. Dominikos Teotokopulos je, kao i svi njegovi savremenici koji su pohodili Rim imao priliku da se u vatikanskom Belvedereu divi mermernoj grupi pronaenoj 1506. godine. Otkrie tog kipa belee svi opti pregledi istorije umetnosti i njegov uticaj vidljiv je u delima mnogih velikih umetnika potonjih vremena. El Greko je, u asu kada odluuje da naslika Laokoona, veoma udaljen od trenutka i mesta na kojem je video antikog prethodnika. Zato on ne ponavlja hvaljenu piramidalnu kompoziciju. Naprotiv, sredinja figura, prvosvetenik Laokoon, lei na stenovitom proplanku i posmatra razjapljene eljusti nemani koja e mu trenutak kasnije oduzeti ivot. El Grekov Laokoon je, moemo tako postaviti stvar, neka vrsta inverzije slavnog antikog predloka. Splet tela hladnih, srebrnastih inkarnata zauzima proscenijum. Leeim figurama prvosvetenika i njegovog mrtvog potomka kontrapunkt su uspravljene bone figure. Takva dispozicija otvara prostor za drugi plan slike. Na horizontu je naslikan grad oni koji poznaju druge El Grekove slike lako e ga prepoznati kao Toledo. Ispred glavne gradske kapije, u daljini, dat je mrki konj u ijem je telu virus to donosi kraj mune opsade. To poistoveivanje Troje i Toleda zapaa i Todor Manojlovi. Noviji istraivai idu i dalje kao razlog za nastanak ove slike oni navode sudbinu Bartolomeja Karance, nadbiskupa Toleda ije su propovedi izjednaene sa Laokoonovim opomenama Trojancima. Nadbiskupova borba protiv simonije, za reforme i primat duhovnosti nije se dopala Dominikancima u ijim je rukama bila Inkvizicija. I samim tim pravo da razlue ta je pravoverno a ta jeres. Omiljeni pastir Toleda proveo je sedamnaest godina pod istragom ozloglaene Svete slube. Osloboen optubi iz zatvora je izaao kao ruina i ubrzo umro. Dokumentovano je da su u krugu El Grekovih naruilaca bili ljudi koji su se, uprkos svim opasnostima, divili postojanosti svrgnutog i utamnienog nadbiskupa.

14

Ovaj zanimljivi pretekst El Grekovog Laokoona nam daje mogunost da jednainu Troja Toledo proirimo i dalje, do naih vremena. Velika umetnika dela imaju svojstvo da transcendiraju epohe. To nam daje mogunost da ovla skiciramo liniju koja na jedan drugaiji nain povezuje Manojlovia i Laokoona. I to kroz nepogreiva prepoznavanja istinskih slikarskih vrednosti u Manojlovievim likovnim kritikama kojima ni protok decenija nije oduzeo mnogo od aktuelnosti i ispravnosti. Moja vezanost za El Grekovog Laokoona ne zavrava se sa Manojlovievim esejem. Kada sam, pre vie od petnaest godina napisao zbirku poezije jedini izdava kojem je, u tom asu, bilo mogue ponuditi rukopis bila je Knjievna optina Vrac. A jedina slika koja se mogla nai na naslovnoj stranici, jedini prizor koji je uokviravao raspoloenje koje je donelo te stihove jeste upravo ova o kojoj govorim. Bilo je to vreme kada je na svaki glas razuma i opomene vlast a svaka vlast ima tendenciju da, pre ili kasnije, sebe poistoveti sa bogovima slala zmije i akrepe na one koji svoja javna istupanja ne saobraavaju oekivanom. To skromno spisanije video sam kao destilat prethodne knjige iji je naslov bio Pas prebijene kime. Dogaaji su se smenjivali velikom brzinom, uporeeni sa svim grozotama injenim u nae ime opisi i obrazloenja su postepeno gubili mo, re je mogla da opstane samo kao lapidarni krik. U jednom delu te zbirke niu se likovi starijih vremena, prototipovi tirana koji su nau zemlju vratili decenijama unazad. U tome postoji, naknadno vidim, neka daleka slinost sa El Grekovim posezanjem za mitolokim sieom. U oba sluaja to je uinjeno da bi se skrenula panja na savremene dogaaje. Moja zbirka poezije Mijazma ne bi nikada izala da nije bilo razumevanja jednog dragog i velikog oveka banatske zemlje, Petru Krdua. Vest da smo ostali bez njega pokosila je ne samo one koji su ga lino znali ve, verujem, i one koji su uivali u njegovim vanserijskim izdanjima. Ne jednom, Todor Manojlovi opisan je kao renesansni ovek. Raznolikost njegovih interesovanja ostavlja prostor da svako ko se sa ovog mesta obrati kae neto drugo, sasvim razliito o naem velikom prethodniku. Da je umetnik iz druge oblasti danas na ovom mestu, verujem da bi bio dotaknut sasvim razliit segment Manojlovieve biografije ili dela. I opet bi to, nuno, bio samo deli istrgnut iz celine. Upravo je ta polivalentnost neijeg stvaralatva ono to i mnogo vee i ozbiljnije kulture od nae gledaju popreko. Raznolik opus opire

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 15

se klasifikovanju, zbunjuje prouavaoce. I zbog toga je, moda, delo Todora Manojlovia jo uvek daleko od mesta koje bi moralo zauzimati u srpskoj kulturi. Manojlovieve kritike, eseje o vizuelnim umetnostima, naravno i kasnije objavljena seanja krasi prirodna utkanost u evropski milje kakvu sreemo, na primer, u Hiperborejcima, Manojlovievog prijatelja i savremenika Miloa Crnjanskog. U zemlji u kojoj se ceni samouvereno neznanje ini se da Todor Manojlovi i svi koji idu njegovim tragom naprosto nemaju anse. No, to je samo prividno tako: na dugi rok neznanje gubi. Toj sasvim izvesnoj pobedi solidnosti u neizvesno buduem vremenu doprinose oni koji, uprkos svemu to se dogaalo na naim prostorima u nedavnoj prolosti, i dalje veruju da Laokoonovo dizanje glasa protiv bogova ima smisla. Oni se svake godine okupljaju da bi pominjali Todora Manojlovia i njegovo delo. I to je, verujem, dovoljno i dragoceno.

16

Ulaznica 224-225

17 Ulaznica 224-225

POEZIJA

18

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Milo IVANOVI

EJTAN I JA
(to Gil Scott-Heron)

19

Doao je rano praznim jutarnjim autobusom radnike klase. Otvorio sam vrata proao je pored mene potapao me po ramenu razgledao okolo. I poznat i nepoznat kao zapostavljeni znanac iz detinjstva. Bronzane puti i vesele naravi. Pucketao je prstima ritam eleznikih pragova. Rekao je vreme je da poemo beli avole dua ti je finog kolorita ali ti je koa smena ruiasto pilence moje. Gledamo se uzima mi olju kafe iz ruke daj gutljaj cicijo. Nudi me kratkom debelom cigarom. Gledam u ispruenu ruku gleda on mene u oko ta je da li si ti bolji od pobijenih da li si bolji od onih to su ubijali da li si bolji od samoubica. Zapalim obuem koulju stavim linu kartu i vozaku u dep za svaki sluaj. Ajmo, spreman sam. Zakljuam vrata i idemo avo i ja niz pustu ulicu rano je. Idemo ejtan i ja jedan pored drugog gurka me ramenom eret. Hodamo avo i ja

20

Ulaznica 224-225

rame uz rame. Idemo avo i ja pika li mu materina.

Ulaznica 224-225

AMERIKANA
Vai doktorka, rado bih prodao kuu i otiao preko bare. To je odlian plan - da zapalim za Ameriku. Samo, doktorka, te matine elije i eksperimentalne metode, mene to uopte ne interesuje, nisam ja Supermen. Ako ve uspem da se doepam dokova, pa neu da troim vreme i lovu na takve sf nade pa imam ja svoje prioritete, razumete? Ja kad vidim Kip slobode ja se sav napalim, doktorka, magle mi se naoare kad mi se digne ko kip. Ja idem da vodim ljubav sa Statuom slobode ona je skoro savrena opaka i hladna i vrtoglava samo u u mati da dodam da je crna i jebau je neno crnu vrtoglavu lepoticu na belom pamuku od oblaka napraviu joj muzikalno dete i dau mu ime Punk Blues Bastard. Onda u na baklji da pripalim Laki bez filtera, razume me doktorka o emu se tu radi. Hodam niz Brodvej i zovem se Kurt. Idem preko Bruklinskog mosta da pevam dole prema vodi Ist Rivera i gore prema nebu venog grada i u prazninu izmeu. Onda do zgrade gde je bio CBGB, da se sklupam na ploniku i zaspim. Shvata li doktorka kako e to biti.

21

TO FADIL THE TRANSLATOR

99. napustio sam Beograd i otio u kurac, ali to moda i zna pisao sam ve pa sam ti poslao knjigu. Preao sam Savu pa Dunav i beao na sever-severozapad. Posle sam opet naiao na Dunav svako malo prelazim Dunav gde god makne neki Dunav dosta mi ga je. Preao bih Misisipi, za promenu. Ne znam gde si ti bio dok sam ja prelazio Dunav i beao od njih i od sebe. Ne znam jesu li te jurili helikopterima, orlovima mecima, oima noevima, izmama jesu li te napucavali i jesi li pucao jesi robijao jesi li imao sree da se skloni negde daleko. Ali iv si, uo sam, guru-translator prevodi preko napalm-reke do slobode. Ne znam tvoj jezik (to je normalno i oekivano i poeljno). Nisam te nikada video. Ljudi mi kau da lii na bitnika. Ne znam je li to zbog prevoda ili zbog Ginzberga ili zbog alkohola ili tako, od ivota. Zamiljam te u kafani umereno pijanog, kao to treba kako recituje na paklenom mnotvu jezika, govora, teritorija. Da li razmilja o revoluciji bar kad si pijan. O solidarnosti, republici. Budunosti?

22

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

23

Budunosti za sve te prevode koje uva u ormanu? Znam neke dobre kafane u Pritini (vodio me Qerim) samo se ne seam kako se zovu, normalno. Jedva se odupirem porivu da sednem u auto i spiim na Jug. Sloboda ivi na auto-putu. Kad se asfalt zalei od gusenica. ta je ovek bez automobila? U srcu svakog oveka postoji motel taka ukrtanja i prilika za oljicu kafe i zentrenutak. Volan i muzika i logika bele linije koja uva odjek eleznikih pragova. I smrt kao stalna mogunost izbora - dobro je dok je tako. Vie ne vozim pijan, od kada su usvojili eu propise. Trebalo je veeras da se pojavljujem u javnosti i promoviem neku knjigu (albansku, zamisli) promotivno raspoloen. Mrzim javnost i imena ljudi koji se javno pojavljuju zato to salonski libertini ne znaju da su imena suvina a solidarnost i anonimnost neophodni i da knjiga ima svoj sopstveni tuni ivot u koji ne smemo da se meamo - apatom sam otpevao: ...because something is happening here, but you dont know what it is... Zato sedim kod kue i matam kako vozim do Pritine. Pokosio sam travu u dvoritu. To mi se ini kao zdrava aktivnost. Moj sin voli kad kosim travu tri u krug kao podivljali patuljak. Sada lepo mirie napolju. Zadovoljan sam, odmaram uz pivo i u mislima vozim na Jug, u Pritinu, u Meksiko, na Jug, u slobodu. Jer samouke samohodne ha-ubice sa brda

i dalje nemilice zasipaju grad kletvama i blatom grad je neto to treba silovati pa spaliti haubice nas ubeuju da smo samoubice. Iz zvunika izbija neto tako dobro da mora biti da je avolsko i taj je muziar sigurno bio u kontaktu sa neim jako velikim i stranim - sita usta ne pevaju. U mislima imam dovoljno para za 10 rezervoara bezolovnog benzina jednu zamenu ulja karton cigareta i neke fine tamne naoare. Samo vozim na parkingu iza benzinske pumpe drkam kao impanza vozim dalje i dalje ne znam nita o mestu na kojem u se zaustaviti ne znam nita ni o Kosovu ni o Meksiku ne znam gde je granica gde nam je Rio Grande. U mati ja sam stabilan i jak imam dovoljno snage i razuma da trezveno razmiljam o svom bratu. Zna, moj brat je mrtav, pojeo ga je Predator. Priam mu i piem mu, ali mrtvi su mrtvi. Razmiljam i o tebi i o Vlajsi i o tvom bratu. Volim to ste ivi. to mogu da vas itam. Fadil Bajraj Master Jedi may the force of language be with you.

24

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Branka ZGONJANIN

NESTAICA SNAGE OTVARA DUU

CIKLUS PESAMA IZ DOBA KRIZE

DU KANST... u stvari oseam strah u celom svom telu stee mi miie nagriza jezik ini me zaboravnom sie hat Angst plaim se svega kao dete izgubljeno u masi traila sam jasne termine pravila se da sam jaka zastala sam posmatram oblake kia je sve je mokro mokre su mi noge lea grudna kost vilica creva desni tetive dlanovi oiljci
25

XXX gledam te tiho je polazim hvata me za lanak kosa mi se razvezuje uzdie gledam te pucaju stakla ne stajem gleda me mekoa usana jagodice i arkade smeje se ne posustajem pod prstima hiljadu miia koa cvili toplota izbija smeje se ne posustajem okreem se kukovi kao da si najbolji najbolji na svetu snaan dodir nestali smo

26

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

BALKANSKA RAPSODIJA [23:12:04] Iskra Bela: ja sam se tebe toliko uzelela i sad mi neka tuga [23:12:09] Iskra Bela: sto sam tu a kao i da nisam [23:12:24] Iskra Bela: osecam se kao cardak ni na nebu ni na zemlji [23:12:34] Iskra Bela: slagala sam da me nista ne radi promena terena [23:13:01] Iskra Bela: cudno [23:13:09] Iskra Bela: kao da su svi moji koreni pokidani odjednom [23:13:16] Iskra Bela: sve je neka nostalgija [23:13:26] Iskra Bela: jer nema veze izmedju delova [23:14:26] Iskra Bela: ja se zovem branka zgonjanin i imam krizu identiteta [23:15:00] Iskra Bela: mozda je vreme da zaista odem [23:15:08] Iskra Bela: da zaboravim [23:15:21] Iskra Bela: i ostavim [23:15:26] Iskra Bela: sve ovo iza sebe [23:15:30] Iskra Bela: neka je to mucnina [23:15:42] Iskra Bela: prljav balkan postaje samo image [23:15:51] Iskra Bela: gubi se ukus hrane [23:15:54] Iskra Bela: da zima je [23:16:05] Iskra Bela: ali me ni rakija vise ne interesuje [23:16:45] Iskra Bela: idi-mi-dodji-mi [23:16:50] Iskra Bela: volim te dragi moj [23:17:00] Iskra Bela: ti si mi pas ja sam ti pas [23:17:06] Iskra Bela: ++

27

XXX ponekad volim komfor dugo da leim u krevetu da nita ne radim da nikuda ne idem da mi je telo mirno misli da mi lutaju gde ele danas sam bila rastrzana treperila sam ceo dan stvari su mi ispadale iz ruku nisam mogla da pomerim mrtvog pua golaa bio je nekako previe mrtav oseam se slabom i za udo jako uivam u tome nestaica snage otvara duu plesala bih sad dugo zatvorenih oiju hodala sam od posla do kue udisala vazduh noi sve je prolazilo pored mene i ja sam prolazila kao brod u moru uhvatila me jesenja melanholija i ne mogu da se nadivim tom uvek tako preciznom oseanju da je jo jedno leto prolo i da su reke postale isuvie hladne da je more daleko i da priroda postaje zlatna zimnica se priprema i ponegde osetim miris vatre peenih paprika rakije uvek me zagrli detinjstvo sa prvim danima jeseni poetak dugih i besmislenih sedenja u kolskoj klupi

28

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

stid i radost to sam drugaija isticanje, prikazivanje, utanje, povlaenje ludovanje beanje sa asova teka filozofija u kafani mali grad poznata lica

29

XXX no je... moje poetsko bie se budi htedoh to da podelim sa tobom jer pada kia jer sam gola u kunom mantilu oseam hladnou po telu nekako sam zavolela hladna kupatila daju mi oseaj izdrljivosti kao jaka sam kao sve moe kao da se tuiram toplom vodom napolju po zimi sluam drum to me uvek die nou kada sam sama oseaj urbanosti pripadanje metropoli izgubljenih samih nekada volim jako volim da sam niko niko daleko od ulica niko u jednoj samo jednoj sobi dok napolju pada kia i ti postoji u jednoj istoj takvoj sobi zajedno u jednoj smo sobi u jednoj jedinoj sobi

30

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

XXX banalno je ovo to sada radim da li me uje radi li ova sprava ehoi ehuju da li me uje nisam mogla nita da dovrim danas razlivala sam se kao prosuta voda puevima sam bila nalik puevima bez centra za ravnoteu izmislila sam utilitarnu komunikaciju sa mrtvima traila sam da mi obezbede materijalnu egzistenciju da li me uje sasvim sam skrenula moda sam samo umorna imam podonjake nisam oistila sneg u dvoritu niti oprala ve niti dovrila veeru nisam se ni okupala ni pospremila stan ni oprala kupatilo nisam se javila prijateljici niti proitala preostale strane knjige niti presvukla

31

sedim na stolici leim u krevetu nisam ni zube oprala niti se umila niti izdepilirala nisam odgovorila na mejlove nisam nita uinila za svoje ciljeve nisam se ni odmorila nisam otila u etnju niti dovoljno utala niti sam neto stvarno rekla da li me uje nisam tedela struju niti sam se dobro uloila u posao niti sam bila strpljiva teko mi je da li me uje

32

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

XXX izabrala sam tamnu no rei to me razdvajaju od tebe da bih uivala ovu mekou da bi usne bridele tenost se sliva niz butine mirisi postaju oltari i svetlost obeleava pejzae aktivnije nego sjaj tvoje muevnosti otila sam da prodam svoje obzire da iscedim dlakave ponore da se smejem lascivno nikada me nee voleti ovakvu nikada me nee potovati sve vie stvari e nas deliti a ja u se smejati

33

Ivana OJAT KUI

EKANJE
Kada se preselim u zrak, kada mrak mi se useli u kosti i potopi mi kou kada mi stabla kroz oi budu pustila noge i kada se konano budem sjetio svega to sam zaboravio, sjest u, ma zasjest u negdje, uz rub neega, ribnjak moda i bit e zora ekat u sina, djecu koju nisam htio imati, ije due iznad mene nijemo su ekale da ih rodim. Sjest emo kao magla iznad rukavca u kojem alasi love deverike i zvide kako tiina ne bi postala odve ilava, sjest emo i gledati svijet kako stoji, vrti se u krug. Potjerat emo rijei kao koije niz ravnicu koja nema kraja i sunce e nam u oi prtati kao na gazu voda u kotaima.

34

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

UKRAJINSKE DUE
Zna, eno, zaboravio sam se smijati jo prije dvadeset godina. Rekao sam ti, na pamet mi je palo kako e to biti kada se ponu vraati sve glau protjerane ukrajinske due. Varave sam se zatim sjetio, Hiroime, uas me je obuzeo. Mrtvima nikad kraja. Ljudi su zli. Shvatio sam, zna, a u smijehu je ovjek neobazriv kao dijete koje se za leptirom uzveralo na stablo. Padala je kia, a ja sam ispred prozora zamiljao kako pljute due koje su sunule u nebo. Sve se vratiti mora, zna: i meci koje smo u zrak ispucali nebo nam ih je ispljunulo natrag. S nebom nema ale kada vraa stvari koje smo mu bacili u lice. Kao zlobna djeca.

35

DUH
Imam tamno, neto tamno, tu, zguvano u meni rekao je Pavao, uhvatio se za grudi i izaao na prozor objeen ponad svijeta. A no, bila je no, i svijet je potmulo disao kao starac pred smrt, kao zemlja prije no to zima pokupi svoje poguvane halje i odjezdi preko ekvatora. Nitko ga nije uo, njega, Pavla koji je te noi kopao po dui, koji je u blijedoj svjetlosti bijeloga Duha pronaao Tamu, ki zloina, Rasputenicu, purpurnu kurvu i zubata lea Zmaja, nitko uo nije Pavla koji uplaio se samoga sebe. Svijet je spavao, kao dijete se smijeio snu

36

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

MUK
Rijei nisu igrake, Rekao mi je tata. Budale blebeu jer ne znaju to ine, Odmahnuo je zatim rukom, Pogledao me kao da sam jutros ubio Isusa, Razapeo ga iznad ita Na koje se obruavaju gavranovi. Uvijek u tiini, Tata ima oi koje govore Strah, Koje hue i mole me neka utim Kako bi tiina naom kuom, Pogurena i prijetvorna, U filcanim papuama otirala prainu s podova. Mislio sam, Ipak rei e mi, Da e se neto dogoditi, Da e mi prije kraja objasniti sve: Mamu, njezin odlazak, Poglede u kojima gubio sam se kao un na moru u afektu. Samo je uzdahnuo, Jedva sam mu uo duu Koja izala je na usta, Odletjela kroz prozor koji nisam stigao zatvoriti. Vani je mirisao lipanj, Spremala se oluja. Zamislio sam tatu kako zuri u oi Boga kojeg obuzeo je bijes. Bez rijei. Bilo mi je ao. Pa sam sjeo, sluao tiinu koja je utjela kao da nita nije bilo.

37

Valentina VENCEL ALOMON

ODJECI ***
VRITIizmene To dete Koje sam Bila KOJESAM Oima ogromnim Moli JAJESAM Ko jaje sam Sklupana U svojoj Utrobi Zarobljen Svemir

38

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

***
Mesec se okaio Na nebo Na tamnoj niti Visi Mogao bi Svakog trena Da se otkine I padne mi U krilo

39

ODJECIII

Odjeci su izreene rei, koje lutaju. Nemaju dom i nikom ne Trebaju Odjeci ne mogu da se vrate onom, ko ih je Izrekao.

40

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

CRNO
Po crnom niemu Vozim se Iz crnog niega Kia izvire Topi se asfalt U svemiru Crnom Odmie Crnilo niega Kraj mene

41

REII
Bile jednom neke rei. Stalno se ponavljale. Od silnog ponavljanja potpuno izlizale. Sad lee na gomili i niemu ne sluesem da se obilaze, da se o njih saplie. Ako se ne poiste Iizbace stare, izlizane rei vremenom e cele Nas progutati. Prosto emo nestati.

42

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

REIII

Neke rei nikako nisu htele da se kau. Ostale su u sebi. Tu su se mnoile. Sve dok im ljuske nisu pukle i razletele. U letu sve pred sobom razbile. Rei se pretvorile u ubojito oruje.

43

Tatjana RELJIN

ZELENI TEATAR
Od mene su se odrodile male sobe koje je do jue bilo mogue podeliti na hiljadu kutaka. Ako bih reila da zasadim pasulj uskoro bih se radovala dinovskoj puzavici. Ovde joj svakako ne bi bilo mesto no je bih se smejala njenim zelenim kandama koje zatravljuju sve pa ak i prozor kroz koji primamo kiseonik poput lekovitog sirupa. Teatar zar ne podeljen ivim zelenim zavesama u sobi u kojoj niko vie ne bi mogao usniti. Ne smem te posei ti si rtveno jagnje koje uvam neugledan nejestiv bostan u koji e moda pretvoriti tvoje mnogobrojne aure. ivi herbarijum od kojeg uskoro neu moi da otvorim vrata nepoznat stanar poteen brige pronicljive svetlosti.

44

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

POPODNE
Ta senka na olistalom orahu ta senka koja ne prestaje da se ljulja kao nezaustavivo klatno noi moda je upravo moj moda je upravo tvoj obeeni otac koji ne prestaje da nas proganja. Vue se tromo letnje popodne tekim medveim koracima reci zar nisi koliko jue zagrcnut sonom jagodom u babinoj bati pomislio da si glinene golubove svog detinjstva najzad uspeno ustrelio.

45

CIRKUS
Tuga i dosada dve precvetale sestre u dokolici pred dijabolinim ogledalima. Ravan i prizemljen otie zvuk odavde a Farisej jedan neveseli zavrtevi romboidnu pedalu vratio je ruku na podbradak. Slatka sestro gledam u ovom pomahnitalom staklu kako se tvoja usta kao grozno uveane maline rastau na rubovima i mi kao dva nesrazmerna upa ogluveemo od uasa bez koraka u prostranom tunelu jer se slika odjednom ne pomera. uvala si me za sebe pa evo ti sada sva moja praina pretopljena u smolaste sirupe tako se blago sputa niz ogledala u polutami i teperi kao jasika u dvoritu provincijskog cirkusa.

46

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

REI
Ti koja ume da pria sa zvezdama ispriaj priu i vetrovima mahovini na kori drveta zalutalom uku. Tiho da ne otopi sneg na planinama da ne pokrene lavinu samo kronje drvea neka se zanjiu od tvojih rei od drhtaja tvog glasa. Trava neka zadrhti kada te uje i beli oblak iznad ume neka te pozdravi. Priaj priaj priu o daljinama ti koja ume da pria sa zvezdama zagrli me kao sestra u predveerje.

47

O VODAMA (2)
Iza brda bruji more u polupanom kobaltnom koritu i kao razlivena tinta plavi uznemireni predeo. Ja merim istim zlatom teki bakarni suton koji zavesom zaklanja mokru poljunanu obalu. Znam ta je katastrofa dok bez urbe razapinjem icu nad puinom koja vie nije granica horizonta. Ne oseam tremu i strah dok se predstava iznad velike vode odvija pred oima usplahirenih metana. Sa ovog mesta svaka je luka ista da te umirim podariu ti svetionik na naputenom ostrvu.

48

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Maja BABI

KISILITE
Znala sam lude koji su iveli u pogrenom vremenu. uali su u maramama od svetla, Na zadnjem seditu doma jahaa koji vriti, I ekali svoja kola. Kisilite. Od onda, svakog jutra nalazim pepeo. Odnosim ga u limenim kantama to podsea na sahranu, mada moe biti i dobar provod. Kad je zima loim sve: i drvo i sebe i ugalj i tebe za novu vatru i novi pepeo. Nisam znala ljude koji nisu iveli u pogrenom vremenu.

49

KONCERT
Okrnjena rebra zarivena u vlaan dlan. Neko nam grize duu izvlai je u tanane ice i udara po njima olovnim pesnicama. Ljigavo je razvlai u ustima, stee praznim jezikom, dok pulsiraju i same ile. I zavriti koa. Konano. Pravo cimbalo mrtvih.

50

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

RAVNOTEA
Tmina. Prevarena nagost duha. Muimo se izmeu plemenitih seanja i tekih taloga. Kao buenje iz tragova u kojima smo gubili vreme, kao otisci stopa u blatu. Zaglavljeni u vremenu. Gust veo prebaen preko staklenog zvona. Kavez. Posipaju nas svilene, ruiaste latice. Trenutak koji bljesne i nestane. Blef. Sloboda satkana slabou. Lebdi neije telo u daljini. utimo. Tmina.

51

BICIKLOVI
Stee zavoj na okviru glupog, okrnjenog prozora. Vree poslagane na glinene pei razgolieno ekaju zvuk koji pecne u asu u kom se sunce podvue pod planine i sklizne niz liticu. Pada. Koraa iz dana u dan, trudi se da te ne vide, a jo apue na vrhovima patika, kao dete. Mi, kao, slepi, a ti, kao, nosi naoare. Drveno, kripucka dno pod tvojom dioptrijom. Nema nikog. Uzalud se krije iza tog plasta sena, raspruje iglice i duva u njih, dok lete u tue mrve pod aravom. Ne daju nita vie. iju ulogu ti eka? Na tebi je sve, ne gospodarim niim, ja sam samo slikar kog hrane ute perle. Opet, opet i opet. Bei ti ivot, bar sada zna, ak i kada ne mogu ba nita vie. I ajde sad reci da nismo dobro unitili sve? unjaju se avioni.

52

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

SIMETRIJA
Pakuje parie moje koe u mozak udovita iz ormara, i puta ga, sa smekom, u dan. Sedi u otisku neijeg stopala u mraku. Gradi zaklon po ivicama prstiju, kao kada olovkom urezuje aku u papir, okolo. Zida, trpa, slae taj silan mrak do besvesti, gomila jedno veliko nita i broji maglu, u kilogramima. I, nakon svega, nada se samo da se na ovom igralitu nee nai neko ko e poeleti da uskoi u tvoje dinovsko stopalo, u centru kruga opisanog jednakim koracima.

53

54

Ulaznica 224-225

55 Ulaznica 224-225

PROZA

56

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Rade JARAK

PELAGIJA

57

Pored kamene ograde stajala je ena. Vrlo visoka, tamnocrvene duge kose, skupljene u neku vrstu repa, dosta nespretno, koji joj je dosezao sve do dna lea. Priao sam blie, gonjen, moda, prostakom eljom da joj vidim lice. Bila je ve zala u godine i obraze su joj ispresijecale vidljive bore. Na mravim sljepoonicama, vidio sam dvije plave ile. Lice joj je bilo tuno. S izraenom bradom i punim usnama bez minke. Blijedim usnama. Blijedog tena. Kao da se jedna suza otkotrljala niz njezin obraz. Sjetio sam se poslovice da se nita ne sui bre od enskih suza. Primjetila je da je gledam. Na trenutak mi je bilo neugodno, a onda sam, da bih razbio tu nelagodu, izvadio kutiju cigareta i upitao Imate li vatre? Vatre? Moda imam odgovorila je i posegnula u torbicu. Izvolite rekla je na francuskom. Ja sam imao negdje upalja, naravno. Sagnuo sam se i upalio. Izgledala je tuno. Otpuhnuo sam dim. Nastupila je pauza. Nitko nije nita govorio. Ona je gledala preko ograde na jezero. Moda je oekivala da neto kaem, moda ne. Nisam mogao procijeniti. Jezerom su prolazili brodii, barke. Brda su se ogledala u vodi. Vi ste Francuskinja? upitao sam. Otpuhnuo sam jo jedan dim. Gledao sam njezino lice. ekao.

58

Imala je oi nekako sive, blijede, zelene. Skoro smee. Nisam bio sasvim siguran. To to je, vjerojatno, bila Francuskinja, pruilo mi je mogunost za nastavak razgovora. Paljivo sam motrio njezino lice. Jesam odgovorila je na francuskom. Iz kojeg ste grada? Paris. Atmosfera je bila dekadentna. Nalazili smo se na poploanoj terasi visoko iznad obale jezera. Ispod nas se teren naglo sputao, vidjelo se nekoliko krovova, kronji i jezerska voda. Po kamenim ploama vilo se suho lie. Jedna drvena klupa bila je prazna, vlana od kie. U tom dijelu parka nije bilo nikoga. Tamna brda uzdizala su se u daljini, nestajala u oblacima. Nebo je bilo teko, napeto. Na njezinom licu pojavilo se jedva primjetno kolebanje. Odjednom je probuena nada u mogunost razgovora splasnula. U nekoliko sekundi, trebao sam se pomiriti s tim. Uzdahnuo sam. Kao da je ona prvobitna radost radost osobe koja se naglo probudila iz sna, iz dnevnog sanjarenja, i onda se obradovala onome tko ju je prenuo kao da se ta radost naglo rasplinula i ona je odjednom, s punom trezvenou i neoamuena, postala podozriva. Dogaa se to. Razgovor krene pa zamre. Nada se probudi, pa umre. ivot je sazdan od takvih trenutaka, od takvih sekundi, poput klackalice, sad si gore, sad si dolje, sad si na obali, sad zagazi u rijeku. Nasmijala se. Ja sad moram... ispriavam se. Osim toga, to s pitanjem vatre, iako sam imao upalja negdje u depu, bio je jeftin tos. Hvala na vatri, mislio sam dodati, ali nisam. Ve sam joj gledao lea. Tuno kao nekakav vlak koji odlazi. Nisam se elio nametati, napravio bih jo goru stvar. I ovako je bilo dosta. Bio sam na nekakvoj stipendiji, tu, u vili, uz jezero. Stigao sam iz dalekih krajeva na lijepo, ali mrano mjesto. Takav mi je bio prvi dojam, oblaci su se bili nagruvali nad dolinom i bacali guste sjene, pretvarajui dan u sumrak, a prvi dojam je uvijek najsnaniji i uvijek me kasnije prati, ma koliko dugo proveo vremena tu. Introvertan, kakav jesam, poeo sam se dosaivati,

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 59

tonuo sam u stanje koje bi se moglo nazvati depresivnim, ili na samoj granici depresije. Lutao sam okolo, nasumino, u potrazi za drutvom. Ali, naravno, nije ga bilo. Otkud mi drutvo u gradiu u koji sam prvi put stupio nogom. Kasnije, u supermarketu, gdje sam bio svratio kupiti neto za jelo i cugu da, cuga mi je trebala opet sam je sreo. Stajala je pored police s voem i pravila se da me ne primjeuje. Nisam znao to da radim. Stajao sam i gledao. Nisam mogao ni naprijed ni nazad, vrsta trenutne paralize. Iznenada, naglo, noena prstom sudbine, jedna se narana dokotrljala pred moje noge. Sjajna, velika, jarkonaranasta. Prekrasne bljetave kore. Gledao sam u nju kao hipnotiziran. Dok je prebirala po naranama, koje su bile na glavnoj polici, uskomeala ih je i one su, kao loptice u djejem bazenu za igru, poele suludo, kaotino kretanje prema dolje, jedna je pala preko ruba, ba kao lopta i dola pred moje noge. Sagnuo sam se i uzeo je. Dok sam je uzimao, uinilo mi se da mi se ta narana smije, ili kao da nije sa ovoga svijeta. Pruio sam joj naranu. Rekla je Hvala. Nasmijala se kao da smo stari znanci. Na ulici smo nastavili razgovor. Jeste li moda raspoloeni da odemo negdje na kavu? upitao sam. Ne. urim u hotel na sastanak. Ali, mogli bismo se nai kasnije... U redu. A gdje ste mislili? Ima jedan zgodan restoran, dolje, nie pored trga. Tu bi se mogli nai veeras. Svakako. Mali restoran sa svijeama bio je ugodan i tih. Ali itavi gradi bio je tih, sasvim netipino za Italiju, kao da smo upali u nekakvu rupu u vremenu i prostoru. Njezino lice na svjetlosti votanice izgledalo mi je udno, sablasno. Imala je jasno izraene kosti lubanje, bridovi sljepoonica i snane jagodice zatvarali su joj one duplje. Imala je nos s velikim nosnicama, ispucale usne i vrlo dugake prednje zube, malo razdvojene. Razgovarali smo, upoznali se bolje. Zove se Pelagie Ranciere. Rekla je da ima stanove u

60

Parizu i Lubecku, majka joj je potjecala iz sjeverne Njemake, gdje je posjedovala tvornicu marcipana, a otac joj je bio Parianin. Imala je oko ezdeset godina, sigurno. Ali, dobro se drala. Ne mogu rei da sam od onih koji se pale na starije ene, ali imala je nekakav seksipil koji me privukao i koji ne mogu objasniti. Jednostavno, ne znam. Kao staro vino, moda. Nismo spavali skupa te noi, nego sljedee u njezinom apartmanu iji je prozor gledao na mirno jezero pod tamnim nebom. Trebala je otputovati ve treeg dana. Otiao sam je ispratiti na vlak. Uvijek putujem vlakom, mrzim avione rekla je. Tog jutra pojavilo se malo sunca, ali su se opet zbili oblaci i poela je kia. Pljusak. Pelagie je nosila dugu konu jaknu, boje bijele kave, usko krojenu i pripijenu uz tijelo, kia joj je bila skvasila kosu i onako vitka i koata nalikovala je na avet, u polutami ekaonice. Peron je bio skoro prazan. Otila je, mahao sam joj s perona, a zatim je vlak iezao s vidika i ja sam ostao sam u pospanom gradiu. Otila je u Pariz, a ja sam ostao na svojoj dosadnoj stipendiji. Mislio sam na njezino tijelo, uz koje sam proveo no, kotunjavo, mravo i staro, ali ipak miiavo, sigurno je vjebala. Imala je lijepo ocrtane trbune miie, to me nemalo iznenadilo, ak bolje ocrtane od mojih, a ja sam bio u odlinoj kondiciji. Kasnije, pozvala me u Paris. Izgubio sam se u njezinom stanu koji je imao preko tristo kvadrata. Nalazio se u staroj kui, u centru, odmah do Seine, pored nekog poznatog mosta, i u pojedinim sobama prozori su podrhtavali od prometa na obali. Unutra je ivjela sama i mnoge su sobe bile mrane i pune starog namjetaja, potpuno zaputene, nalik na skladite. Jedan dio stana bio je ureen, na primjer prostrani salon s kaminom i visokim policama s pranjavim knjigama uvezenim u kou. Neke su sobe, to me je dodatno iznenadilo, bile potpuno prazne. Veeru je posluila u sobi koja je gledala na sporednu ulicu. Na stolu su gorjele svijee. Priekaj trenutak rekla je i otila.

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 61

ekao sam i nisam se usuivao poeti jesti, a ona se vratila u donjem rublju. Kosu je skupila u punu, to joj je dodatno istaklo koato lice. Na sebi je imala erotsko rublje s lancima preko grudi, izme s potpeticama, i iroki crni kostur krinoline, bez haljine. Ta udna konstrukcija davala joj je groteskan izgled. Sjedne nasuprot mene, na stolicu bez naslona, i krenemo jesti. Dobar tek, Rade. Oboavam baskijsku kuhinju, samo u jelo stavljam manje maslaca, da sutradan ne dobijem greve ree. Jeli smo suzdrano, obazrivo, a ja sam pogledavao prema njezinom golom poprsju s druge strane stola, male tamne bradavice izvirivale su ispod niza lanaca. Inae, s oeve strane, potjeem iz obitelji de Sade ree kad smo bili negdje na pola jela. Direktni sam potomak ludog markiza, koji je moj djed u devetom koljenu. Isprva sam bio iznenaen, a zatim me taj podatak uzbudio, ustao sam, obiao stol i poljubio je u vrat. I dalje je jela, ne obazirui se na mene. Ne budi tako prost konano izgovori Suzdri se, moram ti prvo neto pokazati. Ustane i ostavi nedovreno jelo. Doi ree mazno. Slijedio sam je promatrajui njezinu malu stranjicu koja se njihala okruena kosturom krinoline, dok je hodala u izmama s visokom petom. Uli smo u jednu, zaudo lijepo ureenu sobu, sa starinskim lusterom i foteljama. U vitrini, u kutiji postavljenoj zelenim barunom, leala je ljudska lubanja. Pelagie otvori vitrinu i paljivo izvadi lubanju. Ovo je lubanja markiza de Sada ree. Promatrao sam utu lubanju i Pelagijine tanke, pri vrhu lopataste prste. Uinilo mi se da tvore neku udnu cjelinu, ivi i mrtvi predmet. Stajala me itavo bogatstvo. Morala sam prodati tvornicu u Lubecku da je kupim. Ako ti nije poznato, markiz je elio da ga sahrane negdje u umi, bez ikakvih oznaka, da mu se tijelo stopi s prirodom. Takva je bila njegova filozofija. Smatrao je da su zakoni prirode iznad svega i oboavao je surovost prirode. Ali, naravno, sahranili su ga na prostom groblju umobolnice gdje je umro u besparici. Vrlo brzo krijumari su otkopali grob

i odnijeli ostatke. Lubanja je bila u posjedu jedne osobe iz Amerike, zadnjih stotinjak godina. U tajnoj zbirci. Mnogo me stajalo da otkrijem gdje je i da je otkupim. Paljivo je odloi natrag u kutiju i zatvori vitrinu. Markizovi sinovi kupovali su njegove knjige gdje god su stigli, samo da ih mogu spaliti. Unitili su ih na tisue da speru ljagu s obiteljskog imena. Mrzili su ga. itava obitelj. Ali ja ga volim ree zaneseno gledajui staru, naciknutu kost. Zatim se naglo prene, kao da se probudila iz sna. Polako otkopa krinolinu i odloi je na pod. Tako ree. A sad me uzmi. Legne na berere, presvuen tkaninom sa zeleno zlatnim prugama. Skinuo sam hlae, priao joj otpozadi i uzeo je njeno. Stenjala je lagano, jedva ujno. Nakon nekoliko minuta, izbacio sam spermu po njezinim leima, uz nekoliko uzdaha. Tako je ree na kraju. A sad odi u svoju sobu, odmori se, veeras emo prirediti orgiju.

62

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Jasna DIMITRIJEVI

MOKRE NOGE
Leao je na lealjci koju je prevrnutu pronaao na plai. Okrenuo ju je, najpre na bok, pa na tanke metalne noice, uvrstio je u pesku i opruio se. Nakon obavljenog posla, trebalo je iskoristiti junski dan. Neiji lepi junski dani prolaze u Portugalu, u kui sa vinogradom, pored vitke, tihe ene u beloj koulji, koja ree lubenicu na krike. Njegovi lepi junski dani mogui su samo na gustom, rebrastom tkanju tue stolice za plau pod lopaticama i kimom. Leao je sa rukama na temenu i kapcima podignutim tek toliko da ga mrak ne bi uspavao. Neka deca su putala zmajeve i mogao je da uje njihove vlane korake kako odlaze do vode i na poziv roditelja se vraaju nazad. Mirisalo je na more i galebovi su eprkali po smeu, nedaleko od mesta na kom se smestio, bilo mu je toplo i moglo je da zalii na Mediteran. A kada se uspravio da smota cigaretu i otvori pivo, pod skromnim suncem koje je tek poneemu davalo boju razliitu od smee, video je jedno pusto more pred sobom, dugaku peanu obalu koja je nosila tek desetinu ljudskih figura, neka fantomska jedra na puini i vie nita. Severno leto. U Ambasadi danas nije dugo ekao, tek nekoliko priguenih pesama sa zvunika u hodniku pred alterom. I to kojih: prvo je iao neki letnji hit dalmatinskog sastava ijeg imena sad ve nije mogao da se seti, zatim Zvonko Bogdan, i, konano, Buldoerov Izlog jeftinih slatkia. Slubenica je prozvala njegovo ime s druge strane stakla. I s druge strane stvarnosti, jer do nje kao da nije dopirao apat neverovatnog soundtracka to je iz okova sterilne prostorije pevao da je sve mogue. Ustao je, priao alteru. Kroz prorez su njeni debeljukasti prsti gurnuli papir na kome je trebalo da potpie da je preuzeo paso. Za njim je sledila knjiica savitljivih korica, boje stare krvave fleke, na kojima se zlatio dvoglavi orao pod krunom. Laknulo mu je to se sve odigralo brzo, bez puno pitanja i formulara, tako da je potpuno smetnuo s uma da pita ko to, do avola, puta tu muziku. Samo je odmaglio sa adrese u Groot Hertoginnelaan u Den Haagu, gde se nalazila ambasada njegove, kako je itavu deceniju mislio, bive zemlje. Tako je mislio kada je odlazio, autobusom do Budimpete, pa avionom za Amsterdam, sa nekoliko holandskih kontakata u adresaru

63

64

i neotvorenom plavom kovertom u potanskom sanduetu u Beogradu. Tako je mislio i tokom iscrpljujuih razgovora u policiji gde je, iznova i iznova, priao istu priu, i u azilima za imigrante, u selima u okolini Utrechta, Eindhovena i Brede. Tamo gde je stan delio sa petolanom iranskom porodicom i jednim ehom, dankijem, teta za dobrog momka, i tamo gde je iveo sam, bez prijatelja i interneta. Tako je mislio dok je na vestima gledao zatvor za ilegalne imigrante na Schipolu kako iz oblaka dima puta preivele, a krije nastradale, meu njima i onog nesretnika koji je te noi besomuno dozivao uvara kada su se instalacije zapalile. A poznato je da se u zatvorima za deportaciju straari na zvona ne odazivaju. Bio je siguran da je zemlja u kojoj se rodio biva zauvek, kada je, nakon dugih deset godina, od Vlade Kraljevine Holandije primio general pardon, dozvolu boravka i poziv da pogleda neki od socijalnih stanova u koji bi mogao da se useli ve sledeeg meseca. Bio je skoro sasvim spokojan kada je spustio kofere na pod jednosobnog stana u Utrechtu, umio se i otpeaio do pozorita Kikker, gde je trebalo da se javi kao novi domar. Stekao je dovoljno prava da se osea graaninom, govorio je jezik vie nego dobro i bio na dobrom putu da uskoro aplicira za dravljanstvo i holandski paso. I konano je prestao da se pita i potvruje. Iz konzularnog odeljenja danas je izaao kao ovek koji za nekoliko nedelja odlazi na odmor. Sasvim obino. Dok je ekao tramvaj koji je vozio ka moru, okrznuo je pogledom predizborni bilbord sa koga se kezio Geert Wilders, usko lice sa frizurom Slobodana Miloevia, dodue malo bogatijom. Meer veiligheid, minder immigratie, pisalo je. U mislima mu je pokazao srednji prst. Nikad nije bio u Scheveningenu. Uao je u tramvaj, na pantljiari ponitio polje za jednoasovnu vonju i seo. Misli o pakovanju i putovanju drao je na okupu pratei pogledom drvored koji je kao neupitna prava linija iao pored ina. Kontrolor je u jednom trenutku priao, zamolio ga da pokae kartu, pogledao je i vratio. Zahvalio se. Poto je smestio kartu nazad u dep, podigao je pogled ka prozoru, kako bi se vratio svojim planovima koje je eleo da nie kao to je jednostavni holandski batovan nanizao ta stabla pored puta. Ali niz se prekinuo, bili su na nekom skveru sa spomenikom koji se dosaivao dok su oko njega kruila vozila, godinama, godinama. Tramvaj je skrenuo udesno. Za trenutak su se stvorili kraj kapije iza koje se prosuo travnjak sve do dvorca od crvene cigle. Na ulazu su neki ljudi, turisti i novinari, provlaili svoje fotoaparate

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 65

kroz reetke kapije kako bi kadar zapamtio samo lepu palatu sa tornjem. Ostatak puta je proveo bez komplikovanih misli. Kako bi zadrao to blaeno razvodnjeno oseanje, iz tramvaja nije otiao pravo do mora, ve prvo do marketa po pivo. Dovrio je cigaretu, ustao i zbrisao sa plae. Bacio je praznu limenku i poneo samo pesak u cipelama. Usput se olakao u jednom od ulinih pisoara na etalitu. Devetkom je krenuo ka centralnoj stanici. Vozovi su, kao i uvek, besprekorno ili na pola sata, imao je vremena da svrati do De Vingera, kluba za koji je uo da ima zanimljive svirke i anarhoidno raspoloenu publiku. Danas je ponedeljak, vee pod nazivom Mind fuck mondays, pisalo je na ulazu, na oglasnoj tabli zatrpanoj flajerima i posterima. Svirae lokalni bend Natte voeten, Mokre noge. To je holandski idiom za neprestanu potencijalnu opasnost, kao to je voda veita pretnja dravi nastaloj na tlu ispod nivoa mora. Dok je eprkao po depovima u potrazi za noviem od dva eura, koliko je kotao ulaz, pogledom je vrljao po posterima na zidu. Nepregledni crtei, montae, parole, fotografije blistali su svojom prljavtinom i bili podrka mravom deaku sa dioptrijom koji je prodavao karte. Alsjeblieft... Na pultu je zacvokotao novi, za njim jo jedan. Dank u wel. Dlanom pokupljena sitnina sletela je u teglu sa ostalim novcem. Graag gedan. Unutranjost lokala, izgraenog od cigle i mraka, bila je oekivano buna. Bubanj i bas su paljivo vozili nizbrdo, ali je zato saksofon nagazio papuicu i sjurio se kao proklet. U tom se vrtlogu oseao kao kod kue, nedostajao je samo pakleni vokal . M. da izujeda ono to je ostalo od udobnosti. Heh, gde se njega setio... Moda zbog strip-grafita na zidu iza bine na kome su ooveeni prsti svirali neki prvi i poslednji no wave, verovatno. Prsti sa licima umesto nokata, zakrvavljenih beonjaa, poneki sa cigarama meu zubima, lebdeli su na katran-gustoj boji zida grevito steui instrumente. U stvari, ko zna da li je . M. jo uvek iv. Popio je jo jedan toeni jupiler, prozborio koju sa konobarom u crvenom i crnom, i ve je bio jednom nogom na ulici. Nebo je bilo na minut od noi i slalo je poslednju svetlost na hake prozore. Ako pouri, stii e na onaj u 22.27h. Sa ritmom i bukom u uima i nozdrvama, beao je od plonika, ponovo mlad i radostan, kao one bistre, neunitive noi kada je kretao na Gun Club u SKC. Prvi i poslednji vaan koncert kod kue, par dana pre polaska. Lepe uspomene na loe dane.

Na peronu je ekao sprinter. Uskoio je u poluprazan vagon i naao sebi mesto do prozora. Dok se, skidajui jaknu, mekoljio na seditu, u zadnjem depu farmerica, guvao se paso. Nije ga estito ni pogledao danas. Sve to u vezi sa odlaskom u Srbiju, sklono da skrene u paniku, izbegavao je koliko je mogao. Ali, sad je sa nestrpljenjem i detinjom radoznalou brojao dane do polaska. Do susreta. Zvidukao je Bandiera rossu dok je osmatrao prignjeeni paso. Neispunjene stranice britko su zapucketale pod palcem. Sve osim prve, one krute. Tamo je na sivoj fotografiji mutila sredovena, proelava, poznata glava. Na bradi oiljak od boginja. Iznad obrve onaj od pesnice. Izmeu dva klempava uha, posred kamenih zenica, svetlucali su oiljci urezanog stiha: od propasti do sad nas. Voz je prolazio kroz Goudu.

66

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Ivana SIMI BODROI

VILINSKA KOSA
Autobusna stanica nema nadstrenicu. Vjetar te iba, sunce te pri, kia se slijeva za vrat, ukoliko jedini prijevoznik kasni. Nebo je toliko tamno, nisko, prosinac je, dostajala bi dva elina stupa da se oslobodi osjeaja kako bi valjalo pognuti glavu, nie. Kada se to dogodi, tada s lijeve strane ceste dugo gledam u, mrazom sparuene, kukuruze i pomislim, tko bi znao, da recimo na jesen uberem nekoliko, dok tako ekam, i odnesem ih kui skuhati, mekane, mlade, sone. Ne znam kako se zovu te njihove dlake, vilinska kosa, tako sam ih zvala jer mi je ona govorila: Mi nismo imali lutke, pravile smo ih od konja, a to im je bila kosa. S desne strane ceste protee se ogoljeli vonjak, u njega gledam ako vjetar pue od kukuruza, i pomislim, zato nikad nisam kupila gajbu jabuka, moda na jesen, ako bude iva, ako budem jo prolazila ovuda. Nisam to pomislila malo puta. Ponekad odlazim u taj staraki dom. Tamo ivi moja baka. On se nalazi daleko izvan grada, kao to, uostalom, i treba biti. Dvoritem plove kameni labudovi ispunjeni zemljom, ispred ulaza sjedi debeli slijepi maak, a kada udarim stopalom pored njega, primam kvaku i jo jednom duboko udahnem okreui glavu od vrata. Ispunim rezervoar hladnim zrakom, zadah je uasan. Na prizemlju su nepokretni i polupokretni. Moja baka je polu. Oni nose pelene, zato se tako osjeti. Ja u torbi imam svijeu, mirisnu, pie Scent of Christmas, Miris Boia, to god to znailo. Moja baka je uvijek voljela svijee, molila se do besvjesti, a kad je jednom skoro zapalila sobu, vie joj nismo dali da ih pali. Ova e joj samo stajati na nahtkasli. Voljela je sve crkvene blagdane, nauila me moliti na maarskom, a samo jednom u ivotu me povukla za uho. Imala sam pet godina, bio je Dan mrtvih, a ja sam prdnula i rekla: Ovo je za sve mrtve.

67

68

Dakle, u prizemlju je nekoliko soba, od ulaza treba napraviti tono tri koraka, kako bih mogla jo malo isturiti glavu, oprezno poput kornjae, vrata soba su otvorena, i vidjeti njezin krevet. To uvijek radim polako, ne znam se nositi jednako ba sa svakom slikom koju tada zateknem. Nekad razjapi usta dok spava, nekad gleda u prazno, a jednom su joj taman mijenjali pelenu kad sam naila, izgledala je kao strano novoroene. To je bilo u vrijeme dok je viala pauke i zmije kako se sputaju po zidu do nje, mislim da je osoblje to malo zanemarilo, nazvali su nas tek kad je noiem za guljenje jabuka isjekla posteljinu da ih se napokon rijei. Sada ima dobru terapiju. Bori se samo sa prolou. Bok, bako umjereno glasno kaem, ne elim smetati cimericama, nisu uvijek u dobrim odnosima, kako to ve biva s ljudima s kojima ivi. A i ne petljam se rado u to, ne znam koliko toga dolazi iz stvarnosti u kojoj ja participram. Tako mi je jednom rekla, pokazujui glavom na enu iji se krevet nalazi preko puta njezinog: Je l vidi ovu babu? Vidim, ta s njom? Dala mi je dve hiljade dinara. kae baka nekako sva bitna i nemalo me pritom zbuni. A zato ti je dala? nisam odmah shvatila da je pitanje neprimjereno. A zato mi ne bi dala?! Odbrusi baka i uutka moju bijednu logiku. Zadnji put su bile u svai, a sada, dola je i jedna nova, baka kae da joj je rekla: Prokleta bila. jer vie po noi. Nije lako tako nekome upasti u ivot. Sve one su ivjele negdje, nekada prije. Nekada prije, nekome je bilo bitno to misle, i to govore, a sada se ja pitam to je od svega istina. Ooooo, dete moje. kae baka, a tanke ispucale usnice upadnu jo dublje u provaliju. Stavlja gornje zube samo kad rua, a kad odmara, ona ih izvadi. Pa kad e ti poeti da izgleda ko ena? pita baka. Dobro je, danas je tu, im postavlja to pitanje, svjesna je, vie volim uti takav komentar, nego kada me pita gdje joj je mama. Onda najednom, suvie hitrim pokretom, isprui ruku, koja potsjea na ticalo, i zaustavi ju nekoliko centimetara meni ispred oiju.

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 69

Je l vidi? pita. Gledam, i vidim kako se izmeu debelih ila razlio ljubiasti cvijet s tukom od kanile i prekrio gotovo itav gornji dio ake. Je l te boli to? pitam. Ma ne to, di gleda? kori me baka. A ja piljim, sva sam se uprla, ali osim tog podzemnog tunela hematoma, na ruci veliine djeje, ne vidim nita. Vrijeme prolazi. Je l ne vidi nokte? napokon me usmjeri baka. Nokte. U trenutku kada je postajem svjesna, njena, sedefastoruiasta, prima me za grkljan toliko jako da mi se oi pune suzama. Dobro ti stoji. kaem. Boi e za dva dana. kae razdragano, ali ve u drugom trenu odmahuje rukom, i dodaje: Al ta, dok pop bude iao svetiti, ve e se okrzati. Ne mogu razaznati iz njezina tona je li to dobro ili loe, treba li pop vidjeti taj lak na staroj eni, iako se radi o sveeniku, ali baka se nije dala kad je iz svog kraja dola ovamo, sveenik je ostao pop, a mi smo odustali s pritiskom, kada je uz silan trud samo meso zamijenila mjesom, deka djekom. Tisuu puta je ponovila priu kada su deda i ona podigli kuu, nisu imali skoro nita, ali bila je tako ista, da je tadanji duobrinik u jednom od posjeta rekao: Kua vam je ko crkva. E, kad ti jednom ovlateni to kae, moe mirne due krenuti na svoje odreeno putovanje, kad ti vrijeme za to doe. Do tada, ivi kako spada. U zemlji u kojoj nema Boia, bor sa lampicama nee ba staviti na prozor jo dvadest i petog, ali okitit e ga salon bombonima, orasima umotanim u foliju, i vezati malu trobojnicu oko ita, smjestiti ga ispod, duboko u mirisnu kronju. Kolai e stajati u negrijanoj sobi danima prije, ubit e se u kuhanju i sluenju, mua e zaokupiti silnim sitnim obavezama, da se ne bi stigao napiti, ili kako je baka znala rei, oderati, kada bi to ve napravio. Baka je bila Boi. Bila je Boi cijele godine. Sve do nove terapije. Sada je zabavljena okretanjem noktiju prema svjetlu koje dolazi od prozora i trajnou laka za koji bih se zaklela da ga prvi put vidim na njoj. to je bilo za ruak, bako?

70

To pitam uvijek kad vie ne znam to bih pitala. Mislim inae da sam ljubazna, obilazim ju i sve, ali u tom trenu me tako prezrivo pogleda, kao da joj sve sjeda. Zajebi ruak, titra joj u oima, elim ti neto rei, sad me sluaj. Nikada poslije nisam razluila jesmo li zaista u tom trenu telepatski komunicirale, ili je tu bio upliv boinog uda, ali sumnjam, jer zaklela bih se da je to dolo do mene. Nastavila je, obraajui e se rijeima, rekla bih meni, ali inilo mi se ivotu. I ta ja sad ekam? ekam da umrem. A kad umrem, onda e me pokopati u tu grobnicu. Skupa s njim (misli na dedu). I onda, onda u tamo ostati zakopana celu venost, a ionako sam ga samo trpila. I znala sam sve. ene neu ni spominjat. Jedino to nikad nita nije odno iz kue, samo je dono. Ona iz Mikluevaca je imala batu pa je uvek dono paprike i paradajza. I nije me tuko. Nije. Ali ta, samo kuvaj, i peri, i pripremaj, a oni dolaze, odlaze, deru, uzimaju, i najedared si stara, bolesna, luda, u peleni. utimo. Ne mogu, htjela bih, a ne mogu, nemam snage za tu spoznaju o ivotu koju mi eli prenijeti. Spoznaju nad spoznajama koja dolazi iz krezavih usta, iz saznanja da zna to eka, a da to nije Boi, da trpi te jadnike oko sebe koji su te sveli na babu. Umreene smo, u tom momentu, icama na kojima lampice svijetle jae nego na Maddison Square Gardenu u ovo doba godine. Ali ja to ne elim, ne elim nita vie znati, jer sam na poetku. Imam tek temelje, iskreno, bojim se da se tresu, iskreno, ne znam ni tko sam, iskreno, mislim da to nitko ne zna, jer iskreno, zato je jedan dvadest i petog, a drugi sedmog, i to januara. Iskreno, toliko me gui, baka vidi da se spremam otii, a onda me nadljudskom snagom povue za ruku i promuklim apatom kae. Tajnu nad tajnama. Nikad ne peglaj zavese. I pitaj ga di je bio, svaki put. Kimnem glavom i izlijeem van. Guram vrata, ali debela maketina lei na podu, na toj zimi, i ne da mi da ih otvorim. Iza mene se pojavljuje deda sa tapom kojeg gura kroz procijep i vie: Mar, mrcino! a onda mi se osmjehuje i namiguje. Trim sve do stanice, otri suhi snijeg mi iba po oima, ne vidim gotovo nita. ujem brujanje autobusa u daljini i kao luak maem vozau, kao da ne zna da je ovdje stanica. Jedini sam putnik, bila bih zahvalna za tue lice, kako god

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 71

izoblieno bilo. Ogledam se, na jednom sjedalu ugledam novine, poslijepodnevno izdanje i sjedam pored njih. elim se neim zaokupiti, elim trajati bar minutu izmeu vjenosti i konanosti u ona tri kreveta. I pie ovako: Jedinstvena prilika! Sutra potraite drugi dio DVD filma o Svetoj obitelji! Otkrijte kako su se upoznali Marija i Josip, kako su odgajali Isusa, te kako im je njihova vjernost Bogu pomogla da nadvladaju sve prepreke koje su stavljene pred njih. To je to to me zanima!

Roman SIMI BODROI

PREDMETI KOJI TONU

Moja ki ima masnicu na oku. Gledam je dok sjedamo za stol, dok sremo juhu, jedemo glavno jelo i desert, dok nam njezina majka donosi, ve po obiaju preeerenu kavu. Buljim u nju, ne mogu si pomoi, a kad podigne pogled ili ono to je ostalo od njega, buljim u neki prostor iznad njezine glave. Indira, ona koja plamti, tako se zove. Dati djetetu ime prema indijskoj politiarki; jo jedna od sjajnih ideja njezine majke, ex kozmopolitkinje i komunistice. Jedino to sada plamti podljev je ispod Indirina oka. Ima trideset i tri, ali izgleda barem deset godina starije. Novinarka je, puno pui, malo spava, tako valjda i mora biti. U svakom sluaju, ne pomae ni izbor odjee pleteno, pleteno i sto nijansi sive da nema crveno lakiranih noktiju, podsjeala bi na umirovljenu nadstojnicu samostana karmelianki, a opet, tko zna umirovljuju li i njih za ivota, i nose li uope pleteno i sivo. Moja ki. Na fotografiji koja jo visi u hodniku, deset joj je godina i sjaji. To je bilo nekad. Kad je imala obraze i oba zdrava oka, i dugu bakrenu kosu u koju bi uplela cvijet, no sad je i to prolost, u tom oksidiranom strnitu vie ne bi stajala ni djetelina. Teko je vjerovati da se ikada dogaalo. I? pita ne gledajui me Jel mi izrastao rog na elu? Uz povremene prekide moja ki i ja ne priamo jo od njezina studija, otkad ju je premlatio njezin prvi deko. Moda i otkako sam ja pokuao premlatiti njega, a ona spakirala stvari i otila, pridruila mu se u romansi koja je zavrila kratkim brakom i dugim razvodom, o kojima nisam elio znati nita, ali se za obavijesti pobrinula njezina majka. Od tada, nije se promijenilo puno. U bogatom ljubavnom ivotu ve su je tukli, uhodili, ucjenjivali i spektakularno protjerivali na ulicu, a ona je u pauzama gotovo redovno stizala navratiti na ruak, pojesti sarmu i pokazati masnice. Nisam mislio da u to ikada rei, ali kad je prije dvije godine poela ivjeti sa enom, gotovo da mi je laknulo. Barem e utedjeti na mejkapu, rekao sam njezinoj majci, ali pokazalo se da nisam bio u pravu. Za Indiru nije sve u novcu. Neto je i u batinama, otvaram usta da odgovorim, ali

72

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 73

njezina mi majka stavlja ruke na ramena i tiska kao da me hoe spustiti do podruma. Tati i meni je drago to si dola. kae Nismo te vidjeli skoro godinu dana. Zabijam nos u kavu i srem. Obitelj Gandhi i politika miroljubive aktivne koegzistencije. S rokom trajanja koji je debelo proao, kako za Indiru i Rajiva, tako i za nas ostale, nekada sretno nesvrstane. Godinu dana, a odlazi isto poslijepodne. istisnem napokon. Jedan poziv i Stisak na ramenima poputa, ali sad je ionako prekasno. Moja ki ustaje od stola i gleda me, dramatino iri svoja pletena krila, kao pernato siroe koje na veernjim vijestima pokuava poletjeti nakon ekoloke katastrofe. U rijetkim situacijama poput ove, nas dvoje obino se preuujemo, no masnica na oku oito joj daje snage da se upusti u raspravu. Kad je bila mala, stavila bi dlanove preko oiju i mislila da je nitko ne vidi. Moda je to. Moda vjeruje da je maskirana. Idem kae izvlaei se iz svoje nafte, prilazei Orbitrek biciklu s kojega sam prije tjedan dana pao i izazivaki zurei u gips na mojoj ruci. Ne bih htjela da se itko u ovoj kui spotie o mene. Ne boj se odgovaram ovdje barem ne bi svaka dva tjedna padala niz stepenice. To smo mi, moja ki i ja. Osjeam da mi obrazi gore, ali zurim u nju, gledam kako joj se na votanom licu usta pretvaraju u tanku crtu, pa tonu na rubovima, kao da im je netko prinio ibicu. Izgleda kao da trai rijei, a onda joj u depu poinje zavijati zbor marijaija, i ona ih grabi, pa s tom srebrnom ribom migolji pored mene i sad je pratim samo po zvukovima, otvaranju vrata i udarcima koraka dok se uspinje na kat, u svoju staru sobu. Ne trebam joj gledati majku da znam kako me gleda. Ljubav i nenasilje. Moj drek. Izvlaim se ispod njezinih ruku, nogom udaram prokleti bicikl, prebacujem jaknu preko ramena, drugo mi ne doputa gips, i izlazim. * Prije tri godine nai su prvi susjedi izgubili sina. Deko je nastradao dok je ronio, u nekoj pilji, na nekom otoku, pojedinosti su pisale u novinama, ali ja ih ve neko vrijeme ne

74

itam. Kad su ili u osnovnu kolu, taj momak bio je Indirina simpatija. Ona njega nije zanimala, bila je goljavica s dugim koatim nogama i barem za glavu via, ali susjedi su, valjda, neto primijetili, pa su nas toga ljeta pozivali na rakiju i voe, a nama je trebalo bilo to da nas ponovo spoji; bili smo novi u ovoj kui, novi u ovom kvartu, novi u ovom kraju gdje se susjedi najee gledaju preko uica sjekire i takva dobrodolica nije se mogla odbiti. Dolazili smo u predveerja i sjedili u njihovu vrtu, za drvenim stolom ispod stabla trenje, ja s Indirom u krilu, a njezina majka sve glasnija sa svakom novom aicom, kao uostalom i ja, dok bi padao mrak, a zrikavci ludjeli u kronjama. Susjed bi tada iz depa izvadio baterijsku lampu i rekao malome neka Indiri pokae konobu, ili maku, ili to god ve bilo, i njih dvoje bi odlazili, on razdraljivo, a ona utke, smireno i nekako zadovoljno, kao da je dobila neto to joj pripada izraz koji je nas odrasle tjerao da se smijemo i pijemo, i kujemo planove o tome kako emo jednog dana sruiti to malo ograde i imati zajedniki vrt s bazenom, ako sve bude kako treba, a, eto, ini se da hoe. No, dok stojim pod nadstrenicom, teko je a ne primijetiti; ograda je jo tu, susjedov mali je mrtav, a Indira ima masnicu na oku. Rei da je, kao slatko za kraj, i susjed obolio od eera, bilo bi previe ak i za mene. U svakom sluaju, ve odavno ne sjedimo ispred njihove kue, gotovo da se i ne pozdravljamo. Susjed je bivi vatrogasac, krupan purpuran tip koji se ljuti po licu i rukama, kao truca kruha koju je netko prekasno izvadio iz vode. Nekoliko mjeseci nakon sprovoda, vidio sam ga kako s velikom crnom vreom za smee stoji nasred dvorita, pored bave s kinicom. Nismo bili na sprovodu i htio sam izraziti suut, ali na kraju sam samo priao ogradi i nisam rekao nita. Umjesto toga, gledao sam kako preko ruba metalne bave u vodu polae predmete: makete aviona, kemijske olovke, estar, odjeu, baterijsku lampu, hrpu sitnih i manje sitnih stvari koje su, bilo je jasno, pripadale njihovu sinu. Radio je to polako bijesno ili njeno, ne znam znam samo da mu se nije urilo. Bit e da sam zurio prenapadno jer se u jednom trenutku okrenuo i, glasom ovjeka koji blinjemu otkriva neku viu istinu, rekao: neki predmeti tonu. I doista, neki predmeti su tonuli, ja sam ih jo neko vrijeme gledao, a onda se vratio u kuu i rekao eni da imamo ludog susjeda. Sada, pokuavam ne misliti na to, pokuavam ne misliti ni na to.

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 75

Gledam. Svud oko kue snijeg je poeo kopnjeti i to nije lijep prizor. Nae dvorite ga je puno; te prljave sive iz koje probija iblje i blato. Nije pretjerano toplo, ali kia ga gricka pomalo moj sve mraviji izgovor da se drim podalje. Iznad kue prolijeu labudovi, dvije ptice, jer u blizini su jarci, i rijeka, sve ovo nekad je bilo movara. Lete teko, sporo, pratim ih pogledom ispod nadstrenice, moe se rei da sam skriven. Nekada movara, a sada kue i cesta, i zelene kante za smee, sve umotano u gluhou i sivilo, jedino to se nije promijenilo. Ili se promijenilo sve, uvlaim se dublje u jaknu, smirujem se i guram ruku s gipsom na kiu, gledajui kako na njoj niu i nestaju male vodene mrlje. Indira, ona koja plamti. Moja ki. Iza sebe ujem zvuk otvaranja vrata, okreem se, a njezina majka je tu i gleda me. Okreem joj lea, ne elim taj pogled, to zrcalo pred koje me uvijek iznova stavlja. Odmahujem rukom, gunam, dajem joj znak da nisam gotov, da mi treba jo samoe. Smijean sam i znam to, ali nisam jedini. Zna to i ona, moda zato i uti. utnja je doista zlato, mislim, i jasno mi je da u, kao i Indira, do smrti biti siromaan, jer neto je i u batinama, neto je i u boli. Odjednom, zrak oko nas pun je prskavog motornog zvuka spaava me momak u crvenoj kacigi, koji zaustavlja skuter ba tu, pred naom kapijom. Mae, iz kutije straga vadi vreicu s namirnicama, tri desetak metara i uvlai se, skoro pa na prstima, u dvorite naih susjeda. Snijeg i ondje skapava kao izgladnjela ivotinja. Moja ena i ja gledamo deka dok se ulja dvoritem, a onda iznenada skree s poharane betonske staze, tri do stabla trenje, vadi neto iz najlonske vreice i ubacuje predmet u upljinu u deblu. Zurimo u njega dok uri do vrata, vadi mobitel i tipka. ekamo svi zajedno. Kua naih susjeda odaje dojam propasti i od toga kao da mi je lake. Za koji trenutak, vrata se otvaraju, a netko iznutra uzima vreicu i prua deku novac. Crvena kaciga zatim leti nazad, sjeda na motor, kima nam jo jednom i nestaje. Tiina. Sputam pogled i gledam nae noge i stopala, pokuavam se sjetiti gdje je nestalo sve ono to se dogaalo ispod one trenje, svi ti ljudi, ta djeca, pa ak i ona bava s kinicom. utim, nema se tu to rei. Iznad, iz Indirine stare sobe dopire tropot glazbe. Kad god s masnicom doe kod nas dogaa se to isto. Red plaa, red muzike mumljam, a njezina majka gleda me kao da ne zna to me pretvorilo u to to jesam, a to podnosi samo zato jer se negdje u ivotu malo zamislila, pa krivo skrenula.

U taj as, vrata susjedove kue ponovo se otvaraju i na dvorite se iskrada susjed, pa kao zombi, i ne pogledavi nas, u kariranim papuama epa preko prljava snijega. Napokon prilazi stablu, zavlai ruku u duplju, petlja i premee, a onda iz nje, umjesto bijelog zeca, vadi kutiju okoladnih bombona. Tonu. dobacujem mu. Predmeti. kaem, a on me i ne pogleda. Mali gad ga eutanazira slatkim. apem dok gledamo kako odlazi. Pobratimstvo bia u svemiru. Indira treba do grada. kae moja ena i ja ujem da joj glas podrhtava. Tek sad primjeujem da na sebi ima tek tanku bijelu vestu, da je ruke prekriila na prsima, a obrazi su joj crveni od studeni. Valjda zbog toga djeluje nekako nevino, mlado. Moja ena, a njezina majka, Titova pionirka, heroina nesvrstanih. Nedostaju jo samo crvena marama i plava kapa pa da slika smijene svijetle budunosti bude potpuna. Pa tko je dri. odgovaram iako znam da to ne moe biti kraj. Pila je tablete, nije joj dobro. Ne moe voziti, Petre, molim te, odi s njom. utimo, a moja ena die umno, brzo. Ker ti je. A ti se treba pokrenuti. kae napokon, a onda se okree i vraa u kuu, sigurna da se tome vie nita ne mora dodati, emu se ja, otac, mogu samo nasmijati. * Vozimo se vlakom. udna pomisao: ovo je prvi put da smo zajedno sami, moja ki i ja, moda jo otkako je bila djevojka. Kupe je prazan, sjedimo jedno preko puta drugog, a ona se pretvara da spava. Razmiljam o tome koliko se poznajemo. Ja o njoj znam samo ono to vidim pred sobom: crni kaput, spaljenu kosu, purpurno oko, masnicu ona o meni gips, moda ni toliko. Nedavno sam poeo padati. Uhvati me neka slabost, pred oima mi bljesne, zamrai se, noge mi postanu mekane, u glavi se zavrti i padnem. Naravno, u stvarnosti je sve puno ivlje. Krae. Jednostavnije. Neto kao: hop, i ve si na podu. ablja perspektiva, pogled iz lonca ili bave s kinicom, iz vode koja se polako zagrijava. Poeo sam padati, padam, i uskoro u pasti, mislim, ali to nije razlog za patetiku. Gledam svoju ker. Lice je zavukla u kaput, naslonila se na prljavu zavjesu, na prozor iza

76

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 77

kojega je najobiniji zimski dan; sedativi, masnice, kr i lom. Moda i jo poneto, o emu ne znam nita. Zato je svi tuku? pitao sam jednog njezinog momka, malog profesora tehnikog odgoja, jedinog koji se u to doba inio normalan Kako to da izvlai najgore iz tih ljudi? Profesor je odgovorio da je to stvar sluaja, ili nesigurnosti, ili karaktera, ili njihove kombinacije u rukavu je imao vie opcija, a nije spomenuo jedino nasilje u obitelji, valjda iz obzira prema meni. A bolesnici to nanjue. dodao je. Rade na toj frekvenciji. Stavio mi je ruku na rame i nasmijeio se. Ali, s tim je gotovo, tata. Nadam se da to znate. Ako i nisam, uskoro sam saznao. Cijelo to vrijeme Indirin telefon bio je ozvuen, a mali tehniar volio je nazivati mukarce s kojima bi se ula, prijetiti im i nazivati je kurvom. Tako im je, valjda, remetio frekvenciju. Kako god da se okrene, situacija sa znanjem krajnje je delikatna. Indirine masnice. Moji padovi. Recimo: ja ne znam to mi je, Indira ne zna da mi je ita, a lijenici ne znaju nita: samo to da ne bih trebao voziti, pa ak ni bicikl u dnevnoj sobi. Toliko je doznala i njezina majka, kad sam se osvijestio, slomljene ruke, u kolima hitne pomoi. Mrzim te rekla je. Mrzim te, nemoj umrijeti. Moda je bilo i molim te, nemoj umrijeti, a moda sam i to samo sanjao. Znam samo da me drala za rame, a na licu joj je bio izraz koji sam u ovom ili onom obliku imao prilike gledati posljednjih tridesetak godina: neto izmeu elje da zaplae, prasne u smijeh ili runom granatom raznese i sebe, i mene, i sve u krugu od pedeset metara. Teko je sve to ignorirati, ali meni nekako uspijeva. Ve cijeli ivot. U kupe ulazi kontrolor i pozdravlja, a Indira otvara oi, pa ih brzo zatvori, ljuta, jer su karte kod mene, jer mu ih ja pruam, a ona je opet dijete. udna je ta slika nemoi, odraslog djeteta, stisnutih oiju, usnica skupljenih u crtu. Nasmijao bih se, ali sjetim se uas svog kontrolora, praovjeka u bijeloj kuti, kojem sam dopao u ruke kad su me one veeri doveli u hitnu. Bio je to mlad proelav mukarac, mrzovoljan i neobino maljav, nimalo nalik ljepotanima iz serija na televiziji. Koliko imate godina? pitao je, ali iz mene nije izaao ni glas.

 Koliko imate godina? ponovio je i namrtio se, a ja sam utio, i buljio u njega, u debele crne dlake koje su mu izvirale iz okovratnika, rukava, odasvud; s takvim izgledom morao je biti naviknut na sline stvari, ali meni iz nekog razloga nije htio oprostiti. Pedeset i devet ubacila se njezina majka i lijenik je otada razgovarao iskljuivo s njom; za njega nisam postojao. Ne mogu vam rei to je dovelo do ovoga. rekao je kad smo odlazili. Samo to da sada mora mirovati, sluati i napraviti brdo pretraga. Zapamtio sam tu udnu rije, to neobino brdo, prvo i zadnje na koje u se popeti mirujui. Sjeam se i da sam htio progovoriti, rei tu sam, bilo to, ali nisam, jer me bio strah i jer sam bio dijete, zbog ega se sada smijem i razmiljam o toj nelagodi, toj nemoi koju dijelim sa svojom keri, cijeli trenutak, koliko izdrim. Indira otvara oi, pogleda na sat, uvlai bradu u ovratnik i vraa se u svoj poloaj fetusa. Uskoro stiemo. kaem, ali ona ne odgovara. Onda i ja zatvaram oi i napokon smo zajedno, makar i u mraku, makar i svako u svojemu. No ni to ne traje dugo. Prije nego vlak ue u stanicu, prije nego otvori oi, uzimam voznu kartu i stavljam je na sjedalo do nje. Onda je ponovo diem, drim je tako trenutak-dva i napokon joj je poloim u krilo. * Djevojka se zove Ines. Ines je kratko oiana, ljepukasta cura, blijeda i s neim crvenim u oima nisam zloban, tako pokazuju fotografije. Pohaala je bogoslovni fakultet, a sad radi u duanu sa sapunima, no i dalje je gorljiva vjernica. Znam to jer je pod njezinim utjecajem u crkvu najprije krenula Indira, a zatim i njezina majka, dugogodinja prvosveenica socijalizma, to je valjda oznailo i slubeni kraj jedne propale ideologije. Susret su, moda zbog toga, i dogovorile na eljeznikom kolodvoru; u kafiu smjetenom do otvorene kapelice. Vlak nas iskrcava niti 10 metara od tog svjetionika vjere. U 3 i 10 za Yumu pokazujem kolodvorski sat Bit u ovdje, ako se odlui nazad. kaem i pokuavam se nasmijati. Indira kima, ali ne znam gleda li me. Na nos je natukla goleme sunane naoale, do njih navukla svoj crni kaput i ne mogu a ne pomisliti da djeluje izgubljeno, ak i ovdje, na kolodvoru ne veem od kutije ibica.

78

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 79

Oprostite izmeu nas se probija ena s kiobranom, a onda jo dvije djevojice, prestalo je kiiti, gotovo da je vedro, ali borbena spremnost je na visini. Ajde, uvaj se kaem, a ona otetura prema prljavom izlogu kafia. Kad posrne, trgnem se, a onda stojim i pratim je pogledom jo tih nekoliko koraka, kao da su joj prvi, kao da joj i u emu mogu pomoi. Svjestan sam koliko smijeno bi se sve to moglo uiniti nekome tko nas poznaje, da nas gleda, no sreom, nitko tko nas poznaje ne gleda nas, moda samo Ines, i Bog, ako ga ima. Obje mogunosti me ozlovolje. Kad Indira ue u kafi, malo priekam, a onda se pribliim staklu. ezdesetogodinjak sa gipsom koji viri, koji pijunira vlastitu ker predmeti moda tonu, ali mogu li potonuti toliko. Unutra nema puno gostiju, mravi ljudi u prljavim kaputima gledaju depni televizor, a njih dvije sjede za barskim stolcem u kutu, jedna uz drugu, pred njima pepeljara i aice s rakijom. Ne ini se da razgovaraju, Indira je skinula naoale, gleda preda se, a onda otvara usta i govori, ini se da ne moe stati. Sve te tajne, ljubavi moje keri. Da ovdje padnem, mislim, nitko ne bi znao to mi je, a ja ne bih znao to je ikome. Nisu to neke utjene misli pa stajem. Miem se od stakla i hodam, zaustavljam se tek pored kapele, iza ene s rupcem koja klei na tapeciranoj klupici, do nje vreica puna namirnica. Ne znam to radim ovdje. Ne moli mi se, ne znam, ali, kao i uvijek; gdje postoji dvoje uas se stvori red, a iza mene ve se tiskaju ljudi, vjera ne potuje liniju diskrecije. Kad ena ustane, zauzimam njezino mjesto ne razmiljajui, zbog gipsa sam nespretan, moda mi se i malo vrti. to da kaem? Draga Djevice, draga Marijo, Sve zna. ivot je sjeban. Najprije si nesretan jer ti se brak raspada, a onda ti ponu tui dijete. Nesretan si jer ti tuku dijete, a onda ti dijete ode. Nesretan si jer je otilo, a onda shvati da djeca umiru, da ih ne poznaje. U depu mi pone zvoniti mobitel i ja ga nekako vadim, pritiem gumbe, javljam se. Halo kae njezina majka, halo - ponovi, a onda zauti i ona. Dopratio sam je progovaram. Sad je s Ines, zavukle su se u kafi i priaju, ja ekam na kolodvoru.

ini se da razmilja o tim rijeima, da ih zamilja, u kafiu, u razgovoru, ali da ne strepi, ni zbog koga i ni zbog ega. Ne znam hoe li se vratiti sa mnom, kako e to zavriti. Bit e dobro. kae i izdahne, a iza mene poinju dopirati zvukovi negodovanja. Vjernicima na kolodvoru se uri. Nije te strah? ispalim, i ve i samo pitanje ini da se bojim manje. Znam da je ona tamo, da dri slualicu objema rukama, kao moju ruku u kolima hitne pomoi. Onaj tvoj vjeni strah, da e neto poi po zlu, da e joj se neto dogoditi smijem se, gotovo od srca. Ne, nije kae sasvim ozbiljno Znam da si ti tamo. Netko me odzada gurka u lea, neiji prst zabija mi se pod pleku, to vam je ovjee, jeste li normalni, kae a ja ne znam to da mislim, pokuavam se sjetiti to da kaem, i zato bi nas uope trebao biti strah. Nikad se nisi bojao. kae. Nervozni mlai mukarac sa strane unosi mi se u lice, pridruuje mu se ena sa ubarom na glavi, govore neto to radije biram da ne ujem. Jednom smo kaem - moda se sjea, bili na moru, sjedili smo na nekoj terasi, a ona je gazila bosa po oblucima i nekako naletjela na staklo, i mi smo prvi put ugledali njezinu krv, ne previe, ali bilo je dovoljno da se skamenim, a ti skoro prevrne stol tome smo se kasnije smijali, ali tek sa sigurnog, tek kad se krv sakrila nazad... U nju, nau dvogodinju ker. smije se njezina majka, smijemo se zajedno, a onda me netko hvata za rame, podie, ranjenog ovjeka u gipsu, koji se ne opire, samo kae ujemo se poslije, i zavrava na brdu od besplatnih asopisa, onih koji nude blagost, strpljenje i njenost, odgovore za sve probleme, kako s ove, tako i s one strane ivota. * Indira spava. Ovaj put kupe je pun i ona sjedi do mene, glava joj od mojega ramena do prozora putuje u trzajima i potreban je pokret, njean koliko ja to mogu, da je primiri, da je umirim uz svoju. Postariji mukarac s rukom u gipsu i mlada ena u crnom, uspavana lijekovima i s velikom modricom ispod oka nas dvoje smo zanimljiv prizor, pria. Gledam kroz prozor u nebo na kojemu su oblaci toliko nepomini, toliko sigurni, da se odmah dosjetim smrti. Nee

80

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 81

me biti, pomislim, a nita se na nebu ne pomakne to su ti mali znakovi, te male geste. Svejedno, pomislim, svejedno. U dan se uselila neka sporost, kao to su spori predmeti koji tonu. U nekom ozbiljnijem smislu, ne moe ih zaustaviti; i ne treba razmiljati o njima. Moja ki, ona koja plamti. Milujem je i pomiljam kako bi se ovo moglo uiniti nekome tko nas poznaje, da je nekim sluajem tu, ali nikoga tko nas poznaje oko nas nema. Nitko nee upamtiti, ni ona ni ja, ovaj dodir, moju pedesetdevetogodinju ruku na njezinom tridesettrogodinjem licu, jer koe e ostarjeti, i ovaj pokret, ova ljubav u njemu nestat e kao da je nikada nije ni bilo. Djeak od kojih etiri-pet godina sjedi do mene i smije mi se. Pravim grimasu, a onda uzvraam osmijeh. I ja sam imao gips. kae. I ja sam slomio ruku. Zato? pitam, ne znajui nita bolje. Zato jer sam bio zloest. smijulji se. Jesi i ti? Jesam. Bio sam jako zloest. kaem i pokuavam se prisjetiti svega loega to sam napravio, svega to sam pokvario, unitio, zatrovao, no nita naroito strano ne pada mi na pamet. Ali sjeanje vara, ni to ne znai nita. to si radio? malac je sada ozbiljan, moda ga je i strah, a mlada ga ena kori, gledajui me nasmijeena, kao i ostali u kupeu. Ne sjeam se. kaem Obian ivot. Ali sigurno nije bilo lijepo. Ti si onda straan. Ti si hot-dog King-Kong mali se hihoe, privija se uza enu i prka joj po torbici, a onda se nad moju slomljenu ruku nadvija uz sablastan cerek, s flomasterom u aci. Florijan! podie glas majka, ali ja dajem znak da mi ne smeta. Klinac zatim napada, a ona slijee ramenima i ispriava se ne odve uvjerljivo, kolektivno, svima. F-L-O Dok nezgrapna crna slova putuju po gipsu, okreem se i ponovo gledam kroz prozor, prema snijegom pokrivenoj planini koja za vlakom zaostaje polako, i na koju ba u ovom trenutku pada jarkocrvena svjetlost zimskog poslijepodneva. Tamo, kojih desetak kilometara od nas, sunce je na obroncima uas ueglo prozore i krovove, oblake i obzor odjednom, ini se da se za nama iri poar koji nita ne moe ugasiti.

 Kraj dana kae ovjek u skijakom odijelu preko puta mene. Bilo bi lijepo sad biti tamo. Ali tamo, na tim osunanim hrptovima vie se nije moglo biti. To to smo promatrali ve je bilo prolo. Jo dok je gorjela ta velianstvena vatra, u dnima i usjecima bubrile su sjene, a zemlja, zemlja kao da je netko u svaku njezinu poru natisnuo velike crne vree sa smeem.

82

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Zoltan BABA

GOLEM
Ako nisam umro, onda je to samo zato to je moje telo jo bilo zdravo, mlado i instinktivno teilo da postoji uprkos duhu, koji se brino zatvorio u sebe. (Aleksandar Grin: Birkova pria)

NAIVNO VASPITANJE Filmovi su bili svud oko mene u detinjstvu. ak su i dedini podstanari bili poznati naturici sa etkama za cipele i ukradenim biciklom. *** I dok su mi itali bajke, zamiljao sam kako je i knjievnost satkana od slika. *** Realizam sam preskoio u krizi puberteta, i kada sam kasnije pokuao to da nadoknadim, sapleo sam se o Londona. *** U prvoj mladosti najvie sam voleo da sluam ranu muziku sa radija. Arhaine melodije dovodile su me do ushienja opet sam bio dete! *** Oko dvadesete, poeo sam da odlazim na knjievne veeri. Bili su to kretavi tumai moderne poezije, ija je sutinska osrednjost imponovala mome egu. *** Oaran romanom Lolita, proitao sam sva Nabokovljeva dela, kao i dela pisaca koje je voleo. Meutim, nijedna knjiga
83

me vie nije oinula, sve dok nisam proitao jedan arhaini roman koji je Nabokov svojevremeno demonstrativno pocepao pred svojim studentima. *** Na Don Kihota sam se bacio tek u pedesetoj. Danima udubljen u tivo, sa velikim uzbuenjem sam pratio kolebanja pisca, koji se pri kraju romana najzad, ali za mene ve prekasno, odluno stavlja u odbranu vitetva. *** Crtani film Pinokio odgledao sam jo iz dupka, kojom prilikom sam uobrazio da sam ja taj drveni deak i da e tako doveka ostati. Razuverila me je tek scena iz istoimenog filma Roberta Beninjija, gde se sluga dobre vile prestravi kada u ogledalu, umesto sebe, ugleda starca. *** Najzad sam odluio da otputujem u Firencu. Ali kada sam u novosadskoj apoteci ugledao reprodukciju Botielijevog Prolea, pozlilo mi je od lepote. *** Na kraju sam svu imovinu ostavio antikvaru, osim ina knjiica izabranih marginalaca.

GLOSE
LILI Kraljevski budilnik Luja etrnaestog, i mog tonalnog jutra. ARKADIJA Plodovi mladog, zrelog i starog Getea.
84

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

KLASINI RELIKVIJAR ehovljev jezik, Rafaelovo oko i Mocartovo uho. KUPRENOV SAN Igra pingvina po dirkama klavira. GENIJE Ja nikada nisam itao Dostojevskog. (Nemanja Mitrovi) ULRIH FON LIHTENTAJN Minezenger, i to je dovoljno. OPSENAR Leonardo iznosi dva velika kaveza na trg i pred brojnom sinjorijom puta da se ptice razlete. POSLE DORUKA Postiena bludi po opustelom proplanku usnula Venera. PAD Skotrlja se, niz krilo Helene, Arijadnino klupko SAN Oiana ratnica zabada koplje u grudi deaka.

85

DVOJNIK Primajui daranu nepoznate boginje, tamo gde sve se prekida SMRT U VENECIJI Crvenozeleni suton upija crte kentaura sa lirom. EPITAF Ovde lei sve to je smrtno od Albrehta Direra. (Osim izniklih dlaica bakarne brade.) RELIGIJA BOJE Toplina bledila onesveene Marije. POSLE OLUJE Ostaviti stvari iza horizonta. VJERUJU

Nisu zauujua dela Boja, zauujue je geneoloko pamenje Izrailja. *** Rigvede su bdenja ledenog monaha; Tora je komar glinenog plemena. *** U doba ranog hrianstva, nebo je bilo bistro, a Mesija blizak kao brda oko Jerusalima.

86

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

*** Izlazei iz crkve, moderni vernik zastaje, osvre se i pokuava da razabere glasove. *** ta su Rusoove suze u poreenju sa morem koje su pravoverni isplakali da bi potopili bogumile? *** Eden ima dvoja vrata; Utopija samo jedna. *** Iako besmrtna, dua stari. Stoga nije mudro prezirati ula. *** Svete knjige su uvek u saglasju sa sobom i uzajamno se potuju ak i kada se iskljuuju. *** Dela knjievnika uvek neto iznutra izjeda i svako ih bratstvo liava istine. *** Krava je svetica. Vo je pesnik. *** Drama je nain postrojavanja. *** Pripovedanje je zgrtanje rei. Otud ne treba da udi to je kapitalizam najvea riznica romana.

87

*** Kada bi muko pismo bilo lieno genetskog determinizma, knjievnost bi ostala bez neeg neophodnog za ivot. *** Prie Hiljadu i jedna no je napisala ena, ali one nisu od ovoga sveta. *** Nae doba ne poznaje mladog pesnika. *** Roditi se naitan, a umreti kao naivan pesnik. *** Na kraju e od sve pismenosti ostati samo pria za decu. *** Bunar je ogledalo bajke. *** Tek me je moderna umetnost nauila kako da gledam eir Arnolfinija. *** Evropa je grka elegija u rimskom krajoliku francuskog slikara. *** Doivljaj blaenstva Filipo Lipija ne moe iskazati bela okolada. *** Nekada su egrti sluili majstoru; danas profesori slue studentu.

88

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

*** Vajarstvo je sadizam slepih. *** Gotsku katedralu je sazidala vera bez molitvenika. *** Gradovi koje sam voleo u mojim snovima nisu bili gradovi koje sam eleo da upoznam. *** Idealni grad dosadi oku im duh oseti da je kopija. *** Verodostojna maketa donjeg grada izloena je u poslastiarnici. *** Vremenom i navike skorojevia prekrije patina. *** Najvea magija filma je njegovo prebrzo starenje. *** Potrebno je samo pritisnuti pravu dirku u pravom trenu. Ali zar to nije vodi kroz nostalgiju? *** Svadbeno kolo treba uvek svirati u molu, da se od sree ne bi prekinulo. *** Najlepa je ona arija koju smo prvu uli i nismo joj zapamtili ni zvuk ni ime.

89

*** Od svih nostalgija najgora je ona za proputenim trenutkom. *** Sreu ine male stvari, dok se ne pojavi Fortuna, koja sve odnese. *** Sve to sam u snu zapisao, nestalo je bez traga. Ipak sam negde dotakao venost!

GOLEM
I Ima li vee nigdine od zaviaja? *** Temelje moga grada pokrivaju atori. *** Prvi put odvojenog od doma, do suza me je rastuilo siromatvo cigana. *** Dvorita su im bila memljiva, a ipak su u svakom kutku cvetale rue. *** I kada mi rekoe da je fontana rekonstruisani edrvan, shvatih da su i pre mene ljudi umirali.
90

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

*** Samo kada bi svi ljudi bili siromani postojala bi jedna vera. *** Ipak, neu da itam Kuran; neka bar neto sveto ostane posle mene. II Pisanjem pokuavam da stvorim zatitnika svoga geta. *** Moje je pisanje sporo i nevidljivo. *** Piem ono to briem, briem ono to piem. *** Ono to pretekne, uvek je daleko izvan mene. III Premda u moru zaet, ivot se u izvoru raa. *** Od istog smo izvora potekli moja suprotnost i ja. *** Kada su bogovi sili meu ljude, boginje su se preruile u vile. *** Lepa je ena do sri izvorna.

91

*** Zaronivi prvi put, ugledah oi Kaline. *** Zaronivi drugi put, dotakoh noge Lejline. *** Zaronivi trei put, venah se s kostima Morane. *** (U mitologiji, obljubiti znai oploditi.) IV Uio sam da sviram lutnju jer me je jo pratio oseaj da moj zaviaj nije sasvim izgubljen. *** Moda u Titelu les zavejava otovu katedralu. *** Moda nebesa Srema sublimiu Arkadiju. *** U povratku sa poslednjeg letovanja na moru, usnih da se i Drina uliva u Jadran. *** I mada vie nisam morao ii u kolu, i dalje sam sedeo u zadnjoj klupi i trudio se da to due ostanem nevidljiv. *** Ali, ta su sve smrti Danteove u poreenju sa Mojsijevom.

92

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

*** ume su se osuile, potoii iileli, more u pustinju pretvorilo. *** Predeo ine stene bez mahovine i hor tronutih devojaka. *** Moj duh vodi oslabljeno telo kroz vrtove umrlih oseanja. *** Samo kada bi vreme poteklo nazad, jo bih se mogao nadati da u videti zaviaj. *** Svetlost je sauee ugaenih zvezda.

(jun okt 2009)

93

Aleksandar BJELOGRLI

OVEKOVO MESTO U PRIRODI

U detinjstvu telom kolaju jaki sokovi koji oveka dre u ubeenju da se svako moe uteiti, obodriti ili isceliti toplom reju. Ali godine prolaze brzo i posle nekog vremena preovlada uverenje da se o nekim stvarima jednostavno moe samo utati. Tako je bilo sa Bubom. Dva-tri puta, za vreme velikog odmora ili sednice, poalila se da joj nije dobro. Virus, groznica, temperatura. Na brzinu bi obukla svoj smei mantil i biciklom odjurila kui. Neko drugi tad bi morao da preuzme voenje zapisnika sa nastavnikog vea. Da li je neko od profesora u tim prilikama zajedljivo pomislio kako je lako hvatati krivine? Ako jeste, bila je to grena misao. Jer, neto nije bilo u redu sa Bubinim krvnim zrncima. Krajem maja, pred raspust, zadrali su je na hematologiji. Od belih mantila dugo nije mogla da iskami zato je neophodno da joj toliko esto vade i ispituju krv. Posle toga, o nekim stvarima moglo se samo utati. Neko bi povremeno upitao kako je Buba? Je li se neko uo sa njom? Kau da nije dobro stigao bi odgovor. Nekom je poslala poruku, sa smajlijem, u kojoj je citirala misao iz romana Mee Selimovia, preuzetu iz Kurana, da je svaki ovek uvek na gubitku. Rekla je da su transfuzije iscrpljujue, ali da mnogo nade polae u novu terapiju koju su joj predloili. To bi bilo reeno, i potom se moglo samo utati. Kompjuter u Bubinoj kancelariji stajao je iskljuen. Na imejlove zaposlenih vie nije imao ko da prosleuje kalambure sa interneta. Na primer, satire o efovima i zaposlenima: Svakog dana si pola sata na pauzi, a u pet sati ve ode sa posla. Ako nastavi u ovakvom tempu, nita ti nee ostati od godinjeg odmora. Ili: Ne volim da kritikujem svoje podreene, ali radi kod nas tek dva dana, a ve ima trodnevni zaostatak u poslu. Sa njenog imejla stizali su citati i aforizmi. Na primer: koja su tri mukareva sna? Da bude zgodan kao to njegova majka misli da jeste, da bude bogat koliko njegova deca misle da jeste, da ima onoliko ena koliko njegova supruga sumnja. U septembru, na poetku nove kolske godine, sedeo sam u predvorju sa profesorom filozofije. Rekao mi je da je upravo poeo niz predavanja o teizmu, ateizmu i agnosticizmu. Pokret novih misterijanaca je neto to me u poslednje vreme zaokuplja rekao mi je zabacivi svilenu

94

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

maramu preko ramena. Sivo-plave oi zamiljeno su zurile u daljinu, a federi duge kovrdave kose neznatno su poigravali dok je zamiljeno odmahivao glavom. Zaokupljen sam paradoksom da nas vera i emocije podstiu na aktivizam, dok nam razum sasvim otvoreno saoptava da je na trud unapred osuen na neuspeh. Kao to je poznato, na dovoljno dugi rok, svi smo mi mrtvi, a u zatvorenom sistemu neizbeno je stalno uveavanje haosa. Kao prirodnjaku, ovo mi je zvualo poznato. Rekao sam mu da otprilike tako glasi drugi princip termodinamike. Naravno ree on promenivi hitro nekoliko puta pravac pogleda, kao da u sebi neto preraunava. Kao svaki vodolija, u dui sam astronom-amater. Znam da princip entropije potvruju i kosmoloka istraivanja. Ustanovljeno je da nas je big beng poslao na put bez povratka brzina irenja svemira se svakog trenutka poveava. Na kraju e se sve ohladiti i to e biti kraj. Neko vreme smo utali. Spremaica proe briui pod krpom nataknutom na drveno dralje. Na trenutak zastade i pogleda nas krajikom oka, kao da se pita ime zasluujemo platu. Jedini spas rekoh moda je u tome da uz pomo vere i emocija probuimo zatvoreni sistem. Profesor filozofije bio je sklon agnosticizmu i odmah je ponudio sumnjiav odgovor: Ali, pitanje je da li oveanstvo poseduje takav religiozni i emotivni kapacitet. Odjednom smo iz zbornice zauli agor. Direktor proturi glavu iz kancelarije. To je Buba, ree obeenjaki, rekla je da e doi. *** Zaista, uskoro se mogao razabrati Bubin glas. Kada smo doli do zbornice, videli smo je kako stoji okruena nastavnim osobljem. Na glavi je imala ljubiasto-crnu maramu, a uagrene plave oi zraile su joj radou i uzbuenjem. Teturajui se levodesno, imitirala je lekara koji ju je ivcirao. Shvatili smo da je lee dva hematologa. Sa jednim se dobro slagala, a sa drugim je ratovala. Taj drugi je hodao gegajui se. Aha, tu ste i vas dvojica! doviknula nam je. Grudi su joj se drhtavo nadimale od ushienja to je meu svojima posle

95

96

toliko vremena. Pustili su me kui na produeni vikend, pod uslovom da mirujem. Ali ko e meni narediti da mirujem? Rekla sam sebi ma doavola, idem do grada. Da vidim ljude, da se ispriam sa profama... Profesorka engleskog primetila je kako je u licu svea, kako se uopte nije promenila, a profesorka istorije se sa tim sloila, dodavi kako uopte nije smrala. Nastavnik veronauke setio se njenog pozivanja na Selimovia i podsetio je da je pisac svesno okrnjio pomenutu reenicu, kako bi naglasio pesimistiki ton. Naime, u izvorniku islamske svete knjige stoji da je bez Boga, svaki ovek uvek na gubitku. Poalice, graja i smeh trajali su neko vreme, a onda je zvonilo za poetak asa i profesori su poeli da vade dnevnike iz ormana. Zbornica se postupno ispraznila. Bilo je puno lepih elja i obeanja ponovnih susreta. Profesoru filozofije i meni bila je zavrena smena. Kafekuvarica spremila nam je aj pa smo jo neko vreme sedeli u velikoj prostoriji ukraenoj slikama Svetog Save, Vuka Karadia i Dositeja Obradovia. Skinuu ovo ree Buba uzdahnuvi. Neete mi zameriti, jako je toplo. Odloila je maramu na sto. Posle hemoterapije, izrasla joj je trava kosica. To nije delovalo neprirodno. tavie, moglo je proi kao moderna frizura. Ispriau vam ta mi se dogodilo u bolnici ree.Tamo, na etvrtom spratu. Uvek ista lica, danima. Dva-tri doktora, medicinske sestre, vizite i transfuzije... To ubija u pojam. Imam tamo tri drugarice, sa istim problemima. ta da vam kaem, desilo mi se neto neobino. Da li ste nekad imali vantelesno iskustvo? Profesor filozofije se nije oglaavao. Rekoh joj da nam ispria tu priu. E pa, ovako. Desilo se to jedne veeri, posle napada smeha. Leimo tamo danima i onda smo jedne veeri jednostavno poele da se cepamo. Neko je neto lupio, nije vano ta. Povod je nebitan. Bio je to onaj smeh za koji se pribojava da e prerasti u histerini napad. Izgleda da nam je bio potreban ventil. Sve etiri smo se smejale bez prestanka petnaest minuta, pola sata, moda i sat vremena. Sestra je dva puta dolazila da nas opominje. Seam se, kad sam legla, bilo je dva sata iza ponoi. Jo neko vreme sam se u postelji kikotala, mislei kako u uskoro zaspati. Ali to se nije desilo. Usledilo je neto to je u isto vreme bilo divno i zastraujue, putovanje

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 97

kakvo nikada ranije nisam doivela. Pogledala sam dole i videla sebe kako leim u krevetu. To mi je bilo udno. Malo sam se dvoumila, a onda ipak odluila da nastavim putovanje kroz... Kako to da nazovem? Etar? Kosmos? Sigurna si da to nije bio san? upitah. Bubine oi zaiskrie. Potpuno. Bila sam budna koliko se to moe biti, i svesna toga. Stvar je u tome to potpuno upravlja kretanjem. Reala su se nebeska tela, zvezde plamenih boja, planete, asteroidi najudnijih oblika... Kraj svakog sam mogla zastati, razgledati, zadrati se koliko elim. Onda bih nastavila put. Kao u svemirskom brodu. Ali scene su se meale. Bilo je tu ivih bia ivotinja, udovita i ljudi. Ali posebno upeatljiva bila mi je jedna stvar: ravnodunost sa kojom sam sve to primala. Nizali su se divni, fantastini prizori, ali i jezive, grozne scene. Bila sam radoznala, ali ne i zgroena. To je udno. Kad kae grozne scene, na ta misli? upitah. Strane, krvave scene ree Buba kao bez daha. I potpuno si ravnoduan. Spokojan. Ne znam koliko je to trajalo. Pola sata, moda sat vremena. Na kraju, kad sam odluila da se vratim, sve je oko mene bilo mirno. Na odeljenju su svi spavali. Bila sam prijatno iscrpljena, od smeha i onoga to je usledilo. Uskoro sam zaspala. Ali sada, posle svega, pouzdano znam smeh mi je omoguio to putovanje. Smejanje me je mentalno proistilo. Bez tog proienja, nita se ne bi desilo. Buba srknu gutljaj aja, poveza maramu na zatiljku i mai se za svoj smei mantil. Momci, morau da vas ostavim. Poelite mi sreu. Bie mi potrebna. Idem da obiem radnje. I naravno, do knjiare. Sreem dosta poznanika. Veina se pravi da ne primeuje... maramu. Zahvalna sam im zbog toga. Ostali smo sami u zbornici. Neko vreme utke smo ispijali ruiasti aj od hibiskusa. Vedra, uskomeana atmosfera koju je Buba podstakla, sada se postupno razilazila. Kopkalo me je to to nisam mogao iskamiti u emu su se zapravo sastojali ti jezivi prizori. Ali, neki sujeverni deo mene aptao mi je kako je moda i bolje da to ne znam. udno ree profesor filozofije zamiljeno. Jednom davno, i ja sam imao isto iskustvo. I oseaj je bio potpuno isti. Nisam to nikom priao. Da? Imao sam devetnaest, moda dvadeset godina. Bio sam mladi zanesenjak, idealista. Imao sam obiaj da dugo etam predgraima. Jednom, na livadi izvan grada, seo sam da

se odmorim ispod drveta. I desilo mi se to... Izlazak iz tela. Jasno sam video sebe, daleko dole na zemlji. Buba je to sasvim tano opisala sposoban si da upravlja kretanjem, via podjednako divne i jezive stvari, i pri tom si potpuno spokojan. Zanimljivo rekoh. Ako postoji takva pravilnost, jasno je da nije re o snu. Bio sam ljubomoran. Zar sam ja jedini ovek na svetu koji nije doiveo astralnu projekciju? To u meni oivi seanje iz detinjstva. Kao etvorogodinjak, bio sam sa roditeljima u Dubrovniku. Pitomi golubovi na Stradunu starijima su slobodno sletali na ruke i ramena. Ali, moju ispruenu ruku uporno su izbegavali, i to me je ljutilo. Bio sam suvie nestrpljiv i ruka mi nije mirovala. Kao da mi je proitao misao, profesor ree: Ne, nije san. Ali to se ne zbiva tek tako. U svakom sluaju, ne moe se desiti dok ti je mozak obuzet platama, kreditima i spletkama na poslu. On lupnu dlanom o sto, zabaci maramu preko ramena i poe ka iviluku da uzme jaknu. Idemo? Moram jo da svratim do auto-servisa. *** U januaru smo sahranili Bubu. Bila je to najvea sahrana kojoj sam ikada prisustvovao svedoanstvo gorljivosti i nesvakidanje ei za ivotom due koja se sada oprostila sa telom. Severac je ibao po zaleenim stazama i mermernim spomenicima dok su svetenici pojali opelo, a crni barjaci oplakivali nasilni rastanak. Vraali smo se u grad magistralom pored autobuske stanice, poslovnih zgrada i stambenih naselja. Okrenuh se ka profesoru filozofije koji je sedeo za volanom. Novi misterijanci rekoh. O emu je tu re? On me odmeri pogledom.Stanovite koje podrazumeva da se neki problemi nikada ne mogu reiti. To jest da ih ne moe reiti ljudski um na sadanjem evolutivnom stupnju. Novi misterijanci su nastavak starih, koji nisu bili zaseban intelektualni pokret, ve razliiti mislioci koji su kroz istoriju smatrali da se izvesni aspekti svesti ne mogu spoznati. Haksli. Kao prirodnjak, trebalo bi da si uo za Tomasa Hakslija, Darvinovu desnu ruku. Ako neki problem jo nije reen, to ne znai da nikada nee biti reen. Aha. Klasina zakoljica. Imaj na umu da je podjednako besmislen zakljuak da je svaki problem reiv.

98

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 99

Setio sam se Bubinih iskriavih oiju, uzdrhtalih grudi kojima se strastveno borila za svaki udah. Takva je bila njena sudbina. Kakva e biti naa? Profesor je bio u pravu. O nekim stvarima moglo se samo utati. Posle nekog vremena u kolskoj biblioteci pronaao sam Hakslijevu knjigu ovekovo mesto u prirodi. Naiao sam na sledeu njegovu reenicu: injenica da neto tako izuzetno kao to je svesno stanje nastaje kao posledica nadraaja nervnog tkiva podjednako je neobjanjiva kao i pojavljivanje dina poto Aladin protrlja svoju lampu. Istraivanje o misterijancima i transcendetalnom naturalizmu dovelo me je do Jezika i problema znanja Noama omskog. Po njemu, saznajne moi svih organizama ograniene su biologijom. Ne postoji teorija verovatnoe po kojoj e mi ikada nauiti da govori ili da shvati pravila fizike. To ne znai da se Zemlja ne okree oko Sunca. Za sve to vreme, u mom mobilnom telefonu Bubino ime bilo je na prvom mestu. Nisam imao poznanike na A. Kad god bih otvorio listu kontakata, njeno ime iskrsavalo je kao topla uspomena. I opet bi izranjala stara zamisao: zato nam nije omoguena bar telefonska veza? Negde, u neijoj vitrini, poivao je telefon sa karticom, memorija jednog ivota sauvana u mikroipu. Mi nikada nee saznati da se zemlja okree. Setio sam se razgovora sa profesorom. Da li oveanstvo poseduje kapacitet da uz pomo vere i emocija probui zatvoreni sistem? Da li je tano ono to nam saoptava skeptini razum da je trud unapred osuen na neuspeh? Ima li odgovora negde u dubinama kosmosa, meu asteroidima plamenih boja? Otprilike posle godinu dana, izbrisao sam Bubino ime iz kontakt liste. U izvesnom trenutku pomislih neke zemne spone moraju se prekinuti. Prolo je jo nekoliko meseci i nastupilo je prolee. Moj telefon se napunio porukama toliko da je memorija postala zakrena. Poeo sam da ih briem. Tada me je neto zapanjilo. Ponovo sam dobio poruku od Bube. Glasila je: Hvala to si se javio. Zna ono od Duka Trifunovia: Greio sam mnogo i sad mi je ao / i to nisam vie i to nisam lue / jer samo e gresi kada budem pao / biti samo moji, sve je drugo tue. Na poruci je jasno stajao datum, ali ja sam znao da je to vantelesni odgovor, nagovetaj da su izvesni problemi reivi. I, po prvi put, naslutio sam kako se uasne stvari mogu posmatrati sa zrnom spokoja.

Dejan VUKIEVI

GORE DOLE
KORACI GRADA Koraao sam ulicama grada, mog rodnog grada, jedan dui pa jedan krai korak. Dui, krai. Razmiljao o tome koliko mi je koraka dato i koliko je jo ostalo da nainim. Jesam li preao polovinu? Ili sam ve pri kraju? ta ako preostane jo samo koji korak, a ostatak nakon toga provedem u bolnikom krevetu? Pokupi me auto, baci na oferajbnu, a onda tresne o asfalt, kao lane. Samo zato to nisam stigao da preem peaki prelaz na vreme. Onda se setim projekta iz studentskih dana. Projekta koji nikako nisam mogao da krstim. Jedno vreme zvao se Premeravanje grada, kasnije Veliina grada, onda Upoznavanje grada, potom Gradske ulice, Koraci grada... Bilo kako da se zvao, projekat je nastao tako to sam najednom shvatio da ne poznajem sopstveni grad. Reio sam da ga prekoraam, sve njegove ulice, siguran da to nikada niko nije uradio. Moda jeste neko neki drugi manji grad, ali Beograd svakako nije. Uzeo sam mapu, svakoga dana oznaavao po jedan kvart i prelazio ga. Svaku ulicu, sokak i orsokak, video svaku bogovetnu fasadu, kapiju i balkon. Kako se i inae sporije kreem, desni krai, levi dui korak, stigao sam sve da vidim. Poderao sam sijaset pari patika, meunoja farmerica. Potrajalo je nekoliko meseci, nije se moglo svaki dan na ulice, to od ege, to od studi, poneki dan proveo bih i na fakultetu, ali, sa utim notesom i olovkom sa lampicom projekat je uspeno okonan. Zrno po zrno pogaa, kamen po kamen palaa, korak po korak koraa. Pratile su me i uline dukele, poneki avlijaner, radoznala deca, jednom, ak, mislim i bir kojem sam bio sumnjiv. Gledale me podozrivo starice s prozora osmatranica, bakalini ispred svojih radnji, jedan me potar ak upitao: O, kolega, je l to upoznajete teren? Video sam potleue u ciganmalama sa polugolom prljavom decom kako se kae u blatu, i itave kvartove od samo nekoliko kua koje se naziru u dubini dvorita-parkova sa uvarima na uglovima.

100

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 101

Video sam razmaene dremljive make kako kute u sanjivim prozorima i one uline to usplahireno iskau iz kontejnera kao, pod hajkom, lisice iz jazbina. Video pospane ake kako se vuku ulicama dok idu u kolu i one gde se, po povratku, tuku i zbijaju ale jedni s drugima. Njihove roditelje to u sporim tramvajima odlaze na svoje poslove koje mrze, a nazad se vraaju iscrpljeni i bezvoljni, zastajui povremeno i eljno kraj ljateih izloga. Video kako svaka druga ulica nosi dvostruko ime bive i sadanje, imena koja e uskoro zameniti mesta, pa e se sadanje premestiti gore i postati bive, a bive dole i postati, iznova, sadanje. itao zapise ulinih beletrista, vlasnika firmi, iznad ulaza u radnje: Sir Oliver, trgovina na veliko i malo, Samostalna trgovinska radnja Odmah se vraam, Epidemija ukusa, prodavnica odee. Peenjara Izgubljeno jagnje. Poslednja veera radnja je koja nudi sve vrste hemikalija za tetoine (moe se njome posluiti i pokoji neverni suprunik). Poslednji taksi, pisalo je na crnom autu sa otvorom za ventilaciju na krovu. Video drvorede kako se njiu i ume u mladu jesen, i devojicu nalik mojoj prvakoj odeljenjskoj simpatiji koja mi mae iz odlazeeg auta sa zadnjeg prozora osmehujui se, i blage melemne sutone, i starice nalakene na sims opervaen cveem, i ogradu od kovanog prepletenog gvoa, zaudnog oblika, iza koje mlada majka, obasjana snopom sunevih zraka, eta tek prohodalo edo, i obogaljene prosjake na plonicima koji itu svoju dnevnu platu, i opor pasa lutalica kako gluvari, i razbojnika dok otima svoju platu od trafikantkinje, i narkomana kako u gru zabada pric ravno u ranjenu venu u nekoj uskoj zabaenoj ulici, i prostitutku koja na kolenima zarauje koru hleba u mranom haustoru, i biciklistu kojeg odbacuje jedan auto pod drugi. I opuke, s ruem i bez rua, plastine kese koje vise po kronjama drvea kao novogodinji lampioni, i krhotine staklenih flaa, poispadale rafove to su, moebiti, uzrokovali nesreu, moda ba onog bicikliste, upotrebljene kondome u kojima se stiu neroena deca, greb-kartice neispunjenih velikih oekivanja, odbaene ili zagubljene sitne kovane dugmie i novie koji nikome nisu potrebni, pocepane potroene novine s bajatim vestima s kojima plee vetar, zguvane raune, perforirane kartice za prevoz kojima je

vrednost iezla odmah po prestanku vonje, igrake-lutke bez udova, opalo lie isteklog veka. Video one kojima je ulica jedini stan, i one to se oprataju od onih koji se oprataju s njima, i, opet, one to doekuju. Pripite ljakere to su dnevnu zaradu pretvorili u litre piva koje su odmah potom otekle mokranim kanalima, tu iza ugla, uza zid. Vesele glumce koji tek to behu skinuli maske s lica, kako buno slave jo jednu premijeru. Sumaedeg koji se uno raspravlja sa zidom, pantomimiara to oponaa hod prolaznika, prolaznike koji... prolaze... Video, jednom reju, ivot. I mislio: a ja, ta sam ja u tom ivotu? Prolaznik. Samo prolaznik kroz jebeni ivot! DOLCE VITA Ujutru je doao Mile Haron po mene i odvezao me u grad, na dvor kod vladike. Lepa varoica s rekom koja kao no jabuku ree grad na dve polovine. Ako je ono u konaku bila rasko, ta je onda ovo preda mnom! Ogromno zdanje opasano zidinama i kapijom na daljinski upravlja, prua se po samoj obali reke i podsea na dvorac feudalnog velikaa. Vladika me doekuje u dugakom hodniku poploanom, a ime drugim nego mermerom, iri ruke: Zdravo mi svanuo, Knjigoljupe! Jesi li se naspavao? Nemoj da ujem da si monahinje tipao!? Da te upoznam s mojim skromnim domom. Eto, krenuemo od potkrovlja, izvoli, ovim stepenicama, tako, malo e ti biti naporno, ali isplati se, da vidi ta sam ja to napravio. Evo, ovako, ovde sam ti ja namestio pedeset i dve sobe, he-he-he-he-e uvek bi se na kraju kikota ulo to zavrno e ima za svaku nedelju u godini, to ti se sve napuni o praznicima, ko oko bude puno, mili moj. Svaka kamara ima po tri, neka i etiri kreveta, pa ti raunaj. Prole godine uveo sam grejanje i gore, mokri vor, ima li bolje u hotelu, reci? Idemo sad dole, u moje odaje... alo, alo, a ti si, sokole... E, dobro, dobro, valja tako... Ovo ti je moja spavaa soba, tu nema bog zna ta da se vidi, e, ovo je garderober, ni tu nema bog zna ta, mantija do mantije da, ali koliko mantija, i od kakve materije, koliko tapova s mesinganim, ne bi me udilo i pozlaenim rukohvatima. E, a ovo ti je moje kupatilce, vidi i

102

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 103

sam kako lau, nema tu nikakvoga akuzija, obino kupatilo s kadom, volim ti ja malo due da se banjam, zna. A ovo je radni deo kabinet, biblioteka, ovde e ti danas da bibliotekarie, soba za sastanke, trpezarija, kuhinja, salon za prijem koliko nepotrebnih salona i, na kraju, e, to ti moram pokazati, ova je zgrada bila policijska stanica, zna. Silazili smo u podrum, ime me vie moe iznenaditi, pomislio sam. Ovde su, pre nego to sam uselio, komunistiki krvnici muili i prebijali ljude. Nisu stigli da je dobro oiste, zidovi su bili... posvuda je bilo... zna... okreeno krvlju. E, zato kandilo neprestano gori. I ove svee. Ko zna koliko je njih duu ovde ispustilo. Pakao je nekad tu bio nastanjen, dragi moj. Jata. A ta se, u meuvremenu, promenilo? Popeli smo se gore i mladi bogoslov nenog lica preuzeo me je i odveo da se smestim. Kroz pola sata sedeli smo u salonu za prijem, pijuckali rakiju, osvetanu, naravno, i askali izmeu vladiinih mobilnih razgovora. A vid sad ovo, vid ovo pritisnuo je nekoliko puta dugme ispod stola i ubrzo potom neko od posluge se pojavi. Ne moe, dou mi tako gosti, a ovi se zavuku dole u trpezariju, a ona daleko, video si, i ne moe vikati, nije pristojno, zato sam uveo ovo zvonce... A na koliko mesta imate zvonce? Na tri, al razmiljam da uvedem jo toliko, jes... Samo malo, alo, alo, e, bog ti pomogo... Iskoristio sam momenat dok razgovara da zabeleim priu o tasterima. Kako se razgovor oduio, ustao sam od stola, pokazao mu rukom da idem da radim i otiao do biblioteke razmiljajui o vladici kao roenom hegemonu. Dvor je prava re za ovu zgradu. ta je sledee ime e me iznenaditi, mislio sam. Sve to nisam mogao ni da naslutim, ovde sam video. Marljivo sam radio itav dan, otvarao knjige koje niko pre mene nije, bilo je jasno da vladika ne ita, a druge, ili ne zanima ili ne smeju. Bogoslov me je pozvao na ruak, ve su svi sedeli kad sam uao, ustali su da se pomolimo i da vladika blagoslovi obed. Bio sam siguran da pored mene sedi Mile Haron, voza, ali negde na pola ruka shvatio sam da to nije on ve neka meni poznata njuka. Do kraja ruka razmiljao sam ko bi mogao da bude i, kada smo ustali i ja mu konano ugledao anfas, setio sam se. Bio je to voa studentske organizacije u vreme dok sam studirao, ljigavac koji je, kako se pokazalo prilikom prvih

104

protesta i nemira, zapravo bio reimski ovek, trojanski konj ubaen da bi smirivao razularene studente, gasio poare. S kim ti, Petre, hleb deli? Popodne sam nastavio da radim u biblioteci, iz jednog od salona uo se amor, a onda je neko neujno pritvorio vrata kako ne bih mogao da ujem o emu se govori tamo. S Trojancem. Izbegavi jo jednu obilnu veeru, predvee sam proetao varoicom razmiljajui o vladiinom traumatinom detinjstvu koje je uzrokovalo potrebu za takvom raskoi. Verovatno je bilo mnogo gladnih usta u kui u kojoj je odrastao, mislio sam. I tada, u izlogu radnje s delikatesom, kraj kobasica, vargle, unke, proarane slanine, ugledah plakat na kojem je stajao on, glavom i bradom. Ispod njih je u rukama drao maketu manastira. Vratio sam se u dvor, oamuen jo jednim okom, legao u krevet, otvorio uti notes i poeo da piem. Svetlo je bilo jedino, centralno i slabo. Ne seam se kad sam usnio, silazio sam do podruma gde su nekakve troglave nemani bile privezane oko vrata masivnim lancima za zid. Kad je u podrum zakoraio vladika, one su se najednom umirile i izgledale pitomo poput monahinja. Mazio ih je po glavama i smejao se: he-he-he-he-e! Probudio me nagon za mokrenjem. Poao sam niz hodnik, stigao do samog kraja, vratio se natrag, nijedna vrata mi nisu liila na ona koja tako uporno skrivaju mokri vor koji sam obiao tokom dana i u kojem sam samo pre nekoliko sati prao zube. U tom bunilu siao sam sprat nie dodirujui zidove levo i desno. Morao sam metodom pokuaja i pogreaka da pronaem toalet ili e me beika izdati. Otvorio sam prva vrata, sevnule su sjajne male glave, shvatio sam da se nalazim u prostoriji s mantijama i tapovima, to bi trebalo da znai da je toalet blizu, govorilo mi je dnevno seanje. Ispod sledeih vrata plazila je pruga svetlosti. Otvorio sam ih lagano, opet promaaj, pomislio sam i zaustio da se izvinim vladici to u nedoba upadam u njegove spavae odaje. Isprva mi se uinilo da je zadremao u naslonjai, natrag zametnute glave. I, zaista, brada mu je bila uzdignuta, ruke opruene po rukohvatima, u levoj, sa strane koju sam video, drao je brojanicu, oi zatvorene, ispod razdrljene mantije sa grudi su trale sede kovrde. Od stolice na kojoj je bila

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

naslagana posteljina nisam ga dobro video. Lagano sam prilazio, blie i blie. Na trenutak sam zastao kad je pomerio glavu u stranu. Neto se oigledno deavalo ispred njega, iako gotovo da se nije pomerao. I znatielja je prevladala obzire, zakoraio sam jo jednom. Mantija je padala sa strane, a izmeu vladiinih rairenih nogu neto je klizilo sporo, gore, dole, gore, dole. Gore. Dole. Bila je to, mojoj neverici nikad kraja, kudrava glava mladog bogoslova. Iako nem, zanemeo sam jo vie. Stajao kao glumac u zamrznutom kadru sve dok jedno zrno brojanice nije kliznulo i udarilo o svog prvog komiju. U taj mah vladika okrenu glavu k meni, preko ramena, u stranu, otvori oi do pola, pogleda me i nanovo ih, spokojno, kao da se ama ba nita neobino ne deava, sklopi. Ne znam kad sam i kako izaao iz njegovih odaja, kada zaspao. Ne znam ta su te noi moje oi zaista videle, ta umislile, a ta usnile. Narednog dana svi su se ponaali kao da se nita udno nije desilo. Zapravo je tako i bilo. Nita se neobino na dvoru i nije dogodilo.
Iz romana u rukopisu Cerebrum

105

Radmila RADOJKOVI

SOMEDAY MY PRINCE WILL COME

Dobro vee, momci! Da li ste se umorili?brino je upitala Sneana svojih sedam patuljaka. Na desnom unutranjem uglu ekrana, nedostupan oima gledaoca, pojavio se mali treperavi natpis REKLAME ZA 10 SEKUNDI. 10. Pranje ruku, pa veera! Pita je upravo izvaena iz penice., dodala je uz draesan osmeh. 9. Zahvaljujui godinama uestale izvedbe, patuljci su besprekorno pratili ritam mizanscena. 8. Ua je hitro podvrnuo rukave svoje koulje. 7. Ljutko je buno negodovao. 6. Sreko je razdragano jurnuo prema vedru vukui ne ba oduevljenog Mutavka sa sobom. 5. Pospanko se tromo vukao prema vratima. 4. Kijavko se zajapurio iziritiran mirisom obilne sapunice. 3. Stidljivko je cupkao detinjasto, skrivajui se iza skuta Sneanine haljine. 2. Vragolani jedni! neno im je dobacila Sneana. 1. Jo samo sekund, samo sekund., pomislila je ne skidajui blaeni izraz s lica i postavljajui trpezu. EKONOMSKO PROPAGANDNI PROGRAM RADIO TELEVIZIJE SRBIJE! odjeknulo je s povrine ekrana. Sneana je s tekim uzdahom ispustila plahtu. Koliko vremena imamo?, upitala je. Desetak minuta., odgovorio je Stidljivko. Ovde je u toku predizborna kampanja, kandidata pun ceger. Tako je to kod svih koji su godinama bili etiketirani petokrakom. Tkivo viepartijskog sistema im se progresivno i uporno iri poput sarkoma. Anarhina proliferacija malignih elija. Zna, rak je stara bolest, suprotno uvreenom miljenju sapatnika new age filozofije. Spominje se ve u hijeroglifskim tekstovima i hindu-upaniadama. I svi emo umreti od njega. Svi. Onako diznijevski. Nek mu je laka crna zemlja. Stidljivko se zagledao u svoje ake. Jebem li ga, sad ne mogu ni ruke da operem! Moraju da mi ostanu prljave za narednu scenu. Pandemija poinje od prljavih ruku i kapljinog kontakta. To si znala, ne? Ja redovno perem ruke. Zna ono kad ide u klozet pa kad kau Pre zbog sebe, posle zbog drugih. Ali problem nije u redovnosti pranja ve u neprekidnom nizu dodirivanja, hvatanja, pridravanja i uzimanja najrazliitijih stvari iz javnog i privatnog prostora. Taman zavrnem slavinu, a onda se setim da sam pipao i to i to i to, pa opet pod mlaz. I tako dok se ne setim svega. A pamtim kao slon, bar u domenu higijene. Zna, ruke treba prati Znam., prekine ga Sneana ve pomalo nestrpljivo, Treba ih prati

106

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 107

srazmerno broju dodirnutih stvari u toku dana. Zatim doda paljivije. Izvini, trebalo bi neto da zavrim dok traju reklame. Ne ljuti se? Udaljila se uz njegovo promrmljano odobravanje i uputila prema ostavi. Skuena ostava u dnu kuhinje je jedino mesto koje se ne koristi ni u jednoj sceni. Tamo e na miru sroiti pismo. Ne bi trebalo da joj oduzme vie od vremena predvienog reklamama. Trenutno barata s pedeset etiri rei u minutu. Pet sati i dvadeset minuta koliko je ukupno posvetila korienju obrazovnog softvera, efektnog i simpatinog interfejsa, Typing Master, upravo sada e se pokazati kao dobra investicija. Pepeljugu nije videla niti ula ve dvanaest godina. Poslednji put su se srele na Popodnevnom maratonu Diznijevih princeza u privatnoj reiji, tada jo uvek sputanog, berlinskog pedofila Hajnca Mejera. Navlaio bi zavese na prozore garsonjere na uglu Anhalter i Vilhelmtrase, svlaio gae i razvlaio purpurni ud po spontano izreiranim sliicama svih onih malih devojica iz Tomas Volf parka, dok bi Sneana glaala rublje, metla kuu i zagrizala jabuku s unutranje strane polovnog portabl ekrana. U sumrak bi se spustio niz ulicu Vilhelm do zgrade Ministarstva finansija i priljeno zurio u mural socrealistikih motiva i dimenzija. Livci, zidari i graditelji pruga, zajapureni i znojavi, gipkih i vrstih tela, stamenog stava. Paradigma discipline i istrajnosti. Ausvajs za koridor telesne uravnoteenosti i seksualne korektnosti. Od veeras. Do sutra. I prekosutra. Zauvek. Ili bar do narednog popodneva, kada bi se maraton nastavio. itavih devet dana zaredom. Isprva je bilo teko ostati pribran i koncentrisan na sceni, s druge strane ekrana, dok bi Hajnc sve glasnije i roptavije uzdisao i stenjao. No decenije uestalih izvedbi ile su joj na ruku. Uostalom, Hajnc bi postajao toliko smeten da su manje greke i izmene mogle proi sasvim neopaeno. Najmunije je bilo kada bi pauzirao traku i ostavio Sneanu zarobljenu i zaleenu u kadru. Bila bi primorana da ga posmatra u pomamnoj eksploziji njegove uvrnute fantazije. Patuljci su od itave stvari napravili fazon, Drkaton Diznijevih princeza na desnorunom projektoru. Devet dana zaredom. A onda i onaj incident izmeu dve predstave. Zateena Pepeljuga, poricanje, snishodljivost, moljakanje. Bilo je najprihvatljivije prekinuti svaki kontakt. Ipak sada joj ve due vreme intenzivno nedostaje i zna da ovo moda i nije pravi nain, ali potreban joj je neko. Pa bile su najbolje prijateljice! U ostavi su redovi pregrada. Depne edicije o samopomoi i neurozi postmodernog doba, Pekovi putevi

kojima se ree ide i vukojebine u koje se nikada ne zalazi, Marfijeve moi pozitivnog i HIV pozitivnog razmiljanja, promiljanja i smiljanja, analgetici, sedativi, multivitaminski preparati, zalihe slatkia, Prinev rashodovani trenaer i Uina kolekcija tupea. Jednog dana e sve to spaliti, reciklirati, prodati preko Ibeja, tagod. Sada samo odgurne par kutija i seda za raunar. Ustreptala i sa upornom zebnjom, znojavih dlanova, s vorom u grlu i plitkog daha. Ma nek ide ivot! Udahne duboko. Pa bile su najbolje prijateljice.
30.4.2009.

Draga Pepeljugo, Prolo je dvanaest godina, znam. I verujem da i ti zna. Kako je onda bilo najprihvatljivije da prekinemo svaki kontakt, tako mi sad deluje najrazumnije da se obratim upravo tebi. Moda je kasno i moda ovo i nije pravi nain. Prosudi sama. A moda je meni potrebno (i dovoljno?!) samo da se nekome (ikome?!) obratim, pa makar odjeknulo u prazno. Izvini to piem haotino i, verovatno, interpunkcijski bahato, ali ne mogu/umem drugaije. U meuvremenu Ne znam odakle bih poela. Toliko je toga Volela bih da kaem da je Hajnc bio jedini, prvi i poslednji. Dobro, prvi jeste. Ali u nizu. Plejada likova na skali od rutavih do osavih, od roavih krater kategorije do bejbi fejsa, od vkv-a do sedmog stepena. Visoki, niski, debeli i mravi. Ponekad toliko uestali da su ak prestale da me uznemiravaju i brane svae s smrtnim ishodom i deca s invaliditetima s druge strane ekrana. Pauziranje snimka mi je sve napornije i zbog uasnog spazma koji tada dobijam u miiima. Postala sam zavisna od kompleksa B vitamina. Srea pa su reklame predah. Kao audio-vizuelni paravan koji me odvaja od gledaoca. Uostalom, zna i sama. A internet se ispostavio kao prezahtevan angaman. Svi ti klipovi, dajdest izdanja, rimejk kombinacije Vapim za jednim kratkim switch u CNS-u globalne mree. A opet Serem. To mi je i najbolji izlaz ikada. Najefektnije idejno-praktino reenje mog izbavljenja. Zna, provalila sam zon. Sve dok neko ne startuje klip u kome se pojavljujem, mogu da lutam mreom po sopstvenom nahoenju. Bez patuljaka, pardon malih osoba (da budem politiki korektna, ha, ha), maehe, Princa. Pretpostavljam da si se acnula na njegov pomen. Stii emo i do toga, ne brini (ili moda ba sad brine?). Provodim se, stvarno, u svemu tome.

108

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 109

Toliko toga sam nauila. Jutjub, asovi solo pevanja (uspela sam da otpevam D, zamisli, totalno sam se naloila da budem alt), dez balet, kucanje Kakva sam sve mesta videla! Svet (napokon i hvala velikom svemirskom imperatoru na tome) nije vie samo hrpa lica sa spoljanje strane ekrana. To su boje, planine, cvee, mora, etalita, zgrade, mostovi Hej! Postanem tako srena. A onda neko opet klikne i teleportuje me u mali prozor. Zatim postane subskrajber, alje link prijateljima, familiji i komijama. Uas! Ali zato oboavam lou konekciju. To mi valjda doe kao neka kosmika ili poetska pravda. Jo vie sam oduevljena ekspanzijom dijagonala ekrana. 42! Hej, ceo kontinent s unutranje strane. Nekad se ee bahatim. Kad se samo setim Hajncovog polovnog portabla. Kao kad bi doveli muzikog superstara da peva za ankom. Fuj! Sigurno se pita kako je sve ovo uticalo na moje male ljude. ao mi je to neke stvari nisi imla priliku da vidi. Npr. Pospanko se pre par godina ozbiljno navukao na amfetamine. Bilo je nemogue da odglumi. Brljavio je grande. Vie putra smo dovodili dublera. Ljutko je praskao na sve strane i van kadrova. Usledila je teka hipertenzija, ak je dijagnostikovano predinfarktno stanje. Stidljivko se tad najvie skenjao. Zato je sad apsolutni ampion hipohondara. Kae da ruke treba prati srazmerno... Ma, bolje da ne zna! Ostali su manje-vie isti. Mada Ua ima novi fazon. Tupei i perike. Puna nam je ostava tog kra. Lovac kae da je to poetak transvestije i egzibicionizma. Kakav vokabular, ha? Zaprepastila bi se koliko je on sad intelektualan tip. Maeha je ipak najgore podnela sve ove godine. Prvih nekoliko decenija je morala debelo da se maskira da bi liila na baba veticu, a danas to komotno radi bez minke i kamufliranja. Zato joj ni dak pudera ne pomae kad treba da radi Kraljiine scene. Vie puta smo hteli da organizujemo audiciju, za zamenu, no ona ni da uje. Usput je i delimino dementna. Sreom, na suflerku je pristala bez veeg pogovora. Jedno vreme smo imali slabe angamane. Unitila nas je manga manija. Pa smo u tom periodu arobno ogledalo iznajmljivali jednoj virtuelnoj kui straha, a Prinevog konja Jebi ga Pa napomenula sam ti da emo i do njega stii. Ne mogu da kaem da sam zaboravila onaj incident kod Hajnca. Ali isto tako ne mogu ni da tvrdim da me to vie potresa toliko (ako me potresa uopte, heh). Mada, oekivala sam da e se ti prva javiti nakon svega. Ipak si ti Zna ve. Iako ni on nije nimalo naivan i neduan u celom tom spektaklu koji ste mi priredili. Najgluplje je bilo to sam ja bila ubeena da si ti poslednja, od svih moguih osoba, koja bi uradila tako neto. Posle afere tvog Princa i anoreksine Grizele Ko bi rekao Pogotovo to si

esto spominjala kako je Lovac markantan i armantan. A da nisi ti meni time samo zamazivala oi? Je li?! Izvini. Nadam se da si bar uivala dok je trajalo. Princ ume da bude tako paljiv. Iako je poza u kojoj sam vas zatekla vie liila na sado-mazo akrobaciju. Eto, i to sam nauila na netu. Nebitno. Izvini jo jednom. Bilo pa prolo. Pa bile smo najbolje drugarice! Neke stvari su ipak vanije. Ionako sam s njim raskrstila jo onda. U meuvremenu je imao romansu sa Kraljicom Maehom. To je bilo dok se jo kako-tako drala. Rekao mi tad kao fura se na iskusnije. Kao fol mi polagao raune. A bilo je jasno kao dan da je samo ekao moj znak pa da batali celu tu aradu. Koji paenik! Mada, umeo je da bude zaista paljiv, ne? Zaboravi, ako ikako moe, sve one gadosti koje sam izgovorila onda. Moda me s ove vremenske distance razume, a moda si me i onda razumela. To sad nije vano. Samo oprosti. To mi je najbitnije. Nadam se da si dobro. Da podnosi sve ove godine i da si mila i draga kao i uvek. I da si nala izlaz, portal, da kao i ja uiva u samotnim internet lutanjima, ui i gleda nove stvari. Pii mi. Znailo bi mi. A i tebi, znam te. Voli te tvoja Sneana J <3 P.S. aljem ti i zajedniku sliku patuljaka i mene. Nemoj da se uplai. Na slici sam ja u svojoj karakteristinoj plavo-utoj haljini, samo iscepanoj, sa gotik mejkapom, kako pobesnele patuljke drim vezane na kanapima. To je na novi projekat. Budi vrlo obazriva i diskretna u vezi sa tim. Ne elim ni da zamislim ta bi se desilo ukoliko bi neko za to saznao pre same realizacije. Sve smo smislili. Jo samo malo i udo emo da napravimo. Ne znam koliko e biti kvalitetni prvi nastupi, poto je u pitanju nezavisni, autorski projekat. Niko nas ne podrava jer niko i ne zna za to. A onda je sa svim ovim gotovo. Ljudi e se buniti, znam, i oekujem to. Zabrinula bih se da to ne uine. Ipak je ovo renomirani dugometrani animirani film s sedamdesetdvogodinjom tradicijom prikazivanja. 72 godine, hej! Bilo je i previe. A ovaj novi projekat e biti ultra hororac. Zato sam ja tako gotik a patuljci kao besni psi. Joj, sad bih ti sve o tome ispriala ali ne smem. Skalpirae me ovi moji. He, onda bi jo ljudi pomislili da je nova pria nastala na osnovu istinitog dogaaja. Ha, ha! Dri nam fige. Toliko elim da uspemo. JO TRIDESET SEKUNDI DO KRAJA REKLAMA!, odjeknuo je Mutavkov gromki bas. Stiem! doviknula je Sneana. Jedan

110

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 111

kratak klik i Your message has been sent pri vrhu stranice. Klikklik. Tako jednostavno. Nije ni udo to to toliki ljudi rade tako esto. Ustala je i poravnala haljinu. Oekuje ih scena veernjeg umivanja i pranja ruku. Ta je ak i zabavna. U svakom sluaju ugodnija joj je od one u kojoj dok mesi kolae peva pesmu SOMEDAY MY PRINCE WILL COME.

NE POSTOJE ELAVE DEVOJICE

Ne postoje elave devojice, zakljuio je otac razgovor o njenim grbavim i asimetrinim ikama koje je tog jutra sama odsekla. Da, ne postoje. Otkad je Manja iz ulaza 4C, jedina elava devojica koju je ikada upoznala, prestala da dolazi na igralite, a Manjina majka poela da nosi crni al, vie ne postoji nijedna elava devojica. Iskoraila je na peaki prelaz. Crveni oveuljak se uspravio i podsetio je na njeno nepravilno dranje tela. Pomislila je da prava lea nee uiniti da njene ike izgledaju manje krive, naprotiv, pa je samo jo dublje zarila ruke u depove jakne i opustila ramena. Otac ju je povukao za okovratnik i zadrao je na trotoaru. Zagledala se u izlog frizerskog salona preko puta. Osim to su bile uvebanije, kretnje frizerkinih ruku nisu bile ni po emu razliite od onih koje je ona nainila jutros pred ogledalom u predsoblju. Iako, u njenom sluaju, umenost i nije bila tako vana jer je cilj bila elava glava. Bilo je potrebno samo dovoljno puta tricnuti makazama. Kad je Velika prole nedelje morala da je uva, Njen brat joj je ispriao da regrute iaju na elavo kako bi stareine lake videle ta im je u glavi i ta misle. A da vojnici u ratu nose lemove upravo zato da neprijatelj ne bi video ta smeraju. Velika je zakljuila da su to gluposti za deake, pa su njih dve onda lakirale nokte. Sad je izvukla ruku iz depa jakne i pokuala da izgricka crvene ostatke laka. Ionako je Velika jo ranije poela da je nervira. Jo vie je nervira to teta Sonja sve ee ostaje da prespava i ujutru obavezno obuje mamine skoro nove papue sa tiklom i manom, a otac kae kako joj lepo stoje. Teta Sonja onda pita Lepo ili lepe? Ipak, najvie je nervira to se svi ponaaju kao da ne mogu da vide ta ona misli o svemu tome.

112

Ulaznica 224-225

113 Ulaznica 224-225

PREVODI

114

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

eljko MITI

DAN KADA JE UMRLA LEJDI GAGA

IZ ANTOLOGIJE NJUJORKE POEZIJE 21. VEKA DAN KADA JE UMRLA LEJDI GAGA (eljko Miti i Ana Boievi, Ni : Peti talas, 2011)

115

Dan kada je umrla Lejdi Gaga je naziv antologije njujorke poezije 21. veka izdavake kue Peti talas iz Nia. I odatle i ovaj izbor. Njujork kao sedite jedne od najuticajnijih i najvanijih pesnikih kola Amerike, rame uz rame sa Bitnicima, jezikom kolom Blek Mauntina ili San Francisko Renesansom, uvek je izazivao panju i interesovanje ljubitelja amerike poezije. Ovim skromnim izborom kao i samom antologijom njujorke poezije 21. veka Dan kada je umrla Lejdi Gaga, koja e se uskoro pojaviti u ediciji Rollercoaster eleli smo da predstavimo najkarakteristinije pesnike glasove dananje njujorke scene, tanije njen presek pesnikinjama i pesnicima najmlae generacije, roenim posle 1969. godine. Na cilj je bio da ovdanjoj italakoj publici pribliimo pesniku produkciju 21. veka, jedan novi svet, do sada nepoznat ili nedovoljno poznat, poeziju autora koji na ovim prostorima nisu prevoeni i objavljivani . Pesnikinja Ana Boievi koja i sama pripada njujorkoj pesnikoj sceni je koprireiva antologije. Ono to je karakteristino kod esnaestoro pesnika zastupljenih u Antologiji je izvestan evropski tj. evroazijski uticaj na pesniki izraz, koji nije bio tako jak kod starijih predstavnika njujorke kole i amerike poezije uopte. Savremene tehnologije, bolji uvid u pesniku istoriju i stvarnost, iroko obrazovanje i otvorenost prema drugima kao i multietninost samih autora u krajnjoj konsekvenci prua vrlo zanimljiv spoj autentinog pesnikog izraza i uticaja koji se proteu od Vitmena, Paunda ili Viljema Karlosa Vilijamsa koji su postavili temelje amerike savremene poezije, preko tipinih predstavnika njujorke kole O Hare, Berigena, Eberija, Koha, Bernstina, Elis Notli, pa do prekookeanskih magova poput Majakovskog, Harmsa, Sendrara, alamuna,...

Ejmi KING (Amy KING) RUNI AMERIKANCI Noas sam sanjala Mariju Santjago kako iezava dok isti i rasporeuje robu u bodegi na Menhetnu, njen pozajmljeni apat okleva na leima muterija. Uzimam svoje novine, jezikom ute tampe prelazim letimice preko duine tamnoputih ruku Marije Santjago i teine deteta koje je ostavila kod kue, na nekom neznanom & gustom mestu. Kolumbija, Bogota, ta svirala sa grudima leine. Du te kime, zemljotres naslovljava haianski pomor u Port-o-Prensu. U susednom kvartu, s hladnom konzervom usa utisnutom pod laktom, prolazim pokraj Marije Santjago gde pred marketom prai voke to su plovile po zemljama koje niko od nas jo nije video. Pirana srce, sve je smrdljivi dinamit, skretanje panje s membrana dananjeg sukoba; mi smo bez semena i ne moemo sadrati raj u mesu ovog kokainskog jezgra, pitak smo aj iji vlani listii nisu miraz ve omotai onoga to bi u nama vredelo u plesnivoj gomili koja truli, kao na otpadu odbaena mapa doma. Samo smo se etkale ispred, puile cigarete s karanfiliem i raspredale pokraj ne-ivota Marije Santjago i njenog mua kome je odzvonilo i koji je otplesao doavola. U pozadini uzavreli lonac praska, usne sunca miriu na travu du obrisa naih maljavih obraza, a utkanje momaka u jarku stupa na scenu. Kipovi budunosti prinueni da vie ne ekaju. Silazei sa ivinjaka,

116

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

117

preko ulice, upletena kosa ogoljuje nam potiljke, a ruiaste obale bazena zapljuskuju ostrvska gnezda; promiemo pored utih taksija kao da su nam bedra varljivi aneli, bez ikakvog smisla, kao kopilansko nestalo dete Marije Santjago. ak i konobari znaju kako mirie drugde. A ova se no pretvara u zvezdanu deponiju koju bi ona rado uljuljkala, ali nema dovoljno za uobiajenu cenu due. Ova no je aneo odbacivanja, Anela Dentata kerova ofucanih od moljaca, duhova koji jure arizonskim mesama pre no to se vratimo kao reciklirani provalnici koji dre dvor na krovovima bruklinskih horizonata. Ko me celu uiva ove noi? Ko odnosi ovu mlitavost mog uma i navlai izmaglicu boje senfa preko otrih belih linija kojima ne slui nijedna duica oka? Takva tiina progovara iz sveobuhvatne tuge oko Marijinog radnog prostora dobovanje njene kretnje produava nam glasove. Ona je ivi pesak kroz koji koraamo. Ne plaamo joj nita da vrati ubre na rakunsku pijacu. irimo se po kanjonskim pukotinama i uvaljavamo bluz, vrati se, saekaj da nam se vrati i dete, roeno iz drela to nas greje, uzgaja lie pripravljeno za gutanje: niko ne ita budunost, ne predskazuje sreu, niti postaje san koji gleda kroz stakleno oko u dubok vetar, to plete korpicu aptaja verenu sa smru deraicom svega, i nastavlja s tim kamenom, spava u pepelu na poslu, u talogu vremenom gurnutom pod nokte kojima seemo da novcem platimo stvari to nas podseaju

da jesmo, da smo mi, i opet jesmo celog ivota koji nije na, Marijin, kao to u njenom ivotu ona ali druge oseajem koji nije.

118

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

PESMA JE BORBENI IN
za Fame and Corporate Sponsorship

Je li ovo iznurenost ili glumim, da li te stvarno pali moj kratak orts koji se vlaan obavija oko tvog napetog pojasa na stepenitu? Dok stoji nepomino, dahe i zadrava dah, ti si degenerik, traga za eljomne-potrebom, fabulom filmova kojoj se rugamo ljubavnim ivotima. Sve je kao na ekranu, pouda, osvajanje, usne preko rasporenog mesa-trave, dehidratacija due u inovima. Runo oslikani dijamanti i ljokice koje sakupljaju plutajue ivice scene, kako dodiruje kliu, drai kitu kad god stigne, ponaa se kao gladno stvorenje sve da bi ti svet uzvratio, apnuo da si seksi i nadarena. Nadarena si, precizna pouda: kako se pomera ka svetlosti, istie bradavice, onda pozerski prekrta noge, pa ih iri, a isto to radi sa srcem dok ulazimo u tvoj uzan stan, tvoj lini grad upljih orgazama, trljajui stisnuti bezdan, medeno-tesan jezik poput pijavice u dupe, a zatim neke sladunjave rei. Jo mi je stalo do tebe, s tobom sam, u postelji, u rupama na ulicama kroz koje prokopavamo rovove, kao puevi-golai na vrhu zemljanog sveta u avovima, s tobom sam a mrzim te uz ljubav kojom gladim tvoj stisak, grabei kosu, elei njegovu mo, ne njega. Znam te, tu mimikriju borbe, bestijalnosti koja bi ti moda obezbedila mesto kraj spasioca i ukrasila tvoj put nakon lake veernje lepote. Imitacija olakanja, jer to neto drugo jeste minua koju vuku zubi-ne-savrenstvo,

119

pogled u mraku na tvoje lice nenaminkano i u senci. ak ni ne zna da pada u ono to gradi, nainjeno od onoga to jebe, osea krivicu za uitak, kako izvlai korist i vidi nas druge kroz pore svojih napora, kao da e nas mnogo posla i kasni sati negirati, izbrisati sa tvog traga, uiniti da se osea bolje. Sad saberi svoje pupoljke, svoje V-izreze podzemlja, sav kul kr iz fioka kao svedok svakog tvog nastupa, dozovi u pomo bieve i kone kite, svoje Princ Albert usne i podsmeh pesama, hajde da se igramo zatvora u prostorima za maskiranje kojima se upasuje.

Prevela Ivana Maksi

120

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Matve ANKELEVI (Matvei YANKELEVICH)

UKORIENA SVESKA
ODLOMAK Zaveden sam slikom prirode, zaista kada poveruem u nju svet nestane oduevljen sam bistrinom i pristonou domiljatou i snagom unakom prevarom umetnosti; ali nemam ta da kriem to e gotovo kao da nema ta da obelodani ta da ispria sem onoga to ponavlja iznova i iznova na razliite naine zato mene zanimau stvari onakve kakve esu, drugim reima, ili, o bolje, u nedostatku pravih. Napokon. Ava! Ne tera me vie da budem teatralan da razotkrivam svoa nadublja oseanja, koa su slina kao

121

kod drugih ljudi mada ne ba ista. Negde se zaista neia utroba prosipa, mozak curi iz lobanja, celina se razbia, dok a ovde sedim. Neto uasno e negde, na sreu ne ovde. Ali, iako e mo mozak i dalje u moo glavi, u lobanji koa treba da ga uva, nedostae mi prave hrabrosti dah mi e prekratak za rei, moe rei besmislene, osiromaene, bez aluzia ne pokazuu mi put er su se i same izgubile ne dramim ne pretvaram se ne elim saaljenje voleo bih da prestane da me slua! Moda bih voleo da lagano nestanem zauzmem stav ili napiem knjigu ili promenim koulju proetam stazom popiem pie

122

pronaem put ili pratim trag. Nastavljam:

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Belo vino uopte nie belo. Toliko e mnogo mrtvih a a i dalje mislim o njima kao da su nekada bili ivi. Ne elim da budem elegia. Ne elim da budem pela. Ne elim da budem orao koi posmatra vrhunce. Ne elim da stvaram. Ne elim da budem ukoriena sveska. Ne elim da me ikako zove. Zaista bi trebalo da auriram svou radnu biografiu. Sitna slova tee da pretvore itaoca u posmatraa: pogled kroz kae da e ova svrakopis moda prozor ka svetu? Poznato e da rei mogu da oplode devicu i dau ivot glini.

123

Ali rei i svrakopis nisu ista stvar.

Mo otac ne bi poverovao da e ovo primer dobrog pisanja. I bio bi u pravu. Poto on vie ne moe da govori, ne moramo obraati panju na njegove rei, niti ih se drati. Kao i obino, previe razliitih tema se mea ovde bez nekog sklada. Nita ne ostae. Uspon bez silaska. Niko nie odeven u tamnocrveno. Niko ne dri knjigu u edno i skiptar u drugo ruci. Ako slika ne sadri stvar hoe li rei sadrati sliku? Proaranu rupama, valjda. Stih e granica. Ne u smislu ednakosti ve u smislu to e to ili podrazumeva se.

124

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

BORIS
Boris e legao nauznak na tle i poeo da posmatra kako se stvari deavau. Poelo e lagano. Ali se neto izvesno deavalo. Borisu e pala na pamet luda idea da napravi neto, pa e poeo od sebe. Rekao e svom desnom stopalu, Napravi se. I tako i bi. Potom e isto uinilo i levo stopalo. Ubrzo mu e to dosadilo. On pomisli da bi mogao da napravi neto drugo, ali ta. Stolicu. Prvo e razmislio kako bi ona trebalo da izgleda, ta e to stolica, od ega se sastoi. Kada e otvorio oi, ugledao u e pred sobom. A kada e ponovo sklopio oi, zaspao e i sanjao o stvarima koe nikada ne bi mogao da napravi u svoo sobi, stvari koe nikada nee videti pred sobom im bude otvorio oi. * Boris rastavi stolicu. Delove sloi u gomilu. Zapali ibicu. Poto delovi behu od drveta, oni poee da gore. Boris baci i ibice u plamen. I one behu od drveta, pa i one poee da gore. Netremice e posmatrao kako delovi gore. Dovoljno mu e bilo da samo tako posmatra. I stolica e bila zauuue zadovoljna, kao da e ovako ispunila svou sudbinu. A Boris o e u tome pomogao. A kada e sve bilo gotovo, ostala e progorena crna rupa u drvenom podu tamo gde e ranie staala stolica. I Boris se spusti u tu rupu.

125

Semson STARKVEDER (Sampson STARKWEATHER)

OGRANIENJE PTICA
4 Prelistavaui polovne knjige na 92. ulici, uo sam kako mladi kae preko svog mobilnog Dobar dan, da li e ovo bro koi ljudi okreu kada pronau mrtvu pticu na ulici? Kasnie sam video goluba kako lei u blatu, i deake bez maica koi su ga bockali tapom, eleo sam da kaem neto ali nisam znao koi bro da okrenem. 5 Rendi Donson, baca enkia i budui lan Hola slavnih, i dan danas odbia da govori o galebu koeg e pogodio u Sietlu loptom koa e ila 155 km/h na proleno trening utakmici 1994. godine. Nesreni e galeb eksplodirao u vazduhu, a njegovo e telo poput kovitlaca belog pera iznad oblaka palo u travu uz tup zvuk. inilo se da Donson eli da ode do ptice, onako kako se prilazi pregaenom psu, onako kako biste ostali uz tog psa dok ne ugine, ali nie otiao; staao e na uzviici sve vreme dok sudie nisu uklonile nered. Nie ak ni zavrio svo krug. Pet udaraca kasnie menader se dogegao do njega i zatraio izmenu bacaa. Eliot e ovo znao. O ovome e duh govorio Bleku, o ovome e etsu njegova ena aputala na uho o Spaserovom radio prenosu utakmice na vrelom podnevnom suncu. 6

126

ednom sam uo poreenje srca sa zapanjenou prvog galeba koi e poeo

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

ribu ja o tome ne znam ta da kaem mada sam hranio i galeba i svoe srce Alka Selcer tabletom, koa me podsea na morsku penu na pesku nakon plime kada se voda povue natrag u sebe. Srce nie galeb, Alka Selcer ga nee ubiti; nee odleteti samo zato to ga deaci gaau kamenjem i, ba kao i poezia, ono nie za kukavice. 16 Spaser ima pesmu u koo nema niedne ptice. To e i naslov same pesme: Pesma bez iedne ptice U to pesmi slike poedu njegove priatelje. I na krau nema niega nakon to bilo ko od nas umre, sem mira poezie. Barem tako kae ta pesma. 17 Posmatra ptica, star 62 godine, pogoen zalutalim metkom, e preminuo edan e od naslova u Dnevnim novostima (u mou zabit ne dolazi Tams). lanak, kako izgleda, se zasniva na svedoenju rtvine sestre. a sam u restoranu u Osiningu, edem tost od rai i ekam da se desi udo. Prema sestrinom svedoenju, enu e pogodio zalutali metak dok e hodala umom ka mestu sa koeg posmatra ptice. U harlemsko bolnici kau da e zvanino ena preminula usled velikog gubitka krvi izazvanog prostrelnom ranom. Pitam se koi e mistini razlog njene smrti. Pokonica e 17 godina radila kao gradski slubenik, saznaemo iz 52 rei

127

navedenog lanka. Tost se ohladio i stvrdnuo. Niko nie uhapen. Veoma e tuno, kae njena pedesetsedmogodinja sestra, Debora Blum. Da, posmilih a, zaista e veoma tuno.

128

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Dorotija LESKI (Dorothea LASKY)

ARS POETICA
Htela sam da ispriam veterinarki o videu sa makom koi mi e Deson poslao ali nisam iz straha da e me smatrati udnom tako sam usamljena ue me e nazvao momak, ponovo pian rastrzan izmeu zvonkih suza i odanosti urlao e na mene sa takvom ogorenou kakvu nikada ranie nisam ula i rekao mi e da nisam ni za ta iako on moda nie to ba tako mislio a sam tako ula kada mi e rekao da mo ivot nie vredan a moe ivotno delo nie vrhunsko delo. elim a da spasim ova svet, ali a zapravo elim da piem pesme po ceo dan elim da ustanem, piem pesme, zaspim, piem pesme u snu pretoim svoe snove u pesme pretoim svoe telo u pesmu divno odevenu elim da mi lice bude pesma upravo sam otkrila kako da alanerom iscrtam uglove svoih oiu kako bi izgledale krupnie u meni stalno postoi neki romantini nemar elim da osetim uas umesto drugih i a to mogu samo kroz pesmu samo kroz pesmu mogu da samem mnogo rei u nekoliko njih kao kada e on rekao da nisam ni za ta a nisam ni za ta dobrota vie nema nekog smisla ali to se odanosti tie to e ve neka druga stvar

129

NISI MRTAV
Volela bih te kada bi bio mrtav Ali ti nisi mrtav, iv si Tvoe telo odzvanja u meni ivo Odzvanja ivo, ne kao mrea plavih nerava Zatvorena u staklu Ne kao poput gume crveno srce zatvoreno u staklu Ne kao spaljeno telo zatvoreno u staklu Ve kao prava stvar, neto meko Meko i divlje Tako mi e drago to sam napustila ova svet I pronala divljinu tamo, u tebi Tako mi e drago to sam bila dovoljno hrabra Da napustim mesto u sebi koe nie divlje Da odem u peinu ivota koa nie mrtva

130

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Den HO (Dan HOY)

ESI LI IVA
Sluam nagore sranje od muzike. Spavam sa mediumima i to ednostavno nie isto kao s Bogom. Svi koe sam ikada osakatio kau mi da se prikaem ili ostavim sebe na miru. elim da strgnem svoe lice i zapalim ga. Oseam se poput kruga koi obuhvata sve. Idem dalje i dalje, ali e svaka dua u pogreno boi. Poniavam ih ednu po ednu, za svaki slua.

131

ARIZONA ILI FLORIDA

Nikako mi ne uspeva da itav edan dan volim ili mrzim ceo svet. Na sve strane daem lane informacie, bez zadnje namere, naprosto moram tako. ivot mi se neprestano gadi. Ljudi idu u Arizonu ili Floridu da umru kada vie ne ele nikuda. Ne elim da budem crna kutia ali se i ne izvinjavam. Mogao bih te oiveti, kad bih samo mogao da ti dam vetako disanje i ne povratim.

132

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

DALEKO ODAVDE OSTATE, O GRENI

Ljudi se boe da pevau o onom to misle ali ne i a. a iskoriavam gotovo sve, i svi to znau. Nie dovoljno osetiti se prevelikim za male planove. Volim sintetiku svake vrste a nebesima poruuem da mogu da mi popue. Ova bogolika rana kou nosim na sebi nie namerna, ali ti esi.

133

Pejd TEGART (Paige TAGGART)

PESME LEDA
1. sruila sam pivo u sebe // pod zastorom zime dok su stepeni postepeno opadali htela sam da ti ponudim pitolj // tu monu alatku iza narodne kuhinje gde e sve ustreljeno // umlaeno ekonomia se ei od sebe same // uedinjenih radnika elim da budem nevidljiva, liena svega 2. zaklonila sam oi // sve granice edne ume su u mom telu // uao si ini se da ti e trebalo onoliko koliko i drvetu da izraste u meni // u punom naponu kada sve presui // a vetar obara grane pored puta sve to ostae e deblo // kako da ne izraste 3. nema vidika // odavde kada bi u bunaru stalno bilo vode // bila bi eterina vazduh proaran slabim svetlom // maine za maglu // ledene kape lake // svoe bih misli // satkala od kuninog krzna // da ugreem mozak za ezero koe se u trenu pretvara u led i pticu ebeno neverovatnu kada e zamilja 4. cela sam propala kroz led // plivala i tonula u nevidljivim putanjama izvuenim iz sobe moih seanja // bila e prepuna // bila e puna mene umotavam svou puku // veslo probia led dok su me izvlaili // a sam se preobrazila

134

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

5. u glini e bilo ispisano samo // bili smo ivi glad zahteva panju pored oscilacia donje vilice vremena // koliko god da budem blizu da odredim sebe // uvek zavrim kao nepotrebna // i govorim // vitrau neprozirnom poput butine // da moe srce nie takvo
Preveo eljko Miti Mlai

135

Edmund BERIGEN (Edmund BERRIGAN)

NENASLOVLJENA
etao sam neprekidnim uivanjima mrane intestinalne slike i prilike kada sam osetio metilheksilciklododokan1 prvih pijanaca neprestano pojui entuzijazam udiui jutra od hidrogen peroksida i aloa vere skladitio sam gomilu na svojoj glavi i poeo razbacivati na sredita pregrada svako od mojih hiljadu src ponaosob; to je bio neobian kompliment ali se sreom naikao u slatko otapanje promrzline usmrene na putu ka zdravlju i poplavljene modnim detaljima ka kiseoniku. Pomislio bi. Neto je poelo da salutira i rasprnulo se u hiljadu slavuja koji su putali brade i stajali u doseljenikim redovima sedam asova u raznim kontinentalnim dorucima, izdavajui se za miris koji isputa dok spava ili dok pipa svee okreene zidove.

U originaly cyclododocane. cyclododecane - ciklododekan. (prim. prev.)

136

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

SRENA DECA OD KAMENA

srena deca od kamena2 za zid prikovana stomaci oposuma3 posvuda4

137

glad stone children - moe imati i znaenje deca Gledstouna, prisutna je dvoznanost. (prim. prev.) 3 Ameriki pacov torbar (prim. prev.) 4 Ovde takoe postoji vieznanost. possum belly se u slengu koristi da oznai dlakav stomak. Possum belly overalls je i naziv jednog albuma Boba Dilana (1969.). (prim. prev.)

138

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

DVOSMISLEN TRK PONIJA

lemiti modricu je tako nalik na istonu obalu bus se prevre i kotrlja niz moralne izotope da spali tajne u pogrenoj bljuzgavici ue za otvaranje padobrana izbegavano omekavam magmu u kardiogramu od somota iskopanom u graanskom zidu javorom obeleenom na skarabeju korpiji kioska smenih fotografija zar ne bi eleo da ima fontanu na nain na koji samo lenj strukturni opoziv u bosa novi ajova ajova pelikanske rakete psuju o da to je tano, hajde da rastopimo nae koralne rukopise u njihovom polubratstvu munje i bledila

139

3-20-05
Zalaem se za etnje po neobinom autobuskom premoru & razgovoru na granici recimo da li se sve sastoji od velikih ledenih tanjira od vatre & nogu poetskog govora tako namorasta stara soda laira buenje za kukuruzni hleb ali no je nemogue je biti ovde u tome ovde je isto kao udovi to kripe kao da sam na oznaenim zdravim mestima ali bi mi se vie svideo kvrgav ud elim da umrem ogranak drveta & ja sam ushien to u jednog dana umreti pa e se tada promeniti sve ono to me je progonilo ne verujem u ivot posle smrti nadam se da je to hrabro sve je izalo kroz prozor kada je moj otac umro svaka ansa za lagodan ivot & plaam od toga svoj ulazak u svet misli pre toga bile su pesme & televizija & Braa Marks & neko stariji da mi zapertla cipele da sad uem u svoju staru zgradu bio bi to prestup ali su te slike sijale u mom umu nisu voleo bih da nisam iveo tamo sada mi se ove rei nameu ali u uvek iveti tamo & uvek u vam priati o tome.

Prevela Ivana Maksi

140

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Ana BOIEVI

DAN KADA JE UMRLA LEJDI GAGA

Kakav je ovo dan: je li on poput duge, apstrakcije koju donekle shvatam, je li kua sa belim zastavama kako ga mogu dosei. Znala sam neko curu koja je zvala sebe Lepotica a svoj koni aksesoar Zveri. Pa, mogu li stvari biti onakve kako ih nazovem, je li u tome tajna. Jednom davno u istonoj Evropi ivela je devojka koja je ila u klub Kontura: dirala se na Obronku meu Oblaiima. Sve to zvui bezveze. Jeste, dirala sam se. Pomalo debela, nikada nisam mislila da sam neto nadarena, zvezda, ja jednostavno nisam kapirala druge. Ali ti, ti ne eli da uje taj deo, ti samo eli da se seksam meu politikom. Jebi se: ja samo elim da piem o bumbarima, bumbarima. Njujorka kola je nastala jer stvari mora da imenuje u Njujorku. Inae, previe toga postoji

141

INTERVALI MOLBI
elim da ti dokaem da te volim, rekoh svom ouhu nakon to me satima ubeivao da se odreknem stana koji jo uvek nisam bila nasledila, i koji je on mislio da njegova dva sina treba da naslede. ak je i njemu bilo muka od toga. ta mi bi, da sam turala lepotu i strpljenje u lanu prodaju ljubavi. I bio je u pravu. Opametila sam se. Sad kad me pita da kaem: Bomba je kutija zvezda, ja ne mogu to da uinim: ne mogu da uinim bombu lepom za tebe. eli biti deo neega? Oblaci nad Vol Stritom jesu isti kao kod ota, ali da li je to neka uteha? Kada pomisli na bombu, ak i kada joj suprotstavi strah, zar ti ona ne izaziva erekciju?

142

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Zamisli ljupku dobroudnu pesnikinju: malu, visoku ili raspupelu, biraj. Ili vatrenu-kad-se-naljuti lezbejugu ako se na to pali. Ona je na ti sa pokretima, drveem i pticama: njeno srce govori tvom srcu da treba da ima srca. Onda spomene bombe. BUM! Dobije erekciju. Shvatam ja to: uzvieno je mirisati eksplozivni kraj njenog srca. I moje je telo ponekad jedna velika erekcija. U ratu sam mazila sliku jedne cure, pred tom istom curom. Kad bi mi stisnula ruku bilo je to kao drkanje. Ali kada je nagazila minu njeno telo nije izgledalo ljupko. Njena noga

143

koja polete kroz vazduh ne bee ljupka. Zato ja spominjem ovo? Jer je potrebna erekcija da bi se detonirala bomba. A da se demontira, treba strpljenje, dokaz ljubavi. Svi mi elimo da ivimo, a onda se demontiramo. Sainjeni smo poput jelena od svetla ali vie volimo da se modiramo. Ono to nas demontira mora da nas voli ali ne eli da guramo lepotu u cipele. Ili samo nogu ili planetu. Ili da samo svrimo. Nemoj joj se obraati sa ona. Mislim, bombi. Ova bi pesma trebala biti opomena. Zato onda pokuavam da uguram lepotu u opomenu. Moda sam umorna, moda elim lako reenje. Prole su godine

144

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

otkad sam videla pravu-pravcatu erekciju uivo: ali mogu da je zamislim u letu kroz vazduh. Ne izgleda ljupko. Ono to elim da kaem je da elim da ti dokaem da te volim kao bljesak snega ocrtan na licu ili onako kako je odea iz sedamdesetih izgledala u sedamdesetim: ne kao-nova, ve sasvim nova. Pa ipak, mora da ostari da bi iznedrila dokaz. Sed(n)i kao zec na bok. Posluaj to brestovo kosovo kapitalistiko svetlo Hou da kaem, nemoj me ubiti svojom erekcijom molim te. Priekau te.
Preveo eljko Miti Mlai

145

Vislava IMBORSKA

KNJIEVNA POTA
ILI KAKO POSTATI (ILI NE POSTATI) PISAC Opservator, Krakov Optuujete nas zbog ubijanja mladih knjievnih talenata. U te nene biljice itamo treba puhati i duvati, a ne kao to vi radite, kritikovati njihovu slabost i nesposobnost donoenja na svet zrelog ploda. Nismo pristalice staklenikog gajenja knjievnih biljica. Biljice moraju da rastu u prirodnoj klimi i da se na vreme prilagode njenim uslovima. Katkad se biljici ini da e postati hrast, a mi vidimo da je najobinija travka. ak najbrinija nega nee je pretvoriti u hrast. Katkad, naravno, moemo pogreiti u dijagnozi. Meutim, mi tim biljicama ne branimo da rastu, niti ih upamo iz korena. Mogu da rastu dalje i da jednom prue dokaz o naoj pogreivosti. S oduevljenjem emo priznati poraz. Uostalom, ako biste sa vie volje itali nau rubriku, mogli biste primetiti da kada samo naemo neto pohvale vredno, trudimo se da to istaknemo. A to to je pohval relativno malo, nije naa krivica. Knjievni talent nije masovna pojava. H.J, Ronjica Uredniku Pote dosta esto se dogaa da ita pisma s pretnjama. Ta pisma zvue manje vie sledee: molim vas, recite mi, da li moji tekstovi neto vrede, ako ne vrede da smesta okonam s tim, da ih pocepam, bacim, oprostim se sa snovima o slavi; postau oajan, posumnjau u sebe, pokleknuu, propiu se, prestau da verujem u smisao vlastitog ivota, i tako dalje, i tako dalje. Tada urednik ne zna ta da radi. Jer, sve to bi imao da napie postaje opasno. Ako napie da su stihovi ili proza loi eto ti velike tragedije. Ako napie da su dobri autor moe poiziti zbog svojih sposobnosti. (Ve je bilo takvih sluajeva). Neki ele jo vie, da im se smesta odgovori, jer se mogu dogoditi strane stvari. Ne doputaju nam da makar malo razmislimo. Harry, ein Sastavili ste dugaku listu pisaca, iji talenat urednici i izdavai u poetku nisu prepoznali, a kasnije su zbog toga veoma alili i stideli se. Aluziju smo shvatili u letu. Feljtone smo proitali s poniznou svojstvenom naoj pogreivosti. Neaktuelni su, ali nije vano. Svakako e se nai u Sabranim delima, ako napiete neto vee od Lutke i Faraona.

146

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 147

H.C. (G. ?), Slomnjiki Molimo ta ima da molimo: preklinjemo ta ima da preklinjemo: molimo se Bogu da nam aljete itljivo napisana dela. Meutim, neprestano nam stiu moda ak na nivou Dragog Gospodina Tomasa Mana rukopisi ispisani sitnim slovcima, s mrljama od mastila i sa zavojitim crteima umesto potpisa. Uzgred budi reeno, u odgovorima ne moemo da uzvratimo istom merom, jer majstori tamparskih vetina jo nisu izmislili neitljiva slova. Kada do toga doe, baciemo se na ocenjivanje. Barbara D, Bitom Nisu samo rukopisi neitki ve i mainopisi. ini se da ste poslali desetu kopiju. Imajte milosti, oi se ak ni za devize ne kupuju. U poetku smo mislili da ste u kovertu stavili restoranski meni. Jer, u naim ustanovama za kolektivnu ishranu bolje kopije po pravilu se upuuju knjigovodstvu, a gore drhtavim rukama potroaa. E. T, Lublin itamo i itamo, probijamo se kroz umrljane i crne od precrtavanja stranice, kad nas iznenada obasjava misao: zbog ega konano i mi ne moemo da budemo frustrirani? Zato drugi mogu, a mi ne moemo? Zbog ega smo voljni da itamo, kad sve svedoi o tome da autor ak nije bio voljan isto da prepie tekst? Sigurno da ne moramo da budemo voljni. A nali bi se za to i razlozi: jer pada kia, jer je Genja glupa, jer nas iga u kolenu, jer Ala ima macu, jer Kovalski jedva ive ivot, jer nas niko ne poziva u bioskop, jer vreme leti, jer je dosadno, a i tako jednom e nastupiti smak sveta. Meutim, posle svega toga ponizno se naginjemo iznad teksta, da bismo ga proitali do kraja. Mada nemamo na ta da odgovaramo. Krist. J, Seniuv Draga Gospoo, ideje niti kupujemo niti prodajemo. Niti posredujemo pri kupovini i prodaji. Samo jednom smo, zbog nenosti srca i krajnje nekoristoljubivosti, pokuali da jednom poznaniku sugeriemo ideju za roman o trgovcu koji je samog sebe bacio u vazduh. Meutim, poznanik je ideju shvatio kao ekstravagantnu i izjavio da se nikako ne moe iskoristiti. Od tog vremena smo postali mrzovoljni. M. Z, Varava ivot urednika Pote pun je iznenaenja. Od nas se trae nemogue stvari. Na primer, upuuju nam se molbe da napiemo pismo (privatno!), o tome kako i ta napisati, da bi bilo tampano. Drugi nam upuuju molbe o tome kako

sakupljati materijal za kolske zadatke ili pisati referate. Trei nas mole da sastavimo spisak knjiga koje treba proitati, kao da razvoj pisca ne zahteva apsolutnu samostalnost u toj oblasti. Vi ste Gospodine Marko na simpatian nain dopunili tu listu, poslavi nam pregrt finskih stihova (u originalu!) s predlogom da izaberemo za tampu one koje elimo a kada nainimo izbor, obeavate da ete ih prevesti. Dakle, svi stihovi nam se na oko sviaju, objavljeni su na lepom papiru, slova su isto i jasno tampana, razmaci i margine su ujednaeni, samo je jedna re precrtana naliv perom s plavim mastilom, to stih naroito ne rui, ak naprotiv, svedoi da je autor brino proveravao mainopis. Ata, Kali Vai lepi stihii, puni dvorske afektacije podstakli su nas na sanjarenje. Ako bismo imali zamak sa sporednim zgradama i vrtom Vi biste vrili funkciju dvorske pesnikinje, opevali biste neprijatnosti koje doivljuje latica rue na koju je sletela nepozvana muva i hvalili biste nas zbog toga to prefinjenim prstima odgurujemo gaduru s arobnog cveta. Naravno, pesnik koji bi nas podseao na trovanje dvanaestorice strieva bigosom, kao netalentovan, za to vreme bi robijao u tamnici. Jer, stih o rui bi mogao da bude remek-delo, a stih o strievima rav...Da, da, muze su amoralne i kapriciozne. Ponekad pogoduju triarijama. Ipak je poeljno da pesnik progovara jezikom svoje epohe. Vaa dela su starinska po formi i u domenu pojmova. To je neobino za devetnaestogodinju devojku. A moda su to strofice prepisane iz prabakinog spomenara? Mars, Vjelika Lino poznanstvo sa nama nije ni za koga odvie ampanjski doivljaj. A kada se o poetnicima knjievnog umea radi dosaujemo im neobinim pitanjima. Na primer, da li vole Fredra, a ako da ili ne, zbog ega. Posle, iz ista mira postavljamo pitanje u vezi s nekakvim detaljem iz Kamijeve Kuge, a trenutak kasnije razmiljamo glasno ko je napisao humoresku o ureivanju novina za ratare, ko? Za neke ta pitanja su veoma teka. Magro, Krinjica Dragi Gospodine i Gospoo, suvie zahtevate od nas. Oboje piete stihove i konano elite da znate ko od vas pie bolje. Vie bismo voleli da se ne petljamo u to, pogotovu to nas je u pismu uasnula reenica: Mnogo od toga zavisi... Naticanje u braku dobro se zavrava jedino u

148

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

filmskim komedijama. Uostalom, imate isti stil, odnosno veoma teak za prepoznavanje. Pa ipak, kao fanatici kunog ognjita, eleli bismo da se zadrimo na ovom Solomonovom izricanju suda. J. im, Lo Ba lepo. Brino ste prepisali fragmente prie Jana Stoberskog i poslali nam s molbom da ih objavimo kao debi. Meutim to nije nita u poreenju s jednim titanom rada iz Gdanjska koji je prepisao itavo poglavlje iz arobnog brega, menjajui imena junaka do neprepoznatljivosti. Bilo je toga oko trideset stranica. Prema tome, delujete prilino jadno sa etiri stranice svog rukopisa. Treba zagrejati stolicu. Za poetak preporuujemo Ljudsku komediju. Dobra je i ima je mnogo.
Izbor i prevod s poljskog Biserka Raji

149

150

Ulaznica 224-225

151 Ulaznica 224-225

ESEJI/KRITIKE

152

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 153

Jelena BOROVINA

VATROMETI I BAJKA O AKTEONU IZMEU LIRIKE ITAKE I OTKROVENJA

Sukob starih i mladih osnovno je obeleje srpske knjievnosti dvadesetog veka. Poetski angaman mladih pesnika doveo je u pitanje kanone, tradiciju i norme starih bilo da se radi o knjievnim kritiarima ili o pesnicima. Ruilaka, prevratnika poezija i proza mladih ugroavala je institucionalizovano pesnitvo. Srpska knjievnost od dvadesetih godina XX veka odlikuje se upravo sukobima u knjievnoj kritici, gde su se branili sopstveni stavovi i osporavali stavovi protivnika. Sukob se razvio pre svega na kritikom planu razliiti lanci, eseji i manifesti, kako bi se objasnila i odbranila nova poetika; odnosno napadi institucionalizovane kritike sa druge strane, kako bi se nova poetika diskreditovala i pokazala kao ruilaka. I tu su stari imali pravo. Poetika mladih u svojoj osnovi jeste nosila ruilaki i prevratniki element. Zbog toga je i delovala tako okantno. Novo u poeziji je najavio jo Dis Utopljenim duama 1911, ali pravi prevrat donosi Lirika Itake Miloa Crnjanskog 1919. Oko te knjige razvie se une polemike i time zapoinje pravi sukob oko mesta i uloge poezije u drutvu. Naime, grupa mladih sa jedne strane odbija ideju Jovana Skrelia da poezija treba da bude drutveno angaovana, dok sa druge strane odbija i estetika pravila Bogdana Popovia. Pokuaj imenovanja perioda dvadesetih godina prolog veka ini se da se u srpskoj knjievnoj kritici zavrava uvek konfuzijom. U osnovi problema moda lei nedoumica kritiara i teoretiara da li bi razliite -izme nastale tih godina trebalo oznaiti kao stilske formacije ili pravce i da li je mogue u osnovama -izama nai konstante zajednike svima, koje bi omoguile da se pomenuti period oznai jednim imenom. Za sada, kao najbolje reenje nudi se upotreba termina avangarda koji obuhvata sve one tendencije i pojave u srpskoj knjievnosti od 1919. godine. Kao najznaajniji pesnici dvadestih godina izdvajaju se pre svega Milo Crnjanski (Lirika Itake) i Rastko Petrovi (Otkrovenja). No, pored njih delujuju i drugi pisci i pesnici, pri emu na planu knjievno-kritike odbrane stoje, pored Crnjanskog, jo Todor Manojlovi i Stanislav Vinaver.

BIBLIOTEKA ALBATROS Lirika Itake izlazi 1919. i najavljuje buru koja e trajati narednih nekoliko godina. Vinaver zajedno sa Manojloviem 1921. pokree Biblioteku Albatros. U proglasu ove biblioteke stoji kako je njen osnovni cilj i ideal gajenje i irenje DUEVNE KULTURE.1 Prema najavi iz istog proglasa, biblioteka je trebalo da izda dela Miloa Crnjanaskog, Todora Manojlovia, Stanislava Vinavera, Isidore Sekuli, Boka Tokina, Siba Miliia, Iva ipika, Milana Begovia, Rastka Petrovia, Svetislava Stefanovia, Tina Ujevia, Stanislava Krakova, Apolinera, Vitmena, Balzaka, Poa, Flobera, ida, Makijavelija... Od svega, svetlost dana ugledae Dnevnik o arnojeviu Miloa Crnjanskog, Burleska gospodina Peruna boga groma Rastka Petrovia i Gromobran svemira Stanislava Vinavera. Izdavaka delatnost biblioteke tu prestaje. Vinaver kao razlog navodi krau tamparskih slova u Beu. Seanja Todora Manojlovia na taj dogaaj su neto drugaija. Prema svedoenju Manojlovia osnovni razlog zato biblioteka prestaje sa radom jeste nedostatak novca, odnosno mali prihod od prodaje knjiga. Iako je izdala svega tri knjige, rad biblioteke ostaje upamen jer Dnevnik o arnojeviu i Burleska gospodina Peruna boga groma idu u sam vrh srpske knjievnsoti. Prema proglasu, knjiga Todora Manojlovia nalazila se u tampi. Radi se o Osnovama i razvoju moderne poezije. Da je izala kako je planirano, Manojlovieva knjiga bi verovatno zadala konaan udarac starima. Knjigu posebno vanom ini analitiko razlaganje osnova moderniteta koji za Manojlovia poinje Bodlerom i Laforgom, preko Niea i Bergsona, da bi svoj vrhunac doiveo u Apolineru. Pored toga to Manojlovi u knjizi traga za osnovama modernog senzibiliteta u svetskom pesnitvu, na kraju daje i osvrt na stanje u junoslovenskim knjievnostima. Osnove moderne srpske knjievnosti lee u poetskoj praksi (nimalo iznanaujue) Laze Kostia, Radievia 2 i Disa. Prevrednovanje ovih pesnika jasno je izraeno kod Manojlovia i Crnjanskog, dok je sluaj Rastka Petrovia neto drugaiji. Naime, Rastko se okree narodnom geniju, slovenskim mitovima i mitolokom kako bi uspeo da pronae pramelodiju ono zajedniko svim narodima. R. Petrovia
1 Proglas Bilioteke Albatros, preuzeto od Gojka Teia, Otkrovenje srpske avangarde, (Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 2005), 139. 2 Osnove i razvoj moderne poezije objavljene su posthumno, prvi put 1987. i Prireiva oba izdanja je Gojko Tei.

154

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

zanimaju slike i mitovi koji ostaju deo (pod)svesti naroda. I on se kao i Manojlovi i Crnjanski okree tradiciji, ali ne onom delu tradicije koji je priznat od strane starih, ve upravo delu tradicije koji je zanemaren. Kada se govori o prevratnikim i ruilakim tendencijama kod mladih treba napomenuti da oni nisu ruili sve oko sebe, ve one vrednosti za koje su smatrali da su lane ili prevaziene. Prevrat se kod nas pre svega ogledao u prevrednovanju. Namesto Duia i Rakia, visoko se vrednuje poezija Branka Radievia i Laze Kostia (to ne znai da se umanjuje vrednost prvih). Padaju kanoni i norme. Najvee, pak, promene ine se u jeziku i stihu. Pesniki bunt i ruilaka potencija avangardne poezije (bar kada se radi o Crnjanskom, Petroviu, Manojloviu i Vinaveru) ne znai da oni nisu priznavali nikakve stare vrednosti. Pre bi trebalo rei da dolazi do novog itanja tradicije. Stari mitovi i motivi (srpskog i svetskog pesnitva) bivaju premodelovani, to predstavlja novi nain itanja tradicije. Moderni pisci ne odbacuju, ne rue tradiciju; oni je, tavie, ak i pojaavaju i produbljuju stalno...3 Ve sam naslov Crnjanskove zbirke Lirika Itake vezuje se za antiki mit o Odiseju i njegovom povratku iz rata. Petroviev roman Burleska gospodina Peruna, boga groma vraa se staroslovenskim bogovima, ali i hrianskim mitovima. U Otkrovenju na nivou sintakse i slika Rastko Petrovi se vraa narodnim uzorima strukturi bajalice. Manojlovi naslovom svoje druge zbirke pesama obnavlja antiki mit o Akteonu. Ne treba zaboraviti, da u drugoj deceniji dvadesetog veka Dojs pie roman Uliks koji takoe predstavlja novo itanje starog mita. ZA SLOBODAN STIH I JEZIK Slobodni stih i ritmizovana proza predstavljaju glavno obeleje poezije sa poetka dvadesetog veka. U Osnovama i razvoju moderne poezije Manojlovi e insistirati na slobodnom stihu, a kao obrazloenje za njegovu upotrebu, navee da on u potpunosti odgovara senzibilitetu modernog pesnika. Upotreba slobodnog stiha je najee bila na meti starih. Crnjanski u tekstu Za slobodan stih odgovarajui na napade kritiara ukazuje da slobodni stih nije nikakva novotarija mladih ve

155

Todor Manojlovi, Tradicija i doktrina Novi knjievni sajam, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 1997), 20.

da: Na Veliki petak u crkvama naim, sva se jevanelja itaju u slobodnom stihu.4 Upotreba slobodnog stiha nije novina niti orginalnost ni za Manojlovia:.. u ostaloj Evropi gde je slobodan stih bio manje-vie stara stvar, gde je on, esto, cvetao ve od vekova do vekova uporedo i ravnopravno sa slobonim stihom, takve predrasude i bojazni nisu imale nikakvog smisla.5 U tekstu Za slobodan stih, Crnjanski e takoe napisati: Slobodni ritam je pravi, neposredni lirski ritam, vezan za raspoloenje. On je seizmografski taan ritam duevnih potresa.6 Na sceni srpske knjievnosti dolazi do istorijskog preokreta delovanjem mladih. Svakako da e njihovo poimanje poezije uticati na sve potonje stvaraoce. Upotreba slobodnog stiha za Crnjanskog je jedini pravi nain na koji se mogu iskazati oseanja mladih, ali je istovremeno i izraz elje za ukljuivanjem u svetske tokove. Pesnika praksa dvadesetih godina, kako je ve napisano, doivljava promene i u jezikoj sferi. Naime, retorinost Duieve i Rakieve poezije, biva zamenjena potpuno drugaijom leksikom osnovna pouka (poruka?) je da svaka re moe biti poetska i da moe da izmeni znaenje. Istovremeno, motivi pesnitva i nacionalni mitovi bivaju razrueni parodiranjem ili ironisanjem (ovo je posebno naglaeno u sluaju Lirike Itake ili Prie o mukom). Jeziki eksperimenti, na nivou morfologije, sintakse i fonologije naglaeni su naroito u Otkrovenjima 7 Rastka Petrovia. TAKE DODIRA Kritiki angaman Crnjanskog i Manojlovia ve tih godina biva veoma zapaen i, pored Vinavera, oni spadaju u najvatrenije borce i zatitnike novih poetika. Rastkov i Crnjanskov pesniki rad svakako predstavlja vrhunac avangardnog knjievnog stvaranja. Kada se iitaju eseji, lanci i pesme Miloa Crnjanskog i Rastka Petrovia, vidi se da se njihove implicitne i eksplicitne poetike (uglavnom) podudaraju, to je redak sluaj u knjievnom stvaralatvu uopte. Kakav je sluaj sa pesnikom praksom Todora Manojlovia?
4 Milo Crnjanski, Za slobodni stih Eseji i prikazi, (Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada, 1991), 444. 5 Todor Manojlovi, Osnove i razvoj moderne poezije, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 1998), 92. 6 Milo Crnjanski, Za slobodni stih Eseji i prikazi, (Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada, 1991), 443 444. 7 Jeziki eksperimenti e biti dovedeni do krajnjih granica u poetskom iskustvu nadrealista i dadaista.

156

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Sveukupnim stvaralatvom, Todor Manojlovi, nesumnjivo pripada novima. Prouavanje njegovog rada uglavnom se zasnivalo na istraivanju i analizi teorijsko-kritikih stavova. Kada je re o samom pesnitvu, manji je broj radova posveen ovoj temi. Manojloviu, Crnjanskom i Petroviu zajedniko je to to u svom stvaralatvu se suprotstavljaju racinalizmu i pozitivizmu, pri emu se sva trojica okreu tradiciji (dakako, svaki od njih bira drugi deo tradicije na kojima gradi svoja uverenja). Manojlovi i Crnjanski trae metafiziko u umetnosti, dok R. Petrovi pokuava da re pretvori u telo. PREVRAT U POEZIJI Nisam patriotska tribina. Nit marim za slavu Poetika. Neu da preskoim Krleu, ni urina, niti da budem narodna dika. Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi. (Prolog) Lirika Itake izlazi godinu dana po zavretku Prvog svetskog rata (pojedine pesme objavljivane su i pre izlaska zbirke) te u njoj ovek peva posle rata. Ve uvodnom pesmom, Crnjanski jasno stavlja do znanja ta njegova poezija nije i nee da bude. Lirika Itake je zbirka koja je izvrila istinski preobraaj srpske poezije.8 Rastkova Otkrovenja pojavie se 1922. Prvu buru u srpskoj knjievnoj kritici pokrenue Lirika Itake, a okantni stihovi Rastka Petrovia e samo poveati bes starih. Bunt i neprihvatanje ustaljenih obrazaca je ono to je zajedniko Crnjanskom i Petroviu. Iako u pesmi Prolog upozorava da se njegovo pesnitvo ne oslanja na stare poetike, treba primetiti da, kada je re o strukturi Lirike Itake ona zadrava kompoziciju. Naime, zbirka poinje pesmom Prolog, a zavrava se Epilogom, pri emu je podeljena na tri ciklusa. Pomalo novi stihovi mogu se opet razumeti u znaku teme/motiva povratka iz rata odisejevski motiv koji u Lirici Itake biva ispevan na nov nain. Time Crnjanskova zbirka ne rui sve norme.
Bojana Stojanovi-Pantovi, Srpski ekspresionizam, (Novi Sad: Matica srpska, 1998), 64.

157

Skala vrednosti u zbirci se obre ironijom i parodiranjem. Sam naslov pojedinih pesama zbirke ukazuje na to da Crnjanski koristi stare modele himnu ili odu (Himna ili Oda vealima). Naslovi pesama jesu klju koji itaocu ukazuje kako bi trebalo itati i razumevati pesme. Himne i ode slave teme/stvari/motive sa dna vrednosne lestvice. Himna je sveana, pesma ispevana u slavu nekog boanstva ili heroja9, dok je oda pohvalna pesma, pisana visokim stilom i posveena nekom uzvienom predmetu.10 Kod Crnjanskog pak Himna biva posveena novom boanstvu Na Bog je krv. Aluzivni karakter rei krv sa jedne strane upuuje na ratno stradanje koje je pesnik doiveo i preiveo u Prvom svetskom ratu ali i: na neku vrstu posveenosti krvi, kanibalizmu, potpunoj otuenosti od ljudske sutine i svoenje na elementarne nagone za ubijanjem i iskorenjivanjem drugih. Takoe, moe znaiti metaforu stalne, ali bezuspene akcije i revolucije, a moe se odnositi na pripadnost rodu, dakle srpskom nacionu koji je rasparan i raseljen po raznim zemljama osuen na veite seobe (selismo nau krv).11 U Himni se ne slavi ni hrianski, niti bilo koji mnogoboaki bog, ve krv, iza koje ne ostaje nita. Kako krv dolazi u semantiku vezu sa rascvetalim grobljima, to ona nosi negativnu konotaciju, ime se zapravo implicira da je preuzeta sa dna vrednosne lestvice. Time Crnjanski izneverava anrovska oekivanja kod italaca. Slino je i sa pesmom Oda vealima. Umesto uzvienog predmeta, pesnik slavi veala, napravu koja donosi smrt. Veala kao simbol smrti za pesnika postaju uzviena (ime se i omoguava pevanje ode njima): Lepe se na vama po nebu eta, Po zemlji ima blata. vre grlite no nevesta zakleta Oko mlada vrata. (Oda vealima) Pesnikov pokli da se ubici die Vidovdanski hram i poreenje srpskog naroda sa obeaenom majkom svakako da su morali da izazovu gnev, ne samo knjievnih kritiara ve i patriota koji nisu mogli shvatiti kako jednom ubici, Gavrilu
9 Renik knjievnih termina, s. v. Odrednica himna. 10 Ibidem, odrednica oda. 11 Bojana Stojanovi Pantovi, Srpski ekspresionizam, (Novi Sad: Matica srpska, 1998), 66 67.

158

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Principu, treba da se die hram i zato. Ne razara samo na tom planu (patriotskom), Crnjanski stare topose, ve i kada se radi o motivu drage. Kod njega, motiv drage je vezan za krv, smrt i stradanje. Tamna erotika, kada se govori o ljubavnim motivima u Lirici Itake stalno je prisutna. Krv, smrt i dragana idu zajedno, te romantiarska i Disova mrtva draga postaju kod Crnjanskog krvava draga. Ljubav smenjuje tamna erotika. Kako je ve napisano, do najveih potresa dolo je na nivou stiha. Kod Crnjanskog se o doslednom korienju slobodnog stiha ne moe u potpunosti govoriti iz nekoliko razloga. Najpre, u Lirici Itake oseaju se kolebanja u pogledu korienja slobodnog stiha12, a sa druge strane, ak i u onim pesmama u kojima se ini da Crnjanski koristi slobodan stih, mogu da se pronau elementi vezanog stiha. Pored toga, Crnjanski ne odustaje ni od rime. Ogreenja o poetike i kanone najzastupljenija su na nivou sintakse: I milujemo daleka brda/i ledene gore, blago, rukom., napisae u Sumatri. Naravno da se radi o metaforinom iskazu, u kojem je mogue neto to je suprotstavljeno logici. Ali ovakva sintaksika ogreenja jesu najvanija u Lirici Itake jer predstavljaju vid jezikog eksperimenta (karakteristinog gotovo za sve nae pesnike, naroito u prve tri decenije XX veka). RASTKO PETROVI Najzad govoriti slobodno i do kraja. Jednom bar (jednim dahom), makar vas nain govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izrei cela misao i da bi se odahnulo. Videe se da ta misao nije tako rava, kao to ste oekivali, za one bar koji ne planu odmah i da duh iz koga je osloboena ne zasluuje 13 prokletstvo. Otkrovenja su izala 1922. godine. Lirika Itake je, u poreenju sa Otkrovenjima (ali i drugim delima avangardista) nagovestila mogunost eksperimenata, na nivou jezika, pre svega i stiha. Oteavajua okolnost pri tumaenju Otkrovenja jeste i injenica da ono saima gotovo sva avangardna iskustva (nadrealizam, kubizam, ekspresionizam, elemente psihoanalize, dadaizma), ali da sam Petrovi nikada nije hteo da se javno opredeli za neki od ovih pravaca. Ono to Otkrovenja
12 Novica Petkovi, Ogledi o srpskim pesnicima (Beograd: Drutvo za srpski jezik i knjievnost Srbije, 1999), 91 92. 13 Rastko Petrovi, Probuena savest (Juda), http://www. Rastko.rs/knjizevnost/ umetnicka/proza/rpetrovic- svest_c.html, (preuzeto 9.5.2010).

159

ini specifinim u srpskoj knjievnosti jeste i tematsko-motivski nivo zbirke. Naime ideja prenatalnog ivota, tajna roenja, insistiranje na telu i enji za ostvarivanjem punoe ivota predstavljaju jedinstven sluaj u srpskoj knjievnosti. Ovde na ovoj postelji zatvaram geografiju: nema vie duina, irina; Samo nogu, ruku; sve se iri! (Pustolov u kavezu) U ustima jo gadno od velikih imena, I prolost mirie na hartiju i neoprano rublje: Evo ja vaem vrui hleb u drutvu smelih stvorenja; (Dvadeset neprikosnovenih stihova) Poetni stihovi pesme Dvadeset neprikosnovenih stihova, otkrivaju negativan odnos spram velikih imena, slian odnos kao i u stihovima pesme Prologa Miloa Crnjanskog. Citirani stihovi se mogu tumaiti kao autopoetiki stav koji je uslovljen negativnim odreenjem zvanine tradicije. Jednim delom, Rastkova poezija u Otkrovenjima moe se oznaiti i kao deo enskog pisma: upravo na nivou enje za ponovnim ivotom u uterusu: Pa nijedan ivota san Nije tako ist I od svega edan, kao da je u trbuhu neke matere; (Jedini san) Ili: Jer roen posle sedam meseci trudnoe, Preturiv sve nesree, eli da se vrati majci; I, ne izlazei vie nikada, hoe Da izbegne bar veno toj gnusnoj kazni, toj hajci. (Ovo o jednom pesniku) Najbitnija odlika njegovog stvaralatva jeste pokuaj iznalaenja pravilne formule koja bi omoguila spajanje modernih i drevnih umetnosti, a sve u funkciji nalaenja

160

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

pramelodije. Na tom mestu nalazi se, ini se, dodirna taka izmeu Rastka i Nastasijevia jeziki eksperimenti i jednog i drugog tee upravo tome da se u jeziku otkrije ona magina mogunost jezika da menja svet. Otkrovenje i ono to spada u krug te zbirke odlikuje se ne samo ili ne toliko slamanjem metrikih kanona to su inili i drugi, prvenstveno Crnjanski koliko izvesnom depoetizacijom pesnikog jezika i nastojanjem da se on postavi na iru osnovu.14 Sve pesme su ispevane u slobodnom stihu, koji je rimovan ili rimoidan, ali uglavnom astrofian ili strofoidan.15 Sluaj Rastka Petrovia postaje jo zanimljiviji ako se ima u vidu da njegovi savremenici i bliski prijatelji (Manojlovi, Crnjanski, Vinaver, Nastasijevi...) u isto vreme tee da sve oko sebe pretoe u zvuk i dematerijalizuju, dok se kod njega deava upravo suprotan proces. (Ne, duhovnost mojoj pustolovini miinoj samo smeta!) (Dvadeset neprikosnovenih stihova) Otkrovenja su pokuaj otkrovenja tela i mogunosti tela, zato Petrovi bira slovenske bogove koji slave telo i ivot. Pokuaj sintetizovanja nacionalnog i kosmopolitskog, kao i 16 tradicionalnog i modernog, ostaje nedovren. Zoran Mii u tekstu Rastko Petrovi primeuje nedoslednost kod pesnika. Naime, eksplicitna poetika, iskazana u lancima i esejima, nije mogla da se poetski uoblii u potpunosti u Otkrovenjima.17 to svakako ne znai da je time pesniki bunt i prevratniki karakter poezije umanjen, ve da naprosto Rastko nije naao adekvatnu formulu koja bi omoguila poklapanje implicitne sa eksplicitnom poetikom. Razbijanje pesnikih formi i obrazaca jeste ispunjeno, ali postavlja se pitanje da li je to prava vrednost poezije (ne samo Rastkove, ve poezije uopte). Bunt Rastka Petrovia nije se odvojao samo na jezikom nivou, on se naravno oituje i na nivou tematsko-motivskih celina:
14 orije Vukovi, Novator i pretea, u Knjievno delo Rastka Petrovia, ur. orije Vukovi, (Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 1989), 383. 15 arko Rui, Stih Rastka Petrovia, u Knjievno delo Rastka Petrovia, ur. orije Vukovi, (Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 1989), 20. 16 Zoran Mii, Rastko Petrovi, predgovor u Otkrovenje: poezija proza, Rastka Petrovia, (Beograd: Prosveta, 1968), 12. 17 Ibid. 12.

161

U ustima jo gadno od velikih imena, (Dvadeset neprikosnovenih stihova) Ali isto tako, i pojedini stihovi iz zbirke Otkrovenja su izazivali ok (i danas to ine), kao recimo: Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti. (Pustolov u kavezu) Ovaj i slini stihovi nastajali su kako bi se zapravo slavilo i sakralizovalo Telo. Rastko naslovom zbirke Otkrovenja priziva Bibliju Jovanovo Otkrovenje. Dok Jovan daje sliku Novog Jerusalima, Petrovi u svojim otkrovenjima u nama pronalazi izvor novog ivota, a u slavljenju tela bezmalo novu religiju. Hou da budem neposredan. Misliti bez simbola. Svaka re treba da izraava samo predemet koji oznaava, nita vie.18 Rastko je pokuao da pie sam ivot, bez okvira, normi ili morala, da bude osloboen svih stega: Boe, oslobodio sam se svih veza, svih morala: (Svi su anci prazni) Sluaj Rastka Petrovia, po Vjebickom mnogo je komplikovaniji nego li sluaj Crnjanskog, Manojlovia, Vasiljeva i drugih. Prema njemu, Rastko Petrovi spada u pisce srpske avangarde najimunije na ekspresionistike uticaje.19 Opravdanje za ovakvu tvrdnju Vjebickog lei u injenici da sam Rastko nikada nije ekplicitno izrazio pripadnost odreenom avangardistikom pravcu, ve je naprosto lutao u nainima izraavanja stalno traei ba taj, jedinstveni, trenutak duhovnih dogaaja koji se ukrtavaju u njemu.20 Rastko ne slavi samo duhovno u ovekovom ivotu, ve i ono fizioloko: To zadovoljenje pohote samo uspe da me naini udovitem to drhe, dahe, zvidi od trbunosti i zasienja: (Pustolov u kavezu)
18 Rastko Petrovi, Eseji i lanci, (Beograd: Nolit, 1974), 415. 19 Jan Vjebicki, Srpska avangarda i Rastkov sluaj, Knjievno delo Rastka Petrovia, ur. orije Vukovi, (Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 1989), 69. 20 Jan Vjebicki, Ibidem, 77.

162

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Traei udo u banalnom, materijalizui nematerijalno, udei da postane sakralno ono to je u hiljadugodinjoj tradiciji bilo prezreno (telo) Rastko Petrovi zapravo ouuje obian ivot, uei da je Telo tajna koju treba otkriti i slaviti. Ekstaza tela koja je toliko zaokupljala Petrovia, nije mu dozvoljavala da bude estetiar, bar ne u onom smislu u kojem je to bio recimo Dui. SHVATANJA TODORA MANOJLOVIA Sam Manojlovi je najbolje definisao oblast svoga delovanja: Inae mi je struka (ukoliko je uopte imam!) umetnika i literarna kritika, a malo i filozofija, naroito problemi 21 duhovne kulture. Prvi tekst na srpskom jeziku objavljuje 1913. godine, na nagovor Jovana Duia - o Isidorinim Saputnicima, u Letopisu Matice srpske. Tih godina, Manojlovi, odustavi od studija prava, u Bazelu upisuje Istoriju umetnosti i poseuje italijanske gradove, gde se i upoznaje sa futurizmom i futuristima. Za vreme Prvog svetskog rata, na Krfu, radi u Srpskim novinama, posebno je aktivan u Zabavniku. U njemu e i objaviti svoje prve pesme. Nakon rata, dolazi u Beograd, gde u hotelu Moskva, zajedno sa ostalim umetnicima (Crnjanskim, S. Miliiem, Korolijom, Panduroviem...) raspravlja o novom u umetnostima. Eseji i lanci Todora Manojlovia, Miloa Crnjanskog i Stanislava Vinavera omoguavaju da se shvate stavovi mladih/novih. Crnjanski e za Manojlovia u tekstu Posleratna knjievnost seanja na god. 1919-1920 napisati: Odbijajui potpuno da napie stih u kome ima slika, on je iao najdalje u elji promene pesnikih formi. Zaostajui, katkad, kod svojih klasinih simpatija, on je jednako nagovarao da se ide to dalje, iskreno, duboko oduevljen najmodernijim stihovima Vinavera, docnije 22 R. Petrovia... (Treba pomenuti i da su Rastko Petrovi i Manojlovi bili prvi kritiari koji su kod nas pisali pozitivno o konstruktivizmu u slikarstvu.) to se tie odnosa sa Crnjanskim i Vinaverom, jasno je da su delili sline stavove prema predratnoj knjievnosti.
21 Iz pisma T. Manojlovia upuenog Tihomiru Ostojiu 31. januara 1914, citirano prema knjizi Radovana Popovia, Graanin sveta ivot Todora Manojlovia, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2002), 26. 22 Milo Crnjanski, Posleratna srpska knjievnost seanje na god. 1919-1920, citirano prema knjizi Radovana Popovia, Graanin sveta ivot Todora Manojlovia, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2002).

163

Odnos prema onoj posleratnoj, slian je, no razlike ipak postoje. Iako i Crnjanski i Petrovi i Manojlovi brane novo, poetsko ostvarivanje novog u poeziji pomenutih pesnika ii e razliitim putevima. Razlikuju se pre svega na nivou tema i motiva, zatim i jezika i jezike upotrebe. Razlike su svakako bile uslovljene i obrazovanjem i kulturama kojima su se divili. Tako za Manojlovia i Vinavera kao neprevazien uzor ostaju Francuzi, (od Bodlera pa sve do Apolinera), a za Crnjanskog Nemci. Zajedniko, pak, za Crnjanskog i Manojlovia je interesovanje za italijansku kulturu. Novi nisu hteli da donesu samo prevrat u poeziji, ve i u knjievnoj tradiciji. Tako Rakiu i Duiu mesto ustupaju Laza Kosti i Branko Radievi. Tradicija je oseanje, svest o kontinualnosti naeg ivota [...] o naoj prisnoj povezanosti sa naom prolou ija nam iskustva, saznanja i primeri razjanjavaj, rasvetljavaju budunost. Mi ivimo stalno, tako rei, naslonjeni na prolost koja nam slui kao neka vrsta vrste take pri naem nadiranju u budunost, kao merilo i uobliavajue onog novog i neznanog to nam besprekidno 23 pristie svakog dana, svakog asa. Stvaralatvo Todora Manojlovia obeleeno je dualizmom duhovno/materijalno, ne samo kada je re o njegovom pesnitvu, ve i problemskim tekstovima. U uvodnim poglavljima Osnova i razvoja moderne poezije Manojlovi se odluno stavlja na stranu duhovnog, odbijajui bilo kakav doprinos pozitivistikog duha u umetnosti. Upravo ova sumnja pribliava Manojlovia simbolistikom poimanju poezije. (Zato ne treba da udi to na poetak modernog pevanja stavlja simobliste.) Prvu zbirku Ritmovi Manojlovi je objavio 1922. godine. Povodom nje e Crnjanski napisati: U naoj slobodi, i na Parnasu, koja je uostalom samo seljakluk, dolo je vreme za malo klasicizma, pa ma i podgrejanog. Kad nema zvezdara, 24 miliji su mi astrolozi od seljakih popova. Klasicizam koji pominje Crnjanski jeste kvalifikativ koji e obeleiti celokupnu poeziju Todora Manojlovia. Stalno vraanje antikim mitovima od strane kritiara prepoznato je kao vrsta (neo)klasicizma. Mitove i motive iz prve zbirke Manojlovi e obraditi i u Vatrometima i Bajci o Akteonu, ali Sunce i zvezde koji su takoe
Todor Manojlovi, Tradicija i doktrina u Novi knjievni sajam, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 1997), 16. 24 Milo Crnjanski, Ritmovi Todora Manojlovia, Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu, prir. Mihajlo Panti (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001), 7. 23

164

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

povlaeni toposi ove zbirke otvaraju vrata kosmizmu u Manojlovievom stvaralatvu. Poetiki stavovi Crnjanskog i Manojlovia, kada se uporede, pokazuju se vrlo slinima. Svaka prava, via poezija je takve hijeroglifske naravi... tj. Jedan poslednji metafiziki smisao celine, jednu osobitu, drugu sadrinu koja pripada ve jednom viem svetu, koja dejstvuje na nas svojom tajanstvenom silom i svetlou, ali koja veito izmie estetikoj i svakoj drugoj analizi. Ona je dua i jedini pravi razlog postojanja svake poezije i svakog umetnikog dela, uopte bez nje pesma, svedena na materijalnost stiha, slika, lingvistikih ukrasa i odmah uoive i odredive sadrine ili, tanije, predmeta, upravo ni nije vie poezija, no prosta stihotvoraka igra i literarna zabava.25 Crnjanski e u tekstu Za slobodan stih napisati: Poto nije stih ono to pesmu ini pesmom, i jer je taj pojam promenljiv kao i svi drugi, to je slobodni stih postao ravnopravan stihu sa metrom i rimom.26 Ili: Nae doba trai u prvom redu sadraj i intelekt.27 Ovi citati pokazuju da su u tom trenutku ideje Crnjanskog i Manojlovia bile veoma bliske i izraavale u svojoj biti tenju svih modernih. U Objanjenju Sumatre kasnije, slobodni stih je u funkciji davanja istog oblika ekstaze.28 Sunca i dani, Koje smo pozdravili mi Bie zapameni, bie znaajni; Mete naih hadiluka Bie dvostruko svete Od nae velike ljubavi I arke pobonosti I hramovi, kipovi, ikone Koje smo ovenali Svetlim girlandama Naeg mladog ushienja Bie posle nas lepi, Sjajniji, udotvorniji No ikad pre. (U budunosti)
25 Todor Manojlovi, Intuitivna lirika Novi knjievni sajam, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin,1997), 12 - 13. 26 Milo Crnjanski, Za slobodni stih Eseji i prikazi, (Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada, 1991), 439. 27 Ibidem, 442. 28 Milo Crnjanski, Poezija u Sabrana dela Miloa Crnjanskog knjiga etvrta (Beograd: Prosveta, 1966), 215.

165

166

Navedeni stihovi pesme U budunosti iz zbirke Vatrometi i Bajka o Akteonu ukazuju na to da je Manojlovi bio svestan da e neki budui narataji stvaralatvo novih razumeti u pravom kljuu. Prvi i, u punom smislu te rei, pravi radikalizam, gotovo da i ne postoji u ovoj zbirci. Manojlovi razvija svoju koncepciju poimanja sveta pokuavajui da prevazie puko materijalno i dostigne kosmike visine koje bi otkrile smisao poezije (umetnosti) i ivota. Dovoljno je samo pregledati naslove pesama iz zbirke Vatrometi i Bajka o Akteonu u prvi mah mogu se uiniti kao beleke, impresije izazvane prirodom. Kosmika simbolika zauzima dominantno mesto u zbirci. No centralna linost zbirke jeste ovek pesnik u kosmosu. Poslanje pesnika jeste jedan od dominantnih motiva ove Manojlovieve zbirke. Paljivo itanje ipak otkriva da se radi o odbrani novih ideja i da je poezija stavljena u slubu borbe novih protiv starih. Zbirka je izala 1928. kada je, prema svedoenju samog Manojlovia, vei deo Osnova i razvoja moderne poezije ve bio gotov, a kako nije dolo do tampanja knjige, tekstovi o pojedinim pesnicima su objavljivani u knjievnim asopisima. Manojlovi je u to vreme ve imao izgraenu poetiku, shvatanje poezije (i knjievnosti uopte), te nije teko poreenjem tekstova o poeziji uopte i pojedinih pesnika otkriti kakva to treba da bude poezija najmodernijih. Za razliku od Crnjanskog koji svesno rui i pomera anrovska oekivanja, destabilizuje jezik i sintaksu, ili Rastka koji takoe jezikim pomeranjima vri ok (treba, ipak, rei da je eksperiment, ma koje vrste, uvek u funkciji dosezanja i iskazivanja ekstaze), kod Manojlovia se takva pomeranja ne mogu nai. Logiki niz nije naruen. I u tom smislu, pesme iz zbirke Vatrometi i Bajka o Akteonu nisu radikalne, odsnosno nemaju ona obeleja koja predstavljaju zatitni znak Otkrovenja i Lirike Itake. Manojlovi se dosledno slui slobodnim stihom, pri emu se u zbirci gotovo nikada ne slui rimom. Eksplicitno izraeni stavovi u esejima Tradicija i doktrina i Intuitivna lirika pokazuju da se Manojlovi jeste zalagao za modernu poeziju, ali u neto umerenijem smislu nego Crnjanski, Vinaver i Petrovi. Tako je i sa njegovim stihovima. Opijenost antikom i italijanskom kulturom ostavlja trag i u njegovim stihovima, koji na simbolinom nivou otkrivaju vezu sa avangardom. Ideja da je mogu spoj modernog i klasinog ne naputa Manojlovia u poetskom stvaranju, kao to i ideja ujedinjenja modernog i

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

paganskog ostaje prisutna u delu Rastka Petrovia. Meutim, kada se govori o avangardi, pre svega se na umu ima jeziki eksperiment koji je ona donela sa sobom, a ne samo na promenu na tematsko-motivskom planu. Zar moe naa pesma, naa slika Biti to drugo no vilinska igra Sunanih varnica kroz snop kristala Ili melodino i vatreno Treperenje kroz sevajue rese I zvune grozdove staklenih prizmi ? (Nova vizija i ispovest) Poreenje pesme sa vilinskom igrom ukazuje na vezu sa romantiarskim nasleem. Pesma se predstavlja kao proizvod igre, ne bilo kakve ve vilinske to treba da ukae na magijsku mo pesme, ali se istovremeno ona vezuje za polje infantilnog, tj. bezazlenog.
Ali ja vam ovaj put Vie neu pevati, Kao nekad, melodine pesme I zvune ritmove; Pevajte sad vi I uzvikujte ilo U burnom veselom horu Ja sam vam spremio Druga iznenaenja: Tamu i vae bdenje Neka proaraju i rasvetle Mrani ognjevi; U ivoj vatri dau vam, Ritmove i melodije I bletavih bajki pregrt. (Todor Manojlovi, Vatrometi) Ja nisam peva prodanih prava, ni laskalo otmenih krava. Ja pevam tunima: da tuga od svega osloboava. Nisam patriotska tribina. Nit marim za slavu Poetika Neu da preskoim Krleu, ni urina, niti da budem narodna dika. Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi. (Milo Crnjanski, Prolog)

167

Poreenjem stihova Crnjanskog i Manojlovia, vidi se zapravo koliko su njih dvojica njima predstaljali najavu novoga. Treba ipak primetiti da se Crnjanskova zbirka pojavljuje 1919, a Manojlovieva 1928. godine. itavih deset godina kasnije. To nikako ne znai da time Manojlovievi stihovi gube na znaaju. Radi se o tome da spor izmeumladih istarih jo uvek postoji, a istovremeno se otvara i sukob oko pitanja moderniteta meu mladima. Jedinstveni poetkom dvadesetih godina, mladi se unutar sebe sukobljavaju krajem te decenije. Iako su zbirke napisane u razmaku od jedne decenije, to ne znai da je Lirika Itake posluila kao jedini uzor Manojloviu. Oba autora u datom trenutku imaju iste poglede na knjievnost, naroito na poeziju i tu treba traiti razlog za ispoljavanje identinih stavova u pesmama. No, ono to predstavlja bitnu razliku izmeu ovih zbirki jeste to to su kod Manojlovia prisutni optimizam i vera u neka budua pokolenja koja e moi na pravilan nain da deifruju poeziju mladih. Crnjanski ne trai nekog itaoca iz budunosti, ve pevam tunima. Stoji jedna mrana grupa Slobodnomislilaca, Profesora, u redengoti, Akademskih pesnika I ateista od zanata Koja, preneraena I ogorena tim prizorom, Protestuje, nervozno, ustro, Spominjui Ogista Konta, Zdrav razum, modernu nauku, Paganstvo, veite istine I kukajui u horu Zbog tog skandaloznog Povratka u srednjovekovnoj Gluposti i ludilu... (Boina povorka) U pesmi Boina povorka Manojlovi meu hrianske svetitelje stavlja Dostojevskog, Musorgskog, oa, Apolinera i Orfeja, ime zapravo ukazuje na liniju svog knjievnog razvoja. Neto slino zatiemo i u Prologu Miloa Crnjanskog: Neu da preskoim Krleu, ni urina. U vreme kada Crnjanski ispisuje ove stihove, trebalo je dokazati/pokazati da je nastupilo vreme nove poezije. Kad Manojlovi objavi Vatromete i Bajku o Akteonu

168

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

poezija novih je gotovo pobedila. Zato na kraju Boine povorke: mali se Isus raduje/I pljeska ruicama. Jasno, Ogist Kont je namerno pomenut, stavljen u opoziciju spram modernog Arhanela avijatiara, kojiPrua svom vrhovnom efu/buket trepereih zvezda. Neverovatna slika, puna simbola mogue je izmirenje modernog i tradicionalnog i ukazuje na pobedu idealizma nad materijalizmom. Treba se samo podsetiti u kom kontekstu Crnjanski i Petrovi koriste hrianske motive, i shvatiti gde se nalaze razlike meu ovim pesnicima. Crnjanski Boga zamenjuje krvlju, a Rastko boga nalazi u Telu. Kada se porede poetski iskazi Petrovia, Manojlovia i Crnjanskog, lako se uoava da se kod Todora u prvom planu istie erudicija i miran stih, dok kod Crnjanskog i Petrovia stih uvek iskazuje gr ne samo svojim smislom, ve i izmetenom jezikom konstrukcijom. Kod Manojlovia nema jezikih pomeranja u tom smislu. Moda se to moe objasniti Manojlovievom tenjom za dostizanjem harmonije (spajanjem modernog i klasinog). Ne postoji jeziko pomeranje, ni u sintaksikom smislu kao kod Crnjanskog, niti pokuaj da re postane telo, kao kod Rastka Petrovia. I onda zamislite Samo za ovu no! Da sam ja jedan glasnik odande to vam otvara carstvo snova I primite moj dar S ganuem i ljubavlju. (Vatrometi) Ideje pesnika, kao glasnika (sa) druge strane, kao nekog kome je omoguen uvid u onostrano, verovatno Manojlovi preuzima od nemakih romantiara, pre svega Helderlina. Motiv pesnika kao onoga koji donosi/prenosi poruke s one strane javlja se i u pesmi Pred novim hadilucima: I da vam tada, jednom, kasno Opet doem, preobraen, Ali sa arobnim slovom Koje drei, koje spaja. Za razliku od Petrovia koji inspiraciju trai u narodnom i paganskom, Manojlovi uzore, pretee i pretke ima pre svega u evropskoj literaturi (u prvom redu francuskoj knjievnosti).

169

Ideja pesme, kao izraza ekstaze, kako je to shvatao Milo Crnjanski, prisutna je i kod Manojlovia: Moja pesma zemaljski cvet Nie iz mog tela I moje krvi zanosa, (Mattinata) Meutim, kod Crnjanskog ekstaza biva manifestovana ne samo kroz slobodan stih, teme i motive, ve i sintaksikim izmetanjem, dok kod Manojlovia postoji pokuaj da se iskae pesnikom slikom. Manojlovieva ekstaza uvek je izazvana lepotom oko njega (bar kad su Vatrometi i Bajka o Akteonu u pitanju), dok kod Crnjanskog telo dolazi u gr pred sumatraizmom ali je i vrsta krika pred okrenutim svetom koji se ukazao mladom Crnjanskom pre i u toku Prvog svetskog rata. Kod Petrovia ekstaza uvek podrazumeva telesnu, gr tela u pokuaju obuhvatanja svega ili u pokuaju vraanja u uterus. Da se kod Manojlovia radi o ekspresionistikoj poeziji koja se okree duhovnom, odnosno spiritualnom, ukazuju naredni stihovi iste pesme: Moja pesma zemaljski cvet Nie iz mog tela I moje krvi zanosa, Al tera svoju brsnu, vitku Stabljiku u vis, strelasto, I svoju rastvara aicu, Purpurnu i mirisnu, U carstvu Heruvima, Uz zvuke nebeskih harfi, Flauta i violina Koji se udesno spajaju Sa njenom prolaznom Strasnijom kantilenom. (Mattinata) Srpski avangardni projekat imao je za cilj obnovu umetnosti, kako na formalnom, tako i na unutranjem planu. Najlake je bilo te promene uoiti u lirici, to ne znai da ih nije bilo i u drami i prozi. U lirici se pre svega razbijaju ustaljeni oblici stih, strofa, rima te stih postaje slobodan, astrofian, dok

170

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 171

se rima gubi ili postaje nepravilna i asimetrina. Zato i dolazi do jezikih eksperimenata kod avangardista. Istovremeno, oni nastaju i kao pokuaj da se kroz nove (odnosno, stare, ali razbijene gramatike oblike) izrazi misao, ideja. Asocijativno povezivanje motiva nastupa pred logikim sledom misli. (Ovakva forma pesme je ipak pre odlika kasnije avangarde onoga to se deavalo u dadaizmu, recimo). U prvom talasu pobune (ono to veina kritiara kod nas oznaava ekspresionizmom) javlja se topos pobune i obrauna sa civilizacijskim, drutvenim i kulturnim kanonima, kosmizam, iracionalizam, erotika i seksualnost olieni u toposu tela i polova, arhetipovi ivota i smrti, dinamizam, aktivizam, vitalizam i vizionarstvo, anarhija i brutalnost, disocijacija subjekta i poremeene perceptivnospoznajne granice, tops geometrijskih figura itd.29 Kada se govori o srpskom umetnikom stvaralatvu s kraja XIX i poetka XX veka, esto dolazi do zabuna pri pokuajima da se odredi ovaj period. Javljaju se razliite odrednice modernizam, moderna i avangarda (neretko se deava i da neki od izama zameni termin avangarda). Kada se radi o moderni, jasno je da je to period koji je prethodio avangardnim strujanjima, da je avangarda upravo reakcija (negativna) na modernu. U tom smislu zanimljiva je distinkcija koju pravi Jan Vjebicki: Modernistiki estetizam je aristokratski (da ne kaemo direktno: salonski), dok je avangarda demokratska (salonski ambijent moderne zamenjuje ulica).30 Meutm, kod Vjebickog avangarda i modernizam ostaju sinonimi. Prema istom autoru, avangarda stvara pesniki jezik u kome se suprotsavljaju razni stilski nivoi. Osnovna tema 31 je desakralizacija pesnikog jezika. Tako kod Vjebickog avangarda predstavlja zbir ekspresionizma + futurizma + kubizma + dadaizam + nadrealizam + itd32, da bi kasnije sam dodao da je avangarda ipak neto vie nego suma ovih knjievnih pravaca i njihovih sinkretikih kombinacija.33 No, i za ovog autora, kao i za Bojanu Stojanovi-Pantovi, najznaajniji avangardni pokret u srpskoj knjievnosti jeste ekpresionizam. Najznaajniji predstavnici srpskog ekspresionizma, prema Janu Vjebickom, jesu preanski pisci: Todor Manojlovi i Duan Vasiljev, pri emu je sluaj Miloa Crnjanskog, po njemu
29 Bojana Stojanovi-Pantovi, Srpski ekspresionizam, (Novi Sad: Matica srpska,1998), 58. 30 Jan Vjebicki, Srpska avangarda i Rastkov sluaj, u Knjievno delo Rastka Petrovia, uednik orije Vukovi, (Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 1989), 63. 31 Ibdem, 63. 32 Ibdem, 64. 33 Ibdem, 65.

specifian odjek ekspresionizma moe se nai u ranoj fazi Crnjanskovog stvaralatva. Pepeljaste, aave Girlande melanholije Mute moje sunce Moje lepo apolonsko sunce ije tajanstvene znake Imam da beleim istom i strogom rukom; I moje dleto zastaje, u sumnji, Na nenom mermeru Koji ne sme da orosi Izdajnika suza I ja urezujem, Samo vrlo tiho I vrlo oprezno, Sveta zavetna slova to moraju da sevnu, ista, jasna, Uprkos oblanim udima I pomraenjima zemaljske atmosfere. (Ozarena melanholija) Autopoteki momenti ove pesme opisivanje/pisanje tajni mogu se nai samo kod Manojlovia. Slino je i sa pesmom Vatrometi: Vi ne znate, ne slutite ta sam sve rtvovao, ta sam sve spalio Da bih vama stvorio Ovaj bletavi, basnoslovni Ludi i slavni pir to tako brzo sagoreva, Iezava u no I mukli zaborav.

Tema i motiva pisanja pesme nema kod Crnjanskog i Petrovia. Ujedno ovi stihovi otkrivaju prirodu Manojlovievog poetskog stvaranja
172

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

I ja urezujem, Samo vrlo tiho I vrlo oprezno. Estetiko-kritiki stavovi, koji su obrazovani pre Prvog svetskog rata, stvorili su kod Manojlovia stav da se reenje sukoba novih i starih u umetnosti se ne moe traiti na strani samo jednih. Otuda moda Manojlovieva opreznost. Da li je to jo uvek vrtoglavica Onog petogodinjeg apokaliptinog loma i ludila? Ili je odonda odista svet izgubio konicu I, izbaen Zanavek iz koloseka od nekada, Sad juri, tetura mahnitim pijanim trkom Kroz neke beskrajne oluje i pustolovine, Iz ijih grozniavih urnebesa i utvara Uzalud eznemo, pruamo ruke i srca Za pitomim rumenim suncima I halkionskim lukama Potonulih bivih predveerja ? (Sumor i radost naeg doba) Oznaeni stihovi pribliavaju se stihovima Sumatre Miloa Crnjanskog: Probudimo se nou, i smeimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. (Sumatra) Razlika meu ovim stihovima ogleda se upravo u tome to Manojlovi ne dospeva da dopre do sanjanih predela, dok Crnjanski uspeva. Uzrok tome nije snaga imaginacije, ve razlike u odnosu spram ivota i poezije. Manojlovi u svojoj poeziji trai nain pomirenja rascepa unutar sebe, dok Crnjanski rascep prevazilazi i moe da miluje daleka brda. Manojlovi slavi novi svet, koristei nove forme, ali ne odbacujui nikada u potpunosti stare. Metafore jesu neobinije, ali jezik, sutinski, nikada ne prelazi u pravi eksperiment. Pesnike slike ne bivaju

173

nikada razbijene na onaj nain kao kod Petrovia. Manojloviev poetski iskaz je uvek simbolian. Hitra lepota, munjevita, tumultuozna Opinila je nekom novom opasnom maijom Ovaj stari svet koji, usred grozniavih Elektrinih struja, trepernja, odseva, Slavi vaskrsli svet jedne eksplozivne, plahovite mladosti (Sumor i radost naih dana) Njegov govor je govor o pesniku i pesnikom biu u novom svetu. Jer bit pesnika, kako to Manojlovi shvata, uvek je ista, nepromenljiva: Isto tako ljupko i zavodljivo, Kao nekada u doba Horaca i Remi Beloa, U ije se girlande udno zapela i ova pesma. (Sumor i radost naih dana) Kod Rastka stvari stoje sasvim drugaije. Nita od metafizike i simbola koji bi omoguili da se ukinu prostorno vremenska ogranienja, ve elja Tela da prevazie sve, izbrie sve ono to ga deli od Boga i da re pretvori u Telo. Sitosti, sitosti, svuda na hiljade! To zadovoljenje pohote samo uspe da me naini udovitem to drhe, dahe, zvidi od trbunosti i zasienja: ne znam (ta me se tie!) da li priroda onda mora da me prizna, ali je prevazilazim. (Pustolov u kavezu) Manojlovi je verovao da se sukob duhovnog i materijalnog moe reiti i to upravo kroz pesniku praksu. Ljubav prema klasici nije mu dozvoljavala da sutinski postane nov. Na formalnom planu, njegove pesme uvek u slobodnom stihu i bez rime, formalno pripadaju novima, ali i Ritmovi i Vatrometi i Bajka o Akteonu na tematskom planu pokuavaju da veu klasine motive sa modernim. Tanije reeno, Manojlovi obnavlja antiku u savremenom svetu.

174

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 175

Modernitet za Manojlovia nije znaio potpuni prekid sa tradicijom, ve novo itanje tradicije koje bi omoguilo novi senzibilitet. Takvo shvatanje tradicije imali su i Rastko Petrovi i Milo Crnjanski. No manojlovi ipak ostaje drugaiji u odnosu na poemnute pesnike. Razlog tome treba traiti pre svega u dubokom potovanju za tradiciju ( i priznatu i nepriznatu). Zato u Manojlovievom pesnitvu i nema bunta protiv poetika i normi. Iskustvo rata ukorenjeno je u Lirici Itake, opijenost telom, ivotom dominira Otkrovenjima dok je kod Manjlovia prisutna ljubav za kreaciju... lepota koja se, spontano i eksplicitno, identifikuje sa smislom. Ona mu se otkriva kao lepota fenomena zapaenih, zapamenih i povezanih u prostoru i vremenu; lepota posebno probranih i na jednoj izabranoj ravni uravnoteenih iskustava.34 U lepoti koja ga okruuje Manojlovi trai simbole i otkriva temelje ovekovog postojanja. Lepota je heroglif koji Manojlovi pominje u eseju Intuitivna lirika. Kult lepote Manojlovi preuzima iz antike. Modus sinteze klasinog i modernog Manojlovi preuzima od Apolinera. Ve sam naslov zbirke [Vatrometi, primedba J. B.] kao i naslovi nekih pesama Rakete u noi, Vatrometi, podseaju na izvesna mesta Apolinerovog pesnikog dela... Istina, Manojlovievi vatrometi su mirnodopski 35 Divljenje prema Apolineru dok su Apolinerovi ratni. Manojlovi e iskazati i u eseju posveenom ovom pesniku. Manojlovi je zapravo udeo za poezijom koja e pratiti ivot, nikada se ne odriui tradicije. U osnovi takva poezija i ne moe da se odrekne tradicije jer prema Manojloviu poezija trai razreenje najvanijeg pitanja odnosa materijalnog i duhovnog. Susret sa futuristima svakako da e ostaviti traga u Manojlovievoj poeziji. Sa njima deli oduevljenje za brzinu ivota, ali to ne znai da se njegova poezija sme oznaiti kao futuristika. Premda je bio oduevljen delovanjem futurista, naroito Sofiijevom grupom, Manojlovi nikada nije delio 36 u potpunosti njihova shvatanja. Futuristika orjentacija je opijenost brzinom ivota i tehnolokim napretkom. Ali
34 Ivan. V. Lali, O pesniku Todoru Manojloviu u Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu, prir. Mihajlo Panti, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001), 126. 35 Mihajlo B. Pavlovi, Gijom Apoliner i Todor Manojlovi, u Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu, prir. Mihajlo Panti, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001), 102 103. 36 Manojlovi je napisao jedan od prvih tekstova o futuristima na srpskom. Duh futurizma.

Manojlovieva poezija nema nikakvih pretenzija da menja stvarnost kao to je to sluaj sa futuristima. I radujmo se novome ritmu vremena Kojim lete oni divni daljni konjici neba: Aeroplani I oni ogromni gizdavi bumbar zemlje: Automobili (Sumor i radost naega doba) Ushienje futurizmom moe se tumaiti i kao ushienje novim u poeziji. Slikovita azbuka (pesma) je jedan poslednji metafiziki smisao celine, jednu osobitu, drugu sadrinu koja pripada ve jednom viem svetu, koja dejstvuje na nas svojom tajanstvenom silom i svetlou, ali koja veito izmie estetikoj i svakoj drugoj analizi.37 Ovakvo shvatanje poezije ukazuje da Manojlovi pripada presimbolizmu ili jednom tipu apstraktnog ekspresionizma nego militantnom i drutveno angaovanom (negativno ili pozitivno) futurizmu.38 Bajka o Akteonu obnavlja grki mit o mladiu koji je ugledao Artemidu nagu, hvalio se prijateljima, te za to bio kanjen. Artemida ga je, prema mitu, pretvorila u jelena a zatim 39 dopustila da ga rastrgnu njeni psi. U Bajci o Akteonu Akteon je lovac koji progoni Artemidu, da bi na kraju postao on lovina. Transponovanje mitova u periodu avangarde nije retko. I Rastko Petrovi i Crnjanski se pozivaju na mit u naslovima svojih zbirki. Nokod njih dolazi do premodelovanja mita Odisej ne trai svoju domovinu, ve kazuje na iaenost sveta, a Rastko otkriva tajnu Tela. Kod Manojlovia mit se reinterpretira u simbolikom kljuu, Akteon je pesnik, a nedostina umetnost je boginja. Simbolika Bajke o Akteonu dokaz je vie da je Manojlovi sintetizovao (ili bar pokuao to da uini) futuristike i klasine elemente, ve da je deo njegovog naslea i simbolizam. Odnosno, pravilnije je rei da je simbolizam pravac koji dominira Manojlovievom poezijom.
37

Todor Manojlovi, Intuiivna lirika Novi knjievni sajam, priredio Mihajlo Panti, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin,1997), 12. 38 Radovan Vukovi, Todor Manojlovi u Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu, priredio Mihajlo Panti, (Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001), 245. 39 Prema Robertu Grejvsu, Grki mitovi, (Beograd: Famlet, 2002).

176

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

ZAKLJUAK Kritiko-esejistikim delom Todor Manojlovi nesumnjivo pripada mladima. No, kada se radi o poetskoj praksi, sluaj je neto drugaiji. Manje je radikalan od Rastka Petrovia koji je jezikim pomeranjima u Otkrovenju ukazao na raznovrsne mogunosti jezikog eksperimenta. U odbranu Todora Manojlovia treba rei da je on kasnije ovladao srpskim jezikom. Optimistina poezija Todora Manojlovia (kad se radi o Vatrometima i Bajci o Akteonu) stoji nasuprot pesimizmu Miloa Crnjanskog. Ovde treba istai da, dok je telo predmet opsesije i Miloa Crnjanskog i Rastka Petrovia kod prvog je prisutan motiv enskog tela i nekadanje ljubavi (Pria ili Mizera), kod drugog pouda tela kod Manojlovia pomenuti motiv izostaje. Crnjanski i Petrovi koriste stare modele, bilo da se radi o anru ili o motivu, kako bi ih razruili i uitali suprotna znaenja ( Oda vealima peva spravi koja uzrokuje smrt, Himna peva krvi kao novom bogu, Otkrovenja slave telo skala vrednosti se okree). Manojlovi stare motive i antiku priziva kako bi opevao svoj utisak (impresiju), time mogue da otvara prostor za poreenje sa poezijom Rilkea koja je nastala pod uticajem dela Ogista Rodena. Kada priziva mit, to ini kako bi ga reiterpretirao pri emu vrednosna skala ostaje nepromenjena dobro je uvek ono duhovno. Moderni senzibilitet Todora Manojlovia ogleda se pre svega na nivou stiha. Insistiranje da slobodan stih moe izraziti oseaje mladih pribliava ga Crnjanskom. Kao i odbijanje da upotrebi rimu. Meutim, sintaksa koja je kod Crnjanskog i Petrovia razbijena, ostaje netaknuta kod Manojlovia. Kako je ve reeno, treba imati na umu da je Manojlovi kasno ovladao srpskim jezikom, te je mogue daje i to jedan od razloga za pridravanje sintaksikih pravila. Ovo, dakako, ne znai da ne postoje asocijativne veze u njegovoj poeziji, ve da nisu toliko razvijene (odnosno udaljene) kao u poeziji Miloa Crnjanskog i Rastka Petrovia. Vezanost za klasiku isto tako moe biti jedno od objanjenja za opisani odnos prema jezikim eksperimentma kod Todora Manojlovia. Nedostatak moderniteta na tom nivou uslovilo je i nedovoljnu panju naih kritiara (kada je re o poeziji). Podgrejani Parnas koji stvara Manojlovi ini se da nije imao uticaja na batinike prvog talasa avangarde. Ushienje klasikom i antikom uslovilo je elju za pomirenjem starih i novih, pa Manojlovieva poetska praksa nastoji da dokae da je takvo pomirenje mogue. Vera

177

u takvu mogunost stvara poeziju kakvu itamo u Ritmovima i Vatrometima i Bajci o Akteonu. Pesniki poziv za Manojlovia najsvetija je stvar na svetu, pesma omoguava prevazilaenje duaiteta (ili se makar Manojlovi trudi da nas u to uveri). Polemika i ruenje starih normi se i eksplicitno i implicitno sprovode u Lirici Itake i Otkrovenjima. Manojlovi svoje stihove posveuje generacijama koje tek dolaze, a koje e shvatiti senzibilitet pesnika kojima je pripadao. Bunta i provociranja kod Manojlovia nema. ak ni u kritiko-teorijskim radovima, jer se tamo moderna poezija pokazuje kao deo tradicije. Upravo pojam tradicije, kao stalnog razvoja koji u sebe mora ukljuiti sve to joj prethodi odlikuje Manojlovia. Zato kod njega nema otre osude pesnika, ve nemoi kritiara (u prvom redu Skerlia zbog njegovog zahteva za drutvenu ulogu poezije). Potpuno odbacivanje tradicije za Manojlovia nije mogue. Mogue je samo prevrednovanje onoga to se smatra centrom tradicije, odnosno ukazivanje na deo tradicije koji je ostao zanemaren. U ovome, ini se, lee razlozi Manojlovievog simbolizma ili jednog tipa apstraktnog ekspresionizma.

178

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

BIBLIOGRAFIJA: Crnjanski, Milo.Posleratna srpska knjievnost seanje na god. 1919-1920. Citirano prema knjizi Radovana Popovia, Graanin sveta ivot Todora Manojlovia, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2002. Crnjanski, Milo. Ritmovi Todora Manojlovia. Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu, prir. Mihajlo Panti, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001. Crnjanski, Milo. Za slobodni stih. Eseji i prikazi, Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada, 1991. Crnjanski, Milo. Sabrana dela knjiga etvrta. Poezija Lirika Itake, Kometari, Antologija kineske lirike, Pesme starog Japana, Lament nad Beogradom. Beograd: Prosveta; Novi Sad: Matica srpska; Zagreb: Mladost; Sarajevo: Svjetlost, 1966. Grejvs, Robert. Grki mitovi, Beograd: Famlet, 2002. Lali, Ivan V. O pesniku Todoru Manojloviu. Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu. Priredio Mihajlo Panti, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001. Manojlovi, Todor. Intuitivna lirika. Novi knjievni sajam. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin,1997. Manojlovi, Todor. Pesme. Priredili Milivoj Nenin, Zorica Hadi, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2005. Manojlovi, Todor. Tradicija i doktrina. Novi knjievni sajam. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 1997. Manojlovi, Todor. Osnove i razvoj moderne poezije. Prir. Gojko Tei, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 1998. Mii, Zoran. Rastko Petrovi. Predgovor u Otkrovenje: poezija proza. Rastka Petrovia. Beograd: Prosveta, 1968. Pavlovi, Mihajlo B. Gijom Apoliner i Todor Manojlovi. Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu. Prir. Mihajlo Panti, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001. Petkovi, Novica. Ogledi o srpskim pesnicima. Beograd: Drutvo za srpski jezik i knjievnost Srbije, 1999. Petrovi, Rastko. Otkrovenja izbor iz poezije i proze. Izbor i predgovor Zoran Mii, Beograd: Prosveta, 1968.

179

Petrovi, Rastko. http://www.rastko.rs/knjizevnost/ umetnicka/poezija/rpetrovic-otkrovenja_c.html preuzeto 09.05.2010). Petrovi, Rastko. http://www.rastko.rs/knjizevnost/ umetnicka/proza/rpetrovic-svest_c.html (preuzeto 09.05.2010). Petrovi, Rastko. Eseji i lanci. Beograd: Nolit, 1974. Popovi, Radovan. Graanin sveta ivot Todora Manojlovia. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2002. Rui, arko. Stih Rastka Petrovia. Knjievno delo Rastka Petrovia. Ured. orije Vukovi, Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 1989. Stojanovi-Pantovi, Bojana. Srpski ekspresionizam. Novi Sad: Matica srpska, 1998. Tei, Gojko. Otkrovenje srpske avangarde. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 2005. Vjebicki, Jan. Srpska avangarda i Rastkov sluaj Knjievno delo Rastka Petrovia. Ured. orije Vukovi, Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 1989. Vukovi, Radovan. Todor Manojlovi. Kritiari i pisci o Todoru Manojloviu. Prir. Mihajlo Panti, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2001. Vukovi, orije. Novator i pretea. Knjievno delo Rastka Petrovia. Ured. orije Vukovi. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost, 1989.

180

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Nataa MILJKOVI

NOVA ENA U INDIJI

(MULK RAJ ANAND, GAURI) U istoriji svih patrijarhalnih drutava, pa tako i u Indiji, ena ima nezavidan poloaj u odnosu na mukarca. Svoj ivotni put ne bira sama, ve je on unapred skrojen za nju. Oslanjajui se na postkolonijalnu feministiku kritiku, ovaj rad sagledava ivot jedne ene koja snagom sopstvene volje skida sa sebe okove tradicije i dovodi u pitanje njena nepisana pravila koja enu osuuju na neizmenljivo inferioran poloaj. UVOD: O POSTKOLONIJALNOJ FEMINISTIKOJ KRITICI ena je od pamtiveka rtva muke dominacije i ugnjetavanja, posmatrana kao slabiji pol, kao svojina mukarca. Uzrok tome su drutvene i porodine strukture zasnovane na patrijarhatu, u kojem se ensko dete odgaja pod strogom kontrolom roditelja, da bi se potom predalo svom novom gospodaru muu, koji e odluivati o njenoj 1 daljoj sudbini . U takvom drutvu, ena (majka, supruga, ki) podreena je i zavisi od mukarca (oca, supruga, sina). Ona nema prava na izraavanje sopstvenog miljenja i donoenje odluka o svojim postupcima. []ivot potinjenosti ene [...] 2 ivot je tiine. tavie, ionako inferioran poloaj ena dodatno se komplikuje mitovima i tradicijama koji su usaeni u korene svakog drutva.3 Feminizam kao knjievno-teorijska struja u irem smislu nastao je iz potrebe sagledavanja poloaja ena. On nasleuje, ali i dovodi u pitanje, ideje modernizma poput suvereniteta, jednakosti, slobode, prava i racionalnosti. Utemeljen je na prosvetiteljskom diskursu i Kantovoj ideji o autonomnom i racionalnom biu koje je slobodno da odluuje, kao i na liberalnim idejama prava, svojine i drutvenog ugovora koje
1 Kanupriya, Feminism and the Emerging Woman in Anands The Old Woman and the Cow Feminism in Indian Writing in English, ed. Amar Nath Prasad and Samiran Kumar Paul (New Delhi: SARUP & SONS, 2006), 77. 2 Philip Rice and Patricia Waugh (eds.) Modern Literary Theory: A Reader. (London: Arnold, 1989), 161. 3 Kanupriya, 77.

181

nalazimo kod Hobsa, Rusoa i Loka. Meutim, kako su primetile spisateljice poput Meri Vulstenkraft i Virdinije Vulf, diskursi koji su proklamovali navedene ideje kao univerzalne, zapravo se nisu odnosili na ene i njihova prava. Naprotiv, stvoren je jaz izmeu privatne i javne sfere, pri emu je eni pripala prva kao podruje oseanja, odgajanja, intuicije i tela, dok je druga, kao podruje razuma, efikasnosti i objektivnosti pripala mukarcu. Jedan od ciljeva feminizma jeste da raskine podelu na javno i privatno, mukost i enskost, telo i um, razum i oseanja.4 Drugi cilj bismo mogli da poveemo sa mitom o eni. Mit o eni [...] je statian mit, rekla je Simon de Bovoar u svom kapitalnom delu The Second Sex. Prema ovom mitu, postoji Vena ena, jedinstvena i nepromenljiva. Ponaanje i iskustvo ena od krvi i mesa, u sluaju da odstupaju od definicije Vene ene, nemoni su u odnosu na mit. Takvim enama poriu se karakteristike ena, dok se sama definicija ne dovodi u pitanje. ena je neto Drugo; i pored injenica koje dokazuju suprotno, 5 negira se njena pozicija subjekta, realnog ljudskog bia. Iz perspektive savremene feministike kritike, ovaj mit o eni je zastareo. Ve prepoznatljiva reenica Simon de Bovoar 6 da se enom ne raa, ve se enom postaje , dovoljna je kao dokaz za to. Njenu tezu razvija i Dudit Batler, govorei o tome da pol ne moe da se izjednai sa rodom, da ene nisu definisane enskou, kao i da se polne uloge odravaju performativnim inovima. Batlerova se ne slae sa idejom da ljudi moraju nuno da imaju jedan od dva pola, dok je pol, po miljenju Simon de Bovoar, konstrukcija, te tako jedna osoba moe da preuzme i (neki) drugi pol.7 Mit o eni, jednoobraznoj i nepromenljivoj, praen je idejom da ugnjetavanje ena ima jedinstveni oblik u univerzalnoj strukturi patrijarhata. Pri tom se zanemaruju specifini kulturni konteksti u kojima se ono deava8. Tako je postojala tendencija da se zemlje takozvanog Treeg sveta, pre svega kolonizovanih naroda, posmatraju kroz oi Zapada. Meutim, nastanak postkolonijalne kritike preusmerio je pogled u drugom pravcu. Nema jedinstvene ene, niti monolitne ene Treeg sveta. Pored pola, u obzir se sada uzimaju i druge specifinosti poput
4 Rice and Waugh, 143-144. 5 Rice and Waugh, 41. 6 Susan Hekman, Feminism. The Routledge Companion to Critical Theory. ed. Simon Malpas & Paul Wake (London and New York: Routledge, 2006), 92. 7 Judith Butler, Subjects of Sex/Gender/Desire, Cultural Studies Reader. ed. Simon During (London and New York: Routledge, 1993), 340-341, 347. 8 Ibid, 343.

182

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

rase, klase (ili kaste, u indijskom drutvu), nacionalnosti, religije i seksualnosti. Postkolonijalna feministika kritika bavi se upravo pomenutim pitanjima, njihovim meusobnim kompleksnim odnosom.9 Budui da se kategorija roda, izmeu ostalih pomenutih, 10 u savremenom svetu smatra nestabilnom kategorijom i da enu stvaraju njeni postupci, onda e subverzivno postupanje destabilizovati raniji pojam ene11. Upravo to ini Gauri iz istoimenog romana Mulka Rada Ananda. OD PATNJE...
Patnja za nas, sestro, patnja, samo patnja za nas ene.
12

Gauri je kao krava, veoma pitoma i veoma dobra.13 Tiho, bez rei, eka dolazak svog budueg gospodara, mua koga razume se nije svojevoljno izabrala, ve su to uinili njen ujak Amru i majka Laksmi. Nosei ime boginje izobilja, Laksmi se nadala da e udajom keri dobiti dovoljno novca da kupi bivola i pospei svoj posao. Mladoenja Pani, meutim, dolazi na pozajmljenom konju i kao poklon nosi samo lani nakit, a uz ime mogu da mu se pripiu samo omanje pare zemlje i ravo ponaanje. On se, bez obzira na sve, osea kao sveti bik koji ide da oeni malu kravu Gauri [radujui se] devojci koju e grliti nou i utirati danju, koja e mu ukraavati kuu i pomoi oko zemlje...14, a koju pri tom jo uvek ne poznaje. Gauri odlazi u svoj novi dom, ne znajui ta je tamo eka. Odlazi uz majin savet da bude kao Sita.15 [I]zdrljivost, prilagodljivost, odanost suprugu, potovanje prema starijima, oseaj rtvovanja, ljubav prema religiji16 smatraju se osobinama koje svaka ena nuno
9 Rajeshwari Sunder Rajan and You-me Park, Postcolonial Feminism/Postcolonialism and Feminism, A Companion to Postcolonial Studies. ed. Henry Schwarz and Sangeeta Ray (Blackwell Publishing Ltd.), 53. 10 Rice and Waugh, 351. 11 Susan Hekman, 99. 12 Mulk Raj Anand, Gauri (New Delhi: Arnold-Heinemann, 1981), 116. 13 Ibid, 11. 14 Ibid, 7-13, 22. 15 Ibid, 30. Sita je jedan od glavnih likova u epu Ramajana, supruga Rame, koja je uspela da kroz sve nedae u ivotu ostane privrena svom gospodaru i koja se stoga smatra uzorom vrlina koje svaka ena u Indiji treba da poseduje (en.wikipedia.org/ wiki/Sita). 16 Suparna Mishra, Predicament of Indian Women in the Novels of Mulk Raj Anand, Mulk Raj Anand, ed. Baby Rani Agrawal (New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors,

183

mora da poseduje kako bi dostigla ideal portvovane, odane i estite ene. Od Gauri se oekuje da ne odstupa u tom pogledu. im stupi u svoj novi dom, nevolje se reaju jedna za drugom. Nastupa sua koja donosi glad i oskudicu, a kamata na novac koji je Pani pozajmio za svadbu neprekidno raste. Za nesreu koja ga je zadesila okrivie koga drugog do Gauri. Bila je u pravu Kesaro kae on kada je rekla da e ova devojka doneti samo zlo u kuu, budui inkarnacija boginje Kali, crne boginje koja unitava sve pred sobom, koja donosi glad u svom dahu i pustoi itava sela. Ne samo da otkriva svoje lice, ve se usuuje da obeduje u zajednikoj kuhinji za vreme menstruacije,17 umesto u mranoj sobi, mestu tradicionalno izdvojenom za ene u stanju fizioloke neistoe,18 budui da se ena tada smatra nedodirljivom i prljavom. Zbog ovog i slinih postupaka koji su krili neprikosnovena pravila tradicije, Gauri esto doivljava uvrede od svoje nemile svekrve da je razvratna, besramna prostitutka [i] ki prostitutke, ali i batinanja od svog mua, najpre na podstrek Kesaro, a onda iz navike. Iako je bila spremna da stoiki podnese sve udarce i uvrede, uzdajui se u svoju veru i unutranju snagu, Gauri nije mogla da skrueno spusti glavu i dozvoli da je drugi ugnjetavaju. To je pokazala i onda kada joj je Kesaro dozlogrdila i kada ju je ova uhvatila za punu i viui na nju izbacila je iz kue. Moglo se to oekivati od ene koja je ve jednom pokazala da sveta pravila za nju nisu toliko sveta; od ene koja je svog mua oslovljavala imenom, na ta se nijedna ena nije usuivala; od ene koja je 19 umela i da odgovori, a ne samo bojaljivo da uti. Ali Pani i Kesaro se tome nisu nadali. [P]rodornost i agresivnost, smatrane odlikama mukog ponaanja monstruozne su kod ena upravo zato to nisu enstvene i stoga nepodesne za odmeren ivot kontemplativne istote.20 Pomenuli smo da se Gauri i Pani nisu poznavali pre braka; njihov brak je nastao pre svega iz interesa i kao takav on je ismevanje ljubavi. Budui da se suprunici ne poznaju i uzevi u obzir sputavajui prirodu takvih brakova, [esto dolazi
2006), 166. 17 Anand, 32-33, 41. 18 Alessandro Monti, Gauri/The Cow: The Issue of Female Subaltern Identity in Mulk Raj Anands Novel, The Novels of Mulk Raj Anand: a Critical Study. ed. Manmohan Krishna Bhatnagar and Mittapalli Rajeshwar. (New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors, 2000), 82. 19 Anand, 40, 89, 95, 100, 109. 20 Rice and Waugh, 156.

184

Ulaznica 224-225

do] varvarskog ponaanja mukarca u prvoj noi.21 Naalost, ne samo u prvoj: Paniju je takvo ponaanje prelo u naviku. ak i kada oseti drhtaje nenosti prema svojoj supruzi, njegova mukost mu ne dozvoljava da ih slobodno ispolji, dok Gauri, s druge strane, takoe drhti od skrivene poude, [ali je sputana] vekovima starom zabranom enama da preuzimaju inicijativu i gui svoju strast u marljivom obavljanju kunih poslova. Kada ipak dozvoli sebi da se prepusti orgijama kao da pokuava da se izvue iz svih nesigurnosti oko sebe, u njeno bie, odakle dolaze samo nenost i jo nenosti, i kada ona tom prilikom zatrudni, njega obuzimaju stare sumnje i novi strahovi od oinstva. Iako Gauri veruje da se ispod njegove surove spoljanjosti krije dobronamerna unutranjost, ona je svesna da jaka veza poput pupane vrpce izmeu Kesaro i Panija ne moe da se raskine i da e ona teko moi da zauzme Kesarino mesto, onako kako je Kesaro preuzela mesto njegove prave majke. Iako svestan njene nevinosti, Pani je izbacuje iz kue, 22 okrivljujui je da dete nije njegovo. Nita ne moe biti sramotnije za jednu enu nego da je mu izbaci iz kue, da je primora da se vrati roditeljima i da bude smatrana nepotrebnim teretom.23 Iako je on namigivao mnogim enama u selu i gledao na svaku kao da je uvek naga i stvorena u samo jednu svrhu24, on nepravedno osuuje nevinu Gauri za neto to nije ni uinila. U tome se ponovo vidi sva tragika ena u ovom drutvu. Mukarac smatra normalnim mukim ponaanjem da zadovoljava svoje poude na emotivnom i fizikom planu van braka, dok se nemilosrdno osuuje kao preljuba u sluaju da ena uiva u tome ak i sluajno. Na najmanji nagovetaj devijacije s njene strane koji ne mora ni da ukljuuje seks, mukarac postaje nasilan i neprijateljski nastrojen prema svojoj eni i poinje da je progoni. Ova osuda je diktirana mukarevim interesom da sauva svoje sopstvo pre nego ikakvim moralnim obzirom. [...] Dok tradicionalno drutvo insistira na predbranoj nevinosti i istoti u braku kod ena, mukarcima je dozvoljena 25 iroka seksualna sloboda. Koliko god ena imali, oni oekuju od ene da bude verna samo jednom mukarcu; tavie, smatraju da je mukarac
21 C.J. George, Mulk Raj Anand, His Art and Concerns. (New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors, 1994), 163. 22 Anand, 49, 76, 91-101, 102-103. 23 Mishra, 161. 24 Anand, 250. 25 Kanupriya, 78, 79.

185

Ulaznica 224-225

koji je odan samo jednoj eni asketa! Jedan od razloga za takvo ponaanje jeste i praksa ugovorenih brakova. Kada mukarac ne moe da nae zadovoljstvo u svojoj eni, on ga trai u drugima. Gauri se potom vraa u kuu svoje majke, da bi ubrzo zatim bila ponovo udata, tanije prodata, jednom sredovenom bankaru. [B]io je to izbor izmeu moje Gauri i moje krave..., rei e Amru, potvrdivi da je krava ipak vea svetinja od ene u Indiji! Uostalom, obiaj da se ene kupuju i prodaju u 26 pandapskim Himalajima vekovima je star. Patrijarhalna drutva ne prodaju spremno svoje sinove, ali njihove keri su sve na prodaju pre ili kasnije.27 Uzalud se Gauri pita kako je roena majka mogla da je proda i zato je makar nije uguila na roenju umesto to je odluila da je ubije sada kada je porasla. ak je ni roeni otac nikada nije prihvatio, ali da je bila muko, sigurno bi je voleo, jer se u takvom drutvu vole i potuju samo sinovi i sinovi sinova, dok se ene smatraju prokletstvom. U kui ovog postarijeg mukarca Gauri doivljava jo vei unutranji nemir, toliki da sada prieljkuje da se vrati svom muu. To e se i dogoditi kada padne dugo oekivana kia i natopi osuena polja, a Pani shvati da je njegova odluka da 28 izbaci Gauri iz kue moda bila brzopleta. Ovoga puta sree jednu novu Gauri. ...KA SAMOIZBAVLJENJU
[O]brazovanjem emo savladati sudbinu
29

Kada je prvi put kroila u Panijev dom, Gauri je strepela od toga ta e ljudi po selu priati, nije kako kae imala jezik u ustima. Samo je obavljala kune poslove i jadikovala u sebi. Sada se pita: kako moe leteti ako nema krila? Ona je odluila da zbaci sa sebe okove starih konvencija i vine se visoko, rairenih krila. Nije vie ona stara stidljiva, pitoma krava kakva je ranije bila. Sada moe pred muem da se pojavi bez prekrivanja lica. Zato bi to inila pred njim kada je stotine nepoznatih mukaraca videlo njeno lice u bolnici u kojoj je radila? Bolnici doktora Mahindre, koji je oslobodio u njoj uspavane tenje i probudio njen oseaj dostojanstva, elju
26 Anand, 159, 163, 177, 201, 250. 27 Rice and Waugh, 148. 28 Anand, 119, 130, 153, 185. 29 Anand, 240-241.

186

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 187

za slobodnim i nezavisnim ivotom, kojim e upravljati snagom svoje volje. On je vesnik jedne nove, humane kulture u jo uvek tradicijom okovanoj Indiji; on izgovara najvee istine o oveku kojih je retko ko u romanu svestan. Preobraena njegovim uticajem, iako je oduvek u sebi nosila klicu bunta protiv tradicije u kojoj je ena ugnjetena, ona se sada suprotstavlja Paniju. Shvata da je on i dalje samo veliki deko, koji jo nije odrastao i govori mu: ako sam za tebe prokletstvo, otiu u! [...] Ako me ponovo udari, vratiu ti udarac... Lav s poetka romana sada se pojavljuje kao slabano jagnje. On je slabo, razmaeno stvorenje! Razmazila ga je Kesaro. Pretvarao se da je lav meu mukarcima u selu. Ali u stvari on je kukavica! Govore mu da je Ram izbacio Situ zato to su svi sumnjali u njenu estitost tokom boravka sa Ravanom!... Ja nisam Sita da se zemlja otvori i proguta me. Ja u samo izai i zaboraviti ga... Ovoga puta ona samovoljno odlazi iz njegove kue. Zna da moe da ode doktoru Mahindri i da radi u njegovoj bolnici dok se dete ne rodi, dete koje nee biti kukavica kao Pani niti slabo kao to je ona nekada bila. Podignute glave, ne osvrui 30 se, krenula je u novi ivot. Gauri potvruje da ena vie ne moe da se smatra pukom mainom za raanje dece, kojoj se nikada ne doputa 31 da se mrdne iz etiri zida kue, kao i to da, po reima Meri Vulstonkraft, ena ne sme biti igraka mukarca, njegova zveka [koja] mora da zvecka u njegovim uima kad god, bez 32 obzira na razloge, on izabere da se zabavlja. U ovom romanu jedna ena doivljava preobraaj od marionete u rukama mukarca [do] nezavisne ene koja istie jednaka prava sa 33 mukarcem i zahteva da se kao takva priznaju. Prolo je vreme starih mitova; Sita iz epa Ramajana vie nije mogua nakon promene istorijskih okolnosti. Gauri je dobro procenila svoje vreme u kojem bogovi vie nisu od pomoi bespomonima [kao i to da] obrazovanje moe da
30 Ibid, 239-240, 252-253, 258, 263-264. 31 Pradnya Vijay Ghorpade, Indian Women as Represented in Mulk Raj Anands Major Novels in Critical Response to V.S. Naipaul and Mulk Raj Anand, ed. Amar Nath Prasad (New Delhi: SARUP & SONS, 2003), 180. 32 Kanupriya, 79. 33 Rajesh Kumar Gupta, Humanistic Note: A Study in Mulk Raj Anands The Old Woman and the Cow, Novels of Mulk Raj Anand: a New Critical Spectrum, ed. T.M.J.Indra Mohan (New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors, 2005), 68, 69.

je oslobodi iz kandi sujeverja i zaposlenje joj moe pruiti ekonomsku nezavisnost, a zajedno joj mogu obezbediti ivot u 34 dostojanstvu i slobodi.

ZAKLJUAK Ako ne ranije, onda u poslednjoj sceni u romanu, kada Gauri samovoljno naputa Panijev dom, vidimo na delu zamenu rodnih uloga i potvrdu teze Dudit Batler da je rod nezavistan od pola, tako da mukarac i mukost mogu isto tako da se odnose na ensko telo, kao to ena i enskost 35 mogu da se odnose na muko telo. Pani ovde ostavlja utisak slabe, bespomone, zavisne osobe to su osobine koje se tradicionalno pripisuju enama. S druge strane, vidimo snanu i odlunu Gauri Gauri koja ispoljava osobine koje se obino vezuju za mukarce. Ovim svojim postupkom ona kazuje da se ne zadovoljava epitetom napravljene, gotove ene36, ve da eli sama svoj put da skroji. Ona je iskoraila iz zaaranog kruga Vene ene, na trenutak potisnula oseanja, posluala savet razuma i dostojanstva i krenula putem slobode. Ona nije kao Sita iz Ramajane, koja moli zemlju da se otvori i proguta je zato to vie ne moe da trpi nepravedno zadate nedae; ona nije ni kao neznani broj Sita ovoga sveta koje je istorija progutala iz istog razloga; ona je Gauri, nova ena, ena od krvi i mesa, koja je pronala svoj glas i, shvativi da ne mora da nestane sa sveta 37 ve moe ponovo da otkrije taj svet, ispisala novu stranicu u istoriji ena u Indiji.

34 George, 172. 35 Butler, 346. 36 Trinh Thi Minh-ha Writing Postcoloniality and Feminism in The Post-Colonial Studies Reader, ed. Bill Ashcroft, Gareth Griffiths, Helen Tiffin (London and New York: Routledge, 1995), 264. 37 Mishra, 163.

188

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

BIBLIOGRAFIJA Anand, Mulk Raj. Gauri. New Delhi: Arnold-Heinemann, 1981. Butler, Judith. Subjects of Sex/Gender/Desire. U Simon During (ed). Cultural Studies Reader, 340-353. London and New York: Routledge, 1993. George, C.J. Mulk Raj Anand, His Art and Concerns. New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors, 1994. Ghorpade, Pradnya Vijay. Indian Women as Represented in Mulk Raj Anands Major Novels. U Amar Nath Prasad (ed.) Critical Response to V.S. Naipaul and Mulk Raj Anand, 179-186. New Delhi: SARUP & SONS, 2003. Gupta, Rajesh Kumar. Humanistic Note: A Study in Mulk Raj Anands The Old Woman and the Cow. U T.M.J.Indra Mohan (ed.) Novels of Mulk Raj Anand: a New Critical Spectrum, 62-69. New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors, 2005. Hekman, Susan. Feminism. U Simon Malpas and Paul Wake (eds.) The Routledge Companion to Critical Theory, 91-101. London and New York: Routledge, 2006. Kanupriya. Feminism and the Emerging Woman in Anands The Old Woman and the Cow. U Amar Nath Prasad and Samiran Kumar Paul (eds.) Feminism in Indian Writing in English, 77-88. New Delhi: SARUP & SONS, 2006. Minh-ha, Trinh Thi. Writing Postcoloniality and Feminism u: Bill Ashcroft, Gareth Griffiths, Helen Tiffin (eds.) The Post-Colonial Studies Reader, 264-268. London and New York: Routledge, 1995. Mishra, Suparna. Predicament of Indian Women in the Novels of Mulk Raj Anand u: Baby Rani Agrawal (ed.) Mulk Raj Anand, 159-171. New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors, 2006. Monti, Alessandro. Gauri/The Cow: The Issue of Female Subaltern Identity in Mulk Raj Anands Novel u: Manmohan Krishna Bhatnagar and Mittapalli Rajeshwar (eds.) The Novels of Mulk Raj Anand: a Critical Study, 80-88. New Delhi: Atlantic Publishers & Distributors, 2000. Rajan, Rajeshwari Sunder and You-me Park. Postcolonial Feminism/Postcolonialism and Feminism u: Henry Schwarz and Sangeeta Ray. A Companion to Postcolonial Studies, 53-71. Blackwell Publishing Ltd, 2000.

189

Rice, Philip and Patricia Waugh eds. Modern Literary Theory: A Reader. London: Arnold, 1989.

190

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Saa IRI

LA CHUTE & UT
SAA ILI: PAD KOLUMBIJE (FABRIKA KNJIGA, 2010) - JEDNA KOLSKA ANALIZA INTRO BEZ KOGA SE MOGLO Neu se podrobnije baviti dilemom moe li kritiar biti koliko-toliko nepristrasan procenjiva knjige sa ijim autorom blisko kultur-tregerski sarauje. injenice su sledee: kritiki sam pisao o prethodnom Ilievom romanu Berlinsko okno za beogradski asopis Pro femina; Saa Ili je skrupulozan, temeljit i sporohodan autor koji ne pie bez velike autorske nude, ali ije knjige utoliko pre zasluuju pozornost i pomno itanje. Drugim reima, on je autor o kojem se ne moe ne pisati. Neka bude eksplicirano i to da su nae meusobne optike razlike, o emu svedoi nekoliko rubrika Karaoke obrauna u Betonu, tolike da garantuju ako ne ultimat fajt u tekstu kritike koja sledi, ono pobono analitiko itanje koje se nee libiti ni neugodnih konstatacija ni nepristojnih pohvala. Re je o veoma kompleksnom romanu, podjednako u kompozicionom, anrovskom i simbolikom smislu. KOMPOZICIJA (VREME) Roman Pad Kolumbije je komponovan tako to ukrta poglavlja ija se radnja zbiva u dve vremenske zone, ujedno i dve istorijske epohe u Beogradu, sam kraj osamdesetih godina XX. veka i prve godine u XXI veku, dakle, zenit post-titoistikog socijalizma u SFRJ i poetak post-autoritarne demokratske tranzicije u Srbiji. Tanije, Iliev roman spaja dva nesumnjiva istorijska dogaaja, onaj koji se zbio 19. novembra 1988. godine, miting odran na Uu pod nazivomMiting bratstva i jedinstva, koji e, uz vidovdansko obeleavanja est vekova Kosovske bitke na Kosovu polju 1989, biti najmasovnije politiko okupljanje u Srbiji u novije doba, i onaj od 12. marta 2003, uspeno izveden atentat na Zorana inia, prvog premijera Srbije izabranog posle svrgavanja reima Slobodana Miloevia. Iako je raspon

191

vremena koji ovi dogaaji markiraju irok, vreme radnje samog romana je zgusnuto. U prvom sluaju, poglavlja su smetena u svega dva dana 1988. godine, u 18. i 19. novembar, dok se dogaaji opisani u novije doba odvijaju neto due od mesec dana, tokom februara i marta 2003. godine. Period devedesetih godina prolog stolea, raspad SFRJ obeleen masovnim nasiljem i ratnim zloinima meu kojima su najbrojniji oni koje je poinila srpska strana, sem usputnih evokacija, izostavljeni su iz eksplicitnog narativnog horizonta romana. Ipak, dva predoena istorijska dogaaja svoju teinu i zloslutost crpe upravo iz srca tame koje pulsira u devedesetim: prvi kao njihova priprema i anticipacija, drugi kao njihova direktna posledica i neleeni simptom iji su virusi latentno prisutni i delatni i u vremenu kada autor prikuplja i iitava grau za svoj roman, sedam godina kasnije. Zanimljivo, kao to su devedesete izostavljene a podrazumevano znaenjski aktivne, tako su i istorijski markeri predoeni u romanu na jedan specifian nain: prvi s njegovog prostornog ruba, kao fragment masovne groteske, drugi posredno, iz perspektive moguih poinilaca atentata, kao vest koja menja optiku i unosi konfuziju kod trolanog operativnog tima pripadnika tajne slube, predstavljajui uvertiru u smenu dela rukovodeeg kadra u srpskoj policiji. KOMPOZICIJA (GLAVNI LIKOVI I TEMATSKI PLANOVI) Nosei lik prvog perioda Ilievog romana je Vladimir Berat, lektor pri Gradskom komitetu SK Srbije pa spoljni saradnik Politike, autor njene rubrike Odjeci i reagovanja. Petnaest godina kasnije, protagonista je njegova erka, Irena, koja poput jezgra nekog socijalnog molekula za sebe vezuje lik beogradskog taksiste i tatoo majstora Marka, njenog pomagaa i zatitnika i likove dvoje Amerikanaca, profesora Nomure i Kim, Ireninog mentora i ljubavnika i Irenine prijateljice i ljubavnice. Lektorsko-autorske aktivnosti u Politici Vladimira Berata povezuju sa likovima Lazara Gazibare, penzionisanog policajca i operativca zaduenog za nadzor i koordinaciju rada u Politikinoj rubrici i oca Kirila, Beratovog kolege iz Odjeka i duhovnika beogradskog umetnikog det-seta tokom 90-ih. Politiko-obavetajni projekat rubrike Odjeci i reagovanja, tanije operacija uklanjanja materijalnih tragova o projektu i njegovim akterima, u strukturu romana uvodi pripadnike tajne slube, likove oznaene kodnim nadimcima Snejk, evrek i Novinar, zaduene za likvidaciju meta. Sem bazine fabule u

192

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

kojoj je predoen mehanizam medijske manipulacije i dravne eksterminacije, Pad Kolumbije uvodi sporedne linije fabule posveene temama emigrantskog ivota graana zemalja iz Treeg sveta na Zapadu i ispitivanja seksualne orijentacije/ identiteta. to nas dovodi do anrovske kompleksnosti romana koji se itanju nudi kao pokuaj sinteze matrica politikog trilera, emigrantske proze, epistolarnog erotskog romana i detektivsko-akcione proze. anrovsku razliitost potcrtava upotreba razliitih pripovednih tehnika i diskursa: klasinoj naraciji u treem licu prikljuena je mejl prepiska i satnica delovanja pripadnika tajne slube. Fantazmagorini komarni san koji Berat ima u policijskom pritvoru predoen je u formi drame, dok je naracija Pada Kolumbije obogaena citatima vesti sa radija i refrena i tekstova pesama koje uglavnom Irena slua to u taksiju, to kod kue ili u KST-u. Iliev roman ima svoj soundtrack album. Muzika koju sluaju njegovi junaci nije sluajno odabrana; znakovito je koji junak ta i kad slua/uje. Za razliku od, recimo, romana Andreja Nikolaidisa, Iliev roman je poput filma u sebe upio muzike fragmente vezujui ih za smisao naracije a ne za afinitet autora, odnosno za atmosferu ili muziki ambijent u kome je pisac ispisivao/tipkao i korigovao svoj roman. S jedne strane, zajedno sa Irenom sluamo arlsa Mingusa, Dejvida Bouvija, grupe Virgin Prunes i Haco, i domau alternativnu grupu Presing; s druge, Berat u svom komaru prisustvuje recitovanju stihova iz domaeg folk hita Jutro je dok evrek na radiju slua Govedinu hit grupe Beogradski sindikat, repersku kritiku s desna vladavine DOS-a. Muzikoloki garnirung romana ili plej lista junaka na kulturolokom i politikom planu potcrtava ono to je dato na narativnom planu. SIMBOLIKA U ROMANU Meu nekoliko simbola koji su istureni u prvi plan pripovedne strukture Pada Kolumbije, vodee mesto zauzima koa. Odmah za njom su (poviena) temperatura i maka. Najpre, vei deo koe na telu Vladimira Berata strada u podmetnutom poaru; poetak Beratove saradnje sa Politikom obeleen je njegovom poveanom brigom za negovanje vlastite koe to se ispoljava u korienju krema i preparata, potom u depilaciji tela, na kraju u transrodnoj transformaciji. Koa u Ilievom romanu esto strada, peruta se, ljuspa, ljuti,

193

opada. U istom stanju su zaputene fasade koje neuspeno i runo pokuavaju da nadomeste umnoeni bilbordi, odnosno sa enterijerom javnih bolnica i stanova u kojima se kreu likovi. Atmosferu, zapravo opte stanje dezintegracije, dopunjuje Irenino oseanje konstantnog rasta temperature, odnosno visokog vazdunog pritiska i zaguljivosti. Simbolika make pre svega je simbolika otpora (svojeglavog i nepredvidljivog) i simbolika umnoavanja identiteta. Transformacija Vladimira Berata ima pre simboliku nego psiholoku motivaciju. Koa je jasno povezana sa jezikom, odnosno javnim pisanim govorom. Izmeu Beratovog odnosa prema koi vlastitog tela i njegovog odnosa prema novom jeziku koji nastoji da instalira u lancima u Politici postoji puna analogija. Da bi se stvorilo neto novo, moraju se oistiti/ ponititi nanosi svega starog: prljavtine, navika, stila. ienje je novo raanje, inicijacija kroz (auto)transformaciju. Nanosi minke, maska koja titi kou kreirajui nov identitet donosi slobodu da se progovori/ispolji novim jezikom. Nov jezik bie lien birokratskih restrikcija ifriranog, kriptinog, alegorijskog, dogmatskog govora. Nov jezik e ukinuti granicu izmeu stvari/ stvarnosti i njihovog prenoenja. Ipak, Beratov prvi zadatak, tanije njegova intervencija u tu tekst, njegova lektorska invencija koja je oivela tui tekst omoguivi mu punu uinkovitost, jeste stilizovanje jedne difamirajue pakvile koja je posluila kao sredstvo za obraun sa akademikom zavidnog revolucionarnog bekgraunda. I inae, Beratov rad u ovoj rubrici svodio se na politiki instrumentalizovane falsifikate i obmane. O kakvom je on novom jeziku matao? Drugim reima, koliko se postupak transrodne transformacije Vladimira Berata iscrpljuje u bivanju klovnom iz senke i bednim egzekutorom sa roto-papira? Koliko je narativna mistifikacija o novom jeziku kao postupak za kojim je posegao Ili knjievno efektna ali jednokratna zamisao koja transrodni identitet, u krajnjoj liniji, izjednaava sa identitetom falsifikatora u slubi partije? Na kraju, koliko se celokupno znaenje romana (budui da je mesto i znaaj analogije koa-jezik fundamentalan) temelji na ovoj, moguoj jednoznanosti poklapanja uloga travestita i krivitvoritelja? POLITIKA U ROMANU Koliko ima smisla svesti znaenje romana Pad Kolumbije Sae Ilia na tezu da su Odjeci krivi za sve to e se kasnije

194

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 195

deavati? Ne mnogo. Iako Iliev roman kreira logiku vertikalu od Odjeka do atentata na inia, bilo bi naivno ovu Politikinu rubriku isticati kao glavni ili jedini faktor, koji je, mobiliui mase u Srbiji retorikom revizionizma i netrpeljivosti, doveo do rata. Odjeci su bili nesumnjiv instrument u toj neasnoj raboti koja je za prevashodni politiki cilj imala uvrivanje pozicija novog srpskog voda, kao populistika podrka procesu etabliranja ideologije srpskog nacionalizma u velikodravni projekat koji e zameniti potroeni jugoslovenski. Sa druge strane, politika pozadina dogaaja iz 2003. prilino je jasna u romanu. Iako ne problematizuje pitanje da li njegove od drave plaene ubice rade po nalogu dela dravnih struktura ili odmetnutih i puistiki nastrojenih militarista a uz podrku dela politike scene u Srbiji, jasno je da Snejk i drugovi snajperisti imaju logistiku podrku svoje slube i da ne rade na svoju ruku. Krimi-dodatak stvarnosti, likvidacija svih koji su imali veze sa Odjecima, samo potvruje bahatu samoizuzetost ove slube iz legalnog poretka zemlje kojoj navodno treba da slue. Iliev roman dotie se teme odgovornosti intelektualaca, posebno pisaca koji su osamdesetih svojom voljom, a uz podrku politikog establimenta postali trbuhozborci i generatori nacionalizma. tavie, pisaca koji su u svojim delima otkrili akupunkturnu taku naroda, zloslutno je i neodgovorno tretirajui. U Ilievom romanu eksplicitno se navodi primer Pavievog Hazarskog renika. U izuzetno komponovanom poglavlju, Na drugoj strani, koje kao da uvezuje u celinu potisnute traume i tajni ivot Vladimira Berata, od opsednutosti mirisom mentola u Domu za nezbrinutu decu do intimnih transeksualnih igara sa prodavaicom kozmetike, sredinje mesto zauzima scena Beratove posete vili na Senjaku, gde e ga primiti lini sekretar kue, Pavlovi. Berata mue ozbiljne dileme zbog posla kojim se bavi, ali je i polaskan time da je njegov rad zapaen i to sa najvieg mesta. Ova scena u kui na Senjaku prevashodno je vana zato to se u njoj saeto obrazlae smisao kolektivnog pregnua u kojem su se na istom zadatku nali autor Hazarskog renika i urednik rubrike Odjeci i reagovanja. Diskursom alternativne medicine sekretar Pavlovi objanjava Beratu: Pokrenuta je velika energija i pitanje je dana kada e doi do ponovnog postizanja ravnotee naruene posle 1945. Berat je poput vrhunskih majstora uspeo da pogodi akupunkturnu taku naroda. Kada se metalni iljak zarije u kou, nije prekidao sekretar Pavlovi priu, on treba

da pogodi mesto na kome je nastao prekid protoka energije. Pravim ubodom tok se obnavlja i ponovo se postie ravnotea u organizmu. (str. 123) U ovom metaforinom objanjenju sekretara Pavlovia skrivena je interpretacija instrumentalne uloge koju literatura i paljivo profilisani mediji mogu i treba da odigraju u suptilnoj mobilizaciji javnog mnenja, u buenju zapretene kolektivne volje, ali buenju koje nee biti dirigovano odozgo i samim tim osueno na, u najboljem sluaju, polovian uspeh, ve onom koje bi trebalo da doe iznutra, iz unutranjeg sklopa pojedinca koji e politiko uniformisanje doiveti kao akt slobode miljenja. itava scena koncipirana je ironino, tako da i kod itaoca kao i kod Berata izazove distancu i gaenje. Degradiran na prijem kod sekretara a ne domaina kue, onoga koji povlai konce i predstavlja realnu mo, poduen o pravom i poeljnom znaenju posla u koji se upustio i ispljuvan brzometnom retorikom sekretara, Berat je sveden na realnu meru, naivnog slugu i avoljeg egrta koji e utehu pronai u privremenoj transformaciji svog identiteta. Crossdresing je za Berata poslednji bastion line slobode, ali i samozaborava. Pod gustim nanosom minke, potpuno depilirane koe, pokriven mekim materijalom enskog vea, Berat postaje figura veinske Srbije s kraja osamdesetih koju ine izigrani pajaci koji e iglice za akupunkturu lako i radosno zameniti velianjem bajoneta u ime ispravljanja istorijske nepravde. KRITIKA ROMANA Moja prva recepcijska dilema tie se fabulativne linije koja pripada tipu emigrantsko-erotske proze u romanu. Zato je ova linija bila neophodna romanu i emu je imala da poslui? Irenino biseksualno iskustvo i identitetske dileme, neeljena trudnoa, s jedne, i svet umetnikog libertinstva paralelan sa akademskim svetom profesorske posesivnosti i torture, definitivno obogauju tematski kompleks romana i njegov horizont usecanja u savremenost. Meutim, po mom sudu, ovaj deo zapleta romana predstavlja njegov periferni i moda suvini deo. Istina, bizarno i neuspeno puteestvije profesora Nomure iz Budimpete za Beograd zanimljivo je samo po sebi, iako donekle udi zato je oma Kiu pripovednom parafrazom jedne scene iz Peanika nainjen dovoenjem u vezu jednog sebinog i posesivnog amerikog profesora japanskog porekla

196

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 197

i E. S. enciklopedijskog pijanca ahasferske sudbine. Inae, posredni oma Kiu moemo prepoznati i u korienju tehnike istranog postupka kada otac Kiril ispoveda Veru; u pregnantnoj sintetikoj naraciji o revolucionarnom putu Medika (akademika Gojka Nikolia) i, posebno, presvlaenje Snejka u uniformu svetenika ne bi li zavarao obezbeenje manastira i samog oca Kirila, to asocira na srodan postupak utilitarne kamuflae u Kiovoj prii Mehaniki lavovi iz Grobnice za Borisa Davidovia. Lino nisam poklonik trilera, kao ni anrovske literature. Matrice anra isuvie krote autorsku imaginaciju, ak i kad ova pokuava da se poigra njima, isuvie se osea proizvoljnost reije. Gde e zavriti metak koji ispali neko od junaka, da li e pre ili kasnije progonitelji uzeti da slede pravi trag... sve su to situacije trijumfa manipulacije koja iroko otvara vrata sumnji u, aristotelovski reeno, nunost opisanih zbivanja. Drugim reima, sa podjednakom uverljivou i verovatnoom moglo je sve da se odigra i sasvim suprotno; na stranu stalna italaka nelagoda da li su postupci junaka i tok radnje dovoljno i adekvatno motivisani. Tako i na pojedinim mestima u romanu Pad Kolumbije, kad se poneki od likova priblii modelu akcionog heroja ili pripovedanje postane holivudski scenario: taksista koji s nadvonjaka usmruje Snejka u kolima sa zatamnjenim staklom, holivudski efektna jurnjava po ulicama Vraara i Dorola bez mnogo specijalnih efekata, slupanih automobila i pregaenih sluajnih prolaznika, specijalci koji odustaju od pretraivanja stovarita Trudbenik jer im se ini da na njemu nema nikoga, iznenadna odluka Irene i Marka da pobegnu sa strelita na Beaniji i prisvoje staro oruje ne plativi ga. Uopte, odnos Irena taksista Marko spada u najslabije mesto romana. Sentimentalan i edan, isuvie edan, zasnovan na afekciji na prvi pogled i heroizmu otpora, ovaj odnos isuvie podsea na onaj tip veza koje su predoene u strip umetnosti iroke namene, gde su ozbiljne prepreke nekako blage, neravnine izbruene i sve je mogue samo ako se usudi da proba. Uz napomenu da bi ak i u nezavisnom stripu Irena pala kao dobrovoljna rtva svojih povratnikih strasti, ili se makar delimino obnaila pri priguenom svetlu u sobici u potkrovlju Trudbenika, za ljubav fanova-voajera, a u nokturnu koji bi relaksirao napetost potere i teskobu povratka u zaguljivi i sumorni grad. Toliko o primedbama, sad pohvale. Za razliku od Berlinskog okna, u Padu Kolumbije politika dimenzija znaenja je konstruisana vidljivije, ali sa manje

198

heuristike provokativnosti. Tematsko fokusiranje na Politikinu rubriku Odjeci i reagovanja nema za cilj da jo jednom, znatno posle Srpske strane rata i srodnih vanih publikacija, ukae na medijske poetke instaliranja nacionalizma u srpski dravnopolitiki softver priprema za rat i rastakanja zemlje. Sai Iliu je ova rubrika posluila kao optimalan okvir za narativno istraivanje o procesu rekontekstualizacije jezika, ili terminima iz Vitgentajnovog gesla romana, o promeni identiteta znaka kroz makijavelistiku izmenu njegove javne upotrebe. Birokratski jezik potiskivanja i skrivanja stvarnosti iz vremena poznog SFRJ socijalizma postao je manipulativni jezik koji oblikuje stvarnost i usmerava je u eljenom pravcu. Ni to nije glavni dobitak romana. Anonimni burevesnik dijabolinih promena, postao je literarna figura u kojoj se presecaju sile simbolikog i psiholokog preobraaja, krivica bez odgovornosti i lina tragedija kao plod zakasnele krivice. Pripovedna vetina kojom Ili pokree lik Vladimira Berata, krivotvoritelja u magnetnom polju novih istorijskih falsifikata, koji transformie sebe uestvujui u dijabolinoj transformaciji drutva u kojem ivi, praen komarnim stanjima i satirinom mistikom o izabranom, menja fizionomiju Pada Kolumbije u neto to nema preciznu odrednicu, ali istovremeno pripada kategoriji tragedije, jeze i groteske. Tako je i anr trilera samo spoljanja maska za jedan kompleksan narativ o generisanom politikom zlu. Efektnom oblikovanju lika Vladimira Berata trebalo bi pridruiti pojedine scene poput nastupa muzikog alternativca Ikara u KST-u ili, naroito, scena rekonstrukcije pisma oteenog farbom koje e lektorskim intervencijama postati pakvila Gojko i Savle, nagovetaj patolokog u liku Snejka i obrt u hijerarhiji grupe operativaca tajne slube, poetno upoznavanje sa prodavcem starog oruja..., sve su to u saetoj pripovednoj ekonomiji umeno oblikovane scene sa kojima se malo ta moe uporediti u savremenoj srpskoj knjievnosti. Zbog toga Pad Kolumbije predstavlja dogaaj na naoj knjievnoj sceni, dogaaj koji e primetiti (koji su primetili) tek srodni tumai srpske stvarnosti. Svejedno, autor se odrekao ponienja komunikacije sa opskurnim NIN-ovim irijem i investirao u itaoce, tj. u budua itanja kojima roman moe da poslui kao dubinski sken jedne jo uvek nedovrene epohe. Epohe koja je poela paranjem jezika, a prividno okonala pucnjem u onoga koji je mogao da pokrene suoavanje sa prisilnom amnezijom i zakoenou srpskog drutva u poricanju svoje odgovornosti za sve to se deavalo devedesetih godina prolog veka.

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Nermin SARAJLI

NEZAHVALNOST SREE
Bujanje zdravog je kao takvo uvijek ve istodobno bolest. Njen protivotrov jest bolest kao svjesna sebe, ograniavanje samog ivota. Takva ljekovita bolest jeste lijepo. Ono ivotu zapovijeda stanak i time njegovu propast. Porie li se pak bolest za volju ivota, to hipostazirani ivot prelazi, snagom svoje slijepe odvojenosti od drugog momenta upravo u njega, u ono razarajue i zlo, u ono bezono i samorazmetljivo. Ko mrzi ono razarajue mora mrziti i ivot: samo je mrtvo jednaina nenagrenog ivog. Anatol France je na svoj prosvjeeni nain, znao zacijelo o takvoj protivrjenosti: Ne, kae upravo blagi gospodin Bergeret, radije hou da vjerujem da je organski ivot jedna specijalna bolest nae nelijepe planete. Bilo bi nepodnoljivo vjerovati da bi se u beskonanoj vaseljeni uvijek samo dralo i prodiralo. Nihilistiko gaenje u njegovim rijeima nije samo psiholoke naravi, nego stvarni uslov humanosti kao utopije. Theodor Wiesegrund Adorno, Minima moralia

199

Poodavno se ve pod pojmom sree krije, bolje rei, on je radikalno reduciran na oznake oka, skandala, traume i efekta pri komunikaciji ovjeka s diskutabilnim dijapazonom hipokorostinih zadovoljenja, kako onih to mu stoje na raspolaganju, tako i onih uenih, na koje se eznutljivo baca unutranji uagreni pogled trajno osujeenog. Blicsijevanje uitaka njie i pomijera zavjesu dosade i praznine, panino tumarajui po povrnom predavanju nasladi. A melanholija i patos unesreenog nije kontrast niti antipod nezavidnosti, ki ueerenosti zadovoljstvom, ve sastavni dio tog nezahvalnog poloaja, konstantno nadziranog, da je ne moe i ne umije bez provokacije podnijeti i posmatrati izbliza. Zasienost materijalnim, prenatrpanost svijesti povrno tvarnim, kratkotrajnim slastima i njihovim zakinutim liliput-supstitutima, rasipniko raspolaganje moima, iji je neprevazieni ekvivalent novac, naprosto podbada da bude raskrinkan, goni na ruganje. No, uprkos mnotvu pokuaja i dostojnih uspjelosti demistifikacije jeftinog stila i trenda ivljenja, raspodjela dobara na kojima uglavnom poiva srea, kao i ljudska motivacija u tragnaju za njom, dakle, ipak, ta neravnotea u distribuciji, nesklad imanja i nemanja, i na njima

200

(iz)graenih identiteta bivanja, ostaje uvijek iznova nedodirljiv. A i sama ekstatinost ironine rezistencije tim iskuenjima i izazov kritici topi se vremenom kao snijeg, a na njihovo mjesto stupa duboka gorina i nagrizajua razdraenost. Hrabrost za stjecanje iskustva te vrste, kukaviluk besramnog posjedovanja ismijava otkad je svijeta i vijeka. Jo se dri da mu ta kritika, zagrcnuta zajedljivou u poznim godinama, a duhovna propusnica u mladosti, duguje zapravo svoje uspone, ushite i produhovljenu konzekventnost svojoj poziciji parodiranja i negacije. Zaviu ona to ak zove i krsti, a taj sukob zaklinjanja da stvari ba ne stoje tako, meusobni prezir i optuivanje za lanu egzistentnost, jo uvijek odnose svoje rtve na obje strane, ali tek onda kad ih smrt poravna u iluzornoj razlici. Dotad ovdje pristoji ona lijepa primjedba na strani nepomirljive prirode, to se to sve ne moe nikako u grob ponijeti, crve za na smrt isprepadati i napokon razvikano autentina duhovnost ima priliku, ansu u neodsviranom ofsajdu, da trijumfuje predajui lu kakvom novom sljedbeniku rezigniranog i dramatinog obrauna s nakazama i utvarama pukog posjedovanja. Nedopustivo bezumni prizor u kojem jedan malecki Romi kupi otpatke voa otkidajui i odgrizajui jedva neto malo mesa s ostataka, taj pulp-performance prouzroio je ovakav bezobzirni, cinini komentar: kako njima, eto tako, i bosim, i prljavim, i gladnim, i golim, po svakakvom vremenu, nikad nita ne moe biti, te kako bi valjalo tek u tim nekakvim naunim antikulturama razvijanja nevidljivih bolesti konano formirati virus koji bi njihovom imunitetu stao u kraj. Skoro da se ovjek ugrize za jezik, doslovno i preneseno, kad ovakva ogavnost asocira i aludira na pomiljanje o stvarnoj zasnovanosti negativnih utopija i projekcija zamamuzanih i zahuktalih svim vrstama predrasuda, bilo sirovih, bilo rafiniranih. Pri tome ono to bi nazvali alhemijom zla, realno raspolae monim tehnologijama liferovanja da svoje mizerije od planova razaranja kontrolisano upotrebljava bilo gdje na zemaljskoj kugli, dok na psiholokom spektru destruktivnog kapaciteta i potencijala funkcionie kroz hiperprodukciju trivijalnog, vulgarnog, primitivnog i kiastog sadraja u istoj takvoj formi. Prosto svakovrsnog smea, ukljuujui tu i spekulativnoj malverzaciji podatna teoretiziranja zavjera. Za to vrijeme, zagledanost u zvijezde, prkosno dizanje glave i oholo podizanje pogleda, i kad jeste mjera ovjeka, u integralnom univerzalnom svjetlu i znaenju, nije uvijek jednako motivisano. Zapravo, vrlo rijetko ouva iskrenost i plemenitost.

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 201

Umjetnost, po emu god se valjala, opstoji i proizie makar s jednim istim obrazom, nauka u svoj ne stie nikad ni zaviriti, niti trijezno pogledati. Na volju primjeru, neizmjerna je razlika izmeu Grassovog angamana za romsku stvar i karitativnih prdaca jednog Billa Gatesa nekom treem svijetu. Rotiranje devet u est mnogo je pravedniji redoslijed, jer je tako rije o padu i posrtanju prirodnog i humanog sazrijevanja, dekadentno izhaluciniranih, dok obrnuto okretanje jeste, bilo je i bit e lano uzdizanje, usiljena bremenitost. esti dan je stvoren ovjek, a simbolika estice pratiti e ga kroz povijest da vjernije ne moe, tako da e svako raanje polivalentnog, i sumnjivog i autentinog znaenja, te (zlo)upotrebe dijabolinog amblema proticati u tom, uz taj, ipak s njim, ali i po tom znaku zlokobne, infernalnom faktografijom triplicirane estice. Sree, zacarene samozasljepljujuom gorgona-refleksijom, svevaee i sveobavezujue frivolnosti, gdje su uglavnom koncesije na nju budzato pripale bezrezervno ludistikom snobizmu. Nivoi, nekad iroke, katkad sve tjenje i sve ue propusnosti ka dolje i ka dalje, kroz koje se prosijava ili propada kategorija razorno skeptine vrijednosti umnaaju se. Rezolutna opredjeljenost za opkladu na ovozemaljsko ili zaruenost s vjenim i njima primjerenim obeteenjima, kako su to razliito ugledali i spoznali Pascal i Kolakowski, nita ne mijenja na stvari za dominantni poredak onog emu se ne da nauditi, niti bilo ime se da naeti, onog imati i nemati. Anagramsko aranje sinonimima: i-mati-biti-siti i ne-mati, benevolentna maeha tog biti, jednom kao kurtizana simuliranog klimaksa i drugi put, kao indignacijom razdjeviena nevjesta, zavrbovani plijen, rtva i lovina njihove emanacije, i nadalje su intaktne i meusobno netrpeljive neuporedivosti. Zato, valjda, s druge kompenzacione strane, odano pristie pomo kad se umiljeno zdrava, srednja komforna kasta veine nasauje kao kvoka na jaja pred televizijske ekrane. Pantljiare elektronskog ubijanja vremena i trakavice unakaavanja vrpcom studenca naivnog prostoduja, humanog profila, neizbrisivo mastiljavo razljevene u svijesti i neopozivo ukotvljene u neotuivom emocionalnom segmentu bia, uvijek i redovno izlijee samo i jedino muke, u nedogled, i to sa zaudarajuim, nesnoljivim, ueglim mirisom pokvarenog, to se da gutati samo sa zaepljenim nosom. Angairana subverzivna kritika doima se kao traenje dlake u tom kukaviijem muku i preuzima hazard instaliranja i plasmana impotentnog efekta defetizma. Stvarno i lano se podudaraju u proizvodu samo onda kad se tako osiono sudare. Ljudi to preivaju i prevakuju, i k tomu podriguju, kao kad se

staloi travuljina u burag. Tad se mentalno pluta u pomijama i abokreini, i toplo je tu, mozak oboava naviku, i slijedi inerciju. Trend i tempo konzumacije baljezgarija je frapantan, nezaustavljiv, i tom jednom zazvanom sudionitvu vie niko ne odolijeva. Niti recipijenti potopljeni u njega, niti bespotedni kritiari troeni i istroeni nemonim uvidima, krljavim opomenama, sterilnim parodiranjem i apsurdnim ignorisanjem. Posljedice likuju svojom ubitanom neotklonjivou i ukorijenjenou zbog takvog gotovo nenaruivog ustrojstva svijeta. Svijet je proiven okantnim nasmijavajuim sadrajima, gdje izvjesne sujete dokoliare u azbestnim odijelima i nikakav bunt i sarkazam ih ne moe spriti, besprijekorno su zatiene od stihije. Do te mjere vlada indiferencija, indolencija i flegma na ovozemaljski pakleni, serijski verdikt, da ignorancija blaziranog ovisnika o falsificiranoj formi sree natjera protest i revolt da izlape u sebi od jeda. Teko je utvrditi da li je nekadanja uravnilovka socijalizma, to djelomino tu i tamo raspali nostalgiju, dekoriranu blagom ironijom, bila veini dostupna i krotka za jahanje na trik-ujednaenom standardu. Po mnogima, bolja i prihvatljivija naspram ovog dananjeg neukrotivog, propetog i njitavog u neimatini onagera, to zbacuje i svaku pomisao na sedlo, a kamoli ono sve ivotvorno sa sebe. Podnosi i trpi jedino zombije, namjesnike sramnog, krvopije i lihvare, dok je za kritino sasranu masu standard tek rospijska razina kvaliteta ivljenja, tek jedno lipsalo bitisanje od iekivanja, raga i kljuse nesposobno da makne od davno iskopane rupetine to se deplasirano zove rakom za njena posjednikadobitnika. I kad cijeenje, izvedeno do stepena da se istjeruje voda iz kamena, bude napokon dovreno, jednostavno se strmekne truplo dolje uz tup udarac, praeno uzdisajima i jecajima mutnog, nemutog bola njemu slinih i srodnih koji se tiskaju u redu i neredu, sreeni i unereeni, ne pazei bog zna kako na redoslijed iskakanja iz tog cepelina beznadenosti. Supstitucija za ivot ima dotjeranu, naminkanu, bljetavu privilegiju da e gasi onim to lui tijelo u strahu i grijehu da ne propusti to od fikcionalnog, a glad utoli udisanjem i vizualizacijom artificijelnih mirisa i okusa. Jedino ulo dodira koje gladi katkad i napipa ono biti na takvim seansama emernih ispraaja. Taktilno se doivljava i krade predah pred nevjerovatnom raspomamljenom gravitacijom onog imati koje usisava sve vrijeme, ne priznaje i ne eli se sjetiti esencijalnog, pa sve manje vjeruje ovaploena, prezaslaena refleksivnost da se to sutinsko odreenje ikad i dogodilo, te da uopte i postoji.

202

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 203

Ipak, izuzev rijetkih momenata blaenstva, neznanje gotovo uvijek zapada u kripac, nae se na cjedilu, presamiti u tjesnacu dok dokui uzrok svoje mizerije, pogotovo kad se ono veselo i ivahno anje, uz blagoslov i doputenje gospode koja se po iskazanom im povjerenju makar malo morala usredotoiti na povremeni izostanak ili mogui zaobilazak rvnja nesree, te dozvoliti i tu opciju. Meutim, neionizirane negativnim mrvice smiraja i slana kojom je pokropljen i okrijepljen, prolazna topiva oborina kontingentnih zgoditaka, previe lako se i esto brkaju i mijeaju s igrom murke, trule kobile s patnjom. Otkinut emo komadi iz opusa nezaboravnog pokojnog Ivice Matia, ingeniozne sekvence njegove ene s krajolikom da bi se plastinije rasvijetlio fenomen sree. Ta maestralna, anatomski precizno secirana, sigurnom rukom patologa-forenziara voena scena razgolienja primitivizma, tribalne samozaljubljene u svoje licemjerje neprosvijeenosti, neka poslui analoki i za ovu temu. Jer, identina je bit te baraba i bitanga-ruralne dovitljivosti i visprenosti, provincijalne zaparloenosti koja se fikali u svoj svojoj izvitoperenosti, lukavosti, neuhvatljivosti, nedodirljivosti, ak i po pitanju individualnog, grozniavog traganja za sreom. Neka injenica, isforsirana i nategnuta, da nije sluajno srea enskog roda, ba kao i lik sadistiki izruen umjetnikovoj sugestivnoj intervenciji, pretrpi prigovore za pesimistinu i traginu patetiku. Ovdje je jednostavno neizostavna zbog svoje otvorenosti, nezatienosti, naivnosti uprkos limita pasionirane, jednostrane, semantine prikovanosti samo za na i jo sijaset jezika. Naime, u fragmentu minucioznog i lucidnog kreiranja jednog mentaliteta i karaktera, karikiranost temperamenta je zateena, daleko dubljeg smisla, no to mu ga dodjeljuje profesionalna, veleuvaena kritika interpretacija. ena, koju tumai fantastino Boidarka Frajt, biva razgaena i posaena na mravinjak od strane mukog utjelovljenja kicoko-ilkokog ovinizma, u takoer vrsnoj prezentaciji Uroa Kravljae, i zahtijeva se od nje da prepozna mrava koji ju je netom ujeo, ime licemjerno i bezobrazno raskrinkana tatina odbacuje optube za oinstvo, a upuene od te nesretnice koju je prejahalo cijelo selo. Istu situacionu sudbinu i jauk iskazuje svaki nasamareni pojedinac kad nadobudno podigne oi prema vlasti to ju je odabrao i poklonio joj povjerenje, prkosno pod zastavom vlastitog instinkta i herladikom sopstvenog kapriciozno iracionalnog. On pred njom ponosno strpljivo klei i uzda se kako e neko padati niice barem pred djecom njegove djece. Tako odricanje neimarski podie unutar rodoslova, porodice

204

oltare. Socijalno nepopravljivo angairani poeta tu onda uskae i dobacuje da je srea lijepa i onda kad joj se gleda u lea, smetnuvi s uma, zaboravivi kako to stoji samo pod uvjetom, ukoliko joj se lice ikad uope vidjelo, ili se bar dalo naslutiti dan kad li bi se to moglo desiti, kao i to da e se koprena iza koje nema ovjeku primjerena i njega dostojna izraza, kadtad strgnuti. tovie, to i nisu lea sree, ve tusti brijegovi humki ispod krsta i niana koji nisu nimalo utljivi kad sirotinji i nezatienom, pobunjenom i naglaeno individualnom, svojeglavo odano ljudskom, bez iga ideolokog, valja zagrmiti kletvu. Hebrejska poetinost, impregnirana istananom miksturom u poslovici kako bog broji enske suze, i njemako narodno mudroslovlje da avo alje vino i ene onamo gdje sam ne stie usljed prebukiranosti, dvije su krajnosti poluge po kojoj cinizam patroniziranja, na stazi bankinama obrubljene ikane traginog i aljivog, krijumari istinu, odnosno faktinost to mu imponuje. Lucifer, mistini miom, dezavuiran i niveliran u servis, u ime vjeno zadanog i znanog priziva se kao kompenzacioni simbol, onamo gdje zdanje nepravde ne eli nikakve izmjene, prije e biti raspoloeno za inauguriranje restauracionog fonda. Demonsko nije ba sigurno u svoje investicije, ovjek mu je trusno, labilno podruje, pa u sreu uvlai crve trulei i kia, kvarljiva i kodljiva siuna stvorenja, ak i za mikroskopsku rijeenost i strpljivost zureeg, bdijueg uoavanja, ipak ostaju nevidljiva, ali intuitivnom opaaju ne promie njihova otrovna prepoznatljivost kojom se ona socijalno sliu, ustale u familijarnom, sve do onog stadijuma koji je naveo Tolstoja na uvenu, memoriji tako sedativnu, utaborenu u usud kompromiserstva, reenicu kako su sve porodice sretne na svoj nain, a nesretne svaka na svoj. Negativno oboava lajtmotivsko javljanje i doznaavanje psihi, bez obzira je li oslovljeno, ponavlja se sve dotle dok se, kasno, ne uvidi ovisnost o njemu, sve dok sebi ne namakne visokoparnost nunosti i neumitnosti. Takvi fatalni, pomirbeni, samo u osjeaju otroumni principi i creda, a inae tupo zasijecaju hram duha tijelo, oduvijek su s pravom raunali na konvencionalno usvajanje u miljenje i djelovanje po njemu. Adam i Eva, neka su naas proglaeni zalozima i garantima sree, ne podlijeu mijenama, ali, takoer, ni zmija, ukoliko se svlaenje kouljice lakovjerno ne uzima za revolucionaran zahvat kroz proteklo vrijeme. Mefisto, i kad bi u konfuziji pristao na trgovinu duama, u takvoj moralnoj recesiji, naiao

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 205

bi na gomile kandidata koje bi valjalo zapitati kako su ga u toj alosnoj razmjeni preduhitrili i ugrabili mu posao pred nosom, postidjeli ve zgotovljenom i obavljenom trampom. Cijeli jedan Wall Street, specifian i ljubomoran na svoju posebnost, s vrtoglavim, serpentinastim i stravino spiralnim frekventnim oscilacijama uzleta i padova, tipa kupi-prodaj, kupi-baci pod noge, ugrabi-otmi, pa prodaj opljakanima, jer su svikli da kupuju upravo ono to bi im po logici stvari valjalo biti neodstranjivo i neotuivo, cijelo to korumpirano klupko, carstvo poiva na raboti koja nadilazi avolje poznavanje raunice. Etiki voluntarizam blagoizvoljevi otpoinuo na trgovini beaa, odan je i istovremeno zaljubljen u ekscentrinu fiksaciju, opsesivni egzibicionizam, uplja odzvanjanja uspjeha, zagluenost i opijenost njime, posebno kad se pri zazivanju i priznavanju sotonskog filigranski vjeto bjei od neprijatnog i teko prihvatljivog ogledala. Ukletost mora izgleda dolaziti iz razrokog bacanja pogleda na uitak i zadovoljstvo, gdje je prvo spoljna manifestacija, a drugo unutranja, i obratno, dok je njihovim suprotnostima, to zvui paradoksalno, u ekspresivnosti podarena privilegirana, pretplata i abonoman na posvemanju pribranost i rafinman. Srea oboava fetiistiki da se priinja poput pijeska. Najfrekventnija pojavnost, ona u rinfuzi, kao migoljea, peckava, jeguljasta prilagoenost aci, da se zahvati, zgrabi, stisne i ne isputa, dok je njen pandan-opozit somovski masno, tvrdokorno, omatorjelo priljubljen uz dno, mrzovoljno io za upanje i ivahno saglasan odstranjivanju odozdo, pa i kad se mukotrpnim hrvanjem izvue, indisponirano se uvia kako se odocnjelo za ikru, ve je poloena i oploena. Pa kad je tomu tako, raspilavljen u agdi samodovoljnosti vlastite izbe, njen dekorater i hrak pedljima je, frapirano natapiran, premjerava, pregrauje, bedemi nosee zidove, prekraja, brusi, krtii hodnike, kamuflira krte plohe kukanjem, u rangu izravnava surevnjivosti, odgaja alatima stoicizma i pabiri pribore poduke da bi je oboruao neeksponiranim dranjem za pobjenjelu ud nevere, oluja, fatalnog tanga s kijametom. Prinosi rtvu umilostivljenja u svemu osim u novcu, uklanja od urokljivih altruistikih podjela zalogaja, kopni titei duom i tijelom od baraa vremena i kanonada dogaaja desanta posesivnosti, rasprostire joj poinak u zjenici, prokrvljuje sujetom. Trezor za dragulj kvinesencije trivijalnosti, naslijeen ili steen, iili zajedno s pohranom, uvajui pauinasto, danonono ispredano, tajanstveno Nita, smru oroeno na ivot, nedostojno provalnika, prolaznost ga mediokritetski plovna i

206

plutajueg vesla nepovratno u bunoj ljuturi trupla ka puini Nitavnosti, dok se duevno krijepi, sladi i utauje suzama i znojem, prokuhanima potroakom vruicom i groznicom, tek da im istisne i svede slanost na minimum. Srea je u prozujalim odrazima minulosti i njen jedini potisak je centripetalna vrtnja oko svoga jezgra eznua. Pa ipak, ideologemom obiljeena, autoritarno definirana i instrumentalizirano primijenjena srea, inspirativna je po recepcijsku klijentelu koja ne oklijeva, navedena na obeanu, plodnu, graansku neposlunost to ne tvrdii ethosom i sarkazmom prema svojoj muzi. Veina ljudi gotovo sanja o srei, i nesrei, takoer odnosno saplitanju njihove smjenjivosti, u ritminosti protjecanja dana i noi, na javi. Rijetkima je prireeno da posesivnost stvari, gdje, sartrovski kazano, materijalno dograbi u domainski ekstremno nesavjesno vlasnitvo same posjednike to strepe i drhte nad objektima obraajui i njih u produetke stvari, uspijeva se, bujicom uvrnute i nedovoljne svrhovitosti ivota, ispuniti srce i naduti grudi, poput jarbola toj notornoj, praznoglavoj, servilnoj lojalnosti imetku. Slama u glavi ne slui da zapali mozgove za takve ideje o srei, ve ih, poput seoskog obiaja uvrijeene, smekava trpajui kao to nazovi atraktivno, egzotino voe na uvanje za otre, parajue, trnue i prtee nalete zimskih meava oskudice. Mada bijeda u irokom luku zaobilazi ovakve izabranike sree, oni to uveliko nadoknauju lijeei strah i brigu, damare zloslutnosti, utjenom komparacijom s onima to su posred siromatva svili gnijezda, a njih svakako nikad ne nedostaje, nego pretjee. Nigdje nije tako sistematski destruktivno, filigranski rutiniranom vjetinom obraivaa, prefinjenih juvelira, postignuta u isti mah i udnovata i udovina diferencija, nalik onoj nespojivoj, ambivalentnoj kristalizaciji ugljika disparatnom formom uglja i dijamanta, kao to je to u hramu duhovnog zadovoljstva, koje se izvlai i iskami iz proste obasutosti i preplavljenosti na jednoj, i diskriminirajue blasfemine lienosti na drugoj strani svijeta stvari. Intimu rekapitulacije porazno i pogubno zaskau ove posljednje u svakoj ivotnoj etapi, utokljunoj, sredovjenoj i imaju li sree da doteturaju dotle, starakoj dobi, na veoma, krajnje bezobziran nain pjevuei, apuui i tepajui maltretiranju, ponienjima i uvredama kao da su po srijedi mazne, senzualne uspavanke i zvonke budnice. Pojedinac i drava, u interaktivnom odnosu, ini se, da razastiru ahovsku tablu gdje prvi igra crnim figurama kao pacer

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 207

i, uz to, pride, kurano naslijepo, dok monstruozni etatistiki software, nepogreivim mekom nepobjediva mehanizma, dijaboline imaginacije i memorije, zadaje probleme i zahtijeva konstantnu rtvu, bez obzira, i uprkos poganom ponavljanju varijacija jedne te iste partije, gdje je igra obesmiljena zbog unaprijed odreenog pobjednika. Pjesnik kae kako svako u svom mraku bije izgubljene bitke. Istorija ne eli niti da biljei te frivolnosti, igosane kao kolateralne jer ih iznova i serijski, ali i unikatno, po potrebi, reproducira. A tu lei i tajna nepovjerenja. Kao to odatle i potjee, znai od realnih pretpostavki i argumenata, podozrivost umjetnikog oblikovanja koja nemilice izbija prema pojmu sree, preciznije glazuri njene neizrecivosti. Animozitet jeste logian zbog iritantne nemoi da se definie to u emu se sastoji, ak i od onih koji je po svim moguim arinima opreznog premjeravanja i preispitivanja, doista i kojim sluajem najzad i zadobiju, najzad, hinjenim ili ne, agnosticizmom se ne da eliminirati. Dakle, odioznost estetike kreacije i produkcije koju neskriveno iskazuje spram sree kao takve, kontraimpuls je kiu, koji je opet prigrljuje i prebiva u mnotvu obijesnih negativnih sjena i uhoda sree, koje, za vie no pristojnu nadnicu i bezobrazne honorare unajmljene, neprekidno dirine za njenu suprotnost. Obian, marginaliziran svijet, ako ne stradanje, ono svakako isputenost i fingiranost zadovoljstva, prima bratskom srdanou i gostoprimljivom toplinom. Takva razoarana i razoaravajua predusretljivost uglavnom je svedena na prepade na siromatvo i zasjede za dosadu. Na sreu se viri kroz pijunku, kroz kljuaonicu. Zagleda joj se u ruke, u zube, sumnjii se do te mjere, dok ne otperja s praga, i najzad, odahne izdiui u naviknutom zahvalnom zobanju otpadaka. Vrijeme odbrusi halapljivi und, eljustima epohalno uobraena neukusa, a tako izbrueno i istanano nepce da se, iako potpuno zabludjela, ooravjela, gluha i omlohavljela tjelesnost dokopava uvijek i jedino karta i kia. Sasvim je razumljivo to takvo stanje stvari onda gradi jedno paralelno prljavo socijalno nasljee kao garant i uvar circulus vitiosusa, i to stavlja van snage sreu shvaenu kao mogunost poklanjanja drugima, umivanja i kupanja njome, to moda i jeste vrhunac sree, ali prethodno valja prepjeaiti nepregledna prostranstva samoivosti koja neprestano sile da se zastajkuje. Ego nagovara i navodi, neodoljivo mami na odustajanje od toboe neostvariva i nesavladiva cilja. Bujna vegetacija i vitalni izvori takvih oaza tek pusti su, ustreptalo eterini mirai i dine fatamorgana humanitasa, koje vaja vjetar pleui i zvidukajui

208

improvizirajue tlapnje. A odhrvati se zaaranom lavirintu, artificijelnim smicalicama, svemu komplikovano konstruisanom do apsurdnosti, nerjeivo prezamrenom, dalo bi se eventualno pridruiti rijetkim putnicima u uspinjanju ka vrhu, s kojeg se opet prua neopisiva i neponovljiva panorama vrijedna truda. Nevjerovatno zvui, ali ta vrsta alpinizma je bezopasna, nema tekog disanja, niti zaguljivosti, vrtoglavice, pobijanja zastava, izostaje rivalitet draen oholou i slavom, te svojatanjem trijumfa zbog poduzetog poduhvata. Sloboda za takav in najblie je, ako ve i nije krvotok sretnog osjeanja, prisustvu misli o njoj kao izboru bez alternative, zapravo conditio sine qua non zdravog i humanog drutva, upravo onako kako je voda elementarna, prapoelna za ivot uopte. Ali kao to praelement moe biti primijetit e skeptik naroguen provokacijom, nakostrijeen obazrivou, zajapuren lanom jedrinom cinizma, ualjivou opetovane frustracije, i akutnom ili hroninom garavicom kompleksa stimuliran, karnevalski seriozno namrgoen kontaminirana, destilirana, osiromaena, tvrda i meka, preobogaena sumnjivim mineralima, pitka i neupotrebljivo prljava, u razliitim agregatnim, opasna i nedostajua, plitka, mutna, duboka, muzikalna spasa davljenicima, preslana i neslana, zlato u tragovima, onda je misao, shvatanje sree, ako se ve poseglo za tom poredbom, daleko podlonija mijenama, nestalnosti i nekonzekventnosti te ljubavi ei. Nunost, jednostavnost i zagonetnost misaonog propinjanja da dokui sreu tri su svojstva, koja poput Moiri predu u vremenu, neopozivo u oaj vitlajui ziherae koji bi s Parkama trikali ili im namakli preu troznaka sportske prognoze i uveli leerno, svojstveno sopstvenoj profukanosti, sluaj izmeu. Maijom nepredvidljivou ovjek se aavo izruuje poigravanju tim klupkom, gurkajui ga nonalantno, odmotavajui mrsi, zaplie i nastoji rasplesti, izazvan je neim to se ne da tako lako opovrgnuti, to da srea najee klizi kroz prste, gotovo redovno i uvijek boravi drugdje od tenji, elja, namjera, pokuaja, napora da se trajnije zaplijeni i obuhvati. Naravno da izneena rigoroznost prema srei i svemu onome to moe usreivati, vrijedi iskljuivo za neekskluzivne estetske kreativne pretenzije i oekivanja od nje. Nikako za multiplicirajue retrogradno prieljkivanje i silni represivni rad na postizanju rezultata koji prijanja i proizilazi iz temperamenata i karaktera to, recimo, podilaze i ulaguju se stomaku, fetiiziraju i sakralizuju seksualnu uspuhanost, goje lisnicu ionako pretilog monopola, posru i zapinju o ljepljivost i itkost supstancijalnog

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 209

i odano krkljaju u hropcu raspomamljenih, razobruenih nagona, ne naputajui taj nepromiljeno i lakovjerno zacrtani krug. Kraci estara, poronost i asketizam, demagoki su krasno producirani suplementima da bi slavila nedotupava banalna umjerenost, javalukom i fuerajem servirana skromnost kao pojilite, ishodite i pribjeite, pozlaena sredina, to svoju neprocjenjivost i karate duguje rasprostranjenosti, navodno predestiniranoj, u stvari dirigovanoj i bespogovornoj. Sablanjivo je vjerovati da srea gmie i pue, sluzavi, mili i klizi iskljuivo kroz ulnost, iako je upravo najee ismijana svojom tronou i prolaznou, ipak ne manjkaju joj, kao takvoj, i ne izostaju grimase kominog, koje bi o tom neintendirano tragino posvjedoile. Nita je osavremenjeno, ovladalo perfektnom, sofisticiranom i glamuroznom prezentnom dizajniranou derutne zbilje. Dakle, ilustrativno dekorativna dimenzija sree nestrpljivo prodire posveeno vrijeme, povraajui i pljujui nazad u sjeanje, u iskustvo, u preivljeno, u dogoeno-odgoeno, i neodoljivu zaokupljenost njenim euforinim raspakivanjem deja-vua. Uz predominantno propagiranje i programiranje mediokritetskog shizoidno-paranoidnog, intenziviranog uzmaka i bijega glavom bez obzira od runog, obavezno ide strahopotujue stropotavanje u prosjeno ivovanje lipsajue bitisanje, u tavorenje ispod njega, a potom i trpljenje koje se, lakejskom snalaljivou snoljivosti, iz obiaja prometne u sudbinu. Izgleda kako je zaludu zavapio Anatol France kroz lik svog armantnog profesora Bergereta, u smislu pragmatinih, revolucionarnih i spektakularnih pomaka, mada ni za milimetar evoluiranih posljedica po jedan ili bilo koji degradirani i deklasirani socijalni termitnjak. Pogotovo kad se ima u vidu monolit, sazdan od reminiscencija, kome se ni pero ne da odbiti. Obzirom na proteklu, katastrofalnu, a njegovu gradivnu, deltoidnu poplavu brutalnosti, gdje je sam pojam sree doslovno istanjen do ljudske vlasi, zadobio ekspertne cjepae na etvoro (Kolakowski), pri tom zavevi i osvojivi laike, simpatizere, intimuse i epigone. Ondje gdje je ogoljavljeno, anoreksino nadanje disidentski i heretiki bitisalo kao noenje glave u torbi, sad mora svaki profani, mesnati oblik rigidno konvencionaliziranog zadovoljstva predstavljati iskuenje, a ijem putenom podlijeganju, masovnom, grupnom ili individualnom se ne moe i ne da nauditi jalovom konstatacijom o iznuenom nasjedanju na jeftinu zabavu. O nekakvom, pak ucjenom izmamljenom pristanku na trivijalno njihanje tamo-amo po bofl artikuliranom sentimentu, nema

ni govora... Kruti pakao destruktivno hipertrofirane civilizacije ustupio je mjesto, eufemizirao do svoje prihvatljive rekreativne varijante, evaluirao skarednost do komotnog i lagodnog, zdunog predavanja nacerekanoj autodestrukciji. Kroz spektrum neselektivne konzumacije, uglavnom. Nelagodnost pri ispoljenim i usvojenim manirima kod te rabote dobrano je uukana i izolirana u familijarno umovanje, a takvo dranje polit-kalkulantski duh utilitarizma, unezvijereno preduzimljiv, hiperkinetian, polivalentan iskoristio je za svoje najbezobzirnije, plutokratske destinacije. Otud vue korijenje nesmetani import opitomljenog, udresiranog poimanja sree, daleko zlokobniji od bjelosvjetskog usvajanja samih pristiuih hiperprodukata surogat sree.

210

Ulaznica 224-225

211 Ulaznica 224-225

ZR TEME

212

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225

Radoje DRAKOVI

TAKMACI SEDAM DECENIJA

Blago svakom ko se srdi! Taj je srean, jer pravom nesretniku je sve svejedno ...Pa kad ode kod Paje, onda e tek znati, ta je atelje, jer ovo to kod mene vidi, to je sve tako sirotinjski i ne umetniki, da ti upravo jo i nema prava pojma, kako izgleda radionica slikara umetnika. Dobro otvori oi, kada bude kod njega i pozdravi ga ljubazno i od moje strane... Uro Predi

To su rei Predieve, koje je izgovorio tokom ve opisane posete knjievnika Milana Savia Orlovatu, u leto 1902. One na izvestan nain oslikavaju odnos i poloaj, koji imaju i zauzimaju ta dva naa velikana. Paja je spoljanje gledano sjajniji uspeniji, a to se ogleda ak i u tome to ima bolji atelje, ali to ne moe poraziti (onog drugog) pravog umetnika, koji je svestan da moda i bolje slika njegov stav da taj uspeh Pajin, nije plod samo umetnikog rada. Paja Jovanovi i Uro Predi su dva naa najpoznatija, najslavnija i moda ponajbolja slikara. Obojica su akademski realisti beki aci. Njihove se sudbine prepliu decenijama, i puno je udnovatih koincidencija koje se mogu uoiti, tokom njihovih dugih ivotnih puteva. Sa druge strane, oni se izvesno razlikuju kako po karakteru, tako i po sudbini. Postavlja se pitanje, kakvi bi oni bili, da nisu bili takmaci: kakav bi bio jedan da nije onog drugog? Jer mnogo toga ih je povezivalo bilo je u nekakvoj uzrono-posledninoj sprezi. Trajali su oni kao rivali na umetnikom polju, itekako svesni postojanja i delovanja jedan drugog. Potrudiemo se da ovde istaknemo kontrast, oslikamo udesno sudbinsko nadigravanje dvojice majstora, koje je do sada, ini se, bilo nezapaeni. Bili su najpre zemljaci obojica Banaani, a zatim i prijatelji iz studentskih dana u Beu, kolege po struci i gotovo vrnjaci. Obojica vei deo ivota samci, dugoveni: Uro je poiveo 96, a Paja 98 godina. Predi je stariji, visok i suv, produhovljenog lika, a Jovanovi nii, vrste konstitucije, lepog oblija. Kontrast se javlja i u dubokoj starosti: Uro je ostao uspravan i svetaki blag, a kolega se samo bee smanjio (po jednom svedoenju iz 1956. on je: neverovatno sitan), a pritom kau ostao hitar, razdraljiv i do kraja sujetan.

213

214

Uro je po temperamentu melanholik, introvert, tih; a Paja kolerik, ekstrovert, dovoljno glasan. Prvi je skeptik, mada okrenut venom, a drugi optimist, roen pod srenom zvezdom, zainteresovan za svet oko sebe iji je ivot kako kae, tek aljiva igra odnosno divan san. Vranin Pavel (jun 1859 30. novembar 1957) potie iz grada, iz umetniko-zanatlijske porodice, kao sin i brat fotografa. Po mnogo emu, pa i roenjem (kao sin katolkinje), on je Evropejac, koji je svoj dugi ivotni vek okonao u Beu. Dok, sa druge strane, Uro (decembra 1857 11. februara 1953) potie sa sela, iz militarskog Orlovata, iz svetenike porodice; patrijarhalno vaspitan. Kada je re o porodici, Paja je bio najstariji sin, a Uro najmlai; prvom je majka umrla u detinjstvu 1863. (Ernestina Deot, francuskog porekla, iz Temivara), a drugi je bio naroito neobino privren, dugovekoj majci. Jovanovii potiu sa Kosova, odakle su doli izbegli pod vostvom patrijarha arnojevia. Predii su bili iz Hercegovine, a seoba je vodila preko Bosne. Otuda je tako prirodan njihov odabir slikarskih motiva: Prvi uzima Seobu Srba, a drugi Hercegovake begunce. Obojica su se ve kao vrlo mladi pokazali talentovanim. Zapoeli su i jedan i drugi, vezu sa slikarstvom u polutami crkve. Paja je sa etrnaest godina imao prvu porudbinu precrtao je svece iz vrakog hrama, da se prema njima izliju otisci istih, na zvonima. Uro je svoj prvi honorar stekao sa 8 godina, na kolskoj tomboli, kada mu je dat novac od prodatog, naivnog akvarela sveca Sv. Nikole. Paji je prvi uzor bio slikar Jovan Popovi (umro 1864) koji je radio ikonostas u Vrcu; sa ijim se sinom inae igrao kao dete. Urou je uzor bio Konstantin Danijel (umro 1873) kojeg je kao dete posetio u Bekereku. Njegovo slikarstvo je upoznao, tek kao ak u Panevu, deceniju kasnije... Orlovaanin je imao bolje prethodno obrazovanje, bolju intelektualnu podlogu koju na alost nije iskoristio, jer nije ostao na Akademiji. Pre studija je uspeno zavrio Realku u Panevu, uvenu po strogosti. Jovanovi je gimnaziju zavrio vanredno ubrzano u Beu, a uporedo sa njom i pripremnu, crtaku kolu kod Malholca. Godine 1877. Predi je dobio Matiinu stipendiju, onu iz Zaklade Hristifora ifmana, a koja je tako uskraena Paji. Da podsetimo, na konkurs za otvoreno stipendijsko mesto,

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 215

namenjeno studentimalepih vetina i umetnosti, osim Predia, prijavio se i Paja Jovanovi iz Vrca. Paja je tada takoe pohaao Akademiju; odsluao prvu godinu , i to sa pohvalnim uspehom. Knjievno odeljenje Matice je, po razmatranju molbi, predloilo radi izbora Uroa Predia, istiui ga kao najizvrsnijeg od svih prosilaca. On je po priloenim crteima oigledno osobit dar pokazao. Posle vraanja stipendije od strane Uroa, ona je (iz iste zadubine) dodeljena Paji, tek na kratko 1883. godine. Paja je, ipak, dobio eljenu stipendiju od Matice srpske 1879, i to iz skromnije Zadubine Gavre Romanovia, u iznosu 200 f. Za nagraeni studentski rad (najviu drugu nagradu) 1883. dobio je Paja vrednu dravnu carsku stipendiju u iznosu od 430 f godinje. Uspeh Paje Jovanovia se iz tog doba moe pratiti i na polju finansija. Jo kao student je prodavao slike, a to mu je davalo krila za umetniki rad. Jovanovi je redovne studije zavrio jula 1880, kod prof. Gripenkerla, na Specijalnom teaju za istorijsko slikarstvo. Na profesorov savet nastavlja da se usavrava u majstorskoj klasi prof. Leopolda Karla Milera (1834-1892), koji je tada cenjen i traen slikar istorijskog i anr slikarstva. Predi je nastavne 1880/1881. godine poeo takoe da pohaa nakon osnovnih studija I i II teaj specijalne kole majstorsku klasu prof. Kristijana Gripenkerla. Kod Gripenkerla je ostao IX-XIV semestar. Obojica su, dakle uspeno zavrila Beku umetniku Akademiju, u isto vreme, ali su se razliito usmerili. Paja je bio ambiciozniji i pre je zauzeo pozicije, koje su, kako se oekivalo, trebalo da pripadnu Urou. Jo na studijama Paja postaje blizak sa profesorima, koji mu pomau da uspe. Predi je skromniji, ponositiji neko ko se pre svega bavi onim to voli, a misli i na druge. Gripenkerl je bio profesor i zatitnik obojice darovitih Banaana. Meutim, Paja se rano uzdigao na ravnu nogu sa profesorom, dok je Uro uvek gledao sa nieg mesta i sa respektom, prema svom nadreenom. Profesor je pomogao obojici: Paju je ini se vie gurao, a Uroa vukao pod zvezde. Predi je, budui mnogo pasivniji, sporiji u napredovanju od Jovanovia, moda tek sticajem okolnosti dobio asistentsko mesto jer ga je u dovoljnoj meri poteni Gripenkerl sauvao i predloio iskoristivi ga istovremeno, za svoj profitabilni rad u bekom Parlamentu. Takmac Paja je bolje poeo, bio rano nagraen za sliku Ranjeni Crnogorac. Na godinjoj izlobi 1882. na Akademiji, osvojio je prvo mesto i carsku stipendiju. Od te nagrade je izveo

dragoceno studijsko putovanje po Crnoj Gori i Hercegovini, radi nunih studija. Uroev plan sa Smederevom (1885) je propao i umesto da ode u Italiju na studijsko putovanje postao je tek plodni ikonopisac. Obojica su od mladosti popularni meu sunarodnicima jer su uzimali motive za dela iz nacionalne istorije i narodnog ivota. U Beogradu kree u priblino vreme njihov uspon u svom narodu prve izlobe slika: Uro se 1888. predstavlja u graanskoj Kasini, a akademik Paja izlae 1893. u Velikoj koli. Poznati su i omiljeni u narodu, jer su tampane i umnoene fotoreprodukcije njihovih glavnih dela velike uramljene zidne slike oleografije i razglednice, ule su i nale poasno mesto, u mnogim kuama. Jaali su tako obojica nacionalnu svest, ponos i rodoljublje koji su bili od znaaja, kao priprema za predstojee krupne istorijske promene i teritorijalno zaokruenje slobodne srpske drave, nakon balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Meutim, Paja je nastavio dalje, u Evropu, a Uro se vratio u Srbiju. Jovanovi je stekao evropsku (svetsku) slavu, imao otmenu klijentelu, uspeno slikao evropske teme i okitio se brojnim zlatnim medaljama i nagradama. Prednjae vrhunska dela: Bitka u Teutoburkoj umi (za taj rad dobio je Rajhlovu nagradu beke Akademije 1899, i kasnije srebrnu medalju na Svetskoj izlobi u Sent-Luisu 1904); enidba Hercoga Ferija IV sa Jelisavetom Habsburkom 1900. u Beu dobija zlatnu kolajnu, mada slika kod publike prolazi sa manje uspeha. Tu su zatim i portreti esara Franje Josifa (izradio ih je devet), i belgijske kraljice. Austro-ugarski car i kralj Franja Jozef je bio Pajin prvi poruilac i model za portret. Jedan veliki carev portret je bio postavljen u glavnoj sali Parlamenta u Beu, onaj isti Parlament, u kojem je i Uro prethodno uradio svojih trinaest mitolokih kompozicija, radei za prof. Gripenkerla. Jovanovi je jo kao mlad slikar, doiveo izuzetan uspeh. 1883. sklopio je povoljan desetogodinji ugovor sa kolekcionarom Valisom, za londonsku galeriju Fren, od kojeg se obogatio, slikajui godinama dela po narudbini. Vrata uspeha koji vodi u visoko drutvo mu je otvorio blagonakloni prof. Miler, a za ostalo se pobrinuo preduzimljivi Banaanin. Pored stranih unosnih poruilaca tu su i domai, na primer, lanovi vladajue dinastije: kraljica Natalija Obrenovi, kralj Milan Obrenovi Takovski ustanak. Slika Karaorevie, crnogorske vladare Petrovie... Uro se istovremeno alio: da bi rado slikao motive iz narodnog ivota, kada bi imao ko da ih kupi!

216

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 217

Obojica uestvuju na Prvoj jugoslovenskoj izlobi u Beogradu 1904. Paja se pojavio sa atraktivnom slikom enidba cara Duana Aleksandrom, erkom bugarskog cara. Prediev nastup je bio indikativan: dve slike su izloene i to bez slikarevog znanja. Vranin je tokom karijere postigao daleko vei uspeh, stekao vie priznanja, vee poasti naroito na strani. Jo kao mlad slikar, stekao je dobre pozicije i lepo ime u umetnikom svetu mondenske Evrope, a kao uspean slikar bio dobitnik vie zlatnih medalja. Prvo je u Beu za svoju sliku Borba petlova nagraen zlatnom medaljom. Za istorijsku kompoziciju Krunisanje cara Duana za cara Srba, Grka i Bugara nagraen je zlatnom medaljom na Svetskoj izlobi u Parizu 1900. Slede veliki, zlatni uspesi u opet u Beu, pa Sent Luisu, Minhenu, Parizu, Salcburgu, Buenos Ajresu... Orlovaanin je, za divno udo dobio samo jednom jednu i to bronzanu kolajnu! Onu na svetskoj smotri u Parizu 1889. Neshvatljiva nesrazmera po tom pitanju, ne svedoi izravno o njihovom kvalitetu. Uro se oduvek gnuao bilo kakvog nadmetanja na umetnikom polju, a to je uticalo na bilans priznanja. Jo da pomenemo 1908. godinu, kada Predi predvodi srpske umetnike u nacionalnoj misijiu u bratskom Zagrebu, a Jovanovia tu nema. Te godine Paja, po jednom izvetau: koji se danas broji u najbolje portretiste beke, blista na svom terenu, u Beu. Na godinjoj smotri u Umetnikom domu izlae dva portreta beke klijentele: bio je nagraen, a i drava je otkupila jednu sliku. O Pajinom slikarstvu su se zahvaljujui amerikoj tampi, pohvale ule van evropskog kontinenta. Bio je hvaljen ne samo zbog nesporne umetnike vrednosti, ve i zato jer slike privlae takoe novinom svojih predmeta (motiva). Paja je, ini se, najvie plenio svojim evro-orijentalnim motivima i prizorima. Mada je Pupin vie puta zvao Orlovaanina da se otisne preko okeana jer je tamo bila povoljna prilika da uspe svojim slikarstvom, on se skromno svojim delima pojavio na amerikom tlu tek tridesetih godina XX veka. Za njega neoekivano, one su dobile lepo priznanje, od tamonjih ljubitelja umetnosti. Paja je kao malo koji umetnik uspeo da sklopi povoljne porudbine u inostranstvu i da pored slave, postane i bogat. Koristio je i svoje drutvene veze, kao odskonu dasku za ulaz u odreene krugove. O karakteru Pajinom napisae Uro (1950): Paja je bio uopte zanimljiv ovek, iskusan poznavalac ljudi i

raznih prilika, koje ivot sobom donosi, naroito oveku tako razgranate delatnosti u kulturnom svetu, kao to ga je on imao. Mislio je Jovanovi rado o novcu, pa mu se posebno svidela Amerika jer je tamo za dva portreta (hvalio se on Milanu Saviu), dobio honorar vei od onog za oslikavanje Sabornog hrama u Novom Sadu. Portretisao je Paja, preporuen dabome ne samo svojim odlijima, brojnu imunu evropsku klijentelu, dinaste i elitu. Obiao je pola sveta ivei mondenskim ivotom, mada vei deo ivota kao samac. Evropska slava steena porudbinama predstavljala je preporuku i za nau elitu koja ga bre-bolje, jo kao mladog slikara (1893), prima u redove kraljevske Akademije u Beogradu. Prethodno je 1884. izabran za dopisnog lana Srpskog uenog drutva u Beogradu. Njegov najstroi kritiar Uro, je postao je takoe dopisni ueni lan 1884, ali tek mnogo kasnije ostalo redovni akademik. Predi je radio najvie ikone, pa portrete. Jovanovi je malo ikonopisao, radio je samo uzgred, u etiri crkve, a najvie je imao slika sa motivima iz narodnog ivota i portreta. Jovanoviev opus je raznovrsniji, obimniji, plodniji i samim tim, ini se, neujednaenog kvaliteta. Smerni Uro je iskreno smatrao da nije savladao umee slikanja enskih likova. Paja je nasuprot, raskalaan esteta: najvie voleo i slikao upravo lepotu ene (i to svoje Muni), tog zanosnog ukrasa sveta. Opsednut, traio je lepotu po svaku cenu, a to mu je kritika zamerala. Stvorio je impresivnu galeriju enskih likova, drei se svog gesla: Vetina je nai lepotu. ta rei o intimi dva velikana? Uro je ostao neenja, a Paja se oenio tek u pedesetosmoj godini svojim omiljenim bekim modelom Muni mladom Nemicom Herminom Dauber. Bila je to lepa, sirota erka nastojnika zgrade u kojoj je Paja imao atelje, dok je boravio u Budimpeti. Svoju draesnu suprugu je Paja ovekoveio na brojnim aktovima. Ostala su obojica genija, na kraju bez potomstva. Paja je, pomenuli smo, imao gospodski, luksuzan atelje u Beu, na etvrtom spratu stambene zgrade u Laudon gase. Po majci napola stranac, slikar aristokrata sjajno se uklopio u beki graanski milje. Atelje su inile dve velike prostorije pune stvari: prva je bila mnogo vea i kao takva pravi atelje, a na zidovima su bili brojni probrani slikarski rekviziti i slike umetnikove. U drugoj, manjoj sobi, koja je nametena za posete, odreeno je mesto za model, koji tu sedi obasjan svetlou odozgo, dok ga majstor iz susedne sobe posmatra i slika. Iz

218

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 219

ateljea su vodila vrata na ravan krov, koji je osmiljen i ureen kao bata sa puno cvea, u alejama. Paja se odmarao u toj svojoj avliji na petom spratu, odakle se pruao divan pogled naokolo. Zajedniki prijatelj Milan Savi je imao priliku da vidi ateljea obojice umetnika u isto vreme, i da posle poreenja, da svoj sud. U Orlovatu je Predi imao improvizovani atelje, najpre u momakoj sobi porodine kue, a zatim u maloj dvorinoj upi, koja je pre i posle svoje misije, sluila kao ostava za radila i pivnica. Simboliki gledano, Predi je dakle na tlu, a Paja uvek na visini. Uro je tek po preseljenju u Beograd uredio sebi primereniji atelje, visok i pun svetlosti, na drugom spratu zgrade, sa celom jednom stranom u staklu, i isto toliko irokom terasom, sa koje se pruao impresivan vidik na reku. Ali, kako Savi kae najvei su ukras svakog ateljea slike same, koje odaju i um i ukus umetnikov. Ono ostalo je dekorativni nakit, koji se za novac lako daje nabaviti. U tome Uro Predi nije zaostajao za svojim bogatim kolegom slikarem iz carske varoi. Kada se uporede njihova pisma i rukopisi ostali za majstorima, Paja Jovanovi nikako ne impresionira ovim delom svoje linosti. Uroa su meutim, smatrali najintelektualnijim naim slikarem. Bio je ne samo veliki umetnik, nego i bogata linost istinski intelektualac visokog ranga, sa svetskim manirima. Patrijarh Georgije Brankovi je bio prijatelj obojici slikara. Ipak, Paja je mu je bio blii i zato angaovan u Karlovcima i Novom Sadu. Kada je re o prijateljstvu Uro je blizak sa Bogdanom Dunerskim, a Paja sa Gedeonom Gecom Dunerskim, a obojica imaju puno drugih poznatih, zajednikih prijatelja. Tokom Prvog svetskog rata Paja je dve godine uivao kod Dunerskih u elarevu, a zatim je izbegao u enevu i tamo slikao. Uro se za to vreme, sa familijom nalazio u izbeglitvu i pod okupacijom, u Kruevcu. Kada se Paja 1917. enio, Uro je u isto vreme provodio u drutvu mladih lepotica, po beogradskim salonima. Poslednji su to trzaji Erosa, kod po prirodi veito mladih umetnika. Obojica su rado i puno putovala. Paja je to praktikovao od studija svaki raspust je koristio za korisno lepe studijske pohode. Budui bogat, praktikovao je i brojna egzotina putovanja. Proputovao je severnu Afriku, Malu Aziju, Kavkaz (bio je tamo ak pola godine, sa slikarem Rusom Ruboom), Evropu, Ameriku; iveo je raskono u velegradima Beu, Londonu, Parizu, Minhenu, Njujorku i svom Beogradu.

220

Uro je bio slabog zdravlja, a oboleo je ak i u Italiji, na putu kojem se toliko radovao. Predi je manje turista, vie izmueni rekonvalescent, koji trai adekvatnu kuru leenja i zato esto posetilac domaih i inostranih banja. Drugi Svetski rat obojica teko provode u Beogradu. Paja je drugi dui boravak u prestonici zapoeo 1939., izbegavi tako faistiku izmu u Vijeni. Nije poznato da li su tadanji sugraani odravali kontakt. Paja Jovanovi je plodni predstavnik uenog realizma odnosno jednog njegovog vida idealistikog realizma, i za razliku od takmaca, ima bogatiji stvaralaki opus, vie znaajnih dela sa temama iz narodnog ivota i istorije. Svi istiu da je snano i iroko uticao na likovno obrazovanje, kulturu i rodoljublje naroda. Paji su vie ukazivane poasti, vie je od Predia priman na ravnoj nozi. Vidi se to pre svega po elitnim poruiocima. On je dostojno priman na dvorovima AustroUgarske, Belgije, Srbije, Crne Gore... iako je bio poslovnih neuspeha, koji su, sreom, brzo zaboravljeni. Uro je u tom pogledu za Pavelom kaskao budui temeljan, principijelan, skroman i tih. Kod njega je sve ilo samo po zasluzi. Po umetnikoj kritici, za Paju Jovanovia vai da je moderan, a Predi tek konzervativan. Prvi je rado eksperimentisao, bio otvoren za novo, sve probao interesovao se za mnoge slikarske pravce; drugi je imao postojan i jasan, krut idejni i sasvim osoben stav. Slikali su neumorno, brojne, esto iste modele: Mihajlo Pupin, kraljevske porodice Karaorevia i Obrenovia, Laza Kosti, oka Jovanovi, Dunerski... Takmaci za lovorike su se poznavali jo od studentskih dana u Beu, ali nije poznato da li su bili i koliko bliski. Posle studija, svako je krenuo svojim putem, gradei karijeru. Verovatno su pomno pratili rad jedan drugog, jer su sebe doivljavali kao konkurenta za poziciju u nacionalnom slikarstvu. Malo se zna o njihovom meusobnom odnosu, posebno u vreme kada je Paja osvajao stari kontinent. Po onome to je zabeleeno o Predievim stavovima, proizilazi da nije sve ilo glatko, tavie da je postojala surevnjivost meu njima. Predi ponekad nije umeo da sakrije zavist, moda prezir pred, po njemu, prepredenim i povrnim, uspenim, laskavim kolegom, koga je dobro poznavao. Smetala mu je mondenska poza, uz tanak glas, i narav svog

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 221

kolege preko umetnikova (Pajinog) lica preleti opet onaj trenutni osmeh, moda karakteristian znak njegova trenutna raspoloenja u njegove udi. Zajedniki prijatelj Milan Savi, je prilikom posete Jovanoviu u Beu, okarakterisao profil svog domaina: Najinteresantnija je pojava u Jovanovievom ateljeu, Jovanovi sam. Nije visoka, ali je vrlo skladna rasta; iv je, okretan, svaki mu pokret odaje oveka od sveta, koji je nauio kretati se u otmenom i obrazovanom drutvu, i koga je uz to lepa umetnost njegova ozarila, a pomalo i unervozila. Kada se povela re o Urou, Savi navodi da je: Jovanoviu je vrlo milo bilo, to ga se Predi sea i to je ostao onaj stari prema njemu, kao god to je i on onaj stari prema Prediu. Nije jasno ta to tano znai, ali je verovatno re o prenesenim komentarima, koje je Uro katkad iznosio, bavei se strukom u irem smislu. Tako je godine 1898, Predi upozorio u pismu mladog poznanika iz Crne Gore, Dragutina Simia, pisca lanka o Paji na neka zabasanija i nesmotrena nasedanija... Aludirajui da isti nedovoljno poznaje umetnika, o kojem pie. Poznat je trud Pajin da formira odreenu sliku o sebi u javnosti. Drugom prilikom opet Uro navodi da su: Paja i njegova braa (fotografi) za vreme Karaorevia bili okupirali Kraljevski dvor u Beogradu, umiljeni da sve mogu da urade... Paja se po njemu slovio kao dvorski slikar. Sa druge strane, i Paja je mogao primetiti da je Uro tih godina postao gotovo iako je to bilo manje unosno: Matiin zvanini slikar portretist. Povod za takvo Predievo dranje, se moe traiti i u godini 1896. kada je na raun Uroevog slikarskog potenja, njegov kolega Paja profitirao. Predi je znao da prizna vrednost Paji, ali i da otkrije njegovo manje poznato lice, na koje njegovi oboavaoci nisu ni obraali panju. Uspeh se ceni on je najvaniji. Zanimljivo da je Paja imao naklonost i umetnike kritike, koja sa druge strane Predia secira, i sve ini da ga svede na meru. Indikativno je miljenje kritiara Milana Kaanina (1927): Do pojave Paje Jovanovia naeg najveeg virtouza u akademskom slikanju, Predi je komponovao bolje nego ijedan na slikar. On nije imao smelih misli, dubokih linih oseanja, visokog poleta u crtanju i ljubavi za soan, redak, bogat kolorit, ali je savesno i priljeno, tiho, smireno i predano ostvarivao teke zadatke akademskih principa. Kada je Paja dobio da oslika Sabornu crkvu Sv. ora, u Novom Sadu, Uro mu neskriveno zavidi. Orlovaaninu se ta gorina ne moe zameriti, jer se u pozadini, meu crkvenim

skuptinarima vodio politiki okraj; radikal Jaa Tomi je pobedio liberale, proteirajui svog zemljaka Vranina Paju. Nije skrivao Uro 1903, da se on nadao tom poslu, kao nekom odlikovanju, i da bi to bila njegova labudova pesma, u koju bi on uneo: sve najlepe akorde izmeu estetskog i reliigioznog uvstva. To je sada sve propalo, i moj e labud kanda lipsati sasvim neujno. Ali povlai se i zavrava: Posao u Novom Sadu je pripao boljem i vetijem majstoru tj. Paji. Predi se mnogo puta bavi rivalom, i kao malo ko pokuava i uspeva, da ga demistifikuje i ogoli taj njegov brz uspeh i po kojoj ceni. Kada Uro kae: Paja je dobar ovek, to treba samo shvatiti kao sladost, koja se dodaje gorkom zalogaju. Jer e on nastaviti reima: Ako ima samo neega, to bi nas starije filistre malo okiralo, to je, to je on skroz moderan ovek, dete svojeg doba, agilan i poudan, mnogostran i povran, pomalo cinik, kako to svetskom graaninu prilii, pri tom nesporno darovit, to nas takoer po malo okira, jer je to odve prirodna stvar, da nas to nemilo dirne, kad osetimo da je neko jai od nas, a jo nam je nemilije, kad nam namerno daje da to i osetimo. Savesni slikar akademski likovni nauenjak, kakav je bio Predi, kao kritiar, ne proputa ono to mondenska kritika nee da gleda: ...a slike se ne istresaju iz rukava. Ko to ini, pa ma on bio veliki virtouz kao brat Paja Jovanovi, nikad ne moe stvoriti neto, to nas zadovoljava ne samo svojom dopadljivom povrinom, ve to prodire u dubinu due, ostavljajui u njoj trajni upeatak. Bilo kako bilo, njihovi su se odnosi u dvadesetom veku izgladili i uredili, a susreti proredili. Korespondirali su povremeno... Koliko su se ipak slagali? Koliko jedan drugom preutali? Pored svega, Paja je starog prijatelja pozivao vie puta u goste, kao 1912, da provede godinji odmor kod njega u Beu, gde je imao veliki stan. U starosti, se meutim opet nalaze na suprotnim pozicijama. Paja se branio utanjem, a Uro svojim kritikim opaskama elei da izravna neke stare raune. Zabeleili su Predievi pozni sagovornici (Tomandl, Milutinovi...), nekoliko (ne)slavnih anegdota, iz Pajine majstorske radionice. Predi tako navodi, kao prvo primer povrnosti, koja je u slubi lakog uspeha pred laicima. Takmac Predi je pisao 1950: Paja je bio samo vanredno vet majstor, kome nita nije bilo teko.

222

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 223

Kada su Maari 1896. slavili hiljadu godina od svog dolaska na tadanje dravne teritorije, izmeu mnogih sveanosti pripremljena je u Peti i uvena Milenijumska izloba. Od maarskog slikara Munkaija je bila poruena velika istorijska kompozicija, koja e glorifikovati dravu i ovekoveiti taj veliki dogaaj. Munkai je napravio slikarski uspelu stvar: Dolazak Arpada u Maarsku, ali je ista politiki bila prepotentna, i ne sasvim istinita. Na njoj se vidi kako: Sloveni se klanjaju Maarima koji dolaze i nude im kao simbol podreenosti zemlju i vodu. Tadanji srpski Patrijarh Georgije Brankovi, nije se (tom prilikom) za razliku od Paje Jovanovia, ba proslavio pokazae poteni Predi. Poglavar je hteo na svaki nain, da jedan na slikar izradi utuk, na to najavljeno maarsko delo. Trebalo je po njemu prikazati Srbe, ne kao divljake horde, ve kao organizovanu silu kakva je i bila, koja dolazi da naseli pustu Panonsku ravnicu, sa privilegijama dobijenim od austrijskih vladara, koje su im garantovale slobodu vere, jezika i prosvete. Rad je meutim morao da bude gotov za samo osam meseci. Bio je to kratak rok za savesnog slikara po reima Predia. Tadanja nova realistika kola je od umetnika zahtevala daleko ozbiljnije napore. Uro je bio toga svestan, donosei negativnu odluku znao je koliko e otri maarski kritiari analizirati tu sliku, i traiti nedostatke, kada bude izloena u Peti. Istinski umetnik dri do umetnike kritike, kao i svog renomea teko postignutog. Izradu te (politiki angaovane) slike je prvo Patrijarh Brankovi ponudio svom prijatelju Prediu. Kako je rok bio suvie kratak, a odgovorni Uro je traio dve godine nije dolo do njene realizacije. Paja je meutim odmah pristao da te 1895. uradi istu sliku, u datom, kratkom roku. Za taj zamaan posao, dobio je od Saborskog odbora u Karlovcima honorar od impozantinih 10.000f. Istoriari Ilarion Ruvarac i Stanoje Stanojevi pomogli su Paji na zahtev Patrijarha, svojim dragocenim savetima. Ruvarac je ak putovao po Sremu sa njim, gde su se na licu mesta konsultovali, prouavajui srpske frukogorske manastire. Meutim, Patrijarh zbog izvesnih detalja, nije bio zadovoljan prvom koncepcijom slike. Veliki deo desne polovine slike trebalo je, po njemu, slikar da menja. Paja je naravno progutao ponos i uneo traene krupne ispravke, pa je nastala druga verzija, kojoj su sada struni kritiari nali mana. Umesto ene na konju doao je vitez, a stado je zamenila vojska. Tim izmenama, linost patrijarha Arsenija III arnojevia

224

istaknuta je u prvi plan. Paja je tom prilikom napravio dobro poznati kompromis, pristao da uzme lik Patrijarha Brankovia, umesto autentinog lika Arsenija, da bude na slici. Patrijarh je neveto pravdao taj svoj sujetni zahtev: kada se ve ne zna tano kako je izgledao Arsenije. To, meutim, nije bilo tano, jer je postojao jedan arnojeviev portret iz XVII veka, i to ba u dvoru Karlovake patrijarije za koji se itekako znalo. Paja je iao svesno, linijom manjeg otpora, na tetu umetnosti jer je znao galantnost Brankovia koji je takve ustupke znao bogato da nagradi. Takve kompromise sa svojom saveu dostojanstveni Predi nije inio. Paja se ni oko detalja na slikama, nije trudio previe. Re je ovde o njihovim anr-kompozicijama: Uro Predi (1887!): Hercegovaki begunci, i Paja Jovanovi (1896!): Seoba Srba (obe verzije slike). Kada se uporede te dve uvene slike, vidi se da je Paja verovatno iskoristio neka prethodna Uroeva reenja. Najupeatljiviji je ranjeni starac-peak sa velikim brkovima na obe slike, u prvom planu. Razlika je samo u tome, koja mu je ruka poseena u boju. Kod jednog je leva, a kod drugog desna ruka, umotana u zavoj. Predievog autentinog gortaka Joka Koraa Bosanca, deceniju kasnije zamenio je na Pajinoj slici, pravnik Sremac Nikola Igi iz erevia. Da je to tano svedoi i dobroudni Uro u svom ve citiranom pismu (1950): Onaj hajduk peak, jedna vrlo izrazita figura, moe se smatrati kao odjek onog Bosanca, koji se nalazi usred slike mojih Bosanskih begunaca. Samo je Pajin malo opasniji... Paja je, povodom ugarske svetkovine, 1896. pored nastupa u Peti i Beu, dao svoj doprinos i u rodnom Vrcu. Po narudbi tamonje Municipije je uradio trodelnu veliku sliku Vraki triptihon, kojom se pokazuju dobri meunacionalni odnosi. Slika, koja je po ideji politiki pamflet, iskoriena je i izlagana za proklamovanu toleranciju Maara, Nemaca, Rumuna, Srba... Uro je 1949. primetio na tu temu: znam samo da je jo na poetku svoje sjajne karijere naslikao po porudbini Vrakog Magistrata Vinovu berbu, ali ne verujem, da je on tu sliku poklonio. ika Paja je za razliku od ika Uroa, retko bio dareljive ruke, pa su njegovi pokloni bili dobro upameni i cenjeni. Bila je to reakcija slikara, povodom aktuelne molbe vrakog muzeja, da im ostareli Predi pokloni neki svoj rad. Istom prilikom je radi kontrasta, naveo galantni Predi neke svoje poklone, meu kojima onaj: mom dragom Orlovatu [ikonostas] iju vrednost u novcu ne umem da ocenim. Drugi primer moda svedoi o Pajinoj nesavesnosti, povrnosti i nedoslednosti, ali i njegovoj vetini da se snae u

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 225

nezgodnoj situaciji. To je sluaj sa Jovanovievom poznatom slikom, koju je radio za stranog kolekcionara. Povod za Predievu nepovoljnu napomenu je Pavlov kapric: izriito je odbijao da daje imena svojim slikama; preputao je da im drugi kumuju. S obzirom da je sliku napravio nedovoljno briljivo, njeni nedostaci su kod jednog posmatraa podstakli matu. Vispreni Paja hitajui da istu proda, od slike Hajduci oko vatre, na sugestiju pomenutog Engleza, nainio je na preac novu: Borbu petlova kojom e se proslaviti. Prostoduni Englez je na skici umesto vatrevideo crvene petlove kako se bore... Slika je doivela uspeh nagraena zlatnom kolajnom u Beu, a potom je, kao i druge, i ova oleografski umnoena i prodavana. Jedan upueni posmatra joj je uzeo meru stavio taku: ...istie se bogatstvo boja, kojima veto rukuje kiica naeg umetnika, kao i sva ona raznolikost nonje, oruja i topova, po kojima je Paja poznat i kod nas i u stranom svetu. Poslednji primer, koji navodimo, govori o snalaljivosti Predievog rivala, kojem savremenici nisu traili mane. Izneemo Predievu verziju prie, mada u njoj ima nekih injeninih praznina i nedoumica. Pajina slika Krunisanje cara Duana, (1900) povodom koje je i u Srbiji stekao lovorike, bila je u stvari prvo, jedna neuspela, ni malo rodoljubiva enidba jednog austrijskog Nadvojvode. Povod je bio njegov navodni neuspeh, tokom izlobe u Beu (da li 1898?), kada istom nije uspeo da impresionira cara Franju Josifa. Veti Paja se bez imalo skrupula, latio kiice ipreradio prvobitnu sliku - u velianstveni srpski prizor iz srednjeg veka. Prvobitna tema enidba Hercoga Ferija IV Jelisavetom Habzburkom nagraena je ipak zlatnom medaljom u Beu, ali 4 godine docnije. Da li je to Predi znao, ili je bio tek obmanut od strane nekog Pajinog opadaa? Oba umetnika su slikala neumorno do duboke starosti. Paja se rano finansijski obezbedio prodajom slika, a Uro je zbog skromnosti trpeo oskudicu do svoje konine. Jovanovi je vaio za veoma skupog slikara, koji je nepopustljivo drao do svojih viecifrenih brojki. Ako elimo da poredimo ne samo umetniku, nego i prodajnu vrednost njihovih slika, do naih dana, jo je uoljivija prednost Pajina. Prema najnovijim podacima koje je o plasmanu naih umetnikih dela u zemlji i inostranstvu objavila Spomenka Kratovac Paja je meu naim umetnicima u tom smislu nenadmaan. Na top-listi od 10 najprodavanijih slikara, Jovanovi je ubedljivo prvi: njegov rani rad sa motivom iz Afrike: Ukrotitelj zmija(1887), dimenzija 107,5x83 cm, prodat je 1999. u Londonu za fantastinih 169.580

226

evra (117.000 funti). Na pomenutoj listi je, tek na petom mestu iza Paje, Uro Predi, kojeg su pretekli neki modernisti. Uroeva slika Kraljica Natalija Obrenovi (1890), dimenzija 58x44 cm, prodata je 2007. u Londonu za 32.698 evra; mada je poetna struna procena bila izmeu 19.950-26.600 evra. Superiornost Pajina, po tom pitanju se pokazuje na delu i kada je re o formatu slike. Tu valja istai da je male formate, koje je radio Paja Jovanovi (njegovo minijaturno delo The Falkoner Sokolar, dimenzija 15x11 cm, prodato je za 10.382 evra takoe u Londonu) tako skupo prodavao, navodno jo samo Pikaso. Kada je u njihovoj dubokoj starosti, za obojicu, prireena prva zajednika izloba u Beogradu, Uro nije mogao da se uzdri, pa se jo jednom dotakao omiljene teme. Slikar Predi se oprostio te 1949. u Umetnikom muzeju, od bavljenja sadrugom Pajom, reima: On vam je ono to Maari kau talpra esett, ili po srpski, maka koja uvek padne na etiri noge. On se snalazi u svakoj prilici. Nije genij, ali je odlian poznavalac svih kola i pravaca, ali njegovi radovi su majstorski. Pa da bi utisak popravio, Uro ispravlja bore vremena, stavlja taku na sve to je bilo: Veliki uspeh u inostranstvu je postigao slikom Sa pesmom Skender-bega, koju odlikuje harmonija boja i izvrsna studija karaktera. To je slikar meunarodnih razmera i velike kulture; izlagao je mnogo u Beu, Minhenu, Parizu, Londonu i drugim velikim gradovima. Dela su mu rasturena po svetu. iveli smo obojica tesno povezani sa narodom, doiveli smo eto i priznanje potomstva: kau nam da je izloba uspela i da je kod naroda irom cele zemlje na najlepe dopadanje i priznanje naila. Ne moe se odrediti mesto Uroa Predia, ako se on ne uporedi sa nerazdvojnim takmacem na polju slikarstva, Pajom Jovanoviem. Sluajno Pajin prezimenjak, prof. Miodrag Jovanovi to ima u vidu, i od toga se kree. Uporeivani su esto njih dvojica, odmeravane njihove osobenosti i odlike. Oni su kao dva dugoveka vrnjaka dugo su nosili steg nacionalnog realizma. Te Paja je pripadao Bekim izvoaima paradnog i pomodnog slikarskog majstorstva. Ugaajui evropskim galeristima i klijenteli Paja je udario u tue gajde, ivotom i radom u velikim evropskim sreditima, pronevi po svetu nakrivljenu kapu nekadanjeg Miletievog omladinca . A opet Uro se kao stari ivopisci vratio u svoj kraj i selo, shvatajui svoju umetniku delatnost kao prosvetilaki i cenzorski poziv, dostojevski, mistiarski, gotovo asketski

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 227

raspoloen... Predi je na toj taki svesno zastao, sa otporom prema secesiji i revolucionarnim promenama u umetnosti. Sam nije mogao da zapazi da su ga okrznuli simbolizam, secesija i impresionizam, ak i po koji konstruktivistiki signal... Ostala je njegova jasna opredeljenost da potuje postulate vetine starih majstora, svesno se ne ukljuujui u ono to su donosili mladi zaneseni Minhenom i Parizom. Pisao im je, pisao je o njima, podravao ih i razumeo... Raspet izmeu graanstva, aristokratije i Crkve, dostojanstveno, uspravno, promiljeno, gradio je i negovao svoje poglede na svet i umetnost. iveo je za svoje savesno slikarstvo, potovan, omiljen i voljen. Paja je umro van zemlje u Beu, gde su ga inae 1950. odvela imovinska pitanja. Danas poiva po svojoj elji u Beogradu, u Aleji velikana, u kripti gde je preneta urna sa njegovim pepelom. Ima takoe vredan spomen-muzej u Beogradu, otvoren 1970. Od Pajinog Legata istie se pored slika i vredan stilski nametaj uzet iz kue u Beu: salon Luja XV. Na tafelaju u sjajnom ateljeu je postavljena njegova poslednja, nezavrena slika: Bokor crvenih rua. Od Predia sahranjenog u Orlovatu, rodnom selu, ostala je samo skromna spomen-soba u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, gde je deponovan i okrnjen Legat. Tek u poslednje vreme, ine se ozbiljniji, ali neveliki koraci u zaviaju, rodnom Orlovatu, na negovanju lika i dela slavnog Banaanina. Neverovatna je injenica da ni posle pola veka od smrti, nije ni na koji nain obeleeno mesto njegovog roenja i stvaralakog prisustva u Orlovatu. Paja Jovanovi je spoljanje gledano nesumljivo uspeniji, ali Uro Predi je svakako omiljeniji, i njegova uspomena itekako ivi u srcima brojnih privrenika. Na utehu nas, njegovih sugraana iz Orlovata, Predievi dani kao manifestacija u njegovom zaviaju na izvoru lepote teku li, teku...

228

Ulaznica 224-225

Ulaznica 224-225 229

Ovaj broj asopisa Ulaznica izaao je uz pomo MInistarstva kulture Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Ma ce srpske, Novi Sad 82+3 ULAZNICA : asopis za kulturu, umetnost i drutvena pitanja / glavni urednik Vladimir Arseni. God. 1, br. 1 (1967) . Zrenjanin : Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 1967. 24 cm Pet brojeva godinje ISSN 0503-1362
230

COBISS.SR-ID 9987330

Ulaznica 224-225

asopis za kulturu, umetnost i drutvena pitanja, Zrenjanin, god. XLIV, prolee-leto 2011. broj 224-225 Izdaje Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin Zrenjanin. Izlazi pet brojeva godinje. Cena po jednom primerku 200,00 dinara, godinja pretplata 1000,00 dinara (za inostranstvo 2000,00 dinara) Pretplatu slati na iro-raun broj 840-74664-12 Gradske narodne biblioteke sa naznakom za ULAZNICU. Rukopise slati na adresu: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin , Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, otkucane, odnosno odtampane ili u elektronskom obliku, sa naznakom: za ULAZNICU Rukopisi se ne vraaju. Telefon: +381 23 566 210 E-mail: biblioteka@zrbiblio.org ulaznica@zrbiblio.org zrulaznica@gmail.com

YU ISSN 0503-1362